Professional Documents
Culture Documents
Култ Телесног у Поезији Растка Петровића
Култ Телесног у Поезији Растка Петровића
Филозофски факултет
Департман за српску и компаративну књижевност
Ментор: Студент:
Ниш, 2016.
Садржај:
Увод ................................................................................................................................................ 2
Биће и тело ..................................................................................................................................... 3
Закључак ...................................................................................................................................... 13
Литература ................................................................................................................................... 14
1
Увод
Предмет овог рада јесте анализа мотива тела у поезији Растка Петровића. Овај
мотив прераста у култ са појавом збирке ,,Откровење“. Циљ рада јесте да кроз преглед
текстова у којима се јавља овај мотив укаже на његов значај у поезији Растка Петровића.
Корпус песама на којима је заснован рад преузет је главним делом управо из ове
збирке. Збирка ,,Откровење“ представља срж авангардних стремљења српске
књижевности 20. века, ,,најзначајнији песнички пројекат српске авангарде“ (ТЕШИЋ
2009: 260) о чему говоре бурне реакције критике1 у тренутку када се појавила, ,,што
сведочи о превратничком духу самог дела које оштро раскида са конзервативном
стваралачком праксом“ (ЧАБРИЋ 2012: 7). Њен превратнички дух уочавамо у опонирању
парнасо-симолистичкој епоси модерне, поред тога опонира и традицији при чему упоредо
са тиме тече и ,,процес оживљавања и ресемантизације запостављених вредности
традиције: словенске митологије и оних слојева народне књижевности који су изражавали
ирационални слој човековог бића…“ (ЧАБРИЋ 2012: 20).
Поларизоване ставове изазвао је и текст ,,Споменик Путевима“, објављен почетком
1922, док је крајем исте године објављена и сама збирка ,,Откровење“. Овај текст може се
тумачити као својеврсни оквир збирке с обзиром на то да садржи исте мотиве који се
јављају у збирци и упућује нас на битне карактеристике поезије Растка Петровића. Збирка
насловом упућује на ,,Библију“ и њен завршни текст ,,Откривење Јованово“. Састоји се од
12 песама и једног прозног текста ,,Пробуђена свест – Јуда“ тако да конструкцијом
алудира на Исуса Христа и његових 12 апостола.
Мотив тела представља један од централних мотива ове збирке. ,,Расткова велика
пасија, а то значи и страст и мучеништво, била је мистерија телесног, која му се откривала
у пуном сјају врховне песничке лепоте и коби преко најсвакодневнијих физиолошких
манифестација: дисања и корачања, ситости и глади, успављивања и буђења. Пред том
сликом, голог физичког постојања он је стајао као пред чудом које га у исти мах
обеспокојава и задивљује“ ( МИШИЋ 1976: 229).
1
Похвалне критике писали су Исидора Секулић, Милош Црњански, Раде Драинац, Станислав Винавер, док
су негативну критику писали Сима Пандуровић, Миливој Павловић, Љубомир Мицић.
2
Биће и тело
смернице за читање збирке. У поднаслову овог текста као мото налазе се стихови ,,који
тако да овај текст можемо сматрати манифестом тела“ (СТЕФАНОВИЋ 2014: 15).
,,Петровић истиче телесну димензију човека, али и Богочовека, коју је хришћанска догма
преко Христовог тела, одн. отелотвореног Божјег сина. Дакле, Нови завет почиње од тела
3
У тексту ,,Пробуђена свест ─ Јуда“ истиче значај тела за дух и мисао оспоравајући
могућност било какве мисли до тренутка док мисао не настане уз помоћ тела. ,, Dosta je
moje telo ispaštalo; ono hoće da uđe slobodno u svoj raj. Dosta je svojom ludošću i moj duh
ispaštao: jer dok nisam mislio uz pripomoć svojih organa i butina, kolena, premda sam na izgled
mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i bez važnosti; može se čak reći da nisam ništa
ni mislio. A sad je misao spasonosno prelila moje telo kao mlak talas. Telo će naučiti moj život
zdravlju i disciplini, a misao ga je bila nadražila toliko“ (PETROVIĆ 1964: 143). Дакле, пут ка
средство. ,,... ceo celcati Petar Pavaličini, i fizički čak, i fiziološki čak, učestvuje preko svojih
клечећи ─ згрчен и надвијен над хартијом, подбочен на руку у којој држи оловку да би
(ТРИФУНОВИЋ 1989:129).
