Professional Documents
Culture Documents
Специјалистички Костић Милан - Прегледни Рад
Специјалистички Костић Милан - Прегледни Рад
Специјалистички Костић Милан - Прегледни Рад
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Ментор: Студент:
Mр Оливер Милошевић Костић Милан 2821
Ћуприја, 2017.година
Садржај:
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
1. Сажетак................................................................................................................ 3.
2. Паркинсонова болест………………………………………….......................... 4.
3. Терапија пацијента...............................................................................................7.
3.1. Физикална терапија………………...................................................... 7.
4. Постављање индикација..................................................................................... 9.
4.1. Пружање информација......................................................................... 9.
4.2. Дијагностика......................................................................................... 10.
4.3. План лечења.............................................................................. .......... 15.
4.4. Терапеутски процес ....................................................... ..................... 16.
5. Циљеви и стратегије терапеутског процеса.....................................................22.
5.1. План пружања информација................................................... .......... 36.
5.2. Промене у понашању............................................................................37.
5.3. Усклађеност са терапијом.....................................................................39.
5.4. Специфичне технике физикалне терапије .........................................39.
5.5. Евалуација..............................................................................................39.
5.6. Брига након третмана............................................................................40.
5.7. Коначна процена, закључак и извештај..............................................41.
Биографија.................................................................................................................42.
Литература.................................................................................................... .......... 43.
1. САЖЕТАК-РЕЗИМЕ
2
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
КЉУЧНЕ РЕЧИ
2. ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ
Паркинсонова болест је једна од најчешћих неуродегенеративних болести данашњице.
3
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Име је добила по др. Џејмсу Паркинсону који је 1817. године први пут описао симптоме
ове болести у свом познатом есеју о "дрхтајућој парализи".
У базалним ганглијама смањује се број ћелија које производе допамин. Као последица
хемијског дефицита у делу мозга који наџире вољне покрете јављају се невољни покрети.
Тачни узроци пропадања ових неурона још ни данас нису познати, као ни фактори ризика.
Постоје и фактори околине који могу утицати на развој Паркинсонове болести. Ти фактори
укључују хербициде, пестициде, тешке метале (укључујући манган) те конзумирање
бунарске воде јер је уочено да се Паркинсонова болест јавља чешће у руралним него у
градским срединама.
Болест се полако развија и може проћи неколико месеци, па и година пре него болесник
установи да има тегоба.
4
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Тремор је симптом који јавност често повезује с Паркинсоновим болешћу иако тек
око 25 % болесника доживљава јако слаби тремор или га уопште нема.
Често је укоченост одговорна за израз лица у облику маске. Код неких болесника
укоченост води осећању бола, посебно у рукама и раменима. Појачава се приликом
кретања.
3. ТЕРАПИЈА ПАЦИЈЕНАТА
Пацијенти код којих је Паркинсонова болест у раној фази постоји сасвим мала или
уопште не постоји ограниченост. Они се, по Хоеновој и Јахровој класификацији, налазе на
6
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
нивоима од 1 до 2,5. Циљ физикалне терапије у овој и следећим фазама је: превенција
неактивности, превенција страха од кретања или падања и одржавање или побољшање
физичке способности (аеробне способности, снагу мишића и покретљивост зглобова ).
Средства, којима терапеут може да постигне ове циљеве, су: давањем информација или
савета, (групним) вежбањем при чему се посебно обраћа пажња на равнотежу и физичку
способност.
1. Премештања;
2. Држање тела;
3. Посезање и хватање;
4. Равнотежа;
5. Ход.
7
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
4. ПОСТАВЉАЊЕ ИНДИКАЦИЈА
Група за постављање смерница сматра да третман физикалном терапијом треба да се
примењује код следећих погоршања и ограничења стања Паркинсонизма :
8
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Разлог за издавање упута могу бити потребе неговатеља који брине о пацијенту са
ограниченом покретљивошћу (нпр. Едукација о промени трансфера преласка са колица на
кревет или обрнуто).
• Датум упута;
• Дијагноза;
Шта више, физијатар мора да обавести физиотерапеута ако су укључени и други облици
Паркинсонизма. Пожељно је да физиотерапеут добије на увид комплетну документацију о
претходном и тренутном лечењу пацијента.
4.2. Дијагностика
9
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
и израде плана лечења. Полазна тачка овог процеса је захтев пацијента (где су најважније
тегобе које пацијент има).
4.2.1. Упућивање
10
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Група за постављање смерница сматра да су за ову сврху најпогоднији резултати мера који
су повезани са нивоом ограничења (у погледу активности) доменом Интернационалне
класификације функционисања, инвалидности и здравља. Група за постављање смерница
прави разлику између резултата мера које треба увек користити и резултате мера које се
додатно требају користити у зависности од циља третмана. У зависности од лекова,
проблеми са моториком могу драстично варирати у току дана. Стога је важно да се мерење
врши увек у исто време, под претпоставком да се и лекови сваког дана узимају у истом
временском периоду.
