T - LLs+e

BIBLIOTEKA MIHAIL BAHTIN

sazvsZoR (v. N. voloslNov)

MARKSIZAM
69 I FILOZOFTJA ltrZrKA

UREDNIK
urr-oS sraunoLrC

, {r}-R-*".".
t^q 'l'
,,;ri a"-.p"*..---,\
'a\
,. .i,\
.:-*:,.''a r):i\'\'L.
".i. 7f , r,\\.r'

CRTEZ NA KORICAMA: DUSAN RISTIC

RECENZIJA: DUSAN JOVIC
'
TEHNICKI UREDNII(: BOGDAN CURCIN. KOREKTOR: ANKA
TEO FANOVIC O TZD /\Y LC : IZDAVACKO PREDU ZECE NOUT' BEOGRAD'
NOLIT . BEOGRAD
TERAZIJE 2I o STAMPA: STAMPARIJA BIRAGRAFIKA'
,I'IIIAZ:
SUBOTICA 1980
5.OOO PRIMERAKA
 Naslov originala

B. H. BONOUIIIHOB
MAPI{CI,IS M 14 ll:-I4 IIOCO cDI4E .S3bIKA
Ocnoe'rue npodlemsr
coquonorlrrrecFofo }reToAa
B Hayxe o r3blKe
Jlengurpag,,,flpnSoii", 1929

BAF{TII.{OVA TEORIJA
PREVEO S RUSKOG GOVORA
RADOVAN MATIJASEVIE
",!,9iiiliWlffiri,:'.ri.'i+,. Lr,,

Ruski filozof i filolog h,lihail Mihajlovit Bahtin (roden

17. XI1895. tL Orelu, umro 7. III 1975. u Moskai) stekao
je poslednjih godina sztoga Eiz;ota z;isok metiunaradii renome
hao jedan od najznatajniiih teoretitrtra i interpretarora hnii-
Eevnosti u XX z:eku. U poslednjih nekoliko godina medu-
naradna nautna jaztnost s,oe ei{e u.poznaie jo{ jedan, takode
znatajan, oid njegoztog stoa,ralaitoa Bahtinoztu teoriju
SOAOrA.
-
Bahti'tzopa istra2iaanja odz:ijala su se .prete{?'tc d-oadesetih
i tridesetih godina ovog aeka, ali w njegozti radaoi obja,atjiztani
u dte ntedusobno dosra udaljene Jaze: 1925-1930. i 1963-
-1979. U periodu izmedu 1930. i 1963. Bahrin nije niita
objavljiz;ao i njegovo je ime bilo gotoao zabora,oljeno.
Pod imenom M. M. Bahtina iza{le su u SSSR-r [etiri
knjige: Problemi poetike Dostojevskog (proo izdanje pod
nasloaom Problerny tvordestva Dostoevsliogo, t>Priboj<r,
Leningrad 1929; drugo, preradeno i dopcu,tjeno izdanje pod
nasloaom Problemy poetiki Dostoevskogo, t>Soztetskii pi-
satel'<<, Moskaa 1963r, veie izdanje *HudoZestz;ennaja
- izdanje -_ rSo-
literatura<\, Moskva 1972; tetztrto, jubtlarno
oetskaja Rossija<, Moskaa 1979), Stvarala5tvo Fransoa
Rablea i naroclna kultura srednjeg veka i Renensase (T'vor-
destvo Fransua Rable i narodnaja kul'tura srednevekov'ja
\ Na na( jezik preaela Milica Niholii. I zd. Nolit, Beograd I 962 ( bibliote ha t Sazaelda<
171 s gredgoaorom Nikole Miloieaiia tBahtinovo tmatenjet Dostojeuskogt).
n

X r{ADovAN AdA'r'rJAsEVtc nAH"r-INovA T'EoRrJA GovonA XI

i Renessansa, a liter atura<<, h[oskoa ] 9 6 52 ),

>>Hudo Eestz.t enwaj
Pitanja kn!iZevnosri estetil'e (Voprosy iiterarury i estetiki,
i 193a. pohrenuo Maksim Gorki pcd naslaxom ndnjiievna obuka
t>HudoLesntennaja literatuva.<,', A4osk't)a 1975 ; knjiga je izalla
posthumno), i" sasoirn nedavno, Estetika verbalnog st\,/arala*
dtva (Estetika slovesnogo tvortestva, >Iskusstxo<, Moskva
1979) .
Ilre prvog ndanja lenjige o Dostojeasko*z ('izailo sre-
dinom tr929) rnladi Bahtin je nelee saoje rane radaue izdaa
pod imer$ma svojih najblitih prijarelja --' V. N. Voloiinoaa
r. P. N. Medztedeaa. Izmedu 1924. i 192!}. Ealttin je kao
slobodni'pisac Eiveo i radio u Letjingradu (1918. on, je u
P etr ogr adu z crxv iio .t'ilololk o-israril ski f akulret ) I povr emeno
je p,redavao u h'tstitutu za istoriju umeklosti u Lenjingradw
t v'ecenzirao uynetrLi[ku knji{evnost u letojingradskow odelje-
nju Gosizdata.
Valentin Nikolajeztif Voloiinozt (raden 18. VI 1895.
u Perrogradu, uTnro 13. )(II 1936. u Leniingradu) bio je
innedu 1922. i 1930. srudent odnov'ro postdiplomac filolagije
Lenjingradskog utzioerziteta, kaCa je pod szsojiru hnenorn izdao
govora (Stilistika hu<1o/-estvennoj ledi) u iasoltist; koji je
[I-iteraturnaja udeba, ]93A, I{" N" 2, 3, 5; nasloai ilanaka
ser.' Sta je jezik (eto takoe iazyh?), Itonsrlukcija iskaza
(Itorrstrukciia vysh.azyvanija) i Red i njena socijalna funkcija
(Slovo i ego social'naja funkcija)1.
Pavel Nikolajevi[ A[eclaedev (roden je ]891 . u Perrogradu,
nastradao u >tistkama<, 1938, posntt"rtao rehabtl'toztanb) bio
.1je docertt Pedagoikoginstituta t>.Hercen(, nautni sayaclnile
Instituta za rusku, knj#eonost Akademtje nouka .9S.SR
(Puikinskz dom) i jedan cd urednika lewjingradshog odeljenja
Gosizdata, kada je pod saojim intemant objar:io Bahtinozsu
knjigu Farrnalni metod u nauci o knjiZevnosti (Formal'nyj
metod v literaturovedenii, >Priboj< Leningrad 19286).
Baltrinovi radovi koji vt se pojaoili pod bneniwa Volo-
iinooa i Atledoedeoa doZioeli su izztesne sitnije izmene i da-
pune koje su, kako naaodi Vjat. Vs. lacnov, ,>u aila pretne
bile neophod,ne(7. yo te izmene nisu t'tiita bttno ;ytrowenile
tt izvot'nin't B ahtinoairnm kan cepcij ama l zika i liter atwr e ; to
e

Balttinoz; ilansk. Red u ZivotLr i red u poeziji (Slovo l' je sa.m tsahtin potardio soome sledbeniku V. V. I{o*inor:u8.
tizr'i i slovo v poezii, u tasopisu Zvezda, 1926, N' 6) i Da radovi i,zdati pod imenima Volciinopa i
tr;on"i.enuti
kniige Frojdizam (Frejdrzm, Gosizdat, Mosleoa ^- Lenin- Meclz;edepa pripadaju Balttinu nije bilo !)osnato soe do pre
grad 1927)s i .&tari<sizam i filozofija jezika (Marksizm nekoliko godina. fu"forwacijw o tol;le prvi je objaoio emimentni
filosofija jazyka, >Priboj<, i,eningrad 1929, drugo izdanje sovjetski lingoist i semiotitar Vja[eslao Vsez;olodooi[ Ioanov
takode rPriboj<, Leningrad 19304). Na temelju knjige Mark-
sizam i filozofija jezika Volo{inoo je prethodno objaoio [tra-
nah >l'Iajnovija strujanja lingz.tisrithe misli. na Zapadu< 6 V. beleihu o P. N. Medvedevu u: Kratkajaliteraturnaja cnciklopedija, t. 4, Moshua
(Idovejiie tetenija lingvisti[eskoj mysli na Zapade, u iasopisu 19b7, stbc- 724.
6 Repint: rP. N. Medaedeu, Formal'nyj metod v literaturovedenii, Leningrad.
Literatura i marksizam, 1928, N' J/, a posle izlask"a knjige 1928<, Georg Ahns Verlag, Hildesheim New York 1974 (seriiq nDocufllehta
tri \lanka pod zajedni\k'im naslozsom Stilistika umetnidkog -
semioticq!, 2). Engleski prevod: P. N. Medoedet and AI. A1. Bahhtin, The Fotmal
.A,Iethcd in Literary Scholarship, rz. by Albert C. Wehrle, Gouclrcr College Ser.
1978. Na nai.iezih ovu knjigu je preueo llordije Vukovii" izd, Nolit, Beograd 1975
t Kotl nas preaeli laan Sop i'fihomir Vuikovii. Izd. Nolit, Beogrqd, 1978 (bibliotekd (bibl;oteha tSazveEda<, 53; knjiga sadrEi i predgovor Dordija Vuhopiia
tKnjiieanost i cioilizacijaa ). tSoajetska misao o hnjitevnosti u daqdesetint godinamqt s posebnitn osutom
r Na nai jezih preaeo Vladhnir Fabijantit, izd. Knjiiarnica tSvietlost<, Beograd n.a Bqhtinq f, tBalttinovu !kolu<).
I 937. ? Vjat. Vs. Iaqnoa. tO tsahti.ne i se:niotiheLL, u dasopisu Rossija/Russia (artrlrziA
a Postojiireprirut:>V.N.Voloiinou,Marksizm i filo.tofija jazyka,2.izd.,Leningrad I/ittorio Strudq), Einaudi, Torino, 1975, N' 2, str. 284.
8 Iz jednog Bahtinovog pisma V. 1". Kolinoau iz 1961. S tim pist;tott upoznao nas
1930<, The Hague Pqris 1972 (biblinteha t'jantta Linguarum!, Series Anastatica,
s).
- ie V. L'. Koiinozt ltrilikotn naieg susrctq u Moshvi 6, III 1978.
XII RADOVAN I{ATIJASEVIC
XIII
BAHTINOVA TEORI]A GOVORA
godine 1973. u tuaenoj tartuskoj seniotl1koj reoiji Radovi Bahtinozte, navode se u o1)irn komentarima bez ihakoih ograda
o znakovnim sistemimae. I)o informacije o Bahtinoaont hao Bahtinoails.
autorstvu ponxenoftih radozta loanov je dolao u razgooor?ma,
sa samxm Bahnnomro. Isnnu o autorstau oxth radova Bahtin
Knjiga Mar*sizam i
filozofija jezika preaedena .ie po-
je poslednjih godina saoga irvota (po{to je 1969. iz Saranska (V. N. Voloiinoa,,Nlarxism and
slednjih godina na engleski
preiao u Moskvu) otkrio nizu soajetshih i nekim inostranim the Philosophy of Lang\age, ftansl. by Ladistav Mate.ika
sabescdnicimall and I. R. Titunilz, Seminar Press, New York London
.
-
1973), nematki (Valenrin I{. Volo{inoz, Marxismus und
U posledttjoj Bahthnaoj knjizi Estetika verbalnog
stvarala5tva, koju je priredio Eahtinozt- nasledtziklz knjiEer;ni Sprachphilosophie, iibersetzt L)on l?enate Horletnann, hrsg.
oon Samuel M. Weber, Ullstein Verlag, Frankfurt am
hrititar Sergej Georgijeoii Boiarov, u komer'ttarima koje Main Berlin -- Wien 1975 ), francushi fMikhail Bakhtine
stt napiseli Sergej Sergejeoi| Aaerincea i S. G. Botarozt (V. N.- Volochinov),
printenjena je formulacija poznata iz tlanka Vja6. Vs.
Le marxisme et la philosophie du
langage, tradui.sd et pr(isentd par Marina Yagueilo, Ecl. de
Ioanozta t>Osnoztni tekst< knjiga Formalni metod u nauci
- Minuit, Paris 1977) i japanski jezikra.
o knjiZevnosti, Marksizam i filozofija jezika i Frojdizam
Kao fto aidimo, pod Bahtinovim imenom ova knjiga
t>pripada M.
Bahtinu<t; ilan.ci Red u Zivotu i red u poeziji
-i Itonstrukcija iskaza, koje .ie i Ivanov 1973. pomenuo kao pro; put se pojavila pre dae godine jeziku.
- na francuskom
Predgooor franutskom izdanju Marksizma i filozofije jezika
napisao je Roman Jakobson
e Vjai. Vs. Iaanov, Zraienie idej ill. M. Bahthn o ;nahe, oyshazyaauii i dialoge ruskog porekla. Jakobson u s,oorn- iuaeni ameri[ki lingozst
predgovaru nrdi da ie
dlja soaremennoj semiotihi, u zb. Trndy po znalovym sistemarr, V'I (utente ovu knjigu napisao Bahtin, a da je Voloiinoa sa?no unekoliko
zapishi TartusL<ogo gosudar. uniuersiteta, eyp. 308),7'orta 1973, stt. 5 * (p. po- retu{irao Bahtinoo tekstl.5.
\cbno str. 44). Ovaj Ioanoaljea rad othnah jz preaeden nu etrgleshi I s&. Semiotics
and Structuralism: Readings from the Soviet Union, ed.buHenryh l|aran,Netp Da ozta knjiga pripada Bahtinu dobili smo potordu i
Yorh 1974 (White I'lains. lnlentational Arts and Sciences Press).
to Iz razgovora sa Vjai, Vs, Ioqnoaorn u llloshoi 1978.
s& Volo{inot:ljeae strane. Nina Arkadjeana Voloiinooa
tl O pripadxosti hnjige Marksizam i filozofija jezl\:t l)alni*u gisali su Ju. M. Lotntan (Lenjingrad), bivia supruga V. I,l. Volo(inoaa, obavesfila
a Trudy po znakovym sistemrm, VII, Tartu 1975, str. 242; A. A. Leontjev u nas je da knjiga Marksizam i filozofiia jezika, koju je 1929.
Literaturnaja udeba, 1978, .^tr' .1, stl. 200; o pripadnosti Ralrtinu AzTrga trlarksi-
zam i fiIozofija jezilia I Formalni rnctod u nauci o knjiZevnosii tisao je S. G. Bo- 13 Isp. M. M. Bahtin. Estetika slovesnogo tvordestva, ,Iskusstaok, Moshoa 1979,
tarou uYoprosy filosofti, 1977, N' 7, srr. 148-149. Aneriiki profesor Thomqs str. 386, 399, 401, 403, 412.
-
Viner ('fhomas G. Winuer) posetio je Rahtikr u ivloshai juna 1973. i od fiega l.iino ra
Japanshi preuod Marksi.zma i filozofije jezika izalao je t medmrennu u Tokiju
dobio potvrdu Bahtinovog autorstaa knjiga Marksizam i filozofija jezika i Formalni bez oznake godine. Kao autori oznaieni su V. N. Volo{inoa i M. LI. Bahtin.
metod u nauci c knjiZerrrosti. O tome Vit.er izaeituoa a 26. Sound, Sign and rE
Jakobson je 1973. u kraien tehstu no omotu ameitkog izdanja Matksizma i filo-
Meaning: Quinquagcnary of the Prag;ue Linguistic Circle, ed. by Ladislac Matejka, zofije jezika zabele{io da rthis booh tuas written by Vololinoa in close cooperation
AnnArbot 1976,pp.443,451 (tu1'ichigan Slaaic Contributions,6).- Vikbr Shloasht with Baxtina (isp. V. N. Volo{ittou. Marxism and the philosophy of Language,
nan je 13. VI 1979. u .LIoskpi saopiito de nw je Bahtilt poslednjih godina saog 2i- New York 1973), Na nalu molbu da nan objasni eaoluciju saoga uoerenja,
aota poaerio du je u nladosti napisao knjigu Formalni rnetod u nauci o kniiZevnosti Jakobson je ljtbazno odgouorio: tProf. Brown IJniversity (prooi.denre) Thonas
hoju je 1928. objavio pod imenont P. N. Medaedeua.
t'Bahtin je G. Winner posetil Bahtina nezadolgo do ego smerti i tot Orjamo zajaail Vineru:
tostarneilront za raanopravne nqsledltike saog autorskog ptaua odredio
'Knjiga Markslzm i filosofija jazyka napisana nnoju'. Neskol'ko moshoaskih ling-
duojicu soojih najboljih Drijatelja i sledbeniha knjiEevne hrititare V. V. Koiinova
vistou peredavalo mne to Ee, so sloa Bahti:.a, p ton ti:le znatite!'nejlij iz rgnelnih
i S. G. Botaroaa, nautne saradnike htstituta za- saetshu knjiieanost >Gorkit u Moskpi.. russkih lingvistoa, Vjateslaa Vsevolodoz,iC laanoa, kotoryj nedonokratno pisal ob
Objaoljivanje Bahtiuoz-ilt radoaa od 1963. do d.anas ulnnoEome je delo ooe daojice
etom i v soaetsboj i u zarube,noj teiati: on byl s Bahtingru o tesrryh tlru\eshih
eminentnih prednauiha soatemene sov.ietske naube o hnjiietnosti.
ctnolenijah ...r (Iz pisma R. O. Jakobsona R. Matijalevilu od 17. VI 1979).

XIV RADovAN MATITASEvIC
objaoio V. N. Voloiinort, ne pripada njemu ztei IvI.
Bahtinulg.
Iako knjiga Marksizam i filozofiia iezika ima nesumnjizt
istorijski znataj kao proa u saetu prolegomena za marksistitkzt
filozifiju jeziha, ona, koliko nam je poznato' jo{ nijepominjg
"Eena-ni
ubele-
i jedn',t op{tu istoriju marksiz',rta. Nju ne
ni Predrag Vranicki u sao7b7 Historiji marksizma. Od svih'
Bahtinovih radozta ovuj izuzetno obaoelteni isuaEiaat bele{i
w bibtiografijimarksizma satno knjigu Frojdizam (1927)-
pod iminont Z. N. Vololinova, razume se. U najnaoijem,
'tetortom
izdanju sooTe Historijc marksizma Vranicki se
u jednoj fusnoti kratko osvrte na knjigu pret-
,Frojdizam
poitaxtjajudi joj radotte Vilhelrna RajhaLT.
Pretutkioanje knjige Marksizam i filozofija jezika u
Histoliji marksiima sigurno nije neki puki preaid Vranickog'
Oznt knjigu ne pominju ni sp,ecijalisti za marksistitku filozofiju
jezika i Znateija- Adanz Saf i Mihailo Markooiirs. Svi otti
izuzetno obane{teni marksisti bili su, u ovom slutaju, Ertzte
jed,nog efikasnog mehanizn'ta pretutkioanja kojim je lznjiga
l,lartiiizam i filozofiia jezika bila decenijama potisnuta iz
teorijske kotnunikacije u marksistitkitn krugaaima. Jedna isto-
rijsia paralela
^godine oode
se neminorno namede. Karl Marks je
1844. nazvao Fojerbahoao delo Principi filozofije
bududriosti (Grunds6tze der Philosophie der Zukunft,
1843) jednom od knjiga koje >. . . bez .obzira na sooj mali
obim'imaju u sztakont' slutaju aeii znataj nego sva dosada{nja
nemaika literatura<, i s negodortanjem pisao o<( ... za'oeri
6utanfa . . .<, kojom je ta hnjiga bila dotekanale. Knjiga
16 ,r... da, obe knjigi, izdannve pod imenen V N' Vololiroaa a 1927 i a 1929 ee'
prinad.le^at ne emu, a M. M. Bahtinu|; ritak kniiga, ltotoruju Vy pereueli, dejstvi'
jiga o fredizmet ( Iz
tel'no prinadleiit peru M. M. Bahthta . . , Totno tah Ee i lzt
otsflaN. A. Volotircae R. Matiiaievitu od 14' III 1978)'
17 Isp. Predt'ag Vranicki, Historija marksizma, 4. izd.' t' 2, Zagteb 1978, slr' 172.
rB Islt, Adant ScftaIf, Wstep do semantyki, Warszawa 1960 (ptea' kod nas Spetlana
>Sym-
Knjazeua: Adam Saf, Uvocl u semantiku' No/ir, Beograd 1965, bibliotha
posiona), Adam Schqff, Essays iiber die Philosophie der Sprache, lVien-Frank-
znadenia' No/l;'
furt - Zilrich 1968; Mihailo Markoaii, Diialel'tidka teorija
Beograd 1961 (drugo izdatie 1971' biblioteha tSltnposiou)'
ts t' 5, Moshva 1970, st'
Napodimo preza.' Filosofskala enciklopediia, 31
BAHTINOVA TEORIJA GOVORA XV
M' Marksizam i filozofija jezika, takode mala po obimu (iako
dosta veia od Fojerbahooih Principa), nosila je u sebi Bahti-
noz;e principe .filozofije jezika na kojin'ra je trebalo da se
temelje bufutia konkretna .iezitka istra2ioanja, i sigurno je
vredela oi{e nego sva ruslea teorijska literatura o jeziku oko
godine 1930. Mefuitin, spis je odntah do{ao u sukob sa institu-
f N.J, Mam, 1864-1934) t>novim
cionaliziztanitn Maroz-tim
do 1950), a potom i u sukob sa
utenie",n o jeziku< (aladalo
Staljinovim spisom Marksizarn i pitanja lingvistike (1.
Stal'in, Marksizm i voprosy jazykoznanija, Moskaa 1950),
hoji je bio pnti prirutnik sovjetskih istra2ivata jezika sve
do 1956.
Na knjigu Marksizam i filozofija jezika obratili xt
pa{nju ncrjpre pojedini ruskt istraiivaii jezika koji su se
nalli izaan SSSR-a, na primer, Roman Jakobson, koji je
po{ao od nekih teza iz oz;e knjige u svo?n poznatom radu
Slrifters, Verbai Categories ancl Russian Yerb (Haraard
Unioersity Press, Cam.bridge, Mass., 1957)2o. Zazseru tu-
tanja o knjizi Marksizam i filozoflja jezika konatno je u
S.SSR-a prekiru.to Bahtinoo sledbenik l/adim Valerianooit
KoZinov godine 1965. u tasopisti, Voprosy literaturyz1. Posle
toga aau krcjigu prihz;atili su nooi soojetski semiotiiari (t>Tar-
tuska< i t>Moskaztska ikola<), h&o prou rusku prolegomenu
za semiotikuzz.
20 Oaaj
Jakobsonoa rad prihazuo ie Vjat, Vs. Ioanot u tekstu tKod i sooblteniet u:
Biulleten' Ob'edinenifa po maiinnomu perevodu, 1957, N' 5; Jahobsorov rad
hasnije.ie preveden na ruki u zb. Principy tipologideskogo analiza jazykov razli-
21
dnogo stroia, Moskva !972,
Isp. Y. Y, KoEinoa, Vozmolnq li sfiuhturnaja poetiba?, Voprosy literatury, 1905,
N' o, str. 88-107.
32 Poaod,on gotoao istoarernene smrti
lana Mukadouskog (Tan Mukafovskj,) uPraeui
Mihqilq Bqhtina u Moskai, glaoni uredni.k Radova o znakovnim sistemima i /t.l€l
rTartuske seniotiike lhole\ 7u. M. Lotnan, zabele'io je da su ova duojica istraEiuata
teiili dq stpore $iroku filozoflu hulture na tewelju teorijske semiotiket i dz je rna-
stavljajuCi napore ltokojnih istraEioaia, saarenteni nautnih priuden da se stalno
obrata tahaim radoaima kae Jto sz Marksizam i filozofija iezika i Estetska funkciia,
norma i vrednost kao socijalne dinjenice< (Trudy po znakovym sistemam, Z/1,
Tartu 1975, st. 242), -- Isp, i ogled Lodislaxa Matejke On the First Russian
Prolegomena to Semiotics u: V. N, Voloiinov, Marxism and the Philosophy
of Language, New Yorh 1973, tp. 161-174.
2 '
XVI RADOVAN MATIJASEVIC BAHTINOVA TEORIJA GOVORA XVII

Zahoaljuiudi dobrim delorn ba! knjizi Marksizam i szkola stylistyki (Warszawa 1970), 6iji w sastaoljali Ma_
filozofija jczika Bahtin ie u semiotitkim krugovima er SSSR-a rija Renata Majenooa (Maria Renata fuIayenozui) i Zig-
i izvan njega stekao reputaciju jednog od pionira moderne mllf Salonji (Zygmunt Saloni) odabrali >najarednije- i
semiotilee. Izvanrednu stucLiju o ntataju Bahtinoaih ideja o najharaleterisri\nije raspraw o jeziku i stitu knjiEe,onog"dela
znaku, iskazu i dijalogu za savretneitu semiotiku napisao je nastale tt Rusiji 1916-1930<r
Vja6. Vs. Iaanoa u {estom tomu Radova o znakovnim si- Na knjigu Marksizam i filozofija jezika obr.atili su u
stemima, koji ,ie 1973. iza{ao u Bahtinovtt tastI\. U radu poslaefuie vreme paEnju i 1>ojedini
Vidovi strukturalizmu u sol,jetskoj filologiji D. M. Segal, fitozofi jezika, pre suega
z.rSS5ft-zz:6. U petotn tofttu prac u .iaetLt niarksistiike
takode jedan od najpoznatijih soztjetskilt semiotitara, konsta- ]i_
lozofske enciklo-pediie, u tlanku Jezik (Jazyk), hniiga mait-
toaao je da nijedan drugi autor nije izar{io i ne ztrii toliki sizam i filozofija jezlka (pod intenorn Ir. N. Voto{inova)
uticaj na sauremenu soa.ietsku serniotiku kao Mihail Bahtinza. figurira k-ao .iedna od najznatajnijih filozofsko-lingz;istitkih
Kako oaaj uticaj u praksi izgleda, tj. kakzte plodove donose raspraz;azi.
Bahtinovi podsticaji (posebno ori {to dolaze iz knjige Marksi-
zam i filozofija jezika) najbolje se moEemo w)eriti na primeru - Holandski reprint ipreaodi na najz,,,tinije svetske je_
hnjige moskooshog prof esora B. A. Uspenskog Poetika kompo- zike pokazali su da oa_q. knjiga danas, osint specifi\no stutiog,
zrcrle'". ima i jedan iiri inrelektualni znataj .

Sa stanoaiita sastauljaia nekilt znadajnih antologija Sydgii po knjizi Marksizam i filozofija jezlka Bahtin
. saakako
ruskih raspraoa o jeziku i knji{eonon'r delu, knjiga Mark-
je pionir rnarksistithe filozofije jezihu, ali n1'egoz.ta
sizanr i filozofija jezika sadr.{i antologijska poglaolja. Dosad inrencija nije bila da koncipira samo jednu obitru dijatikii[ku
slt u ooom pogledu najoiie bila cenjena poglaalja posaeiena t.eor.iiu j.ezika. S njegoztog stanooi{ta dijalektifia teorija
je.z,lhg sigurno je bolja od nedijalektitkih
fenomenologiji t>tud,eg go'uora<. Glazte II i III treteg dela titkih pre srsega. Ali po Bahtinu ni dijatehtiha u obitnom
reorija, mehanicis_
ove knjige u{le su (tta ruskom .ieziku) u antologiju Readings
in Russian Poetics (ed. by Ladislav Matejka, Ann Arbor smislrr reii nije ono najbolje kad jc o jeziku re[. Dijatektika
se dobija, kale Bahtin, tako ito se u dijalogu lifnosti ttkhtu
1962, 2nd ed. l97l) i na engleskont jeziku u antologiju
glasots-i (podela
Readings in Russian Poetics: Formalist and Structuralist ,na glasoae, russ. razdel golosov) i emo-
Views, ed. by Ladislaa Matejka and Krystyna Pomorska, ; reptilea stDore
cionalno-personalne intonaci.ie, od Eiz:ih re6i
the M.I.T. Press, Cambridge, Mass., 197 1. Ceo treii deo i sudovi i soe to se Lftisne i indru op_
apstrahtni pojrnovi
ooe knjige preoeden je na pol.ishi u sastaou anrplogije Rosyjska straktnu sz)est (EST, 35212e. >Dijatektika se rodila -iz
/ijqlgSa da bi se ponolo z)rarila dijalogu na aiiem niz.rcu
(diialogu lidnosti)<, piie Bahtin (EST,- 364).
2'r Trudy po znakovyn sistemam, VI, Tartu 1973, str. 5-44. Isp, i ulogtt
hoju dodeljuje Bahtinu Vjat. Vs. Iaanoa u svoioj knjizi OCerki po istorii semiotiki
26
v SSSR, Moskva 1976, V. i laanoaljeu interaju tO Bqhtine i semiotihet, naveden lsp. I/. Z. Pamfilov, Filosofskie problcmy jazykoznanija, Moshoa 1977, str. 57;
u naponteni 7. Filosofskie osnovy zarubeZnyh napravlenij v jazykoznanii, sb. sr. pod red. V-
Z.
2\ Dimitri Sega/, Aspects of Structuralism in Soviet Philology, Tel-Aviv-1971 Pamfilota, Moshaa 1977, str.64,93, Knjisu rV. N. Voloiinoa, Marksizm i filosofija
p. 120 (Papers on Poetics and Semiotisc, 2). Naaodirno prema t.a.il?a L R. Titunih iazyka, L., 1930t beleZi i Acrarn saf u noztijim izdanjimq suoga uvoda u semantiku,
tM, M. Ilaxtin (T'he Raxtin School) and Souiet Sen.totics<, u ta.sopistt Dispositio, npr. Adam Schaff, lntrodtzione alla semantica, III etl., Riuniti, Roma 1974,
Ann Atbor 1976, aol. I, N' 3, P. 328. p.35).
ti B, A. Uspensh4, Poetika kompozicii, Moshaa 1970. Knjieu je preveo na nai jezik 1? 1sp. Filosofskaja
enciklopedija, t. 5, Lloskaa jg7A, st. 610.
Noaica Petkoaii, izd, Nolit, Beogtad 1979 (bihlioteha rSazaeidat, 66) - n [tSf] Utuj: M. AI. Bqhtit2, I]stetika slovesnogo tyordestva. Moshaa 1979
 XVIII RADOVAN ]VIA'I-IJASEVIC
BAHTINOvA TEoRIJA GovoRA XIX
Reiaoajuii problem jezika Bahtin se ponaia kao da
mu je stalno na umu 62. teza iz l;ojerbihoaih Princioa moralaiz temelja dapoljuja ono {rc je Scsir s aelikim naporom
filozofije buduinosti, koja glasi: ISTINSKA DIJA- izgradio linguistique de Ia langue.
-la Bahdnozte
U doba
+4rTrKA rdrJE A,T)NOLOG USAMLYENOG MIS-
LIOCA, ONA JE DIJALOG IZMEET]
mladosti nasuprot Sosirouoj ikoli
stajala je Foslerooa ikola. Za Foslera i njegove stedbenike
JA I T129.
goaor je takode bio neito indiaidualno, ali ie i slutajno i
q sz;im svojim radopima Bahtin je mislilac >>istinske
nebitno. l{autno ispitioanje gouora za foslerovce bilo
dijalektike<, rj. dijaloiki mislilac par excellence. je moguie kao kauzalno obiainienje goztira'2.
Istinska dijalektika jezika po Bahtinu jesre dijalo{ka Traganje
.
inter.akcija- izmedu Ja i Ti u procesu govora.- Nasupiot
za kauzalnint objatnjenjem f;osler je nizirLao >idealizinutiz.
for_ >Uzrok< individualnog gonornog akta fosleroztci su nalazili
malizmu lingoistike sosiroztskog tipa, koja za jedini preimet u indioidualnoj psihologiji goaornika. primarna funhcija
sztog izudaztanja uzima jezik (la langue) kao impirsonatni
govora zq njih je bilo izrai,avanje. Fosleroaski govornih
sistem, i nasuprot ideologizmu, estetizmLt i indiiifumlizmu po praaiht nije primeiiztao drugu lidnost naspritn sebe.
hroieansho-foslerovske lingztistike koja za sztoju osnoalr
uzima ono {to sosiroztska lingvistika ignori{e, -tj. indhti_ Posebnu zauzimao je Otmar Di*ih (Ottmar
duulni goao.rni akr (Sprache als Rede) , Aoni"'polazi ocl Dlttrig!1 koji7oTiciju
je u soojoj knjizi problemi psihologije je_
realnog >Eir,ota reti<, zika (Die Probleme der Sprachpsychologie, tetpzt{'lOiS1
9d druitoene jezitke praksi, koja se
odoqq kgo goaorne interakcija (redevoe vzaimodejitvie) krit.ikooao rcoriju iskaza kao izriza a hao osnoanuTunleciju
jezika isticao komunikaciju, 6ime je uzeo u obzir ulogu
izmedu Ja i Ti.
dlugo_q (sluiaoca). l,4edutim, ni Dilrihoz.n teorila nile ia-
Mahar koliko to paradoksalno izgledalo, pravi problenr doztoljavala Bahtinq zbog saog naglaienog piiholigizma.
moderne,nauke o jezihu nije bio jezik z:ei govor. Soiirovska
lirryaistika uspela je nauino da oztlqda jezikom, ali je govor _ Osn.oono pitanje filozofije jezika po Bahtinu je pitanje
>{ta_je jezik<<,.rilo jn re[<, odnosno p,itanje >ita ji irnorio
ostao izoan njenog doma{aja.
realnost saih jezitkih pojava<t,t>lta je-realna jedinica jeziha<.
Podelno odredenje govora (la parole) koje je dao Sosir.,
Bahtinooi odgoz.tori na oaako postaoljena pitanja glase:
auto.matski je iskljutiz;alo goztor iz nautnog ispitiaanja.
je l^1 Rarole odredio kao neirc individuilno, sludaino rPrava realnost jezika-govora nije apstraktni sistem
ffos\
nebitno30, razutne se
I tatke glediita jezika (la lanque).
jezidkih formi niti izolovaii monoloiki'iukor, niti ps;
O nedem htdiaidualnom, - sluiajnon't i nebitnont od Aririotrio hofizioloSki akt njego.ve realizacije, vei socijalni aogaAaj
do nije moglo biti nauke. Nautno saznanje je po saojoj
qg"-1lle interakcije koji se realizuje iskazivanjem i ist<alima
.Sosiya
prirodi uop{taztajute; samo o netem opitenx, nu*nom-i bitnom
(MFJ, 96-97; 106)tsa;
mo{e biti nauke. Istina, Sosir je nago.oestio i neito {to je
t2 Kafl
nazr.)ao >lingvistika golora<t (la linguistique de la parole)dr, Isp. Fossler, Positivismus und Idearismus in der sprachw issenschaft, Heidel-
berg 1904.
ali na takaoj nauci nije uop{te radio, ie ,oto ito ga je u 3r lbid. V. i odlomhe
iz oae Foslerooe hnjige u: I/. A. Zveginceu, Istoiia jazyyoznani.ie
tome samo srnrt s1>re[ila, aed zato lto bi nauka o la paroie XIX-XX vekov v oderkah i izvleCenijah, t. 1, Moskva 1960; i polemiCbi prikaz
Foslerooog uCenja u broluri V. A. Zoegincev, Estetideskii idealizm v jazykoznanii;
3e Isp. Ludaig Fojerbah, Principi filozofije buduinosti, Kuhura, K. Fossler i ego $kola, Moilzaa 1,965.
Beograd 1956.
80 Ferdinatzd de Sausnre, Cours cie linguistique gdn6rale, idilion critique " IMF7J Aitaj: V. N. Voloiino-0, Marksizm i filosofija jazyka,2. izd., Leningrad
l)rApdrAe 1930., Paralelno (iza taihe i zapete) oznatauamo odgoaarajuie stranice naleg prc_
par Tullio de Mauro, Payot, paris jgl|, p. 30.
31 voda iste hnjige: Mihail Bahtin, Marksizam i filozofija jczika, Beogracl l9g0
lbid. Db. 36-39" ; izd,
Nolit, bibI. ,,Sazaelda". 69,
XX RADOVAN A,IATIJASEVIC
tr. . . goporna interakcija 7e osnovna realnost jezika<
(MFJ, 97; 196);
r>. . . realna leilinica jezika-gooora ( Sprache als Rede). .
nije izoloaani m.onoloiki iskaz, aei interakcija bar
iskaza, tj. dijalog< (MFJ, 114-115; 129-130).
Jedno terntinololko-pojmouno upozorenje ovde
ophodno. Kada Bahrin ka{e JEZIK, on ima nq umu ne{to
sasaim drugo nego moderna lingvistika.
Jezik za Bahtina nikaho nije neka iista semioloika
[injenica, 6ista forma ili kompleks relacija bez supsranci-
jalnih termina; jezik je za njega >specifitan ideolo{ki sistem<
(MFJ, 9 ; 3), >specifi1na materijalna stoarnost ideoloikog
stztaranja< (MFJ, I0 ; 4),videolo{ki znak< (MFJ, 46 ; 49).
Bahtin usvaja, sa izztesnim bitnim korekcijama, teoriju
jezika ftao Weltanschauunga, jezika kao ideologije, koja,
kao ito se zne, poti|e od Vilhelma fon Humbolta (Wilhelm
zton Humboldt, 1767-1835). U Bahtinoaoj knjizi o Rableu
nalaze se usputne opaske o t>jezitkom pogledu na soet<t (R,
507 1ts. t$ezici su- pi{e Bahtin- pogledi na svet i to ne
apstraktni oei konkretni, socijalni, pro{eti sistentom ocena,
neodr,:ojiai od iiaotne prakse i klawe borbet (R, 513).
t>Drugi jezik to je drugi pogled na suet i druga kultura<
- Takaa je Bahtinoo jezik kao t>konkretna
(R, 515-516).
celovita pojaoa< ( PPD, 312 )36, kao t>6isto istorijski f enomen<,
(MFJ, 83; 91).
U srudiii Red u romanu (napisana 1934-1935, obj.
1975 ) Bahtin upozorava :
>>h[i imamo u zsidu ne apstaktni lingoistitki minimum
zajednitkog jezika u smislu sistema elementarnih f ormi
(lingoistitkih simbola), koji osiguraaa minimum sporazu-
meaanja u prakritnoj komunikaciji. Mi uzimamo jezik ne
hao sistem apstraktnih gramatithih kategorija, oet jezik
ideolo5ki ispun;'en, jezil< hao pogled na spet i [ak kao kon-
s6
IRl Aituj: M. Bdhtin, Tvordestvo Fransua Rable i naroclnaja
vekov'ja i Renessansa, Moskra 1965,
s0 [PPD] Eitaj: M. M. Bahtin, Problcmy poetiki Dostoevsbogo,3. izd. Moshva
XXI
BAHTINOVA TEORIJA GOVORA
hretno miiljenje koje obezbeduje maksimum uzajamnog
razurneaanja u soim sferama ideoloikog iiaota<r (VLE,
.
84122 .
dvalu
Udrugom, izdanju saoje kniige o Dostojeoskom Bahtin
obja{ryazn zaito ispituje rec kod Dostojeashog, a ne ujezik
je ne- Dostojeoskog<; lNafoT glaoi dali snto nasloa 'Rei Aod Dos-
tojevskog' jer imamo u. oidu red, rj. jezik u n'jegovoj kon-
kretnoj i iiaoj saeukupnosri, a ne jezik leao specifiini prcdmet
lingaistike, dobijen potpuno legitimnim i nuEnim apstraho-
ztanjem izoesnih aidoaa konkretnog Eiaota redi<< (PPD,
309). Termin tet (na ruskom SLOVO) figurira u mnogim
Bahtinoaim nasloz,tima, npr. Pre( u Zivotu i red u poeziji,
Red u romanu, Red kod Dostojevskog, Ulidna red u Rab-
leovom romanu) Iz predistorije romaneskne reii itd.
Bahtinor,t poljam refi idenri\an je sa pojmom ujezika u
uiegoaoj honkrernoj i [iooj soeukupnosti<. Lingzistitkt pojam
,jezik< apstrakcija je najz:iieg reda. Bahtin teit konhretnom
reti, iiztom gozsoru. U pratsont smislu Eioi goztot nije
-ntonolo{kigooor, nije 'tnotzolog usamljenog gooorntka, on je raz-
goztor, dijalog izmedu n.ajncanje dzsa sagoaornika. Nasuprot
lingzisri\koj teoriji o t,dijalo{kom govoru< kao jednom od
oblika govorq (hp. npr. rad L. Jakubinshog O dialogideskoj
re(i u zb. Russkaja ret', /. l, pad red. L. V. Sterby, Pe-
rcrburg 1923), Bahtin razztija filozofsku teoriju govora kao
di.ialoga. Monolog i dijalog nisu za Bahrina daa oblika
gooora; monolog je apstrakcija od dijaloga, on se dobija
redukcijom dijaloga rca jedan jedini glas.
Po BahtintL, celokupna earopska lingoistika proietet je
,>ttronologizttzonx(. ,Lingoistika je, kao ito smo oideli, usmerena
tm izoloztani monolo{ki iskaz. . .K (MFJ, 79; 86). Monolo{ki
iskaz za Bahtina .'je apstrakcija) a ne concreturn, Monoloiki
iskaz je iskaz izoaden iz dijaloga u home on nastaje i u kome
jcdino mode da iizti kao iskaz. Takaa monoloiki iskaz lin-
gaistika posmatra kao zatztorenu i autarkitnu celinu; po-
kul'tura sredne-
rcdenjem nizo. takz;ih iskaza u ravni zajedniikog jezika,
' ll'l.ljl iitaj: M. i\[. Bahtin. Voprosy literarury i estetiki, Moskaa 1975,
XXII RADoVAII MATIJASEVIC
lingztistika dolazi do invarijanata i rako konstruile jezitki
sistern leeo sisrem autoidenri[nih jezitkih formi (isp. MFJ,
74; Ba).
Tahztirn postupkonx lingvistika ne zahoata iskaz
celini. i iskctz kao sTnxsaovt?N celinu, jer se celina iskaztt i tticgov
smisao mogu sagledati i odre&iti samo ako se iskaz pasftidna
kao realna jedinica sfere goztorne kotnunikacije. Granice
iskaza odredttju se u njegooom sllsrcttt sa drugim, pretlwdnint
i potowjim, iskuzima"
.Bahtin ;je vei u praint saojim radotima aapisao da je
maksintutn lingoistitkog dosega sloiena retenica (up. VLE,
45); 1929. u knjizi Marksizam i filozofija jezika on to
ponavlja na aiie mesta (npr. >I{onstrukci;ja slo{ene refenice
(perioda) maksirnwmje lingaistitkog dosega<, MFJ, 80 ; 87 ).
Istu kanstataciju nalazirn.o i u paslednjirn Bahtt)naz,tim ra-
dovima, n?r. u >Zapisima iz 1970-197!t: t>Iskaz (gocorni
proizaod) kao cel'ina ulazi u. sasaim naau sferu gauorne
koTnunikacije (l<ao jedinica te noae sfere), koja se ne da
opisdii i odrediti pomoiu termina i metoda lingaistike i
Sire Oaom sferont zslada naro[ita zal?onitast -
-semiotike.
lzoja, rla bi bila izutena, zakteoa nqrotitu metodologiju i,
rttoie se direktno reii*narotitu nauku (nauintt discil:tlutu) .
Isksz ltao celina ne da se odrediti u terminiwa lingztistike
(i. semiorike)<t (EST, 339-340 ) . Nova d'isciplrna koju
Bahtin ima na Ltlixu u rjegouin't poznim radavims aznatena
je kao t>metalingztistikart. SadrIina Bahtinovog pojtna >mera-
l'ingais$ka< potpLmo se poklapa sa sadrdinom pojma vmurk-
sisr,itka filozofrja jezrka< u. knjizi A4arksieam i filozofija
iezika.
Za razliku od redenice koja je pa Baktinu najoiia je-
rlinica jezika (jezika k(xo prednxeta lingvisrike), iskaz je
metalingrsi s ti I ki f enom en.
LI akoiru lingaistitki shxaienog jezika hao sistenta po
Bahtinu nenta niri moiie biri dijaloikih. odnosa. Di.ialoiki
odnosi mogtL postojati i postoje sarna izwedu celih ishaza,
prernda mogu prodirati i tt iskaz, u rei; tako nastaje dva-
glasna rei, 4. ret koja nije wsmeren& santa na saaj predmet
zsei i na rudu re| (re[ drugag vtb.iekta) (isp. PPD, 3Ag ff ).
BAH'TINOVA'IEORIJA GOVORA XXIII
Ispitujuti jezik Bahrin je, kao {ro vidin'ro, od samog
poietk,a odbacio lingoistitke metode i sredstva i stao na sta-
nouiite filozofske hermeneutike. Sa tog stan.api{ta niemu je
u bilo mogutno cla sagleda granice lingztistitkog miiljenja, da
istraii wjegovn genezu i. odredi njegca haraktcr. L."ingvistitka
tniiljenje, kao i saalw 1:osebrto-nautno miiljenje, postvaruje
t>svet Eiz;ota< ( Lebenszuelt) . I?o Bahtinu, >lingaistika pro-
utaoa Eini jezik kao da .ie mrta.'u, a. maternji kao d.a lje swani<
(^[FJ, 78; 85).
Iako je 1924. ruislio da lingaistika nrc*e i treba da izade
iz'uan granica slaiene retenice (perioda) i da zasnuje lmg-
vistitku teoril'w kompozicije (isp. VLE, 45), Bahrin je
1929. postaxio radikalan zalttezt sa totalnom veoizijont
sailt lingaisritkih nto.imova" koja je po njernu jedirzo n'roguia
ako se istrcrliwanje jezika bude pridrlaaalo sledeieg re^
dosleda:
t. . . Metodoloiki sasnopan redosled izufaaanja jezika
tnara biti oztalesv: l) forme i tipovi gavorne interakcije u
rezi s rcjenim konkretnim uslooima, 2) farme pojedinih is-
k"aza, pojedinih govornik akata u tesnoj oezi sa interakcijam
iii,ii nl elementi i koja ilt detenniniie, Eanrovi gortornih akata
rr spakodneanam dixotu i ideoloikom stoaranjul 3) polazeii
ad.atle, rersizija uobifajenog lingaistiileog tret?ndnd jezi6kil't
i'c,rwi<' (A,|FJ, 98; 107 ).
Oaakar.s metodoloiki redosled izwiauanirz jezika zas-
ytoz,un je, smdtra .Bahtin, sanc'im yealnit,rt postajanjern jezika.
-icr:
vTi*t redosledun tete i yealno postajac$e jezika: postaje
,i,ncijalna Jromunikacij a (na osnoai), u njoj postaie govorna
l.romunikacija i interakcija, rr ovej poslednjoj postaju forme
rlrrvornih akata, i to se postalanje, najzad, odraiava u
{r'orneni forrni jezikaa ( MFj, 98 ; 107 ).
Goaorna interu.kcija (redevoe vzairnoCejswie) kod Bah-
rirxt ni.ie samo ontoloiki temelj .iezilza; to je ttjedno i meto-
,l:tlaiki kljut ho.ii, aha se kako treba tr:rhneni, mof"e doaesti
'io r adikalne reinterpretacije lingvistitkih, pojmoaa, odnosna
,!{! l)rexdzila{en.ia lbzgaistitkog unta kaa monolct{kog i pos-
i,",t rwjuieg Lr:!na. par exceltrence.
XXIV RADOVAN MATIIASEVIC
N ekim pr edstavnicima soztj etske s emiotike B ahrin izg leda
|eao preteta moderne teorije komunikacije i kibernetike.
U izoesnom smislu Bahtin to i jeste, kako je lepo pokazao
Vja6. Vs. Ioanoz,3g. Medutim, izmedu Bahtina i semioilke
ipak postoji izaesna, kako nam se iini, bitna razlika, na
koju iemo poku{ati da ukademo.
Po opitem rniiljenju, najsateriji i najpotpuniji opis
modela gooorne homunikacije, tza. lingztistitkog luka, dao
je Roman Jakobson u s.no7n [uaenom ogledu Lingvistika
i poetika (1960). Jakobson je jedan od onih modernih ling-
oista koji se rado slude tenninima iz indenjerske teorije komuni-
hacije izmedu ljudskih biia (isp. i njegoo e.se1 Lingvistika i
teorija informacije, I96I). Vja6. Vs. Iaanoo s o1ircm
gordoi|u isti\e da je Roman Jakobson u svom radal Sb.ifters,
Verbal Categories and Russian Yerb (1957) u. duhu te-
orije komurikacije \rpreveo<{ Bahtinove termine ia knjige
Marksizam i filozofija jezika. Bahtinooa formulacija 1to
kojoj tzz.t. t>tgi'i gspsyl< (goztor drugog) jeste tiskaz o iskazu<
(vyskazyvanie o vyskazyvanii) u Jakobsonoztom preaod,u
glasi vntessage referring to message<t, tj. t>poruha o poruci<.
Medutim, 6im se Bahtinot) pojanx t>iskaz< preoede sa r>poruka(,
dobija se jedreo nelegalno semantitko pomeranje. Bahtinoaa
filozofija dijaloga u stvari se bitno razlikuje od Jakobsonoae
teorije informacije i komunikacije.
Ezto kako (u prevodu Ranka Bugarskog) izgleda Ja-
kobsonoa ,rsaEet pregled |inilaca koji ulaze u sastaa soakog
goz)ornog dogadaja, soakog tina oerbalnog ap{tenjaq: >PO-
SILJALAC ialje PORUKU PRIMAOCU.'Da bi bita
delotztorna, poruka zahtezta KONTEKST na koji se odnosi
(>predmex, u lednoj drugoj, pomalo nejasnoj nomenklaturi),
uhz;atljia Ea primaoca, i bilo aerbalan bilo takau da se moEe
z;erbalizooati; KOD koji je tr celosti ili bar delimitno za-
.iedniiki po{aljiaocu i primaoc,t (ili, drugim retima, ononte
koji poruku endkodira i onom koji je dekodira); i najzad,
RONTAKT, fizifki kanal i psiholoiku aezu izmedt, po-
3a Trudy po znakovym sistemsm, VI, Tartu 1973, str. g, Il.
BAHTTNovA TEoRTJA GovoRA xxv
liljaoca i primaoca, koji obojici omoguiuje da udu u komu-
nikacioni odnos i u njeruu ostan.u. Sr,ti ovi tinioci, neotudioo
zastupljeni u perbalnorn opitenju, mogu se shernatski pred-
staziti na sledeti natin:
KONTEK.SZ
PARUKA
POSTLJALAC .. .... PRTMALAC
KONTAKT
KOD
Sztaki od ooih iest tinilaca odreduje jedru posebnu
.f'unkciju jeziha<.3e
Taho izgleda dogadaj goaorne komutdkacije u inter-
pretaciji lingaistiikog uma. Sa stanoz;iita filozofije dijaloga
koje pretenduje da bude stanovi{te ttszteta Eiztota<r, stanozti{te
reaLiteta, Bahtin unosi u ooakae sheme bitne korekcije:
>U lingoistici joi uoeh postoje takoe fikcije hao ito su
'sluialac' i'primalac' (partneri'goaornika' ),'jedinstz.teni
goaorni lanac' i dr'. Oae .fikcije pru{aju potpuno iskriztljentt
prcdstaau o sloienom i oiiestrano aktianom procesu gooorne
honunikacije. U kurseztirn.a opite lingoistike (6ak i u tako
ozbiljnim kao ito je de Sosiroo) 6esto se daju otigledno-she-
nmtski prikazi dvojice p@ttnera gooorne komunikactje
goztornika i sluiaoca (primaoca gozsora), daje se shema -
aktionih procesa gouora kod govornika i odgovarajuiih
pasionih procesa primanja i razumeaanja goaora kod slu-
{aoca. Ne moie se reti da su rc sheme ladne i da ne odgoztaraju
odredenim moftientima stvarnosti, ali kada se one izdaju za
rcalnu celinu goaorne komunikacije postaju nautne
fikcije. U staari, prhnajuti i razumeoajudi (jeziiko) znaienje
,goz)ora, sluialac istoaremeno zauzima u odnosu na njega
a.hriaan stav-odgoaor (aktivnuiu otvetnuiu poziciju), slaZe
"o lloman Jabobson, Lingvistika i poetika, Nolit, Beograd 1966 (biblioteka tSazvelda<
16), str. 166-167. Ooo Msto u originalu nalazi se u: Roman Jakobson: tQlosittg
Srazmen : Linguistics and. Poeticsn z :6. Style in l-anguagc, ect. b1 Thomas A
.\cbeok, Cambridge, Mass., 1960, p. 353,
XXVI RADOVAN iITA.I.IJASEVIC
se ili se ne slaie s njim (u celost.i ili delintiino), dopunluie
ga, sprcma se za njegovo ispunjenje itd.; i oaa.i stat:-odgoaor
(otvctnaja pozicija) sluiaoca formira se tokom celog pro-
cesa shtianja i razumexartja od san'tog niego.aog po[etkct,
ponekad doslovno od prr:e reti goaornika...< (liS?', 246).
,>Na tai natin, ona.i s|u{alac so, soojim. pa.;ixnint raztr
ntexanietn koji se prikazuje kao 'partner goxornika na slte-
nzatski.m crtelima opitih lingaisti.l<a ne odgoztara re alnot;t
utesniku gouorne kanunikacije. Ono lta je shemom prikazano
samo je apsrraktni monlent realnog celotsitog fina ahtionog
razumeoanja*odgaoora (otvetnogo ponimanija) koje ratla.
odgoaor (koji goz.tarnik i teii da izazoz;e). T'akxa ytau{na
apstrakcija sama po sebi .ie sasvim opraztdana, ali samo pod
jednim usloztom: akc, se .iasno oseta samo kao apstrakcija i
ne izdaje za, realwL konkrenuL celinu pojare; u suprotnoilt
slutaju ona se pretDard u. fikci;tL. Ot,o ltoslednje se uprailo
i dogada u lingaistici., jer sa sliine shenrc, sz:e ako se i ne iz-
daju direktno za odraze realne gotorne komwtihacijc, ipah
ne dopunjuitt ukazioanlem na zteitt slaiutost realne po.iaoe.
U konatnont ishodu, shenra dcformi{e snarrut sliku goztorne
komunikacije izostavljajuti iz nje bai one najbittzije ??tonxetxte.
Aiztiz.tna uloga drugog u procesu goaorne komunikacije
ne. taj natin sc rnaksimalno slabi< 1'857,247.248).
Balttinopi dijalolki prigoztori lingxistiikirn shemama
govorne komttnikacije ne odnose se, ntedntint, sarixo na koncept
pritnaoca, xet i na s'tte ostale ti.n,ioce gbuorrLcg dogadaja.
Dogadaj goxc?ne konntnikaciie izmedw Ja i 7'i izgleda biuto
drukiiie iz persl>ekti.ve filozofije otuol'enosti i nezaorienosti,
iz perspekti.z.te filozofije posrajania i dogadania, kakaw zastupa
Bahtin:
,>Semiotika r-e bazti prez;asltodno preno!enient gotove
1>oruke 1>omolu gototog hoda. U lioom gozoru, ntedutim,
porttha se, sftogo grn:oreti, proi prtt stvara u pl^acesu pre-
noienja i nikakz;og koda tt siitini nema<< (EST, 352).
,Rontekst je potencijalno nezavr!'io, kod ntora biti zaor{io.
Kod je samo teluitko sredstoo inf ormo.cije, on nema saznajnog
staaralatkog znataja. Kod je hotimitno ttspostavljeni, umr-
taljeni konteksra! ( EST, 352).
BAHI'INOVA'I'EORIJA GOVORA XXVII
U radu Problem teksta (Poku5aj filozof'skc analize)
(napisan 1959-1961. u Saransku) Bahtin ukaztje nq po-
stuarenie teksta (tj.
postz)areilje goaora) u reariji informacije
i 286 ) . 'I'enta postztarcnia refi (oveS-
kibernetici ( ES7-,
destvlenie slova) jefum je od osnovnilt rcma .Dahtinovog
razmiil.ianja o re[i, o govoru, i .icchn, od ovtoxnih lema ce-
l.okupttog njegoxog stztar(tlditxa (ona .je santo ;podtenta iive
tetne o postvarenju [ovekct). I{rijrigtt Malksizam i lilozofija
iezika rnoie se shxatiti i koo sxojctrsni rnennrctndmtt protit-:
postaarenja gooora. Ne evuii nntiu plstrctrcnia reii sltL-
[a'jno kaozatrini akord zt posled'njim iskazinta ozte knjige.
Ideolozima postoarenja reti Baltitt je nazxaa ,formalistitke
pravce tL ling,si3fi6i, poetici i fitoro.t'iji jezika (ML'J, 157).
Moderna lingoistika mogla je postati stl^oga, egzalzma
nauka samo po oeliltu cenu da iz jezika odstani [oaeka
lioji goaori, da na.iezik baci-ttobjektnu senhu<,, tj . tla ga pre-
rvori u stvar ll ;t'ilozofskom sntislu te reti_ (u kojem i
E ahtin up o tr ehlj aa a t er min s tx qr <\,rus ki V E S C' ) . IJ ahtinoo a
D
.filozofska leritiha postxarttjuicg lingztrstitkog uttta i*ttesena
1929. u nekim bitnim oidoohna podudara se sa slitnim kritikama
noaijeg datuma. Tako npr. poriski profesar t\[ikel Difren u
:xojoj knjizi Za doveka (Mtkcl Dufretine, Pottt' l'hontme,
f'aris ])68) kaie: ,>Stakido,irli jezik lingaisri prouta'oaju
Ittto nuze.iski predntet, kao da njime ne govori n.iko asint
jatlno altstrakmo ntnaitxo .\t41j, t>lr)zgztistika moie -da ur{i
trtrut\na proutaoanja santo ako jezik posmatra kao predmet;
ott& stoga d,olazi u iskuienje da posraari gooor po.iedinca . . .(r41.
I{ako je rnogute boriti se ?rotia postuarenja goaora na
r cnri.iskom i 1>raktitnom planu ?
.f edan od teorijskih instrLtinenata Bahtinoae pobune
l)t'oti'i) postTarenja gorsora jeste koncept iskaza kao imanentno-
wt:i.jalne stt'uleture. Sosir je la parolc odredio kao neito
in,lividualno i asocijalno, za razliku od la langue, 6ije ur
,,tircdbe: op5te z socijalno.
"' ,\|il:eL DiJren, Za Coveka (prereo Btanln Telit), Notit, ))eograd 1973 (bibliotelu
,\t'..t,eidat 3a ) s/.r. "l I 2.
 BAHTINOVA'TEORIJA GOVORA
XXIX
XXVIII RADOVAN MATIJASEVIE

>lJnutra{nja socijalnost<t pojaoljuje se i u zapisima ?o1yog

UBahtinorsoj teoriji iskaza (termin iskaz, vyskazy-
Coiti"i (nsr,' 340). korrcepciiu ima.nentne sociologi1no-
vanie, Bahtin koristi i da bi na ruski preneo Sosirov term:n
la parole/, bar u onin't elementima oae teorije koji su izlo{eni il itn".ri Bahiin ie'uoek zastupao, rc je jedna od niegooih
u kniizi Marksizam i filozofija jezika, nalazimo protizsredne 6emeljnih ideja.
odredbe iskaza. Kritikujuti sosiroosko i fosleroztsko shta- Iskaz je imanentno-socijatan po -tume lto je odreden
tanje iskaza kao indir.tidualnog i asocijalnog entiteta, Bahtin (i to iznutra, a ne spolja) sicijalnom komunihacijom izmedu
Vo I it, koii su toiodi socijalizottani, dru{taeni ljudi' a
istite da je fonnulacija rindioidualni govorni akt<< contradi- ne
ctio in adjecto (MFJ, l0l). Samo malo dalje,-u narednom. iito:it' jranke. Iskaz nije d'etetminisqn iz [oveka hoji go'
1>oglaolju knjige, kaie se da je ttema iskaza u sultini indtai- ;;;;; ;; it bitno odreden adresatom kome ie u4uie,n.!' na.
dualn,z i neponoaljiaa, kao i sam iskaz< (MFJ, 101). L"iri It ur*rrrr. Matemari1ki reteno: iskaz nije funkciia od.
nije samo moi
Izlazi, dakle, da je iskaz u isti mah i indiaidualan i da nije f i"li
';inii "r/ tikcija od (Ja +'+ Ti), Soaki (iskaz
.iskaz
indiz.tidualan. Kako Bahtin miri ozsu formalno-logi[ku pro- "llj. itnL, ieiogitiuktura,
f Ja1-aei i tvoi iskaz upuden nekom
tivretnost u sopsnenoj teoriji ? rc"ilirvna roman Dostojeaskog' na primer.'
irlziiiii mod'el meduljudskih odnosa (i {ire: model soci-
Uholiko se pojam indioidualnog shoati kao korelat 'jotiin'oi"ota) i u tom smislu je imanentno-socijalna'
po.ima socijalnog (a ro je upraoo kod Sosira bio slufai),
onda je sa stanooiita teorije iskaza kao imanentnosocijalne Na id.eji oslovljavanja (reii nek-ome;.f I JES!.)' k39
strukture formulacija >indioidualni gooorni akt< doista con- oa--ii^etintn neia nooije fitozofije dijaloga-i filozofij.e
tradictio in adiecto. Po Sosiru la langue se dobija kada se
irn"i
'Jriwi, iit;ri dobor' aeo oikitia koja ie Bahtin utinio
odlelangage ODUZME la parolea2, ito bi trebalo da znati tf*iit gororo. O znatajnoj, >aktianoj<..ulozi drugog igo9ka
da je le l.rngage neki zbir ili suma brojnih paroles. La parole
'iriiri
)-
je
i a"eadaju
'nuno'brilianlnih
goztoine komunikaciie Bahtin ispia.o
.ie ne{to individualno i asocijalno. Kako se uopite od sume itranica. Neke od njih smo aei naoeli. Ideia
tafutih indiaidualiteta moZe dobiti onaj socijalitet, kakaa 'u prr,rnirru i nesaodljhtosti drugog (o problemu drugog 11'
je po Sosiru jezik? U ovakoom Bahtinotsom postaoljanju 'iii"tat
n"f;ii MiKiettita. Govoi drugog, - Mala ,ediciiS
pitanja aet jeimpliciran odgoztor: morase poii od toga da je i;;;;, B;";ria rc221, d'oa9la ie Bahtina do ptoutaa.anja
sam ishaz (la parole) socijalna struktura. No Bahtin se ne ;;;:dt; c";&"r i >tude'ie[i<. Na 1om putb on ie razvio iednu
zaustavlja na tome da utzsrdi da je iskaz socijalan; on po- lorriiintnu fenomenoloiku analiz;u'>nepravog d:itektnog go-
kazuje da je iskaz imanentno socijalan. 'Lora<<
(a. treii deo knjige MFJ)'
-
Ne samo ito je istakao i opisao aktianu ulosu f! y .d!;
Koncept imanentne sociologiinosti saakog iskaza, prenw
tome i knjiievnog dela, nije koncept koji se pqiaztljuje samo Lt tini narn se' tstxnxtqe
tdeutero-Bahtinooim spisima<<4g. Njime potinje i Bahtinoz;a iatogu litnosti koje gotsore, Bahtin i-e,
hnjiga o Dostojeztskom (prz.:o izdanje, 1929) : ttU temelj
,,ro| *odrrni liwztisti opisao i
"rt;
kiko gottoti govornih (Ja)'

naie analize postaoljeno je uoerenje da je saako knji{evno

ff i;;" ;n, ni iolorr,' ozsde upui (da tati u broj ne suptilne poi e-
rlinosti Bahtinooe teoriie govora bi se ova teorua ka'ko
delo izruttra, imanentno sociologi1no...< (PTD, 3-4). alo bi mno o z;i{ pr o-
, iii i,ri t i t" iil a i pr ikoilenmris al a tr
eb g e
I
;;;-;tg" lto ga nii oade imamo nu raspolagaryiu); ukaza-
4r lbid, stt'. 85.
tlcmo jo\ ,a*o na jednu kljutnu Bahtinoztu ide.iu' Ret je o
42 F, de Saussure, Op. cit. ?. lI2.
43 fzraz rd,eutero-Bahtinoui spisia duguiemo S, S. Aaerinmu (Moshoa). Njime ozna- Ilahtinoaoj teoriji goaornih ianroua'
icoanno sve Bahtinoae radoae koji su objaaljeni pod imenima njegooih prijatelja,