Петровић сматра да се уметнички чин зачиње у духу, али се остварује путем тела.
За њега је стваралаштво вид телесне потребе, врста телесне функције. ,,Građenje pesama je
jedan od najnužnijih trenutaka moga života: jedna od njegovih funkcija: to je kao koračati ili
4
Човек тежи да задовољи ову своју потребу као што задовољава и остале телесне
потребе да једе, спава, корача, говори, ћути при чему Петровић одређује човека као
,,Човека-много“ који мора да задовољи своје нагоне. О томе говори у тексту ,,Пробуђена
мора да утоли глад (,,Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!“), да са преда нагону сексуалности
(,,probuđena na košare skočila moja želja“), деструкције (,,Ubiću nekog gnusnog sanjalicu“),
Петровић инсистира не само на телесној димензији човека већ и Исуса Христа кога
је Бог оваплотио у људском телу. Повлачи паралелу између Бога и човека истичући
сексуални чин као тренутак у коме се човек приближава Богу будући да и сам ствара
,,Kao da tvoj odnos s bogom postaje manje važan i divan ako ide kroz mudrost seksa i
apetit njegov, a ne preko srca samo tvog i misli. I ako je u veri neophodno otkrovenje, zar nije i
to jedno otkrovenje! I kao da za boga nije najprirodnije da, javljajući se pojedincu, javi mu se
preko sile njegovog rođenja i sile mogućnog rođenja njegovog sina …“ (PETROVIĆ 1964:148).
говори о савезу између Бога и људи који је настао управо када је Бог у телу оваплотио
Христа. ,,Puna sala i zvezda je noć ova vedra / Noć rukovanja!“ Људи су метонимијски
оквиру ,,Пробуђена свест ─ Јуда“. ,,Tajanstvo rođenja je isto tako veliko, možda i veće no
tajanstvo smrti. Kako sam ja rođen? Zašto baš ja a ne ko drugi; kako se moja svest o ličnosti
uvukla u ovo baš telo a ne u koje drugo, rođeno od moje majke; ukoliko moje telo nosi u sebi
5
doživljaje i saznanje, o njemu, moje majke, i pustolovinu moga oca itd.? Uznemirava me sve to
koliko i očekivani odgovor za posle mog poslednjeg daha“ (PETROVIĆ 1964: 147). Мотив
рођења, одн. пренаталног живота није новина у српској поезији, налазимо га и код Диса са
,,Тајна рођења“ лирски субјекат се сећа пренаталног живота и тренутка доласка на свет.
1976: 230). ,,Тајна рођења“ испевана је из перспективе Христа као лирског субјекта који се
сећа ембрионалног живота и рођења непосредно пред смрт. Дата је слика утералног
простора.
Za smešnog mladića
Да је лирских субјекат Исус Христ, потврђује хронотоп маслинове шуме у ноћи пре
Христовог распећа, када је Исус био заробљен, а ,,прскање дамара“ представља алузију на
Христово мучење.
6
Зоран Мишић наводи да се песник враћа том ,,праизвору телесног […] као колевци
снова о бескрајности. [...] Човеку је дато да тај сан одснева само једном, у утроби мајке,
али носталгија за њим пратиће га целог живота“ ( 1976: 231). За човека тај пренатални свет
постаје симбол сигурности, окриља, заштите, а живот постаје тамница као у Дисовој
истоименој песми. Човек бива затворен у тескобу своје телесности. У песми ,,Ово о
једном песнику“ живот је приказан као казна у односу на пренатално време у које жели да
субјекат гледа на свет након рођења као на кошмар, који је потпуна супротност
ембрионалном животу.
7
Nije tako čist
Око ембриона ,,кружи чудна мисао“ која ће му припасти са рођењем, након што
напусти море у које се ,,не утапа ниједна визија стварности“, коју ће ембрион спознати тек
када напусти мајчину утробу. Ово су елементи описа пренаталног простора и времена.