Код пацијената са болом у доњем делу леђа може се направити разлика између пацијената
код којих има или нема напретка и може се увидети ефикасност. Код ове групе пацијената
упитник је ефикасан. Пацијенти бирају пет најбитнијих притужби које имају у погледу
11
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Током физичке процене тешко је оценити престанак хода, зато што се ретко јавља
током клиничког испитивања. У том погледу, физиотерапеути су упућени искључиво на
извештај пацијента. Ако је пацијент недавно имао искуство као да су му ноге ,,заглављене“
или ,,залепљене“ за подлогу, физиотерапеут захтева од пацијента да попуни упитник који
се односи на престанак хода (ФОГ упитник са 6 питања). Овај упитник је погодан за
примену код пацијената који болују од Паркинсонизма.
Ретропулсиони тест
13
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Ово је кратак и практичан тест, којим се тестирају ход и равнотежа. Овај тест је
валидан и поуздан за примену код пацијента оболелих од Паркинсонизма. Важно је да
пацијент носи исту обућу приликом сваког мерења.
Овај тест је поуздан инструмент којим се одређује брзина лежерног хода пацијената
оболелих од Паркинсонизма, који могу да ходају самостално. Осим тога, број корака који је
неопходан за прелажење ове раздаљине лаганим темпом користи се за одређивање дужине
корака ( што је повезано са могућом применом визуелне сигнализације). Током овог теста
могуће је користити различита помагла при ходању, ако је то неопходно.
4.2.5. Анализа
1. Има проблеме при извођењу једне или више активности (премештање, држање,
посезање и хватање, равнотежа и ход);
14
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
5. Има потребу да добије информације и савете који се односе на поремећај, даљи ток и
прогнозу у погледу своје болести.
3. Спречавање пада;
Уколико пацијент иде на сличан здравствени третман, лечење ће бити у складу са тим
третманом. Након постављања циљева лечења, физиотреапеут бира одговарајуће начине за
њихово постизање. Ту могу бити укључени сем вежбања и пружање информација
пацијенту. Поред циљева и начина лечења, план лечења укључује и очекивани број
неопходних сесија третмана, учесталост сесија третмана и локације спровођења третмана
(код куће, на клиници, у објекту за негу оваквих пацијената). Полазну тачку плана за
пружање информација представља потреба за информацијама, саветовањем и подучавањем
која се одређује током дијагностичког процеса.
15
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Учесће неговатеља
Веома је битно учешће неговатеља у процес лечења. Они могу да помогну приликом
коришћења сигнала и стратегија когнитивних покрета код пацијената који имају проблема
приликом примене ових стратегија у свакодневном животу (нпр. у случају смањене
когнитивне функције). Број инструкција треба да буде ограничен, а пацијент ће имати
користи само ако прима инструкцију за инструкцијом, поготово ако код њега постоје
16
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Дуални задаци
Приликом извођења два или више задатака у исто време пацијентима оболелим од
Паркинсонове болести је тешко да се сконцентришу на све задатке. Углавном им је
неопходно да да обрате посебну пажњу приликом спровођења ,,аутоматских покрета“
безбедно, као што је ходање. Негативан утицај на ход и одржавање равнотеже може
довести до небезбедних ситуација како у свакодневном животу, тако и приликом третмана.
Избегавање извођења дуплих задатака у свакодневном животу и током третмана, повећава
безбедност пацијената оболелих од Паркинсонове болести и смањује падове.
Физиотерапеути обучавају пацијенте да обављају једну активност за другом и да свесно
користе визуелно навођење ако је то неопхпдно. Физиотерапеут даје пацијенту једноставно
упутство пре извођења неке активности или покрета. Током извођења активности или
покрета не дају се даља упутства како неби дошло до дуалног задатка.
Време третмана
Важно је узети у обзир периоде када лекове боље или слабије делују на пацијента,
приликом планирања третмана. Стратегије когнитивног померења и давања сигнала
најбоље је примењивати током периода када лекови боље делују, зато што у том периоду
неуролошки проблеми имају мање утицаја на ниво извођења активности. Такође, током
ових периода боље је радити на физичкој спремности пацијента. Код пацијената код којих
преовладава период у којима лекови слабије делују, треба примењивати поменуте
стратегије баш током тих периода.