XXX RADoVAN MATTJASEVTC
Jedno od najdalekose*nijih Sosirovih otkrita bilo je i
razlikooanje asocijationih i sintagmatskih odnosa u jezikuaa.
Na tragu oztog razlikoaanja nastala je i ona dobro poznata
Jakobsonoaa teorija gooora po kojoj mi kada gooorimo vr{imo
selekciju jezitkih jedinica i kombinujemo ih u odredet.e nizooe
i tako generiramo retenice. Jakobson piie:
>Ako je tema poruke >>dete<<, gooornik selekcijom izdaaja
jednu od postojeiih i manje ili viie slitnih imenica kao ito su
dete, 6edo, rnali{an, detence koje su soe u odredenom smi-
a potom,- da bi o oaoj temi dao neki ko-
slu ekvivalentne
mentar, on mo{e-da izabere jedan od semanti\ki srodnih gla-
gola: spava, drema, dremucka, pajki. Dae izabrane reii
kombinuju se u gor.)ornom lancu<t4'.
Joi dublja pretpostaoka ooe Jakobsonozte teorije jeste
sos'irovsko razlikooanje la langue i la parole. La langue
sadr2i one asocijatiane nizozte ih kojih moiemo or{iti selek'
ciju; la parole je slobodna kombinacija izabranih jedinica
u oidu jedne sukcesije. Mi kao da goztorimo imenicama i
glagolima, odnosno retenicama. Data su, recimo, duq aso-
cijationa niza fdete, detence, 6edo, maliianl i lspaoa, pajki,
drema, dremuckaf ; mogu6.e su sledeie komb'inacije: De'te
spava, Dete pajki, Dete drema, Dete dremucka, Detence
spava itd. No ozto su samo a.pstraktne kombinacije, samo
redenice. Njihoao jezitko zna(enje jasno je saakom ko razume
srpskohroatski jezik. Medutim, ozte retenice nemaju nikak'
oog smisla. One mogu dobiti smisao samo u nekom realnom
dijalogu izmedu nekog realnog Ja i Ti. Retenica Dete spava
mo2e se, narauno, zamisliti kao replika. u nekom dijalogu'
npr. Ja: >>Sta radi dete?<< Ti: >>Dete spaoa<. Medutim, od-
gowor >Dete spava<(rumesto normalnijeg i prirodnijeg >Spaoa<t
uiie podseda na gramatiika ae{banja nego na realne razgoaore.
["Poznato je kako su Eienu Jonesku ud{benici konaerzacije
posluiili kao podsticaj za stoaranje teatra apsurda (Ce-
lava pevadica, na primer)). tDete spaoa< je kombinacija
hoja se znatno lakle mo{e zamisliti kao element nekog rno-
nologa, npr. gooornik oidi kaho dete spaaa i ka{e za sebe
ra Isp.
Saussure, PP. 170 175.
aE -
Roman Jahobson, op. cit. str. 296.
BAHTINOVA TEORIJA GOVORA XXXI
,rDete ili nekome {alie >protokokki<' izaie{tai (m9-
spaaa.<<,
noloiki, ier niie sratunat ni na kakav odgoztor)' n:glfi
iskaz, pitn >>svetta iivota<tmogao bi se zamisliti ottako: tTi$e'
dete spaval< Takav iskaz, medutim, ne nayg'ie kao rezul-tat
selekc$e i kombinacije qutonomnih jezitkih jedinica, kao
selekcija imenica, glagola itd., on se obitno usztaja i reprg'
dukuje kao sreditio 2a re{aaanje nekih dobro poznatih .ii-
,otnih situacija. (J Bahtinoztom smislu reii, iskaz >TiEe,
dete spava!<iieste jedan mali, >Eiootni govorni ianr< (Li-
znennyj redevoi Zanr).
Po' Bahtinu, zted je Sosir ispustio iz vida ne{to oeoma
ito u kiajnjoj liniji nedostaje i Jakobsonoxoj.
bitno, ne{to
,roriji o setekciji i kombinaciji jeziEkih jed:inica u goaornoj
aktionosti:
iskaz kraj we sooje indiz:idualnosti i
>. . . pojedinadni
stoaratatiog karaktera nikako se ne moEe smatvati potpuno
slobodnom kombinaciiom jeziikih' formi, kako to smatra,
na primer, d,e Sosir (a za njim i mryogi d11tsi W1list!) !'oji.
suprotstailjaju iskaz (la parole) kao ..[i-sto indioidualani
uit sistnmu"jezika kao pojaai tisto socijalnoj i obligatornoj
za pojedinci. [(Na taj natin Sosir ignor.i{e tinjenicy dq
utii for*i jeziEa postoje 7bi i forme kombinaciia tih formi'
r.i . ignorite' govorn, Eanrorte.)f Ogromna oetina
lingvista'
it o"nn troriiltki, ono bar prakti[ki stoje na istom stanoztiltu:
oni oirle u'iskazu samo indioidualrut kombinaciju 6isto ie-
zithih (leksiikih i gramatitkih) formi i-nikakoe druge nor-
ttrution) forme u nlemu praktitki ne nalaze i ne izutaauju<
(ttsT, 260).
U Soiir-Takobsonoztoj teoriji nedostaje orlo bitni pos-
rtLlni tlan izil.edu LANGUE i PARALE, 6lan koji je ot-
hrio Bahtin. To su govorni ianroai'
-
tsoaki pojedinatni iskaz je naraano indiaidualan,
,rli saaka tfiri upot ebe jezika izgraduje woje .relativno
rrslrljene tipove iikaza koje mi naz'i'ztamo gotsornim Earro'
ritttu<t (EST, 237).
>Mi gozsorimo satno odredenim gwornim Eanrovt'ma,
11. na{i iskazi imaju odredene i relativno ustaljene tipske
szti
li,r'rrrc konstrukciie celine. Mi posedujemo bogat repertuar
XXXIi R.\I)O\;AN MATI.IASEvIC
usmenih (i pismenih) goaornih Eanroaa. Praktiiki riri
sigunto i oeito njinrc slu{itno, a/i teorijsk\ mi molemo uo1>ite
i da ne znanrc za njihovo postojanje. Poput Molijerovog Zu'-
dena koji, govoreti u pro:i, nije o tonrc inao pojma, rui go-
r-'orimo raznoorsnint Eanrooima, nentajuii pojma o niihovom
postojaniu. eak i u najslobodnijenr i naiprirodnijem raE-
goxortt nti izlixanto nai gocor u odredene latzraz,ske forne,
ponekad kliletiranc i lablonske, ponekad Eij,e elast.iine, plas-
tihte i staaralaike (sna,ralatke iartroxe ima i sxakodneotzct
konunikacija). Oui goxorni Eanrooi tlati su nant s,4oro isto
tako kao ito nam je dttt maternji jezik, kojim slobodno alct-
danto i pre teorijskog izutaaania grematike. Matern'ji jezik
njegov leksitki sastav i gramatithu struktunt
-upoznajemo - mi
iz retnika i gramatika, aei iz korLkretnih
ne
iskata
koje [ujento i koje so,mi reprodukujento u Eiooj got'ontoj
komunikaciji sa ljudinta leoji nas okrultliu. I;orme .iezika
usaajamo sdfito u -f ornLarna ishaza i zajedno s tim for'nama.
Forme jezika i tipske forme iskaza, tj goxot'ni Eanroxi,
dolaze u naie iskustr:o i u 'nafu soest zajedno i u tesnoj vczi
jedtze s drugima. ],tratLiiti gouoriti zna[i nautiti grdditi
iskaze (jer mi gooorirno iskazima, a-ne pojedinim redenicama.
i naraztno; ne po.iedinim retinta) . Goaorni ianroai. organi-
zujLt na! gocor skoro isto onako kako ga orgaii:ujtr gra-
matitke (sintaksitke) forme. Mi se utinto dtt odliaauo na!
govor u lanrooske forme, i, sluiajuti tudi goaor, mi tei od
praih reti pogadamo njegov Eanr, predaidajuti obirn (tj.
1>ribliEnu dutirut govornc celine),'odredenu kompozicionu
konstrukciju, predaidamo kraj, ti. od samog potetka intanto
osedaj gooorne celine, koii se zatim samo difcrencira u pro-
tesu goaora., I(ad ne bi bilo govornih Zanrova i kad mi
njima ne bismc vladali, kad bismo morali da ih prvi put
stvaramo u procesu govora [kad bismo morali] slobodno i
prvi put da gradimo svaki iskaz, govorna kornunikacija
bila bi gotovo nemop;uia< [ES-Z], 257 - 258. Podvukao
R M.).
Ideja o t>goaornim Eanroaimat dobila je 1>ruufornu.tlaciju u
hnjizi \4,arksizam i filozofija jezika. Piiuti o fornnma i
tipovima govorne komunikacije Bahtin je vet tada istakao
ITADOVAN i\{A1.I]ASEVI(: XXXIII
se
, rji lna zna,tai z,t is1>itioanie saci.ialne psihologije.'rTipologija
,ih iblnri" je tada Bahtin jeda;'t je od najpretilr
- 1>isao (AIFJ' 24; 22).
',rdataka mdrhsizma< -
Nije tciko zntiti da .1e osnoxtzi t'Patos<\ Bahtinatte ]a'itike
ir;rgt:istitkog ttlttL! *- ukaziz,anje na njegoa frn'ntalizant i
,tt,:;tt'ahtni cthjektixizunt. I\do xar i sam.Btilttiit. tt lerajnjoj
ii'tti.ji ne itzsistira nLl proutal)(lttjit i'.:,rrni, istina, rze jeziikih
,,'',r govot'nilr .fornti, ali ipak liirnri, a ne sedrLinn?t
f ako je Bahtin odbaci.o sosit'aasko-f osle'rot'sko slrua'
jt i::kaza h"ao indiuidualizog i asocijalnog entiteta pokazaaii
, t rr
i,'],:oz,tt inta,"tennnt socijctlttost, nije li on ipak u sr:akoj prilici
nt!f;lLt:tl.'atLo da je sxttki iskaz indi.vidttalcu'i, tj" ncdeijii', cclo-
, it i tteponoz,tljia i'
Ktar; suc razlike izntedn Sosira i Bahtina, oact doo.'jictt
,,tislilacct u jednoj tathi se PatPrtno slaiu: soaki Bahtinox
itr Idua lni cniit cti.
ir.,i
Metlutint, od oaog poietnog odt'edenja ot)a dxo.iica
;rti.:liloca kreitt tt rr;zli[itim praz-tci;na. Dok je zo Sosil'a
i':haz (la parole) neita o tetnu rtije ntoguia nauha ni filo*
,,fiju (.ier: Sosir i fik:zofiju oseia kao suogu rtauktt), Balt-
itt 1929. galitze prcdlale da tttarksistitka F'lozofia iezlk'a
-ne
r ti;t nigde ka\e ttnzarksistitka lingt:istiha< ili >marhsis-
ri, ittL riauka o jL:zihrL,t) Ltz)ile za sxoj ptedin':t iskaz: kao re-
:rlrrr ferlinicir jezika-govora i kao imauentno-socijalnu
r,iL:,,lcr$ku struktui'u (i9. htrFJ, 99' i00; 109). Pitanje o
t,,,t. (l.d li raj i takax iskat, kraj szte sxoje realnosti i soci'
, 'lirir.sfr moEei, /<ao indir:idualan i neponoaljio, biti pred.tnt't
i/t(th,tt i fiiozofi.ie, Ba,htirt nije tada postaaljao. |ia nje;1a ie
,;, ,loti tek 1959 - 196 1. it racltr Problem teksta, ali to ne
tt,ri'i da na rtjcga nije t:e/ 1929' dao implicitan oclgo'uot'
,tPostaal.ja se ?it.:iltie tltt li naitlea mofe imati posla st;
t,, l, i:ittt apsoluttto ncpottotljirittt incliz'idualiterinta kuo ito str
,l',t:i, ni. izLaze I,i ani izztt'tt grttttica uopitaoaiuieg ,?'a'utnog
t!,!]tje( ( ES't. )37 1 .
)J;t ot:ako postauljeila pitt'ttje Bclititt ie dao potardan
,i ,1t ,i1v; rNaripno da tnoie. Frpo, polaziite sr"'ahe nauke
 XXXIV Ilr\If -l'Ih O \'"\ T'I:.Lttt I.l A (iOVOlJ,,\ XXXV
;I,AI] i) \i,dI'i MAT'I]ASljVIC

su ne0o?xo\,-/.ii:oi singulwitcti i ,t.ttt r:tlorst S'ilC;11

,t\!i!!l 111t.1 O.\tAjC Li,trrrr,t !i,i.., t..i . :;L:c oiic lto se ntoie'pctltesti poC teriii;t
tezaiTa za n1lifu. Ilrtqo, n,auka, a
?rc sD€,go fi/oz,tfi itt, uto*p '"i.i:,t,"Li.st.it:.tr. .\ Balit|not:o3 stttitcr:iitdrinettutim, i. inal;t"r;-
'i ritora da izu[ar:a speci;lifntt lbimi-i i' funkcrju tti1 intliz:i- ,,r sr i;l.i.l .ir: ipqk l.itagr:istika.
dualiteta,, ( liST', :8I ) .
lirrit,ritttna metalingxistikt. itlentirirLa "ie s(r njegttt,oiit.
filozofijc jc:ika prt.llti!t:t;tu J.: it ro:iie cld, uptt-
Zo.rlatrik .' i.i,rirt jr,zika. Fi.lozo,t'i j,t po Rahrimt t>potinjc fttrio ,qde
iortw)a t.t'. nciiz,,tost onilt istr.t,_.i:.,t:ct ',i
.i;:ipo ko.ii i,erujti")n , ,,, !rrt-lri egzal.:t;eo. ;it-:.iJl].!o.et i gdc pc[inje di.ul,lonatL[nost
s e. j c d,om ap s I r o htviom ( np;.. fin,4v i s ti i kotn r'-::'rtc!i'). {)ticL st i;;'.;!e oclredi.ti kaa tnel.ttjezik svilt
ni isktw t;.toie potJ>tittc is.l*y,sii
) a ;.ta li :: o it t h o, kr e r -
(liS7-,'2gI). 'i sl.,iit i,i:Jc:tt :c:zncutjit i so:csti)< (ES7', 364).
Iiao ito r-:it!.tqo, B.ahti.u nijt:,t.rsi,,::o cla do !,rajti .prez:la.rltt '.rt iiitt J-]alt.tin u rariu tr{il m':torloloi.iji h'irmanistidkih
^
.t'ot'naiisti[:ki xril; o;i i sanr. prilt:3utia 1>ratLt,ja,t,,ri{.ir'1i;rmi'i '.r /'r;r:r.r.ri;;r li)74', ;;a te;r;e.lju:'ttnije skice Ka {iiozof,skinl
lLr nl;,--11" ;c, .,t p: t ra.l,rjtrti,,jil ro.r,,' iieo kti ht: srtci r.r.tyu r. rii' riri.r hririrli-.istiil<iir li:ut1la, nastale krrti,.l: rridesetih ili
.isk_o
.\ool.,.r. t;ck:; .t,roj,to 7ril,liEa.L,t i.l _lo.t.:r.i .,,.tiii.,,;r. l!:,i)t,t.tt, ,, ,,:t l:t:i;';lt.;:ii!; ;7r:tiina). ;.'{a jccl:tont tirugc;tt tnesut tL
Jer pomera ti.ltc,tcit srr .ir. :i..iirl; ..r:r go,;.e).:J_. .for;iic. inror.ii , ';;rri ri lr'/ti - it,71. ^-- titiln::inirt bcle!fut o Eahtinoxont
(ct*oai ,,,it, ;ttcIi.j,::i,'ttt. *lt'fetojeik n.ije pttki l:od, ofi .\c tltah
.nesu iil;te -{orn'te" njth riije'noguie ,i zLtntisriti iti
i qi r!; a1i o d't, oi e;i.a o d f or n t i' :; o i j oit c, han
uni kaci j e o rtoil rrro
s
,l/,ii!r irjljj:.].ri ;tret;n, .iczihu /eoji. otz opisuje i Gynliilra(
ori liud"ske dt'u{tuerte 1>rai:e. " , . ,i40).

Ba.lrcitz je u teoriji gor:t,r.n,ilt ;!.ann.oxr.t ,t;ide, i,'iL, iitot'"t i;rtrrksist ti:Jea .J'ikteoi'ijct jcaihtt se kito mettt-
!
itrstru*teit{
prevladaL-ot1ja a1>sn.akttiog-.f t|.itt,t/i:iltcr
i Ltlls{1,{.tit,t?top itleolo_
. ;ii.li,i ttttttt je::ii:ki, t"i. dija/o!l,i oclnosi itrenta. tindr:rno.i
,i

giznw istrt.!iaan.iii .ltzlha ).1: /;.tg1i o,[,,::, ,,;12,,ro;ii ;irio , iil.

', r\"/r,te o7 i;"lgiit:/li JlLt[it!.e rtla;cit ja .Bahtino.ae
.tt.
rnogla hi s:: st.zsoriti ittsxa, istraii,uaih'i lkola * 't';t;l:r: ttoiilc,!'{/i,tll ir uliki diialog s::. n:odernon'r Sosifr-
go,,ontih, ianroz.:* edrlarah fr,,tt,*,orii, ), ! i.ox o:,it ! i;:1;'i.n l i.i,otti t: €il s: o poku i ali tl,i tmz ;ta[ intts.
j

.ie bud,u&tosti. tsahilie ,ru ouoln, . i-! i :; t t

7tritr nije niko ,sledio,. hnjigct Ma,-l<sizam i filozofija jczilla r ),r';.ll: ;ort tJa uh.alento n.a nelie ytt:l.oge t"ktuehussti
dtgo r.:rene,a k.t, de nije ni postojcla. LI vr,,;itc mu.ksirzul,e
'iotlinaiittt ",litit.;":ili rctit.rt:tl. lt 'txt!.litoj,i-iLtil i',1,:-L)a.i{tailt i;rcntcnnt ling^
s.tt:t'ilnosti sc,v.ie!she litgtistiki, tt l9J ) - I it5 , or.t ,ttt. !,)'t:;L ti,rlt;,Ltijo i ;lltjznaittjni..ja iirigtistiika prarca
.je -* u utar"doxsleont grad,iiu ,sarctst:hu _ _ :o"mtslio dr:tg,o
-1
.rr,-iirlinilisriika i tekstualna lingrvistii,-a nalaze iioneklc
",;;liho dcio pod ratf.;riirt nasi,rxtotrc Zarlrol,i ,,t'.'or'n a. rlttnthlc i lrez praxa. tr Bcrlititnr.iednog ott sxo.i:Jt
liLlvoi"a (Zu"l.,
rcii). .rn il"gie,iy iisi'i:o cla napile ,sanra ,ourria,,i.iiil,",r;";;;; , i '.'r.1..:tt..
nn-l!::::,,, I'ii,l-ilrn ;;,,,.rr.nih lun1.,:i.1 (ttapis,,tt lr,j.l -
at.litt!ttcn() ohJaulJin
/9jj, i'orltxtsltr kn,jigc ;vlarksizrun i fiiozofila jezika
,//.
{rci.pisil i.itrt.al ,:fllrit ueel.,n, lg7g, ,, ;, r'ii jri'i,bli.rrii sccirtlobkot:; u nalrci o jeziku --
"\ " /, s !t.uo(l,lot)t Lclcilotit fl:.;rtttoi1 psi!:oli;tgz,isrr' .1. i. ' ',:.) .jt tt.a i.it:crLu:i.1t.t r.t.L/,io,1"d.'itetorla
cin utentelji autentihn soc'*
Lnntjez:a; u t:elis.ti obj,,vljtn tt ht1.;1i; 'C,rtciit.u. :r1o'esui:r'o ' .,i !ii11xistii,:t.
tvoiiestr.a, 1979 ). -tftdi'ut otl preLT,ost,txki BcLlttinote tec;'iic
,:rr;r'i!.il.inrt.i sacijtlnosti iskc;.trt l.ila jt i. rrc osoitit tiutitt
_ Ispitixan je gcztot llilT i!,ti.o:,.r i,;,t;t io .Ba/t/inozto;tt
shxataniu uteta/ingiztistrrJ.i k,i,,,ftrct.. llrriti.,t :ttitetitLing",i-
, ,l!:;'t.t:r fi,Iarksor:t !g,etateza o IiojerbaltL{rposebno t{eo ho;ii (u
.. ,,,lit Srcurk,t jJo::ti.ictkc;) glasi: t> . . . ljudska suiii;t,t ui.it a.ps-
stika.<r moie se sh"aatati .ra,:ltiiro. O, je
u /i;tg,isti[ko.i t.ti.:r,i- ,,.,111;i ];r:jii'c stoj:;Luc:tpo-iedinaino.i intliaidui. LI st:ojo.1 zl:ili-
nctlogili ?osrajao i pre Bufui;t,t. pod ,trcralittjristihant. .,'titci ie .\,ueitit:i! r:?,.)\t clyuit-aeniit atJnoso.< ( l,,iarvlhgels,
I:odrtt-
zumeae se npr" t)s.pitiz:ait,ie rcfacijt jcrit _ _ ,, r lrtclrrrri. )ln $eb ! 97 3, -rtr. 3 3 8 ) . N a.uedeni a tl[o* a k i x i est e
dntitzto iii .ie*k t
 xxxvr BAHTTN''A TE'RTJA GovoRA
RADoVAN MATUASBVTC XXXVII
,:::^^1 je Bahtin kao motu za saoju prou
y1:o
:_geib-ahy
RnJtgu (V. N. Volo{ino.zt, Frejdizm, ohrir laTnurn;6pi ili nautni cilj) jo{ utek teka da bude zasno-
M.__L. tSZZ,';ti'ii. rttrru: dosada lingrsistika nauino nije otiila dalje od sloEene
S avremena sociotincois.tik;
;; ;; ;
i fiIozofi.ja jezika, ati *oi;"; ;;;- iotJ""ao nnibuMarksizam rdcnice, rc je najd,u&a nauino linpistiEki istraiena pojaaa
"oii,:t prrotat
koncept imanentne socijalnosti, j; Bahtinozt jr;:ika: dobija se utisak kao da se lingoistiiki rnetodski tisti
;; j;*""o po temu se on
nadetno raztikuie od svi'h ,or;oiis;trii 1r:ih tu odjednom zaoriasa i da odmah potinje nauka, poezija
Sociolo{ki orisiuo se io:tori ; lii^"r"i"i..
po pravilu\n o,ri iio spotjaSnji, i dr.; medutim, [isto lingvisti1ku analizu moguie je produ{iti
kod onih hijt ga'prihaatiju ,ono tLiioii koji ga AaAo i dal.ie, makar koliko sablaEnjioo bilo uneti ovde lingoistici
tDo sredine iez(ese.til.
odbacuju. t,rtla stanovilta<t (VLE, 45).
e.oding preoaladaztalo je merenie Sudeii po oilonrc, Bahtin je u izvesnom srnislu preteta
da je reienica naioi.tu_ jedi;r;
;;;;"i;:
[etak sedamdesetiit codh, p"irl; ;;--;; Mr;;;;;: ;;;";l: tu satno nainooije tekstualne linpistike oed i pra"{ke lingoistike.
sz:e'slamije izraEaztati I)oninantne ideje najnooijih kretanja u lingtistici, ideja o
miitjenja da sintak;itki ;rpii"i"i
;;r;;";, dosegne i darje
da obuhaati cetokunni *ti,, ii iiiii-;; lingvistici teksta i/r lingvistici diskursa (la linguistique du
dena s tirn ito ie ie pri ;;r" refenica iz,ra_ ,liscours) i/e translingvistici (translinguistique) po termino-
to* toaiir-'rrtirlinoa, tretirati kao logiji Rolana Barta (Roland Bmthes), mogu ponekorne
xtojearsna sinmksi\ki jediniry<,,
poglavliu sooie kniiEe,-llurg,i e;liU;inT B. lztii u postednjen c,coma de. li6e na Bahtinovu ideju metalingpistike koja podinje
je ii"*":;;;;; Takvih gtasoz,a od celog iskaza, tj. od one granice na kojoj se zaar{aoala
b,to kako'; ,"ii u;mo r"it;;riF;,';";;_"
sztetu: >Prafka {kola_ je proa sistematski u ringaisri,kom lingaistika in stricto sensu, Bart je uaeo termin translingvistika
shztatanje da se sinra.hr:;e;
potzlE ;rk;;; it je bolji tqmin - metalingaistika - ztei bio tzauzets4g.
A;ri""i"* i'
na niaou reienice. ztet d,a yorqj" ,i,ii"r'ir; ,*riu zaariaoati lltthtin je medutim, uzeo vei postojeii termin i dao mu drugo
i ::ruttenje. Na{a je obaoeza da ukaEemo na razliku izmedu
haziaanja, 4. diskursa "i"";;h;;;,;;;
fr,etl ti;ii"Jir.ou"r./. Diskurs ttrctalingztistike u Bahtinovom smislu i drugih metalingrsistika
na sztoj.naiin'tailode ir"iri"i kao sinmksi1ka
::,,,::x.me,
Jecrrntca sa posebnim strukuralnim oiUnoiio. tli translingsistika.
ztj!1 ydar {cui e. ua er e-nj e. u urnesno Danas se sz)e Premda je mladi Bahtin, kako snto vet aideli, 1924.
$ oo akzs e koncepcij e (podr {ka
oaom uoereniu dolazi najenergiinije
iz
krigozta sociolingzti_ l4ocline izneo ideju da bi lingoistika mogla i morala da zasnuje
litryztisti|ku teoriju kompozicije, tj. da postane lingz.tistika
Y!:/ Isrra*iztanja
ostalog,
praEana u ovom prooci, utrla
put onim sintaksiikim ,ruaiian" su, pored tchsta ({to ona posmje uk u na{e vreme), on nikada nije
iij,
oataju rcrminonr >teksualna tng;iiiiio'u",''a se d,anas obuh_
hio pristalica lingvistitke poetike. On se u ovoj taiki, kao i
aenuku koje u coom tt ntnogim drugim, radikalno razlikuje od Jakobsona, hoji,
Eivo
,pobuduju jeziikih stru[njaka na
r azmm s tr anama so e ^tnteresoaanje
t a(.az Ituo {to se zna, poetiku srnatra integralnim delom. linguistikeas.
1924 dzte godine.pre potetka rada pra{kog
kruga -Bahtin ie niiao u ,oo* pii"*'i""t"ofilozofskom
lingztistiikog tr lioland. Barthu, tLa li.n$isti4re du disourst, * ab. Sign, Language, Culture,
-
radu (objazttjen i, poit umno, i;;;i,'vv"' "u AIouton, The Hague
-
Paris 1970, pp. 580-584, Ist. str, 560: tNot:s ltlagant
uni.quement au point de uue d'une classification des simiotiqws, nus Uroposcns d'nifer
>Sintaksa velihih oerbalnih ceiina
odeljak lingvistike, za razliktu
(ili kompozicija kao c6 ten otioes et ulles 4u w muquqont Oas de wscitel les omres infinimtxarii-
as du folhlore, de la littirature et d'ur,4 pattie des communication de masse (celle
"i-'["*plrir[e, koja uzima u qi met en jeu la paroh, Ctite ou Oulde), sre ,w seule simioti4re qre no*s appel-
6 Milha loii, pravci lcrons, du wins proaisoirerenl, linguistique du discours, ou translinguistique
r7 lbki, str. I2A-I2/-
u linwistici, III izd., Liubljana Ig7J, str. (ld terns metuUnEuistigue, prCfirable, dtant dijd pris dms un sew diffdrent),
273.
'o l?ornon lahobw, op. ctt., su' 286.
 XXXVIII XXXIX
RAHTINOVA TEORI]A GOVORA RADOVAN 1\4ATIJASEVIC

Balttinaoa poruka nrcdenzin: *aitslingvistima glasi ot- t,t,riitr.t hoje bi govorile (Balttin b.i sigurno,bio pt"otitt lliltgaog
prilike ooako. I{e ratli se o tonre da se kategorijalni a.parar r'''t,'li,;;ia, ,na"do j, niiguie da ie one jcdnog.dana biti korr
;,'i,i.:,',,;;;', ,i"iini ut b7!e gt'aderrc. i progi,'atttitane na
lingztistitkog uwa pretwsi sxe clctiie i dalje i'kao ito se prenosio rc;nclju
sa izutaoanja inrt'oih i strav:ilt jeziha na Eiae i mc:ternje), ':,,,,;r-liiln'ritoio'e lingj"i'iik"'igu':no. bi. g'oaarile ta[no i
od jeaitkog sisleiila ka goz;oru, od retenice na diskurs (od maiine koie goYor.e
t,,l,i,l,;iroi-"riart'hn, aio bi reteni 'Enl:l::,
lingztistike nct ffansling'oistiku), od, t>re[enice ka kont.tnikatip- , ,,1,r,n*:i,1, realn'e ljude, 6ini nqtn se da bi morale poznaoatt
nont iskant<,iu, .i:c,j da se lirqdstiiki r.tm kao ntotiolotki utii
1i

t;',lii inovu" teoriiu girtori, kao ito bi'-po retitna Huberta

L'
preaazide dijaloikitn, metali::.gaistithim wnosn, i da se ret, t ,,1, il,,ra (koji" oide ratLrti.ia icteje Merlo-Pontija)
-Morisa
odnosno iskaz (po Balttirttt sztako knjiievno, zt:nttno, Jilo- , ,,, ,',',,',,ui-ro' ,ii:lro bi itiia sposobna da se sluli prirodnin't'
'>hoia
zofsho Celo jeste jedatt. isleaz, pt'emda sloden, sekwtdoran) t.i,t:rtirtid.aprepoznajeslo1en'eoblike'moralatlaititatelo<*ll'
i interakciji sa drugitn iskazinra pre
slepari u dijaloikoj 'oezi
."/cdna clatjct i iira a'naliza
mogla bi pokazati ciai Baktin
i posle tzjego.. i
tt,irt",-poitf'u krajn;ioj liuiji u inonc nai.bitnijetiz
p-ripa.doju
Bahtirtooa rnetalingoistika hna ECx svoj predmet dijaloike , i, ,trioln t u*o*i,i';in'4 duhounj -ciugu ali takrso jedno-
-porodici;
priliku' U knjizi
odnose, ali ne sae rtoguie dijaloike odlxase) aet santo dijaloKke ,i,i'i,,^rit o)staoiiellxo ,L i'd"tt" de la dialectique'
od;nose u sferi zterbalnelnmunikacije. Dijalolki odnosi moguii aii-ielaii<e ll-es averrtutes ]!5!-)
su, piie Bahtitz, i iznieCtt sirrtitol.a razlititih L#irctnosri, ali t lo-Fonti sntatra ia
"L ',,,ttt= l"4arks ne painerct dijalektiku
'>l prei?rcl ljudima+' Isto [mi i
oni se nalaze izotttz grrtnit:a r;ietaLins,pistike (PIID, 3'15). 1,,:,,iirr'rrr'ori*o r-tei je pome:'e
Dijaloiki odnosi tt svt)m sferama l.iudskog )>sveta Eiaotat I i,r ltt itt..
predrnet szt Baltrinoxe filozofije dijaloga, ukolika dijalog
uoplte mo{e hi.ti >predmet<,.
U darcainje vreme postcji izoesna uduljenost i vazdzso* *o*
jenosr iatnedu ling'aistike i filozofije jezika. trojedini lingoisti
i [itaoi lingvistilki pra"oci pona{aju se kao da ih se isoaiivaruja
sa rtshint
.filozofa jez.ika (i filozofa uop{te) ne tiau. I obratnc --- Za titaoce hoji hLdu ieteti da se upozrt*ju *-
pojedini filazcfi .iez:ika pa tak i 'pojedini filuzofski 1;rauci i filozofije jezika holandski reprirtt
,,,,,1i,,'o'lom fi'Lartsiima
nnife olakc ignorifu rnoder"nu" lingz;istiku ne sht:ata|uii niernt ,,',,iii,i"rirpiit izclaije' Soaietska *ay1!1 oae knjige : Lu-
filo zof sku r clev antnost. B o.htinoz.t a por uii.ct litzg'ais ti :na. i 7 ilt - ,',',',,a ibzi' I Usb' i'ooo v bibliografskq tetkost'
zofinza jezika je da se ne s;ncju tt:aja;ttno ignorisati, oei ilu 'l'rt doa izdanja -medusobtzo se neznQtixo razlikuju'
;noraju biti zt stalnom dijalogw. tti trt,o izclanje u stz)ari je ispravtjeno P'!?o'
ali i ano' na
Po{to se u doba t.zv. nau.iixo-rehnitkog progresa suaka t,,',, iiitii, neisprav[ienim itatnparskim oma{karile' a
riarija posliatra pl'e sz)ega s ta{ke gledilta njene notguce ,,t,, ,1,r i autorshim irri,irl"nottina,-naroiito u domenu bib'
praktitne pritnene, dozoolitemo sebi slobodw da na kraju oaog 1,,,, t ,,f shih referenci.
izlagar$a u\ininto i .iednw o1>asku u tovn praDcu. Eaent.uabte
|,lt$preaodMarksizmaifilozofiiejez\kapo.iavl.iujeyt,.t
za ntarksi-
i1t jedan o,l ttajznatqiiijih teoretitqt'a tehstq' Zigfiici J, Snit oualw uLr*lLr ogi.sttjt 1,,'iri'rrigohrnl;ii p':ue 1'r saetu "prolegamene
soCairji rarxoj;ti tnonent linguistihe: rling.'-istika se daiicts oiigiedno naluzi na putu ,,' I'tt lilozofiiu jezika'
od reEenice prulLa h"omr.otikatianomje*ihom iskuztt (tdie l.inguktik sich hLitte o.ffetz^
siclttlich auf den ly,/ege pop' Sctz zu-r kownttLnihatioelt tprachli.lv;t .Iussertutg bc- ' tt,,l,, t t I - Dreyfus, Sta radrrnari ne mogu (Itreveo Nnatl Nikolii) ' Nolit' Reogtad

fildeto, SieCJr;d J. Scbridt,:fexttheoric. LITB. tr4iinchen I9/3, S. l9). t', t / ( hihlintehq rto"or2iaa, 58)'
xL i:IAHTIN.'A TE'RIJA GovoRA

Na! prez;od ide za d.rugim izdanjem (Lenjingrad 1930),

ali ga dosledno emendira. Emendacije su izztriene na osnoau
poredenja praog i drugog izdanja i na osnovu proveraztania
izaora na koje se autor poziva ili na koje upuiuje. Iz tehni-
6kih i estetskih razloga preoodiotezte emendacije teksta nisu
posebno ozna[aztane. Emendacije su delimitno izr.;rlene
posebnih oznaha - bez
i u engleskom, nematkom i francuskotn
izdanju oae knjige.- Ostaje da se po{eli da ie u eventudlnoj'ix
novom sovjetskom izdanju Marksizma i filozofije jezika
emendacija teksta biti dosledno spraaedena.
Predajuti oaaj preoad na uvid na{oj jazsnosti, preao-
dilac koristi priliku da uputi najsrda[ni.iu zahaalnost N. A.
Vololinovoj (Lenjingrad), S. S. Az;erinceou, S. G. Boia- AAARKSIZAM
roou, Vja6. Vs. Ioanoau, V. V. Koiinoxu, B. A. Uspen'
skom i V. B. Skloaskom, (fuIoskaa) i R. O. iakobsontt (Canr I FILOZOFIJA JEZXI{A
bridge, Mass.) za infarmacije o Bahtinu i Bahtinoaon't
hrugu; Du{anu Jooiiu i Nikoli Miloieoitu (Beograd) za
titanje preuodai sugestije, i Milo{u Stamboliiu, glazlnom
i odgoztirnomuredniiu Nolita i biblioteke ,>Sazoe{dai,, za
zaista dragocenu podriku u toku pripremanja ovog izdawja.
1977-1979.

Radovan MATIJASEVIC
 UVOD

,i:,:i**'t *-ru;f;affi
*$g*#*fi*l"q**;:n;'=*
I f i''i, 6*:*.$r**,qffi"**' r';r"'$ir
I ., I

',

'',, i [.tji:"*t::#*"$i*P*r**ifu;ixt[

-
lldfufi*****ffi ;"lx:'il::ii:
.1,;"il,,f[r:;"i#;'"* - ^,, ce,ini dru6,venos

| 1,
I,li:*il',.';":*#ii1::i,'. **rt'r.
za oPl
I ,li1,i 'lL:Icnir
.1, lrtlirivlio rcsenle'
 5
uvoD
4 vulrHArl- BAHTTN

r.,r,"e treba dodati g13)ht

koie se u ve6ini slutajeva shvataju kao poiave svesti, ti.
na psiholo3ki nadin. Takvo shvatanje je u najvedoj meri
fl"J"ttt"#imffii
smetalo pravilnom pristupu specifidnim obeleZjima i;r1i,"4,,",;Eq"""F:$iyT#"*lri,:;'ru1'f'Htil
ideolo$kih pojava, koje se nikako ne mogu svesti na obe- ;''1,',,$"iJ,ii",l"i,',1;u;",;i,niie"*=t".%Lli#.t?:1:
leZja subjektivne svesti i psihe. Stoga ni uloga iezika kao
specifidne materijalne stvarnosti ideolo5kog stvarania niie iii :';,'i:k;-* Li .zapada
ilJrti"t'i,ilgf 'o;;,.; u sistemu,
mogla biti u dovoljnoi meri ocenjena.
Tome treba dodati da su se u svim oblastima kojih i'1,,,,1i,-i.ti3i!r?::lgngt"m;t":f:Sff J':n";
se ruka osnivada Marksa i Engelsa ili nimalo nr)nr sporu izmedu rel
- slabo
dotakla ukorenile- mehanicistidke kategorije. ita, tradiciie #i1"^Hr"''"r'rlt,-11?"?:1"L11:ilr-u:
I1,"1'-,.,i-*.te
Sve te oblasti da vaskrsavaiu u
z: i
r
reallzmu
uglavnom se jo5 uvek nalaze u stadijumu preddijalektidkog
mehanicistidkog materijalizma, $to se iasno vidi iz toga i",'..'.-'nr""uti'mu'T'","tff
$to u svim oblastima nauke o ideologiji joi uvek caruje Til,t"t*"n"13,1X.,o,il,i1"i'":i'.1':f
kategorija mehanicistidke kauzalnosti. Pored toga, joS
.,,',,t*," oJ svale princt:it",l1::* i*n#iitirrtrnos nepnla-
pozltrvr'4'r'-'iil--lotlsda na svet,
nije iskorenjeno pozitivistidko shvatanje empirije, klanjanje 1,t,lrlct.na i za kasnrlt qvim zaht€Vrma !
udinjenisia, shva6enoj ne diialektiiki ve6 kao ne$to statidno l:li;.i.;;^-J"ta pre'oo #i,G,**!::i,ilty.iiil$Jln::
,r1z *r postar" *""ix
i nepromenljivos. Filozofski duh marksizma skoro da jo$
'da odgovori na sve Y:"'j;i;;
i v('zit sa drugim oolastima'n*)?: pt'zitri""i
nije ni prodirao u te oblasti. re Lu
fz navedenih uzroka na5li smo se u oblasti filozofije ,,,i',u,,*ou"u
celini mark-
iezika skoro bez ikakve mogu6nosti da se oslonimo na bilo
l'riztt.
I,ohazati ,nesfu problend, filozofije.r::k' u
kakve pozitivno odredene tekovine u oblasti drugih nauka
o ideologijama. eak ni nauka o knjiZevnosti koja je, zah- ',,:,:,::,|::i**!iIir{x:^:W?H[x"tt=U]itli
valjuju6i Plehanovu, najrmvlienlja oblast ovih
gotovo ni5ta nije mogla dati za na5u temu.
nauka,
i i,r, i,,
"s.,,i
-

",,
i
",
J3:llfi#lt iioSii3t fi::,fi ,,"ffi::
Rad koji iznosimo pred ditaoca ima disto istraZivadke rrrritr toliko veze rn
cilieve, ali smo se potrudili da mu damo Sto ie mogu6e tttitttlt.
popularniii karaktera- t)rugi deo knjige nastoii datos'tt
9l :::1"9',,t'#'rii,#i*"iit
l,,r,,l;;l;;iku, p'oti* realne Tezt
U prvom delu rada nastoiimo da pokaZemo znalai ri3"iT "
o,oui,i'J[#f
problema filozofije jezika za marksizam u celini. Ovai i, r,, r, r c

r,, 2,, l
rn
" l
sko-lin9''.t'i:5: ;ilJ;,6;:' "t'ifi{
:t:i1 "'J' ;;?t';;;i iizika, problem
znalaj, kako rekosmo, io5 ni izdaleka nije u dovoljnoj meri I r

"
ocenjen. Medutim, problemi filozofije jezika nalaze se u
HiEi niza najaaHnijih oblasti marksistiEkog pogleda na fi)et)
i to oblasti kojima se u na5oi iavnosti sada posve6uie po-
sebna painja5. i,t$*lnx$x*s'#--,'qfi""'"''
l,rrl('vc re5avania inte-
s Pozitivizam ie u suStini preno5enle osnovnih kategoriia i navika supstan- u vidu budenie
ciialistidkog miSljenia iz oblasti rsu$tinar, )ideia(, )op5teg( u oblast poiedinadnih " Ati nikako ne u mrksistitkt- \*g'""i1--llamo
ilakve Doiave kao sto
su knlrge
dinienie. , ""' rrrir za red koie $opta cnta'
(f' ltruer)""jli"ii""'**malistit'
BHvtrtpeHHnf,
u'!i'i)'*.* Spaitexttu'
a Osim opite marksistidke spreme, od ditaoca se, dakako, zahteva i poz- , 1'rrcrr
u#eHu'
navanje bar osnova lingvistike. r ,,ut^r'l, kniigu Losevz Qunoco$M
5 Pitania nauke o kniiZevnosti, pitania psihologiie,
 MIHAIL BAHTIN

da je dodirnut; ditav niz niti naznadenih u izlaganju nije

doveden do kraja. Ali drugadije nije ni moglo biti u ovako
maloj knjizi, u kojoj se maltene prvi put poku5ava priii
ovim problemima s marksistidke tadke gledi5ta.
Poslednji deo rada posve6en je konkretnom istraZi-
vanju jednog pitanja sintakse. Ideja vodilja celog na$eg
rada plodotvorna
- konkretizaciju:uloga i socijalna priroda iskaza
zahteva treba pokazati njenu vrednost -ne
samo na planu op5teg pogleda na svet i principijelnih pitanja
filozofije jezika, vei i u posebnim i najposebnijim pitanjima
nauke o jeziku. Jer, ako je ideja tadna i plodotvorna, onda
se njena plodotvornost mora ispoljavati na svim nivoima.
Tema treieg dela na5e knjige problent tudeg iskaza
ima i sama po sebi velik znadaj -koji daleko nadilazi granice-
sintakse. Citav niz najvaZnijih knjiZevnih pojava gonor
-
junaka (i uop$te strukturisanje junaka), skaz, stilizacija,
parodija su razlidita prelamanja >tudeg go,oorg<.
Razumevanje- samoovog govora i sociolo$ke zakonitosti koja
njime upravlja, nuZan je uslov plodowornog proudavanja
svih nabrojanih knjiZevnih pojava?.
Pored toga, sam problem tre6eg dela na5e knfige
uop5te nije obradivan u ruskoi lingvistidkoj literaturi.
Tako, na primetrpojaz)uneprauog direktnog gooora. u ruskom
jeziku (prisutnu ve6 u Pu5kina) ioS niko nije zabelei:io
niti opisao. Najraznovrsnije modifikacije direktnog i indi-
rektnog govora uop$te nisu istraZivane.
Na taj nadin, na5 se rad kreCe od op5teg i apstraktnog
ka posebnom i konkretnom: od op5tefilozofskih pitanja
prelazimo na pitanfa op5telingvistidka, a od ovih vei ka
specijalnijem pitaniu, koie stoji na granici gramatike (sin-
takse) i stilistike.
? Kao $to je poznato, baS te poiave sada privlade paZnju strudniaka za nauku
o knjilemosti. Za potpuno razumevanje svih nabroianih pojava neophodna je, na-
ravno, primena i drugih tacaka gledista. .N,ledutim, bez antlize formi prenosenja
tudeg govora ovde ie nemogu6 bilo kakav plodotvoran rad.
 GLAVA PRVA

NAUKA O IDEOLOGIJAMA
I FILOZOFIJA IEZIKA

Problem iileololkog znaka' Ideolo;ki znak i' soest' ReE

hao iitohtki, zroE p" excellence' Iileolotka neuualnost
iii;' Spotot"oJi rct; ao bude unutrainji znak' Zakljutci'

danas
'vaZni.postafu za ma'rksizam
I'roblemi filozofije jezika
rzvrurredno aktuelni' i Na ditavom nizu naivaL-
,'iiii' tJ"t"ih tettotu naudnog rada.marksistidki metod se
riilr'r'rrva upravo s ovrm problemima i ne moZe voditi daliu
1,l,,.t,,tuoiiu ofanzivu iko ih ne podvrgne
samostalnom
r,rzrlltraniu i re$avaniu.
k.;;ga, sami osnovi marksistiike nauke oo knjiZev-
ideolo$-
I'orrr stvaratiju-osnovi nauke o nauci, nauke
,,,,,,'i,'"o"f."'o religiii, nauke o moralu i dr', na naite$nii
,,rr nalin pou.ruti s problemima filozofiie jezika'
iJ""r"ir.i proizvod" nije samo deo stvarnosti (prirodne
, .,,,,i|alne) kao Sto su fizidko telo, orude za proizvodniu ili
poiro5nje; on, osim toga, za razliku od pobroianih
',,rit.,,i
i;;i,;,';;;;ziii iideolo3ko
pielama dr:ugu stvarnost koia se nalazi
ima zrcatenje: ono predstavlja'
lrri,.'l'";"!u. Sve
'i,r,,', ,ri"i""fuie ne5to Sto se nalazi izvan nje-ga,.tj'rcno.je
,,,|,,,,tr'. Gli, nema znaka nema ni ideologi'je' Fizidko
- tarno
,,'i,, i", ,ut o re6i, iednako samo sebi; ono ni5ta ne oznadava
,,1,' i"'poip""o p'oaod"tu sa svoiom pojedinadnom prirod-
,,,,,,r .l,rtoiZu. Tu se ne mora govoriti o ideologiii'
x", tt"t fizidko telo moZe se shvatiti i kao slika nedegat
"
,,', i,,l,, i.uo ovaploienie prirodne inercije i nuZnosti u datoi
slika
i,,,i,,iii""e""i- sivari.'Takva umetnidko-simbolidka swar
i,riil." sivari ve6 je ideolo$ki proizvod' Fizidka
prt'tvorena ie tu u znak. Ostajudi -deo materijalne stvar-
rr,,r;li, takva stvar na izvestan nadin odraZava i prelama
,lrrtgu stV8r[oSt.
 10 MIHAIL BAHTIN
zNAcAl pRoBLEMA FILozoFIJE JEZIKA II
Isto ie i sa svakim.orudem
za proizvodnju. Orude za ,rrr'nc (loZ5 istina, pravilnost, pravednost, dobro i dr.).
samo po sebi nema znat€nia,ono
f::1.:1t
redenu namenu: da sluZi ovom ili ima samo od_
onom proizv"Jr"_
t )lrlrrst ideologije podudara se s obla56u znakova. Izmedu
Orude stuZi ovom cilju kao rrlilr se moZe staviti znak jednakosti. Gde je znak, tamo
ne odraZavajudi niri zamenjujuii.
J.;;;;fti.adna stvar, "if;i.
ni5ta y,' i itlcologija. &te ideolo{ko ima znakotsno zna\enje.
moZe pretvoriti u ideoloSt i znaf..
aiil.i or"O. p.oiruoJ.riJ Unutar same oblasti znakova, tj. unutar ideoloske
sovjetskom srbu: ru oni imaju
fof.ui'r" srp i 6eki6 na
'tisto'iAeoto5ko ',lcrc, postoje velike razlike: ovamo spadaju umetnidka
orude za pioavodr,iu *ol. 6iti iio*r"lr.i znadenie. ',lili:r, i religijski simbol, i naudna formula, i pravna norma
ornamentisano.
Tako su ve6 oruda prvobitnog-e;".f."^p"f.ri"ena rrrl. Svaka oblast ideoloikog stvaranja na svoj nadin
ili * crteZima ,,,' olijenti5e u stvarnosti i na svoj nadin je prelarna. Svaka
ornamenrima, ti. por.iiu"'"u" ,-u
inut oul_u. Sdmo ,'lrl:rst ima svoju osobenu funkciju u jedinsn'u socijalnog
orude tome, naravno, ne postaja ,nuk.
-pri
rVloZe se, dalje, orudu za proirrioa";JpriOati ir\,otn. Ali znakooni karakter je op{ta odredba saih ideolo{kik
savrSensrvo forme. i to- tako a" umetnidko jtrDd.
nidno_ spaja s proizvo_dno*
,; ;;;i;idki oblik harmo_
1ut
Svaki ideolo5ki znak nije samo odraz, senka stvar-
daju kao da dblazi a"
-"r.ri*"i"Ji' "*Au. U skoro
"u-."o* ,'wiz"niu, tom slu_
do
rr':;ri, ved i materiialni deo same stvarnosti. Svaka zna-
l,ovrrr ideolo5ka pojava data je u nekom materijalu: u
stapania znaka s orudem ,rpirr^iaiii. Ali ipak i ovde
zapaiamo jasnu smisa-onu granicu: z,vrrliu, u fizidkoj masi, u boji, u telesnom pokretu i t. sl.
postaje znak, a znak, kao o.ud" kuo takvo ne I I rom pogledu stvarnost znaka je potpuno objektivna i
vodnju.
tit"r,*p".i"]"orua" zaproiz_ rnzc se izudavati jedinstvenim monistidkim metodom.
/,rr:rl< jc pojava spolia$njeg sveta. I on sam, i svi efekti koje
fsto se tako i ootro5li artikal moZe udiniti
znakom. Na orim&. rrreu i-v-inJ'o".r?"-rrr*ijski ideolo$kim ,,rr iza'zivd: ti. reakcije, radnie i novi znakovi, koje
u hri5ianskom sakramentu pride$6a. A1i potro5ni simboli ,,rt slviu'a u socijalnoj sredini koja ga okruZuje, odvijaiu se
rr :rpoliadnjem iskustvu.
kao takav, nikako p",roi"i;ikil";;J,::: artikal.
Ovaj stav je izvanredno vaZan. Ma koliko on izgledao
kao i oruda, spoiiti "i;" ^"ri
s.ia.otostiim-;;;;;;", ali se pri tom .lrrrrcutsrsn i sam po sebi razumljiv, nauka o ideologi-
spajanju izmedu niih. ne. bris;-i;in"a'i-iruonu
Tako se hleb pede oar.a."ol"i"1*r,; granica. tun:r dosada niie iz njega izvodila sve odgovarajude
ne opravdava samo" ootro5adkom ,1"'r. for_u nikako z'rl: ljudke.
i neko, makar i ;;;;; hleba vei ima Idealistidka filozofija kulture i psihologistidka kul-
(na primer, formi"rimitluno,)"""f."""""f;Joto5ko*- znadenje trrr,rkrgija smeStaiu ideologiju u svestl. Ideologija ie,
perecu iii tu;r.ri"1.,.
rvrrlc one, dinjenica svesti. SpoljaSnje telo znaka je samo
. N3 tai nadin, pored prirodnih pojava, predmeta tehnike
t potro5nih artikala, postoli i pos"d"n ,'rl()lrrd, samo tehnidko sredstvo za realizaciiu unutra5njeg
,G1'_ ,or7 znakoaa.
Znakovi su takocre'p",.ai;;;. iraterijatne , l|l:lu raZUmevanja.
a kao sto smo videli, r"ur.u. srvari, l)a- se razumevanje moZe ostvariti jedino u nekom
itri*-pi:i'i"o[, ttinil." i potro5nie ..nir11.()vnom materijalu (u unutraSnjem govoru, na primer),
m_o_z-e postati znak, no pri.rom
dobija ,iirrnji k;il^;il;
rz'an granica njene oojedinadne auiorti-?""r. | 'l rcba napomenuti da se u savremenom neokantovstvu u tom pogledu
prosro kao deo stvarnosri ,"e ;;,-ofr;-::",,
stvarnost, stoga on i moZe da deformiJe
"aruZu#
i prelama drugu
.,,r'rrlir rirokret. Imamo u vidu posledniu kniigu Ernesta Kasirera (Cassirer) Philo-
."1'l,tt tlrr symbolischen Forwn, t, I, 1923, Ostajudi na tlu svesti, Kasirer smatra
stvarnost, moZe da ie oercipira pod
iii a" u"rrro odtal,ava ,. t,r, rr rrtrciiu osnovnom karakteristikom svesti. Svaki element svesti ne5to pred-
oar.Jeni-
danja i t. sl. Na ,uu'ti^rn"t'ru-piirrr'"iri?iiri."riji J__ -r ,"11,r, irnt sirnbolidku funkciiu. Celina je data preko delova, a deo se moZe shvatiti
"!f"-
ideoloske ,
',,r,, t)rcko ccline. Ideia ie, po Kasireru, takode Culna, kao i materiia, ali ie dulnost
,,,,1',,1 rikog znaka reprezentativna.
 12 MIHAIL BAHTIN
zNAcAJ pRoBLEMA FTLozoFIJE JEZTKA 13
to previda kako idealizam, tako i psihologizam.
vida da se znaku suprotstavlia jrrut i- Au se Gubi se iz Objektivna socijalna zakonitost ideolo$kog stvaranja,
sarna s,oest
m^oZe realizooati i poi.at; ,toorni
itnirriro ,o*o u n-tateri_ t', 'lilclno protumadena kao zakonitost individualne svesti,
oo ap toi mj a. Razumevan je znaka je
rr, izbclno mora izgubiti svoje stvarno mesto u bi6u, odlaze6i
!::!,
van,e :"1u?"nog
ctatog znaka medu. druge, vei poznate
ukljudi_ rlr izrurd bi6a u visine transcedentalizma ili u predsocijalne
znakove; rrrzirrc psihofizidkog biolo5kog subjekta.
drugim_redima, razumevanje od"govuru
znak znakovima.
A taj lanac ideolotkog sivarafiju i-r*,i-."anja,
"J koji ide
Medutim, ideolo5ko kao takvo ne moZe se objasniti
rrrri iz nadljudskih, niti iz predlfudskih, Zivotinjskih korena.
od znaka prema znaku ipremu
i neprekidan: od jedne'z"uf.o"".,upl"-u
_,r;Ji;;;;J; lJir.liovo stvarno mesto u bi6u jest u naroditom socijalnom,
"ouo." ^ur." tome i materi_
jalne, karike n"pt.kidno iAemo ,,,1 rltrvcka stvofenom, znakoanorn materijalu, Specifidnost
ao'iirg.,^,akode znakovne
karike. I nigdi nema..prekiau, ntr'l'.ovA je ba$ u tome 5to se ono nalazi izmedu organizo-
ne
"ifa"-iinac neuranja
bivswovanje koje bi biti nemateri,?i"o-i'to;"
bi bito
u r.rrrilr individua, Sto je ono medium njihove komunikacije.
'/.nakmoLeda nastane samo na interindiztidctalnoj terito-
ovaplodeno u znaku.
ovaj ideoroski lanac proteze se izmedu individualnih r r7i, pli demu ova teritorija nije rrprirodna( u neposrednom

svesti i medusobno ih spaja. Znakovi nuriu;" ',rrrisltr te rediz. Izmedu dva homo sapiensa znak takode
gtl interakcije izmedu individualnih-'svesti. ,u_;;;;;: rr.it' 11"51u11. Neophodno je da dva individuuma budu socf-
individualna svest ispunjena je I sama l,tlrroorganizonanqdadine kolektiv: samo tada se izmedu
Svest postaje
svest samo kad se ispuni ideolo5kom "il;;;". resp. znakovnom rryrlr rnoZe formirati znakovna sredina. Individualna svest
sadrZinom, samo u rr. ri:uno da ne moZe ovde ni$ta da objasni, ve6 se, naprotiv,
.dakle, procesu socijalne il;r"k.tr": .n;r Sllrlir mora objasniti socijalnom ideolo5kom sredinom.
_ Idealistidka fitozofija kutture i psifroiogistieka
logija, ma kotiko vetike metod"l"l6-;;lii.. kuiiur6-_ Indiztidualna nest je socijalno ideoloika tinjenica. Sve
bil., dine istu osnovnu gre$ku. I-o[atizu;u6l ideolo_ ;;;-;,;; ,lrr111'd1lft ovaj stav ne bude prihvaien sa svim posledicama
giiu u svesti, one pretvarayu "na"t u o ialofogiiu*u u nauku l,,rit iz njega slede, ne moZe se izgraditi ni objektivna psiho-
o svesti i njenim zakonim4 transcedentaf"irrilfi l,'1'rjrr niti objektivna nauka o ideologijama.
holo5kim-svejedno.
.*piri"p.j_ Ploblem svesti i stvara glavne te5ko6e i najvedu
Usled toga dolazi kako do radikalnog deformisanja ,rl ,1 li11 1t svim pitanjima vezanim kako s psihologijom, tako
same izuiavane stvarnosti, tako i ao | 'i nrrukom o ideologijama. Na kraiu krajeva, svest ie po-
meioaolo5ke zbrke u
uzajamnim odnosima ',r:rlr osilumignorantiae za sve filozofske konstrukcije. Svest
.izmedu p";"ai"if, oblasti ;rr". ',u prctvorili u skladi5te svih nere5enih problema, svih
Ideolo5ko stvar-anie .r,.I1o. *nr.i;A"u
i-ro.iiuf", fi+"iJ",
utiskuje u okvire i"ii"iOuuf"" *""f. ""S druge ,,1'jclitivno nerazloZivih ostataka. Umesto da se traZi ob-
strane,
s^ama individualna svest gubi 1, ltir,,na definiciia svesti, njom su se podeli sluZiti kako bi
svaki orioru" u stvarnosti.
C)na postaie ili sve iti ni"$ta. ''rrl,it l<tivirali i razvodnili sve dvrste obiektivne definicije.
()bjektivna definicija svesti moZe biti samo socioloika.
U idealizmu svest p_ostaje sve, sme$ta se negde
iznad
bicar-ona odreduje bic...-U,tu*i, 'ivr',;l Se ne moZe izvoditi neposredno iz prirode, kao sto su
g"rp"aar svemira u
idealizmu je samo hrpostaza apstraktne
"""; I', nir:;toiali i io5 uvek nastoje da udine naivni mehanici-
naiopitijih formuta i veze izmedu ',rr, lii materijalizam i savremena objektivna psihologiia
.kategorija fi;I"Sil; srvaranja. rl'r,rloll<a, bihevioristidka i refleksolo5ka). Ideologija se ne
poiiti, izarn, nuffio, rome, svest
nt,e
^,, 1?, lihologistidki.
^ nrsra ona je celokupnost sludajnih psihofizioto5kih
reakcija, iz -kojih se nekim.dudr* do;1il;;mi5ljeno '
stveno ideolo5ko stvaranle. i ;eain_ ,,',1in1
l)ru{tvo ie, naravno, takode deo prirode, samo deo kvalitativno razlidit,
v1,alili(aim zakonitostima.
14 MIHAIL BAHTIN zNAcAl PRoBLEMA FrLozoFrJE IEzrK$ 15

moZe izvoditi iz svesti, kao Sto to dine idealizam i psiholo- !;rnrkture bila bi dovoljna da se red stavi u prvi plan lauke
,'' i,il"f"gt;"-a' Osnovne opSteideolo-Ske..forme znakovne
gistidki pozitivizam. Svest se oblikuje i ostvaruje u znakov-
r.,,,,*"lf."udij" najbolie bi se mogle eksplicirati upravo na
nom materijalu stvorenom u procesu sociialne komunikaciie
organizovanog kolektiva. Individualna svest se hrani zna- -Aii;" redi.
rrr:rtcrijalu
kovima, izrasta iz njih, odralava u sebi njihovu logiku i ,rii" ,u". Red nije samo naiizrazitiii i naidistiji
zakonitost. Logika svesti ie logika ideolo$ke komunikacije, r,rr:rl<, ie, osim toga -- neutralanzaznak' Sav ostau
red
znakovne interakciie kolektiva. Ako svesti oduzmemo njenu ;;' ii.,,;i materiial specijalizovan ie .p9itdi"-9 .oblasti
znakovnu ideoloSku sadrZinu, od nje ne6e ostati niSta. ;;l;";;l;it;c ti""t*i". Svaka oblast ima svoi ideoloiki mate-u
i'i,f , .Ufif"ie svoje specifidne znakove i simbole'
koii su
Svest moZe da se smesti samo u slici, u redi, u znadeiem ',lrrrrrinr oblastima neprimenljivi' Tu se znak stvara speci-
gestu, i t.sl. Ako se oduzme materijal, ostaje goli fiziolo$ki akt
neosvetlien sve$6u, tj. neosvetljen i neistumaden pomoiu i;,;',;;; idJi"lil;; funkcijom i neodvoiiv i' 94-"i''^R:6 funk-
;,:, pt"-u specifiinoj ideolo3koj
znakova.
i 'ft;;t"t, vr$iti biti koiu idioloiku funkciju:
cj"" -"ie"""tturnu nauinu'
Iz svega $to smo rekli proizlazi sledeii metodolo$ki 'ii. religiisku.
stav: nauka o ideologijama ni u kojoj meri ne zaaisi od ct sku, moralnu,
t'ostoji, osim tog"a,'ogromna oblast ideolo$ke komu-
'',.r
psihologije niti se na nju oslanja. Naprotiv, kako iemo pod-
robnije videti u jednoj od slede6ih glava, objektiuna se ,,,r.,'.ii" t6il s" a?'veiati ni za iednu ideolo$ku sferu'
psihologija mora naslanjati na nauku o ideologijama. Stvar- iJ-
""
:i',, i;"'oi"a komunikacija' ova komunikacijaie veoma
nost ideolo$kih pojava je objektivna stvunost socijalfiih ,,,',rrz*;na i"izna. Ona ie i jedne strane
"tp9t1:1",1?:5:
cloclrrule
znakova. Zakoni ove stvarnosti su zakoni znakovne komu- rrrn:r s proizvodnim odnosima, a s druge se strane
,'t".ama razliditih uoblidenih i specif alizovanih ideologija'
nikacije koji su neposredno determinisani celokupnoS6u u,,
pod-
socijalno-ekonomskih zakona. Ideolo5ka stvarnost ie ne- ;; ,;;i;;t"ditoi oblasti Eittotne iieotosiie govoriiemo mate-
posredna nadgradnia nad ekonomskom osnovom. Indivi- ,,,r,,'ii6 tf"a"e'oi glavi. Ovde 6emo spom-enutida ie
dualna svest nije arhitekta ideoloike nadgradnje ve6 samo
"
; i i ;:;"d; komun"ikacij e u prvom-redu
r e6' T akozv ani raz-

stanar koji se naselio u socijalnoj zgradi ideolo5kih znakova. "'