Интраутерински простор се доживљава као рај, а пад у живот као кошмар тако да фигура
временом, тело нас везује за један свет и потврђује нас у њему“ (СТЕФАНОВИЋ 2014:
8
Dok ne zastrepih od razdraženja.“
Поред мотива тела, рођења, живота, још један важан мотив који се јавља у поезији
Растка Петровића јесте мотив смрти, одн. страха од смрти. Задовољавање тренутних
смрти, док је друга могућност управо идеја повратка у пренатално време. ,,У оба случаја
тело има главну улогу. У првом случају тело је средство којим се постиже циљ
слику његовог рођења“ (ЧАБРИЋ 2012: 58). Спој рођења и смрти налазимо у стиху:
,,Strašan jeda krik razbudi tvoj pad!“ Преиначење долази од двозначности именица крик и
пад. Пад може бити тренутак рођења, односно пада духа у живот из преегзистенције, као
што код Диса рођењем човек пада у живот, а може да означава и смрт у виду морнаревог
пада у море, док именица крик с једне стране означава крик породиље, а с друге крик
умирућег.
чекајући новорођеног“. Песма обилује мотивима апокалипсе (јахач ће загазити у реку која
се зове Историја, димњак се повезује са трубом, чује се звон смрти) док се истовремено
дешава и стварање новог живота. Када јахач, који долази из вечности, уђе у реку да се
9
вечности у Историју, лирски субјекат жељан радости, живота, љубавне екстазе, телесног
On i njegov konj ─
поново као и у песми ,,Преиначења“ слика смрти претапа у слику рођења у стиховима
Мотив смрти означава нестанак тела, страх од смрти изазива у лирском субјекту
остваривање телесних нагона. ,,Тако понављање радњи тела (јести, и то много јести;
10
стиховима јавља као нека врста ритуала, [...] односно, песник верује да ће аутоматско
,,Da, lirike
Мотив уста, одн. чељусти налазимо у тексту ,,Пробуђена свест ─ Јуда“ где је човек
одређен као ,,zver čije su čeljusti razjapljene prema beskrajnosti“ (PETROVIĆ 1964: ).
натуралистички је приказано тело човека који у песми ,,Сви су чанци празни“ у руци без
прстију држи свој мозак, тело у поезији Растка Петровића је ружно, у лежећем положају
одликује критички однос према стварности и друштву, који ће касније бити неизбежан код
надреалиста. ,,On je hteo život, a ne kritiku i, čak, što je s većim oduševljenjem želeo da se
11
preda, što neposrednije, i što potpunije tome životu, bio je manje sposoban za ma kakvu kritičku
12
Закључак
У збирци ,,Откровење“ мотив тела добија превласт и постаје тежиште збирке. Сам
наслов збирке сугерише да се овај мотив тумачи као синоним за ослобођења човека,
откривања тела. Мотив тела добија димензије култа кроз апотеозу телу, еросу, плодности,
преплитање мотива рођења са мотивом смрти. Рођење и смрт су повезани управо мотивом
тела које човек добија рођењем, а које нестаје са смрћу. Тиме се затвара круг. ,,Чежња за
13
Литература:
Цитирана литература:
ДЕЛИЋ, Јован. О поезији и поетици српске модерне. — 1. изд. Београд: Завод за уџбенике,
2008.
МИШИЋ, Зоран. Критика песничког искуства. ─ 1.изд. Београд: Српска књижевна
задруга, 1976.
СТЕФАНОВИЋ, Марија. Овај, и свет ван овог: тело у поезији Растка Петровића. ─ 1.
изд. Београд: Алетера, 2014.
ТЕШИЋ, Гојко. Српска књижевна авангарда. ─ 1.изд. Београд: Институт за књижевност и
уметност: Службени гласник, 2009.
ТРИФУНОВИЋ, Лазар. ,,Уметничка критика Растка Петровића.“ Књижевно дело Растка
Петровића књ. 10 (1989) стр. 119 ─ 137.
ЧАБРИЋ, Соња. [РАЗ]ОТКРИВАЊА или О песничкој збирци ,,Откровење“ Растка
Петровића. ─ 1. изд. Београд, Службени гласник, 2012.
KONSTANTINOVIĆ, Radomir. Biće i jezik: u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka.
6. ─ 1. izd. Beograd: Prosveta: Rad; Novi Sad: Matica srpska, 1983.
Извори:
PETKOVIĆ, Rastko. Poezija. ─ Beograd: Prosveta; Zagreb: Naprijed; Sarajevo: Svjetlost, 1964.
14