Темпо вежбања
17
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Стратегије третмана
Врсте сигнала
• аудитивни, нпр. искорак кад се изброји до три како би се иницирало ходање; употребом
вокмена, метронома, певање или бројање (које изводи пацијент или неговатељ) како би се
наставило ходање;
• визуелни, нпр. нагазити неког, нагазити неки предмет на поду како би се иницирало
ходање; пратити неког, пруге, светлост ласера који у руци носи пацијент или штап који
пацијент држи на једном крају како би се наставило ходање;
• употребљавање огледала;
• фокусирање на неки предмет (сат, слику) у околини како би се побољшало држање тела;
19
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
• или ментална слика неке раздаљине коју пацијент жели да пређе како би се наставило
ходање.
4.4.2. Контраиндикације
Ментална оштећења
20
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Застој
• превенција падања;
21
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
4. Изоловани ефикасни покрети аксијалних структура лакше се уче у положају при ком
пацијенти имају подршку, при чему пацијент може да се усредсреди на што мањи број
сегмената.
22
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
6. Свака фаза се ослања на претходну фазу, а свака сесија започиње понављањем вежби из
претходних фаза.
8. Пацијенти уче да изводе ове вежбе самостално и свесно, како би могли да наставе са
њима код куће (након завршетка третмана). У насумичном проучавању Сталибрас је
показао (ниво Б) ефикасност дванестонедељног програма вежби, фокусираних на
координацију активности мишића, одржавајући при том држање тела и покретање.
(по мишљењу Јакобсона, Шулца и Лутеа) или хидротерапија (по мишљењу Холвика) могу
да умање тремор. Код пацијената код којих долази до појаве застоја у ходу хидротерапија
се може примењивати само уз индивидуални надзор.
Стимулисање равнотеже
24
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
1. Излазак у шетњу три пута недељно уз вежбе код куће (3 пута недељно по 30 минута) при
чему се примењују :
а)варијације при ходању (кретање напред, у страну, ходање на прстима, гажење преко
предмета, окретање при ходању и полазак из седећег положаја);
Побољшање хода
25
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
26
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Инструкције за нормализацију хода могу бити ефикасне. У три судије Б нивоа у којима је
дошло до побољшања хода коришћене су инструкције током тренинга. При вежбању хода
употребом покретне траке могу се побољшати брзина лежерног хода, дужина корака и
ротација трупа.
Огледало постављено испред покретне траке пружа повратну информацију о држању тела.
Ако се пацијент при вежбању ослања рукама на ручке траке за трчање, при чему се на њих
преноси део тежине тела (пожељно је 20%), пацијент може брже да хода и прави веће
кораке. До истих ефеката, када је ход у питању, дошли су Гоеде и остали, који су користили
покретну траку у свом тренингу своје групе у третману за побољшање хода и свакодневих
активности.
Стратегије когнитивног кретања могу се користити након блокаде или пеериода престанка
хода. Пре искорака пацијент може прво да пребаци тежину тела с једне ноге на другу,
користећи бројање или следећим редоследом: ,,Један, два и ходај...," како би се олакшало
иницирање кретања.
• пребацивање тежине тела са леве на десну ногу неколико пута уз њихање напред, назад;
• пребацити тежину тела на једну ногу, другу подићи и њоме искорачити како би се
направио значајан први корак;
27
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Пружање информација
28
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Тренирање снаге
Три студије Б нибоа (Бриџвотр и остали, Хирч и остали и Тул и остали) и две студије Ц
нивоа (Реутер и остали , Скандализ и остали), показале су да програми вежбања, који су
између осталог, фокусирани на побољшање снаге мишића (доњих екстремитета и трупа)
могу такође побољшати снагу мишића код пацијената оболелих од ПД (у раној и средњој
фази). У проучавању, које су спроводили Скандализ и остали, програм вежби од 16 сесија
трајао је у периоду од 8 недеља. У проучавању, које су спроводили Тул и остали, користили
су тренинга при отпору од 60% максималне снаге до 12 понављања, заснован на напрезању
мишића.
Дневник се користи као инструмент процене ( апендикс 4.14). Могу се користити помагала
попут штапа за ходање, штапа (за Нордијско скијање), ходалице (са точковима) или
бицикле са електричним мотором. Пружање информација које се односе наова помагала и
пружање подршке за њихову примену дужност је радног терапеута.
29
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Превенција декубитиса
Стратегија: давање савета и (не) активно вежбаање како би се стимулисало добро држање
тела у кревету или колицима (уз могућу консултацију са радним терапеутом) и
кардиоваскуларно функционисање зарад превенције контрактура.
30
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Превенција пада
Како би се стекао увид у учесталост падања, околности у којима долази до пада и могућих
узрока, група за развој смерница саветује пацијентима и њиховимнеговатељима да
попуњавају дневник падања. Да би се спречио пад, физиотерапеут би требало да осмисли
тренинг за равнотежу и пружи информације пацијенту о помагалима, улога радног
терапеута односи се на споредне ефекте лекова који могу бити повезани са падањем, као
што је ортостатска хипотензија. Страх од падања игра индиректну улогу у паду. Дакле, при
физиотерапеутском лечењу пацијента оболелог од паркинсонизма један део односи се на
смањење тог страха.