,1,,u,r..i ieziki niegove forme, lokalizovani su upravo tu'
Prethodno oslobodiv5i ideolo5ke pojave i njihovu rr .lrllsti Zivotne ideologije.
je
zakonitost od individualne svesti, mi smo ih time dvr$ie ii;ima io5 iedno"veoma vailno obeteZje koie- dini
vcnstvenim' mediiumom
-r"utogindividualne svesti' Mada se
povezali s uslovima i formama sociialne komunikacije. 'r izmedu
Stvarnost znaka se ucelosti odreduje ovom komunika- i,'',,,':", tu" i znaka, nalazi- iedinki'
cijom. Biie znaka nije ni5ta drugo nego materijalizacija te
"t"].ii,
r ri sc u isto vreme stvara sredstvima
individualnog- orga-
komunikacije. Takvi su svi ideoloBki znakovi. ,',r,,,lr U", pomo6i ikakvih oruda i bilo kakvog vantelesnog
'to determiniile ulogu re.ti,kao znakovnog tnate-
Ali ovaj znakovni karakter i ova potpuna i svestrana ,,,,,i,],:iiorn-
uslovljenost komunikacijom niie nigde tako upedatljivo i pot- ,,,,,,1,,',lrut*tniee Eiioti - ioesti (unqlra5nieg . govora)'
puno izraZena kao u f eziku. Ret je ideolo{ki fenomen par excel- i;r,t':;r se mogia"razviti samo P9t-"+Yj"6i gipki-t -telesno
i.,,,j,,,,1 -ut.iijal. Takav mut.ii;al bila je re6' Red
moZe
Ience. eitava stvarnost redi potpuno se rastvara u njenoj zna- upotrebu;
,,r,,r,iii r.- iau iut o r<uzemo) zn7kz9 unutra3niu
kovnoj funkciii. U njoj nema nidega Sto bi bilo indiferentno
prema toj funkciji i Sto ne bi bilo proizvod te funkcije. Red ,,r*r r;. lnoZe ,"utirouuti tu o inaki kada niie do kraia eksterio--
r r,,(,\li,ta. Stoga ie ptoti"* individualne
svesti kao unutroS-
je najdistiji i najtananiji medium socijalne komunikacije. jedan
,,1,, ,,:':,'i (unu\roi"iZs-i*ft4 uopite) od najvaZniiih
Sama ta iztazitost, reprezentativnost redi kao
ideolo5kog fenomena, 'uuzetna jasnost njene znakovne I'r )l('nla filozofiie iezika.
('l
 t7
l6 MIHAIL BAHTIN ZNACAI PROBLEMA FILOZOFIJE JEZIKA

to dini ret osnovnim

Ve6 od samog podetka je jasno da se ovom problemu noiazte u saakom s*esnom aktu
I'i;;il;;auke o ideologiiama' - sveZakoni ideolo5kog pre-
ne moZe pri6i pomodu obidnog shvatanja redi i iezika, tog prela-
kakvo je bilo izgradeno u nesociolo$koi lingvistici i filozo- i,,,it*i" [re";;tk" i u sv"eiti, forme i mehanikar","L',1]1";
fiji jezika. Neophodna je duboka i tanana analiza redi ;;l;,"';;;;it se izudavati pre svega na materiialu
marksistidkog sociolo$kog metoda u sve ctublne
r
kao socijalnog znaka, kako bi se razumela njena funkcija S.,nie -,lim*"",nihi
ii''J." ideolo$kih struktura mogude i: t"f9
kao medijuma svesfi. bi' kao
Ovom izuzetnom ulogom redi kao medijuma svesti iedne fitozofije iezika koju filozoJiju
',,,"."L"fi"
i,lcololhog znaha, razradio sam marksvam'
odreduje se to Sto je celohupno ideolo{ko sn;aranje uopite
praieno retju kao nu*nim ingredijentom. Red prati i komen-
tariSe svaki ideolo$ki akt. Procesi razumevanja bilo koje
ideoloSke pojave (slike, muzike, obreda, postupka) ne
realizuju se bez u6eiia unutra5njeg govora. Sve manifes-
tacije ideolo$kog stvaranja, sve druge, neverbalne znakove,
zapljuskuje verbalna stihija; oni su u nju utopljeni tako
da se ne mogu od nje potpuno odvoiiti.
To, medutim, ne znadi da red moZe zameniti svaki
drugi ideolo5ki znak. Nijedan osnovni, specifidni idedlo$ki
znak ne moZe se u potpunosti zameniti rediu. U principu,
nije moguCe adekvatno preneti redju muzidko delo ili delo
likovne umetnosti. Religijski obred ne moZe se u celosti
zameniti retju; nema adekvame verbalne zamene dak ni
za najiednostavniji Zivotni gest. Odricanie ovoga dovelo bi
do najvulgarnijeg racionalizma i simplifikatorstva. Medu-
tim, svi se ti ideolo5ki znakovi koji se ne mogu zameniti
redju istovremeno oslanjaju na red i pra6eni su redju kao
Sto je pevanie praCeno instrumentalnom pratniom.
Nijedan kulturni znak, jednom shvaden i osmi$ljen,
ne ostaie izolovan, ved ulazi u jedinstz:o oerbalno obl'ikooane
saestl'. Svest ume da nade neki verbalni pristup do njega.
Stoga se oko svakog ideolo3kog znaka obrazuju svoievrsni
koncentridni krugovi verbalnih odjeka i rezonancija. Svako
ideolo{ko prelamanje biiaupostajaniu, u bilo kom zt;:a'
deCem materijalu, praieno je iileolo{kim prelamanjem
u re1i,kao obaveznom propratnom poiavom. Red ie prisutna
u svakom dinu razumevania i svakom dinu tumadenja.
Sve analizovane osobenosti redi
tistota, njena ideolo{ka neuualnosr, njeno- njena znakoana
sudeloaanje u
Eiaotnoj komunikaciji, njena sposobnost da posta.ne unutra{nja
red, te, najzad, njena obaaezna prisutnost kao propratne
 zNAcAJ PRoBLEMA FILozoFIJE JEZIKA t9

rrt,tt,, razlititosr oblasti koje iedna na drugu deluju i pratiti

kroz koje promena prolazi. Samo pod tim uslovom
',u,, ","p.
PR.BLEM:""#osNovE i,,l', J u-"ufl". nede biti spoljaiiria podudarnost dveiu
sludai-
;;;i; ;j*;1" dve razlidiieravni,'oee ptoces stvarnog diialekti-
I NADGRADNJI ,'t, ,,g postaianja dru$tva, koii polazi od osnove a zavr5ava
se u
rm,lgradnjama.
-Ak;'se
ideolo$koj' pojavi uzme u obzir i obiasni
N eodrEio ost kategorij e mehanicistidke kauz alnosti u nauc,
o ideologijama. Postaianje dru{taa i postajanje reEi. u
Znakotni izraz druifisene psikologije. problern govomih ,,,,,,r,, nien racionalni JadrZinski momenat (recimo
Eiootnih ilanrova. Forme socijalne komunikacije i forme 'smisao nekog knjiZevnog lika, Rudin je
znakwa. Tema znaka. Klasna borba i dijalektika o,,ri,,'i"i .npr'
znaka. Zakljutak. ;;;';ig^i dovek<), i akJse taj momet ut-izvodi neposredno iz
,,i,,',ru.j (npr. plemstvo propada, otuda lsuvi$ni dovek< u
r. t'iiz"u"It:,i} iii, obratno-, ako se u?ml
sam.o nien spolia'5nfi
Jedan od osnovnih problema marksizma r,'lirritki momenat (na primer, tehnika arhitektonske gra-
odnasa osnone prernq nadgradnjamd u ditavom je -niiuproblem
svojih ,f,'"i." ifi tt"miiska tehnika boja), pa se ovai izvede iz
bitnih momenata tesno povezan - s pitaniima filozofije r,'turitkog nivoa proizvodnie-u oba sludaia bi6e ignorisana
igzit<7, i
moZe mnogo dobiti od resenja ili bar Sireg i pro- rt,,'. ilitnist ideolo$kog materiiala i ideolo5ka
dubljeniieg raspravljanja ovih pitanja. I0lnvu ce se"n"i.outtog
uprostiti.
Kad se postavi pitanje na koii nadin osnova odreduje ' ' I l"dun i drugi put izvodenia ideologiie iz osnove pod-
ideologiju onda se na niega daje tadan ali suvi5e uop$ten, 1*, rrrl<o proma5uiu*su5tinu
Ir ideolo5ke poiavg' Neka je utvr-
te stoga i vi5esmislen odgovor: kauzalno (uzrodno). ,1,',,,, podudarnost i tadna, ako su se xuvi5ni ljudi< swarno
Ako se pod kauzalno$Cu podrazumeva mehanidka 1',,l uiii ttt;iZevnosti u vezi sa slomom plemidke privrede,
kauzalnost, kako je do sada shvataiu i odreduju pozitivistidki i','ilf,i,
" "
prvo, nikako ne sledi da odgovaraiu6i -privredni
predstavnici prirodnonauinog mi5ljenja, onda je takav potrr:si'mehanidki kauzalno radaju -rsuviSne ljude< na
odgovor iz osnova pogre$an i protivredi samim osnovama srriillicilma romana (besmislenost takve pretpostavke ie
dijalektidkog materijalizna. lrrrtl)uno odigledna), a drugo, sama
ta podudarnost nema
Oblast primene kategorije mehanidke kauzalnosti irttirt,.v" sazriajne vrednosti sve dok se ne obiasni speci-
veoma je ogranidena i u samim prirodnim naukama sve li,',',, uloga rsuviSnog doveka< u umetnitkoi strukturi romana
vi$e i vi5e se suZava naporedo s dijalektidkim Sireniem i 'I r1,,'t:ifit"na romana u celini sociialnog iivota'
produbljivanjem osnovnih stavova tih nauka. Sto se tide ' .i*;; ieuloga a"a oa ekonomskih promena u privredi do
osnovnih pitanja istorijskog materijalizma i celokupne rr'irrvt: usuvi$nog doveka< u fomanu vodi veoma dug put
nauke o ideologijama, o primeni te inertne kategorije na ta [,,j, 1,,,,t-i kro:z niz kttalitativno razlititih s/era, od koiih
podrudja ne moZe biti ni govora. .unl,,, i,no svoit specifitnu zakonitost i samosvoinost' Jasno
lr- rlir sc >suvi$ni dovek<r niie poiavio u romanu
Uspostavljanje veze izmedu osnove i izolovane pojave, nezavrsno 1
istrgnute izcelovitog ideoloikog konteksta, nema ni- i,"r rl<.tkve veze s drugim elementima romana; naproJrv'
kakve saznajne vrednosti. Neophodno je pre svega odrediti iltrrv sc toman preured"io kao jedinstvenar-organska celina'
znatgnje date ideolo{ke promene u kontekstu odgovarajude 1',,i,ji"i"tio svojim specifidnim zakonima'
U skladu s tirn
kom-
ideologije, imaju6i u vidu da je svaka ideolo5ka oblast je- i,,.=,,,.',lili tn tb i diugi elementi romana
- niegovargTala
dinstvena celina, koia celim svojim sklopom reaguje na i,,,rit ijn, niegov stil i dr. To organsko preuredenie
promenu osnove. Stoga obja$njenje mora duvati krsalita- rrrirlo sc takode u tesnoj vezi s promenama u ditavoi knii-
irt't ro:;ti,
 JEZIKA 2I
20 MIHAIL BAHTIN ZNACAJ PROBLEMA FILOZOFIJE

Problem uzajamnog odnosa osnove i nadgradnji, koii ie l,roizvodniodnosiidru5weno-politidkouredeniekoie

izuzetno sloZen i dija plodotvorna tazrada zahteva ogroman r.' t t rtlnosi*u,,.po,,.dno uslovlj
ti tr
eno, odreduiu sve moguie
preliminarni materiial, moZe se u znatnoj meri objasniti i 1i,,";'i;,;ki" il"-ai, t""politiikom forme i nadjne niihove verbalne
ba5 na materijalu redi. ;:',',;'ii.;.ii"i"u lj"trti, u tipovi verbalne zivotu' u ideolo'ikom
SuStina ovog problema na planu koji nas zanima svodi I i,il,,l,i,',i;.-'6rro"i, r"ri" i komunikaciie
itutto'fo'*o i teme govornih
' :,'', ;,';l ;";;"
tako
se na to kako stvarno bi6e (osnova) odreduje znak, kako oir"a..tl,t-
znak odralava i prelama biie u postajanju. ill Illl.
ObeleZja redi kao ideolo5kog znaka, koje smo proana- l)r'uitvena psihologiia i jeste' pre svega' ona-.stihiia
r,,,, ii it-' iir*L;n oiirl uoi'". sa.
lizovali u prethodnoj glavi, dine red najpogodnijim materi- , ., t
witr strana zapljuskuie
:;; ;1t&; forme'i-"ttt" ideolo$kog stvaranja: kulo-
jalom za principijelno postavlianje celog problema. Nije
u na kon-
,rr,,l:t' razgovor", ,-*""u
u datom pogledu toliko vaZna znakovna distota redi koliko mi5lienia pozori$tu'
ikupovima' sasvim
je va1na njena socijalna svudaprisutnost. let red se doslovno ,'; ;',''rli";-rLr.iti--- druStvenim
prokrada u svako uzajamno delovanie i svaki uzajamni ,,lrrr'rrittc razgovore' ttttUulnog reagovania na
,lueit 1iv9t1e
g"ovor koiim se dolazi do
dodir ljudi: u radne odnose, u ideolo$ku komunikaciju, ; :
;il;il;'i;;;;6pk;"utiasnii iAr'
:, psiholo-
u sludajne Zivotne kontakte, politidke odnose i dr. U redi ,iv, i,li o sebi i sopstve""i" p"f"Z"iu .OruStvena
formama >rsha-
su realizovane bezbrojne ideolo5ke niti koje proSivaju sve * t,, , ,i,,;;;;;;;hod;o u nairaznovrsniiim unutraSniih i spolia$--
oblasti socijalne komunikacije. Sasvim je razumljivo Sto *anroxa'
't,'rii"ti;;6s;;
,,r,,, rr lirrmi malihgozsotnih
i'"t*ini' svi ti govorni akti
ie red biti najosetljiviji pokazatelj socijalnih promena, i to , , ,;
"it"
tamo gde se ove tek naziru, gde se jo5 nisu uoblidile, gde at"gi* tipovima znakovnog ispolia-
,r'r, rinr.tl.i ,r, ,r*uuno,i"-i*?fto-'
gestikulaciiom' uslovnim
ioS nisu u5le u uoblidene i izgradene ideolo5ke sisteme. v.rrrl;r i itrter&kcije
- i
Red je medijum u kome se vr5i spora kvantitativna akumu- ,r,lrrirrm'.r i t' sl.
r ,sucoveformeverbalneinterakciie.suveomat'esno
lacija onih promena koje jo$ nisu uspele da predu u novi ",
ideolo5ki kvalitet i koje jo$ nisu dobile novu i zavr5enu ide- r,,,i"
i veoma oset-
date sociialne.situaciie
,,,,u, Unutar
olo5ku formu. Red je u stanju da fiksira prelazne, najtananije llvrr lcaguiu"tioui-u
na sve fluktuacije sociialne.atmosfere'
gomilaiu
i najefemernije faze socijalnih promena. ;:',,'' ;&-;a-t"ri;arizoua"" ai"stu"* psihologiie'
Takozvana druSwena psiholbgija koja je, po teoriji i
,,, ,|nL) iedva primeint -0t9q91" n-reokretikoiesezatim
Plehanova i veiine marksista, prelazna karika izmedu ,,,,,'r,,""i'" zair$enim idioloskim proizvodima'
dru5tveno*politidkog uredenja i ideologije u uZem smislu "
ir-*r.nog st.Ji- Ja se dru5ivena psih-ologija mora
(nauka, umetnost i dr.), realno i materijalno je data kao r,'rr, :rvrtti u dva u*p.ttut prvot s,
taike gledi5B niene sa-
gooorna interakcija. Uzeta izvan tog realnog procesa ver- ,tt'tttr', ti. s tadke gdailtu rcmakoie su.u ovom ili onom
balne i uop5te znakovne komunikacije i interakcije, druS- ,,,,!nr( ntLl t ,rioi utt'iJf""*i,lt"go"t
tadke eledi5ta formi i
d"ate teme reali-
tvena psihologiia bi se pretvorila u metafizidki ili mitski ,r,,,t\,t t:o't)orn no*i'liio't1l-"F"1'ya se
pojam (rkolektivna du5a< ili >kolektivna unutra5nia psiha<r, istraZuiu'- promiSljaiu)'
,,',,', r i;rr.* uiu, izi'uiii aju,
rduh naroda<r i t. sl.). ,uiii'"i'iitl"uu"lu druswene psihologiie
| )() sirda
Dru5tvena psihologija nije data negde unutra (u ", ii'l*i-ryn$i'
,'r'r:r.icrrvao ,u*o -t"tiuuu' ti' samo na odredenie
rduiama< individua koje medusobno komuniciraju), veC l1r 11,',' tcmatskog
dak ni samo
Pii tome- se
g?.-ittlu uaLiti obiektivne dokumente'
u celosti spolja u redi, u gestu, u delu. U njoj nema
- nideg unutra5njeg; sve je napolju, ,,,' ,,,;,' ,;-.;;;
nideg neizraZenog, r1 rrr:rtcriialn- irr*"- a*Sivene psihologiie' Dunutrasntr
:-T..lT1:
sve je u razmeni, sve je u materijalu i to, pre svega, u materi- 1,,, ,'rt|.i,,. Poimovi kao $to su
Dsvest('rpsiha<'
ialu redi.
 JEZIKA 23
22 MIHAIL BAHTIN zNAcAJ PRoBLEMA FILozoFTJE

svet(, i ovde su odigrali Zalosnu ulogu u izbavljanju istraZi- ito znamo, swara se medu druitveno
Svaki znak, kao
vada od potrebe traLenja materijalnih formiizraza dru5tvene ,,,,,,,nirluuni*' guaima niihove interakciie'
-u-.procesu
pte sociialnom
psihologije. l;'i;;";; forme znaka ustwli-me, soega'.kako
Medutim, pitanje o konkretnim formama ima prvo- ,,), 1,r; ritii aiiii ti "a;, iko t' neposr ednim uslwima .nii'
stepen znaiaj. Nije ovde, naravno, red o izvorima na5eg "i'
t,,nrtt uzlaiamnog delozsanja' Ako se te torme menlatu'
i'; ;ri, ;;;ut.'pto"iuuuttl to g socii alno g Zivota verbalnog
znarfia o dru5tvenoi psihologiji ove ili one epohe (na primer, :

memoari, pisma, knjiZevna dela), niti o izvorima razume- ;;;';J- ;;^tiii-i.au" o ideologiiama'
"
od'zaditaka nauke
znakaibiiasamo se Pri takv-om
vanja rduha epohe<; red je o samim formama konkretnog l'r,,lrlcm uzajamnog odnosa
oswarivanja toga duha, tj. o formama Zivotne, znakovne j,,'ir,up.t moie konkretno formulisati, i samo ee se poc
komunikacije. riru uslovom proces kauzalnog odredenja znaka u
bi6em
Tipologija tih formi jedan je od najpredih zadataka rr,rl,.:rzati kao proces autentidliog ptelaza bi6a znak'
marksizma. - ii i:tto g dii alet<titt<o g prelamani a bi6a
"""i.i',i;;f
i,,'
u znaku'
U daljem izlaganju, u vezi s problemom iskaza i dijaloga, ;'lui zaaaiai izvrsio, treba se rukovoditi sle-
jo5 ie biti redi o problemu govornih Zanrova. Ovde 6emo ,|,'iirrr osnovnim metodolo5kim zahtevima:
udiniti jo5 samo slededu napomenu. D iados'ija se ne sme odaajati.,od -marcrija-l::,t::y-,
ili druge nestabrlne I
Svaka epoha i svaka socijalna grupa ima i svoj repera t,t)\ti znaka (ime5tanjem u Dsvest(
toar govornih formi Zivotne ideolo$ke komunikacije. Svakoj rr, rrlrvatliive oblasti) ;
grupi istorodnih formi, ti. svakom Zivotnom govornom ?.),e ne s*n od'aajati od' konkretnih fo.rmi socijalne
inak
Zanru, odgovara njegova grupa tema. Izmedu forme ko- *,,,,,,i,inoil.1t 0er ie znak deo organizovane socijalne
k9T*
munikacije (na primer, neposredna tehnidka radna komu- rl''i,'.''i"'i'ih'"" nie uop5te nJmoZe postoiati' ier bi se

nikacija) i forme iskaza (kratka poslovna replika) i njegove nr', ,, ilrI Prostu fizidku sWar);
'\:;'ia;;uniknctia
teme postoji neraskidivo organsko jedinswo. Stoga se i nf ii 7o'*' ne smeiu se odaaiati od
klasifikacija formi iskaza mora oslarcjati na klasifihaciju t11 t I t nn materij alne osrtote.
formi gworne komunikacije. Ove se, pak, poslednje forme
potpuno odreduju proizvodnim odnosima i druSweno-
-politidkim uredenjem. Pri ptidrobniioj analizi uvideli u procesu- dru$wene komunikaciie'
()stvaruiuii se
bismo kakav ogroman znadaj ima hijerarhijski momenat u avirl'i sc ideolo$ki pa i verbalni znak, odreduie sgci'jalni'm
procesima verbalne interakcije, kakav mo6an uticaj na ,,jt,l,,l,r,,gom aute epotte i date socijalne -grlp:'
Do sada
koia se odreduie formama
forme iskaza vr5i hijerarhiiska organizacija komunikaciie. .,t',' ,i,l""tifi o formi znaka
Verbalna etikecija, verbalni takt i druge forme prilago- r,,, r,irtnc interakciie.
'i,,,tt
davania iskaza hijerarhijskoj organizaciji druSwa imaju prelazimo na drugi aspekt: nasadrhinu znaka i
ogroman znataj u procesu izgradnje osnovnih govornih ,,tt'tltutstti ikcenat koii svaku sadrZinu prati'
Zanroval. lt ,uakoj etapi ra:zvoja druswa postoii.posebp,i :F:1-
f f li' n l(rug predmeta dostupnih
sociialnoj paZny I vrecl-
I Problem livotnih govornih Zanrova tek sc u poslednie vreme podinie postav- i',,',,,,,,,t..€tiovanih-tom painiom' eim tai -krug ptedmeta
ljad u lingvistidkoi i filozofskoi literaturi. Jedan od prvih ozbiliniiih poku$aja prietupa 'l',1 'rt(' znckovni
oblik, postade lliekt znakovne l(omunl-
tim Zanrovima, istina, bez lasne sociolo5ke oriientacile, ie$te kniiga Lea Spicera (Leo i,,, lrl' it;it"" ,", *.d,tii*, odreduie ovai krug vrednosno
Spita,et) Itaheniscl& Umgmgssprache (1922). O Spiceru, kao i o niegovim prethod-
rrl, r r'rrloVunih Predmeta?
nicima i saborcio,a, bide redi u daliem izlagmju.
 25
ZNACA] PROBLEMA FILOZOFIJE JEZIKA
24 MIHAIL BAHTIN

stvari, isti ekonomski uslovi dodajuga sociialno

sociialnom
Da bi predmet, ma kojoi vrsti stvarnosti pripadao' U
u5ao u socijalni vidokrug grupe i izazvao znakovnu ideolo5ku t.,t"rtjt' liiui- .r"-""ui- stvarnosti' ..dine forme
rrurtctim, oirrt"r",u"t"i-tt; te . iste umetnidke'
",, sile-
reakciju, mora biti povezan s bitnim dru$weno-ekonom- -stvaraiu
religiiske
skim pretpostavkama bivswovanja date grupe, nuZno je da ;,'':,;u*k"' to*""itu.ilt (iaznaine'
,",i':j,^r.0"*ru *o;""trane ooreduiu forme
anakovnog
nekako dodiruje, makar i ovlaS, osnove materijalnog posto-
janja grupe. rrrrtztLa rastu
Razume se da volja pojedinca pri tome ne moZe tai nadin teme i forme ideolo$kog stvarania vidaistoga'
u su5tini'.dva
u isl()i kolevci i pt"attuvfiaiu' ideologiiu' radanje teme
imati nikakvog znadaja. Jer znak se stvara izmedu in-
dividua, u socijalnoi sredini, stoga je neophodno da i l)roces ulaZenfa ;;ar;o;ti u
, ,,,."r,,"i" ror*. ptatiti na materijalu- redi' ovai
predmet dobije interindividualni znadaj; samo tada on "Jiu"rillt
moZe postati objekt znakovnog oblikovanja. Drugim .r,tcS ideoloSkog p"ti"iiti-" odrazio se.u ieziku 'f$g ;1
ko i e - ek splicirai u6i
trtiitt t arna'
; :;;r."it"."iii
azrner
redima, sqmo ono {to je dobi,lo socijalnu wednost moie uii u l:1
stvarnosti u sociialni
saet ideologije i u njemu se oformiti. i u1orstiti. "ffi
ulrr'/.cnle ioS nediferenciranih segmenata
;''; il;;il"ih I;;Ji; : ia;dav a. p aleontologi
j a ezidkih

Stoga svi ideolo$ki akcenti, premda ih swara in-

i

uklapaju u ok-
r,' k
)i',,,:ittiii"t" i " *"rit" tl*tt*utoje se
: :
':
dividualan glas (na primer, u redi), ili individualni orga- precizno odraZava
nizam uop$te, jesu dru{toeri akcenti, koji pretenduju na vrrt' sada5niice, ier t"-t, tuo $to.znamo'
socijalnu priznatost i koji se samo radi te priznatosti oswa- rr,rl''it triie promene socijalnog b.i6a'
u njemu samo odraZeno
ruiu spolja, u ideolo5kom materijalu.
v.i ic i prelomljen: " 'iiu["iniie 'ovo prelamanie bi6a
lli6e, odraZe"o "So-;i;;duie
Dogovoriiemo se da onu stvarnost koia postaje obiekt
znaka nazovemo tema znaka. Svaki zavr$eni znak ima rr r,lcokl5kom znaku?
sociialnih interesa
'* UkrStanie razlidito usmerenihkolektiva'
svoju temu. Tako svaki verbalni akt ima svoju temu2.
,, p1ro,.iJto"-il,a"og'--'""ftovnog
.
ti' hlasna
Ideolo$ka tema je uvek socijalno akcentovana. Razume
se, svi ti socijalni akcenti ideolo5kih tema prodiru i u indi- l,1t 1 lt 11 .
kolektivom' ti'
vidualnu svest koia je, kao dto znamo, do kraia potpuno i l(lasa se ne podudara sa znakovnim ideolo5ke ko-
ideoloSka. U njoj oni kao da postaiu individualni akcenti . l,.lcktivofl toii upiittUiiu* itt".znakove sluZe.razne kl"t":,U-:l3l
r i l<aciie.'r*o r"tiiii;;;k;
poSto individualna svest srasta s njima kao sa svoiima; r r r r r r
t aj u r azlifito usmer
enN
,,,i ;, i : ; ;;;, ioi ; aeoto rnom znaku
ukr,t
medutim, njihov izvor nije individualna svest. Akcenat arena klasne bolbe'
kao takav je interindiaidualan. Zivotinjski krik, kao dista "' tttti.
,t1,, Znak postaie
"i;;.i';ffi 'poliakcentno's' veoma, ie. vaZan momenat
reakciia individualnog organizma na bol, nema akcenta. je Ziv i.pokretljiv. 1 sPli
On je disto prirodna pojava. Krik ne raduna na sociialnu 1,1,'.1.$kog znaka;
"'t*"ti ""ak.
,r,rlrrn zo ,uzuol samJ,utt*ri"i"ei tom ukr$tanfu
akcenata'
atmosferu i zato u niemu nema dak ni zaietaka znakovnog na6i s one
l.'vrttlt'n iz napete iil;;;'borbe' znak pretvorice s-e-u
de se
oblikovanja. zamteti'
hrriur(' l)orbe U"tu i^""i'UtZno 6e
Tema ideolo$kog znaka i forma ideolo5kog znaka su
filolotkog t^tt" i zivog soct-
medusobno neraskidivo povezane i mogu se razlikovati, na- ',ii ,r'" ri.i^p"'i;a; ibfry --Istoriiska -memoriia doveEanstva
ravno, samo u apstrakciii. U poslednfoi instanci, jedne iste si- i,rlrr,,r'. rurrr*.u*iu'' znakova koii ne
le, iste materijalne pretpostavke prouzrokuiu i iednu i drugu. lrr;r ic takvih i#-tfin-- iheolo5kih.. -/itit' akcenata' Pa
111,,1'rt lriti poprist"*t"t'of"
sociialnih
t U k"kvom se odnosu nalui tema prema semantici poiedinih reCi, pod- ;;;,;i ,' l-istoritar pamte' oni fos uvek po-
robniic Ccmo cksplicirati u daliem izlaganiu. poslednie znake Zivota'
t,,,r,'i,i";;;"'if,nr'oroe-
26 MIHAIL BAHTIN
GLAVA TRECA
No ba5 ono Sto dini ideolo$ki znak Zivim i promenlji-
vim, to isto dini ga i medijumom koji prelama i iskrivljuje
bi6e. Vladajuda klasa tei:i da ideololkom znaku prida IIILOZOFITA IEZIKA I OBJEKTI\NA
natklasni vedni karakter, da ugu5i ili potisne borbu dru- PSIHOLOGIJA
Stvenih ocena koia se u njemu vodi, da ga udini monoak-
centnim. Zailatah objektiane definicije Iltig psihologije
,ri"ir"o"1o i tumaEenja1. (Di!taJ)'.-psih1' Znahoana stoar'
U stvari, svaki Zivi ideolo5ki znak je dvolik kao Janus.
Svaka Ziva pokuda moZe postati pohvaia, svaka Ziva istina nisl psihi. i;ii;
-i;r;t ;- pis'i fuikci'onatne psihologije'
-ini;ptinaoeaarn',
otigl,*n i osobenost
"""t:9:i:!
neizbeino mora za mnoge druge zvudati kao najve& lai:,. znaka- ( unutrainii goaor)' Plobley'sarnopostnatran7a'
Ova ctnutra{rja dijalektitnost znaka ispoliava se do kraja S*;iit"i'tarotirnL inroda ptihe' Zahtjuici'
samo u epohama socijalnih kriza i revolucionarnih preokreta.
U obidnim uslovima socijalnog Zivota, ova protivrednost
i naipredih zadataka marksizma ie
Sto je sadrZi svaki ideolo5ki znak ne moZe se do kraja ispo- ledan od osnovnih
ljiti, jer je ideolo5ki
znak u izgradenoj vladaju6oj ideologiji ,,,,,,,1;;;;;;"rie;" oul.tti*" psihologije' ali ne fiziolo$ke
'i,.' ved sociototke' Marksizam se nalazi pred
uvek donekle reakcionaran, kao da teli da stabilizuje , i-ti"foSf.e,
prethodni momenat diialektidkog toka socijalnog postajanja, *i,i'"'-r"a-"*om: nadi obiektivan ali uiedno i tanan i
',, t,,,,ritan pristup sveinoi subiekti-,noj liudskoi psihi
da istinu juderaSnjeg dana akcentuje kao danaSnju istinu.
To ideolo5kom znaku pridaje prelomljen i izobliden karakter rn l<rju ie obidno primeniuiu metode samoposmatra-
unutar vladajuie ideologije. "'"
n lil.
Tako izgleda problem odnosa osnove i nadgradnji. Ni biologiia, ni fiziologiia ne moguiza6i na krais tim
U na5 je zadatak ulazila samo konkretizacija nekih njegovih l,,tkn*, |.i j"' sv.tna pJiha sociialno-ideolo5ka tinienica
..,,,,

aspekata i razjaSnjenje puteva i pravaca kojima mora iii ;;;,i;;i;p;;i'fiziolo$kim ni bilo koiim drugim prirodno-
rr;rrrinim metodama. Svesti subiektivnu psihu na
bilo
plodotvorna yazrada ovog problema. Nama je bilo vaZno prlrocl.nog
l.,rl'vc procese koii aiu unutar zaworenog
da pokaZemo mesto filozofije jezika u njegovoj nzradi. se odvif
Na materijalu verbalnog znaka najlak$e i naipotpunije se ; ;;, ;,;"itil;-otg*ir*" -j nemosuie..ie' Proc::l- \:lt-:
moZe pratiti neprekidnost dijalektidkog procesa menjanja rr,,n(lVi oarJaulisadrZinu psihe ne odvijaiuse u orgamzmu
koji ide od osnove ka nadgradnjama. I(ategorija mehanidke r','l izvan
'i niega, premda uz uEe5ie individualnog orgaruzma'
-iii psiha niie obiekt prirodnonaudne
kauzalnosti u obja$nieniu ideolo5kih pojava najlak5e se .i
"atfu"t.tti "ttiuttu
mole prevladati na tlu filozofije jezika. ,,,,,,t ir,j Tio*ti"# ptit6dtti pto"tt ;' subiiktiana psiha i e
,,t,i, t,, ideoloikog razimeaanja i razumanoiYt .*"1:!!::,
r,l,',,lttlke interpietacije. Shvaieni i protumaeenl
pslhrcKr
i,;;,;;'';; Ja ie obii"niti samo sociialnim faktorima koii
;,,1;,'.lui" r.o"ti"t"i'Zivot date individue u uslovima soci-
lnlrrt: sredinel.

problema psihofogije dali smo u naloi kniizi

'l'opularni prikaz sawemenih glaw rDva pravca sav-
ltrrttnttx (rpuru'recnnfr o'rep(), JIeEorrEg,lg2T' Y' II
".",. rr" psihologiiett.
 JEZIKA 29
28 zNAcAI PRoBLEMA FILozoFTJB
MIHAIL BAHTIN

Prvi principiielni zadatak koii se u ovom pravcu po- ktda bi ovai bio analogan fizidkim ili fiziolo$kim.procesima' I

i tumadenie
t;;*k ptiitologiie ie lazumevajudi opis, analizakoji-semoZe
stavlja jeste zadatak objektivnog odredenja runutrainjeg da radi o dokumentu
I

iskustva<. rrUnutra$nje iskustvo< je neophodno ukljuditi u rrsihidkoe Zivota] kao se

jedinstvo objektivnog spolja5njeg iskustva. iil,,f"!ili"*"f izovati. Samo takva opisna i interpretativnapsi-
Kakve je vrste stvarnost subjektivne psihe? it,rf"-tl" *o2", poDiltaiu, biti osnova humanistidkih nauka
je stvarnost znaka. Izvan ' ' ,rriauka
ili o duhu<, kako ih onnazivaz'
-Oiii{*eidejepokazalesu
Stztarrcost unutra{aje psihe vrlo plodne i sve do sada
se
znakovnog materiiala nema psihe. Fiziolo$kih procesa i
procesa u nervnom sistemu ima, ali nema subjektivne l, r-*"iio pristdica medu predstavn icima humanistidkih
r r

psihe kao naroditog kvaliteta biia, koii se radikalno razli- ;;;;;l;.^M;?;le re6i da se gotovo svi savremeni nemadki
"i
ir,'-""ii*.i s filozofskom inklinaciiom nalaze u ve6oj ili
kuie kako od fiziolo5kih procesa Sto se odigravaju u orga- Diltaja''
nizmu, tako i od stvarnosti koja organizam okruZuje i na rrrlnioi zavisnosti od ideia Vilhelma
koju psiha reaguie i koiu ovako ili onako odraZava. Po Ti""""pciia Vilhelma Diltaia izr.asla je na idealistidkom
tlu ostaiu i njegovi sledbenici' Ideia psi-
vrsti bi6a subiektivna psiha kao da je lokalizovana izmedu 'r,', "-ttu-iitom
lr,,logiie razumevania i tumadenja v.e-g.ma. ie tesno povezana
organizrna i spolia5nieg sveta, kao da ie na granici tih i za mnoge ie
dveju sfera stvarnosti. Tu dolazi do susreta organizrna sa n iaialistidkim pretpostavkama mi5lienia
rpccifidno idealistidka ideia.
formi u kojoj se interpretativna psihologii? fy*
spolja.Sniim svetom) ali to nije fizidki susret: organizam i. '--U
saet susreiu se oztde u znaku. Psihidki doZivliai ie znakovni
izraz dodha organizma sa spoljainjom sredinom. Stoga ,lirrrla i do nasih dana'nrviiala, 6na je doista idealistidka i za
materiializam neprihvatljiva-',
se unutrainja psiha ne mo{e analizoztati kao stvar, vei se
,Iij
'rrlcktidki
I.i;;;ihtattliv'1e,
'iii-
-
pr" tu"gu, metodolo{ki grilnqt psihg;
jedino rnoEe razumevati i turnafiti kao znak. i- drugih
iatoloeiiom. i"t, pt.-*u gl?9iStu
Ideja psihologije razumevanja i tumadenja vrlo je t,,giii .Diltaja
psihologiia
stara i ima poudnu istoriiu. I(arakteristidno ie Sto ie ona u
t'tlstavniks irrterpi.tatit^e fsihologiie,
'r
najnovije vreme naidublje utemeljenje dobila u vezi s :',;';;;il;i;;;ova humattistidkih nauka' rdeologiia se obia-
metodolo5kim potrebama humanistidkih nauka, tj' nauka
l,'i,,"u i, fsihologiie, kao nien izlaz.i ovaplo6enie: ,1 ^":
o ideologijama. illi|rrtno. Ostvatetto ie, dodu5e, zblii:enie izmedu pslbe.l
Najpronicljiviji i naiprincipijelniji branilac ove ideje u t,i,:,'ingiie, naden irr-'je zajed,nidki-imenilac - znadenje
novije vreme bio je Vilhelm Dibaj (Vtlhelm Dilthey)' l.iti.;'; iednu i dr;gu podiednako razlikuie od ostalea
Za njega psihidki doi,ivljaj niie toliko postoiao, kao Sto rrvir'nosti.'Ali u to Zbli|araniu ton daie psihologiia'
postoji stvar, koliko je znatio. Apstrahuju6i znadenje, n,' itlcologija.
nastoiedi da pronademo distu stvarnost dolivliaia, mi' l.f"dfii!, u idejama Diltaja .i drugih, socijalni karak-
po Diltaju, dolazimo, u stvari, do fiziolo5kog procesa u rLt :ttatenja uoPite niie uzet u obzir' -
organizmu, a sam doZivliai pri torn gubimo iz vidnog polia' I naizad,^ a to'ie proton pseudos iitave niihove kon-
kao Sto, apstrahuiudi znadenje redi, gubimo samu red i ,,' r rii",' illji ii" atena' nuhna ei a i zmedu znateni a i znaka'
zt

dolazimo do golog fizidkog zvuka i fiziolo5kog procesa
izgovarania. Ono Sto dini red redju, to je nieno znadenie.
Ono $to doZivljaj dini doZivliajem, to je takocle njegovo
znatenje. Ono se ne moZe apstrahovati a da se ne izgubi
sama su$tina psihidkog Zivota. Stoga zadaci psihologije ne
mogu biti zadaci kauzalnog obia5njenja doZivljaja, kao
rrti,' shva6ena specifidna priroda znaka'
'V. o njemu na ruskom leziku dlanak FriSajzen-Kelera'
(Max Frischeisen-
t' rrl'l.r), Jloroc, I-II, 1912-1913.
Ir () tcmelif,om Diltaievom uticaiu govore oskar valzel (valzel), Vilhelrn
r,l.l,,ll (Wilhel* Co.aoifJ, Emil Ematinger i dr' Pominiemo' dakrko'
r
rd,,r,, rrrrjvcdc predstavnike humanistidkih nauka saremene
Nemadkc'
30 MIHAIL BAHTIN
U stvari je, za Diltaja, uporedivanje doZivljaja i zna-
ka prosta analogija, slikovito objainjenje i to dosta retko
u njegovim delima. On je veoma daleko od toga da iz tog
poredenja izvodi dalekoseZne zakljudke. On, Stavi5e, ne
objaSnjava psihu pomoiu ideoloSkog znaka vei
ki idealist znak pomodu psihe; znak po Diltaju - kao sva-
po-
staje znak -samo ukoliko sluZi za iztalavanje unutra5njeg
Livota. Unutra5nji Zivot daje znaku znadenje svojstveno
tom unutra5njem Zivotu. Tu konstrukcija V. Diltaja ostva-
ruje tendenciju zajednidku za ditav idealizam: oduzeti ma-
terijalnom svetu saaki smisao, sztako znatenje i lokalizoaati
ga u duhu koji prebiaa izzsan aremena t prostora.
Ako doZivljaj ima znadenje a ne samo pojedinainu
stvarnost, a tu je Diltaj u pravu, onda se, odevidno,
doZivljaj mora neizbeZno realizovati u znakovnom mate-
rijalu, jer samo znak moZe imati znadenje; znaienje izvan
znaka je fikcija. Zna(enje je izraz odnosa znaka kao po-
jedinadne stvarnosti prema drugoj stvarnosti koju on za-
menjuje, predstavlja, slika. Znadenie je funkcija znaka, za-
to se i ne moZe zamisliti znadenje (koie je disti odnos,
dista funkcija) koje postoji izvan znaka kao neka posebna,
samostalna stvar. To je isto tako besmisleno kao smatrati
znadenjem redi >koni< datog Zivog konja. U tom sludaju
moglo bi se, na primer, po5to se pojede jabuka, izjaviti
da se nije pojela jabuka vei znadenie ledi rjabuka<. Znak
jeste pojedinadna materijalna stvar, ali znadenje nije stvar
i ne moZe se odvajati od znaka kao samostalna i od znaka
nezavisno postojeia l'ealnost. Stoga, ako doZivljaj ima zna-
tenje, ako moZe biti shvaien i protumaden, on mora biti
dat u materiialu stvarnog, realnog znaka.
Podvladimo: doiialjaj ne samo da moEe biti izra{en
pomoiu znaka (doiivljaj se za druge moi,e izraziti redju,
mimikom lica ili nekim drugim putem), ve6 osim tog svog
spolja5njeg izraza (za druge), do*ialjaj i za samog onog
hoji ga doEivljava postoji jedino u znakoanom materijalu.
Izvan tog materijala, doLivljaja kao takvog uop$te nema.
U tom smislu saaki je doEialjaj ekspresiaan, tj. svaki je
zNAcAl rROBLEMA FILozoFIJE JEZIKA 31
'|,;))vljai potencijalni izraz. Ekspresivna je svaka misao,
.r:rliu ci'nocija, svaki voljni pokret. Ovaj momenat ekspre-
,rlnosti ne moZe se odvojiti od doZivljaja a c1a se ne iz-
lrrlri sama njegova prirodaa.
Na taj nadin, izmedu unutra.Snjeg do'Livljaja i nje-
:,,\'rsizrazanemaskoka, nema preiaza iz jednog u drugi
I r;rlitet stval'nosti. Prelaz od doZivljaja l<a njcgovom spo-
li r;rrjcnr izrazv vrSi se unutar istog kvaliteta; to je koan-
rrr,rriurzi prelaz. Istina, u procesu spolja5njeg izra/zavanja
,,:,r() sc vr5i prelaz od jednog znakovnog materijala (na
t,rnrLl') mimidkog) do drugog (na primer, rterbalnog), ali
' rr:rV proces ne izlazi izvan znakovnog materijala.
Sta je znakovni materijal psihe?
Ililo koji organski pokret ili proces: disanje, krvo-
r,,l , tclesno kretanje, artikulacija, unutradnii govor, mi-
',,r,
l:i pokret, reakcija na spolja5nje) npr. svetlosne na-
,lr:rzrrjc i dr. Kraie redeno, sz,te {to se dogad,a u organizm.u
trtr, ,' I'tostd.ti materijal doiivljaja, jer sve moZe dobiti zna-
! ,,r'rrr znadenje, sve moie postati ekspresivno.
lstina, taj materijal nije ni izdaleka podjednako vre-
't tr. '/.t iole razvijenu, diferenciranu psihu nuian ie tanan
, 1,r1,:rli z,nakovni materijai, i to takav koii bi se mogao obli-
l,'r';rl i, precizirati, difelencirati u vanteiesnoj socijalnoi sre-
'lrrrr u procesu spoljaSnjeg izraLavaaja. Stoga je znakovni
r,r.rtclijal psihe poglavito red unutrainji gozsor. Istina,
rrrrrrrlrr5oji govor je isprepleten - masom drugih, motornih
i, ,l ,iju koje imaju znakovno znadenje. Ipak je red os-
, ,,, ;r, kr)stuf unutra5nieg Livota. Iskljuienje redi maksimal-
,,,, l,i rcdukovalo psihu, a iskljudenje svih ostalih izrai:aj-
' ilr grol<l-cto sasvim bi je ugasilo.
r\lio apstrahujemo znakovnu funkciju unutrainjeg go-
.,,,r i sve ostale izrai,ajne pokrete od koiih se psiha sa-
r, 1,, rrr6i iemo se pred golim fiziolo5kim procesom koji
,"lvi)rr u individualnom organizmu. Za fiziologa je ta-
ll,lcjr ekspresivnosti svih pojava svesti nije strana neokantovstvu; osim
, ,Lr,rrrtoli I(asirerovog rada, o ekspresivnom karakteru svesti (svest kao ek-
, ' r, , ir rrtrin je) pisao je i Herman Koen (Hermann Cohen) u tredem dclu svoga
,
' rt,l,rzolijc Aesthetih des reinen Gefiils. rMedutim, iz ove ideje nisu nikako
. , L I'r rvilni zakljudci. SuStina svesti ipek ostaje s one strane biia.
32 MIHAIL BAHTIN
kva apstrakcija sasvim zakonita i nuZna: njemu je potre-
ban samo fizioloSki proces i njegova mehanika.
fstina, i za fiziologa, kao biologa, vaLno je uzimati
obzir izralajnu znakovnu funkciju (ergo socijalnu funk-
ciju) odgovarajuiih fiziolo5kih - toga
procesa. Bez on ne6e
razumeti niihovo biolo5ko mesto u opitoj ekonomici
or-
ganizma. U tompogledu se ni biolog ne moZe odredi
sociolo5ke tadke gledi5ta, ne mole a da ne uzme u obzir
okolnost da dovediji organizam ne pripada apstraktnoj pri-
rodnoj sredini, vei da ulazi u specifidnu socijalnu sredinu.
Ali, uzevbi u obzir znakovnu funkciju odgovarajuiih fizi-
olo3kih procesa, fiziolog dalie prati njihov disto fiziolo$ki
mehanizam (na primer, mehanizam uslovnog refleksa) i
potpuno apstrahuje njihova promenljiva ideoloSka znade-
nja potdiniena odgovarajuiim dru5tveno-istorijskim zakoni-
ma. Jednom reiju, sadrZina psihe njega se ne tide.
Ali ba5 ta sadrZina psihe, uzeta u odnosu prema indi-
vidualnom organizmu, iest objekt psihologije. Nikakvog
drugog objekta nauka, dostojna tog imena, nema i ne mo-
Ze imati.
Postoji tvrdenje da obiekat psihologije nije sadrZina
psihe, vei samo funkcija te sadrZine u individualnoj psihi.
Takva je tadka gledi5ta takozvane )funkcionalne psihologije<6.
Prema udeniu ove Skole, doZivljaj< se sastoji od dva
momenta. Jedan momenat ie sadriina doiioljaja. Ona nije
psihi\ka. To je ili fizidka pojava. na koju je doZivljaj us-
meren (npr. predmet percepcije) ili saznaini pojam, koji
ima svoju logidku zakonitost, ili etidka vrednost itd. Ovai
sadrZinski, predmetni aspekt doZivljaja pripada prirodi, kul-
turi, istoriii pa, prema tome, spada u kompetenciju odgo-
varajudih naudnih disciplina, psihologa on se ne tide.
Drugi momenat doZivljaja je funkcija predmetne sadr-
Eine u zatvorenoj celini indioidualnog psihi[kog Hivota. Ta
doiioljenost ili doiivljioost svake vanpsihidke sadrZine i je-
ste objekat psihologije. Ili, drugim redima, objekat funk-
5
NajvaZniji predstavnici funkcionalne psihologiie su: Stumpf (Stumpf),
Majnong (Meinong) i dr. Temelje funkcionalne psihologiie postavio ie Franc Brcn-
tano. Danas ie funkcionalna psihologiia neosporno vladaiuii pravac nemadke psi-
hololke misli, istina, ne u svojoj klasidnoj formi.
33
zNACAJ PRoBLEMA FILozoFIJE JEZIKA
, r()rulne psihologije nije >>{ta< doZivljaja nego njegovo >>ha-
1,,r,- Tako, na primer, sadrZaj nekog misaonog procesa,
u ,t('s()vo rrdta< nije psihidki i spada u kompetenciju logidara,
1'rr.scologa ili matematidara (ako se radi o matematidkom
',,nljcnju). Psiholog pak izudava samo kako se, u uslo-
',,nrr date individualne subjektivne psihe, ostvaruje mi6lje-
',;, clirtih objektivnih sadrZina (logidkih, matcmatidkih i
rriil.r).
lr
Ne6erno se udubljivati u pojedinosti ove psiholo$ke kon-
, , 1,,ijc, neiemo se doticati onih, ponekad vrlo bitnih, ra-
'lrl ,r u shvatanju psihidke funkcije koje postojekodpred-
.r,rrrrika ove Skole i njoj srodnih psiholo5kih pravaca. Za
rrr'.r' zaclati(e dovoljan je izlolrcni osnovni princip funk-
, r,,nirhle psihologije. On 6e nam omogu6iti da jasnije iz-
r r:,.irno na5e poimanie psihe i znahj filozofije znaka (resp.
rrl,'.rolijc jezika) za re5avanje problema psihologije.
I lunkcionalna je psihologija izrasla i izgradila se na
rl'r irlcalizma. Ali, u izvesnom smislu ona je po svojoj
r,'r,lt'nciji dijametralno suprotna interpretativnoj psiholo-
1.r1r tliltajevskog tipa.
II stvari, dok je Diltaj teZio da psihu i ideologiju
isti imenilac
.,r rlt: no dotle funkcionalna psi-
1,,'1,'riifu nastoii suprotno:- znadenie,
dapovude principiielnu i veoma
'ttttt',11 gy61tr'tripu izmedu psihe i ideologije, granicu koja kao
,lr lrolazi unutar same psihe. Sve Sto ima znadenje biva,
' l:rrrjnjcm ishodu, iskljudeno iz psihe, a sve psiholo5ko
1,r,,:r svcdeno szuno na disto funkcionisanje pojedinih pred-
u niihovoj individualnoj konstelaciji, zva-
r'r, rrrih sadlZina
Ako 6e se tu govoriti o primatu,
,','1 ,'individualna du5a<.
,,i ,l,r u funkcionalnoj psihologiji, za razliku od interpre-
i,rr\il(, icleologija ima primat nad psihom.
)jlrla se postavlja pitanje 5ta je psihidka funkcija, koje
r. \r;t('njenobi6e?
Nrr ovo pitanje ne6emo kod predstavnika funkcionalne
1' rlr,,loqiic nadi jasan, zadovoljavaiu6i odgovor. O tom pi-
, ,',1rr l..oll njihnema jasnosti, nema slaganja i jedinstva. Ali
,, r',lrr.nre se ipak svi oni slaZu: psihidka funkciia nikako
tr;,i,rlo.{ki proces. Psiholoiko se nataj nadin jasnoraz-
, ,L r,,rvrr od fiziolo5kog. Ali kakva je stvarnost ovog no-
I r':rlitcta psihidkog, to ostaje nerazja$njeno.
-
34
I\AIHAIL BAHTIN
Nejasno ostaje u funkcionalnoj psihologiji i pitanje o
st\rarnosti ideoloSke pojave.
Jasan odgovor daju funkcionalisti samo tano gde je
doZivljaj usmeren na prirodni predrnet. U tom se slutaju
psihidkoj funkciji suprotstavlja prirodno, fizidko bi6e
drvo, zemlja, kamen i t. sl. - l, rrrt:lirii radovi Huserla (Husserl)8, glavnog predstavnika
Ali u kom se vidu psihidkoj funkciji suprotstavlia ide-
olo5ko biie logidki pojam, etidka vrednosr, umetnidko
delo i t. s1.? -
Veiina se predstavnika funkcionalne psihologije u ovom
pitanju drZi opSteidealistidkih, uglavnom kantovskih gle-
di3ta6. Pored individualne psihe i individualne subjektivne
svesti oni ptiznaju rtranscendentalnu srrest<, DSVest uop-
Ste<, rdisti gnoseolo5ki subjekt< i dr. U tu transcendentalnu
sredinu oni i sme$taju ideoloiku pojavu koja stoji nasu-
prot individuahroj psihidkoj funkcijiz.
Na tai nadin i problem ideolo5ke stvarnosti ostaje na
tlu funkcionalne psihologije nereSen.
Odsustvo razumevanja ideolo5kog znaka i specifidne
vrste niegovog biCa uslovljava, prema torne, i ovde i svuda,
nere5ivost problema psihidkog.
Problem psihidkog nikada neie biti re5en sve dotle
dok ne bude re5en problem ideoloSkog. Ova dva problema
su medusobno neraskidivo povezana. eitava istorija psi-
hologije i ditava istorija nauke o ideologijama (logike, te-
orije saznanja, estetike, humanistidkih nauka i dr.) istorija
je neprestane borbe, uzajamnog razgraniia.ranja i uzajam-
nog apsorbovanja ovih dveju saznajnih disciplinn.
Postoji, izgled.a, svoievrsno periodidno smenjivanje sti-
hijskog psiholagizma, koji preplavijuje sve nauke o ideolo-
gijama, i o5trog antipsihologizma, koji psihi oduzima svu
nienu sadrZinu i svodi je ili na neko prazno, formalno
mesto (kao u funkcionalnoj psihologiji) ili na puki fizio-
logizam. Ideologija, pak, koja u doslednom antipsiholo-
0 Danas na tlu funkcionalne psihologife stoje i fenonenolozr, povezan
Francom Brentanom i u svoiof opSte filozofskoi koncepcrji.
7 Fenomenolozi pzk ontologizuju ideololke sm.islove, pretpostavliaiudi
mostalnu sferu idealnog biCa,
35
ZNACAJ PROBLEMA FILOZOFIJE JEZIKA
'rl.rnu gubi svoje uobidajeno mesto u bi6u (zapravo u psihi),
r,rj.: snsvim bez mesta i biva prinudena daiz stvarnosti ode
, ,',
,, lrllnscenclentalne iii iak pravo utransccndentnevisine'
l)odetkom XX veka upravo smo cloZivcli o5tar (ali,
,.rlrrvr.ro, nikako prvi u istoriji) talas antipsihologizma'
rvr, n;cnog antipsihologizma, radovi njegoviir sledbenika
tcio"nalisto 1,,t"nom"ttologa<), oStar antipsihologisti-
i rt r rt
, i r zrrokret pre<lstavnika savremenog novokantovslva Mar-
ttrt:,ltr: i Frajburike Skolee, isterivanje psihologizma iz svih
,,l,l,r;ti ,n^iio pa dak i iz same psihologiie (i) * nuiYl
lryi jc tilozofski i metodolo$ki dogadaj dveiu proteklih
,1, r r'rrijir na5eg veka.
't',tlas aniipsihologizma podinfe danas da ienjava' Nie-
psiho-
1., ,,rncnluie novi i, kako izgieda, vrio moian talas
r,, ,rrrr1r.'Moderna forma psihologizma ie filozofija iiztota'
I', ,, I lilrnom ufilozofije iivota< naineobuzdaniji psihologizam
brzinom ponovo osvaia sve poziciie koje ie ne
',r rl,,lriirnor11
,, tlrrvno bio napusiio u svim oblastima filozofije i u nauci
,, r,lcologijamalo.
Nl.ioiaze6i talas psihologizma ne nosi nikakva llova
1,, r, r, ipijclna utemeljenja psihidke stvarnosti.
Nainoviii-gii-
t,,,1,,,'izrtrn, za razliku od prethodnog (druga polovina XIX
,,\,irli I tom Huserlovih Logiihih ista'iuanja (Logische Unterctchungen),
, ii r i,,Ll vrsta bibliie sa1'rcrlenog antipsihologizma, kao i niegov Clanak
rFilo-
! ,
' I r J il r-olIa nauka< (Ptrilosophie als sfenge
'Wissenschaft)' u ruskom prevodu'
L,, r, t9ll-t912.
poudan rad Hajnriha Rikerta (Heinrich Rickert)' glave
" vi{li npr. veoma
t , , ir ', i I Ll,.(: ikrrle, rDva puta teoriie saznania<, w zb. Hoaue ugett o $tttoco$tu' zttt'
r I l', I t t I tom radu Rikert, pod uticaicn Huserla, prevodi na antipsihologistidki
' 'r .r,,)uprvobitnounekolikopsihologistidkukoncepciiuteoriiesznania'dlanakie
,,,, I Lillktcristidan za odnose neokantovstva prcma antipsihologistiekom pokletu.
' ( )))!ti pregled savremene filozofiie )ivota, istina, tendenciozan i unekoliko
i,rirlrc ie nadi u Rikertovoi knjizi Filozofija 'iroota (ruski prevod' Aca-
, "' l'/.'2). Ogroman uticai na humanistidkc discipline vr$i Sprangerova (Spran-
!, , i rrrrr:r Lr:bensformen' Pod uticajem filozofije Zivota danas se u veioi ili manioi
'', ' r rr rl,rz. svi naiveCi predstavnici nemadke nauke o knjitevnosti i nauke o
jeziku'
I ir rnrtinger ( Das dichteilsche Kunstuerh, 1921), Gundolf (knjiga o Geteu
i s . ! ', 1 ', (;c(Jrgcu, 1916-1925), I{efele (Das Weset der Dicltturtg, 1923i' Valcel
.t, tt u|,t (;ridh in Kunstwerk. tl.esDiclttets,1923), Fosler (\rossler) i foslerovci
sa- ..,,,1 ,lrrry1i. 0 nekima od pobroianih govoriiemo kasnije'
'

36 MIHAIL BAHTIN
veka) pozitivno-empirijskog psihologizma (najtipiiniji pred-
stavnik niegov je Vunt), sklon je da unutra5nje biie, rsti-
hiju doZivljaja<, tumadi metafizitki.
Kao ishod dijalektidke smene psihologizna i antipsi-
hologizma, na taj nadin, nije se pojavila dijalektidka sin-
teza. Ni za problem psihologije, ni za problem ideologije nije
dosad u gradanskoj filozofiji nadeno odgovarajuie re5enje.
Utemeljenja oba problema moraju biti istovremena i
uzajamno povezana. Smatrarno da jedan isti kljui omoguiuje
objektivni pristup u obe sfere. Taj kljud je filozofija znaka,
resp. filozofiia redi kao ideoloikog znaka par excellence.
Ideolo$ki znak je zajednidka teritorija kako psihe, tako i
teritorija materijalna, sociolo5ka i znateta.
ideologije
Na toj se -teritoriji mora izvr5iti razgranidenje psihologije
i ideologije. Psiha ne mora biti dublet ostalog sveta (pre
svega ideolo$kog), ali ni ostali svet ne mora biti puka
materijalna napomena uz psiholo5ki monolog.
Ali ako je swarnost psihe znakovna stvarnost, kako
onda povudi granicu izmedu individualne subjektivne psihe
i ideologije u strogom smislu redi, koja je takode znakovna
stvarnost? Zasad smo ukazali samo na zajednidku terito-
riju; sada je neophodno unutar te teritorije povuii od-
govaraju6u granicu.
Su5tina ovog pitania svodi se na odredenje unutra$-
njeg (unutartelesnog) znaka koji je dostupan samoposma-
tranju u svojoj neposrednoj stvarnosti.
S tadke gledi5ta sarne ideolo5ke sadrZine, izmedu psi-
he i ideologije nema i ne moZe biti granica. Svaka ide-
olo5ka sadrZina bez izuzetka, svejedno u kome materiialu
bila ovaplo6ena, moZe biti shvadena, a prema tome, i psi-
hidki usvojena, ti. reprodukovana u materiialu unutra5njeg
znaka. S druge strane, svaka ideolo5ka pojava prolazi u
procesupostajanja kroz psihu kao kroz neophodnuinstan-
cu. Ponavljamo: svaki spoljaSnji ideolo5ki znak, ma koje
vrste bio, sa svih strana zapljuskuju unutra5nji zna-
kovi svest. Iz toga mora unutra5niih znakova on
- i u njemu nastavlja da imi, jer je Zivot spolja-
se i rada
Snjeg znaka u obnavljanom procesu njegovog razumeva-
nja, doZivljavanja, usvajanja, ti. u njegovom sve novom
i novom uklapanju u unutra5nii kontekst.
zNAeAJ PRoBLEMA FILozoFIJE JEZIKA 37
Stoga, sadr2ine, izmedu psihe i ide-
s tatke glediita
,,1,,1;ri,' tlenta principljelne granice ztet postoji razlika samo
,, ',i, u stadiiumu unutra$njeg ,tazuoia,
1,,'rrrr; idec'logema
,",,r'riploiena spoljaSnjem ideoloikom .materijalu, jeste
u
,,, ,,,llt'ciena ideologema; ona se moie taziasniti, izdiferen-
, rr.rti i fiksirati sJmo u pl'ocesu ideoloSkog ovaploienia'
'rrrrislt) uvek zaostaie za tealizacijom (dak i neuspe-
l,'rrr1. ,\lisoo koia zasad. postoji samo u kontekstu moje
.ri i koja nije fiksirana u kontekstu nauke kao iedin-
,', 1r,!t ideolo5kog sistema - io5 nije jasna i gotova mi-
, , Ali vec u kointekstu moje svesti ova misao se reali-
rr, :; usmerenosiu na ideolo5ki sistem, i satna ie pro-
,,,,1 itlcolo$kih znakova koie sam raniie apsorbovao' Po-
',, r.llrrrnt): principiielne kvalitativne razlike ovde nema' Sa-
govorima i saznanie, u- glavi
',,,,1,' ,, i<niigami i tudim
1,,,1,,r,lrrjtt stvarnosti, a razlike kofe ipak p9-
;cilioi sferi
, ; izinedu glave i knjige, ne tidu se sadrZine saznanja'
l'roblcm iazgranidenfa psihe i ideologije naivi3e ote-
' , r 1,,rjru1 uindivlduatnog<' Kao korelat individualnom obi-
,
',, 'i(' rnisli rsocijalno<. Otuda zakljudak da ie psiha -
,', ',, r,lrurina, a ideologija socijalna.
'lrrlir,o ihvatanle fe'iz-osnova pogresno' Itolelat so-
. 11rlrr,11, je r>prirodnou, pramu tome, nikako ne individu-
,,,,, I ,,,, tiCttbtt vec kao prirodna biolo5ka jedinka' Poie--
!,,, r, f1111.r posednik sadrZine svoje svesti,.kao autor svoiih
,,,, ir, l.rro iid.tott odgovorna za svoje misli i Zelie, takav
r, ,r, ,lirrrc ie disto soJijalno-ideoio5ka pojaya' Stoga ie-sa-
l, ,r,,r ,riuclividualne<, psihe po svojoi plirodi isto toliko
,,, rlrlrr:r koliko i ideologiia, a sam stepen svesti o sop-
, rr,,; inclividualnosti injenim unutra5njim pravima je
,,1, ,,1,,,1:i i istoridan i potpuno uslovlien sociolo5kim fak-
r rrrr:rrr. Svaki je znak socijalan kao takav, a unutra5nii
r' rl rri:;trr mauje nego spoija5nii.
Ir:r bi se izbegli nesporazumi, treba uvek strogo raz-
iil,, :rri pojam poleainaenog prirodnog bi6a (koie ne pri-
' I r l)tlsledniem delu na$eg rada videiemo koliko ie relativan i koliko ie
i r | 1 t,,,r:rnr govornog. r'erbalnogautorstvar xvoiinskog prava na redc' i kako
, I Lr Iiilirt. izgraduje jasno oseianie individualnih pretpostavki (preduslova)
 38 r\4rHArL BAr-iTrN
pada socijalnom svctu),.kakvo poznaje i izudava biolog,
od pojma i'dividualnosri, koji jL vec'znakovna ideoloSlia
nadgradnja.nad priroclnim biiem i stoga socijalan. Ova
dva znadenja redi rindivid.ualnost< (priroina jedint<a iti_
dnost) obiino se me5aju, usled dega se u rasudivanjima
rre6ine.. filozofa i psihologa stalno ja:vlja quaternio
rcrmino_
rttm: tas se ima na umu jedan pojam, das drugi.
_ Ako je sadrZina individualne psihe isto takJ socijalna
kao i ideologija, oncla su, s druge ,i.an., i lOeofoSf.e p6jave
isto tako individualne (u ideoloikcm imislu ,.ei),'tio i
psihiike. Svaki ideolo5ki proizvod nosi pedat individual_
nosti svog tvorca ili svojih tvoraca, aii i taj pedat je isto
tako socijalan kao i sve ostale osobenosti i'svojstva iaeo-
lo$kih pojava.
Dakle, svaki je znak, pa dak i znak individualnosti
socijalan. U demu je onda razlika izmedu .,rrrtrusn;"1
-i spolja5njeg znaka,
izmedu psihe i ideoiogije?
Ostvareno u materijalu unutra5njeg lretanja, znadenje
je usmereno opet ka organizmu, ka da"toj jedinki,
i odre_
se pre.svega u koniekstu t j"rog po;"di"aen"g-ri;;;.
$uie
U trrm po-gletlu postoji izvesna doza istine u shvitanjima
predstavnika funkcionalne Skole. fgnorisati .uo;.urr",i -1"_
.
dinstvo psihe koje se razlikuje od jediistva ideolo5(ih sistema,
nedopustivo je. Samosvojnost psihidkog jedinstva p;;il;;
je spojiva s ideoiodkim i sociolo5kim
shiaianjem pri't ..'
U stvari, izvesna se saznajna misao, i u mbloj svesti,
.i u..mojoj psihi, reaiizuje, kao Sto smo govorili, s orijen_
tacijom na ideoioiki sisiern saznanja r., lio*" 6e data
mi_
sao i naii svoje mesto. [J tom smislu moia misao
od sa_
potetka pripada icl-eolo$kom sisremu i upravlja se po
log
nlegovoj zakonitosti. Aii ona u isto vreme piipaaa
i d;_
gom sis1emr1, koji ie isro taho jedinstven i irna svoju oso_
benu zakonitost sistemu moje psilre. Jedinstvo ovog
sistema odreduje.-se ne samo jedinstvom mog biolo5ko!
organizm,a nego i celokupno5iu Zivotnih i
solilamin usl
lova pod kojirna ovaj oiganizam iivi. psiholog e" moiu
misao i izudavati s obzirorln na organsko yeOln"stvo mo;e
lidnosti i specifidne uslove mog pJutljunya. taeologa
6e,
pak, ta misao interesovati no*6 , tu6i..' gledi5ta
objektivnog doprinosa sistemu saznanja.
fi;*ol
ZNAEAJ PROBLEMA FILOZOFIJE JEZIKA 39
Sistem psihidkog, koji odreduju organski i biograf-
I r (r-r Sirem smislu)
faktori, nikako nije samo rezultat
r.r, I:r glsdf$1a< psihoioga. Ne, to je realno iedinstvo kao
r,r jc realna bioloSka jedinka s osobenom konstitucijom
1,,1:r joi je u osnovi, i kao Sto je realna celo8upnost Zivot-
rrslova koji odreduju livot te jedinke. Sto je unutra-
',,1r
.,r1i zuuk te5nje uklopljen u jedinstvo psihidkog sistema,
r,, jc jade odreden biolo5kim i biografskim momentom,
rr,,lil.rr je dalje c.d zal'rSenog ideoloikog izraza. I obrnuto,
,rl ,,liko se unutra5nji znak ideoioiki oblikuje i ovaploiuje,
r r,rlrlio sei oslobada od okova psihidkog konteksta.
'I'inrc se odreduje i razlika u procesima razumevanja
,,,rrirSnieg znaka,tj. dolivljaja, i disto spolja5njeg ideolo-
I ,,r, znaka. U prvcm sludaju, razunxeti znadi uklopiti dati
rrrrrrr r rrill ji znak u jedinstvo drugih unutra$njih znakova,
r',,,rpilati ga n liontekstu date psihe; a u drugom slu-
,i r - percipirati dati znak u odgovarajuiem ideoloikom
r.r,nru. Istina, i u prvorn je sludaju neophodno uzeti u
,,1,,rr iisto ideolo5ko znadenje datog doZivljaja:jer akopsi-
li,'l(,1, rlcrazume) recimo, disto saznajni smisao neke misli,
!,, rr{)lc razumeti ni njeno mesto u kontekstu date psihe.
\, 1,,
:rl)strahuje saznajno znadenje date misli, pred njim
r ( nt^cc biti misao, ne6e biti znak irego goli fiziolo5ki
I',,,, (s ()stvareiria date rnisli, datog znaka u organizmu.
,! ',r sc psihoiogija saznanja mora oslanjati na teoriju sa-
', rrri;r i logiku, i, uop$te, psihologija se mora oslaniati na
,, r () ideologijama, a ne obrnuto.
'rl 'l'r
cba reii da se i svaki spolja5nji izraz, na primer,
' ! r.r. rrroie graditi u dva pravca: ka subjektu i od niega
I , r,l, ,rlogiji. U prvom sludaju iskaz ima za cilj da u spo-
ri , ,lrn znakcvirna izrazi unutra5nje znakove kao takve i
r ,. | ,),1 sluSaoca da ih uklopi u unutra$nji kontekst, tj.
ri ,. r ( i:ri() psiholo$ko razumevanje. U drugom sludaju za-
l!r, \.r :.;L: tisto ideolo5ko, objektirrno-predmetno razumeva-
,,1,,l:1tnr1 iskaza1z.
I rcbil napomenuti da iskazi prve vrste mogu imati dvojak karakter: mogu
,'
r ,rr ,r doZivljaiima (rosedam radosto ili ih mogu neposredno izraiavati (rura!<).
,r i llqlxTnq forme (ndrago mi jelt
-
s jakom ekspresivnom intonaciiom
40 MIHAIL BAHTIN
Tako se vr5i razgranidenje izmedu psihe i ideologijel5.
Kako je data psiha, kako su dati unutrainji znakovi
za na5e posmatranie i izudavanje?
{J svom distom vidu unutra5nji znak, tj. doZivljaf, dat
je jedino za samoposmatranje (introspekciju).
Naru5ava li samoposmatranje jedinstvo spolja5njc.g, ob-
jektivnog iskustva? pravilnom shvataniu psihe i sa-
moposmatranja nimalo- Prine naru5aval4.
IJ swari, obiekt samoposmatranja je unutra5nji znak
koji, kao takav, moZe biti i spolja5nji znak. Unutra5nji
govor mogao bi i da zazvu(| Rezultati samoposmatranja
bi u procesu samorazjadnjavanja neizostavno morali biti
izrateni spolja ili u svakom sludaju pribliZeni stadijumu
spoljainjeg izraza.
Samoposmatranje, kao takvo, kreie se u pravcu od
unutra5njeg ka spolja5njem znaku. Samoposmatranje na taj
nadin ima ekspresivni karakter.
Samoposmatranie je razumevanje sopstvenog unutraS-
njeg znaka. Po tome se ono i razlikuje od posmatranja
fizidke stvari ili nekog fizidkog procesa. DoZivijaj ne vi-
dimo i ne ose6amo: mi ga razumevamo. To znadi da ga
u procesu samoposmatranja ukljuiujemo u neki kontekst
drugih znakova koje razumevamo. Znak se osvetljava sa-
mo pomodu drugog znaka.
Samoposmatranje je razumevanje i stoga se neizbeZno
odvija u nekom odredenom ideolo5kom pravcu. Tako se
ono moZe vr$iti u interesu psihologije, i u tom sludaju
radosti). Razlikovanie ovih vrsta ima ogroman znalaj i za psihologa i za ideologa.
IJ prvom sludaju nena iztaza doLivljaja a, prema tome, ni aktualizacije unutra5njeg
znaka. Tu se izraZava rezultat samoposmatrania (daje se, tako reCi, znak znaka).
U drugom sludaiu samoposmatranje se iz unutra$njeg iskustva probiia napolje i
postaie obiekt spolia5nieg posmatrania (probiiaiuCi se napolie, ono se, istina, une-
koliko modifikuje). U tre€em, prelaznom sludalu, rezultat samoposmatranja dobiia
boju unutraSnjeg (primarnog) znaka koji se probiia napolie.
r3 NaSe poglede na sadrZinu psihe, kao na ideologiju, izloZili smo u
naSoi ved pominianoi knjizi. Vidi glavu ,,CogepxanuencuxuxuKax ugeolorux"
1{ Takvo nuu5avanje bi se dogodilo kada bi stvarnost psihe bila stvarnost
stvari, a ne stvarnost znaka.
ZNACAJ PROBLEMA FILOZOFIJE JEZIKT\ 41
',rrrr |rrZUrrl€va dati dozivljaj u kontekstu drugih unutra-
' 'lrlr
znakova, intendiraju6i ka jedinstvu psihidkog Zivota.
(J tom sludaju samoposmatranie osvetliava Llnuira5nie
,.r1.()\/e ponoiu saznainog sistema psiholo5kih znaliova,
' ,''rriniava i diferencira doZivljai teZeii ka tadnom psiho-
i',,l .rrr izve5taju o niemu. Takav zadatirk daje se, na pri-
,,,, r, ispitaniku za vreme psiholo5kog eksperimcnta. Is-
I , ' ispitanika je psiholo5ki izveStaj ili poiufabrikat takvog
r r, :;llrjlt.
r\li, samoposmatranie moZe ici i u drugom pravcu,
r ', r'i lia etidkoj, moralnoi samoobjektivaciji. Ovde se
,rrrrrrlrr5ofi znak uvodi u sistem etiakih ocenil i normi,
l r.rr:r sc i obia$njava s njihove tadke gledi5ta.
,\loguii su i drugi pravci samoposmatranja kao 1'a-
rrrrrr'r'r1l1i?. Ali samoposmatranie uvek i svuda aktivno teZi
,tr ,'lrjrsni unutra5nji zfiak,teli da ga dovecle do vede zna-
L,,rrL jasnosti. Ovaj proces dostiZe maksimum tada ka-
lr ,'lrjckat samoposmatranja postane sasvirn razumljiv, tj.
I r, l;r ux)Ze postati ne samo objekt samoposmatranja ve6
!,,1)r(.n()s ideoloskog (znakovnog) posmatranja.
NrL taj se nadin samoposmatranje kao ideolo5ko ra-
,,i'r, r,lnie uklfuiuie u iedinstvo objektivnog iskustva. To-
rrr:ba dodati jo$ i sledeie: u konkretnom sludaju ne-
,,,'u(c je povu6i jasnu granicu izmedu unutra5njeg i spo-
i; r rr1i r3 znaka, izmedu unutra5nieg samoposmatranja i spo-
l; r.rrlt fl llosrnatrania, koje razumevanim unutra5niim zna-
r,,r 111111 daje neprekidni, kako anakooni tako i realni ho-
lictlni komentar je uvek prisutan.Razumevanje sva-
' , ,/.nrl(a) kako spolja5njeg tako i unuri'a5nieg, vr5i se
,, rr r rslridivoj vezi s celom simacijom realizacije datog zna-
r { 1;i1gn6ija je i pri samoposmatranju datakaoukup-
)1'11
,,,, r irrjcnica spolja5njeg iskustva, koje komentari5e, os-
r
il;rr;r tlirti unutra5nii znak. Ta situacija je uvek soce-
'':, .riltdciia. Orijentacija u sopstvenoj du6i (samoposma-
, , !r, ) r'calno ie nedvojiva od orijentacije u datoj soci-
,r , I ,;iruaciji doZivljaja. Stoga je svako produbljivanje sa-
,,','t,,,',nriltranja mogude samo u neraskidivoj vezi s pro-
t,rl'lrrr :rnicrll rnzumevania socijalne oriientacije. Potpuno
42 MIHAIL BAHTIN zNAeAJ pRoBLEMA FILozoFIJE JEZTKA 43

gase- Snjeg govora, kao nekakve >>tutalne impresije<rs iskaz6, me-

aostrahovanie ove poslednie takode vodi potpunom.
kao Sto tome vodi i apstrahovanie njegove dusobno su povezane i ne smenjuju se po zakonima grama-
"T"*J"zi"ii"la,
;rk;;;;-;;itoi". ruo $to 6emo podrobniie videti u da- tike ili logike vei po zakonima orednosne (emocionalne)
i, znak i situacii a az dyoino udekvatnosd, dijaloikog nizanja i t.sl., u tesnoi zavisnosti
il;i;6alt
-iu-
ni eqoo
9' .
sgcii
7ln7 .ner
od istorijskih uslova sociialne situacije i celog pragmatid-
,ooirii. Znak ne mo"ze biti odvoien od sociialne situa- I<og toka Zivota16.
Lii"'u'da ne izgubi svoiu znakovnu prirodu'
Jedino obja$njenje formi celih iskaza, a narodito formi
rlijalo6kog govora, moZe osvetliti i forme unutra5njeg go-
vora i swojersnu logiku njihovog redosleda u toku unu-
Problem unutra5nieg znaka jedan ie od naivaZniiih
t lt$njeg Zivota.
oroUi"*a ntozofiie;ezikalunutra5nii znak ie uprvom redu
govora' kao l svr Svi naznadeni problemi unutra$nieg govora, naravno,
ied, unutra5nii govor. Problem unutra$nieg
rirrsvim izlaze iz okvira naieg rada. Njihova plodonosna
oroUte-i t<oii se analizulu u ovoi glavl
- filozofski fe
;ilil: citi rJ na granici psihoioglie
-meto.dolo5ko
i problema nauke rirzrada danas jo5 uop$te nije moguia. Neophodan ie og-
rtinciiilelno re5enie- za niega lr)nran prethodni dinjenidki materijal i neophodno jeraz-
5^ia""Gr;"*a-
,e moZ""nadi samo nailu filozofije iezika kao filozofii-e
znaka' lrrirricnje elementarnijih i osnovnijih pitanja filozofije jezika,
iirf."-A"n"isati red u ulozi unutia.njeg znaka? U kakvoi rr urpose takvih kao Sto su, na primer, problemi iskaza.
r" f**i realizufe unutra5nii govor? I(ako se on povez+lje
r" ro.i;uf"o- situaciiom? Kako-.se on odnosi prema tako
spo-
redi' 'fako se, po naiem miSljenju, problem uzajamnog raz-
iid"i"it- i.f.uru? Kakva je metodika pronalaZenja'
govora? odg.ovor na ova pitania grrrrriCcnia psihe i ideologije moZe re5iti na jedinstvenoj
.ffii;i;-;""rrasnjeg - t,'r'itoriji ideolo6kog znaka koja ih obuhvata.
moZe dati samo razradena filozofija iezika' 'l'im se re5enjem dijalektidki ukida i protivrednost iz-
Uzmimo, na primer, drugo pitanie u kakvim se
realizuie unutra$nji govor?
- r rrtl rr psihologizma i antipsiholo gizma.
r
formama
--^--
CiJ t"-og poeetta ie iasig da su sve bez iztszetka ,4ntipsihologizam je u praou kada odbacuje izvode-
leksikotskq g?uitutitt ionetidke kalgqgriie \oi9.i" linsvi; tt1,' ilcologije iz psihe. Psiha se, $tavi5e, mora izvoditi iz
riiio irgtuaiia za analizu ", formi spolia$njeg iezika-govg1 hl'okrgije. Psihologija se mora oslanjati na nauku o ideo-
u analizi formi unutra5nieg govo{a' a axo lrr;lljrrrnu. Red je najpre morala da se rodi i sazri u pro-
neprimJnliive
rsarr riociialne komunikacije organizama, da bi zatim u$la
;;-i;;il1"liive, onda samo u nekoi vrlo bitnoi' koreni- nrprrnizam i postala unutfa$nia
*' adaptaciii.
toi -P;i;;i;iui1o1
1s red.
analizi pokazalo- bi se da su iedinice lu
unutraSnfeg govora rzvesne celine (koi9 - donekle
lide na I crnrin zaimimo od Gornperca (Heinrich Gomperz) (lVelnnschawmgslelre),
lrl t.rrrrir prvijeposvoipriliciupotrebio OtoVaininger (OttolJfeininger),Total-
;;;;;;;""3rosi-g lovora)..ili ""ti isk"'i' Ali one unu'nai-
nt ir'rt,r' lrlr ic joS neraSdlanieni utisak od elog predmeta, neka Esta arome celine,
liSe podseiaiu na- tiplihe 4liologo' Niie se uzalud |,iii I' .rnovi iasnog prepoznavania predmeta. Tako se ponekad ne moZemo setiti
rr

i.X";I go"or've6 naijtariiim misliocima dinio kao ununa' tsef! rril lli irncna iako nam. ie lqa uh jezikar, ti. vec imamo totalnu impresiiu
na gramatidke elc. i.,fr llr"rrr lli rcdi, ali se oaa ne moZe razviti u konkretnu izdiferenciranu sliku.
{nii diialos. ou" ."iirre su nerazlozive
|rtrir= lrrrprcriic, po Gompercu, imaiu velik znadaj u saznanju. One su psihiCki
*""t" (if su razloLive samo uz velike ograde);..- meou
*ri'al.rtl l,rrnri ccline koii daiu celini nieno iedinstvo.
nema g-ramatidkihve'
;iitfi fl"o i *"a"teplikama dijaloga,ove I' l lt'ilcl)rihvadeno razlikovanie tipova unutra5njeg govora vizuelnog,
-
ii, i"e vladaiu veze'druge vrste' iedinice unutrs' 3l3iti,1,,g. ilrrt()ruog
-
nije relevantno za iznesenu koncepciju. Unutu svakog
!iF. r, ,r r"fc rr totalnim impresiiama vizuelnim, auditimim, motornim.
-
 44 MIHAIL BAHTIN
-Me_dudm,
u praau je i psihologizam. Nema spolja{njeg
z.naka.bez unutrainjeg znaka. Spoiya$nli rrrut r"rpo.odui
, ,r'lor1 ovog problema, analize koja sadrZi dosta tananih i
da ude u kontekst unutra5njih znakova, tj. nesirosoUan
da bude shvaien i doZivljen, prestaje biti znak i pretvara
se u fizidku stvar.
Ileololki je.Eig
" kao-:!" jgTnqkpsihi1kopoottoorriin
tako
soom psihitkom ostaarenju isto
! iiao po saom ideolo_
{kom naboju. Psihidki doZivljaj je unutra5nje koje p"rtuj"
spo-lja5nje, ideolo5ki je znak spolja5nje t o;e posta;e unri_
tra5nje. Psiha je u organizmi.r eksteritorijalna. fo
cijalno koje je prodrlo u organizam jedinke. I sve;e
_ so_
ideo_
lq5tg i:.u socijatno-ekonoms[oj oblasii eksteritorijalro, 1",
ideoloiki znak, koji se nalazi irua, o.gurizma, mon'uti
u unutra5nji svet da bi realizovao svole znakovno zna_
denje.
..L"-.{q psihe i
raskidiva dijalektidka
ideologije postoji,
-
na taj nadin, ne_
interakiija psihi'ukida s eb e, unii t av a
:
seb.e, postajudi ideohgijom, a ideoligija ukid,a sebi postaiuii
pstlyry; unutrainji znak se mora dsioboditi utopljenorii
psihidkom (b.io-biografskom) kontekstu, mora prestati da " rrrrrr1ij11,
bude subjektivni doZivljaj dabi postao ideolo5kiznak; ide_
olo5ki znak mora utonuri u stihiju unutrasnjih suu;.r.tivnitr
znakova, morazazvutati subjektivnim tonovima da bi ostao
Liv znak i da ne bi dospeo u podasni pololajnerazumljive
muzejske relikvije.
Ova dijalektidka interakcija unutrainjeg i spolja5njeg
znaka*psihe i ideologije-puno puta je pr"ivladila 'pazAii
mislilaca, ali nikada dosad nije uiti t<ato treba shvatana niti
adekvatno opisana.
poslednje vreme najdublju i najinter.esanrniju ana_
lizu ove^interakcije izvr5io jefiiozof isociolog Ceoig Zimet
(Georg Simmel).
Zimel je ovu interakciju shvatio u formi karakteristid_
l?l.r savremeno
kulture(,
gradansko mi$ljenje kao xrug"Jiiu
tadnije kao tragediju subjektivne -lidnosti kojiswi_
ra kulturu. Swaraladka lidnost, po Zimelu, poni5tava sebe,
svoju subjektivnost i ,rpersonalnosr( u oUjet tiunom proi
izv-odu koji swara. Radinje objektivne kuiturne vrednosti
uslovljeno je smriu subjektivne'dude.
zNAeAJ pRoBLEMA FILozoFTJE JEzIKA 45
Neiemo se ovde upu$tati u pojedinosti Zimelove analize
rrt('rcsantnih zapaL,anjal?. Ukazaiemo samo na osnovni ne-
r ltak Zimelove koncepcije.
lr )ril
./.u Zimela, izmedu psihe i ideologije postoji nepre-
rrr.sliv jaz; on ne poznaje znak kao formu staarnosti ze-
l"lrittku i za psihu i za ideologiju. Osim toga, iako socio-
lrrl', r)11 uprkos tome sasvim gubi iz vida potpunu socijal-
tt"tt liako psihitke tako i ideolo{ke stztarnosti. Obe stvarno-
'.tr :;tr prelamanje istog socijalno-ekonomskog bi6a. Ziva
,lr;:rlt'l<tidka protivrednost izmedu psihei biia kod Zimela
',, rr krajnjem ishodu pretvara u inertnu, nepokretnu an-
rrrrrrrniju, u rtragediju<. Tu neizbeZnu antinomiju on uza-
lrr,l pokuiava prevladati pomoiu metafizidki obojene di-
r urr rril<.c Zivotnog prOcesa.
l)ijalektidko reBenje svih takvih protivrednosti moguie
1, jcrlino na tlu materijalistidkog monizma. Na svakom
,lrrrliorn tlu te se protivrednosti ili ignori5u ili se pred
rrlrrrr:r zatv&raju odi, ili se pretvaraju u bezizlaznu anti-
u tragidni 6orsokakl8.
I
svakom iskazu, u svakoj redi, rna koliko ni5tavna
t
I'rl,r, rrvek se iznova realizuje ta Liva dijalektidka sinteza
1'',rlrii'liog i ideolo$kog, unutra5njeg i spolja5njeg. U sva-
l.,rrn flr)vornom aktu subjektivni se doZivljaj niiti u ob-
t,I tivrroi dinjenici izgovorene redi-iskaza, a izgovorena
'/ lJ ruskom prevodu postoje dva Zimelova rada posve6ena ovom pitanju:
kulture" (Ioioc, 1911-1912, II-IID i rKonflikt savremene kuhuret,
I r,,1r, 1f li;1
l,,rr r, rrrliro kao posebna kniizica s predgovorom prof. Sviatoslavskog(Hauafi.ru
...',,,'/. l\'rrograd, 1923). Niegova poslednja kniiga(Lebensmschawng, 1919) tretha
, ,i I'r,'1,1g111 s tadke gledista filozofile Zivota. Ista ideia ie laitmotiv Zimelove knjigp
i njegovih kniiga o Nideu, Sopenhaueru i radova o Rembrantu
r., r,,r. rr tlclimidno
I I LI , Lrllclrr Mikelandelu postoii na ruskom jeziku: lloioc,I, 19ll-1912),
(Clanak o
r: , l',,r, rndine ukidania konflikta izmedu duie i njene stvualadke objektivacije
* "r"'llinjcrl proizvodu kulture Zimel uzima za osnovu svoje tipologije stvaraladkih
i,,1,.,,lULrlD()sti.
'tr lr nrskoi filozofskoi literatui problem objektivacije subiektivne psihe u
i.! l,,tl"'r Droizvodima i protivredia i konfikte koii otuda nastaiu razradivao ie
: ,.' r lrrlr lrjodorStepun(Creryu), v.niegoveradoveu: lloioc,ll-IIl,l9ll-1912,
: I I I \'. I e I l. Ali i on te problemc prikazuie u tragidnol pa iak i mistidnoj sverlosti.
!,i' ". rr,r{ rlr ih razvije na planu materijalne stvarnosti, gde se oni jedino i mogu
. r...r,,rr.,rr,) i rrczveno difalekridki reSiti.
46 MIHAIL BAHTIN

red se subjektivira u aktu razumevania-odgovora, da bi

pre ili kasnije izazvala repliku-odgovor. Svaka ie red, kao
5to ved znamo) minijaturno popri5te ukr$tania i borbe ra-
zlidito usmerenih socijalnih akcenata. Red u ustima poie-
dinca proizvod je Zive interakciie sociialnih snaga.
Tako se psiha i ideologiia difalektidki proZimaiu u
iedinswenom i objektivnom procesu socijalne komunika-
cije.

Deo drugi

PUTEVI MARKSISTIEKE
FILOZOFIJE JEZIKA
 GLAVA PRVA

DVA PRAVCA
I II LOZOFSI{O-LINGVISTIEKE MISLI
Postaaljanje problema realne datosti ieziha. Osnoztni
stav.oui prxog praaca filoz-oJsko-li.ngztistithe nisli (in-
dixidualistitkog subjelztixizma). predstaanici indiaidua-
listithog su.bjektiaizma. asnovni staz,toai drugog praz.rca
.{ilozo;t'sko-lingztistitke misli ( apstraktnog objih'tiuinna).
Istorijski koreni drugog pr(ruca. Satreriteni predstaanici
apstraktnog obj ektiaizma. Zaklj utak.

Strr je predmet fiiozofije iezika? Gde ga na6i? I(akva

r rri, ,,,11yn konkretna mareriialna datost? I{ako joj metod-
L l,ristupiti?
I ;rlvom, uvodnom delu na5eg rada io5 uop5te nismo
I
l,,rrr rrli ova konkretna pitanja. Govorili smo o filozofiji
lrl;i, o filozofiji reai. Ali Sta je jezik, Sta ie red?
i'.lc radi se, naravno) o nekoi konadnoj definiciji ovih
,,r ,rih pojmova. Takva definicija moZe biti data na kraju
i ' ,, i)il poaetku rada (ukoliko naudna definicija uop5te
,",:, lriti konadna). Napodetku istraZivadkog rada moraju
r,,.,iruclivati metodolo5ka uputstva, a ne definicije; ne-
'1 ir,',lno je pre svega pronadi realni predmet *
objekt
, rr r/ivr.ll-ria) neophodno ga je izdvojiti iz okolne stvarnosti
' l,r, liniinarno obeleZiti njegovegranice. Na podetku istr.a*
r .,, [or1 puta ne istraZujetoiikomisao koliko istraZuiu odi
,',rr,, l<oie poku5avaju da napipaju realno prisustvo pred-
t,r,lt.
\li u naSem sludaju odi i ruke se nalaze u tebkom
1l,,,:'rju: oii niSta ne vicle, a rukama se ni5ta ne moZe
' 1' 1r;tri. U boljem je poloZaju, izglecla, uho, koie preten-
1r1 ,Lr duje red, da duje jezik. I doista, isku5enia pozr-
,, ' l,'trcritkog empirizm4 veoma su jaka u nauci o jeziku.
I lrir\.rirlc zvudnog aspekta redi zauzima u lingvistici ne-
r'ir('1'11o veliko mesto, desto joj daje ton, a u ve6ini se
J,i,:tjctro vr5i bez ikakve veze sa stvarnorn su5tinom je-
I r l.rt) ideolodkog znakal.
' {}1',, o" odnosi, pre svega, na eksperincntalnu fonetiku,
koja u su3tini ne
' , ,,,',. jezika veC zvuk koji proizvode artikulacioni organi i koji primamo uhom
,
50 MIHAIL BAHTIN
Zadatal< izdvajania stvarnog objekta filozofije jezika ni-
je nimalo lak zadatak. Pri svakom poku5aiu da se objekt
istraZivanja ogranidi, svede na odreden i obuhvatljiv, kom-
paktan predmetno-materiialni kompleks, gubimo samu su-
Stinu izudavanog predmeta, znakovnu i ideolo5ku prirodu
njegovu. Ako izdvojimo glas kao disto akustitki fenomen,
onda neiemo imati jezik kao specifitni predmet. Glas u
potpunosti spada u nadleZnost fizike. Ako dodamo fizio-
lo{ki proces proizvodenja glasa i proces njegove auditivne
percepcije, opet se nedemo pribliZiti na5em objektu. Ako
dodamo do*ioljaj (unutraSnje znakove) govornika i slu-
$aoca, dobi6emo dva psihofizidka procesa koji se odvijaju
u dva razlitrta psihofizidka subjekta, i jedan fizidki gla-
sovni kompleks koji se ostvaruje u prirodi po zakonima
fizike. Jezika kao specifidnog objekta nikako nema pa ne-
ma. Medutim, ve6 smo osvojili tri sfere stvarnosti
- fi-
zidku, fiziolo5ku, psiholo5ku _- i dobili dosta sloZen kom-
pleks, sastavljen od vi5e komponenti. Ali taj kompleks
nema dube, pojedini niegovi delovi leZe iedni pored dru-
gih i nisu objedinjeni nikakvom unutra5njom zakonitoSdu
koja bi kompleks potpuno proZimala i pretvarala upravo
u pojavu jezika.
Sta je onda neophodno dodati naSem i bez toga ve6
sloZenom kompleksu?
Ovaj kompleks je pre svega neophodno ukljuditi u
znatno $iri i obuhvatniii kompleks u jedinstvenu sferu
-
organizovane socijalne komunikacije. Da bi se posmatrao
proces gorenja, telo treba staviti u.vazdu5nu sredinu. Da
bi se posmatrala pojava iezika, treba subjekte koji stvaraju
i sludaju glas, kao i sam glas, staviti u socijalnu atmosferu.
Neophodno je da i govornik i slu5alac pripadaju istom
jezidkom kolektivu, na odredeni nadin organizovanom dru-
Stvu. Neophodno je, dalje, da na5a dva individuuma budu
obuhvadena jedinstvom najblii,e socijalne situacije, tj. da
se zbliZe, kao dovek s dovekom, na odredenom tlu. Ver-
potpuno nezavisno od niegovog mesta u sistemu iezika i u konstrukcijiiskaza. I u
drugim granama fonetike postoie velike kolidine te5kim i mukotrpnim radom pri-
kupljenog materiiala koii niie nigde i ni na koii nadin metodoloSki lokalizovan.
purEvl MARKSrsrreKE FILozoFIJE JEZTKA 5l
lrrrlrra razmena mogu6a je samo na odredenom tlu, makar
l,rlil<o ono bilo zajednidko ili, tako redi, okazionalno za-
ytrlnitko.
I)akle, jedinsnto socijalne sredine i jedinstao najbliEeg
r,,,iialnog dogadaja komunikacije nuZni uslovi za
- iesu
r,,,Iu bipomenuti fizidko-psihidko-fiziolo$ki kompleks mo-
1,rr,, imati veze s jezikom, s govorom' da bi mogao po-
.r:rti tinienica jezika-govora. Dva biolo5ka organizma u us-
l,rvinla disto prirodne sredine ne6e stvoriti nikakvu ver-
I'rrlrrtr dinjenicu.
Ali, umesto da dovedu do Zeljenog ogranidenia ob-
y, I't:r istraZivania, rezultati na$e analize su ga neobidno
I'r o$ir-ili i iskomplikovali.
Organizovana socijalna sredina u koju smo ukliudili
,r'r,"; lioripleks i najbliZa socijalna situacija komunikaciie sa-
,,,.' ,r, p6 sebi neobidno sloZene, proZete vi5estranim i vrlo
r,rzrrolikim vezama' koie nisu sve podjednako relevantne
/.r mzumevanje jezidkitr dinjenica i nisu sve konstitutivni
tai raznoliki sistem poiavl
rrrrrrrrcr-lti iezika. Najzad, ditav
r .tlnr)sa, procesa i swari treba svesti na jedan zajednidki
rrn,'rrilacl ive linije njegove treba dovesti u jedan centar
li rl<us jezidkog procesa.
tJ prethodnom odeljku dali smo ekspoziciiu problema
l, zilirr, ij. ."ttzlollli smo sam problem i teikode Sto ih on
,.'r,lri.i. i(ako se, medutim, tai problem re$avao u filozo-
lrl jt:zika i u op5toj lingvistici, kakvi su putokazi po ko-
1,,',,i l.,i se istraZivad mogao oriientisati postavljeni na
putu
r
'
r'('l',( )vog re5avanja?
l)cialian pregled celokupne istorije filozofiie iezi.ka i
,,1,';tt'lingvistiie iti makar samo savremenog stanja nfiho-
r',,1i, nc s"pada u na5 zadatak. Ogranididemo se ovde samo
,,,,",,1ritu' analizu magistralnih pravaca filozofske i lingvi-
,,rr.lr.c l.nisli novijeg dobaz.
spccijalnih radova iz istoriie filozofiie iezika do sada nema' Temeljna istra-
'
jezika i lingvistike u antici, na primer: Steinthal,
r t)( )riroic samo o istoriii filozofije
i,,,I rril
(1890)' Za ewopsku
,
',,, ltr, htt: clcr Sprachwissenschaft bei den Griechen und Rdmetn
 52 MIHAIL BAHTIN
. U filozofiji jezika i odgovarajuiim meto<iolo5kim odelj_
cima op5te lingvistike uoaavamo dzta osnoana pravca re6a_
vanja na5eg problema, tj. problema izdztaianji i ogranifa_
oanja jezika kao specifitnog objekta izuiaoanja. Raziike u
re5avaniu ovog osnovnog problema, razume se, povlade za
sobom radikalnu razliku izmcdu dva data pravc; i u svim
drugim pitanjima nalrke o jeziku.
Prvi pravac moZe se nazvati indiztidualistifki subjekti_
aizamu. nauci o jeziku, a drugi
. Prvi pravac za osnovu jezika - apsnaktni objektioi1a#.
(u smislu svih jezidkih
poi ava_ bez izuzetl<a) uzima i ndividualno-stvaraladki akt go_
vora. Izvor jezika je individualna psiha. Zakoni jezidkog
stvaranja a jezik je neprekidno posrajanie) neprekidn;
stvaranje - jesu individualno-psiholobki zakoni, njih i treba
- lingvist i filozof jezika. Osvetliti jezidku po-
da izudavaju
'racionaian)
iav-y 31adi svesti ie na. osmi5lien (desto dak i
individualni srvaraladki akt. Sve ostalo u radu lingvista
ima samo preliminarni, konsta.tilju6i, opisni, klasifikaLrski
karakter, sarno priprema srvarno obja5njenje jezidke po=
jave iz individuaino*stvaraladkog akta ili sluLi za prakri-
dne ciljeve nasrave gotovog jezlka. Jezik je, s re tadke gle-
diSta,- anaio,gan s drugirn ideoloikim poiavama, posebn; s
estetskom delatnobiu, s umetnosiu.
Osnovni pogledi prvog pravca na iezik na taj se na_
din svode na slededa detiri osnovna stava:
istoriiuposto jc samo monografije o pojcclinim misliocima i lingvistima (o
Hurlboltu,
vuntu, Martiju i dr.) Na njih ier,ro ul(azati na oc{govarrjuiim mestima. Zasad jccrini
solidan prcglecl istorije filozolije jezika i lingvisrikc ditarac ce naii u knjizi Ernsta
KasrtctaPhilosophiedcrsymbolischenFormen.ErsterTeil: DieSprache(.1923).Kap. I:
Das Sprachproblem in der Geschichtc der philosophie (S. 55_121).
Na uskorn jeziku kratak ali solidan pregled savremenog stania lingvistike
i fllozofije jezika clala je Rozalija Sor u clanku ..Kpu:ric coepeueuHoii rlurruqrlr6s.,,
flfeziuqecrcud c6artut(1J{e 5, 1927, crp. 32-71. Opsti, ali niizdaleka potpun
pregled sociolo6kih radova iz lingvisrike dar jc u ilanku M. N. perersona
,,flsurx
Kax coquanbHoe flBrenlre" !,veule saiucttu trivcu1ufr.yua n3btKa u tuuaepaiiypL!,
Pauuorr, Mocxna,1927,crp.5--21. Radove iz istorijc lingvistike ov<le ne pominjeno.
3 Oba naziva, kao i svi nazivi te vrste, ne pokrivaju
ni izdaleka sveukupnost
i sloZenost oznaCenih pravaca. Naroiito je, kao Sto iemo vidcti, neadekvatna
oznaka prvog pravca, Meclutin, bolje nazive nismo u staniu da pronademo,
PUTBVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE JEZIKA 53
l) Jezik je delatnost, neprekidni stvaralatki proces iz-
t'r'ttlix)ania (lv6pyela), hoji se ostaaruje indiaidualnim oer-
t,,rlrt.im aktima;
2) Zahoni jezitkog stoaranja. su individualno-psiholoiki
, rlloni I
3) Snmanje jezika Je osmi{lieno staaranie, analogno
trttrt'lnitkom i
4) Jezikkaogotov proiznod (dp1ov) kao stabilan sistem
rrr'rrik; gramatika, fonetika) jeste TnrtcID nanos' otarslT lava
1, ti lng stilaranjq koji lingztistika apstraktno konstrui{e radi
1't 'tktiirzog u[enja jeziha ka.o gotooog oruda.
Nafznaiajniji predstavnik prvog pravca, koii mu je i
1r.,;rrr\rio temelje, bio je Vilhelm Humboh (Wilhelm Hum-
r,,,lrlr)'t.
Llticai mo6ne Humboltove misli daleko nadilazi grani-
,, t)r'il\rcakoji smo okarakterisali. MoZe se re6i da se sva
;,, , ;lt irurnboltovska lingvistika do na5ih dana nalazi pod
,!Jl ',()viln odludujuiim uticajem. Humboltorta misao se, na-
I r\ il(), I1e Uklapa u ceiini u navedena ietiri osnovna sta-
i, {,ir0 je 5ira, sloZeniia i protivrednija; stoga ie Hum-
l,,,ll i mogao postati uditelj pravaca koii se medusobno
,lrlr l.rr razrlaize. Osnovno jezgro Humboltovih ideia ipak
r, rrrrjjlti i naidublii izraz osnovnih tendenciia prvog oka-
' 'l t, 1ls1n6g pravca5.
'' Njcgovi prethodnici u tom pravcu bili su Haman (Hamann) i Herder'
' svoje iclcje iz fllozofiie jezika Humbolt ie izloZio u radu L'6er die Verschieden-
t '" zur Einleitung zum I(awiwerk), Gesorl-
l, t tttnsclrlichen. Sprachbaues (Yorstwdie
'" liifter ( cademie-Ausgabe), Bd. VI. Berlin,1907. Postoji vrlo star ruski
, 1 l'. tliljarskog (OpasrltuunopraHH3MoBqenoBcqecxoronsrtxa(CnB,l859)'O
rr ,' ,,lLrr lo5toji vrlo obimna literatura. Pomenuiemo knjigu R. Hajma (R. Haym)
'\'i l,t tt)r [hmtboldt, koiapostojiuruskomprevodu.OdnovijihistraZivaniapome-
' , , i, nlinr Ed. Sprangera (Eduard Spranger) lVilhelmoon Humbold, (Re!lin' 1909).
, t I lrrmboltu i njegovom znatajw za rusku lingvistidku misao Citalac 6e naii
L ri tl. 11. Engeljgarta (8. M. SarenrrapAr, A. H. Ilecetoacrcui, I'eltogttcl,
I tlrvno ie iza6la vrlo o$trounna i zanimljiva knjiga G' Spera
,,1,trtr lr rlitlta ctoaa.-3\rc[\br r Bap{aqrlr ua reuy fym6olrgra. (M, 1927) An
. ,L.r clr vaspostavi izvornog Flumbolta zaklonienog naslagama rradi-
l,,,,i rrrrrlirdenja (ima nekoliko tradiciia tumadenja Humbolta). Spetova kon-
L,jir je vcoma subjektivna,joilednom dokazuje koliko je Humbolt sloZen
L , , i:ur: varijacije su ispale veoma slobodne.
 JEZIKA 55
54 MIHAIL BAHTIN PUTEVI MARKSISTIEKE T'-ILOZOFIJE

U ruskof lingvistidkoj literaturi najvaZniii
prvog pravca su A. A. Potebnja i krug njegovih
Potonji prcdstavnici prvog fravca nisu se uzdizali do
Humboltove filozofskc sinteze i dubine. Nivo pravca je
predstavnici r )slobodiv5i se okova pozitivizma prvi pravac filozofije
sledbenika6. 1,. rlrr jc clanas u Fosleroztij Skoli doZiveo mo6an rascvat i
,l', ,rirqiio Sirinu u poimaniu svoiih zadataka'
i,,slcrova Skola (takozv ana'>idealistische N euphilologie<)
I

znatno opaclao, narodito s prelaskom ._u pozitivistid- ,,, i'.t)()r'no je fedan od najmoiniiih pravaca savremene fi-
ke i povr5no-empilistiike vodc. Ve6 kod Stajntata (Stein- r' ' ,,l.,lio-lingvistidke misli. Pozitivni, speciialni doprinos nie-

thal) nema humboltovskog razmaha, ali zato kao kompen- ,,,1r r,r'ipadriika lingvistici (romanistici i germanistici) ta-
zaclja dolazi veia metodolo5ka preciznost i sistematidnost. l,,,lr lc veoma velik. Dovolino ie pomenuti, osim s-amog
Staintal je individualnu psihu smatrao izvorom jez\ka, a 1 ,, l, ril takve niegove sledbenike kao 5to su Leo Spicer'

zakone jezidkog razvitka psiholo5kim zakonima?. r,,,,1;. Lerch i d; O svakom od njih morademo u vi5e
-
U empiristidkom psihoiogizmu Vunta (\,Yundt) i nie- rt rirlli govofiti.
r,,

govih sledbenikas osnovni stavovi prvog pravca izlazito su t llr5iu filozof'sko-lingvistitku koncepciju Foslera i nie-
oslabljeni. Vuntov osnovni stav svodi se na to da se ,,,,, siiole u potpunostikarakteriSu detiri navedena stava
sve dinjenice jezika bez izuzetl<a dadu obiasniti s tadke |i ' ,r, l)ravca. Foilerova Skola se odlikuje, pre svega, odlu-
gledi5ta individualne psihologije na voluntaristidkoj osno- ',,,,', i' lrrincipijelnim odbaciaanjem lingz;is^titkog pozitioiz'
vie. Istina, Vunt, kao i Stajntal, smatra jezik dinjenicom ,,,t l.,,ji ne oiai tiSto dalie od jezidke forme (presvega
rpsihologije narodA< (Vdlkerpsychologie) ili >etnidke psiho- l',,,, tr;lic, kao rnaipozitivniie<) i elementarnog psihofiziolo-
logije<rto. Medutim, Vuntova psihologija narodd sastoji se 1,,,' :rl<.tr njenog nastankall. rJ vezi s tim, u prvi se-plan
od psihe pojedinih individua; zanjega jedino one poseduju , t,,,' ttstniiijenolideoloiki momenat u jeziku' Osnovni po-
svu puno6u realnosti. t ,, r,r, jczidkog stval'ania ie t>jezitki ukus<\ * posebna. mo-
Sva njegova obja5nienia tinjenica jezika, mita, religije, 'l,trl rrr iju estelskog ukuse. iezidki ukus je jezidka istina
svode se, na kraju krajeva, na disto psiholo5ka obja5nfe- ',,1 l,,ic jczik Zivi*i koiu lingvist trebadaotkrijeu svakoj
nja. Osobitu, disto socioioiku zakonitost, svojstvenu svakom r, r, 1.,'ri pojavi
^naudni
da bi je st\rarno razum€o i objasnio' -
ideolo5kom znal<u, nesvodljivu ni na kakve individualno- , l\ a karakier moZe pretendovati samo ona isto-
-psiholo5ke zakone Vunt ne poznaje. ,,1.r lt zili:i, kai,e Fosler, koja tazmatra ceo pragma-
- ,,, I' rrzr-o8ni - -
niz s ciliern dauniemuotkriie osobit estet-
0 Njegov glavni filozofski rad ie Motcm'u nzurc (1862). Sledbenici
Potebnjini, tzv. rHarkovska Skolar (Ovsjaniko-Kulikovski, Lezin, Harciev i dr.)
t t . i,/,, tako da jezitia misao, ieziika istina, ieziiki ukus'
izdavali su neperiodiCnu seriju Boilpocw ileoDuu u iicuxoroiuu w6ot!ecusa, (rr. 1,..r, l. oseianje iii kako Humbolt kaLe - unutra5nia
1-8, Xapuron, 1907-1923), gde se nalaze posthumni radovi samog Potebnje r,,,r,r.r iczikz -
u svojim fizidki, psihidki, politidki, eko-
i dlanci o njemu iz pera njegovih udenika. U Potebnjinoj glavnoi kniizi izlolene - kulturno uslovljenim promenamapostane
,,',,rr rl i i uop5te
1, rrr i r"azumljiva<12.
su Humboltove ideje.
? (J osnovi Srajntalove koncepcije ie Herbartova psihologiia, koja diravu
zgradu liudske psihe poku5ava da izgradi od elemenata predstava objedinjenih asociia- i'.1rr taj na8in, kao 5to viclimo, po Fosleru, nemaiu svi
tivnim vezma, r rl t.ri koji odreduju neku iezidku poiavu (fizidki, politidki'
8 Veza s Humboltom tu ie ve6 wlo slaba. ,l ,,,,,,rrrski i dr.) neposrednog znataia za lingvistu; za
0 Voluntarizam stavlja voljni elemenr u osnovu psihe.
10 Termin retnidka psihologijar predloZio ie G, Spet kao zamenu za doslovni
, j" vaZan'samo estetski smisao date jezidke po-
prevod nemadkog tetminz Vdlkerpsychologie rpsihologija narodd<. Poslednji termin ,,] ,
je doista sasvim nezadovoljavaiudi, a Sperova- alternativa dini nam se veoma uspelom. posveCen je Foslerov prvi temeljni f,lozofski
l:t irici lingvistidkog pozitivizma
V. G. Spet, Beegeuue 6 3hHuvecKyp ilcuxonoiun Mocxaa, loc. AxaA. XyIo- t.' ttt!'i\tn$ und kleqlismus in cler Sprachwissenschaft (Heilderberg' 1904)'
xecrB. HayK, 1927. U knjizi ie data temeljna kritika Vuntove koncepcije, ' f.r)xmmaruxa H ucropuq nsttxa", Jloioc, I, 1910, crp' 170'
ali ni Spetova konstrukciia nije uopste prihvatljiva.
56 purEvr MARKsISTTCKB FILozoFIJE JEZIKA 57
MIHAIL BAHTIN

Takva ie Foslerova, disto estetska koncepciia jezika'
rldeia iezika, - kaZe oD, u su5tini ie poetska ideia,
-
istina iezika je umetnidka istina, osmi5ljena lepota<l3.
Sasvim je razumljivo Sto ie za Foslera osnovna po-
java, osnovna lealnost iezika biti indhidualno-snaraladki
akt govora (S\rache ak Rede), a ne gotov sistem iezika,
u smislu ukuprissli nasledenih fonetskih, gramatidkih i
drugih formi. Otuda sledi da, s tadke gledi5ta postajanja
jezika, u govornom aktu nisu vaZne one gramatidke forme
kofe su zaiednitke, stabilne i prisutne u svim drugim is-
kazima datog iezika, vei je vaZna individualna i samo za
dati iskaz karakteristidna stilistidka konkretizacija i mo-
difikacifa tih apstraktnih formi.
Jedino ie ova stilistidka individuacija iezika u kon-
kretnom iskazu istoridna i stvaraladki plodotvorna. Up-
ravo tu se odvija postajanje iezika, koje se zatim odliva
u gramatidke forme: ,o, ito postaje gramati1ka 1'inienica *
ranije je bita stilistitka [injenici. Na to se svodi foslerovska
ideja o Trimaw stilistike nad. gramatikomra. Veiina ling-
vistidkih isgaZivania koja su izilIa..iz Foslerove Skole stoie
na granici izrnedu'lingyistike (u uZem smislu) i -stilistike'
Foslerovci dosledno nlstoje da u svakoi iezidkoi formi ot-
kriju niene osmi$liene ideolo3ke korene.
Filozofs(6-lingvistidki pogledi Foslera i njegove $kole
uglavnom su mkvil5.
rs Ibid., str. t6Z.
ra Na kririku
6yg idele vrati6emo se kasnije.
16 Glami Foslerovi fllozofsko-lingvisticki radovi koii su izlazili posle
Od savremenih predstavnika prvog pravca filozofije je-
zika treba jo5 pomenuti italijanskog filozofa i knjiZevnog
I<.ritidara Benedeta Kroiea. (Croce), zbog njegovog velikog
uticaja na savremenu filozofsko-lingvistidku i knjiZevno-
lilitidku misao Evrope.
Ideje Benedeta I(rodea su po mnogo demu bliske Fo-
:;lcrnvim idejama. I za njega je jezik estetski fenomen.
( )srrovni, kljudni termin njegove koncepcije ie izraz (eks-
g'r'csija). Svakiizraz u osnovi je umetnidki. Otuda se ling-
vistika, kao nauka o iTaDJ par excellence' podudara s es-
r{'ril<orn. Odatle sledi da je i za I(rodea individualni go-
v,rlrri akt izraLavanja osnovni fenomen jezikalo.
I'r'clazimo na karakterizaciju drugog pravca filozofsko-
lrrrrlvistidke misli.
()rganizaciono sredi5te koje sve jezidke pojave dini ob-
t,l r,,nr posebne nauke o jeziku, prenosi se kod ovog dru-
It"l, na potpuno novi momenat
l)r'rrvca na jezitki si-
\r, nt li(to sistem gramati1kih i -
leksitkih Jormi jezika,
fonetskih,
Al<tr je za prvi pravac jezik vedno teku6a bujica
-
t,,,r',,r rrill akata, u koioj ni$ta ne ostaie stabilno i ne duva
,'\',', r(lcntitet, onda je za drugi pravac jezik
,lrl';r lroja se nadviia nad bujicom. - nepokretna
:jvrrki individualni stvaraladki akt, svaki iskaz indivi-
,lrr,rl;ur fc i neponovljiv, ali u svakom iskazu postoie ele-
rr' rrr i:itovetni s elementima drugih iskaza date govorne
ved e r I ', I Ilrravo ti istovetni i, stoga, za sve iskaze normationi,
r r

pomenute kniige' sabrani su u GL sammelte A uf sdtze zur S prachphilosophz'e (Miinchen' 1, | i .* fonetski, gramatidki, leksidki i dati jezik
1923)' To ie poslQdnta Foslerova knjiga. Ona daie potpunu predstaru o niegovoi
111, r1 I 1 1

filozofskoi i tingiistickoi koncepciii. Od lingvisti€kih rad.ova kankteristidnihzafosle'
rovski metod PotrenuCemo: Franhreichs Kultw im Spiecel seiner Sprachentwicklung
(Heidetberg, 1913). potpuo Foslerow bibliografiiu ditalac 6e naci u niemu
posveienom zborniku ideakstische Neuphilotaeie. Festschrtf' fiir KarI Vossler
(Heidelberg, 1922). Na ruskom leziku postoie dva dlanka: dlanak koii smo
ved citiralii ,Orsoneque trcropau ssbrxa K scropnn tureparypaf'(lloioc,
r-rl, 1912-1913). oba dlmka a"it poiam o osnovma Foslerove koncepciic'
u ruskoi lingvis6!1e1 literaturi pogledi Foslera i niegovih sledbeniks nisu
uoplte podmgalTani analizi. Izvesna obave$tenia data su iedino u dlanku V' M'
Zirmunskog o savremenoi nemadkoi nauci o knjiZevnosti (Ilosituxa, zb' 2'
lAcademiar, 192?). U ve6 pominjanom dlanku R. Sor Foslerova $kola pominje eo
samo u iednoj USponeni. O filozofski i metodololki relevantnim radovima Foslerovih
sledbenika govsriCemo na odgovrajuCem mestu.
- dine
i',lrrr',rvt'rrirn i razumljivim za sve dlanove datog kolektiva.
r\l . rrzinemo neki glas jezika, na primer, fonemu la<r
,r t,, t l,,ttt.vta (duga), onda je tai glas, budu6i da je os-
r.,,,, , ir ril<ulacionim liziolo$kim aparatom individualnog
,,,!! rr,'rr:r1 individualan i neponovljiv kod svake go-
-
'";Ir rr:rki jczik )e preveden prvi deo estetike B. Krodea: ?carcfrurca
. , ., t ttt,trcrtttrt u xarc o6t4az nuutoucfr.urca,M.,l920. VeCuokviruprvog
:.r! ,:r. :',,r rr l-rodcovi opsti pogledi na jezik i lingvistiku.
58 MIHAIL BAHTIN
vorne iedinke. I(oliko ima ljudi koii izgovaraju red pagyia'
toliko ima i posebnih ua< u toj redi (premda na5e uho ne6e
i ne moZe osetiti tu posebnost). Fiziolo5kiglas (tj. glas
stvoren individualnim fiziolodkim aparatom), na kraju kra-
ieva je isto tako ncponovljiv kao Sto je neponovliiv dak-
tiloskopski otisak prsta date jedinke, kao Sto ie neponov-
liiv hemijski sastav krvi svakog pojedinca (mada nauka
dosada joi nije u stanju da da individualnu formulu krvi).
Da li su, medutim, s tadke gledi5ta jezika, bitne sve
te individualne osobenosti glasa ua<r, koie su uslovljene,
recimo, formom jezika, nepca i zuba individua koje govore
(pretpostavimo da bismo bili u stanju da uhvatimo i fiksi-
ramo sve te osobenosti)? Razurne se da nisu. Bitan
-
je, u stvari, normatiz)ni identitet datog glasa u svim slu-
dajevima izgovannja rc(ipagyia. Tai normativni identitet
(ier faktidkog identiteta nema) i konstitui5e iedinstvo
fonolo5kog sistema jezika (u preseku datog trenutka nie-
govog Zivota) i omoguduje svim dlanovima jezidkog ko-
lektiva razumevanie date redi. Normativni identiet foneme
ra< i jeste jezidka dinienica ._ specifidni objekat nauke o
jeziku.
Tako je i kada je red o svim drugim elementima
jezika. U svakom od njih sretaiemo isti normativni iden-
titet jezidke forme (npr. nekog sintaksidkog Sablona) i
individualno neponovliivo ostvarenie i ispunjenje date
forme u pojedinadnom govornom aktu. Prvi momenat
ulazi u sistem iezika; drugi je dinjenica individualnih
procesa govorenja, koji su uslovljeni sludajnim (s tadke
glediSta iezika kao jedinstvenog sistema) fiziolo5kim, sub-
jektivno-psiholo5kim i drugim faktorima, kofi se ne dadu
tadno evidentirati.
Jasno je da je sistem jezika u ptethodno okarakterisanom
smislu potpuno nezavisan od bilo kakvih individualno-
-stvaraladkih akata, namera i motiva. S tadke gledi5ta
drugog pravca vei ne moZe biti govora o tome da govorna
jedinka osmiSljeno stvara jezikrz. Jezik stoji pred poic-
dincemkaoneprikosnovenanormarkojase s tadke gledi5ta
r? Mada su se, kako iemo vidcti, na tlu racionalizma upravo okarakterisanc
osnovc drugog pravca fitozofsko-lingvistiike misli spaiale s ideiom veStadki stvorcnog
racionalnog univerzalnog jezika.
purEvr MARKsISTICKE FrLozoFrJE JEzTKA 59
1,,,y,,linca moZe samo prihvatiti. Ako pak pojedinac ne
I',rlrtrrta neku jezidku formu kao neospolnu normu, onda
.,,,1 /.it njega i ne postoji kao forma jezika vei samo kao
1,,'r,',lna moguinost njegovog individualnog psihofizidkog
,t,u;rtr. Pojedinac dobija od govornog kolektiva sistem
1,,r1;r liuo potpuno gotov, te bilo kakva promena unutar
i,'1, r,istcma nadilazi granice njegove individualne svesti.
i,,,lrvitlualni akt izgovaranja glasova postaje jezidki akt
,rrr,, rrl<oliko pripada jezidkom sistemu, koji je u svakom
,l rr.rrr nlorrlentu nepromenljiv i za pojedinca neosporan.
I..ulcra je zakonitost koja vlada unutar jezidkog sistema?
'l'o je tisto imanentna i specifitna zakonitost, ne-
',', lljiva ni na kakvu ideolo5ku, umetnidku ili neku drugu
rl ,,11i11.rs1. Sve forme jezika uzete u preseku datog mo-
,,,, rlt:r, tj. sinhrono, uzajamno su jedna drugoj neophodne,
1, 'lrr:r rlrugu dopunjuju, pretvaraju6i jezik u skladan sistem
1,r',zr I specifidnom zakonito56u. Specifidna jezitka zako-
"'t,',/, za razliku od ideoloike zakonitosti * saznanja,
rr l r, r itkog stvaran ja, etosa)
r r ne mole postati motia
""!ri'r,lttolne saesti. Tai sistem - pojedinac mora prihvatiti
, ,,,r,,,jiti u celini onakav kakav jest; unutar njega nema
rrr, .r;r ni za kakva vrednosna ideolo5ka razlikovanja kao 5to
'r ii{)r'c)bolje, lepo, ruZno i t.sl. U su5tini, postoii samo
r,,lrrr jczidki kriterij : pravilno-nepravilno, pri demu se
i""l 1,'::itkom praoilno{iu podrazumeva samo adekzsatnost
.t,rr, f rtrtne normativnom sistemu jezika. Ni o kakvom je-
l,,rrr ukusu, ni o kakvoj jeziikoj istini, plema tome,
',
rrr,fs se govoriti. S tadke gledi5ta pojedinca, jeziika
'l ,,rrilost je proizvoljna,tj. li5ena bilo kakve prirodne i
, 1,,,1,,:;l<c (na primer, estetske) razumlfivosti i motivi-
,,,,,,rr. 'I'ako, izmedu fonetskog oblika redi i njenog zna-
',,t.r rrcnla nikakve prirodne veze, niti estetskesaglasnosti
, ,'i t, slutndance),
,\iro je jezik, kao sistem formi, nezavisan od bilo
I rlr stvaraladkih impulsa i akcija pojedinca, onda
,'l r
, 'r! proizvod kolektivnog stvaranja; on je socijalan i
i,,r'r, l.rul svaka socijalna ustanova, za svakog pojedinca
,,',1111.11jy:1n.
60 MIFIAIL BAHTIN PUTEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE JEZIKA 6I

Medutim, sistem f ezika koii je, uzet u preseku svakog
datog momenta, tj. sinhrono, jedan i nepromenljiv, menja
se, postaje u procesu istorijskog pcstaiania datog govornog
kolektiva. Normativni idcntitet foneme, koji smo un'rdili,
razlitit je za razlititc cpohc razvitka datog jezika. Jednom
redju, jezik ima svoju istoriju. I(ako se ta istorija moZe
ra?.umeti s tadke glcdi5ta drugog pravca?
Za drugi pravac filozofsko-lingvistidke misli u naj-
veioj meri je karakteristidan svojevrsni jaz izmedu istorije
i sistema jezika u niegovom vanistorijskorn, sinhronom (za
dati momenat) preseku. S tadke gledi5ta osnovnih stavova
drugog pravca ovaj duaiistidki jaz se nikako ne moZe pre-
mostiti. Logika koja u datom momentu upravlja sis-
temom jezidkih formi i logika (ili, tadnije, alogika)
istorijske promene tih formi, ne mogu imati nideg zajed-
nidkog. To su dve razlidite logike; ili, ako za logiku pri-
znamo jednu od njih, onda ie ona druga biti alogika,
tj. puko kr5enje prihvaiene logike.
IJ stvari, jezidke forme koie dine sistem jezika, kao
Sto znamo, uzajamno su neophodne i uzajamno se do-
puniuju slidno dlanovima iste matematidke formule. Pro-
mena jednog dlana sistema stvara novi sistem kao Sto
promena jednog dlana formule stvara novu formuh-i.Veza
i zakonitost koja upravlja odnosima medu dlanovima date
Sasvim isto stvar stoji i u jeziku. Sistemski odnosi
l,';r vczuju dve jezidke forme u sistemu jezika (u preseku
'lrr,r1i 111611gnta) nemaju nideg zajednidkog s onim odno-
,r,,:r liofi vezuju jednu od tih formi s njenim modifiko-
' ,i,rrrr oblikom u sledeiem momentu istorijskog postajania
r, rl:r. Nemac je do XVI veka konjugovao ich zoas; wir
.,,ti,u. Sarrremeni Nemac konjuguje >ich war<<. Izmedu
t"trti t>ich was<< t>zDir waren<< i t>ich war< t>wir waren<l
1,',,r,'ii sistemska - jezidka veza i komplementarnost.
- One
,r l),)vczane i kompiementarne kao jednina i mnoZina
1, r,'1i f iss u konjugaciji istog glagola. Izmedu t>ich was<<
jezik) i >wir
'r, lt u:ar<< i. izmedu t>ich utar\( (savremeni
',,,r< (XV-XVI vek) postoji drugi, sasvim poseban
,, lrrrrri, l<oji nema nideg zajednidkog s prvim, sistemskim.
I ,,11111 >ich zuar< obrazovana je po analogiji s t>wir u)erenqi
!,rr( r,r() t>iclt was<< pod uticajem ,>zoir ztsaren< podeli su (iz-
'' rrr lrojcdinci) da govore t>ich war<18. Pojava je postala
,,, r ,, ,\rna pa se individualna gre5ka pretvorila u jezidku
|/'ttiltl.
N:r tirj nadin, izmedu dva niza:
| ,r,lr zues<t t>zt;ir waren<( (u sinhronom preseku recimo
'. i lt'li.rr) lIi -tich .ztrer<< twir zuaren< (u sinhronom preseku
,, .n() XIX veka) -
!