31
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Падови
Нема довољно доказа да је обука која се односи на падање (обука падања или технике
падања) ефикасан начин да се смањи страх од падања или ризик од падања. Уколико су
држање тела и равнотежа у основи поремећени, група за постављањ смерница не очекује
ефекте од овог тренинга. Они чак сматрају да ће у овом случју тренинг имати негативне
ефекте. Пацијентима често смета да носе ципеле са равним ђоном, гуменим ђоном (,,лепе"
се за подлогу) или високом петом. У овом случју физиотерапеут може да пружи потребне
информације пацијенту.
Радна терапија може да предупреди пад код старијих особа. Иако спољашњи фактори
(нпр. прагови инедовољна осветљеност) играју много мању улогу при падању у односу на
унутрашње факторе, препоручљиво је направити листу опасности које се јављају у
свакодневном животу и прилагодити кућно окружење би се предупредило падање.
Физиотерапеут преузима одговорност (уз помоћ радног терапеута ако је то неопходно) за
32
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
обуку пацијента и примену различитих помагала (за ходање) (види табелу 2). Он, такође,
даје пацијенту информације о томе ко може да им поменута помагала одржава и поправља.
Погледај параграф Ц.3.9 где су дати детаљи о могућим помагалима. Ортостатска
хипотензија може бити споредан ефекат лекова (леводопа, селегилин и допамински
агонист). Ово изазива делимичну или потпуну синкопу, не само приликом устајања или
напора, већ се јавља и кад пацијент дуже време стоји. Пацијентима оболелим од ПД може
се дати исти савет као и старијим особама које имају проблем са ортостатском
хипотензијом:
• док стојите активирајте мишиће ногу, водите рачуна о нестабилности при држању тела;
• у случају појаве вртоглавице постаавите једну ногу на виши положај у односу на другу
(нпр. на ,,платформу").
• избегавајте да устајете нагло, стојите мирно дуже време или лежите равно (током дана)
дуже време.
Страх од пада
Помагала
Међутим, у исто време ходање због њих може постати компликованије и теже, јер се
употребом помагала јавља и дуални задатак. Осим тога, неадекватна употреба, на пример
ходалице (са точковима), може да погорша држање тела. Пацијенти, код којих се јавља
застој у ходу, имају веће кориси од ходалице (са точковима) са такозваним компресионим
кочницама, које се активирају када се пацијент ослања на ходалицу. Кубо сматра да
пацијенти који пате од застоја при ходању не би требали да користе класичну ходалицу
33
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
• устајање са столице
34
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
• штитници за кукове
35
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
3. лична ефикасност, степен до којег је неко у стању да прихвати или не прихвати неко
понашање.
36
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
Последњи корак се може спровести само ако су претходни кораци спроведи. Ако се ова
метода спроводи тимски, неопходно је да сви чланови тима раде по истој методи и да су
сви чланови информисани до ког корака су остали стигли.
Најмање један од три пацијента има проблема са вежбањем код куће или са
придржавањем датих савета. Три најважнија фактора која отежавају спровођење терапије
су:
Бројне мере могу се предузети како би се побољшало спровођење терапије. Добар оснос
између физиотерапеута и пацијента је од суштинског значаја. Пацијент мора да верује да су
га саслушали и разумели. Група за развој смерница прави разлику између спровођење
терапије током периода лечења (краткорочно) и спровођење терапије након периода лечења
(дугорочно).
37
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
проблеме старијих попут артритиса) група за развој смерница упућује на смернице које се
на то односе.
5.5. Евалуација
користи како би се мерио квантитет напора (види апендикс 4.13). Боргова скала је валидан
инструмент мерења да би се одредио интензитет напора при чему се показује добра
корелација са физиолошким критеријумом.
Провера
• да ли је заказана контрола.
БИОГРАФИЈА
Рођен у Нишу, јула 1981.године. Основну школу завршио у Сврљигу 1995. године и
исте уписао средњну медицинску школу „Др Миленко Хаџић“ у Нишу, смер
физиотерапеутски техничар. Након завршене средње школе, 2000.године уписује тадашњу
„Вишу медицинску школу“ у Ћуприји, такође истог смера, завршава је 2003. као
дипломирани физиотерапеутски техничар. Касније, пративши трендове у просвети, уписује
такође у Ћуприји, Вишу медицинску школу струковних студија и завршава је.
Радио као наставник медицинске групе предмета у Медицинској школи „Др Миленко
Хаџић“ у Нишу од 2004. до 2010.године. Од 2010.год. на истом радном месту у Школи
моде и лепоте, до данас. Отац двоје малолетне деце.
41
Значај рехабилитације пацијената оболелих од Morbus Parkinson
ЛИТЕРАТУРА
42