formule ne prostire se, naravno, niti se moZe prostirati il ich was * ich war
na odnose datog sistema ili formule prema novonastalom .'tt ,t,,trcn (kao faktor koji uslovll'ava analogiju) postoje
sistemu ili formuli. ,, l l, principijelnerazlike. Prvi,-sinhroni-niz odreden
Ovde se moZemo posluZiti grubom analogijom koja ipak r, .r ,li rnskom jezidkom vezom izmedu nuZnih i komple-
dosta tadno izraizava odnos drugog pravca filozofsko-ling- ,',, rrt:u nih elemenata. Ovaj niz stoji pred poiedincem kao
vistidke misli prerna istoriji jeztka. Uporedimo sistem ,, ',.l)ol'nA jezidka norma. Drugi niz istorijski (tli dija-
jezika s Njutnovom (Newton) formulom za reiavanjc t,,,int vlada se po svoioj osobitoj - zakonitosti, strogo
binoma. IJnutar o'"'e formule vlada stroga zakonitost koja - zakonitosti gre5ke po analogiji.
,, ,,r, i'i,
dini nepromenljivim svaki njen dlan. Pretpostavimo Ca je L, rgika istorije jezika je logika individualnih grebaka
udenik pogre5no upotrebio formuiu (na primer, da je ,t, ,1, r,iirrcija, prelaz od tich zoas<< prema $ch zlar<< vr5i se
pobrkao izloLioce i znakove), te je dobijena nova for- , ,lr irrr.iividualne svesti. Prelaz je neproizvoljan i nepri-
mula sa svojom unutra5njom zakonito5iu (ta formula, !,, rur. i samo se stoga i moZe ostvariti. U svakoj datoj
naravno, nemoZe sluLtti za reiavanje binoma, a1i za na5u llrr rnoZe postoiati samo jedna jezidka norma: ili
analogiju to nije bitno). Izmedu prve i druge formule ,. /, ./,,/r(( tli vich rrar<(. Porcd norme moZe postojati samo
nema viSe nikakve matematidke veze analogne onoj koja
" lrnltlcz do dana danaBnjegkal,e I wal
vlada unutar svake formule.
62 MIHAIL BAHTIN
njeno krbenje, ali ne i druga, protivredna norma (stoga
i ne moZe biti jezidkih rtragedija<). Ako se kr5enje ne
oseia pa, prema tome, i ne ispravlja, te ako postoji tle
koje pruZa povoljne uslove za to da dato kr5enje postane
rlasovna dinfenica (u na5em sludaju takvo povoljno tle
je analogija), onda takvo kr5enje postaje nova jezidka
norma.
Prema tome, logika jezika kao sisrema formi i logika
njegovog istorijskog postajanja nemaju nikakve veze)
nemaju nideg zajedniikog. U obe sfere vladaju pot-
puno razlidite zakonitosti, razni faktori. Ono Sto osrni5ljava
i objedinjuje jezik u njegovom sinhronom preseku, kr5i
se i ignori5e u dijahronom preseku. Sadainjosr jezika i
istorija jezika medusobno se ne razunteju niti se mogu
razumeti.
Upravo u ovoi tadki uodavamo najve6u razliku iz-
medu prvog i drugog pravca filozofije jezika. Za prvi
pravac su5tina jezika se otkrivala bad u njegovoj istoriji.
Logika jezika uop5te nije logika ponavljanja normativno
identidne forme nego vedno obnavljanje, individualizacija
te forme u stilistidki neponovljivom iskazu. Postajanje jezika
i jest njegova. stuarnost. Izmedu datog momenta Zivota
jezika i njegove istoriie vlada potpuno uzajamno razume-
vanje. I tamo i ovde vladaju isti ideolo5ki motivi; govoreii
Foslerovim jezikom jezi[ki ukus stztara jedinstao jezika
u preseku datog momenta;- on staara i osigurava iedinstzso
istorijskog postajanja jezika. Prelaz od jedne istorijske formc
ka drugoj vrSi se uglavnom u granicama individualne svesti,
jer je kao 5to znamo, po Foslent, svaka gramatidka forma
prvobitno bila slobodna stilistidka forma.
Razlika izmedu prvog i drugog pravca veoma se
upedatljivo ilustruie sledeiim: autoidentidne forme, koje
obrazuju statidni sistem jezika (dpyov) bile su za prvi
pravac samo mrtvi talog istinske subtine jezika-
stvarnog jezidkog postajanja -_ koje se ostvaruje ne-
ponovijivim individualno-stvaraladkim aktom. Za drugi
pravac upravo ovaj sistem autoidentidnih formi postajc
su5tina jezika; individualno stvaraladko prelamanie i va-
riranje jezidkih formi za njega su samo nusprodukti jezidkog
PUTEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE JEZIKA 63
' ,,r:r (bolje redi, potpunog jezidkog mrtvila); samo su
,,, rrlrr':rtljivi i nepotrebni obertonovi nepromenljivog osnov-
,,,,r' l()nt iezidkih forini.
t )snovni pogledi drugog pravca mogu se uop$teno
', ,ri na siedeie osnovne stavove:
I I .7ezik je stabilan nepromenljizt sistem normativno iden'
". tttlt jczitkih formi koji individualna saest zatite i koji
', ,t ttjtt neosporarx.
'l Zakoni jezika su specifiini jezi|ki zakoni zteze izmedu
,. t' l;rlt znakoaa unutar datog zatoorenog jezi|kog sistema.
,
' zrrlitrni su objektivni u odnosu na svaku
' ,.t.. subjektivnu
\1 Specifitne jezitke aeze nemaju ni[eg zajednithog
t, ltint vr ednos tima (umetnidkim, saznajnim i drugim).
1,, I t,i
t' r, I.:r lrojava ni1'e utemeljena u ideolo5kim motivima.
i rrr,,lrr rcdi i njenog znatenja nema ni prirodne i svesti
, ,rrrrljivc, niti estetske veze.
' l) Indiz;idualni akti goaorenja su, s taike glediita jezika,
,,,,,,, slutajna prelarnanja i oarijacije ili puke deformacije
,''tttr't/itvtlo identitnih formi; ali upravo ti akti indivi-
lr rlrr.11 govorenja obja5njavaju istoriisku promenljivost
,' ', Irh tirrmikoja je, kao tahva, s tadke gledi5ta sistema
1 'l ,r, iracionalna i besmislena. Izmedu sistema jezika i
t tt,1 ..u tttedtsobtn tudi.
t,itrrlac zapal,a da su detiri osnovna stava drugog
r ,,, ( ir lilozofsko-lingvistidke misli koje smo formulisali
r rr ti I czc za odgovarajuia detiri osnovna stava prvog pravca.
l,;tolijske puteve drugogpravca je mnogo teZe pratiti.
poi'etklr na5e epohe ovaj pravac nije imao ni osnivada
,!, ' r't lstavfliks Humboltovog formata. I(orene
r pravca
', r, r rliriiti u racionalizmu XVII i XVIII veka. 'fi
1 '
koreni
,, u iiartezijansko tlele.
" ilcm:r sumnjc da postoji duboka unutralnja veza izmedu drugog pravca
L r ,r.rrrsliog miiljenja i opiteg neoklasicistiikog pogleda na svet, s niegovim
' I ,', j,;lrrl(tne, racionalnc i nepokretne forme, San Dekart nije pisao radove
' ,' Ly, jczikr, ali se u njcgovim pismima rnogu naii karakteristidne izjave o
',, \i. o lornc pomenutu glavu Kasirerovog rada, str.67-68,
64 MIHAIL BAFI'TIN
Prvi i ujedno vrlo precizan izraz ideia drugog pravca
nalazimo kod Lajbnica (Leibniz), u njegovoj koncepciji
univerzalne gramatike.
Za tttav racionalizam je iiarakteristitna ideja usloa-
nosti, proizvoljnosti .ieziha, kao i poredenje sistema jezika
sa sistemom marc?natitkilt znakoaa. Matematidki usrneren
um racionalista ne intercsuje odnos znaka prelna lealnoj
stvarnosti ko!u odraZava iii prema pojedincu koji ga je
stvorio, ve( odnos znaka prema znaku unutar zataorenog
sistema, koii je jednom prihva6en i pretpostavljen. Drugim
redima, njih interesuje samo unutrainia logika samog sistema
znahoaa, uzeta, kao u algebri, potpllno nezavisno od ideo-
lo5kih znadenfa koja znakove ispunjavaju. Racionalisti su
joS i skloni da uzimaju u obzir tadku giedi5ta onog ko
razumeva, ali nikako i tadku gledi5ta govornika kao sub-
jekta koji izraLava svoj unutra5nfi Zivot. Jer, matematidki
se znak nikako ne moZe tum:rditi kao izraz indiviclualnc
psihe, a matematidki znak bio ie za racionaliste ideal srra-
kog znaka, ukljuiujuii i jezidki. Sve je to upedatljivo izr,;r-
Zeno u Lajbnicovoj ideji unit'erzalne gramatikez0.
Ovde treba ista6i da je prirrrat taike gledi5ra onog ko
razulneva nad tadkom gledi5ta govornika permanentno obc-
leZje drugog pravca. Otuda na tlu ovog pravca nema i'rri-
stupa problemu lzraza pa, prema tome, ni problemu posta-
janja misli i subjektivne psihe. u redi (jedan od osnovnih
problema prvog pravca).
U upro5ienijoj formi ideju jezika kao sistema uslov-
nih, u osnovi racionalnih, proizvoljnih znakova, razradiv:,rli
su u XVIII veku predstavnici epohe Prosveienosti.
Ponikle na francuskom tlu, ideje apstraktnog objcl<-
tivizma i do danas vladafu preteZno u Francuskojrl. N.'
zaustavijajuii se na meduetapama razvirka, preii ien.ro
direktno na karakterizaciju savremenog stanja drugoli
pravca.
r0 S odgovarajuiim Lajbnicovinr pogleciima ditalac se moZe upoznati 1','
veoma temeltnoi Itasirerovoj knjtzi Leibniz' Ststem in seinen wissensclioftlichen Gnut,t
Iagen (Matbrrg,
1902),
r1 Zanimijivo ie napomenuti
da se, za razliku od drugog, prvi prrvr',
nzvijao i razvija pieteZno na nemadkom tlu.
PU'IEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE JEZIKA 65
Nrrjupedatljiviii tzraz apstraktnog objektivizma danas
r r:rl(()z\,rana rrZenevska Skola<r Ferdinanda de Sosira (de
. ,', ,,;rrr-e). Predstavnici ove 5kole, naroaito Sarl Baji (Bally),
,,r;,r'r'i su lingvisti na$eg vremena. F. de Sosir je svim
r 1 1:r,nrr drugog pravca dao zapanjujuiu jasnost ipreciz-
, r Njcgove formulacije osnovnih poimova lingvistike se
,, ,,u ijnutrati klasidnirn. Sosir je, osim toga, svoje misli
| ,,lio neustra5ivo do kraja, pridajuii svim osnovnim
l,,, r t. r r )ir ilpstraktnog objektivizma izvanrednu preciznost i
ll , ,o.il.
lilsilova Skoia je u R.usiii popularna i uticajna onoliko
i ll,, jc u njoj nepcpularna i neuticajna Foslerova Skola.
\, , sc le6i da naveiinu predstavnika lingvistidke misli
l r rlr' odluduju6i uticaj rrr5e Sosir i njegovi udenici
ll,ji i Se5e (Sechehaye)22.
f.irr l(araktetizaciii Sosirovih pogleda zaustaviiemo se
, r,' l)()clrobnife po5to oni imaju fundamentalan znadaj
, ,,,' ,lrugi pravac i za rusku lingvistiiku misao. I ovde
' rr' r s(-', dakako, ograniditi samo na Sosirove osnovne
r,l' :,,1:;lio-lingvistidke stavovezs.
',rsir polazi od raziikovanja triju aspekata jezika:
' ,t .1oilora (la.ngage) ; jezika kao sistema formi (langue) i
,,' l, r,lrrrinog govornog ai{ta iskaza (parole). lez\k
,, ,r:jlLi sistema for:mi) i iskaz- (parole) su sastavni ele-
,,, rrr jt'zika-govora (langage) shva6enog u smislu ukup-
!, ' ,i\ih bez izuzetaka * fizidkih, fiziolo5kih i psiho-
t i rlr pojava, koje udestvuiu Lr ostvarenju govol'ne aktivnosti.
t t tlulru rZenevskc Skolea napisan ie rad R. Sor fI*tx u o6t4eciiiao (Moskva,
L,,' vrrreni branilac Sosirovih osnovnih ideja Sor istupa i u pomin)'anom
, .lilrrr:rrc conpelierltort nsurnuctur<tr". Sledbenik lZenevske $kolet je
, , ,1.r:Ltlov. Dve ruskc lingvistidke $kole * Skola Foltunatova i rzv. Kazanska
' l ,rl,rrl<i i Boduen tle l(uuene (Baudouin de Courrcnay)] - eklaranran
I r irvi';tickog formalizma koji se porpuno uklapa u okvire drugog okarakte-
I ,v, rr lilozofsko-lingvistidke misli.
' ',",irovo glavno teoriisko delo, koje su posle njegove sruti obiavili niegovi
urrslov Coars cle Linguistique Ghirale (1916). Ovde ga citiramo po
. , Lrrrirr (l'aris, Payot, 1922). Moramo se duditifto Sosirova kniiga, i pored
''
l 1,,11 uticaja, dosad nije prevedena na ruski jczik. Krarko izlaganie Sosi-
, l,lir nr()lc se nadi u pomenutom dlanku R. Sor i u dlanku Petersona
'ilr|rrttcrulril", [Iecqfrt u Desotp4un, 1923, ,"{9 6.
66 MIHAII- RAHTIN
Govor (langage) ne moZe, po Sosiru, biti objekat
lingvistike. Uzet sam po sebi, on je liSen unutra5r-rjeg
jedinstva i samostalne, autonomne zakonitosti. On je
kornpozitan, hetcrogen. U niegovom protivrednom sastavu
te5ko se razabrati. Ostaiuii na njegovom tlu, nemoguie
je dati jasnu definiciju jezicke dinjenice. Govor ne moie
biti polazna tadka lingvistidke analize.
I(oji je, po Sosiru, ispiavan metodolobki put za izdva-
ianje specifidnog objckta ling','istike? Dajmo red njemu
samom:
<Mi mislimo, kaLe on, da postoji samc jedno
re5enje svih -
tih protivrednosti -(imaju se u vidti protiv-
rednosti unutar rilangage< kao polazne tadke analize. *
M. B.): od santog po[etka treba stati na tle jezika (langue)
i uzeti ga za norntu sztih drugih po.iaaa goao?"a (langage).
IJ stvari, metiu tolikim protivreanostima i dvostrukostima
samo jezik izgleda kadar ztr autonomnu definiciju i
samo on daje dovoljan oslonac koji zadovoijava duh<.24
U demu je po Sosiru principijelna iazlika izniedu
govora (langage) i jezika (langue) ?
rlJzet u celini, govor je raultiforman i hcteroklitan.
Pripadajuci nekolikim oblastima, budu6i istovreneno fi-
zidka, fiziolo5ka i psihidka pojava, govor pripada ioS i
individualnoj i socijalnoj oblasti; on se ne da klasifikovati
ni pod jednu kategorijr.r humanistidkih pojava jer se nc
zna kako da mu se nade jeclinst.ro.
Nasuprot tome, jezik je po sebi celina i princip kla-
sifikacije. Cim mu damo pn'o mesto medu pojavama
govora) uneiemo prirodni red i poredak u konglomerat
koji ne podleZe nikatr<voj drugoj klasifikaciji<.25
ta )Il n'y a, selon
nous, qu'une solution e toutes ces difficultas: il.faut sl
2lacer de prime abord sur le terrain de la lalgue et ld prcndre pout notme de [outes les
autrcs nnnifestqtions du langage, En cffct, parmi t^nt dc dualitis, la langrie seulc
parait €tre susceptiblc d'une difinition autononte ct lburnit un point d'appui satisfiri-
sant pour I'esprit((dc Srussure, Cours de L.inguistitlue Glnirale, p.25). Kurziv So-
sirov.
!s lPris dans son tout, le langage est multilormc et hdtdrocliie; ir cheval
sur plusieurs domaines, i la fois physique, ph1'siologique et psychique, il apparticnl
encerc domaine individuel et au domaine social; il ne se laisse classer dans aucunc
^u
catagoric des faits humains, parce qu'on ne snit conment ddgager son unit6.
PUTEVI MARKSISTIEKE FILOZOFIJE JEZIKA 67
I
taj nadin, po Sosiru je nuZno polaziti od jezika
)'.JrL
I r,, .i:ir()lna normativno identidnih formi i osvetljavati sve
r.,'rr\'( qovora intendiraju6i ka tim stabilnim iautonom-
i,rrrr lirt'1111111?,
I'.vul<av5i razliku izmedu jezika i govora u smislu
,,1 rt,rrrrSri svih bez izuzetaka manifestacija govorne spo-
L,.,rri, Sosir prelazi dalje na raztrikovanje jezika od
,r ,r r irrctividualnog govorenja, tj. od iskaza (parole).
I('rzlikujuii jezik od iskaza (parole), mi samim tim
,, lrlrricrno: (1) ono 5to je socijalno od onog Sto je indi-
,l rlrro, (2) ono Sto je bitno od onog Sto je nebitno i
, ,,rrr, iii vi5e sludajno.
deiatnost govorne jeciinke, on jeproizvod
l,zili nije
t registruie; jezik nikada ne dozvo-
1r 1,riir:clinac pasivno
r , , 1,r,'ilumi5ljaj, a subjektivna refleksija se jar4ja samo
, , l, rrrzliliovanja i klasifikacije, o demu ie biti redi kasnije.
l,l.:rz je, naprotiv, individualni akt volje i mi5ljenja
, ! ,,rrc rnoZemo razlikovati: (1) spojeve pomodu kojih se
, ,, rr:r jcdinka sluZi sistemom jezika za izratavanie svojih
,, r', r,lrrrrlnih misli; (2) psihofizidki mehanizam koji omo-
ishirzivanje tih spojeva(26.
'r,
',, '
LI :rz rrc moZe biti objekat onakvelingrristikekako je
, ,r r S,:r;ii2?. Lingvistidki elemenat u iskazu jesu samo
, r' rrivrro identidne forme koje su u njemu prisutne.
,,.t;rlrr je i>nebitno i sludajno<.
, I rrr1lLre, au contraire, est un tout cn soi un principe de classification.
, ,r. irri clonnons la prcmitrc placc parmi les faits dc langage, nous intro-
''
,
r,L
,
rlr c nrl.lrrelclansunensemblequinesepr6te iaucune autre classification(.*
| -'),1,
rr ,t'parant la langue de la parolc, on scltate du m€mc coup: 1n ce qui
, L ,1, (c (lui est individuei;2" ce qui est esscntiel de ce qui est accessoire
. !, ,,',irii accirientel.
r lL,,l'uc ir'estpas unc fonction du sujet parlant, elle estle produit que 1'
' r , ,tr:itrc pilssivcmcnt; lie nc supposc iamais de prdmeditation et la
e
, I r nrl(irvicnt que pour i'activita dc ciitssement dont il sera question.
de volontd et d'intelligence,
',,lt cst au contraire un acre individuel
I I rl ((Jnvicrlt de disiinguer: l" les combinaisons par lcsquelles le sujet
i,, l, <rrtlcdclalangueen vuc d'exprimcr sa pensde personnelle; 20 le
,', 1, 1, Ir,r-physique qui lui perntct d'exterioriscr ccs combinaisons< (Op.
rr ,I).
r r,',,. S()sir Liopui|a moguinost posebne lingvistike iskaza (rlinguistique
' 1, r i,lr lirl<vr ona moZe biti, o tome Sosir iuti. Evo ita on kale tim po-
rt L,rr ( lroisjr cntre dcux routcs qu'il cst impossitrle de prendre en nt€mc
 PUTEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE TE',TKP. 69 i

68 MIHAIL BAHTIN

jezik se suptot- i druga Dirkemova (Durkheim) sociolo3ka $kola, koju

Istadi 6emo osnovnu Sosirol'u tezu: - predstavlia takva figura kao bto ie Meje
rr lingvistici (Meil-
,toot;i iskazu kao socijalno indittidualnome' Iskaz ie' na
It:t). Neiemo se zadrLavati na karakterizaciji niegovih
ili"l"tr.,- p"ip,rtto indi"idualan' U itome ie' kako iemo
ditavog pravca ap- pogledasO. Oni se potpuno uklapaju u okvire navedenih
a*;e vialti, proton pseudos Sosira ()snovnih stavova drugog pravca. I za Mejea je iezik so-
straktnog obiektivizma'
----- , ijrrlna poiava, ne kao proces ve6 kao stabilan sistem ie-
je
indlvidualni akt govorenia-iskaza, koii tako odludno zii:l<ih normi. Spolja5nji karakter iezika u odnosu na svaku
nuZan faktor
rlAaft i i,lingvistike,"vraia se' medutim,-kao
rrrtlividualnu svest i obaveznost njegova, po Meieu suos-
ova se poslednia.u du.hy dt"gog,l:1l::
iezl{azs. )\/nc soci'alne karakteristike jezika.
"lr,*ili
o$tro supiotstavlia Sosirovom ieziku kao.sinhronom
slstemu' I r(
'lakvi su pogledi drugog pravca filozofsko-lingvistidke
ii"i""tili tfada'>iskaz< s niegovom individualnoSdu i slu-
sasvim drukdiia rrri.;li apstraktnog obfektivizma.
J"i""Sl,j, sioga niom vtada zakonitost -
Mnoge Skole i struie lingvistidke misli se. naravno,
od one kofa vlada sistemom iezika' rr,' rrl<lapaju u okvire dvaju okarakterisanih pravaca. U
Dstoga kaZe Sosir sinhroni Df-enomen( nema rrrri zudatak spadalo je trasiranje samo magistralnih pra-
-
nideg-zaiednidkog s
-
-dijahro.nim
'.' ' Sinhrona lingoistika vrr, rr. LJ poredeniu sa dva analizovana pravca sve ostale
-ori itit"Zivati iogidke i psiholo5ke odnose izmedu ele-
l' 'prv(: {ilozofsko-lingvistidke misli ili imaju me$ovit i kom-
-""*" t"ii posto-p i obtuz'''itt sistem' onako kako ovi l,r,'rrrisni karakter ili uop5te nemaiu principijelne orijen-
oostoie za iednu istu socijalnu svest'
o""'"0'iifhr""t^ !rlr tjr'.
t;"srxt;&,, nasuprot mora izudavati
"izmedu elemenata koji ilede loqre' iedan za drugim i ne
tlzmimo tako krupnu poiavu lingvistike druge polo-
odnose vtrr' XIX veka kao $to ie bio pokret mladogramatitara.
oostoie istovremeno--r" l"iit" istu sociialnu svest' .tl
i ne obrazuiu Atlir,l()tilrmatidari su jednim delom svoiih osnovnih sta-
ir.-rj*i r"-."i"i" i"au" d.ogog u vremenu
v,'!,r lx)vczani s prvim pravcem) teZe6i njegovoj donjoj
medu
'--- sobom nikakav sistemtze' lrz.i,rlo$koj granici. Poiedinac koii stvara jezik za njih
za
S"tito"i pogledi na istoriiu veoma su karakteristidnifilo' ie rr ,:;rrovi fiziolo5ka jedinka. S druge strane, mlado-
aufr-.a.io"alizria koii do danas vlada u drugom pravcu
elrrrnrraiu'i su nastoiali da na psiho-fiziolobkom tlu izgrade
,"fr["-]i"gtit,iete mistl i za koji ie. istorija - iracionalnN elrrlrilrrr' plirodnonaudne zakone iez\ka, koji su potpuno
stihija koia' remeti logidku distotu' iezidkog sistema'
'*'--soti't Her,rvlirri od individualne slobode govornika.
injegova"Skola nisu u na5e vreme iedini vrh ( )rrrrlrr mladogramatidarska ideja glasovnih zakona
apstraktnog obJektivizma. Naporedo s niom uzvrsu'e I I ttrttl,r tt'l,::c)1)1.
temps; elles doivent 6tre suivies sdpardment' On
peut A la rigueur conserver le n ll lirUlvistici, kao i u svakoi posebnoi nauci, postoie
att* et parler d'une linquistique dc
I ,ir a
',,,r,,\,nir nadina da se dovek izbavi od obaveze i napora
d.e linguistique chacune de disciplines
puole-. Mais il ne faudra pas "",
la confrondrs avec la linguistique proprement dite'
dont la laneue est I'unique objet( (Op' cit" p' 38-39)' - ' poglede u vezi s osnovma Dirkemovog sociolo5kog metoda
2ssosirkaZe:\Toutcequiestdiachroniquedanslalangnnel'estque +:t" ,l ^1,l.,'!c
I I ll'tcrson u navedenom dlanku .f,suR RaR coqsatbsoe tBJreme
Ia parole. C'est dans la parole qo" ," t" trouve le germe de tous les changemt aJ=:.rr rr,l''t i lrrlrliogra6iu.
(p.
-- 138). '' |,lrvrr rr,krvi mladogrmatiCtrskog pravca su: OsthofL Dds physiologische
2s )C'est ainsi que le rph€nonCne< synchronique n'a rien de commun ..-2e..t, t tr,'lt,, l\lonurtindrsprechlichenFormbiAwe(Berlin, 1879),Brugmmn
des rapl
le diachronique . . ' (p. 129). La linguistiqre qmchroniqu s'occupera ==J
:,--!r :,r' t . r,rttn,triJ.l der vergleichenden Grmatib der indogeman*chan Sprachen
logiques et psychologiques reliant des termes coexistails
et fomanu systemc' r : , 'r, ,q I tllrrrr jc I toma 1886). Progrm mladogramatidua izloZen ie u pred-
qo'itr aott aperqus par la m€me conscience collective'
reliantt
' ' |'rli!r' ( 'rrll'('ll ulrd Brugmann, Mor|hologische Untqsuchmgen' I' Leipzig'
La linguistique diachronique dtudiera au contraire les rappons T;;.'
qui se su
termes successifs non aperCus pil tme m€me conscience collective' et
lesunsauxautressansformersystemeentleeux((op'cit.p.140).Kurziv
70 MIHAIL BAHTIN

odgovornog i principijelnog, a to znadi filozofskog mi5ljenia. GLAVA DRUGA

Prvi nadin je da se odmah prihvate sve principijelne tadke
gledi5ta (akademski eklektizam), drugi da se ne prihvati
niiedna principiielna tadka gledidta i- da se tinienica<
TEZIK, GOVOR I ISKAZ
proglasi za fundament i kriterijum svakog saznanja (aka-
demski pozitivizam).
Filozofski efekat i iednog i drugog nadina izbavliania Da li ie jezik hao sistem normationih autotdentitnih
od filozofije isti je, jer u oba sludaja pod pla5tom >dinjenice< formi - objektiaan? Jezik kao sistem normi. i stz.tarna
taika gleditta goooreie saesti. Kakta jezitka realnost
u istraZivanje prodiru sve mogu6e principijelne tadke le2i u osnoai iezitkog sistema? Problem tude, stane
gledi5ta. Izbor jednog od ova dva nadina potpuno zavisi reii. Gretke apstraktnog obj ektiztizma. ZahljuEci.
od temperamenta istraZivada: eklektidari su dobrodu$niji,
a pozitivisti
- dangrizaviji.
Ima veoma mnogo lingvista pa dak i ditavih lingvi- U prethodnoj glavi potrudili smo se da damo potpuno
u smislu naudnog tehnidkog obu- ,,lr jt:l<tivan
pikaz dvaju pravaca filozofsko-lingvistidke misli.
stidkih Skola (Skola
iavanja) koje sebe -izbavljaju od napora filozofsko-ling- lirrrlrt smo duZni da ih podvrgnemo temeljnoj kritidkoj
vistidke orijentacijie. One, razume se, nisu u5le u okvire 'ulrlizi.. Tek posle toga moZemo odgovoriti na pitanje
ovog pregleda. lrrrr;111yljep6 na kraju prethodne glave.
Neke lingviste i filozofe jezika, koje ovde nismo spo- Podeiemo od kritike drugog pravca apstraktnog
menuli, Otmara Ditriha (Dittrich) i Antona Martiia (Marty) ' 'lr
jr'[rtivizma. -
na primer, morademo pominjati u daljem tekstu pri analizi l'rc svega, postavidemo pitanje: stepenu u kom ie
,ri',t.rrr jezidkih autoidentidnih normi, ti.
problema govorne interakcije i problema znadenia. sistem jezika kako
grr r;lrvataju predstavnici drugog pravca, realan?
-
Nuravno, niko od predstavnika apstraktnog objekti
Na podetku ove glave postavili smo problem izdaajanja i v I zr rr r ne pripisuje sistemu iezika materijalnu, stvarnu real-
r

ogranitatsanja jezika kao specifiinog objekta istraHivan:ja, rrrrrrr. On 'e, dodu5e, iztaten u materijalnim stvarima
Poku$ali smo da pronademo oire putokaze koje su na putu zrrrl<rivima, ali, kao sistem normativno identidnih formi,
re5avanja ovog problema ved postavili prethodni pravci
,lr l,' r'calan samo kao socijalna nofma,
filozofsko-lingvistidke misii. U krajnjem ishodu na$li smo l'r't:dstavnici drugog pravca stalno podvlade i to
se pred dva niza putokaza koji pokazuiu u sasvim suprot- ir, ;r'rlrrn od njihovih osnovnih stavova da je- sistem
nim pravcima: pred tuzarnq. individualnog subjektiaizmal
-
fu ril it 'ztt sztaku individualnu svest spoliasnja objektivna
antitezarna apstrakmog obj ektiztizma. ,itrt, ru(ir koja od te svesti ne zavisi. Ali, kao sistemauto-
Sta je onda istinskosredi$te jezidke stvarnosti: indi. i,l,rrrrtrrilr nepromenljivih normi, ona je takva samo za
iezika? I il,lti.r,lrrrlrru svest i s tadke glediita te svesti.
vidualni govorni akt iskaz
- ili sistem
je forma bivswovania -iezidke stvarnosti: neprekidno I I slvlri; ako apstrahujemo subjektivnu individualnu
.!r |
ladko postaianje ili statidna nepromenljivost autoi =i, 'i'l stoji pred jezikom
trilr rr,,rrrri,
kao sistemom za nju neospor-
normi? ako na jezik pogledamo doista obiektivno,
tql,, rrri srr strane, ilirtadnije, stojeii iznad jezika, onda
hif 'rl.,rv srrrriini sistem autoidentidnih normi nedemo
rrd,r llrrpltrtiv, naii 6emo se pred neprekidnim posta-
i*r,;' ;11 rrol llli jg2iftg.
72 MIHAIL BAHTIN
Sa stvarno objektivne tadke glediSta, koja se trudi da
baci pogled na jezik potpullo nezavisno od toga kako se on
predstavlja datoj govornoj jedinki u datom momentu)
jezik se pokazuje kao neprekidni toh postajanja. Za objek-
tivnu tadku gledi5ta, koja stoji iz.nad iezlL<a) nema realnog
momenta u dijem preseku bi ona mogtra izgraditi sinhroni
sistem jezika.
Sinhroni sistem, na taj nadin, s objektiz.;ne tatlee gle-
di{ta, ne odgovara ni jednom realnom ?nomentu procesa
istorijskog postajanja. I stvarno, za istoriiara jezika koji
stoji na dijahronom stanovi5tu, sinhroni sistem nije realan
i sluli samo kao uslovno merilo za registrovanje devija-
cija koje se dogadaju u svakorn realnom momentu vremena.
Dakle, sinhroni sistem jezika pcstoji samo s tadke gle-
di5ta subjektivne svesti govorne jeclinke koja pripada datoj
1'eziikoj grupi u bilo kom momenru istorijskog vremena.
S objektivn-e tadke gledi5ta, on ne postoji ni u jednom
realnom momentu istorijshog vremena. .&4.oiemo pretpo-
staviti da je za Cezata dok fe pisao svoja dela latinski je-
zik bio nepromenljiv, neosporan sistem autoidentidnih nor-
mi, ali se za istoridara latinskog jezika (u istom momenru
kada je Cezar radio) odvijao neprekidni proces jezidkih
pf,omena (neka istoridar i ne moZe da ih flksira).
U analognoj se situaciji nalazi svaki sisten socijalnih
normi. On postoji samo u odnosu na subjektivnu svest je-
dinke koja pripada darom, normama regulisanom kolek-
tivu. Takav je sistem moralnih i pravnili normi, normi
estetskog ukusa (postoje i takve) i t.sl. Razume Ee, ovc
norme su razlidite: razliiit je stepen njihove obaveznosti,
razlidita je Sirina njihovog socijainog dijapazona, raziidit
je stepen njihove socijaine relevanrnosri, koji se odredujc
bliskoSiu osnovi, itd. Ali vrsta njihovog biia kao nor-
mi, jedna je te ista
one postoje samo u odnosu prema
subjektivnim svestirna- ilanova datog kolektiva.
Sledi li odatle da je sam taj odnos subjektivne sve-
sti prema jeziku kao sistemu objektivnih neospornih normi
li5en svake objektivnosti? Naravno da ne. Ako se tadno
razume, taj odnos moZe biri objektivna iinjenica.
PUTEVT MARI{sISTidKE FTLozoFIJE JEZTKA 73
,,\1'.o kaiemo da fezik kao sistem neospornih i nepro-
.' ,,ii1,,,il1 ir.orrni postoii ol-tjektivno naprarriiemo krup-
"i, r,rt:iku. Ali ako i<aierno da je jezik - u odnosu na in-
t ,,iurrlnu svest sistern neospornih i nepromenljivih nor-
\t je rnodus irostojan;'a jezrka za svakog ilana datog
r, ,' i.rr.il koletr<tiva takav, onda tema izrazrti sasvim ob-
r' l,r,.,irn od.nos" Drugo je pitanje da li je fadno i-rtvrdena
,,",, r.':irrjenica, da 1i je za svest govorn.ika jezik zaista
, ', nLrprotrlenlliv i statidan sistem normi. Zasad (e-
',
j' r, 1-ritanje ostaviti otvorenim. No, u svakom sluday'u,
,,lr ,1; q.y utvrdivaniu izvesnog objektivnog odnosa.
'.li..r.l, mcdutim, gledaju na stvar sami predstavnici
'r i,,il,lirrolt objektivizrna? Tvrde li oni da je jezik sistem
,,1 r, Iri,,,r;ri.h i neospornih autoidentidnih nolmi ili su
,,i Li),ll? da je takav samo rnoclws postojanja jezil<a za
,,1,1, 1i,,1-111 svest onih kclji na datom jeziku govore?
'
oyo pitanje rnoraieuro odgovoriti na sledeii nadin.
l',1'i
r",'/:iira preclstavnika apstraktnog objektivizma sklona
i ,l r ,;:r!-fltlfa tezu a nepasrednoj realrlosti, neposredno.i ob-
'i, ',r711.er7 jezika kaa sistema noyi,lxat;pno identitnih
formi.
, I ,",ih precistavnika drugog pravca apstrai(tni objek-
,, , rril rlir-eiitno se pretvara u hi.postazi"rajuii apstraktni ob-
: ,,! : t,itr.. Drugi predstavnici istog pravca (trrao Meje)
r
',rr, rrijisuisvesnisuapstraktnog i uslovnog karaktera je-
, l, rt r;istema. A4edutim, niko od predstavnikaapstrakt-
,, ,,l,jr:litivizma nije do5ao do jasnog i razgovetnog ra-
,,",, '.,,rlri {}ne vfste Etvafnosti kclja je svojstvena ieziku
r' ,'i,r, litivnom sistemu. U vedini sludajeva, predstav-
, ' i ,,,(tq pravca balansiraju izmedu dva shvatanja redi
l l r', rri1(i u primeni na sistem jezikal- izmedu shvata-
lcli, C-a tako kaZerno, pod narrodnicirna (s tadke
.r,r rii.rbiektivne svesti govornika) i trez navodnika (s
'r,,;rr: {.a.iiie glediSta). Tako, uostalonr, postupa i So-
| 1,
' I i ,* relenje pitanja on nc daje.
\n pitatl cla li jezii< za subjektivnu svest
:r:rriil rnorarno
r,,l ir stvarrio postoji kao objektivan sistem neospor-
' ruirivno identiinih formi, da li je apstraktni ob-
-t4
MII Ir\1I- I3AHI'IN
iektivizanr tadno shvatio tatku gledi5ta sublektivne svesti
govoi'nilri? lli c.irr-igadijc: cla li je rnocluspostojanjaiczika u
subjcktivnoj govornoi s'',Icsti stvarno takav?
Na ovo pitanje m()rairro odgovoriti odredno. Subjek-
tivna svcst r;ovorrtil<tr txrpste ncma posla s iezikorn kact
sr sisterncin nol'mativno icienticnih fbrmi. Tal'.art sistem
srmo je apstltlicija c1'rltijena uz ollJ'omne napore) s odre-
<lenom saznajnom i plalr.tidnorn itlijcntacijorn. Sistem je-
zika je ploizvod lellclisijc ,.t jcziku, tr<oju uopdte ne vr5i
svest samog onoi4 koii datinr jezikou go',tori i koja se r-rop-
Stc nc vrSi za ciljeve srmog suvot'cttia.
LT stvat:i, orijentacija govornika ie usileretia lia datom
konkretnom ishazu lioji on izgovara. Za niaga se radi o
plimeni nornlativno identidne fbrme (pretpostatrimo zasacl
njenu prisutnost) u ciator:t konkretnom kontckstu. Za n1e-
ga teii5te nije u ider-ltidnosti fbrtne .;e6 u onotn novom
i konkretnorn znadenilr koje ona u dator:r l<ontckstu do*
biia. Za govor:nika nije valan orrr.j aspel<t forme koii je
itli q srrim bez intzetka sludalevitna njene primene, kakvi
god ti sludajcvi bili. Ne, za govornika ie vaLan onaj as-
pekt lezidke forme zairvatriujudi liome ,.'ita moie figurirati
u datom korlteksttl, zahvaliuiu6i konte ona postaje ade-
kvatni znak u uslovirna clate konkletne situaciie.
\zrazicemo to ovako : za gotorniha jezi['ha forma nije
valna lzao stahilan i uvek ot,ttoidetziittttt signal, rtei kao
uvek ltrasncnljia i elastitatr znak. Tailva ie tti:ka gledi5ta
govornika.
.AIi govornik mora uzimati u obzri" i tadku glediSta
onog ko slu5a i razurneva. Moida baS tu stlipa na snagu
normativna identidnost jezidke f'orme?
,{1i ni to nije sasvim tako. Osnovni zadatak razumeva-
nia nikako se ue svodi na momena.t prepoznavania iezidkc
tbime koju je govornii< upotrebio, kao poznarte, kao Diste(
fbrme, kao 5ro razliovetno prepoznaiemc, na primer, si-
gnal na koji se joS nismo clovoljno navikii ili kao Sto pre-
poznajeinc folrnu malo poznatog iezika. Ne, zadatak rir-
zttinevanja ne svodi se na prepoznavanjc upotrebljene for-
me vei upravo na njeno razumevanje u datom konkret-
purEVI ivTAEKSISTICKE FILozoFIJE JEZIT{A 75
nom kontekstu, na razumevanje njenog znatenja u datom
iskazu, tj. na razumevanje njene novinc) a ne samo na
prepoznavanje njenog identiteta.
Drugim redima, ni onaj ko razumeva i pripada is-
rom jezidkom kolektivu nije orijentisan nfl datu jezidku
firrmu kao statidni autoidentidni signal, vci kao na pro-
rncirljiv i elastidan znak.
Proces razumevania ni u kom sludaju sc nc sme br'-
krrti s procesom prepoznavanja. Oni se veorna raziikr.rju.
li:tzumeva se salno znak, a signal se prcpoznajc. Signal
j,' iznutra statidna, pojedinadna stvar, koja zapravo ni-
',tlr ne zamenjuic, ni5ta ne odraZava i nc i-lrelama ve6 je
I'rrlio tehnidko sredstvo za ukazivanje na ovaj ili onaj
t,r,'clnet (odreden i statidan) ili na ovu ili onu raclnju
ir:rliode odredenu i statidnu!)1. Signal ni u kom slu-
,,rjrr ne spada u oblast ideolo5kog, signal spada u svet
t, lrrriikih stvari, u oruda zaproizvodnju u Sirem smislu
' t ,i. -ToS sri dalje od ideologije signali s kojima ima po-
r rllicksologija. Ti signali, uzeti u odnosu na organizam
' t,rtivlne Zivotinje, tj. kao signali za nju, nemaju nikakve
' ', s proizvodnom tehnikom. I(ao takvi, oni nisu sig-
', rlr, r't:d nadraZivaii posebne vrste; jedino u ljudskim ru-
L'rr;r t'lisperimentatoraoni figuriraju kao oruda za proiz-
, ,, lrrlr r. Samo su Zalosni nesporazum i neiskorenjive navike
,,, l'riikog miSljenja bili uzrok Sto se od tih rsignaiar nasro-
initi maltene kljud za razumevanje jezika i ljudske
', ,lrrnutraSnje
',,,rlr'
I redi).
izvesna iezidka forma samo signal i dok je
l),'1, ;'1y
,,, rrr I'rrzunteva prepoznaje kao takav signal, dtttle ona
. '1 't " ./.it niega nije jezidka forma. diste signalnosri ne-
,1 rri u podetnim fazama udenja jezika. I tu je forma
,' ,,r, :r!rr r-ra kcintekst, i tu je ona znak, mada su pri-
,,ri'rr(rrat signainosti i s njim korelativni t)lomenat
: I !rrr;trtiil.
', ,l rr:r i (lltroumna razlikovanja signala i konr.binacije signala (na priner,
;
,
; ; ll :;,:,,, ffi ,l,l:,TlH:1""
t , \t\rltrilt Jiit Karl Vossler,
r:':i":",T'.:.ffi ,liil'lllll,ill;
S. 61-69.
tF;rF*'

*-."

MIIIAIL BAHTIN PUTEVI MARKSISTICKE FILozoFIJE JEZIKA 77

76
me. Pred onim Sto govori na materniem jeziku red ne
Na tai nadin' konstitutivni momenat fezidke .forme stoji kao vokabula, vei kao red iz najraznovrsnijih
tuo ,"uf.u-itupSt" niie signalna auto.identidnost ve6 spe-
j jezidke forme kon- iskaza dlanova A, B, C itd. istog jezidkog kolektiva
;ifid; p;"*.r,i1irrort za lazume'oanje vet tazu- i kao ret iz najraznovrsnifih vlastitih iskaza. Potrebna je
stitutivni momenat niie prcpozr-ravanje..uistog<'
mevanie u prilv()m smisiu iedi' t!' oriientacija tt datom posebna, specifiina usmerenost da bi se odavde do5lo do
u postaianju) a ne rrutoidentidne redi leksidkog sistema datog jezika voka-
il;;;;l$"],i J".ri situaciii, oriientaciia
staniuz' lrule. Stoga dlan jezidkog kolektiva normalno - donikada
r"tii."i".ii"< u nekom statidnorn
rl() oseia pritisak za njega neospornih jezidkih normi. Forma
Iz svega toga, nat'avno, ne slecli da momentausignali- yt,il<a rcalizuje svoje normativno znadenje samo u vrlo
zaciil i.rioit o..iutiunog nronrcnla lrepoznavania ieziku
za iezik liao takav' on r ,'tliim konfliktnim trenucima koji za govornu aktivnost nisu
ffi;. i;;;", "ri "ii. l'"nstitutivirn
novim kvalitetom znaka l:rr:rliteristidni (koii su za savremenog doveka gotovo is-
-i"lt"'gl"apsorbovan
ie diialektidki ukinut,
Si gnal prc.poznavanie diialck- I l;rriivo u vezi s pisanim govorom).
tli.-ilrio-^ n"" -
*lit'nie"m iezit.u' q' uptauo 'u it^-li'l.l
iiiill"^"r.i"tti ,, jezidkog
'l'ome treba dodati oS jedan veoma bitan momenat.
f
| ;(
;;;;i t";" datog kolektiva' U. procesu usva'anla '\/()l'na svest onih Sto govore, u su5tini, uop5te nema posla
se joS' tako re6i' l,rlntom jezika kao takvom i s jezikom kao takvim.
t.*ti"il.rrm ,ifirruttto.t f p'"po"nuuanjenije do kraia po- It:zidka forma, u stvari je, kao 5to smo upravo po-
;;.4;;;,'ios "iti prevladani, iezik ioi apsorpciia signal- l,r.',rli. sovorniku data u kontekstu odredenih iskaza, a
r.*-i"ri("*. Ideai "tt"iu"i"' iezika ie
prepoznavania distint t,r! rrir tome, samo u odredenorn ideoloskom kontekstu.
nosti distom zrrukounol6u, apsoipciia ri ,.rr':rlnosti mi nikada ne izgovaramo redi i ne iujemo
razumevaniem3.
^*-i;;;i';dinfezidka svest onog sto govori i onog sto ,,, r \(( tuiemo istinu ili lai, dobro lli zlo, vaZno ili ne-
ziuoi gouottt6l aktivnosti ptd*i:,1it
,:r rrr, 1'rrijlltno ili neprijatno itd. Ret je uoek ispunjena
slu5a i razumeva,
-nema
;;;s,; "
posla s apstraktnim .- sistemom normattv- '.i..'1,,'.l.rtttt ili Eiaotnom sadrdinom i znatenjem. Mi je razu-
snrr- ,,,, rrr,, l:ro tal<vu i odgovaramo jedino na takvu red koja
flrmi jezika ve6 s jczikom-govorom.u ,
"o'iJ"ntie"ih date jezidke firr- i,lcolo5ki ili Zivotno tide.
il ird;;;;;i -og..reirt to"teksta upot'ebe I rrrr'r'ijurrl pravilnosti primenjujemo na iskaze samo
:, ,, ,, 'rrrr:rlnim ili specijalnim sludajevima (na primer, u
t Videiemo dalie da ie upravo takvo rzumevanje u pravom smislu' razulno-
ti' u osnovi govorne in-terakciie' Izmcdu rrztt , r ;.ikr). I(riterif iezidke pravilnosti obiino je ap-
vanie postaiania, u osnovi odgouo'"' orlg'r
oBtra granica' Svako razumcvanic rrr r islo ideolo5kim kriterijumima: pravilnost iska-
mevanja i odgovora uopste -oz"'po*ei
'"Ln"tmev" t toui kontekst' u moguci konreksr odgrrvotl'
vara, ri' prevodi ono Slo se , istinito5iu datog iskaza ili njegovom la-
,, 'l,rrjr.sc
osnovu rvllt
3 Navecleni *"t o'ottiCno-"li' bez tadne teorijske svesti' dini
Su$tina rih metoda svodi se ughvlrrtlrl ,r', r,()\,0111 poetidnosiu ili banalnosiu i t.sl.a
zdravih metoda nastave Zivog stranogjezika'
na upoznavanic udenika sa
"'untto* jeziekom formom samo u konkretnom !r'rl i, ,l t, u procesu praktidnog ostvarivania neodvojiv
upoznajc s nekom rediu samo prcko ttl16 ,,,'r' itlcoloSkog ili Zivotnog naboja. I ovde ie po-
tekstu i konkrernoi situaciii..r"rc ii."'oor. prclnrrrF
.urtii, tot"t.," u koiima ta red figurira' ZahvaliuiuCi lome' moment ! ,, r ,.\ rn
podetka se diialektidki apsorbuie i spaia s ntrtrtrttl
lt[e l)oscbna, ciljevima govornikove svesti neu-
vanja identidne reci od samog Medutim' rcd izvnrlsn'
i novine' ,, !,., ,r .rrr('r('nost) cia bi se jezik apstrahovao od nie-
njene kontekstualtt p'o^ttilito'ti' razliditosti l*l'u
s odgovaraiudim ruskim znadcnjctrr'
iz konteksta, zapisana u 'u"'tt i tutg"t"
postaie poieclinadno-stvarna i inertna' dok u procesu nictr'g I e
reii se signalizuie,
prepoznavanja' tlkratko receno' I'rtrvllr'
,, r,,;, I rrk,r tcrio l<asnije videti, ne moZemo se sloZiri s Foslerovom
zumevania suviSe iak po'ti"'-o-"t"t t .',r,, 1',,.,1rrr.11 i odrcdenog iezidkog ukusa koji se ne slaZe uvek sa
zahteva da se forma ne smc rrtvdlsll
zdrava metodika praktidne tu'i"u" i*it* nrrrrllwi I ,,,, ,rl r:i()rur{ estetskim, saznainim, etidkim i drugim.
forma' vei u konkrernoi -
apstraktnom sistemu iezika' k"o atiola"ttiCna
i"kaza kao promenliiv i elastidan znak'
 r-

78 MIHAIL BAHTIN purEvr MARKsIST.TCKE FrLozoFrJE IEZTKA 79

govog ideolo5kog ili Zivotnog naboja. Ako to apstraktno lriii i Rimljani i Grci (Aristotel je tipidan
odvajanje proglasimo za princip, ako supstancijalizujemo ,;rr bili i Indijci.
fiiolog); fitolozi
jezidku formu odvojenu od ideolo5ke sadrZine, kao Sto dine MoZemo direktno
neki predstavnici drugog pravca) onda iemo opet do6i do I"i]" dl._rg lingaisrika jaxlja Mnto i
r,t,lo gde i kada su se.,joaile..f;loloike'
poircar.' p;i"l"Sn"";"
signala, a ne do znal<a jezika-govora. t"'r:(''c rodila iing'isriliu, njiiialt nj"r,,i t
Odvajanje jezika od njegove ideoloike sadr{ine je- i,, lcnama ostavila svoju filolodl,u fruiu.-iu
i u njcnim
"i"uf<u
-
dna je od najkrupnijih gre5aka apstraktnog objektivizma. l,utli mrtve. Ali, da bi.oi.ladala f.rrto treba da
Dakle, jezik kao sistem normativno identidnih formi ,r, 1,1'L-liiclnsnr postajanju ._
tivi";;;,.;;om u njegcvorn
njoj nedoiiaiu zvuci.
uop5te niie stvarni modus postojanja jezika za svesti po- I)otpltn. tacno lla tu filoi.rSilu ,uSt;ii, ;ir<iocvr.opsiiog
jedinaca koji njime govore. S tadke glediSta svesti govor- t'rr'r'istidi<og mi5ljenja ui<azuje "'""
nika i Zive prakse njegove socijalne komunikacije) nema "f.ua.mii.'N. J. M";:
,]l:ryli2uci.t,bjektom istraiivan;a iro;i ,* foS ao.,no
direktnog puta do sistema jezika apstraktnog objektivizma. ',,r,rrrr':r(), naJme, rn,joevropskim jezicima istorijskih
Sta u tom sludaju predstavlja taj sistem? r L,rt'i:i pr-i tom skoro isirljudivtr od oi<amenlenihci_,oha,
Od samog podetka je jasno da je taj sistem dobijen l rrrilr jczika, i to u prvom redu od mrtvih j"riLo, fornii irraol
putem apstrakciie, da se sastoii od elemenata apstraktno r,,1'1;iq1 lingvistika, prirodno, nije mogla
odvofenih od realnih jedinica govornog toka od iskazA. | ,,, , '. nirstilnka govora uop5te porekio sama eksplicirati
- biti oprav- i njegcvih
Svaka apstrakcija, da bi biia zakonita, mora lrr rra drr:gom mestu: "iaouuor.
dana odredenim teorijskim ili praktidnim ciljem. Apstrak- prepreku (za izwtauan;e pir;obitnog
cija moie biti plodotvorna i nepiodotvorna; moZe biti plo- , i.1:rilciru gcvora
/i.) ne pr.edstavlja teskoia ,u"iii, lstraZliai;u-iti
,,llrrr:rli
clotvorna za jedne ciljeve i zadatke a neplodotvorna zl ,, 1,, oiiglednih podataka, u"e nut"--rruudno
druge. r " rrr. r'.rlicionarnim midljenje
filoios1..im iii r,"ii"r""-istorijskim
I(akvi su ciljevi u osnovi lingvistidke apstrakcije koirr i l, ,1,,i, nir s1,'etr koje nije vaspitano na etnoto5ko_ildi;:
dovodi do sinhronogsistema jezika? S koje tadke glecli$trr ' , , r ,, ', ,'pciji Zivog gcrrora, njegovih beskrajno sloboEnih
je taj sistem plodotvoran i potreban? , ,' ,l r, I ilr pr.cliva<r6.
,l

U osnovi lingvistidkih metoda ini5ljenja koii dovotlc ! r :rl.;rticnlika Id. J. .Nlara, razume se, ne
do stvaranja jezika kao sistema normativno identidnih forrni, ' ',, r, ', i .Pg'ls1ifts, koja vaZe sarno
' r
daje ton eitavoi ,ur,r"*.rii;
stoji praktitna i teorijska Lrsrnerenost na izu[avanje mrtuilt r \{,lr
stranih jezika koji su se saduvali u pisanim spomenicirtttt, | ' ,',r,l .r ;,',iza ditavulingvistiku kakvu uil,*iiir""_"1
l<ako rckosrno, svugde
Treba odludno istaii da je ta filolo5ka usmeren()st l ! ,,1,,,r,,lt llL lilolo5kom potreb*om, teao ntotogii;.-^-"
lingvistika''ie
znatnoj meri odredila celokupno lingvistidko mi5ljt'rrir" | ;r r'r.it,.nog monoioikog iskaza _1 0."l,"69 uv.t
evropskog sveta. To miSljenje se formiralo i sazrclo rrrr .., 1 ,,, ,tl riajdublje realiosti.
, ,io_
leSevima pisanih jezika: u procesu oZivljavanja tih lcicvrr . :'!!,,,,,r,,,l,riliim iskazom ili, tadnije, Baveii se iuf."l_
izgradene su sve osnovne kategorije, osnovni pristrrlrr I : ,r,r, , trrrjt.rrih za
nizom takvih
n1v. samo zajednidtvom
navike toga mi3ljenja. ' 'r r r, r.r,'r.:rclil,ala svoje metocle
l""if.r,
Filologizam je neizbeina odlika ditave cvrol':,1'r= i kategorije. '
!, r,,,,rr.1,,,;l i i5li17;'e.vei_apstrakcija,
moZ"e se, dodu5e,
lingvistike, uslovijene istorijskom sudbinom njenog rrrr r ',,,,,1rr;r :rlrsli.ukt:ija. Svaki monolodki iskaz,
tanka i lazvitka. Ma kolikodaleko i51i u pro5lost, l)rirtrr'i uktiu_
istoriju lingvistidkih kategoriia i metoda, svudA slci, rri,' t t' ti,, ttrr,ti)tt.r; pd3alliit!fl nr\eiAuaecteii
meopuu, M._l/,, 1926,
filologe. Nisu samo Aleksandrijci bili filolozil filol'zr ',ri
r#@f.! !ffi_
80 MIHAIL BAHTIN
dujudi i pisani spomenik, neodvoiiv ie element govornc
komunikacije. Svaki, pa i zavrSeni pisani iskaz, na neSto
odgovara i na neki je odgovor orijentisan. On ie samo
karika u jedinswenom govornom lancu. Svaki spomenik
nastavlja rad prcthodnikA, polemiSe s njima, odekuic
aktivno razumevanie-odgovor, predvida ga i t.sl. Svaki
pisani spomenik realno ie neodvoiiv deo ili nauke ili knii-
Zevnosti ili politidkog Zivota. Pisani spomenik je, kao
svaki monolo$ki iskaz, usmeren na to da bude shvatan u
kontekstu tekuieg nauanog Zivota ili tekuie kniiZevnc
stvarnosti, ti. u postajaniu one ideolo5i<e sfere diji ie neod-
vojivi elemenat.
Filolog-lingvist ga, rnedutirn, izdvaia iz te realnc
sfere, shvata ga tako kao da ie on sama sebi dovoljnu,
izolovana celina, i ne suprotstavija rnu aktivno ideolodktt
razumevanje, vei sasvim pasivno razumevanje tl komc
nema latentnog odgovora, kao 5to ga irna u svakom istin-
skom razume\raniu. Tai izolovani spctnenik, kao do-
kument jezika, filolog dovodi u vezu s drugim spo-
menicima u ravni datog jezika.
Metode i kategoriie lingvistidkog mi5ljenia su se i
formirale u procesu takvog poredenia i uzaiamnog osvet-
ljavanja izolovanih monoloikih iskaza u ravni jezika'
Mrtvi iezik ie, za lingvistu koji ga izutava, na-
ravno, strani fezik. Stoga sistem lingvistidkih kategoriirr
uop5te nije proizvod saznaine refleksiie iezidke svesti
onog ko govori datim iezikom. To niie refleksija o ose6anitl
maternjeg jezika; ne, to je refleksija svesti koia probiitt
sebi put u nepoznati svet stranog jezika.
NeizbeZno pasivno razumevanie filologa-lingviste pro-
jektuje se i u sam spomenik izudavan s tadke gledi5trt
jezika, kao da je taj spomenik sam po sebi usmeren nrt
takvo razumevanie, kao da ie pisan bai za filologa.
Odatle proistide iz osnova pogre5na teorija razumevit-
nja koja nije samo u osnovi metoda lingvistidke interprelrr
cije teksta ve6 i u osnovi cele evropske semasiologiic,
eital'o udenje o znadenju i temi redi skroz ie proZeto hl
nom idejom pasizsnog razaneaanja, razumevanja redi nrr
koiu je aktivan odgovor unapred i nadelno iskljuden.
IrurEvr MARKSISTICKE FILozoFIJE JEZIKA 81
Vide6emo kasnije da takvo razumevanje sa unapred
'
,l lirricnim odgovorom u su5tini uopSte nije razumevanie
r, .:rl::r-govora. Razumevanje jezika-govora dvrsto se stapa
., t,lttzimafliem aktirrnog stava u odnosu na ono Sto je
l, (('n(r i ono Sto se razumeva. Za pasivno razumevanje
I rr:rlitclistidno je jasno ose6anje momenta identidnosti
1, :rr'lrtrg znal<a, tj. stvarno-signalna percepcija njegova i,
,r ,l.lrrclu s tim, prevaga momenta prepoznavania.
- jezik je prava odredba
l)rrl<le, mrtvi-pisani-s*ani
- to
1, rl.rr kao predmeta lingvistidkog mi5lienja.
I.::oloztan-zaarien-monalolki iskaz, odvojen od govor-
,,,,' i lcainog konteksta, koii se ne suprotstavlf a moguiem
:rl lrlr)()tf1 odgovoru, ve6 pasivnom razumevaniu filologa
-
r,' r(' poslednja datost i polazna tadka lingvistidkog mi5-
Ir,rrirt.
lior-1eno u procesu istraZivadkog ovladavanja mrtvim
r , rinr jezikom, lingvistidko je mi5ljenje sluZilo jo5 i
r
1, lrrrrnl drugom, ne istra2ivadkom ve6 nastavnom ciliu:
,lt'iifrovanju jezika ved udenju de5ifrovanog jezika.
"',1,,'rrrcnici
se od heuristidkih dokumenata pretvaraiu u
I ,'l',lii, klasidni primer jezlka.
t )i,ai dlugi osnovni zadatal< lingvistike zadatak
r ,'r;rrlnjc aparata neophodnog za udenje de5ifrovanog - je-
,l r, zaclatak, tako redi, kodifikovania jezika za cilieve
l,,l ,l.t' iraSt&ve ostavio ie bitan pedat na lingvistidkom
- gramatika,
,,,, .lii rrfu. Fonetika, retnik * ta tri dela sistema
1, rl rr, tri organizaciona sredi5ta lingvistidkih kategoriia,
',l,r.rz,rrrtli su se u kolotedini dvaju pomenutih zadataka
i,,,'r ir;rilie heuristitkom i pedagoikonn.
lio je-u stvari, filolog?
r\irr l<oliko se razlikor.'ali kulturno-istorijski profili
r,rr ', i:;rrr, od indiiskih sve5tenika do savremenog evropskog
r ', r,lt lingviste, fiiolog je uvek i svuda odgonetad tudih
r r;,rlrr pismena i redi i uditelj, prenosilac odgonetnutog
rlr 1'r111 111 tradicife dobijenog.
l'rvi {ilolozi i prvi lingvisti uvek su i svuda bili sueS-
! :, t Isrorija fle zfla ni za jedan istorijski narod dije sveto

82 MIHAIL BAHTIN
pismo ili predanje nije bilo u ovoj ili onoj meri strano i
nerazumljivo za laika. Odgonetanje tajne svetih redi i
ieste bio zadatak sve5tenika-fi lologa.
Na toj su se osnovi i rodile najstarije filozofije jezika
vedsko udenje o redi, udenje najstarijih grdkih mislilaca- o
Logosu i biblijska filozofija redi.
Da bi se ove filozofeme razumele, ne sme se ni jednog
dasa zaboraviti da su to filozofeme strane reti. i(ad bi neki
narod znao samo svoj maternji jezik, kad bi se red za njega
podudarala s maternjom redju njegovog svakodnevnog
Livota, kad u njegov vidokrug ne bi ulazila zagonetna
strana red, red stranog jezika tada takav narod nikada
ne bi stvorio slidne filozofeme7. - Zapanjujute je $to se od
najdublje starine do danainfeg dana filozofije redi i ling-
vistidko mi5ljenje grade na specifidnom oseianju strane
redi, redi iz drugog jezika, na zadacirna koje svesti postavlja
upravo strana red i udenju odgonetnutog.
- na odgonetanju
Vedski sveStenik i savremeni filolog-lingvist su u
mi5ljenju o jeziku za(aram i zarobljeni istom pojavom
pojavom strane redi. - Medutim, filozofiia iezika i lingvistika ni do dana danaS-
Maternja se red sasvim drugadije ose6a; ona se, tad-
nije, obidno uop5te ne oseia kao red optere6ena svim onim
kategorijama koje ona u savremenom lingvistidkom mi$ljenju
stvara i koje je stvarala u filozofsko-lingvistidkom mi5ljenju
starih. S maternjom redju smo se rsrodili<, nju osedamo kao
odeiu na koju smo se navikli, ili, joS bolje, kao atmosferu na
koju smo se navikli, atmosferu u kojoj Zivimo i di5emo. U njoj
nema tajni: ona moZe postati tajna tek u tudim ustima, i to
hijerarhijski tudim, u ustima vode, u ustima sve5tenika,
ali tamo ona ve6 postaje druga red, spolja se menja ili se
odvaja od Zivotnih odnosa (tabu za svakodnevni Zivot ili
arhaizacija govora), ako ve6 od samog podetka nije bila
strana red u ustima vode-zavojevada. Tek tu se rada >Red<r,
tek tu incipit philosophia, incipit philologia.
- i .,r rciclli€ problema porekla
? Prema vedskoj religiji, svera red, u onoi upotrebi kakvu ioj daje rznalact,
posveieni, svebtenik posraie gospodar celokupnog bi6a, i bogova i ljudi. Svc-
Stenik
-
lznalacr tu se odreduje kao onaj ko vlada pomoiu redi; na redi se osniva svtr
-
njegova mo6. Udenje o tome sadrZano ie ve6 u Rigvedi. Starogrdka filozofcnra
Logosa i aleksandriisko udenie o Logosu dobro su poznati.
I
purEvl 83
MARKSISTICKE FILozovIlE lEzrKA
Usmerenost lingvistike i filozofije iezika na stranu
rt'i nikako niie sludajnost ili samovolia lingvistike i filo-
zrrliie. Ne, tu i" ut*"t.nost izraz ogromne istorijske uloge
I,ju je stiana red odigrala u procesu stvarania svih istorii-
.,l,.il-r iultura. Tu ulogu ie strana red imalau svim sferama
"bez
r,k:olodkog stvaranja izuzetka od sociialno-poli-
-
ri,'liog uiedenia do Zivotne etikeciie. Upravo ie strana
rtt: d"onosila svetlost' kulturu, religiiu, politidku organiza-
, ijrr (Sumeri
- vavilonski Semiti; Jafetidi - Heleni;
liirn, hriS6anstvo- i varvarski narodi; Yizantija, >Yariazi<,
lrrZnoslovenska plernena - iistodni Sloveni i t'sl')' Oul
i,,,incliozna organizaciona uloga strane redi, koia.ie u-vef
,li,lrrzila s tud6m silom i organizaciiom ili koju je mladi
rr,rr,,rl-zavojevat, zaticao na osvoienom tlu. stare i mo6ne
lulrrrle, koja je iz groba porobliavala ideolo5ku svest
,,,',,,.1a-doselienika dovela ie do toga da strana red u
,lrrlrinama isiorijske--svesti naroda sraste s ideiom vlasti,
i,l.jrrm sile, idefom svetosti, ideiom istine, i natera misao
,, rt't":i da se usmeri u prvom redu na stranu red'
rrl,'1i:r nisu stekle objekiivnu svest o ogromnoj istorijskoi
,,1,,7,i s11sns redi. Ne, lingvistika ie sve do sada njome
nas dovaljao
1,,,r,,bljena1ona lidi na poslednii talaskoii se do
,,,1 rrcliad Zivotvorne buiice strane redi, posiednji ostatak
rri, rrt' cliktatorske i kulturogene uloge'
Stoga je lingvistika, budu6i sama proizvod strane redi,
rrl,, rltlEka od tadnog razumevania uloge strane redi u
i,'r,'riii jezika i iezidke svesti. Naprotiv, indogermanistika
i, ,r,l.ridila takve kategorije razurnevania istoriie jezika
l,,l, jrotpuno iskliuduiu tadnu ocenu uloge strane redi'
'\1,,lrtirn, ta je uloga, po svemu sude6i, ogromna'
t,lt:iu jezithog ikrfiania kao osnoztnog faktora ettolucije
,.,,1,, sr,r najve6dm je jasno5iu istakao akademik N' J'
trl;rr liul<tor jezidkog ukr5tanja Mar smatra odluduju6im
jezika.
-*
,,t rkr5ianle uop$te kale N. J' Mar - kao faktor
f
,,' r url(:r raznit- ieiifHn .,'idova pa dak i tipova,.ukr$tanje
i, ,.r,,, lirrmaciie novih vrsta; to ie zapat'eno i moZe se
i,,,rrrrr u svim jafetskim jezicima, i to je jedna od naivair
84 MIHAIL BAHTIN PUTEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE IF,ZIKA 85

nijih tekovina iafetske lingvistike... Swar je u tome 5to bcdljivije i najpreciznijeizralene ba5 u doktrini apstrakrnog
onomatopoetski praiezik jednog plemena niti postoji niti ie, objektivizma.
kako 6emo videti, ikada postojao, a niie ni mogao postoiati.
Jezik kao dru5tveni proizvod nastao u uzaiamnoi komu-
nikaciji plemena izazvanoi privredno-ekonomskim potre- Poku$aCemo da u slededim stavovima saZmemo
bama, jeste talog upravo te uvek vi5eplemene komuni- l,.rrrakteristike onog shvatanja strane redi koje je u osnovi
kacije. . <8. rl)straktnog objektivizma. Time iemo prethodno izlaganje
U dlanku rO poreklu jezika< akad. N. J. Mar kaZe o rt'zimirari i dopuniti ga u nizu bitnih tadakall.
na$em pitanju sledeie: l) Stabilni autoidentitni Tnomena.t jezitkih formi pre-
D... Jednom rediu, pristup ovom ili onom jeziku t t :':t nad, njihovom promenljizto{iu.
takozvane nacionalne kulture kao masovnom materniem 2) Apstraktno prete{e nad konkretnim.
govoru ditavog stanovnistva jeste nenaudan i ireal-an; vansta- 3) Apstraktna sistemnost prete{e nad istoritno{iu.
Ie5ki i vanklasii nacionalniiezlkzasadje fikcija. Stavi5e, kao 4) Forme elemenata preteZu nad formama celine.
$to u prvo vreme razvitka staleZi putem ukr5tanja nastaiu 5) S up s t ancij ali z acij a i z o I oa anog j zi 6ko g elem ent a um e s-
e

iz plemena, ba5 iz plemenskih a nikako iz prostih formacija, t't rlinamiko gopora.

tako i konkretni plemenski jezici, a nacionalni jezici pogo- 6) Jednosmislenost i monoakcentnost re[i umesto Eive
tovu, predstavljaju ukr5tene tipove iezika, ukrbtene od t, r i r : 15lsn657i i poliakcentnosti.
1 1 1

prostih elemenata, dijim je ovakvim ili onakvim spajaniem
i obrazovan svaki jezik. Paleontolo5ka analiza ljudskog
govora ne ide dalje od odredenja tih plemenskih elemenata,
ali do njih odludno i sigurno dovodi jafetska teoriia, tako
da se pitanje o poreklu jezika svodi na pitanje o postanku
tih elemenata koji nisu ni5ta drugo nego plemenski na'
zivi(e.
Mi ovde samo ukazujemo na znatai strane redi za
problem porekla jezika i njegove evoluciie. Sami ti probleml
lzlaze iz okvira na5eg rada. Strana red nam ie vaZna kao
faktor koji je determinisao filozofsko-lingvistidko mi$'
ljenje o redi i sve kategorije i pristupe tog mi5ljenia
Ovde apstrahuiemo kako obeleZia prvobitnog mil'
ljenja strane iedi10, tako i kategorije gorepomenutih naistarl'
iih filozofema redi. Potrudidemo se ovde da ukaZerno
samo na ona obelezja misljenja o redi koja su se tokotn
vekova izgradila i koja odreduju savremeno lingvistidk0
mi5ljenje. Uveri6emo se da su te kategoriie nai
8 H. .[. Mapp. ffo sfrafiat pilsuftufl nfefruueuoil freoluu, crp'
e lbid., str.3l5-316.
Tako se prvobirno magijsko percipiranje redi u znatnof meri
10
suanom rediu. Imamo pri tome u vidu celokupnost pojava koie ovamo
'l) Predstaoa o jeziku kao o gotoztoj stvari koja
se
{,tttrr,si s generacije na generaciju,
t\) Nesposobnost da se postajanje .iezika shoati iznutra.
Zrrustavimo se ukratko na svakoj od ovih osobenosti
lrrlr;ly.rriu o stranoj redi.
L I'rvoj karakteristici nisu potrebnablita obja$nienja.
\'.r' :iulo pokazali da razumevanje vlastitog jezika nije
tiElr.r( n() l1a prepoznavanje identidnih elemenata govora
irr rir Iruumevanje njihovog novog kontekstualnog zna-
FFrijr l\()nstruisanje sistema autoidentidnih formi je nuZna
i i'ir.'rrr ('tlpa u procesu desifrovanja i u procesu preno-
CFll:r .,trrrrrog jezika.
I I l)r'uga tadka je takode razumliiva na osnovu onog
!t', urrr, vc6 rekli. Zavr5en monolo5ki iskaz u subtini je
€p=tr,rl,r ryrr. I(onkretizacija redi moguia je samo ukljudi-
" I i' rrrrr. sc pri tome zaboravliari da ie apstraktni objektivizm u niegovoi
=-=
i ri',,,'.'iir rzurz stania u kome ie srrana red u znatnoi meri izgubila autodtet
'ii i'.,,rrrrr urrrgu. Osim toga, specindnost shvatania strane redi oslabljena je
268' : -., r'.i r,,,,r,r illrjcl<rivizmu i time Sto su se osnovne kategorije njegovog niSljenja
!:=r:iji- ! r"rrct).iju Tivih i maternjih jezika. Lingvistika izudava Zivi jezik kao
',n
*::.,-. "rnrrr.rrrji ktodaiestrani.Usledtogasekonstrukcijeapstraktnogobjek-
:::=:::! ,,,r,1., r,r;lrkrrju od drevnih filozofema strane redi.
86 MIHAIL BAHTIN
vaniem te redi u realni istorijski kontekst njenog prvo-
bitnog ostvarenia. U izolovanom monolo5kom iskazu srr
pokidane sve one niti kojc su ga povezivale s celokupnom
konkretno5du istorijskog postajanja.
III. Formalizam i sistematidnost su tipiina obc-
leZja svakog miSljcnja koje je usmereno na gotov, tako
reii, zaustilvljcn objekat.
Ova karakteristika mi5ljenia ima raznovrsne manif-es-
tacije. I(arakteristidno je da se obidno (ako ne i isl,rljuiivo)
sistematiSe tuda misao. Tvorci-zadetnici novih ideoio5kih
nisu i formaiistidki sistematizatori.
strujanja
- nikada
Sistematisanje zapodinje ona epoha koja se oseda kao
posednik gotove i nasledene autoritativne misli. Stva-
raladka epoha mora da mine kako bi moglo ctpodeti for-
malistidko sistematizatorstvo) posao naslednilia i epigonu
koji se ose6aju kao posednici urnrt';ljene tude redi. Ori-
jentacija u bujici postajanja nikada ne moZe biti formalno-
sistematizatorska. Stoga je formalno-sistematsko gramatidktr
miSljenje svu svoju puno6u i snagu moglo razviti samo
na materiialu tudeg nrtvog jezika, i to samo tamo gde je taj
jezik do izvesne mere izgubio svoj oreol, svoj sveti allto-
ritativni karakter. {J odnosrr na Livi lezik formalno-si-
stematsko mi5ljenje je neizbeino moralo zauzeti konzer-
vativno-akademistidki stav, ti. moralo je i:,itti jezll<
tretirati kao da je zavr5en, gotov, i stoga se moralo nc-
prijateijski odnositi prema jezidkim inovacijama svake vrstc.
Formaino-sistematsko mi5ljenje o jeziku nespojivo je s
istorijskim razurnevanjem jezika. S tadke gledi5ta sistema,
istoriia uvek izgleda samo kao niz sludajnih dev'jacija.
IV. Lingvistika je, kao Sto smo videli, usmcrcna nil
izolovani rnonoio5ki iskaz. Ona proudava jezidke spomenikc
na koje se usmerava pasivna razumevaiuia svest filo-
loga. Sav se rad na taj nadin odvija u granicama datog
iskaza. Granice iskaza kao celine ili se slabo oseiaju ili
se ne ose6aju uop5te. Sav istraZivadki posao svodi se n:t
izudavanje veza imanentnih u-nutladnjoj teritoriji iskaza.
Svi problemi, da tako kaZemo, spoljne politike iskazl,
ostaju izvan razmatranja pa, prema tome, i sve one vczc
koje izlaze izvan granica datog iskaza kao monolobkc
PUTEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE JEZIKA 87
I'r,r'. Sasvim ie razun-rljivo Sto celina iskaza i fol'me tc
, l,rr. ostsju izvan lingvistidkog mi5ijenja. Lingvistidktl
r,rr',lyL njc zaista ne ide dalje od elemenata monoloSkog
, I r.r:r. Iionstrukcija sloZene redcnice (perioda) maksi-
',,,'rrr .ic iingvistidkog dosega. I(onstrukciju celog iskaza
r 'r'isl ikt prepu5ta drugim disciplinama retorici i
-
s ,, rrr i. I-ingvistika nerna pristupa formama kompozicije
,irrrr'. Stoga izmedu jezidkih forrni elemenata iskaza
, r, r rrli niegove celine nema kontinuirano g prelaza i uop$te
,
,', rrrr rril<akve veze. Iz sintakse samo putem skoka dospe-
,r ,, tlo pitanja kompozicije. To je potpuno neizbeZno
,, , ,, lirrme celog iskaza mogu osetiti i razumeti iedino
, , , r ,, ,t I lozi drueih celih iskaza u celini date ideolo5ke sfere.
I rl ,' 59 tbrme umetnidkog iskaza -_ umetnidkog dela
rrollll i'azumeti samo u celini knfizevnog Zivota, u
,, ,.r litlivoj vezi s drugim kniiZevnim formama' Uklju-
,,1,', i tlclo u celinu jczika kao sisteina, razmatraiuii ga
t ,,, y, ziiki dokument, zatvaramo pristup njegovim formama
L liJnrama knjiZevne ceiine. Izmedu uklfudivanja dela
i, .r ,r('nr jezika i u konkretnu celinu kniiZevnog Zivota
t',lr ,lrrbok jaz koji se na tlu apstraktnog obiektivizma
rrro7c p1srng51i1i.
\ .lezidka forma je sarno apstraktno izdvoieni ele-
,,r, rr,rr tlinsfiridke celine govornog akta-iskaza. krugu U
, r,,,l.rrih lingvistidkih zadataka takva je apstrakcija, na-
. , r,,. sasvim zalionita. Meclutirn, na tlu apstraktnog
t,1, I tivizma jezidka furrna se supstancilalizujc, ona kao
!r 1',,,;lrrje realno izdvoiiv elemenat sposoban za vlastito
, '1,,,:ur() istoriisko postojanje. To je sasvim razumljivo
r :;istc111 kao ceiina ne moZe istoriiski razviiati. Iskaz
i , ,,linu za iingvistiku ne postoji. Prema tome, ostaju
,,"', i l,'rlenti sistema, tj. pojedine jezidke forrne' Jedino
, rr,)riLl trpeti istorijske promene.
ii:r trrj se nadin pokazuje da je istorij a jezika - is-
i 1 J., pojcclinih jezidkih formi (fbnetskih, morfoloSkih
, I'rr,'rlr), koje se razviiaiu uprkos sistemu kao celini
i ij ,!. r( | l<onl<retnih iskazalz.
r{iir,1 ic samo indifer:entni medijum promene iezidkih formi'
 89
88 MIHAIL BAHTIN PUTE\/I MARK SISTICKE FILOZOF-IJE JDZIKA

auto-
Sasvim tadno o istoriji jezika, kako je shvata ap- t,,1i rrdgorzara datoi redi. 1'ai. ie.predmet iedinstven'
, ,1,,ii,",ui". on i obezbc,luje ledinst\/o znaienja' Ta.fikcija
straktni objektivizam, kaize Fosler: rlstorija jezika, kakvu
nam daje istorijskn gramatika, jeste, grubo govoreii, isto i,, r ,l"i"iii realiia reti iod'vise Jopriircsi sr"pstancijalizaciji
5to i istorija oclevania koja ne polazi od pojma mocie ili ' ,, i['r""t!"iu.
nii"i"tti6ki spof ieclinstva i mno5wenosti
od ukusa vremcna, ve6 daje hronolo5ki i geografski ure- , ,, .:^1* na tom tiu postaje ncmogu:' . gre-
den spisak dugmacli, pribadada, darapa, Se5ira i traka. 1t'..,i"f.tni obieliiivizrrm plavi 1cs iecirru itrupnlt kao
. .i;;ii;;;'i.u*"t.r.*" up..ri'l'e neke rcci oa misli
U istorijskoj gramatici ta se dugmad i trake zovu, nir -r,rup"redeni da ob- kao
primer, bezvudno t, nemo e, zvudno d itd<.rs ,, ,t, u ednof ravni'. I(ontellsti
^;;-zatvorenih
sebi clovoliniii isk'aza kofi idu u
f

VI. Smisao neke redi u celosti je odreden njenirn 'i',; io nipo$to nije tako: konteksti
kontekstom. U su5tini, koliko data red ima konteksta L' :,,t
f,,*u.". U ,trori
upotrebe toliko ima i znadenjala. Pri torne, medutim, ' ,,l,.irJ-lua"e redi f"rio ot ne'lusobno suprotstavliaju'
jedne
ret ne prestaje biti iedinstvena, ona se, da talio kaiemo, r ' r ,,i,:,.rn ulrreui tukvug supl'otstlvljania kontekstA
Tu jedna,ista red figurira
ne cepa na onoliko reti koliko ima konteksta niene upot- ; ' ';,Ji iesu iepui'.e-[i;*tog"' su'
rebe. To jedinstvo redi ne obezbeduje se) naravno, si.n() 1';-i;;;etsta troii se sudaraiu' ll'eplike diialoga- razlitito
iedinstvom njenog fonetskog sklopa, vei i momenton jc- ; ;,;r,r,'-;;;tupeiatliivili i naioi-rgicclr'iii strurdai
iskaz u
se realni
dinstva svojstvenim svim njenim znadenjima. I(ako po- . r ,,i,ritnilt'i.onteksta'' IJ stvari, svaki ili s nedim slaZe
miriti nadelnu vi5eznadnost redi s njenim jedinstvomi' * i lii ,,r-ro; m.ri, *'out'j i1i onoi {"tTi:
Tako se, grubo i elementarno, moZe formulisati osnovni ,, ,,,ilio odride. Itontekiti oe stoie jeclan ocred. rrapetoJ dr:ugoq
-problem znadenja. Tai se problem moZe re5iti samo dijt- i r,, ,irt sc ne primedniu, vs( se nalaze u nepr'ekidnol
lektidki. I(ako, medutim, postupa apstraktni objektivizam'l , ,,'i.ti;i i 'torbi. i',o"lttt vre''lnosnog ne
akcenta redi u
uzima u obzir;
Momenat jedinstva reti za njega kao da se petrifikujc i r r lrrr1t korltekstima tingvistika uop$te
,,.t; ; koioi tl.i "t*u
je niliakvog odraza u u-eniu
odvaja od nadelne mnoiivenosti nienih znaienja. Ta st: ne podleie"sup-
mno5tvenost shvata kao okazionalni obertonovi jedinstvenog i 'rl,,ti','" u"ot"t-I;o. Taj alicenat uopdte
I i'iJi;;l,i; poiiok.*ntnost upravo i dini
red Zivom'
dvrstog i stabilnog znatenja. Smer lingvistidke paLnic ' ', s prob-
direktno je suprotan smeru iivog razumevania onih koii t',,,1rl,.'n-l poliakcentnotii *nou biii tesno povezan
Samo pod uslovom da se
govore i koji su tikljudeni u dati govorni tok. PoredcCi ;t";;;ttu.norti-'''adenia' Ali ta
kontekste date reii, filolog-lingvist se usrnerava na mo- 'r 1 j.,r.,.2n, ob" problcma rtogu biti reScna' bab
'.r lc na tlu apstraktnog obiil''rivizma".s niegovitn os-
menat identidnosti upotrcbe jer mu je vaZno da datu lci:
izdvoji kako iz jednog tako i iz drugog poredenog kontekstrt ,,,, rrliII stavovima,^"potp""o neostvarliiva' Vrednosni
i da je izvan konteksta odredi, tj. da od nje stvori vokabulu. ,l' ' rr;Lt iskljubujer" li ti"gu;ttike zaleclno s pojedinadnim
Taj proces izolovanja redi i stabilizacije njenog zn'd- ! I i.,.( ,n1 (Parole)15.
denja izvan konteksta poja6ava se jo5 i poredeniem iezil<it, \i iI. Prema uienju apstral{tnog objektivizma' ]Y1f
tj. pronalaZenjem paraielne redi u dlugom jeziku. IJ pro- I r,, r-..,rrov proizvod irrenosi s generacife ""nasledlvanla
g",llillt]Y-
cesu lingvistidkog rada znadenje kao da se izgraduje nrr t , ,r,,:i,.rnje jeiika kao kakvc stvari putem
,' 'I t,n'nici drugog Fira-\'ca shvataitl' razume
se' meta-
granici bar dvaju jezika. Lingvist komplikuie stvari io$ 'r , ,, I i. eli u niihovirir r,rt ama takv"o' porerlenle ipak nije
i time 5to stvara fikciju jedinstvenog i realnog predmclrr
ra V. pomenutiFoslerovdlanak)fpaumartrxa u ucropuff flsblKa(, crp. lTll daiemo rr IV glavi ovog
1{ Zasad apstrahuiemo distinkciju zna(enja i temc, o demu 6e biti redi ktsrrtl. i )x1je razvijanje stavsva koie smo ovcle istakii
(glava I\D.
 90
MIHAIL BAHTIN
I'UTEVI MARKSISTIEKE FILOZOFIJE JEZII(A 9I
samo puka merafbra. Supstancijalizujutisistem
c-iRiraju6i Zivi jczik -;ji' jezika i per_ l:rvrrnja mrtvog stranog jezil<a. Taj sistem ne moZe biti
_t<o; -rr"i-i
vrzarn pravi od njega uprt.uttni objekti_ ,novo za razumevanje i obja5niavanje jezidkih dinjenica
nc$to spolja5;,"; odnosu na
govorne komunikacijc. Taj ,"' tok rr njihovom Zivotu i postajanju. Naprotiv, on nas udaljava
,ot Ll=ee napred a jezik ,,,1 2irrc realnosti jezika u postajanju i od njegovih socijalnih
se kao lopra prebacul", g".'..o.i,;;u
jezik se t<recc zaicjnu ', ,oto-#"i'H";;"g;l;;il;#]
;;;"ruciju. Medutim, lrrrrl,.cij8, premda pristalice apstratr(tnog objektivizma pre-
On se, u stvari, r, rr,luju na sociolo5ku relevantnost njihove tadke gledi5ta.
prc'osi,
'c
kidni proces postaiunya. "9J'r*;iiuii net.u;"
p"i.Oi".i'r'"pSie kao nepre_
oobijaju gotov
l , olijsku osnovu apstraktnog objektivizma dine pret-
,,,:iluvke racionalistidkog i mehanicistidkog poglecia na
jezik, ve6 utaze u taj tok |

njihova se svest samo u_tom ;;;;,.;.'k;;'rnikacijc, tacnijc, ,rr'l 118 kojima se nikako ne moZe zasnovati pravilno ra-
toku prvi put i ostvarujc. ',rrrrevanie istorije, a jeztk je disto istorijski lbnomen.
Jedino se,u procesu udenja fi.;
_
gotova zahvaljuju6i _ut.rrrj"* E;k" gorova svest _ Da li odatie sledi da su tadni osnovni stavovi prvog
i;iil...*
sotovom jeziku koii..treba samo j"-pt,"i.
suprotsravlia lrir\rca * individualistidkog subjektivizma? MoZda je ba$
ljudi,nc,primaju, oni se u njcmu prii Mil;;iil;;ir, "r Lrripeo da otkrije pravu realnost iezika-govora? Ili je
VIIt. Apstrakrni. objektid;;;^t;k;:p",smo budei6.
'rr,'71[s istina na sredini kao kompromis izmedu prvog i
kadar da poveze porto;u";J
victeri, nijc ,lrultog pravca, izmedu teza individualistidkog subjekti-
pres.eku s.
l";ti.;;';p;',r#rnom sinhr.ononr . rzrnir i antiteza apstraktlloll objektivizma?
mativno identidnih ,rroiuion;"_. i;ii.1",, sisrem nor_
_njegovim Mi smatramo da se ovde, kao i svuda, istina ne nalazi
r,", 0i".", o" rr:r ,r7l21n6j sredini<< i da nije u komplomisu izmedu teze
";ilj "',#
aktivnog "{i,lll,.li". ?#'J ::,,lli,lh; I r :rrrfiteze, vei da leti iza njih, dalje od njih, podjednako
:.:Cy*.ort
proces
ukljuiivanja ;;;; iouo."." svesri u
istoriiskog nostajanja. fji;.i"f.iieti l:rrr ncgacijo kako teze tako i antiteze, ti. kao dijalektitka
i, spoj
da'tak6 kazsrns, jezidke oclgovornosti, nuznosti i uttt')::a.. Teze prvog pravca, kako iemo videti usledeioi
:1"P1.
te, rtvume se, potnuno nemogui. f" "
na tom rlu "lrrvi. takode su neodrZive.
stidko shvatanle iezidke disto mehani_ Ovde iemo obratiti paZnju io5 na sledeie. Smatrajudi
""2"""ri;. x"#l] onr.oi.o, sumnjt.
"facfu
da je i ova odtika upst.akmo!- .r',ti'rrr jezika jedino bitnim za jezltke pojave, apstraktni
'"r*"r""8s#"bj;;;;;r_a povezana
-rrail.rir..s ,'l'j, litivizam je negirao govorni akt in-
njegovom resvesnom
i
iskaz
- kao
,lrrrriiralan. IJ tome je, kako smo vei -rckli, prototx
""'rr"rl pseudos
,t'',rlrktnog obfektivizma. Indiviclualistidki subjektivizam
Ostaje nam cia rezimiramo 'rirlr-rr jedino bitnim upravo govorni akt iskaz.
traktnog obiektivizma. problem
na3u kritidku analizu aps_ \lr i on odreduje taj akt kao individualan i zato -poku5ava
#';;sravili na prr
grave *probr"; ;.;j;" ;li,,iil#.rih
k;,i I , rirL objasni uslovima individualno-psihidkog Zivota je-
::fyl1"
specrfienog i iedinstvenog objekta po java r,, ri, ,lrrrl.t: koja govori. U tome je i njegov protun pseudos.
;iiii"^"i^, apstraktrri ( iovorni akt ili, tadnije, njegov proizvod
objcktivizam re5avanng."$,ro.'
:lr.;f..- L"""'sistcnr,lonlrir u stvari ne moZe smatrati individualnom - iskaz, nikakcr
poiavom u
tivno i dentidnih fo rmi J upr,rur. Ji"'
i praktidno opravdana s taer.e
; i."iil\_,"r" biti tcori j s ti i 1',,, iznom smisln te redi, niti se moZe objasniti indivi-
deJ*tJ a"sitrouunja i pr.c lir rlrr,r-psiholo5kim ili psiho-fiziolo5kim uslovima jedinke
1d Proces
usvajanja maternieg jezika
I ' rlovori. Iskaz je socijalan.
postepenog ulaZenia u govornu od strane deteta ie pt.oces njegov,,1,
kornunikaciju. Li toku tog ulaZenja
l'r'cdstoji nam da u sledeioj glavi obrazloZimo ovu
se formirr i puni sadrZinorl, nl,egova sv,.rr
 purEvi A{ARIasrsrIcKE FTLOZoFTJE JEZTKA 93

(}LAVA TI{TICA
r, rrr:ija, stvaraladkih impuisa, ukusA i t.si. I(ategorifa
r'1;1 js ona rri5a i opStija kategorija pod koju se podvocli
covonNA rhrTERAr(crJA ',t
r, .rir;lii akt iskaz.
Ali Sta- je izraz?
Njegova najprostija i najgrublja definicija ie ovakva:
'I'eor
r' r,io 5to se na ovaj ili onaj nadin oformilo i odredilo u
ii a izraza buliaiduatistit kog sztbj
teorije izr.aza. Sociialna str,hitra" tluz;riilitna.-i Kriri ku
eletiztiz
1, ilri pojedinca i Sto se spolja objektiviSe za druge pomoiu
probktt 2iuor.ttr i,.ico!cgij:. ;;;;;. l, ih spoljaSnjih znakova.
Isiu:'" koo ostroL.a .{out)r,to.{ ',,
f,o.eta.idlrja. ]Itteui rciaz,anja prrtb!cti,a rrnl,,r'
dotiiii Izraz, na taj nadin ima dva ilana: ono ito se izralaaa
je.z.iha. Iskat hao celina
i'iirslrr-'fornr. in iitra5nie) i njegovu spoljainju objektiaizaciju za druge
'li. i'noZda, i za. sebe samog). Teorija izraza, kakve god
r rr:rilc i sloZene f'orme poprimala, neizbeZno pretpostavlja
Dlyg,.1 pravac filozofsko-lingvisridlie
misli je,
kao Sto rr
smo. videri, povezan s racionafizmon;
i 'i\/ir ilana: ceo clog*daj iztaLavanja odigrava se izmedu
Prvi pravac . neoklasicizmom. rr;rl; Prerna tome, svalia teorija izraza rreizbelno pret-
individualistjdki rrtlrf'*riu;rn_
- Romant izam.je,-r rrr..trro j
s r omantiz??toiee. d;.;;;';; r',,t;rvljs daono 5to seizraZavamoienaneki natin da se for-
na tudu red i njome uslovljene kategolilc meri bio,="fi.ii, rrrir .l postoii mimo izraza, da postoji u jednoi formi i
mi5ijenja- nJ_ ,rrrn pi'ede u drugu fblmu. I{ada to ne bi bilo tako, kacia
mailrizam je bio neposre.lna ..uk;ij?;; posie<lnji
kulturne vlasti tude *; .p"il'R.trunu" recidiv l,r ,no $to se izraZava od samoE; podetka postojalo u forrni
1"ri
klasicizam. Itomantidari r" friii-lrlui "irtolozi i na neo_ t t i,t,.r i kada bi izrneclu njih bio kvantitativni prelaz (u
jezika koji su *;;;;;t r,',;iti Lazbistlavanja, diferencijacije i t.sl.), onda bi cela
fokusali .t" n" i"*.g" aozluf;ul" rnatcrrrjcg t' "t,ja. izraza pala. 'leorij a izraza ireizbeino pretpostavlja
jezika kao mediuma postajanja
svlsti- f'nrlsii , ,ii'r11 dualizam izmeclu unutradnjeg i spcrljaSnjeg i
izmene lingvistidko *iStl"ri;".' Iril"u,-ro**ntidariradikalno
ostajali filolozi u nreciznom ,mlstu'te"redi. su ipak , ' :;ni primat unuira5nieg, jer svaki akt objektivacije
stoleiima for-nrirano mi*ljenjc
--o-'prii.*' Da izmenc: r rrr;rirrrania) ide iznutra prema van. Njegovi su izvori
ur.,i, nara\.no,
Aii. su 'ip$ ; ;;- mi5ljenje uncti
nisu bili u r,,rrl lr1. Nisu siuiajno teorija individualistidkog subjektivi-
.stanju.
nove kategorije; oni su i stvoiili ,p..lt .,,,,r i g-gp$1e sve teorij e izraza izlastale samo na ideali-
prvog pravca. I(arakterisridno je da C.r* l..arakterisrikc: rrr ,,)l-r1 i spiritualistidkt-.m tlu. Svc bitno je unutra) a
su i
dana predstavnici indiviauairstiit og*rlitl.t d" J"r;;S;;; 1, 'ljrri;;'ije rnole postati bitno sanr.o alio postane okvir za
njaci za Uuir*a srruc_ rrrrrrtr'rrSlnje, ako postane izraz dtlha.
_novc jezikc, pretelno ."L;;ifi (Vossler, Lc. rri:ina, unutra5nie se, postajuii spolja5nje, izrai,ava-
Spitzer, Lorck i dr.).
Medutim, j za inclividualistidki sukrjektivizam jr., l r ijc spolja, rncdifikuje. Ono je prinudeno da ovlada
monolo5ki iskaz bio_. najdublja ,"nirrori,* 1, 'iirinjiin materijalom koji poseduje svoju zakonitost,
mi$ljenja o jeziku. Nisu mu,';;;s;;';;istupaii
polazna tadkl r'r lrr Llrlutr&5njem. {J procesu toga ovlada\ranja nateri-
glediSta_ pasivno razumevajuiet s tadl<t. ,.1 ,r,), u
pi"ocesu previadavanja i pretvaranja materijala
;I";g;^'vei iznutra, ,' 1,,'-ltL$ni se doZivljava i izra-
medium tzraza
- onojeSto
s
taike_ gledi5ta samog gor.ornika
koji ic izr.rriava. , r rrrrrclifikuje se i prinudeno da iini izvestan kom-
bra le monoloSki iskaz s tadke gletliita individualis
tjei<9q subjektivizma? lr,rrri:;. Stoga je na tlu idealizma, na kome su se formi-
dualni - Victeli ,;. ?;l; to iist inclivi-
akt, izraz individualne J;;;,
, ,1, :,vo teoriie izraza, i mogio biti ladikalnog odricanja
namera, in
";.j"il,
 \i
95
FILOZOFIJE JEZIKA
PUTEVI MARKSIS:TIEKE

?t t"3:, t:l'iti
MIHAIL BAHTIN
94 ika, *59 *:
r, c sedn
;sT", J3.H i,il"iJ;,iot"t"nduiemo
y"1t:i5^ti:gt ' U
,r

svaliom ,,,rrn doista ne bismo.nattt,fil*t,'"ili-i na

kao deformacif e distote l'," i ;;;;;'"p
izraza
'i;r;,,;';":1111'"5:1,:*;,ilT","5?"n;i'#'?11
'
:T1',1*"*5" ;'-- Iudl:
.t,,riutlavanie t. ,ttll", vidimo, raz.,me se, kroz,prizmu
#;I"i",lJ'i'";i'
izraz unutta su'
,, str.afi, i grad I svef .vrurrr:::-';; okruzuie. U vecrnr
,"#i"r- " ";'" urlik;r 8#r.ll.:tmn"x$:
I

i
unutra i.samo
i Ylii::ll#i;'["oiosr* poiave mora .biri ; rlhir;*t*i#:J:x"'rft
- alf.nruK>--!]i^ ^;li"ir**h:n'{il
tumatenie
usmereno urlutra'
oblasnl
;:;^' ;''n"tJt"1ti *1,.t':f,:ft ,,l"tltil' r,,ti.,.trvan
, i', ; ;
I
socijalni
" -""
oripadamo, vre-
;i.=,.
-+"' J,?11",ft,;i;;ase
::..]:lXi"',::n rni i
itiiffiTi;";:l;nnTTi''*"1'1""':l'"Xiihi"".*'*"i'
individualistidkog I "#f.' l'ljfr?l,
;;" ;- ^' I :, :'Til .'"
J#''l;a svo i
organizaciie'Tat<va'i" it"tii" izraza ''' ;1,t,
,1,
"u,,,,,,usnit
:y:1,,' T;i',lzil;,;:1i"?',ll "qm"'111
ocene
unulJ'1i1rii rnotivi'
subjektivizma' r,lrilizovani soctJall

u osnovi prvog pravca frlozof- r r, i, nicgovi "n''"'ls''i'"iot"i'i'' se'vi'\e dati auditortlum

Teoriia izraza.koia ie ' ,lr sro ic dati tt""rluit""'ili''ii* jil t";tjJ3t?ll?l
iz osnova'ie Tgtlilil"" 7,av a nn r*orn ] f::i"ti: "*"
sko-lingvistidkc mrsli
i
spolia.nlu
" ,,, rr r r i ""Jit"ti
5i'iu'"g ',i,"',,''tulrtom slutaiu idealni'sab'ese9-11
;j*ilf ;
si:diifi ovaplocen;lt' , i
rr sranicu oa"lll"'ij"t" "at:f::iln"""n"veoma ie
matef iiala' Nem-a
i"Z'itfioi" van 'znakovnog
Prema tonle, .od 'ili"*'l: ''itr]:,i".*'"*''
.nle"'k3-.i:-fi:ffii1 t-:;:;l: :t**ii;"::?,:;|"n'f :,2:t*!:y;"TL'"'.::ii*t:l:
kvalrtattvnoi razlici
il*"ul-' l"i' i,'],'*i.".il11" tija ie, kao i time' za R0g^6-

o nadelnoi f;;"1;;*i; d"- o* : t^:"'J!J#^XtX3s;o;i'

^'^S"i;;iil, s'e..listc organizovan'l o pr ctukt'i'i1Zi nni i-
o
il#. ;i :;';';uieriiar'' I 1' 1 11v o :

i**u'izraz vec
hivl\ai
U":r#: <
^!:l:^' Ii:?:ff; "il ;
^i; i'il'i::r;*itii.x:'*:i'*,,L.""4*:i"-"',:r:r,:[s:i;
j I

e;# t" p*Y l:lT::J'fffi$.t?),u,u-\,ku'u da uzmem.' ii ilhiil:,*nn:i?iq'[ffi

oslania na nlene'
"tr"'fi-t'""*n
onda se ottttiti'rtiT-i"'t"du go-
autog iskaza' pre svcstr rr r1' 111
Rec ie zalednitka
tcr
.,' ,y"'il31';i5"ll#'h"*"i'itu :""' ,i';;e;ia'
i i ifui;' !:i ::::f \#Til K,i*" so cii alno nizovani o r ga
Ir ,rrril rr i sagovornika'
rrtkav ie, medutirn'
" a? Ako mu red kao,
status g*9]l]lT*;';;;^i sabesed-
zona

"
" fi ,'*;" T,*::i.
postavlla
Jf ' :"*"ru: nl ; ?[lhi'?""J I'l...1
ttt":i;i;"*gr"pi"r."l"!
" ii1ll
govornik lrin'aaat
je
t , t.rl.rr
'
',
,'' : i""
ku2eno- pogranidna' ona rnu
p'ip"^ao"u celosti'
l1:t:;&;;"b;om
rl polovi-

stavnika one socr' to fr0.,

'l;"il"She
,' fedan molnent td" l: S;Ti# f':"""Ju"tlll
.tltl
ie usmerena ,iil,,ail;ko,.,,.*".",'1,,i. 'u \

'fi,;;',1ffi i i,'
;
da
,*u,rihtoiJ#n;i'?l"H'-Hi:.':,*il:
li ie ili niie d;;;;
"i""i#;
s govornikom nckim
tcsnlrm stt
l'?' *"2 i t'sl')' Apstraktrl(rtr i,l " 1',:l
;::-l'"11"':r
UZmemO ;#;;*ur:lti:u**
ciialnim vezama I ' rrr(tzc ottTtl;ti;t*o fizioloiki akt realizaciie glase
ec* ro,xs"- (rrc',t4]';;qt;:1"i3*ii,ll J*l;'t' ],, :'
\l ' pak tt""",'.:l':'::-;1";; se pitanie o vlasntstvtt
onda s(
1,,Mbrcm n3peqesHaq
" rlizeeilu redi kao znaka'
(.,o ecnn 6 6er cnona ca;1""#. 1y"ilX,Jlil:ri:";; ;;ari"tidku romanti! "'
duia bez redi izreCi mo

I
 PUTEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE TEZIKA 97
96 MIHAIL BAHTIN
U kom 6e se pravcu usmeriti intonacija unutra5njeg
veoma komplikuje. Pored toga 5to govornik zaimi rct oseta gladi, to zavisi kako od neposredne situacije do-
i samo
f.""-r""f. iz sociialne zalihe gotovih znakova' dak jekonkret- Livliaja, tako i od opiteg socijalnog poloZaja onog koji
i"Jiuia"urno obiikovanie tog sociialnog znaka u gladuje. Ti uslovi odreduju u kome ie se vrednosnom
;;;l;li;; u celosti odredeno socilalnim odnosima' Sti- l<ontekstu i socijalnom horizontu kretati svest o doZivliaiu
ilriief." individuacija iskaza o kof oi govore foslerovci gladi. Neposredni socijalni kontekst ie odrediti mogude
socijalnih odnosa u d.iioi se atmosferi
"4.u"-j. "raiamnih
;;;i;tfu-; iadi. N ajbtiE a socij alna, si nm,c.ij a i {ir a so cij alna slu5aoce, saveznike ili neprijatelje, na koie ie se svest
i reii i doZivljai gladi usmeriti: hoie li to biti srdZba na zlu
tiian:o u c"elosti odriduiu to tako
-
iznutra
- struk- prirodu, na sudbinu, na sebe samog, na dru5tvo, na od-
turu
""" "'U
iskaza' lt:tlenu druStvenu grupu, na odredenog doveka i dr. Mo-
;;"ri, ma koji iskaz cla uzmemo' .riaku i uzenl onai
f irii su, naravno, razlititi stepeni svesnosti, jasnosti i
koji nije predmetno saop5tenie (komuntkactta
,lilcrencirarrosti te sociialne usmerenosti doZivliaja; ali nema
r"{ilr"j'""6 ve.fani iztaz neke potrebe (gladi' na primcr') ,l,,i.ivliaja van ikakve vrednosne usmerenosti. eak je i
se da je u celosti sociialno - usmeren' Nicgtt pl:ri odojdeta )usmeren( na maiku. DoZivljaj gladi moZe
o..- .u.nu odreduju neposredni (onda bliZi i sittttt'
"t.tie6*" dalii)
rrrrrrti boju prizivanja i agitacije; doZivliaj 6e se graditi
il;t"i;i?;sadaia iikazivuttlu u v9z.i.s odredenom
u l)ravcu moguieg prizivanja, agitacionog argumenta, do-
situiciia formira isi<az, prisiljava ga da zazuv{l l,rzicc do svesti u vidu protesta itd. itd.
"ii"-,
;;"i.;'";;;;rigaiije, kao zahtev iii kao molba' kao za$titrt
;;;s;;;; ifi -oiuu za milost, u kitniastom ili jecl^.' U odnosu na pctencijalnog (a ponekad i neposredno
t', r, ipiranog) slu5aoca mogu se razlikovati dva pola, dva
'*
starinom stilu, samouvereno ili bojaZliivo itd' itd'
T; neposredna situacila i ^nieni neposredni sociitlttl ' l ,rlcm&, izmedu kojih se svest o doZivljaju moZe sticati
of.-io"ui"" formu i stil iskaza' Duhlfl r rzrncdu kojih se dolivljaj moZe ideolo5ki oblikovati,
tf.rr,i.i oireOu;u i bitnijittt t, ,', t1i ias prema iednom, das prema drugom ekstremu.
;bi;i-;id;"; strukture odreduiu se- trajnijim
i I r,:r'rr6cmo te ekstreme uslovno:. >ja-do{fuljajt i <mi-
sociialnim-vezama u koie ie govornik uklluden' ,1,,'.irliaj<.
Ako uzmemo iskaz jo5 u plocesu niegovog postrllrlrlll doi:ivljaj< tel:i nuli; pribliZavajudi
lu duSi<, su5tina ,,uuri t" ne menja jer ie 'struktura ckrllv'
f 'r'avi >ja se
-
'l,trcn1u, on gubi svoj ideolo5ki oblik, a prema tome
i;"i"lri,iiotit- to.iiuina kao i struktura njegove spolirr$rrll
uoblidenosti rlrtr I ',\', rinost) pribliZavajuii se fizioloSkoj reakciji Zivotinje.
JUi.ttirru.ii". St.pen- svesnosti' j asnosti,
p-p"t.i"nalan
-
socilalnoj usmercrnrrrt[ l, ,', r'i tome ekstremu, doLivljaj gubi sve potenciie, sve
Livljaja direktno l.
--'-'-ii :,rrr, rl:(: socijalne orijentacije, zato gubi i svoj verbalni
riuu.i, dak ni piottu, neiasna svest o nekom rtret{i ,,l,lrl t'oicdini se doZivljaii, pa i ditave njihove grupe,
,".irrro,-or"tu gladi, lioii niie spolia iztai:en' ne m()12(' ll0r +1,,r'u JrlibliZavati tom ekstremu, gube6i svoju ideoloiku
stoiati bez nekl ideolo5ke forme' Svaka. svest morrl
llllfr;
i emblitutelfl i,'rr,,,r i uoblidenost svedodeii o verbalnoj neutemelje-
unutra5nii govor' unutra5niu intonaciiu. t," tr ',r,,t':;1i2.
siil: mogu6a ie moleciva, liutita'
"""it"S"iittest o vl"astitoi gladi' ovde, rezrrme'lntnll:,,.1:
;;G;i; -!i,ru" sc' ttttltfs "Ali doZivliaj< nikako lLije nejasan, gregaran do-
- je izdiferenciran.
ri,ll,rr ,'n
i;;'*t;; i ;5G" gtuutt unutrasni-e ll::l:'l$ Stavi5e, ideolo5ka diferen-
l""g"e" 1", u"stvari, veoma hno i intonirrtrtla
sloZeno
= I I rri),rrfnosti izdvajanja grupe dovekovih seksualnih doZivljaia iz sociialnog
ii"iy*i". SpoliaSnii \zraz u vedini sludajeva samo rtttrl ! i /, I trrn vczanim gubitkom kniiqt @peigusn;
;;;" unutiasnjeg govora i u njemu vei saclr'Zrttte t tt t,rr'. l3(r-137.
verbalne svesnosti, v. na$u

ionaciie i dini ih jasnijima.

 PUTEVI MARKSISTICKE FILOZOFIJE JEZIKA 99
98 MIHAIL BAHTIN

cijacija, porast svesnosti upravno--ie srazmeran dvrstini Svi analizovanitipovi doZivljaia s njihovirn osnovnim
i'rigri."o.ti socijalne oriientacije'. Sto je.kolektiv u kome intonaciiama krcati su i odgovarajudim nadinima i od-
r" i";.ai"". oriienti5e ia,ti, otga.nizovaniii i diferenciraniii' govaraju6im formama moguiih iskaza' Socijalna situaciia
svuda odreduje koji se nadin' koja metafora i koja forma
-" le'upedattlivili
to i sloZeniii niegov unutrainii svet'
'MJgudi su iazliditi stepeni *i-:- doZivljaia<r i ruzli- iskaza o gladi moZe razviti iz datog intonacionog pravca
niegovog ideolo5kog oblikovania' tloZivljaja.
diti
-: tipo*vi
Fiopottavlmo da onaf ko gladuje- doZivljava glad Osobit karakter ima individualistidki samodo{izsljai.
-r, 'lb nije rja doZivljaj< u pravom smislu redi, kako smo
skupu itnfulttin - gladnica (nesre6nik' - je potpuno
takve deklasirane iedinke biie ir r prethodno odredili. Individualistidki doZivljaj
Jt.l.
".1"a1^"ttvenom
p.otijf.-i DoZivliaf
'tp..inf"o obolen i teziee odredenim ideolo5kim formama izrliferenciran i uobliden. Individualizam je posebna
I

stid' l,rlrls ;-i gradanske klase (postoii analogan

li;a amptituda moZe biti dosta Siroka; rezignaciia' - doZivljaja<
r r individualistidkog samodoiivljaia feudalno-aristokratske
zavidljivost i drugi vrednosni tonovi dava6e boiu nienom i
1

I llsc). Individualistidki tip doZivljaia odreduje se dvrstom

aoziui;u;". Odgoiarajude ideolo5ke forme ka- kojima Cc
se dolivllal rivtiati iesu individualistidki skitnidki protest !'rnlouverenom orijentacijom. Individualistidka samouvere-
rsl i ose6aflje vlastite vrednosti ne crpe se iznulra, iz dubine
ili mistidna pokajnidka poniznost. rr,
lr, rrosti, ve6 spolja: to je ideolo5ko tumadenie moje so-
Pt;iilti*i*o
^gtuA
da onaj kofi eladuje P4p.ad? kolektivu
, rlrrlrrc priznatosti i za5tite moga prava i obiektivne osi-
u kome ttil. sludaina ve6 irna.kolektivni karaktclr
ali da sanikolektiv onih koii gladuiu niie dvrsto materiiahro |ilnnosti i za5tiienosti moje individualne privredne de-
povezan ve6 da gladuje neiedinstveno'.U. takvom se
p(''* !:rrrrosti, koju mi garantuje iitavo politidko uredenje.
tu doZivlitvn ',tnrl(lLua svesne individuaine lidnosti isto tako ie sociialna
iol4i ,, u#i"i sludajer'a, seliak'.Glad se
',rrrrl:rLrra kao i kolektivistidki tip doZivlfaja: to je odre-
ljudima<, ali bez materijalne iedinstvenosli'
o*"d.,"ut:rli, ,1, rr' ideolo5ko tumadenje sloZene i stabilne dru5tveno-
Ai, p i, i edinstvenom
privredom).svak trpi u mal o tt t

""^"osti
i zatvorenom svetlr svoga individualnog <loma6instvu'
Takav kolektiv nema je-dinstveno materiialno-- telo '/'tt
ledinstvenu akciju. U tatvim uslovima
preovlaclivadc lrrt-
iortu, ali bez riiau i poniZenosti, svest o vlastitoi glrrtliiI
osui itp", trpi i ti<,. )i; ;;; tlu razviiaiu se filozoI'sl<i
' l{,r)()ntske situaciie, proiektovano u individualnu du5u.
i i I,,r)r tipu individualistidkog ,imi
doZivljaja< sadrZana
i, rrr.ilutim, kao i u uredenju koje mu- odgovara, unutraSnia
r.r,,rr\'r'('tnost koja 6e pre ili kasnije razbiti njegovu ideo-
!,,.1 rr rroblidenost.

t.tigior;i'sisiemi pasivistidkog i. fatalistidkog tipa (r'nrlo
hri5ianstvo, tolstoiizam).
Sasvim drugadiie dolivliava glad dlan . obicl<tivtttt
materijalno inte[risanog i uiedinienog. kolektivt .(1tttl
radnici ofuplienl u fabrici; nadnidari velikc l*pl=
"oitf..i
talistiike f'arme; ,*1i klasa kada se olrttt{
u >klasu za sebe<). OtJ""uir"a,- e" u cloZivliaju preovlrrdil'c€
tonovi aktivnog i ,u*o.ru.tenog pfotestal ovclc '].*!:i
tla za ponizne"i pokorne intonicije. Tu je naipovtrllttllE
tle za ideolo5ku jasnost i uoblidenost doZivliaia:|'
3 Interesantan materijal o pitanju izrazavatia gladi mole sc lrrr(l tl l'rrliEld
:'fii€
poznatog savremenogi lingviste iz Fo,l"tou" 6kole * Lea Spiccrrr 1t"'
r\rrllognu strukturu predstavlia tip usamljenog sa-
+.,,,l,,7iylj11js (uume6ei snaga da se bude usamljen u svoioi is-
1,.i' rr,,r;li<r, kako ga kuitivi$u Romen Rolan, a delimidno
i t',1 ,r,'1;. Gordost te usamljenosti takode se oslanja na
',::i"'l'o je karakteristidna modifrkacija >mi-doZivljaja<
:: .! 'r, !r(' zapadnoevropske inteligencije. Tolstojeve redi
! irr, {l:r postoji mi5lienje rza sebe<< i rni5lienje rza publiku<
l! =r'i,r, irrrplikuju konfrontaciju dveju koncepcija publike.
i , l,'l ,t.icvo riza sebe<, u stvari oznatava samo drugu,
t., l:tirsgefqngenenbriefen i Die tlwschreibungen des Begrieffes Hunger'
. izuetne situacije.
, , ,, 'r,1, 111 I u ic clastidno prilagodavanie redi i slike uslovima
' ,, . ,,, r,,lt)!ki metod autor, medutim, ne primeniuie.
100 MIHAIL BAHTIN
niemu svoistvenu socijalnu koncepciju slu5aoca. Mi5ljenje
bez usmerenosti na mogutizraz, a, prema tome, bez socijalne
usmerenosti tog izraza i samog mi$ljenja ne postoji.
Na taj nadin pokazuje se da je lidnost - koja govori,
uzeta tako re6i iznutra u celosti proizvod uzajamnih
- spolja5nji
socifalnih odnosa. Ne samo izraz vet, i unutra5nji
doZivljaj te lidnosti socijalna je teritorija. Prema tome,
i ditav put koii vodi od unutra5njeg doZivliaja (uonoga
$to se izraZava<) do njegove spoljadnje objektivacije (riskaza<)
prolazi socijalnom teritorijom. I(adase doZivljaj aktuali.
- u zavr5enom
zuje iskazu, njegova se socijalna usmere
komplikuje usmerenoSdu na neposrednu socijalnu situaci
govorenja i, pre svega, na konkretne sabesednike.
Ovo Sto smo rekli baca novu svetlost na anali
problem svesti i ideologije.
Iruan objektiaacije, izvan ooaplotenja u
materijalu (materijalu gesta, unutraSnje redi, krika)
je To je lo5a ideolo5ka konstrukcija
- fikcija.
putem apstrakcije od konkretnih fakata socijalnog izr
Ali svest kao organizovan materiialan izraz (u
materiialu redi, znaka, crteLa, boja, muzidkog tona i
objektivna je dinjenica i ogromna socijalna snaga.
-duie, ta svest nije iznad bi& i ne moZe konsti
odredivati biie, ali ona sama je deo biia, jedna od nj
snaga, te stoga poseduje delotvornost, igra ulogu na
ri5tu biia. Sve dok ostaje u glavi svesnog subjekta
unutarverbalni embrion izraza, svest ie joS premali p
biia, jo5 je premalen sektor njene akcije. Ali
prode sve stadijume socijaine objektivacije i ude u
namidki sistem nauke, umetnosti, morala, provrtt
svest postaje stvarna snaga i u staniu je dak du
povratni uticaj na ekonomske osnove dru$tvenog ll
Snaga svesti ie naravno ovaplo6ena u odredenim sociJ
organizacijama, fiksirana u perzistentnim ideolo5kint
zima (nauka, umetnost i dr.), ali je i u prvobitnoj
formi sinule misli i doZivljaja ona ve6 bila nil
socijalni dogadaf, a ne individualni unutra$nji ukt,
purEvl MARKSTsTIcKE FrLozoFrJE JEZTKA 101
DoZivljai je od samog podetka usmeren na potpuno
lrktualizovan spoljainji izraz, teLi ka njemu. To izraLavanje
tloZivljaja moZe biti realizovano, a moLe biti i zadrlano,
zrrkodeno. U poslednf em sludaju, doi:ivljaj je zakoteni izraz
(nciemo se ovde upu5tatiuveomasloleno pitanje o uzro-
, irrra i uslovima kodenja). Realizovani izraz sa svoje strane
vrsi nro6an povratni uticaj na doi:ivljaj: on podinje da
rrlcduje unutra5nji iivot, dajuii mu odredeniji i stabilniji
l,t.t itz.
Ovaj povratni uticaj uoblidenog i stabilizovanog izraza
rrr cloZivljaj (tj. unutra5nji izraz) ima ogroman zna(aj i
trvcl< se mora uzirnati u obzir. MoZe se reii da se ne pri-
l,tl,rnlazta toliko izraz naiem unufta{njem stsetu kol.iko se
tr,r\ tmutra{nji wet prilagodazta moguinostima na{eg izraza
I rrit'sovim moguiim putevima i pravcima.
Oclokupnost Zivotnih doZivljaja i neposredno s njima
l',,r','zanih spolja$njih izraza nazvaiemo, za razliku od
ttnlrlii:cnih ideoloSkih sistema umetnosti, morala, prava,
?,n\,ttt(,rn ideologijorn. Zivotna - ideologija je stihija neure-
-
i i
't''rr,'ti nefiksiranog unutraSnjeg spolfadnieg govora koji
t.rrrriilflva svaki na5 postupak, akciju i svako na5e Dsvesno(
ttirrrir'. Uzimaiu6i u obzir socijalni karakter strukture
l*r'rrr i doLivljaja, moZemo reii da na$ pojam Zivotne
irle,'h'1iije uglavnom odgovara onome Sto se u marksistidkoj
flfF!'rruli oznatava kao rdruitvena psihologija<. U datom
ir,lt, lsru vi$e volimo da izbegnerno ree ,ftiitrotogija< jer
Hetrr ;t' vaina iskljudivo sadrZina psihe i svesti, a ona je
F,ll'rrrr,' idcolo5ka, nju ne odreduju individualno-organski
fhi,rl,,il'i, fiziolo5ki), ved disto socijalni faktori. Indi-
fl*lrr'rlrr,r.rtrganski faktor nije uop$te bitan za razu-
freirrrr;r' ,'snovnih stvaraladkih i Zivih linija sadrZine svesti.
I r,,lrlitcni ideolo$ki sistemi dru5tvenog morala, nauke,
litrrrrrrr,,ri i religije kristali5u se iz Zivotne ideologije i
ts -=i.',1, :,rl'tne vrse na nju jak povratni uticai, te, normalno,
&iii t,,,, r.jicleologiji. nii ri ist6 vreme ti uobiiieni ideoloiki
F',i*',,,, lr svc vreme odri,avaju najiivlju organsku vezu sa
!t'trr',rrr i,lt'ologijom, hrane se njenim sokovima i van
ffc ",' rrl1rvi, kao Sto su mrtvi, na primer, zavr$eno knji-
[rr,' '1, l,r ili saznajna ideja ako nisu podvrgnuti Zivom
IO2 MIHAIL BAHTIN
vrednosnom percipiraniu. Ali to percipiranie, radi koga
svako ideolo$ko delo i postoji, vr5i se na ieziku Zivotne ideo-
logije. Zivotna ideologija ukljuduje delo u datu socijalnu
situaciju. Delo se dovodi u vezu s celom sadrZinom svesti
percepijenata i apercepira se samo u kontekstu te savre-
mene mu svesti. Delo se interpretira u duhu date sadrZine
svesti (svesti percepijenta), njome se ono na novi nadin
osvetljava. IJ tome je Zivot ideolo$kog dela. U svakoj
epohi svoga istorijskog postoianja delo mora stupiti u
tesnu vezu s promenljivom iivotnom ideologijom, mora
se njome proZeti, natopiti se novim sokovima koji iz nje
teku. Samo u onoi meri u kojoj je kadro da stupi u ',r't'rlno granide sa ideolo$kim sistemima, bitniji su, od-
takvu neraskidivu, organsku vezu sa Zivotnom ideologijom
date epohe, delo je u staniu da bude Zivo u datoj epohi (narav-
no, u datoj socijalnoj grupi). Van te veze ono prestaje da pos-
toji jer se prestaje doZivljavati kao ideolo5ki relevantno.
UZivotnoj ideologiii moramo razlikovati nekoliko
sloieva.Ti se slofevi odreduju onom socijalnom
vicom kojom se i doZivljaj i izraz mere, onim socijalni
snagama ka kojima se moraiu neposredno usmerav
Vidokrug u kome se dati doZivljaj ili izraz rcali
moZe, kao 5to ve6 znsmo, biti vi$e ili manje $irok. S
doLivljaja moZe biti ograniden i konfuzan, socijalna
jentacija doitivljaja moZe biti sludajna i trenutna,
teristidna samo za datu sludajnu i labavu grupaciju od
koliko lica. I takvi kapriciozni doZivljaji su svakako i
lo5kog i socijalnog karaktera, premda ve6 stoie na
izmedu normalnog i patoloikog. Takav sludajan doZivliuf
izolovana pojava u du5evnom Zivotu datog lica. On
biti u stanju da se stabilizuje i nade izdiferenciran i dov
izraz: jer ako nema socijalno zasnovanog i stabilnog
ditorijuma gde ie na6i osnove za diferencijaciju I
-
vrienje? Fiksiranje takvog sludajnog doZivliaja (pi
a pogotovu Stampano) job je manje mogu6e. Takav dr
kao proizvod trenutne i sludajne situacije, nema,
nikakvih izgleda da dobije socijalnu snagu i efi
Takvi doZivljaji dine najniZi, tekuii i brzo
sloj Zivotne ideologije. U taj sloj spadaju, premn
svi oni mutni, nerazvijeni doZivljaji i misli i rl
purEvr MARKsrsrrcKE FrLozoFrJE JEZTKA 103
prazfle redi koje se javljaju u na5oj du5i. To su nedono5dad
socijalnih orijentacija nesposobna za Livo.t, romani bez
junaka i govori bez auditorijuma. U njima nema ni logike
ni jedinstva. Otkriti u tim ideolo5kim odlomcima soiio-
Io5ku zakonitost veoma je te5ko. U donjem sloju Zivotne
itlcologiie moZe se ustanoviti samo statistidka zakonitost;
():inovne linije socijalno-ekonomske zakonitosti manifestuju
:ic szuno u velikoj koiidini proizvoda te vrste. Razume se
,ll je socijalno-ekonomske pretposravke pojedinadnog slu-
irrjrro_g doLivljaja ili izraza praktidno nemoguie poiazati.
.
Drugi, vi5i slojevi Zivotne ideologije koji se nepo-
liovorniii, i imaju stvaraladki karakter. Oni su znatno
1,,'lilctljiviji i osetljiviji od uoblidene ideologije; oni su
r,1t,rsobni da preciznije prenose promene socijalno-
, l.onomske osnove, BaS tu se i akumuliraju one stvaraladke
, rr,'r'piije pomodu kojih se ostvaruju delimidne ili
radikalne
l,r{)nrcne ideolo5kih sistema. Nastupajuie nove socijalne
,'rrrrtic nalaze u podetku svoj ideoloSki izraz i
oblik u tim
rhr;r'vima Zivotne ideologije pre nego Sto uspeju da osvoje
lrrr;r1 i$tq organizovane zvanidne ideologije. Razume se da
u. l)r'occsu borbe, u procesu postepenog prodiranja u
l,ll.l.Il<c organizacije (u Stampu, u [njiZevnbst, u nauku)
nr,rr nova strujanja Zivotne ideologije, ma koliko revolu-
rlr1111;1111 bila, trpe uticaj uoblidenih ideolo5kih
sistema,
c rft lirrriino i usvajaju akumulirane forme, ideolo5ke navike
I I't t,,trrl-rc.
( )no Sto se obidno zove Dstvaraladka individualnost<
l-=rrrr ;t. osnovne, dvrste i stalne, linije socijalne orijentacije
det,rl, i.vcka. Ovamo spadaju pre ivega gornji, najuobli
Ferrtlr :rhr,jcvi unutradnjeg govora (Zivotna ideologija), dija
lc 'ir irl.rr slika, svaka intonacija prosla kroz 1ta'diyum
i.t,t:,t, itdr'\ala probu izraza. Ovimo spadaju, na tai
tte' ir, rt'ci, intonacije, unutraSnji i unutarverbalni gestovi,
]t,lt , ri rr vcioj ili manjoj socijalnoj meri stekli iikuswo
fir,rlf,1i11;1',' izraza i koje su reakcije i replike, otpori ili
tt"'l,r,l ' :,rrcij2lnsg auditorijuma dobro iscizelirali- i i5li
h', eli
104 MIHAIL BAHTIN
U donjim slojevima Zivotne ideologije, bio-biografski
faktor igra, naravno, bitnu ulogu, ali s ukljudivaniem
iskaza u ideolobki sistem njegov znataj sve vi5e i viSe
opada. Ako, prema tome, u donjim slojevima dolivljaja
i izraza (iskaza) bio-biografska obja5njenja jo5 i mogn
poneSto dati, u gornjim slojevima je uloga tih
obia5nienja
krajnje skromna. Objektivni sociolo5ki metod tu je su-
vereni gospodar.
Teoriju izraza, koja je u osnovi individualistidkog
subjektivizma, moramo, dakle, odbaciti. Organizaciono sre-
diite wakog iskaza, soakog izraza nije unu*a z.ted napolju:
u socijalnoj sredini koja jedinku okru{uje. Samo jeneartiku-
lisani Zivotinjski krik doista organizovan iz unutra$njosti
fizioloSkog aparata jedinke. U njemu nema nikakvog
ideolo5kog plusa u odnosu na fizioloiku reakciju. Naj-
primitivniji ljudski iskaz 5to ga pojedinadni organizam
realizuje vei je, s tadke gledi5ta sadrZine, smisla
znatenja, organizovan izvan sebe, u vanorganskim uslovima
socijalne sredine. Iskaz kao takav u celosti je proizvod
uzajamnog socijalnog delovanja, kako onog neposrednog,
koie je odredeno situacijom govorenia, tako i onog naj.
daljeg, koje je odredeno celokupno5iu uslova datog go.
vornog kolektiva.
Pojedinadni iskaz (parole), uprkos doktrini apstrok.
tnog objektivizma, uop5te nije individualna dinjenica kofa
zbog svoje individualnosti ne podleZe sociolo5koj analizl'
Jer kad bi tako bilo, onda ni surria tih individualnih aktttl
ni bilo kakvi apstraktni momenti, zajednidki svim tin
individualnim aktima (rnormatirrno-identidne former,), n6
bi mogli stvoriti nikakav socijalni proizvod.
Individualistiiki subjektivizam je u praau kada
da su pojedinadni iskazi stvarna konkretna realnost iezlh
i da imaju stvaraladki znataj u jeziku.
Ali individualistidki subjektivizam nerna praoo
ignori5e i ne razume socijalni karakter iskaza i kada pt
Sava da ga izvede iz unutra5n;'eg sveta govornika kuo
tog unutra$nieg sveta. Struktura iskaza i samog clr
MIHAIL BAHTIN 105
koji se izralava je socijalna smuktura. Stilistidko obliko-
vanje iskaza je socijalno oblikovanje, a sam govorni tok
iskaza na koji se realnost jezika stvarno svodi -* socijalni je
tok. Svaka kap je u njemu socijalna. socijalna je i sva
tlinamika njegovog postajanja.
Potpuno je u praau individualistidki subjektivizam
u tome da se jezidka forma ne sme odvajati od njene ideo-
Ioike sadrZine. Svaka red ie ideolo5ka i svaka uporreba
it:z.ika povezana je s ideoio5kom promenom. Alinije u pravu
irrdividuaiistidki subjektivizam kada i taj ideoloiki naboj
r t:ii izvodi iz uslova individualne psihe.
Nije u pravu individualistidki subjektivizam ni kada,
I rro i apstraktni objektivizam, polazi uglavnom od mo-
n,rlo5kog iskaza. Pojedini foslerovci, dodu3e, podinju da se
1
r i t rliZavaju problemu di j aloga, a time i tatnij ern razumevanju
r
rz:rjrrmnog govornog delovania. U tom pogledu je u naj-
vlt'oj meri karakteristidna vei pomenuta knjiga Lea Spi-
,,'rr ltalienische Umgangssprache, u kojoj se dine poku5aji
'trrirlize formi italijanskog razgovornog jezika u tesnoj
,, ri s uslovima govorenja i pre svega sa stavom sagovor-
rirl:rr. Medutim, metod Lea Spicera je deskriptiono-psi-
it,'h'\lli. Odgovarajuie principijelno-socioloSke zakljudke
lr,' Spicer iz svoie anahze ne izvodi. Osnovna realnost
rr:r trrj nadin, za foslerovce ostaje monolo5ki iskaz.
l'r'oblem govorne interakcije jasnije je postavio Otmar
(Ottmar Dittrich)5. On polazi od hritiketeorije iskaza
I tit r rlr
tirt t!,tirz.a. Osnovna funkcija jezika za njega nije izraLavanje
zrr' l,'tttrtuttikecija. To ga dovodi do uzimanja u obzir uloge
€lui;r,rtr. Minimalni uslov jezidke pojave po Ditrihu su
d*',r,' (riovornik i siu5alac). Medutim, Ditrih polazi od
i.trlr,'1'llcpsiholo5kih pretpostavki kao i individualistidki
sul,i, I rrvizam. Ditrihova istraZivanja takode nemaju odre-
d'rrrr ,,,,, iolo$ku podlogu.
' i r,'rrr l)crgledu je karakteristidna sma konstrukcija knjige. Knjiga je po-
i
i=li.;'= r;,trri glave. Evo nfihoviir naslova: f. Erdffnungsformen ctes Gesprdchs.
l* =r,. t,, r rrrrrl ll6rer; A. Hijflichkeit (Riickicht auf den Parrner). B. Sparsamkeit
j
= ' ., E' l,n'i,n(lurrg im Ausdruck; C, fneinandergreifen von Rede und Gegenrede,
lil '-, . r", rrurl Situation. IV. Die Abschluf3 des Gespriichs. Spicerov prethodnik
::. . !i .:rii', jezikauuslovimarealnoggovorenjabioieHermanVunder-
',,rllrvornog
ts l, ,r,, \\'rrndcrlich). V. njegovu knjigo IInserc Umgangxgrache (1894).
' t 't" l'Nl,lcme der Spracl4tsycholoeie (1913).

r06 MIHAIL BAHTIN
Sada moZemo dati odgovore na pitar:ja kcja smo
postavili na podetku prve glave ovog dela. Prava realnost
jezika-goaora niie apstraktni sistem jezitkih formi, niti
izoloaani monoloihi iskaz, niti psiho-fizioloiki akt njegozte
realizacije, z,tct socijalni dogadaj goeorne interakcije koji se
realizuje iskaziztanjem i iskazima.
Govolna intelakcija je na taj nadin osnovna realnost
jezika.
Difalog u uZem smislu te redi dakako je samo jedna
od formi, dodu5e, najvaLnija firrma govorne interakcije.
Ali dijalog se moZe shvatiti Siroko, pa ie se pod
dijaiogom podrazumevati ne samo neposredna giasna
govolna komunikacija ljudi licem u lice, r'ei svaka go-
vorna komunikacija bilo kog tipa. I{njiga, ti. ltampani
govorni akt, takode je elernenat govorne kornunikaciie.
O njoj se raspravlja u neposrednom i Zivom dijalogu,
ali ona je, osim toga, usmerena na aktivnu percepciju,
povezanu s proradivanjem i unutraSnjim repliciranjem, i
na organizovanu Stampanu reakciju u raznovrsnim for-
malna koje su izgraclene u datoj sferi govorne komunikacijcr
(recenzije, kritidki referati, odredeni uticaj na potonic
radove i dr.). Takav govorni akt se dalje neizbeZno us-
merava na prethodne akte u istoj sfbri, kako samog autorlr
tako i drugih, polazedi od oclredenog stanja naudnogi
problema ili umetnidkog stila. Stampani govorni akt rrrr
taj nadin stupa u svojevrsni ideolo5ki razgovorvelikih luz
mera: na ne$to odgovara, ne5to opovlgava, ne5to potrrrdu,jc,
predvida moguie odgovore i demantije, traZi podr5ku i tlt'.
Sztaki iskaz, ma koliko bio znaiajan i dovr5en sirrrt
po sebi, jeste samo moment t'teprekidne govorne komuniku ilr
(Zivotne, knjiZevne, saznajne, politidke). Ali i ta ncplt'
kidna govorna komunikacija sa svoje strane je samo mon)('rtl
neprekidnog multilaterainog postajanja datog socijalrrog
kolektiva. Odatle proistide vaZan problem: izudavanic vt'ze
konkretne interakcije s najneposrednijom, a preko lrlF
i sa Sirom vanverbainom situacijom. Forrne ovc v('?F
su razlidite, a u vezi sa ovom ili onom formom lrrzll
diti momenti situacije dobiiaju razlitit znataj (trl<r' r'rr
razlidite te veze s razliditim momentima situacija Ll unr{
/
PUTEVI iUARKSISTICKE FILOZOTIJE JEZiKA 107
itl
nidkoj komunikaciji ili u naudnoj komunikaciii). Nikada
gooornu komunikaciju ne motemo razutneti i objauiti aan
te veze s konkretnom situacijom. Verbalna komunikacija je
neraskidivo povezana s komunikacifama clrugih tipova, s
l<ojima zajedno izrasta na tlu proizvodnc komunikacije.
l{ed se naravno ne moZe odvojiti od te vedno postajr:ie,
icdinstvene komunikacije. U toj svojoj konkretnoj vezi
sa situacijom govorna komunikacija je uvek praiena so-
, ijalnim aktima negovornog karaktera (radnim akrima,
simbolidnim aktima rituaia, ceremonije i dr.), buduii
acsto samo njihova dopuna i igrajuii samo pomoinu
t|<'tgu. Jezik Eivi i istorijski postaje upravo tu, w konkrentoj
t:ouornoj komunikaciji, a ne u aps*aktnom lingztistiikotn
:istetnu formi jezika n'iti u indiaidualnoj psihi onih koji
!:ttDore.
Odavde sledi da metodolo3ki zasnovan redosled izu-
( rvania jezika mora biti ovakav: 1) forme i tipovi govorne
rrrtcrakcije u vezi s nienim konkretnim uslovima; 2) forme
1','jcclinih iskaza, poiedinih govornih akata u tesnoj vezi s
1o\'ornom interakcijom diji su elementi i koja ih determiniSe,
.',,ttlovi govornih akata u svakodnevnom Zivotu i ideoloSkom
',tvrrlanjul 3) polaze6i odatle, revizija uobidajenog lingvi-
,t it l<t'rg tretmana jezidkih formi.
Tim redosledom tede i realno
postajanie jezika:.
I't,\t(t.ie socijalna komunikacija (na osnovi), u njoj postaje
'',tt,ont.a komunikacija i interakcija, u ozsoj poslednjoj postaju
t"'ttt( gouornih akata i to se postajanje, najzad, odra{aoa
rr 1t177st't'i formi jezika,
1'1
lz svega Sto je reteno proistide izvanredna vaZnost
1,rrrlrfs114 formi iskaza kao cel,ine. Vei smo napomenuli
I r r;:rvremena lingvistika nema pristupa samom iskazu.
' 1, rrr lnaliza ne ide dalje od elemenata. Medutim, iskazi
rr r t'rrhrc jedinice toka jezika-govora. Ali upravo radi izu-
,',,,rrjrr fbrmi te realne jedinice, ona se ne sme izolovati
, 'l r:;torijskog toka iskazA. I(ao celina iskaz se realizuie
,,,r' rr toku govorne komunikacije. Celina se odreduje
',r' lrnr granicama, a granice prolaze linifom gde se dati
; I r' ,locliruje s vanverbalnom i verbainom sredinom
I ,, ,llugim iskazima).
108 MIHAIL BAHTIN
Prva red i poslednja red, podetak i krai Zivotnog is-
kaza to je ve6 problem celine. Proces govora, shvaien
Siroko- kao proces spolja5njeg i unutra5nieg govornog
Zivota, uop5te je neprekidan, ne zna ni za podetak ni za
kraj. Spoljadnji aktualizovani iskaz je ostrvo koje se iz-
dile iz beskrajnog okeana unutra5njeg govora; razmere
i forme tog ostrva odreduju se datom situacijom iskaza i
njegovim auditorijttmom. Situacija i auditorijum nagone
unutra5nji govor da se aktualizuje u odredeni spolja5nji
izraz koji je neposredno ukljuden u neiskazani Zivotni
kontekst, koji ga dopuniuje akcijom, postupkom ili ver-
balnim odgovorom drugih udesnika iskazivania. Zavr5eno
pitanie, uzvik, naredba, molba-najtipidnijesu celine Zi-
votnih iskaza. Sve one, narodito takve kao Sto su naredba,
molba-zahtevaju vanverbalnu dopunu, pa i vanverbalni
podetak. Sam tip strukture tih malih Zivotnih Lanrova
odreduje se trenjem redi o vanverbaln.u sredinu i trenjem
redi o tudu lei (red drugih ljudi). Tako se forma naredbe
odreduje preprekama na koje moZe nai6i, stepenom pot-
dinjenosti i dr. Struktura tanra ovde odgovara sludajnim
i neponovljivim osobenostima Zivotnih situacija. O odre-
denim tipovima ianrovskih struktura u Zivotnom govonr
moZe biti redi samo tamo gde postoie koliko-toliko stabilnc,
svakodnevnim Zivotom i okolnostima fiksirane forme Zi-
votne komunikacije. Tako je sasvim osoben tip Zanrovske
strukture izgraden u iakoj i neobaveznoi salonskoi kon-
verzaciji, gde se svi medusobno poznaju i gde je osnovnl
diferenciiacija okupljenih (auditorijuma)'
- na mu5karco
i Zene. Tu se razraduju posebne forme reii-aluzije, nedo-
redenosti, reminiscenija iz kratkih i namemo neozbilinihpridn
i dr. Drugi tip strukture razraduje se u razgovoru mut[
i Zene, brata i sestre. Sasvim drukdije podinju, drukcliJo
se zavriavaju i konstruiSu izjave i replike raznih ljurll
koji se sludajno nadu tekajudi negde u redu, u nekoi ustarlovl
i dr. Vlastite tipove imaju seoska posela, gradski korzol,
6askanja radnika za vreme pauze i dr. Svaka usla.
liena Zivotna situacija ima odredenu organiztt'if u
auditorijuma a, prema tome, i odredeni repertoar nrrllh
Zivotnih Lanrova. Zivotni se Zanr svuda uklapa u l<rlrt.
purEVI laaRrcststlCxE FILozoFIJE 109
lEzrKA
tedinu _socijalne kornunikacije koja mu je namenjena, kao
ideolo$ki izraz njenog tipa, njcne srrukture) cilja i .o.i;ut-
nog sastava. Zivotni Lanr je deo socijalne siedine: pra-
znika, dokolice, komunikacije u salonu, u radionici i dr.
On je u dodiru s tom sredinom, ona ga ogranidava i
odreduje u svim nfegovim unutraSnjim momeirtima.
Proizvodni procesi rada i procesi poslovne komu-
nikaciie imaju drukdije forme konstrukcije iskaza.
Sto se tide formi ideoloSke komunikacije u preciznom
srr.rislu te redi: formi politidkih govora, politidiih akata,
zirkona, formula, deklaracija i dr., formi poetskih iskaza,
naudnih traktata itd.,
- te su forme specifalno istraZivane
.r'etorici i poetici, ali su ta istraZivanJa, kao Sto smo rekli,
rr
,rclvojena.od problema jezika, s jedne strane, i od prob:
lcma socijalne komunikacije, s druge6.
Plodotvorna analiza formi celine iskaza kao realnih
it'clinica govornog toka moguia je samo na temelju shvatania
yrrrjcdinadnog iskaza kao disto socijalne pojave. Marksistidka
Irlozohja jezikartrebadaza svoju osnovu uzme iskaz kao real-
rri I'cnomen jezika-govora i kao socijalno-ideolo5ku strukturu.
Po5to smo pclkazali socijalnu strukturu iskaza, vratimo
',,' tlvama pravcima fllozofsko-lingvistidke misli i svedimo
Iilr111ini bilans.
Moskovski lingvist Rozalija Sor, bliska drugom pravcu
lrl,'zofsko-lingvistidke misli (apstraktnom objektivizmu),
,,l,,lc6im redima zavriava svoi kratki ogled o situaciji u
.,rrr
r t'l11crroj lingvistici:
riJezik nije stvar (dpyov) vei normalna prirodna
,l lirtnost doveka (dv6p1er,oc) r-ekla je romantidarska
l,',r'r'istika XIX veka. Drugo -govori savremena teorijska
l,rrlr islilia: rJezik nije individualna delatnost (3v6pyera)
, r r Lr-rlturno-istorijska tekovina
dovedanswa (dpyov)r.z
' t I odvajanju poetskog dela od uslova urnetnidke komunikacije i postvareniu
t , l r(,'tx rezultira v. t"5 1g6 ,,Cloeo B )t{HsHa E cnoBo B nogsuu,,, 3aesga,
r ,,, t,,.r(,, N9 6.
\'. navcdeni dlanak R. Sor ,,Kpusac coapeueunoi ,unrBscrsxq.,, crp- 71.
110 MIHAIL BAHTIN
GLAVA ENTVRTA
Ovai zakliudak zapaniuie-
^pogt"aoiednostrano5du
i aprioriz-
ie potpuno-netadan'
-o*l'il Ei"iinitr.o- on.-
ler u savremenu teorijitrl tinguistiku spada i savremene
Foslerova TEMA I ZNAEE,NJE U JEZII(U
!r."r", r."i" l" ;.atto od naimodniiih strujania
i*g;iJtdi; t"i.ti. x"aopustivo.je izjednadavati savremenu
iinlvistit<u samo sa jednim od nienih pravaca'
teoriiske se tadke gledi5ta kako teza
tako i arftiteza
-poal"anut n.
koje ie r.""Jit"iJ" 591 podiednako-moraju odbaciti' Tema i znatenje. Problem akthtne percepcije. Ocena i
o neadekvitne stvarnoj prirodi iezlka' znaEenj e. Dij alektika znaienj a.
;;;-t; na kraju da u nekoliko stavova formu-
Poku5ademo
li5emo 'Jr;k tadku gledi$ta:
'-*1) naSu Problem znatenia jedan je od najteZih problema lin-
i"" ,,Zbilo' sistem normatisno-identi1nih formi
za odredene lqvistike. U re5avanju ovog problema se narodito upedatljivo
,o*o-in-noutna apstrakciia, plodotvoTa :a1o r:rpol;'ava iednostrani monoiogizam lingvistike. Teorija
i teoriiske liri"u"' I(onkretnoi stvarnosti iezika
1,r rsivnog razumevanja ne omogu6uje
pristup najosnovnijim
"."f.,it".
-' apstrakciia
ia niie adekvatna'
r rrrjbitnifim obeleZjima iezidkog znatenia.
'21
lezik je neprekidan pro.ces
poslyiyll koji se realizuje
gooornom interakcijom omh -koJt govore'
lJ na5em radu prinudeni smo da se ogranidimo samo
*' "
sociialnom rfir vcoma kratko i
povrSno tazmatranje ovoga pitanja.
'
;;"'; rfr; ;; i'i,'; tn ie p ^' aianj a ni k ak o n i su indio
od
i du atno'
l','tludiiemo se samo da naznadimo osnovne linijenjegove
-otinii"r'ni'r"i;;;";;'i;"t; n'n *ogu ni odoaiati detatnosti
-c:
g p o sta j an j a su o ci ot o { hi rtlotvorne tazrade.
ii i'"n:i n i ;;; ;;,: t;i"ni I ezi:t'o
s lrlr
Svaki iskaz kao celina ima odredeno i iedinstveno
zakoni. "i
-- ;i jedinstveni smisao. Nazovimo taj smisao celog
Jezitko stoaranje se ne podud-ara s
umetnitkhn .'rrrri;cnje,
r,'l rrzrr njegovom temonal. Tema mora biti jedinstvena' inade
stua'
,roorinin* niti s nekii drugim...speciialno-ideoloikir"c
ne moEe shztu' l,i lrilo sasvim neosnovano govoriti o jednom iskazu.
sivaranie
,""ir*l At; ,n,, u irto i'erne,iezitko ztrednosti' Postajanie
i l', rrrL iskaza u suStini ie individualna i neponovljiva
titi odrtojeno oa muoi'iii'i*li'tooo moZe se oseCtttl l'r,, i sarn iskaz. Ona je izraz konkretne istorijske situaciie
i
iezika, kao svako itiotiitfto p-ostaianje' I rrl:r jc stvorila iskaz. Iskaz rl(oliko je sati?< uvek ima drugo
ffi?;;;rtu"*i." ;li moZe postati i rslobocltts :rr,riL'nie a, prema tome, po na5oi terminologiji, i drugu
rtZ""tio kada postane""znost,
svesna i Zeljena nuZnost'
ri !uu, u zavisnosti od konkretne istorijske situacije (isto-
5\ Struktura isiiz" jt tisto socijalna stukrura' Iskttl
rii,l . u mikroskopskim razmetama) u kojoj se izgavan i
r."" iir."'rl'fr""1i'i;;; onih koii sovore' rndividu'lnl ;lir jr', rr sustini, deo.
govorni akt (u pt";i;;;; smislu't"Ei oittdiuidualant) fe t )tlttle sledi da temu iskaza ne odreduju samo jezidke
Zontradictio in adiecto. t,,rrrri koje ulaze u niegov sastav redi, morfolo5ke,
==iirr:rl :ritke forme, glasovi, intonaciia,
- ved i vanverbalni
-
i.:,,,rrr( nli situacije. Ako izgubimo iz vida te momente situ-
' l'l,rziv ie, naravno, uslovan. Ovde tema obuhvata i nieno ostvarenie' te
:: i:. r , ,r r{ lniam teme brkati s poimom teme umetnidkog dela, Nasem poimu te-
': I li'r I' |()iam ltematskog iedinstva<.

tt2 MIHAIL BAHTIN
acije, nedemo razumeti iskaz kao i onda kada iz niega
izgntri*o najvaZnije reii. Tema iskaza fe konkretna, kon-
tr?i"u kao i'istoriiski trenutak kome tai iskaz pripada'
Samo iskaz uzet u njegoztoj konkretnoj purtoii, kao isto-
rijski fenornen, ima temu. Takva je tema iskaza'
" Medutirn, kada bismo se ogranidili tom istorijskom
neponovljivoSiu i jedinstveno5du svakog konkretnog iskaza
i nlegove teme, bili bismo lo3i dijalektiiari' Naporedo s
1""loil ili, tadniie, unutar tene, iskaz ima i znatenje' Pod
znadenjem, za razliku od teme, podrazumevamo sve mo-
mente iskaza koii su ponooljivi i autoidenti\nf u svim ponav-
ljanjima. Razume se da t.t ti momenti apstraktni: u uslovno
izolovanoi formi oni nemaju konkretno samostalno posto-
ianje, ali su u isto vreme neodvojiv i nuZan deo
iskaza'
fema iskaza u su$tini ie nedelfiva. Znatenie iskaza set
nasuprot tome, deli na niz zna(enja jezidkih elemenatl
i."ii'" niega ulaze. Neponovliiva tema iskaza rl(oliko il
,uii?<, lrr.iu u neraskidivoi vezi s konkretnom istorijskon
situaiilom, ne moZe se podeliti na elemente' Znatenfi
iskaza',rl(oliko ie sati?< jednako, naravno, u svim istor
-
rijskim sludajevima niegovog izgovarania ._ sasto,r sc ()c
znatenia redi kole u'niega-ulaze i njihovih morfolo5kih
formi, sintaksidke veze, upitne intonacije itd'
T.*u ie sloEen d.inimithi sistem znakooa. kot!.
da bud.e adek,,atan d'atom momentu postajanja' Tema
reakcija slesti u postajanju na Postaianie lita' Znadenic
tehniiki aparat ia reatiiaciju teme. Apsolutna mehani
granica izmedu teme i znatenia ne moZe s€, naravno)x l(
Zi. N"rnu teme bez znatenianiti znadenja bez teme' Sttt'
znadenie neke poiedine redi (na primer:, u procesu I
drugog doveka stranom jeziku), ne moZe se ni. po
a di Je ne udini elementom teme' ti. da se ne konsl
Se iskaz rprimer<. S druge straner tema se mora (
na neku- tt-ubil.tott znat€nia, inaie ie izgubiti
s prethodnim i potoniim, ti. sasvim 6e izgubiti
smisao.
Izudavanie iezika prvobitnih naroda i savremcltn
ontologija znat'enid dolaze do zakliudka- o tal<ozvt
iiiiiinii""i prvobitnog misljenja. Prvobitni t.vck
113
PUTEVI MARKSISTI.KE FILOZoFIJE JEZIKA
upotrebljavao istu ret za oznadavanje nairaznovrsniiih
pojava koje, s_ na5e tadke gledi5ta, nemaiu medusobno
nikakve veze. Stavi$e, jedna ista red mogla je oznadavati
- isl. rDovoljno
lrotpuno suprotne poirnove gornju i donju stranu, i
zcmlju i nebo; i dobro izlo;it. je redi,
kaZe
-
rrl<ad. N. J. Mar, - da nam savremena paleontologija
it:zika omogu6uje da u istraZivanju dodemo do epohe kada
ir: pieme raspolagalo samo jednom redju za sva znatenja
lir ja su dovedanstvu bila poznata<z.
r
Ali mogu nas zapitati da li je takva lsveznadna< red
lrila red? Bila je to red u pravom smislu. IQd bi
lrikr -suprotno,- kad bi neki glasovni kompleks imao samo
1r'tlno jedino inertno i nepromenjivo znadenje, onda takav
l,,rnpleks ne bi bio red, ne bi bio znak, ve6 samo sig-
rrrl:t. Mno{taenost znatenja je konstitutivno soojstao reti.
sto se tide rsveznadne< redi o kojoj je govorio akad. N.
f . N'lar, moZemo re6i slede6e: takoa ret u sultini skoro da
tttiltd znatenja; cela ona je tema. Njeno je znadenje
- njegove
tt' t\l'ilojioo od konkretne situacije realizacije. To zna-
r r ric ie takode svaki put drugadije, kao Sto
ie i situacija
',r:rlii put drugadija. Tu tema, na tai nadin, apsorbuje i u
,,, lri rirstvara zna(enje, ne dopuitajuii mu da se stabilizuje
r lrr11. i1)1s odvrsne. Ali u toku razvoia jezika, uporedo sa sire-
rr1, lr zalihe glasovnih kompleksa, znatenia podinju odvrSia-
\'rtr l)o osnovnim linijama tematske primene ove ili oneredi
l so najdeS6e ponavlia u Zivotu kolektiva.
'1;r 'l'cmu,
kao Sto smo rekli, ima samo celovit iskaz, a
1','l,,linadna red ima temu samo ukoliko figurira kao celovit
l,,l ,r,:. 'I'ako, na primer, rsveznadna< red N. J. Mara uvek
lil,rrrilrr kao celina (stoga ona i nema stabilnih znatenja).
3'rr.rr lrrjc pak pripada elementu i celokupnosti elemenata u
rlrlr' '\'()nt odnosu prema celini. Dakako, ako potpuno apstra-
ir',1, odnos prema celini (tj. prema iskazu), sasvim
',1,,
' I li tuaAail pa3suiiufl aSeiluuecrcou ileol,uu, crp. 278.
" l/ rogr se vidi da dak ni prvobitna red o kojoi govori N. I. Mr, ni po temu
:. ii t rr r ',rlrrral, na koji neki poku5avaiu da svedu iezik. Signal koii sve znaCi nikako
:iii ', .r ,,rru tla vrii funkciju signala. Signal je vrlo malo sposoban da se prilagodava
a. ',' ,'lrr\ rr uslovima situacije; promena signala ie, u suStini, zamena jednog
:!8,,.1,,,lrillliltr.
 tt4 MIHAIL BAHTIN PUTEVI MARKSISTICKE FILoZoFIJE JEZIKA 115
6emo izgubiti znadenje. Stoga se i ne sme povladiti o5tra Razumeti tudi iskaz znadi orijentisati se u odnosu
granica izmedu teme i znatenja. na njega, naii mu odgovarajude mesto u oagorruru;rri";
Uzajamni odnos teme i znadenja najtadnije bi bilo liontekstu. Na svaku red iskaza koji razumevamo
formulisati na sledeii natin. Tema je gornja, realna granica mi kao
,l:r.nadgradujemo niz na5ih redi-odgovora. St"-1" -iif,
jezitke moguinosti znatenja; u suitini, samo terna neito r.ii vi$e i ukoliko su bitnije, utofikJ ;e i ,az"*i"anl"
odredeno znati. Znaienje je donja granica jezi\ke moguinosti ,lublje i bitnije.
znatenja. Znatenje, u su5tini, ni5ta ne znadi, vei samo Na taj nadin svaki izdvojivi smisaoni element iskaza
poseduje potenciju, moguinost znatenja u konkretnoj temi. r isl<az u celini prevodimo u drugi, aktivni, t o"t"t
IstraZivanje znadenja ovog ili onog jezidkog elementa mote, ,'rlsovor. Svako razumevanje
ui_
u skladu s datom definicijom, iii u dva pravca: ili prema ,.rrlrlotstavlja iskazu kao ie a;iitolno. Razumevanje se
gornioj granici Sto se u dijalogu replika suprot_
u tom sludaju to ie biti
- prema temi;
istraZivanje kontekstualnog znadenja date redi u uslovima
,.t,rvlja replici. Razumevanje pronatazi proiirai
govtrni_
l,'voj redi. Jedino razumevanje strane redi pronalaii ristu<
konkretnog iskaza; ili pak moZe teZiti prema donjoj granici r r r' u SVOfrl jeZikU.
granici znadenja. U tom sludaju to 6e biti istraZivanjc
-znatenja redi ne treba govoriti da red kao takva ima znadenje.
u sisremu jezika, drugim redima istraii-
- ,', r,u:i_rnl,
l19S.u
znacenre rma samo red koja se nalazi izmedu
vanje vokabule. ,,rrrlr l<oji govore, to jcst znadenje se
Razlika izmedu teme i zna(enia i tadno razumevanjc: ostvaruje samo u
t,r,,r {'su aktivnog razumev,anja-odgovora. Znatenje nije
njihovog uzajamnog odnosa veoma su vaZni za izgradnitf ir r, ii, niti u du5i govornika, niti u du6i
autentidne nauke o znadenjima. VaZnost toga do sada nijc slu5aoca. Zna_
uop5te bila shvaiena. Razlikovanja uzualnog i okazionalnog ',rr1, jc efekat uzajamnog delovanja govornika i sluiaoca
ttt,rtcrijelu d.atog glasoanog hompleEsa. je elektridna
znatenja redi, osnovnog i sporednog znadenja, denotacijc i ?,rlr(:r Sto se javlja samo kad. se ipoje To
",,
konotacije t. sl. potpuno su nezadovoljavajuda. Osnovnn dva razlidita pola.
I rrr iilo ignori5u temu
tendencija svih -takvih razlikovanja koja je doitupna samo aktivnom
da se pripi5e vc{'u ,n,rurr,'r'unju-odgovoru i.koji
vrednost osnovnom, uzualnom momentu - znatenja, koii je
nastoje- da se u definisanfu
=r!:t,, n,ir
pri tome miSljen kao realno postojeii i stabilan sirsvirrr .redi pribiiZe. njegovoj donjoj, stabilno;, aui6_
je pogre5na. Osim toga, ostaje neshvaiena tema- koju rr',
i.l'rI11, granici, faktidki Zeje da upale-elektridnu'siiaiicu
",,,
i=l lrrr, ivii struju. Samo struja govoine
naravno, nikako ne moie svesti na okazionalno ili spor.e. komunikacije daje
rFi r :,\ ( rlost njenog znatenja.
dno znadenje redi.

6emo preii na jedan ocl najvaZnijih problema

Razlika izmedu teme i znatenja postaje znatno irtl.rnlll i,=ril
.',,r,1;r
r rr znadenjima, na problem uzajamnog
u vezi s problemom razumeaanja., koga iemo se ovde ul<r.ullrrt odnosa ocene
, .",i,, ttltt.
dotaii. ',r,rl :r rcalno_ izgovorena
Vei smo imali prilike da govorimo o filolo5konr r.nru= red ne poseduje samo temu
i =.!.,,, nt( rr predmetnom, sadrZinskom smislu redi, vei
i
mevanju sa a priori iskljudenim odgovorom. Svako isrirrake
razumevanje je aktivno i sadrii klicu odgovora. 'li.rrrr**l =:r, 111 rrrl.risane, daju u spoju
s odredenim
:"i,1'ti llt.z vrednosnog akcenta nema redi. ,rrZrorrii
=:=
moZe ovladati samo aktivno razumevanje, postajanit'nt a€ ;' Sta je vred_
moZe ovladati samo pomoiu postajanja. ::. =:,i ,rl , r rrt. i^kakav je njegov
odnos prema predmetnorn
:: i,' rr r, r.ilj:t?
116 MIHAIL BAHTIN
Najjasniji i istovremeno najpovr$niji sloi sociialne ocene
sadrZane u redi prenosi se pomoiu ekspresione intonacije.
Intonaciju u ve6ini sludaieva odreduje neposredna si-
tuacija, a desto i najsludainiie okolnosti. Dodu5e, into-
nacija moZe biti i bitnija. Evo klasidnog sludaja primene
intonacije u familijarnom govoru. Dostojevski rt Piitewom
dneoniku prita:
rJedne nedelje, kasno uvede, moradoh pro6i oko
petnaestak koraka naporedo s grupom od Sest pijanih fabri'
dkih radnika i odjednom se uverih da se sve misli, svi ose'
&ji pa dak i ditava duboka rasudivanja mogu izraziti pukim
pominjanjem te imenice, koja uz to ima krajnje mali brof
ilogorru (radi se o jednoj vrlo rasprostranienoj nepristojnof
B.). Evo iednog momka kako oStro i energidno
redi.
- M.
izgovori tu imenicu da bi izrazio svoje najprezriviie nesla'
ganie s nedim o demu su ranije svi skupa tazgovat
brugi mu odgovori ponovivSi istu imenicu, ali ve6
sasvim drugom tonu i smislu,
- upravo u smislu
potp
sumnje u opravdanost neslaganja prvog momka. T
odjednom pode da negoduje protiv prvog momka, o5tro
i Zustro uplete u razgovor dovikujuii mu onu istu imeni
ali ve6 u smislu psovke. Tad se opet uplete drugi
negoduju6i na tre6eg, na vredada, i zaustavi ga u smi
>Sia ie, momde, Sta se me$a3? Mi smo mirno raspravl
$to se ti petlia5 i psuje5 Filjku?< I celu tu misao i
onom istom zabranjenom redju, istim krainje i
sloZnim imenovanjem izvesne stvari, samo $to
diZe ruku i zgrabi tre6eg moqtka zarame. Ali evo oclfr
nom detvrtog momdi6a, naimladeg u celoi grupi, ilto
dosad iutao (mora biti da je odjednom prona5ao
podetne te5koie oko koje se zametnuo spor), kako, e
Sevljeniem, podiZe ruku i viknu. .. Mislite da je l:
Prona5ao? Prona5ao? Ne, uop5te niie heureka i
nije prona5ao ! On samo ponovi onu istu neleksikol
imenicu, samo jednu iedinu red, ali s ushiCenietnl
dudi od oduievljenja, toliko, izgleda, silnog jer rl
$estom, turobnom i nalstariiem momku ne svide
za tili das sti3a Zutokljuno odu5evljenje momtiCevo,
tiv5i mu se i ponovivSi turobnim i poudnim buns€
purEvr MARKSrsrrcKE FrLozoFrJE JEzTKA ll7
sve onu istu pred damama zabranjgnu imenicu, Sto je,
u()stalom, jasno i glasno znadilo: >Sta se dered i cepa5
11rlo!< I tako, ne progovoriv5i ni jedne druge redi, ponovi5e
tu jednu jedinu ali omiljenu im red Sest puta zaredom,
it:clan za drugim i potpuno se razume5e. To je dinjenica
koju sam video svojim odima!<a
Svih Sest rgovornih akata< radnika razliditi su bez
olrzira na to $to se sastoje od jedne isteredi. Ta red u su5-
tini je samo podloga za intonaciju. Razgovor se tu vodi
inlonaciiama koje izratavaju ocene govornika. Te ocene i
rlirna odgovarajuie intonaciie u celosti se odreduju nepo-
Erctlnom socijalnom situacijom razgovota, te im stoga nije
lrrrtlcbna nikakva predmetna podloga. U familijarnom govoru
irrtonacija desto ima znadenje sasvim nezavisno od smisaonog
rll'pa redi. Akumulirani unutra5nji intonacioni materijal
eFrjl') nalazi odudka u
jezidkim konstrukcijama koje su
p,,tllurlo neadekvatne datoj intonaciji. Pri tome intonaciia
lr loclire u intelektualno, materijalno-predmetno znadenje
1
r
brrir;trrrkcije. Mi izral,avamo na5e ose6anje izrazito i du-
tnl'r' intoniraju6i neku red koja nam je sludajno doSla na
iciil,, tcsto prazan uzvik ili prilog. Skoro svaki dovek ima
€vrrl ,rrnilieni uzvik ili prilog, aponekad i semantidki puno-
t€:nu lcd, koia mu sluZi za disto intonaciona re5enja
Frrqrrlr, a ponekad i sloZenih Zivotnih situacija i raspo-
hlerr;rr. la takve intonacione odu$ke sluZeizrazi kao 6to
5H rtalr.o-tako<, rda-da<, raha-aha<, rhm-hm< i dr. Karakte-
fiell,'rr,r fc uobidajeno udvajanje tih redci, tj. vedtadko
fi*ttrrirrrjc glasovne forme koje ima za cilj da akumuliranoj
F*,rru, iii omogu6i da se izlije. Jedna ista omiljena
fg l:slnvrrln se, naravno, s velikom raznovrsno$iu into-
$ellrr, u zavisnosti od raznovrsnosti Zivotnih situacija i
il€lr',l,,zt rria.
ll :,virn ovim sludajevima tema svoistvena svakom
=u
(,r'r' ic posebna tema svojstvena svakom od iskaza
'rr l, , r :rtlnikil) u celosti se realizuje samo snagom ekspre-
tiF irtt,)nlciie, bez pomoti znatenja redi i gramatidkih
 t 18 MIHAIL BAHTIN purrvr MARKsrsrrcKE FrLozoFrJE
JEzTKA II9
veza. Takva ocena i njoj odgovaraju6a intonacija ne moZe Upravo radi razumevanja istorijskog postajanja teme
izati iz uskih granica neposredne situacije i malog intimnog i z..natenja koja je realizuju, neophodno ;e rlimati u o'bzir so_
socijalnog kruga. Takva ocena se doista moZe rrazvati t:ijalnu
.ocenu. Postajanje smisla u jeziku uvek je porr"r*o
samo sporednom, propratnom pojavom jezidkih znatenja. s postajanjem vrednosnog horizonta date socifah^L
Nisu, medutim, sve ocene takve. Ma koji iskaz uzeli, l postajanje vrednosnog horizonta u smistu d;;;
naj5ireg smisaonog opsega i sa osloncem na naj5iri socijalni rrtrsti svega onoga Sto ima znadaj i vaZnost
c"f?f.,il
- za datu gr"p" l,
auditorijtrm, ipak iemo videti da ocena u njemu ima veliki rr celosti je determinisano Sirenjem ekonomske
orriu.. Nu
znataj. Dodu5e, intonacijom se ocena tu neie ni iole adek- tlu Sirenja osnove realno s*e Siri.krug doveku d;;t6";;;
vatno izratavati, ali ie ona odredivati izbor i raspored svih r rzumljivog i bitnog bi6a. prvo-birnog-
:
stodala gotovo' niiia
osnovnih znadeiih elemenata iskaza. Bez ocene iskaz se ne r( interesuie i gotovo ga se ni$ta nJ tide. doieka , k;;i;
moZe konstruisati. Svaki iskaz je pre svega vrednosna I r.l,italistidke epohe sve neposredno interesuje,,u" ao
orijentacija. Stoga u Zivom iskazu svaki element ne samo rl,lrrljenijih krajeva zemlje, dak do najudaljenijiit'zvezda, "uj-
znadi ved i ocenjuje. Samo apstraktni element percipiran ,,ircrrje. vredno-snog horizonta
fo
odvija se' dijalektidki. Novi
u sistemu jezika, a ne u strukturi iskaza, ne sadr2i ocenu, ir',pt'liti bi6a koji ulaze u krug.socijalnog inteiesovanja
i koji
Orijentacija na apstraktni sistem jezika je i doveia do togq 1
,, ,:; I rr1'u predmet ljudske
redi i ljudskog do Livljaja, ,r. orruu_
da veiina iingvista odvaja ocenu od znadenja, smatraludl li,rlu na miru_ve6 ranije osvojene elem6nte biia,' ve6
je sporednim momentom znatenja, tzrazom individualnog stupaju
l rriinra u borbu, preocenjujuii ih i menjajuii im mesio'u
odnosa govornika prema predmetu govora5. ' , lr r i vrednosnog horizonla. To dijalektidko postajanje odra_
r

O oceni kao o konotaciji rcti u ruskoj literaturi iir\':r sc u postajanju jezidkih smisrova. Novi
smisao seotkriva
G. Spet. Za njega je karakieristidno o5tro odvajanje rr lrir'om i pomoiu staroga, ali samo zato
c).a bi do5ao u
metnog zna(enja i vrednosne konotacije, koje on sme$tu t,r,'rivlcinost s tim starim smislom i da bi ga promenio.
razne sfere stvarnosti. Takav jaz izmedu t )ruda neprekidna borba akcenata
u svakom shisaorrom
znadenia i ocene potpuno je nedopustiv i temelji sc =.r,nr( ntu bi6a. U sklopu smisla nema nidega Sto bi stajaio
previdanju dublje funkcije ocene u govoru. i=rr;r,l postajanja, Sto.bi bilo nezavisno ,j-a ai;"f.f.,iJii"s
znadenje se formira pomo6u ocene, jer ocena odreduje to Eir.rr1r, .n.trulnog horizonta. u postajanju Siri svojfi
je dato predmetno zna(enje u5lo u horizont govornikd, p-i,, It iju biiau postaianju. _DruSwo
U tom procesu ne moZe biti
u neposredni, tako i u Siri socijalni horizont date soci iii, , i,,r lpsolutno stabilnog. Stoga i"*u guta
znadenje
grupe. Ocena, nadalje, ima upravo stvaraladku ulogu u lrl,:;rlrrlitni, autoidentidni element _ i rizdire ga
i:ivirr-
njanju zna(enja. Promena znaden)a uvek je u su5tini !,],,rr\r(.(lrlostima da bi se vratilo u vidu novog inatenja,
ocenjiztanje: preme5tanje date redi iz jednog E i-r.rrr r.livom prolaznom stabilnosiu i autoidJntidnosiu'
konteksta u drugi. Red biva ili unapredena u vi5i dln
talalovana u niZi. Odvajanje znatenja redi od ocene
beZno dovodi do toga da se znadenje, gube6i mcnto
iivom socijalnom postajanju (gd" je uvek
ocenom), ontologizuje, pretvara u idealno biie odvoieug
istorijskog postajanja.
5 Tako ocenu defini5e Anton Marti (Anton Mrty), koii
ie dao
naipodrobniju analizu verbalnih znadenja, V, A. Marty, (Jntusuchungen Ntr I
gung dcr allgemeinen Grawatik und Sprachphilosophie (Hal|e, lg}ll),
 Deo ueti

I'I{ILOG ISTORIJI FORMI ISKAZA

LI KONSTR.LJKCIJAA,TA JEZIKA
,l'( )rrUsAJ PRIMENE SOCIOLOSKOG METODA
NA PROBLEME SINTAKSE)
 GLAVA PRVA

TEORIJA ISKAZA I PROBLEMI

SINTAKSE

Znataj problema sintakse. Sintaksi\ke kategori.je i iskazi

hao celina, Problem pasusa, Problem formi prena{enja
tudeg gouora.

Na tlu tradicionalnih principa i metoda lingvistike, a

rrruotito na tlu apstraktnog objektivizma, gde su ti metodi
r lrrincipi dobili najjasniji i najdosledniji izraz, nema plo-
I lr)r vornog pristupa problemima sintakse. Sve osnovne kate-
l',, r i
ic savremenog lingvistidkog mi5ljenja, izgradene prete-
)rlo na tlu indogermanske uporedne lingvistike, imaju fonet-
tl;t r morfolofAf karakter, Vaspitano na uporednoj fonetici i
rrr,'r'lirlogiji, to miSljenjemoZe sve druge pojave jezika da
I', 'r;nlatra samo kroz naodari fonetskih i morfoloSkih formi.
l' r o7 1s naodari ono poku$ava da sagleda i probleme
rrrrrrrrl<se, $to vodi morfologizaciii tih problemal. Stoga
nir :;irrtaksom stvar veoma loSe stoji, Sto otvoreno priznaje
I vcrlina predstavnika indogermanistike.
'lir je sasvim razumljivo ako se setimo osnovnih obe-
l.lt;r lrcrcepcije mrtvog i stranog jezlka, percepcije diji je
,,,,rl.\,ni cilj de5ifrovanje i predavanje toga jezlkaz.
Mcdutim, za pravilno razumevanje fezika i njegovog
problemi sintakse imaju ogroman znadaf. Od
1,,,',trri;rnja
e'rlr lrrrrni jezika sintaksitke forme su najbli{e konkretnim
' 1)vr latentna tendenciia ka rnorfologizovaniu sintatsidke fotme ima za po-
i.,1,',, r" tlii u sintaksi, kao nigde drugde u lingvistici, vlada sholastidko mi5lienie.
' I rr rlolaze jo5 i posebni ciljevi uporedne lingvistike: utrdivanie srodstva
i-'rri. ,,,ilr()v()g genetskog stabla i prajezika. Ti cillevi io5 vi5e doprinose primatu
t ', 1,1, 'r lirrgvistilkom mi5lieniu. Problem uporedne lingvistike, veoma vaZan
, ..".,,r. n,,j lilozofiii iezika zbog ogromnog mesta koie ta lingvistika u novije weme
:..:i,.rri. ,,rt,r,) jc, na Zalost, u okvirima ovoga rada sasvim nedotaknut. Tai problem
i= -, ,',r rlrlen, pa bi i najpovrSnija analiza niegova iziskivala znatno proSirenjc
t24 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJI 125

forrnama iskaza, formama konkretnih govornih akata. Sve
sintaksidke artikulacije govora su artikulacije Zivog tela
iskaza i zato ih je najteZe svrstati u apstraktni sistem jezika.
Sintaksidke forme su konkretnije od morfolo5kih i fonet-
skih i tednje su povezane s realnim uslovima govorenja.
Stoga u na5em mi5ljeniu o Zivim pojavama jezika upravo
sintaksidke forme mcraiu imati primat nad morfolo$kim
i fonetskim. Iz ovog Sto smo rekli takode je jasno da je
plodno izudavanje sintaksidkih formi mogu6e samo na tlu
razvijene teorije iskaza. Sve dok iskaz u celini ostaje za
lingvistu terra incognita ne moZe biti ni govora o stvar-
nom, konkretnom, a ne -sholastickom poimanju sintaksidke
forme,
Ve6 smo govorili da s celinom iskaza u lingvistici*
swar stoji veoma loSe. MoZe se direktno reii da je ling-
oisti1ko milljenje beznadno izgubilo osedanje za goaorrut
qiinu. Lingvist se najsigurniie oseia u granicama redenice.
Sto se dalje ide ka granicama govora, ka celini iskaza,
njegova pozicija postaje sve nesigurnija. On uopSte nemu
pristupa celini; nijedna lingvistidka kategorija nije pogoclntt
za odredenje celine.
Sve lingvistidke kategoriie kao takve primenljive nu
samo na unutra5nju teritoriju iskaza. Tako sve morfolo$ko
kategorije vaZe samo unutar iskaza i ne mogu sluZiti krto
odrednice celine. Isti je sludaj i sa sintaksidkim kategorl.
jama; na primer, kategorija rrredenica< odreduje surtto
redenicu unutar iskaza kao njegov element, ali nikako kert
celinu.
Da bismo se uverili u tu nadelnu lelementarnrrrla
svih lingvistidkih kategorija, dovoljno je da uzmemo dovllpn
(razume se, relativno dovr5en ier je svaki iskaz rle,
govornog procesa) iskaz koji se -sastoji od jedne redi. Ahrt
na datu red primenimo sve lingvistidke kategoriie, otlrrr$
iemo se uveriti da sve te kategorije odreduju red sanro hls
moguii element govora i da celinu iskaza ne pokrivnfu,
Onaj plus koji prewara datu red u celovit iskuz, rrnlaff
izvan svih lingvistidkih kategoriia i definicija bez izrv,elba,
{\o .datu_ red razvijemo do dovriene redenice sa svim
delovima (po dobiiemo prostuse<r),
-receptu.>podrazumeva
ledenicu, a nikako iskaz. pod koje god lingvistidke ka;;_
gorije tu redenicu podveli, nikada'rreJemo
o"o
$to je pretvara u celovit iskaz. Na taj nadin,
"iei "piuuo
ortui"ei
granicama gramatidkih kategorija koje postoje
,""r"'-."oJ"
" Souor";
lingvistici, nikada ne6emo zahvatiti neuhvatllivu
t clinu. Lingvistidke kategorije nas uporno
i njegove konkretne strukture ka -apstraktnomoi,istemu
vuku iskaza
iczika.
Ali ne samo da iskaz kao celina nema lingvistidkih
r llcdaba nego ih nema nijedan iole dovr5en aeo mJnolo5kol
,,
r'.lirrza..Tako stvar stoji i s pasusima, koji se jedan
od ar,rgogi
",
lvrrjaju novim redom. Sintaksidki sastav tif, pazus?-]e
rrl() raznovrstan: oni mogu u sebi da sadrZe od jedne redi
,l..ycllliog broja sloZenih redenica. Re6i da pasus u sebi
trr lrr da sadrZi dovrSenu misao, znadi ne re6i
bab ni5ta.
f 'r,r;1'flns su odredbe s tadke
glediSta samog jezika,a dour_
6,rr,r;r misli nikako nije jezidka odredbal'Ako
;itrr rni se, kao
.smatramo) lingvistidke odredbe ne smeju pot_
;'rrrr,' odvajati od ideolo5kih, onda se ne smeju ni Urit<ati
,r ttlt|l)ll.
l(rrtl. bismo dublje pronikli u jezidku su$tinu pasusA,
ttr', rrlr l.rismo se da su oni po nekim bitnim karakteristi_
t'r,rrrr rrnril.ogni
_replikama dljaloga.
pasusi izgledaju k;o
",
l, l, I 1, i d ij alog hoj i j e uiao
t rr
u monoli {kilsAa.a. U oJnovi podele
E"\',r;r rr:r delove (koji se u pisanom obliku oznadavaju kao
1,r.rr',r) :;roii predvidanje iitaodevih ili slu5aodevih mogudih
r.,,1 rt;r Sto je to predvidanje slabije,
' utoliko Ce artikuli_
:n,tir',r l'{)vora (u smislu pasusa) biti manja.
I l;r;iirri su tipovi pasusa: pitanje-odgovor (kada autor
-arrr. 1',r',rrrvlja pitanje i sam
na njega daje odgovor); dopune;
t,',1, r,l,rrrjrr mogu6ih replika; otkrivanje piivianifr piotiv_
r:.!r., r' i bcsmislica u vlastitom govoru i dr.B Veoma je
:
' ' l, rzrrnc se, samo postavliamo proble6 pasusa. NaSe twdnie
r
.:!, r, 'ir,, rlr nc dokazuiemo i ne potwdujemo na zwde
B.,
odgovraiuCem materiiatu

r26 MIHAIL BAHTIN
rasprosffanien sludai kada za predmet raspravljanja uzi-
mamo na5 vlastiti govor ili njegov deo (na primer, prethodni
pasus). Tu se pai:nja govornikova prenosi sa predmeta
govora na sam govor (refleksija o sopstvenom govoru).
I ta je promena pravca govorne intencije uslovljena intere-
som slu5aoca. I(ad bi govor apsolutno ignorisao slu5aoca
(Sto je, naravno) nemoguie), onda bi se njegova organska
artikulisanost svela na minimum. Ovde, naravno, apstra-
hujemo specijalne artikulacije koje su uslovljene posebnim
zadacima i ciljevima specifidnih ideolo5kih oblasti, kao Sto
su) na primer, strofidna artikulacija stihotvornog govora ili
disto logidka artikulaciia po tipu: premise zakljudak;
teza-antitezait.sl.
Jedino izudavanje formi govorne komunikacije i od-
govaraju6ih formi celih iskaza moZe baciti svetlost na sistem
pasusa i na sve analogne probleme. Dokle god se usmeravn
na izolovan monolo5ki iskaz, lingvistika nede imati organ-
skog pristupa svim ovim pitanjima. Razrada dak i najelc-
mentarnijih problema sintakse mogu6a je jedino na tlu
govorne komunikacije. IJ tom pravcu lnora se udiniti
briZljivo preispitivanje svih osnovnih lingvistidkih katc-
gorija. Interesovanje za intonacije, koje se u poslednie
vreme u sintaksi probudilo, i s njim povezani poku$rrji
obnavljanja definicija sintaksidkih celina pomo6u finijeg i
diferenciranijeg uzimanja u obzir intonacija dini nurrr
se neplodotvornim. Ti poku5aii mogu postati- plodotvorrri
samo ako se udruZe s pravilnim razumevaniem osnovti
govorne komunikacije.
Sledeie giave na5eg rada posveiene su jednom
jalnom sintaksidkom problemu.
je veoma vaZno da se neka rpoznata<, i trn
Ponekad
izgled dobro proudena pojava iznova problemati::tt1e,
podvrgne nizu odredeno usmerenih pitanja da bi
Osim toga, mi uproSiavarno problem, U pisanoj formi novim redom (pttrttsltttai
prenose se veoma razliditi tipovi artikulacile monoloikoggovora. Ovdcdrxltrtt,er+iq
samo iedan od naivaZnijih tipova takve utikulaciie, onai koii ie uslovljcn v,rlt rrie*i
raduna o sluSaocu i nfegovom aktivnom razumevanju,
'l
I
PRILOG ISTORIJI 127
rrrriin osvetlila i da bi se uodili njeni novi aspekti. To je
nrrlodito vaZno u onim obiastima gde je istrafivanje opte_
r,'ti:cno masom pedantniir i detaljnih opisa i klajifikacija
l', 2 ikakve op5te koncepcije. Takva problematizacija
rrr.ic utvrditi da neka pojava koja je smatrana ,p".i_ I
l rlrrrrm
_i drugostepenom, ima principijelan znatai za
r:rul(u. Uspelim postavlianjem problema mogu se u takvoj
1',' j:rvi otkriti metodidke moguinosti.
'lakvim, u najviSerl srepenu plodotvornim I
I
>kljutnim<r
l, rriililetlofif: dini nam se takozvani tudi govor, tj.
oni sin_
r.,l ,;iiki. Sabloni (rdirektni govor(, >indirektni govor(,
',r, plrvi direktni govor<), modifikacije tih dablorra I vari_
- ,', ll:' Iil modifikacija, koje u jeziku s7ui,e za prenodenje
t,r,lilr iskaza i za ukljudivanje tih iskaza, upravo kao tudih,
ri \,('zcni rnonolo5ki kontekst. fzvanreclan metodolodki
rr,r,:rj tih pojava do sada uop5te nije ocenjen. IJ tom, na
s,,'r riirri
.p!.Sied,,druglstepenonr pitanju sintakse lingvisti
rr 1rr 1'vi6lsli problem od velikog opbtelingvistidkog
i nad6lnog
.!r r, :riil4. Sociolobka usmerenost nauinog inleresovanji
,r r, zili upravo otkriva sav metocloioiki znadaj, svu incli_
! ,trVnost ove pojave.
I'rohlemadzoztati fenarnen preno{enja tucleg gooor& 2,r
.,'. r,r/rt.ihsv7,
pravcu je
- to zadatak
-:.i., r.r{)..da na materijalutoga
na5eg daljeg iada. poku_
pr-oblema obeleZimo puteve
= ', r,'I,'iliog metoda u lingvistici. Ne pretendujemo
ila v.-
!il, 1ro:eitivne zakljudke specijalno istorijskog karaktera;
=',,,r rrrrrcrijal koji smo prezentirali i koji je dovoljan da
=, l,r,'lrlcm razvije i da se pokaZe nuZnost sociolo5kog pri_
=r,,1, r, niliako nije dovoljan za Siroka istorijska uop5tavania.
, t.rlr poslcdnjih 6e biti samo u preliminarnoj i fripo_
spr:r'l , r,, I ,,r lirrmi.
' t ,irrtrksi Pelkovskog, na primer, toj se poiavi posve6uju smo detiri stranice.
'r ll,'ilt'(()Rcrr{i.?, Pyccxuti .uHfrakcuc a Harqiloil ocoeu\eHuu,usp. 2_e,. M.,
-. ,r,.tr,5,_469.
se nrt ttovl

SLAVA DRUGA
EKSPOZICIJA PROBLEMA
))TUDE,G GOVORA(
Definicija ,>tudeg govora<. Problem ahtiane percepcijo
tudeg goaora,u zsezi s problemom- dijaloga._Dinamiha
uzajamnog odnosa autorskog konteksta i tudeg goaora.
tLinearni stik prenoienja tudeg goaora. >Slikarski stilt
prenoienj a tudeg gouora.
>Tudi govor( je goaor u gooont, iskaz u iskazu, ali
istovremeno i gooor o goDoru, ishaz o iskazu.
Sve o iemu govorimo samo je sadrZina govora, tem0
na$ih redi. Takva tema
- i samo tema moZe da buclc,
- redenica<r (iecluu
na primer: upriroda<r, r>dovek<, Dsporedna
od tema sintakse); ali tudi iskaz nije samo tema govonr:
on moZe, tako re6i rlidno<, da ude u go'r'or i njegovu sintirli,
sidku konstrukciju kao poseban konstruktivni element. I'rl
tome tudi govor zadrLava svoju konstruktivnu i smisaontt
samostalnost, ne naru5avajudi govorno tkivo konteksta l<ofl
ga je_ primio.
StaviSe, tudi iskaz, uzet samo kao tema govora, nrol6
biti samo povrSno okarakterisan. Da bi se prodrlo u njcgovtl ,i6
sadrZinsku punoiu, treba ga uvesti u konstrukciju govolu,
Ostajuii u granicama tematskog predstavljanja tudcg go.
vora, moZe se odgovoriti na pitanja: )kako( je i ro dcrrtttt
govorio NN, ali ri$ta< je govorio moZe se otkriti samo pl'cllo.
Senjem njegovih redi, makar u formi indirektnog gov(|r'fl.
Ali, s obzirom na to da predstavlia konstrul<tivttl
elemenat autorskog govora, >lidno< u niega ulaze6i, trtrll
iskaz je istovremeno i tema autorskog govora) on ulirzi ll
njegovo tematsko jedinstvo upravo kao tudi iskaz, rlnh
niegova samostalna tema ulazi kao tema teme tudeg go'tttrttlt
Govornik misli tudi govor kao iskaz drugog subit'lila;
koji ie prvobitno bio potpuno samostalan, konstruktivrut
dovr3en i izvan datog konteksta. Iz tog se samoslnlttlg
postojanja tudi govor i prenosi u autorski kontcl<st, iriln.
vremeno zadrlavajuti svoju predmetnu sadrZinu i bul trtrll.
mente svoje jezidke celovitosti i prvobitne konstrtrktlvtlt
PRILOG ISTORIJI t29
nczavisnosti. Autorski iskaz, koji je u svoj sastav primio
, I ltrgi iskaz,_ izgraduje sintaksidke,
stilistidke i kompoiicione
n,)r'rne za njegovu delimidnu asimilaciju, za njegovo uklju-
irvanje u sintaksidko, kompoziciono i stilistidko jedinsivo
irrrtorskog iskaza, duvajuii u isto vreme, bar u rudimen-
t;rrnoj formi, prvobitnu samostalnost (sintaksidku, kom-
trrrzicionUr stilistidku) tudeg iskaza, bez iega je njegova
1'rrrroda neuhvatljiva.
U novim jezicima nekim modifikacijama indirektnog
tl{)\'ora, a narodito nepravom indirektnom govoru, svojstl
r','rr:r je_tendencija prevodenja tudeg iskaza iz sfere govorne
l,'nstrukcije u tematski plan, u sadrZinu. Medutim, ni tu
'i,' t() rastvaranje tude redi u autorskom kontekstu ne vr5i
r n('rnoZe vrSiti do kraja: i tu se, mimo smisaonih pokaza_
t,lt:r, duva konstruktivna elastidnost tudeg iskaza I ose6a
rr'Lr rudeg govora kao autarkidne celine.
Na taj .nadin je u formama prenoienja tudeg govora
i,lrirlcn akilvan odnos jednog iskaza prema drugome, i to
r, n:r tematskom planu, vei u stabilnim konstruktivnim
l"r nrlrna samog jezika.
l)r'ed nama je pojava reagovanja reti na re6, medutim,
r,,rri,'vania o5tro i bitno razliditog od dijaloga. U dijalogu
"rr r,'plike gramatidki razjedinjene i nisu inkorporirane-u
l,,lrrrsrvcn kontekst. Nema sintaksiikih formi koje grad.e
F
,,
1,.,ltrrttoo dijaloga. Ako je dijalog dat u autorskom kontekstu
l,'1r lirr.uokviruje, onda je pred nama sludaj direktnog go-
i','r,r, li. jedna od modifikacija pojave koju izudavamo.-
.;
r
g
f,
l'r'oblem dijaloga sve vi5e podinje da privladi painju
a
!i
Itrrl,r'i:;l;r, a ponekad dolazi neposredno u sredi5te lingvistidkih
!rrr, 1r'.;11y3nj31. To je sasvim razumljivo, jer realna jedinica
| 1",'l)lcmu dijaloga s lingvistidkog stanovista u ruskoi literaturiieposveden
'., r,,f rrr rrLl: JI. II. fxy6nucxufi, ,,O ,qualoraqecxoii pevn.., c6. pyccian pett,
tr ,r, ,r',,/{, 1923. fnteresantna zapal,anja polulingvistidkog o dijalogu
, ii.. , rl lrrriizi V. Vinogradova floaeun Auaw Axtafrotori,karaktera
JleuuHrpag, 1925
' I |rrrn r,r 71ralora"). U nemadkoi literaturi se problemidiialogaintenzivno
:.',. r,.',, rr lioslcrovoi $koli, V. naroCito ve6 citirmu lDie uneigentliche direktc
b t . \t t t\t\chrift fiir l{arl Voslr (1922).
130 MIHAIL BAHTIN
jezika-govora (Sprache als Rede)' kao 5to ved znamo, niie
izolovani pojedinadni monolo5ki iskaz, vei interakcija bar
dvaju iskaza, tj. dijalog. Ali plodotvorno izudavanie dijaloga
pretpostavlia dublje istraiivanje formi preno5enja tude redi,
jer se u njima odraZavaju osnovne i konstantne tendencije
aktianog percipiranja tudeg gooora, a to je percipiranje ute-
meljujuie i za diialog.
I(ako se, u stvari, percipira tudi govor? I(ako Zivi
tudi iskaz u konkretnoi unutra5nje-govornoj svesti perce-
pijenta, kako se on u njoj aktivno proraduje i kako se u
odnosu na niega oriienti5e potonji govor samog percc-
pijenta?
U formama preno5enja tudeg govora pred nama je ba5
objektivni dokument takvog percipiranja. Taj nam doku'
ment, ako umemo da ga proditamo, ne govori o sludajnim i
labilnim subjektivno-psihoioikim procesima ru du5i< pct'-
cepijenta, ve6 o stabilnim socijalnim tendencijama aktivnog
percipirania tudeg govora, odlivenim u formama iezil<rt.-
Mehanizam tog procesa nije u individualnoj du5i ved u
dru5tvu koje u aktivnom vrednosnom percipiranju tuc'leg
iskaza odabira i gramatikalizuje (tj. ukljuduje u $amatitku
strukturu jezika) samo one momente koji su socijitlrto
relevantni i konstantni, a, prema tome, i zasnovani u Hu'
mom ekonomskom bivstvu datog govornog kolektiva.
Izmedu aktivnog percipiranja tudeg govora i niegovrtg
prenoSenia u vezanom kontekstu postoje, razume se, biltt€
razlike. One se ne mogu ignorisati. Svako, a naroflttl
fiksirano preno5enie, ima neke .posebne ciljeve: pt'it'H1
sudski protokol, naudna polemika i t.sl. Preno5cnjc le,
dalie, namenjeno tre6em, tj. onome kome se uprav() pt€r
nose tude redi. Ta orijentacija na treieg je narodito vrtltltl
ona pojadava uticai organizovanih socijalnih snaga tltl gllE
vorno percipiranie. IJ t:ivoi dijaloikoj komuniknciil. g
samom momentu preno5enja percipiranih sagovorrrikrrvlh
redi obidno su odsutne redi na koie odgovaramo. SltgovuF=
nikove redi ponavliamo u na5em odgovoru samo Ll lluell=
nim, izuzetnim studajevima: da bismo potvrdili plrrviltttt{
naieg razumevanja, da bismo sagovornika uhvatili ilu r*
i dr. Svi ovi specifitni momenti prenoSenja mornitl {
PRILOG ISTORIJI r3l
rrzcti u obzir. Ali se su5tina stvari od toga ne menja. Uslovi
r ciljevi prenoienja samo doprinose aktualizaciji onoga Sto
';r' ve6 nalazi u tendencijama unutarnje-govornog aktivnog
1't'r'cipiranja, a ove se poslednje, sa svoje strane, mogu
ttt.vljati samo u granicama u jeziku postoje6ih formi pre-
rrolcnjs govora.
Daleko smo, naravno, od tvrdenja da sintaksidke forme,
r:r primer, indirektnog ili direktnog govora, direktno i ne-
1',':;r'cdno izralavaju tendencije i forme aktivnog vrednosnog
g','r't ipilanja tudeg iskaza. Mi, razume se, ne percipiramo
,lrr.l<tno u formama indirektnog ili direktnog govora. Oni
,ir riiutlo ustaljeni Sabloni prenoSenja. Ali, ti su $abloni
rrr,'1ili, s jedne strane, da nastanu i da se formiraju samo
trrr pluvcima vladajuiih tendencija percipiranja tudeg go-
\',,r:r' l s druge po5to su se vei formirali i postoje u
l,,rrl rr, oni vr5e -regulativan, stimulativan ili kodeii uticaj
rir r:rrvoj tendencija vrednosnog percipiranja, koje se kre6u
uI
'lorcdini trasiranoj tim formama.
I czik ne odraiavasubjektivno-psiholo5ke oscilaciie nego
€t rlr(' uzajamne odnose onih koji govore. U razliditim
lr.'rr rnl, u razliditim
epohama, u razliditim socijalnim
Er rl,ilrlrir, u teleolo5ki razlititim kontekstima preovladuju
r'r,' t{(lnil, das druga forma, das jedne, das druge modifi-
Lrr, rlr' 1ll1 formi. Sve to govori o slabosti ili inazi onih
t* r 1 i | 11 uzaiamne socij alne orijentacij e govornikA, tenden-
r, I r' 1 1
r l,' jilr su date forme stabilni vekovni talozi. Ako u odre-
tlrr
'l*
rrirrr rrsluvima neka forma bude zapostavljena (na primer,
rlef r . r't:cimo >racionalno-dogmatske< modifikacije indi-
tcFtrr,rl, rl()vora u savremenom ruskom- romanu), onda to
qrr,ll,, r () tome da je preovladajudim tendencijama ranJ-
fmr,s;111 i occne tudeg iskaza teSko da se ispoljavaju u toj
Frrn!, l,'i:r im ne da prostora i koja ih kodi.
i,r.r :;ro je bitno u vrednosnom percipiranju tudeg
i!!rr'r. ,r'r'iro moZe imati neko ideolo5ko znadenie, izrai,eno
lr i' rrr rri 1ijl1l11 unutra5njeg govora. Tudi iskaz ne perci-
iir: l', Irrvt.sno biie ved dovek pun unutra5njih redi. Svi
iri, 1',,' r ,l,,zivl.fnji._takozvana aperceptivna podloga dati
-
r32 MIHAIL BAHTIN
su u ieziku niegovog unutra5nieg govora i samo se utoliko
dodiruju s percipiranim spolja5njim govorom. Red dodiruje
red. U kontekstu tog unutraSnjeg govora se i odvija perci-
piranje tudeg iskaza, njegovo razumevanje i ocenjivanje,
tj. aktivna orijentacija onog koji govori. To aktivno, unut-
ra5nje-govorno percipiranje ide u dva pravca: prvo se
tudi iskaz uokviruje realnim kontekstorn-komenmrom (koji
se delimidno podudara s onim Sto se naziva aperceptivna
podloga redi), situacijom (unutra5njom i spolja5njom),
vidljivom eksperesijom itd.; i drugo, priprema se repliha
(Gegenrede). A pripremanje replike
unuua.{nje replici-
ranjez i realno komentmisanje -
su, naravno,
u jedinstvo aktivnog percipiranja i moZemo ih samo apst-
raktno izdvojiti. Oba pravca percipiranja izraZavaiu se I
obiektivi5u u Dautorskom< kontekstu koji okruZuje tudl
govor. Nezavisno od toga kakva je teleolo5ka usmerenost
- hoie lipledoaje
to biti umetnidka prida, pole.
datog konteksta
midki dlanak, advokatski i t.sl., mi 6emo -11
-
njemu jasno razlikovati te dve tendencije: realno-komentari.
{ucu i replicirajutu, pri demu jedna od njih preov.
laduje. Izmedu tudeg govora i konteksta-prenosioca vladaJll
sloZeni i napeti dinamidki odnosi. Ako se oni ne uzmu U
obzir, forma preno5enja tudeg govora ne moZe se
Osnovna greSka ranijih istraZivada formi
tudeg govora sastoji se u skoro potpunom odvajanju tr
govora od konteksta. Otuda i statidnost, nepokretnost
odredivanju tih formi (ta je statidnost karakteristidna
celu naudnu sintaksu uop$te). Medutim, istinski p
istraZivanja reba da bude upravo uzajamni di
odnos tih dveju velidina preno5enog (rtudeg<r) i p
- Jer oni realno postoje, 2ivo
seCeg (lautorskog<) govora.
formiraju se samo u tomuzaiamnom odnosu, a ne
stalno, sami po sebi. Tudi govor i kontekst
silac samo su termini uzajamnog dinamidkog odnosa.
dinamika sa svoje strane odraLava dinamiku uzaj
sociialne orijentacije ljudi koji verbalno-ideolobki
ciraju (naravno, u bitnim i ustaljenim tendencijama te
munikacije).
2 Termin
ie pozaimlien od Jakubinskog; v. pomeouti dlanak, atr.
PRILOG ISTORIJI 133
U- kojim se pravcima mohe rantijati dinamika tnajarn_
rrog odnosa autorskog i tudeg govora?
Uodavamo dva osnovna pravca ove dinamike.
U prvom sluiaju osnovna tendencija aktivnog
. reago-
vrrnja na tudi govor moZe duvati njegovu celovitostf aut6n-
tiirrost. Jezik moZe teZiti stvaranju odsedne i dvrste granice
trrtlcg govora. U ovom sludaju, Sabloni i niihove modifikacije
elrrlc _da stroZe i preciznije odvoje tudi govor, du
Firr odbrane od prodiranja autorskih intonacija, da
i nzviju njegova individualno-jezidka obe-
srr skrate
organski slivenl
ll Z jrr.
'fakav je prvi pravac. U njegovim se granicama
mora
rtrogio rflZlikovati koliko je percipiranie tudeg govora u
,l'rt,,j iezidkoj grupi socijalno izdiferencirano, [oliko se
,r,lvoicno ose6aju i koliku socijalnu teZinu imaju ekspresija,
rtrlistitke osobenosti govora, leksidka oboienost- i dr.,
lll rrr', pak, tudi govor percipira samo kao celovit, socijalni
nlt, kao. neka nedeljiva smisaona pozicija onoga'koji
Ei'vori, ti. percepira se samo {ta goioru, a ne i nlegovo
*,r&r,. Takav predmetno-smisaoni i u jezidkom pog'iedu
l*'rlii'ni tip percipiranja i preno$enja tudeg govoia vlada
u Frnr'om isrednjefrancuskom jeziku (u poJledn;em su se
:irnr r{ ) razvile obezlidujuie modifikacije indirektnog govo-
I
rd)ir lsritip sre6emo i u spomenicima staroruskepismeiosti,
*ll l','z il<akvih Sablona indirektnog govora. Vladajudi tip ru
lr trr jczidkom smislu) obezliden direktni govor4.
I I okvirima prvog pravca treba takode razlikovati i
slrlr{ il illltoritarnog percipiranja redi, stepen njene ideo_
I'rlF. sillurnosti i dogmatidnosti. Ukotkb ie red dogma-
lir=rrrirr, rrl<oliko manje dopu5ta percipiranje s razumevaniem
i .r r 11q1111, te bilo kakve modulacije izmedu istine i lai:i,
' r r nckim osobenostima starofrancuskog jczika u tom pogledu vidi kasniie.
!r ir.,,.,l."iu ludeg govora u srednjofrancuskom jeziku v.
Gertraud Lerch, lDie
=::iF-t,rll' I' rfirckre Rede( u Fsrrscirift filr Karl Vosslu (1922,str. ll2 ff), a takotle
t t arl \',,,,|cr, Frankreichs Kuhur im Spiegel seine Sprachntwicklune
Q9l3).
t I | 1t)cvu Cneo o fioaxy niopese, na primer,
nema niiednog sludaia
=r:,.rr".'r' l,,v()rr uprkos obilfu rtucleg govora( u tom spomeniku. U letopisina
ii . ' '.,r,rn rcrlrrk. Tudi se govor swda uvodi u vidu kompaktne, neprozirne mase,
E '. j , , ,,r'rr shbo ili niie nimalo individualizovma.
tll
134 MIHAIL.BAHTIN
izmedu dobra i zla, utoliko pre ie se obezlidavati formc
preno5enia tudeg govora. Jer pri gruboj i oitroj alternativ-
nosti svih socijalnih ocena nema nlesta za pozitivan i paZ-
ljiv odnos prema svim onim momentima koji individualizuju
tudi iskaz. Takav autoritarni dogmatizam karakteristidan je zit
srednjofrancusku pismenost i za na5u staru pismenost. Zrt
XVII vek u Francuskoi i XVIII vek u nas karakteristitatt
je racionalistidki dogmatizam, koji isto tako, premda tt
drugim pravcima, smanjuje govornu individuaciju. U gra*
nicama racionalistidkog dogmatizma preovladuju predmct
no-analo5ke modifikacije indirektnog govora i retorske mo
difikacije direktnog govoras. Odsednost i nenaru5ivost uzrt
jamnih granica autorskog i tudeg govora tu dostiZe mak
simum.
Ovaj prvi pravac u dinamici uzajamne govorne oriiclr
tacije autorskog i tu<ieg govora mcgli bismo, koriste6i se Vel
flinovim (W6lfflin) terminom iz nauke o umetnosti' nirz
vati linearnim stilom (der lineare Sril) preno5enja
govora. Osnovna tendencija tog stila je izgradivanje odsetrrilt
spolja5njih kontura tudeg govora, uz siabljenie njegove urttt
tra5nje individuacije. Uz punu stilistidku istovrsnost ct'lt'g
konteksta (autor i svi njegovi junaci govore istim iczi
kom), tudi govor gramatidki i kompoziciono dostiZe nrirli
simalnu zatvorenost i skulpturnu kompaktnost.
I(od drugog pravca dinamike uzaiamne oriicnl:rr ilr
autorskog i tudeg govora zapaLamo procese direktno srrl'
rotnog karaktera. Jezik izgraduie nadine da se autorsko lcl'li
ciranje i komentarisanje tananije i elastidniie ukljudi tr lrrrll
govor. Autorski kontekst teLi da razlaLi kompaktnost i zrtlv' i
renost tudeg govora, tei,i da ga rastvori, da mu izl't tti,'
granice. Ovaj stil preno3enja tudeg govora moZemo llrlzvirll
slikar skim. Njegova je tendenciia da izbri5e o5tre spo j rrir 1r
konture tudeg govora. Pri tome je sam govor u zflotno vci i ttl
stepenu individualizovanl ose6anfe raznih aspekatll lrr'1re
5 U ruskom klasicizmu indirektnog govora skoro i nema,
I'RILOG IS-fORIJI 135
r:;liuza moZe biti tanano izdiferencirano. Ne percipira se samcr
n t('gLrvpredmetni smisao i tvrdnja koja se u njemu sadrZi, vei
r ,;r,a jezidka obeleLja njegovog verbalnog ovaploienja.
U granicama ovog drugog pravca moguii su jo5 neko*
lrlri raznorodni tipovi. Aktivnost u slabljenju granica iskaza
rrr,rir: poticati od autorskog konteksta koji tudi govor
I' r .li11s svojim intonacijama, humorom, ironijom, ljubavlju
rlr rurinjom, odudevljenjem ili prezirom. Ovaj tip je
Lrr:rlrtcristidan za epohu Renesanse (narodito u fi'ancuskom
1, .:rl.u), za kraj XVIII i gotovo za ceo XIX vek. Autori-
r rrrri i racionalni dogmatizam redi pri torne je potpuno
, .l;rlrljen. Tu vlada izvestan relativizam socijalnih ocena, iz-
'
\ ,, r ('dno povoljan za pozitivno i istandano percipiranje
r r
r rlr individualno-jezidkih nijansi misli, uverenja, osedanja.
ilr ronl se tlu fazviia i >kolorizam< tudeg iskaza i<oji pone-
| ,,1 ,lovodi do slabljenja smisaonog momenta u redi (npr.
* rr "nrtLrralnoj Skoli<, pa i kod samog Gogolja, redi junaka
tutlt';1 1"",, lild gotovo gube predmetni smisao i postaju stvar
i"l,'ritu analogna odelu, spoljnom izgledu, predmetima
.!\ rtn(. situacije i dr.).
,\li rnogud je i drugi tip: govorna dominanta se pre-
",, rr tudi govor koji postaje jadi i aktivniji od okolnog
r
,1,r,,.;li()s konteksta, i kao da podinje da ga rastvara.
\irr,rr:;lii kontekst gubi veiu objektivnost koja mu je
,,!,, ( u poredenju s tudim govorom svojstvena i po-
,,';, ,lr percipira i oseda kao subjektivni rtudi govor(.
.se
t 'rrrr, rrriikim delima to se desto kompoziciono izraizava
,. r,,,r.rvi pripovedada koji zamenjuje autora u obidnom
"', l,r rt'ii. Njegov govor je takode individualizovan, kolo-
:i, !!, I r{lcolo5ki neautoritativan, kao i govor junakd. Po-
. ', , I'r ip,rvcclada je nesigurna i on u veiini sludajeva govori
: ',rrr pliiiazivanih junaka. On ne moZe njihovim po-
rl
,. ,,,, ,.r (lir suprotstavi autoritativniji i objektivniji svet.
I : r ! i! ,,' t(' plipovedanje kodDostojevskog,Andreja Belog,
. ,!, i',:r. Sologuba i savremenih ruskih romansijera6.
'Lt '.r pripovedaCa u epici postoji dosta obima literatura. Osnovni racl
,,,' i, f(. Iiricdemann, Dic Rolle des Erzdhlers in der Epih (1910). I(od
,,'rrrje zr pripovedaCa probudili rformalistin. V. V. Vinogradov odrc-
i
 136 MIHAIL BAHTIN
Ako je ofanziva autorskog konteksta na tudi govol.
karakteristidna za uzdrLani idealizam ili uzdriani kolek-
tivizam u percipiranju tudeg govora, onda razlaganje au-
torskog konteksta svedodi o relativistidkom individualizmu
govorne percepcije. Subjektivnom tudem iskazu suprot-
stavlja se komentari5uii i replicirajudi autorski kontekst,
koji je svestan svoje subjektivnosti.
Za ceo drugi pravac karakteristidan je izrazit
razvoj me5ovitih Sablona preno$enja tudeg govora: neprlt-
vog indirektnog govora, a narodito nepravog direktnog go-
vora, koji najvi5e zamagljuje granice tudeg iskaza. I tu
preovladuju elastidnije i prodiraniu autorskih tendencijrr
podloZniie modifikacije direktnog i indirektnog govora (raz-
bijeni direktni govor, verbalno-analitidke forme indiiekr,
nog govora i dr.).
Dok se prate sve te tendencije aktivno reagujudcg
percipiranja tudeg govora) sve vreme se mora voditi radurrrr
o svim osobenostima izudavanih govornih pojava. Nar.o-
dito je vaZna tuleolo{ka usmerenosr autorskog konteksrrr.
duje govorni stil pripovedada kod Gogolja kao stil koji se kre6e rpo cik-cak liniji orl
autora ka junacima< (v. njegov tad. foioto u uaiiypattuaa uxota\, lJ analogn,,lr
odnosu, po Vinogradovu, nalazi se jeziCki stil pripovedada Daojreika prema stllrr
Goliatkina(v.niegov rad,,Crulr nerep6yprcxofi fro"Mbt \lortHuK,,, c6. ,\ociioctcxull,
nogpeg..[olnuusa, I,1922, srr. 239 i 241; slidnosti jezika pripovedada i iezika junlll
zapazio ie joS Belinski). IJ svom radu o Dostojevskom B. M. Engeligart sunvlrrr
tadno ukazuje na to da se u Dostoievskog )ne moZe na6i takozvani objektivni oph
spoljasnjeg sveta. . . Zahvaljuiuii tome nastaje ona viseplanost stvarnosti u unlcr.l
dkom delu koja kod sledbenika Dostojevskog dovodi do svojevrsne dezintcgrnr.llc
biCa ...c Tu )dezintegraciiu biia< B. M. Engeligart vidi u romanima Sologrrlrr
(Memud 6ec) i A, Belog (neu-ep6tpi) (v. E. M. suremiapgr,,,I4Aeoaoruqccrtril
pomax ,{ocroercxoro", Iocitoeecxuil, c6. II, nog peg. ,[oauuuua, 1924, t),1.
Evo kako Baii (Bally) odreduje Zolin stil: )personne plus que Zola n,a usC et nlrrrr*
du procCdd qui consiste d faire passer tous les €vinements par le cerveau <lc rrr
personnages, d ne dicrire les paysages que par leurs yeux, I n'dnoncer des idCes pcrnorr
nclles que par leur bouche, Dans ses derniers romans, ce n'est plus une mnrrifrr.
c'est un tic, c'est une obsession. Dans Rome, pas un coin de la ville Cternellc, l,rr
une scene qu'il ne voie par les yeux de son abbC, pas une idde su la religion qrr,tl
ne formule par son imermddiaire.r (Germanisch-romanisch Monarsschrifl, Vl, 4l t)
(Citat ie pozaimljen iz E. Lotck, Die rerlebte Reder, S. 64). problemima pripovcrlrdl
posveden ie interesantan dlanak Ilje Gruzdeva
,,O npuemax xyAf,xecrncrriltil
noBecrBoBaHxa" (?afiucxtt ffepegeuwuoio fr.eaiipa, nerporpaA, 1922, Ne 40, 41.4)t
Meclutim, lingvisridki problem preno$enia rudeg govora ni je nigde u tim rnrr.vi*r
pos:avlien.
t37
PRILOG ISTORIJI
I I t()n1 pogledu umetnidki govor znatno osetliivije prenosi
'.\'(' promene u uzaiamnoj socijalno-govornoj orijentaciji.
li.trrrski govor, za razliku od umetnidkog, vei po svojoi I
r, ['oloSkoj usmerenosti nije toliko slobodan u postupanju
'. rrrtlom redi. Retorika zahteva jasno ose6anje granica tu- I
gsvsl'a. Njoj je svoistveno pojadano oseianje svojine
'1, 1i
rr,r,l lcdju, pedantnost u pitanjima autentidnosti. Sudsko-
r, r.r'sliotrr jeziku svojstveno je jasno oseianje govorne
rrl,jt'l<tivnosti rstranaka< procesa u poredeniu s objektiv-
,r,,,i11 ssda, sudske odluke i celog sudsko-islednidkog ko-
rrr, rrtrrri5u6eg govora. Analogna je i politidka letorika.
\ .rzrro je odrediti kakva je specifidna teLina retorskog,
,rr,l,:liog i politidkog govora u jezidkoj svesti dare socijalne
r'nrl)('u datoi epohi. Mora se, dalje, uzimati u obzir so-
'1,rlrro-hijerarhijski poloZaj prenoiene tude redi. Ukoliko
,
1' i:rii osedai hijerarhifske visine tude redi, utoliko su
',, Li i'ni je njene granice, ona utoliko manje dopu5ta da u nju
1,s,',llLr komentari5uie i repliciraiude tendencije. Tako u
'iriura neoklasicizma, u niskim Zanrovima, ima od-
,,1
,r,r1':rnja od racionalno-dogmatskog, linearnog stila pre-
ir".r'rrjt tudeg govora. Itarakteristitno je da se nepravi
,lrrr'l.rrr1i govor prvi put moino razvio upravo u Lafon-
r,,,,,\/irn (La Fontaine) basnama i bajkama.
l{czimirajudi sve Sto smo rekli o mogu6im tendenci- i
i,rrrr;r uzaiornnog dinamidkog odnosa tudeg i autorskog l
i:,,\,rr) moZemo razlikovati sledeie epohe: autoritarni dog-
"|,tn:.trrlt, koji se odlikuje linearnim i bezlidnim monu-
I
,'r, rrrlnim stilom prenoienja tudeg govora (srednji vek); I
t 't' tt)ttilistiiki dogmatizam, sa njegovim joS odsednijim linear-
,irrrr :;rilofil (XVII i XVIII vek); realistitki i krititki indi-
, ,,lrr,rlilam, s njegovim slikarskim stilom i tendencijom pro-
,lr, .r rrirr autorskog repliciranja i komentarisanja u tudi
,,','r (liraj XVIII i XiX vek) i, najzad, relativistitki indi- li
i
'
"'lrt,rli:ont> s njegovim razlagan;em autorskog konteksta
;rr rr'nlcrfo doba).
It'zil< ne postoji sam po sebi vei samo u spoiu s indi-
'r,lrr:rlrrirrr organizmom konkretnog iskaza, konkretnog
r,,\(iilr()l{ akta. Jezik se samo preko iskaza dodiruje sa
L'r"rrrril<acijom, upija njene Zive snage, postaje realnost.
ll
 I

138 MIHAIL BAHTIN

Uslo.vi govorne komunikacije, njene forme, nadini dili. GLAVA TRECA

I

odreduju se_ soci;'atno-.tor,omrt im pr.rpor"i,

l-.::1,1.i,:,
kama. epohe. Ti promenljivi uslovi socijalno_govorne-komr
anatizovane prom"".
r
INDIREKTNI GOVOR, DIR.EKTNI
:i\i.jt: i :dteduju
tucteg govora. Cini nam se, Stavise,
foirrri preno$crrirr
da se u tim formam,, ir
(iovoR r NJrHovE MODTFTKACTJE
kojima jezik sam oseia tudu red i lidnost kola govori,
natotito
plastidno i reljefno manifestuju.istorijski proirenljivi Sabloni i modifihacije; gramatiha i stilistiha. Opiti
tipovi karahter prenosenja tudeg gottora u ruskom jeziku. Sablon
socij alno-ideolo5ke komunikacije.
indirektnog goaora, Predmetno-analitiiha ntodifikacija
indirektnog goaora. Impresionisti1ka modifikacija indi-
rektnog govora. Sablon direktnog goaora. Pripreniljeni
direktni goztor. Postaareni direhtni gooor. Preduideni,
razbijeni i shriaeni direktni gooor. Pojava govorne inter-
ferencije. Retorsha pitanja i uzoici. Zamenjeni direktni
goaor. Nepraai direktri gouor.

()znadili smo osnovne pravce dinamikc uzajamne ori-

1' rrt:rcije autorskog i tudeg govora. Ova dinamika se kon-
I , rnt) jezidki izraiava u Sablonima preno5enja tu-
,1, r' riovora i tih Sablona, koje i jesu neka
u modifikacijama
' r .r:r pokazatelja razvitka jezika dostignutog u datorn mo-
rr, nlu i uzajamnog odnosa snaga autorskog i tudeg iskaza.
Suda iemopreii na kratku karakterizaciiu Sablona
, rrtrlrovih najvaZnijih modifikacija s tadke gledi5ta opisanih
i, lt:rrcija razvitka. l
",
l'r'e svega nekoliko redi o odnosu modifikacije prema
, rl,l1vl1s. On je analogan odnosu Zive stvarnosti ritma

1,r, rrrr apstr?kciji metra. Sablon se realizuje samo uformi

rr, I ,' 5;y6js modifikacije. U toku vekova ili decenija u modi*
lrl .r, ijrrma se akumuliraju promene, ustaljuju nove navike
rl !rvrre- orijentacije u odnosu na tudi govor, koje se zatim
'r '.irrtrksidkim Sablonima izlivaju u vidu dvrstih jezidkih I

l,'rrrurcija. Same pak modifikacije leZe na granici gramatike

, ,rrlistike. Ponekad je mogui spor da li je data forma I

r,,,'rr,,icnja tudeg govora Sablon ili modifikacija, pitanje

,,,,rrurtike ili pitanje stilistike. Takav se spof vodio, na
r,r iin('r', povodom nepravog direktnog gooorq u nemadkom
, rr,rrrctiskom jeziku izmedu Bajija (Bally) s jedne strane
, I :rlt'pkija (Kalepky) i Lolka (Lorck) s druge. Baji
-
.,1, lrtco da ga prizna za ravnopravni sintaksidki Sablon
l'
I

, ,rrlt'o je u njemu samo stilistidku modifikaciju. Spor I

ir
lr
I

1i
rl
140 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJI 141

se moZe voditi i oko nepravog indirektnog govora u fran- Odsustvo consecutio, temporuma i
pogod_ neaktivnost
cuskom jeziku. S naie tadke gledi5ta,povladenje stroge grani* bcnog nadina li5ava ruski indirektrri gouo;
,umosvojnosti i
ce izmedu gramatike i stilistike, izmedu gramatidkog Sablona stvafa povoljno tle za intenzivan razvoj
i njegove stilistiike modifikacije) nema metodolo5ke svrhe, 'c
i znadajnih za na5u tadku. gledi5tu. Uopit"-re
modifit".ija u1t"ir,
,', upsolutnom primatu
mola govoriti
a nije ni mogu6e. Ta je granica nestalna u samom Zivotu gl*-tt-r"g gouo* o ..rrt orrr";.rit,r.
jezika, gde se jedne forme nalaze u procesu gramatikali- {,r istoriji.rr.rskog jezika nije bilo [ul""ii*rtog,
racionalisti_
zacije, a druge u procesu degramatikalizacije, a upravo razumno_rurno..u"r"r,I- i oUietiiuni
su te dvosmislene, granidne forme za lingvistu i najzna- i :l_fl:1.:1
:,:rrrorskl |udu ie
kontel(st( analizovao i razlagao predmetni
trrrlcg ,ur,uu
dajnije: tendencije razvitka jezika mogu se otkriti upravo
i
govora, stvarao sroiene
jt'r';ovog indirektnog preno5enja.
i int.i.raitne modifikacije
tu1. r

NaSu kratku karakterizaciju Sablona indirektnog i Sve te osobenosti_ruskog jezika stvaraju izvanredno
direktnog govora da6emo samo u granicama ruskog knji* 1,,'y,oiinu
situaciju za slikarski itit preno5e"iu't"A.g gouoru,
Zevnog jezika. Pri tome uopSte ne teZimo iscrpnom uka- j:- 1"1-19d":o. oomalo.apatieun i,urpriir"t, u"z"oi"earrfa
I :lll.
zivanju na sve njegove mogude modifikacije. VaZan nanr se. savladuju (kao u drug-im
je samo metodolo5ki aspekt pitanja. ,r ;i"lji.i_"ll,l1l.\gii
rr vlscl? rzvanredna lakoia uzajamnog ;ezicimai).
r:runog proi,imanja autorskog.i tudeg gJuoru.
delovanja i
To'je u "ii_
vezi
Sintaksidki Sabloni prenodenja tudeg govora u Luskonr ' ,.,ncznarnom ulogom kojy j: u istori;iruskogknjiZ;vno;
r' ,k:r
jeziku su, kao Sto je poznato, veoma slabo razvijeni. Osirrr .odigrala retorika, s njenim oaseerrim iinearnim stilom
nepravog direktnog govora, koji u ruskom ieziku nclnn govora, s njenom gr"bo* ali odredeno
:',,,.'.',.:::'_1i?
r" .ludeg
rilsllllSlenom
jasnih sintaksidkih oznaka (kao, uostalom) i u nemadkonr
r r
rntonaciiom.
jeziku), postoje dva Sablona: direktni i indirektni govor'.
pre sv.ega karakterizaciju indirektnog govora,
Ali u ruskom jeziku izmedu ta dva Sablona nema onih o$ .i i:::1,"
trih razlika koje su svoistvene drugim jezicima. Svojstva in ' ," r;r,nranle razradenog Sablona u ruskom jeziku. Fode6e_
iii,' 1111 lnsls kritidke piimedbe ,rr*"r"rr.
direktnog govora su veoma neupadljiva, pa se u tazgovot i', .l .1,skog. Po$to je konstatovao protiv A. M.
nom jeziku mogu lako pobrkati sa svojstvima direktrrng aa
;., r.r(Icue forme indirektnog govora,
jezikunisu uruskom
govoraz. .,,,lrrrr izjavu: on daje sledeiu, veoma
1 Na adresu Foslera i vrlo desto stiZu optuzbe da se vilc l,ave I'l'cba samo poku5ati da se indirektno
foslerovaca prenese malo
pitaniimasdlisrikenegolingvistikeusrrogomsmisluredi,Foslerova$kolascrlricts
zanima za granidna pitanja ier ie shvatila njihov metodolo5ki i heurisriCki zrniai
'r,'rtijidirektnigovor(lOcerr) ycraB.Ecb n eeltlrol6om,
i""'rj.lrlll'' qToH3pgAHo) qro cKa3aTb
udemuvidimoogromnapreimucstvateikole.Nevoljajeiedinoutomestoti,rl,r,,r,i He JIox{Ho, ero 6e3
u obia5njavanju tih pojava, kao sto znmo, istidu u prvi plan subiektivno-prilr'1,,Elr
' ' ! rl (:rlyflIaTb MO]I(HO, Ho qTO ]I(aJI6, qTo oH Hg 3HaKoM
faktore i individualno-stilistidke zadatke. Time se jezik ponekad direktn<, 1,r.t"en 't ttt'l'YXoM, lITo oH eule 6u 6o.rbrue HaBocTpI4JIcfi,
uigradkuindividualnogukusa. : '! { I i)l,l y Helo HeiuHolo noyuunca<),
pa iemo se urreriti
2 u mnogim drugim lezicima indirektni govor se oEtro razlikuje ocl tli*ltae; i ' rrr' ltr i'litro prenosenje
gouota nijl' szlojstaeno ,.rrrtao-
(specijalna upotreba vremenA, nadind, veznik0" lidnih zarnenica), tako tlrr rr rrtliiaa i ii i,,.r
i
posroji specijalni veoma sloZeni.fa6lon indirektnog prenoSenja govoro. [] rrrlr,h
| 'r' l lli Pe5kovski isti eksperiment
ieziku se 6ak ni ona jedina svoistva indirektnog govora, o kojima smo .r,,il!* *r'
vorili,veomadesroneodrZavaiu,takodaseindirektnigovorbrkasdircktrrirrr rrer,r, ! 'r1rtlit'cktflog govora u indirektni neposrednog prc-
izve6 u francisiom
u Reoizoru, Osip kaZe: Tpaxurputgx cna3an, cito He gail 6ail ccTr,r r.r,r rt j.
(A. M. fieuio""nnn, iy"rn. cuHfrotrcuc crp. 465-466, Kurziv l,cll{,!r'!,,a ' ' 'i l'ciliovskog'
142 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJ] 143

jeziku, po$tuju6i samo gramatidka pravila, morao bi do6i I'rrj

_
smisao je u analitiikom preno{enju tuileg goaora.
do istih zakljudaka. Ako bi, na primer, poku5ao da u forme r\rurliza tudeg iskaza, istovremena s pieno5enjJm"i neo_
indirektnog govora prevede direktni pa dak i nepravi ,lvojiva od njega, obavezno je svojstvo svake modifikacije
direktni govor u Lafontenovim basnama (ta poslednja forma rrrtlirektnog govora. Razlikovati se mogu samo stepeni i
je kod Lafontena veoma desta), dobio bi gramatidki l,rrvci analize.
isto toliko pravilnu i stilistidki isto toliko nedopu5tenu Analitidka tendencija indirektnog govora ispoljava se
konstrukciju, kao i u svom ruskom primeru. I to bez ob- Irr r'
svega u tome Sto emocionalno-afektiztni elementi
zkana to Sto je u francuskom jeziku nepravi direktni govor r:,)vora, po5to se ne izratavaju u sadrZini, vei u
formama
veoma blizak indirektnom (ista vremena i lica). eitav niz t ,|:rza, ne prelaze svi u istom vidu u indirektni
govor. Oni
reti, izraza i obrta, umesnih u direktnom i nepravom di- ,, 1,revode iz forme govora u njegovu sadrZinu-i samo se
rektnom govoru, prenesene u konstrukciju indirektnog rr trrkvolr vidu uvode u indirektnu konstrukciju
ili se, pak,
govora, zvudale bi neobidno. t,r( nose. u glavnu redenicu kao razvoj-komentar glagola
PeSkovski pravi gre5ku tipidnu za Dgramatiiara(. r',,r',r|enia:
Neposredni, disto gramatidki prevod tudeg govora iz jednog Na primer, direktni govor:
Sablona prenoSenja u drugi bez odgovarajuie stilistidkc ul{ax xoporuo! 3ro lrcuomreuue!<
prerade samo je pedago5ki ntLan i nedopustiv metod ,,, rlo/e se u indirektni -govor preneti ovako:
Skolskih- veZbanja iz gramatike. Takva primena bablonii ,rC)rt cxasan, rrro ItaK xopouo A qro gro
HcuoJrHeHI{e(,
rii l,o ilii
lema nideg zajednidkog sa njihovim Zivim Zivotom u jeziku.
Sabloni izraLavaju tendenciju aktivnog percipiranja tudcpg u()rt cxasal, ,lto eil,o oveH6 xopotuo u rrro ail,o uacfro_
govora. Svaki Sablon na svoj nadin stvaraladki proradujc tttlr r' IICIIOIIH€HI4C((r
tudi iskaz u odredenom, samo tom Sablonu svojstvenottt ilr prrli:
pravcu. Ako jezik u datom stadijumu svoga razvitka osc('rr qro sro xoporuo r1 qro
,r()rr eocrop)KeHHo cxa3aJr,
tudi iskaz kao kompaktnu, nerazloZivu, nepromenliivu i '
r,
' illlcToftllee I{c[oJIHeHI,Ie(.
neprozirnu celinu, onda u niemu i ne6e biti drugilr Nikakva skraienja, izostavljanja na emocionalno_afe_
$ablona osim primitivnog, inertnog direktnog gov()r'n !rrvrr.j osnovi i t. s1., mogu6a u direktnom govoru,
(monumentalni stil). Na tom stanoviStu nepromenljivostl ,,r, rlrriika tendencija
indirektnog govora ne dopudt'a,i ova
tudeg iskaza, apsolutne doslovnosti niegovog prenoScrtfrt, :, trtllovu. tonstrukciju ulaze samo u razvijenom i pot_
Pe5kovski u svom eksperimentu i stoji, ali on istovremcnrl !.i,,,,)rr vidu. U primeru pe5kovskog magardev uivik
ll't'rr,{rro!< ne moZe se neposredno uvesti
poku$ava da na njega primeni Sablon indirektnog gov()t'n, u indirektni
Dobijeni rezultat uopite ne dokazuje da indirektno l1r(' i "!'! Sll:
no5enje nije svojstveno ruskom jeziku. Naprotiv, on dokazrrlcr ,lirlopflr, lrTo t43p_aAHO. . .(
da je, bez obzira na slabu razradenost Sablona indirektlrng ', I no:
govora, on u ruskom jeziku ipak toliko svoievrstan tllt sc ,,I oIiopI4T, r.ITO 3TO n3pfiArro,
, .(
ne da svaki direktni govor doslovno prevesti u tai Sablrrta li , 11 511 .
Neobidni eksperiment Pe5kovskog pokazuie clrt trtt 'I i rt i9py41, rrro coroBefi noer
rr3pflAHo. . .(
potpuno ignori$e sarn jezidki smisao indirektnog govorlt | :rliode se
ne moZe neposredno u indirektni govor
., tr r(lrtagatr rre Jrolr{Ho() a isto tako se ni izraz jz,
a Analizovana gre3ka Pe5kovskog io5 iednom svedodi o metodolollzoj pogttl'n"ti
',,' lrrrrill govora rtA x<alr, qro rle suaKotr. . .< itd. ne
iaza izmedu gramatike i stilistike.
I'rcneti sa: DHo lxaJfb, IITO He SFIaKOM. .( itcl.

f.1S!F#
144 MIHAIL BAHTIN
Samo po sebi se razume da ne moZe svaki konstruktizmi
i konstruktiztno-akcentni izraz namera onoga ko govori ne-
posredno u istoj formi pre6i u indirektni govor. Tako
se u indirektnom govortr ne zadrlavaju konstruktivna i
akcenatska obeleZja upitnih, uzvidnih i zapovednih redenica
ve6 se izralavaju samo u njegovoj sadrZini.
Indirektni govor drugatije >tuje< tudi iskaz, percipira
ga aktivno i u preno5enju aktualizuje druge momente i
nijanse nego Sto je to sludaj s drugim Sablonima. Stoga
neposredan, doslovan prevod iskaza iz drugih Bablona u
indirektni i nije mogu6. On je mogu6 samo u sludajevima
kada je vei sam iskaz konstruisan unekoliko analitidki,
razume se, u granicama analitidnosti koia je u direktnom
govoru moguia. Analiza je duia indirektnog govora.
Kada se udubimo u rcksperiment< Pe5kovskog,
zapai,amo da leksidka obojenost takvih redi kao Sto su
Drr3p.rr4Ho(, DnaBocrpr{Jrcfl(, nije sasvim u skladu s
analitidkom du$om indirektnog govora. Te su redi suvi$e*
holoritne; one ne prenose samo tadni predmetni smisao
Magarieoog iskaza, vei slikaju i njegov (individualni ili tip-
ski) jeziiki rnanir. Njih treba zameniti smisaonim ekvivalen-
tima (rxoporuo(, DycoBeprrleHcrnoBarbca<) ili ih, ostavliajuCi
te redi u indirektnoj konstrukciji, ipak staviti pod navodnikc,
I u samom ditanju naglas datog indirektnog govoru
mi unekoliko drugadije izgovaramo pomenute redi, kuu
da vlastitom intonacijom stavljamo na znanje da su te rcdl
uzete neposredno iz govora junaka, da se mi od njih ogru.
dujemo.
Ali tuved dolazimo do potrebe razlikovanja dvnJu
pravaca koje analitidka tendencija indirektnog govora mol€
dobiti i, u skladu s time, do potrebe razlikovanja njc-
govih dveju osnovnih modifikacija.
Doista, analiza indirektne konstrukcije moZe iCi u
dva pravca ili, tadnije, moZe se odnositi na dva bitno rct=
lidita objekta. Tudi iskaz moZe da se percipira kao odrcclent
smisaona pozicija onoga koji govori, i u tom sludaju sc lnr-
mo6u indirektne konstrukcije analitidki prenosi tuflti
PRILOG ISTORIJI 145
predmetni sastazt iskaza (Sta je rekao govornik). Tako ie u na-
icm sludaju mogu6e tadno preno5enje predmetnog smisla ma-
lirrrdeve ocene slavuievog pevanja. Ali tudi iskaz moZe da se
lrclcipira i analitidki
prenese kao izraz koji karakteri$e
n() samo predmet govora (ili dak ne toliko predmet govora),
t,t:t i samog goztornika: njegov govorni manir, individualni
ili tipski (ili i jedan i drugi), niegovo du5evno stanje, iz-
r':r2cno ne u sadrZini, ved u formama govora (na primer:
i:;prekidanost, red redi, ekspresivna intonaciia i dr.), nie-
;t,,va ve$tina ili neve5tina lepog izraLavanja i t. sl.
Ova dva objekta analitidkog indirektnog preno$enia
,lrrboko se i principijelno razlikuju. U jednomsludajusmi-
';ro se ra5dlanjuie na sastavne, predmetne, smisaone mo-
nr('nte, a u drugom se sam iskaz kao takav tazlate na ver-
lrllno-stilistidke slojeve. Logidka granica druge tendenciie
I'ilrL bi lingvistiiko-stilistidka analiza. Istovremeno s tak-
v,,rn stilistidkom analizom ide, medutim, u tom tipu in-
,lircktnog preno5enja, predmetna analiza tudeg govora, a
l:r{) rczultat se dobija analitidko ra5dlanjavanie predmetnog
,,rrrisla i verbalnog omotada u kome je taj smisao ovaplo6en.
Prvu modifikaciiu Sablona indirektnog govora nazva-
t t'nto pred.metno-analiti6kom) a drugu
- tterbalno-anali-
tri llotn. Predmetno-analitidka modifikaciia percipira tudi
r"l tz na [isto tematskom planu, a sve ono Sto u niemu nema
r r r l. rrlivog tematskog znataja, ona prosto ne duje, ne zahvata.
l',rt' aspekte verbalno-formalne konstrukcije koji imaju
rr rrrrtski znataj, tj. koji su za razvmevanjesmisaone pozi-
,rt,' Jtovornika neophodni, nasa modifikacija prenosi takode
rr rrntski (tako se uzvidna konstrukciia i ekspresija odu-
r,,r'ljcnf a u na5em primeru mogu preneti redju rveoma<)
rlr ilr direktno uvodi u autorski kontekst kao autorsku
l.'rr ;rlitcristiku.
l'rcdmetno-analitidka modifikacija pruZa Siroke mogu-
,t,t;ti za autorskom govoru svojstvene tendenciie repli-
, rr.rrr jrr i komentarisanja, istovremeno duvajudi odsetnui snogu
,lt\r,u/'u izmedu autorske i tude teti. Zahvaljujuii tome,
,,rr,r it' izvanredno sredstvo za linearni stil preno5enja tudeg
p',\(,rr. Toj modifikaciji je neosporno svojstvena tenden-
, r;'r tt'rnatizovanja tudeg iskaza, pri 6emu se u njemu ns
146 MIHAIL BAHTIN
duva toliko konstruktivna koliko smisaona kompaktnost
i samostalnost (videlismo kako se u njoj tematizuje ekspre-
sivna konstrukcija tudeg iskaza). To se postiZe, razume se,
samo po cenu izvesnog obezlidavanja preno5enog govora.
Predmetno-analitidka modifikaciia moZe se iole Sire
i bitnije ruzviti u donekle racionalistidkom i dogmat-
samo
skom autorskom kontekstu u kojem je, u svakom sludaju,
smisaona zainteresovanost jaka, gde autor sam, svoiim re-
dima, u svoje ime, zauzima neku smisaonu poziciju. Gde
toga nema, gde je autorska red samo koloritnai postvarena ili
gde se direktno uvodi narator odgovaraju6eg tipa, tamo t8
modifikacija moZe biti po svom znataiu sarno drugostepena
i epizodna (na primer, kod Gogolja, kod Dostojevskog i dr.).
U ruskom jeziku ta modifikaciia je uopSte slabo raz'
vijena. Ona se sre6e najde5ie u saznajnom i retorskom
kontekstu (naudnom, filozofskom, politidkom i dr.), gde
se moraju izlagati i uporedivati tuda gledi3ta o predmctu
i gde se s njima treba razgraniditi. U umetnjdkom govoru
ona je retka. Izvestan zna(aj ona dobija samo kod onih au.
tora koji se ne odridu vlastite redi u nienoi smisaonoj usnu.
renosti iteLini, na primer, kod Turgenjeva, a narodito kod Tol.
stoja. Ali ni tu ne nalazimo ono bogatstvo i onu raznovrsntttt
varijacrja kakve sre6emo u francuskom i nemadkom jezilcu'
Prelazimo na verbalno-analiti1ku modifikaciju. Onn {
indirektnu konstrukciju uvodi redi i bbrte tudeg govoff
koji karakteri5u subjektivnu i stilistidku fizionomiiu tudef;
iskaza kao izraza. Te se redi i obrti uvode tako da sc inr{
oseia njihova specifidnost, subiektivnost, tipidnost, a t
deBie su stavljene pod navodnike. Evo detiri printefl
1) >O uoxoftuonr [fpuropraii] nrrpasulrcx,
T.Ec6, lITo iuanrrfi 6r,rn co cnoco6uocrgmlr, Aa I'.llylr
6o,aetuenuo yiuefreu, a uyu,1e 6es6outuurc, u qro 6es6ocn
@e4op flasnoeuq u craprnvrir cbrH yuunlz( (,[,ocroclu
Epafi,ua Rapanasoeot). (I(urziv na5).
2) >To rxe [prrKnrorrr4Jrocb Ir c rroJrfiKamu: Te trrtl!
ropAo rr HeBaBHcr{Mo. fpomxo sacBn,4erenbcrBoBrl.rllt.
Bo-rrepBbrx, o6a >c,oyilcu,,tu Kop7He(, uro tuau
^
PRILOG ISTORIJI 147
IIpeAnaraJI I{M TpIr rbrc.sqv, qro6tr Kyrrr.rrb Irx qecrb,
rrro oHH CaMr.I Br{Aenr{ donr,ruze AeHEft4 B pyKax rr
ero(
(Ibid., kurziv na5).
3) rKpacorxzH rop4o orrrapnpoBaJr sro o6rzuenze,
Br,rcTaBIIB IJABfiE, qITO CO CBepcTHI4KaMz, c TpI{HaArtraTLUIeT_
ttttltu, geftcrBlireJrrHo, 6rr.no 6rr [o3opHo ]rrparb ,16 Hara
.r1(( B JIOUIaAKI4, HO qTO OII AenaeT 3TO
An_E ,ruysupeil(riloToMy
,r'r'tl lzx ,tro6tar, a B qyBcrBax
eto Hr{KTo He cmeer y Hero
r ill')alurrBirTb (lbid., kurziv nas).
oTqeTa(
4) >On Harre.rl ee [r.e. Ifacracrro @vlnntonny], n
")(:'l'Or{HIItrJ, IIOXO)XeM }Ia COBepIIIeHHOe [IOMeIUaTeJIbCTBO:
,rir rlcKpHxlrBana) ApoxraJra, Kpr4qaJra, uro poroxrlrH cqp.n_
r';ut R ca4y, y HIrx )fie B AoMe) trro oHa cefi.rac BuAena,
!.r'r'() oH y6uetV Holtbto, . . 3apntceul,/ , .< ([ocroencxlrfi,
llnrniu)5. (I(urziv na$) Ovde je u indirektnoj konstrukciji
l;ir. uvana ekspresija tudeg
iskaza.
I(ada se uvedu u indirektni govor i kad.a se njihova
,,1','r'ilidnost oseia, tude se redi
i izrazi (narodito ako su stav_
lir rri 1.red navodnike), govoreii jezikom formalista
,l'11'1;jq1, i oneobiduju se upravo -)one-
u onom pravcu ukome je
l. :rutoru potrebno; postvaruju se, njihova koloritnost
1rr',l11ig upeiatljivija, a u isto vreme na njih padaju senke
4ttt,rsl(ofl stava *_ ironije, humora i dr.
'l'u modifikaciju indirektnog govora
treba razlikovati
,,r, '.lllal,a neposrednog prelaza indirektnog govora u di_
: il( ) t)okoinom Smerdfakovu rede, prekrstiv5i se, da ie to bio momak sposoban,
I
rfi eliit, r ,lonljea boleitu, a nada soe bezbodnik, a bezboZni3tvu su ga udili
:i r,,ri I rt:rriji sin< (F. Dostoievski, Braia l{aranazovi,knj.2, Beog?ad, DRad(,
Fiodor
llEt ,t, .l'lo. Preveo Jovan MaksimoviC, redaktor prevoda petar Mitropan).
" 'lir,, tc tako bilo i sa Poljacima. Oni se pojaviie gordo i nezavisno. BuCno
i r,, rir'rlrr sn, pre svega, obojica rsluEili kruni<, i da im
ie >pan Mitja<nuc\o
: : i:ii,,l,
'l,r liupi njihovo postenie, i da su oni lidno videli velik novac u niegovim
: ,ti-tj' ll,r,l, slr. 437).
Iirrrolkin ie ponosito odbio tu optuZbu, iznev5i da bi sa vr$niacima,
':::..=!..8,',lrilrj:r(ima, zbilja bilo sramota igrati se rz naiim godinama< konja, ali
.',r ljrrbav tklinarc<, ier ih voli, a u njegova oseiania niko ne sme
ulazitiit
lr: i :i, 'll{).
' i' ' ju ic (Nastas ju Filipovnu) u stmju nalik na potpuno ludilo: vikala
:. i i,,'1.. ',
r,,,r,rrila da se RogoZin sktio u vrtu okonjihovekuie,dagaiemaloprc
t. ." tt uttttts ubiti ... zakloti! .,.K
 148 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJI 149
rektni, premda su njihove funkcije gotovo istovetne: kada I(ao upotrebljiv stilistidki ggstupak ona se u jeziku
se direktni govor nastavlja na indirektni, njegova govorna moZe
ukoreniti samo na tlu kiiridkog i ,.uiirtittog
subjektivnost postaie jasnija i sledi smer potreban*autoru. lizma, dok je predmetno_analiidka modifikac"ija
i";iril;;:
Na primer: ristidna upravo za racionalistieki individuatir"_.
k;*k.;_
1) rTpurpou Eopucoruu, KaK Hu Br4rrs.Ir, Ho fiocJre U-lri"liii
jezika ovog poslednle! periodu goiou'; I
,qolpoca My)r(HKoB n nafi4euuofi cropy6neBKe co3uaJrc_fi, ::\:ij1iz:ynog
uopsre nl;e nr bllo. Stogasmo.i uodili
neupoiedivu pi.uugu ll
npn6anrzs roJrbxo, uro .flmurpuro (De4oposr{try rorga )r(e verbalno-anatitidke modifikacije nad predrietnom.
cBflTo Bce Bo3Bparr{Jr t4 Bpyqnn >fro cauoil uectl,uociilu, Odsusrvo
.onsecutio temporum u ruskom jeziku takode
u tttTo sofr td,onwto oHu caj4Lt, 1ydyuu e tfr,o apeua co6cert, r reri- povol jn o za r azv itak verbalno_a"uritilt.'
ie u naiveloi
iltnuuu-c, apad nu efro uoiyfu upuilouuutuu< (.{ocroencxufi,
r

*Jafnr.i.l
V.idimo, na tajnadin, da nase au" moJin-t
Epafiw Kapauasoaot.) (I(urziv na$.) ,. "l
2) >flpu ncefi r.rry6ouaftruefi [or{rrrrerrbuocrn K [aM.E-
t, bjedinjene zajednidkom ";i^;;;e;
analitidkom tendencijom' $"U1""",
tz..r.'a2avaiu duboko nzlitite jezidke
TI{ cBoero 6rrnurero 6apraua, oH Bce-Tar(rr, Haqputrep, koncepclp t"d" ,;di
i lidnosti koja govori. Za prvu m"difik;;iil govorna
3a.flBrrJr, rrro ror 6rr_rr x Mnre necupaBeAJrl{B u >>ue frarc jt' data samo kao lidnost koja lidnost
zauzimi oir.a.rru smisaonu
socilufra,t deil.eil.. Eio, uanoio ila.or)qut{a, 6es ueun etuu 6u lr.ziciju (saznajnu, etidku, egzistencijalnrr, Ziuo,rrrr) i koia
3aenu<t, rtpu6ar.un oH) rloBecrByfi o Aercxrrx ro,qax Muru<r Vrrn te strogo predrnetno prenosene pozicije
(Ibid. I(urziv na$)6. zrr prenosioca. Tu nema..mesta za njeno ""'porro;i
Ovaj sludaj gde se direktni govor priprema indirektnirn zgu$";u"irri"-i;
^slidno lrli...{J {rygoj modifikacijr, obrnuto, iie"om je
data kao
i..k"q 4l neposredno iz njega nastaJe, plastidnonT
li:i:ly: :::j: (i:d,:iauarni i tibsr.i),-manir misrjenja
liku- koji se nije sasvim odvoJio od neobraderrog UtoLu ne :,
t<oyr ukljuduje i autorsku ocenu toga
Rodenovirn skulpturama * jedna je od bezbrojnlh moclill. ',,1:,,u:.-.llu,
r u iie vec govorna lidnost zgu5njava
manira.
kacija direktnog govora u njegovom siikarskom tretmanu, u lik.
, U.bitna, ruskom jeziku se moZe identifikovati jo$ i tre6a,
Takva je verbalno-analitidka modifikacija indirektnog ,l',,r:r modifikacija indirektne konstrukciye, d,";
govora. Ona sftara krajnje svojevrsne slikarske efektc fr tiryi'c$ie. upotrebljava za prenoienje
preno5enju tude_g govora. Ova modifikacija pretpostavlJl
t
unutra5",;g g;;.r,
rrrr,li i doZivljaja junaka. .
Ta modifikacija veoma slobodno
visok stepen individuacije tudeg iskaza .,'i.rietoi ,u"stl. il' rilir tudl govor, sklaiuje ga, a desto samo
sposobnost da se izdiferencirano oseiaju verbalni omotn0l naznaduje
I'rrrt' i.dominante, te se stoga mote nazvat
iskaza i njegov predmetni smisap. To nije ,rro;stu.nu ni i'A,,rr. Aurorska intonacija laklo i
t*prnrnitrii_
sloboJno proaiie ,, .r;.rru
autoritarnom ni racionalistidkom percipiranju tudeg iskuC i,rl,,r1,q1 511sftturu. Evo. i.luridr,og
p;-;;; iam. imprerio_
rri:;rrlic modifikacije iz Bakario! konjanika:
r rTrifon u() r1s11 lfie AyMaJr os? o rdm,
6.
saslu5a5e
Borisovid, ma koliko da ie pokuBavao da se izvude, najzucl, pollf
o tome seljake, priznade da je nadeno sto rubalia, dodav5i samo da iir" /uro 6un ou 6e4eu;
ll 'r)y/{orr/ oH AoJr}KeH 6sr,r ce6e 4ocraenrr/
tada Dmitriiu Fjodorovidu sve kao sveto vratio, i dao mu w ruke ma najpoltenijl ri,,, ll, lr_.recrr;/ qro Mor 6r,1 " """u""."j
ali oni sami, polto su tadq bili napiti, te{ho da ie se sad,
nd
toga moci setiti< (Brada :rr'!r, r'. Vro ne4r
6or enny npz6an"rrl yii-,
cirirani prevod, str. 432). ecrn/ raxze ,rpui4n ir. cvacrnunqrr,/
2 >Pri svem najdubliem po$tovanju uspomene
svog pokojnog gosporlltu,
iil ne'rBrrbr,/ xoropsu* jrcu3Hb *yai iiili jt
ipak, na primer, izjavi da je ovai bio prema Mitii nepravidan, i d.a tntje
hiltt a 'rr,' l,il.if,.r5ro,
' r\')l(Hr, oH Bcero 4ea ro4a;/oH Tar{}Ke AyMaJr, qro
aaspit@ deilK. tDa nije bilo mene, njega bi kao malo dete paii izjele< tr'.r1;1/ rrc yulrmaJracb; qTo pexa/ ece
npn6"r"urra j o"n
doirdl
pri0aiuii o detinjstw Miriinom< (Ibid,, str. 430). -
=,ir"r ,rrr/ c Henr,r MocroB yrxe ue cuxnnl oro flaparucfi
" "
150 MIHAIL BAHTIN
6y4er ou/ AHn Ha ,qBa, Ha rplt pa3nyqen./ ( . . . ) Tax
oH MerrraJl . .</ (Kurziv na5)?.
Iz ovog primera vidimo da impresionistidka modi-
fikacija indirektnog govora stoji negde na sredini izmedu
predmetno-analitidke i verbalno-analitidke. Povremeno se tu
i'r5i razgoverna predmetnaanaliza. Nekeredi i obrti su odigle-
dno rodeni iz svesti samog Jevgenija (medutim, bez isticania
niihove specifidnosti). Ali najiade se duje ironija samog
autora) niegova akcentuaciia, niegova aktivnost u faspo-
redivaniu i skraiivanju materiiaia.
Sada iemo pre6i na {ablon direktnog golora. On ie
u ruskom knjiZevnom jeziku izvanredno dobro razraden
i poseduje ogromnu rzvnovrsnost bitno razliinih modi-
fiklcija. Od glomaznih, inertnih i nenzlolivih blokova
direktnog govora u starim spomenicima do savremenih
elastidnii I desto dvosmislenih nadina niegovog uvodenja
u autorski kontekst, vodi dug i poudan istoriiski put razvoja.
Ali mi ovde moramo odustati kako od razmatraniatoga isto-
rijskog puta, tako i od statistidkog opisa postoie6ih modi'
fii<acili-direktnog govora u knjiZevnom jeziku. Ogranidi-
6emo se samo na one modifikaciie u koiima se vrii uza'
jamna razmena intonaciia, neka vrsta uzaiamne zatMQ
izmedu autorskog konteksta i tudeg govora- Pri tome nu
ne zanimaju tot[o sludajevi u kojima autorski govor vodl
ofanzir,rr protiv tudeg iskaza, proZimaju6i ga svojim into'
nacijamar- koliko sludajevi kad se, nasuprot tome, tud€
redi'razmile i raseju po celom autorskom kontekstu, dineCl
ga labavim i dvosmislenim. Uostalom, izmedu jednih I
lrugih slu6aieva ne moZe se uvek povu6i oitra granicni
veoma desto je zaxaza upravo uzaiamna.
? )O dem mitlia$e? O tome kako je bio siroma5an, kako je radom moroo rll
pribaviti i nezavisnost i po5tovanie; kako bi mogao bog mu dati pameti i paru; ht$
ima takvih pustih sre6nika, kratke pameti, leniivaca, koiima ie Zivot posve lnll lll
je u sluZbi tek dve godine; a miSlia5e i kako se nevreme ne stisava, kako reka rve vlh
nadolazi, kako su imalno s Neve ve6 skinuli mostove i kako ie od ParaSc hltl ll|
dva-tri dana odvoien. Snatra$e tako ...(
PRILOG ISTORIJI t5l
Prvom pravcu dinamike uzajamnog odnosa (ofanzivi
rrtrtora) sluZi ona modifikacija koja se moi,e nazvati priprem-
I icni direktni goz;or8.
Ovamo spada ve6 poznati nam sludaj nastajanja di-
lcktnog govora iz indirektnog. Narotito interesantan i
rlsprostranien sludaj te modifikacije jeste nastaianje di-
rt'l<tnog govora iz rnepravog direktnog< koji priprema nje-
liovu apercepciju, budu6i sam polu-prida, polu-tudi govor.
( )srlovne teme buduieg direktnog govora ovde se anti-
ipiraju kontekstom i boje autorskim intonacijama; na taj
'
rrrriin granice tudeg iskaza postaju veoma slabe. Klasidni
rrrotlel ove modifikacije je slikanje stania kneza Mi5kina
1'rctt epileptidki napad t Idiotu Dostojevskog, naime skoro
r t'lrr pet& glava drugog dela ovog romana (tu su i sjajni
I'r inreri nepravog direktnog govora). Direktni govor kneza
Alill<ina u toj glavi sve vreme zvudi u njegovom vlastitom
.i\'('lu, posto pridu pripoveda autor u granicama horizonta
l.rrt'zrr Mi$kina. Za tudu red tu se stvara polu-tuda (juna-
l,'r'rs), polrr-autorska aperceptivna podloga. Istina, ovaj
tlrri:rj nam vi5e nego odigledno pokazuje da je duboko
I'r,',lir-anje autorskih intonacija u direktni govor skoro
rrtlli povezano sa slabljenjem objektivnosti samog autorskog
I'rrnlt'ksta.
l)ruga modifikacija, koja sluZi istoj tendenciii, moZe
qr n:rzvrlti postoareni direktni gor.tor. Ovde se autorski kon-
r.l ',t r1r-adi tako da objektna obelelja junaka (sa stanoviSta
!rill,,r:r) bacaju guste senke na njegov direktni govor. U
q., r irrnakove prenose se one ocene i emocije kojima ie
Ir".'{l niegov obiektni lik. Smisaona teLina tudih redi
u. ',rnrrrrjuje,ali se zato poiadava njihov karakterolo$ki
=rr,ri ,ri, njihova koloritnost ili Zivotnatipidnost. Tako smo mi,
' () iurvliano po suani primitivnije nadine autorskog replicirania i komcnttr-
,',,'!ir,lrelitnog govora, kao 5ro su unosenie u direktni govor autorskog kurzivn
1.",',,:,r,rric akcenta),prekidanjedirektnoggovoraraznimprimedbama,zagmtlrnu
'
:', |,, r,',rircina uzvika, pitanja, nedoumice ()sic!( i t. sl.), Bitnu vatnost zs prc-
.i. tr,,,{r, rrrcrtnosti direktnog golrcra ima postavljmje uvodnog glagola na orlgo-
.,,i1, ' ,r( ,trr s primedbama-komentarima i primedbama-replikma.
I52 MIHAIL BAHTIN PRrLoc rsroRrJr 153

kada po Sminki, odelu i op5tem drlanju na sceni pre- pocKoruuo y6paunoft_xolvruare B oAHoM upeKpacHoJt,
AByx_
poznamo komidni lik, spremni da se smeiemo jod pre nego 3rax(Hom AoMe Ha flerep6yprcxoft cropone r{ 3aHfiMa,rr{cb
$to proniknemo u smisao njegovih redi. Takav je, u veiini c-ontduuu u fipeoocxodtfiua- pagr:oBopo* uecbrt A tuo6o_
sludajeva, direktni govor kod Gogolja i predstavnika tako- uutfruyn remy. 9rz rpz uyxra 6unz sce Tpoe "u B reuepaJrb_
zvane )naturalne Skole<. IJ svom prvom delu Dostojevski cr(ux qllHax. Cn4e.nz oHn Boxpyr MaJreubxofo croJrlaxa,
je poku5ao da vrati du5u toj postvarenoj tudoj redi. ttarx4rrft B ilpeKpaa{ottr M.rrrKoM KpecJre, n tte}K4y pa3roBo_
l)om rrrxo n rcon$opfi,ruo rlor.Efl{BaJ*r uramlaHcxoeo
lKur_
ziv naS.)e.
Priprema tudeg govora i anticipacija njegove teme, ..Ako apstrahujemo interesantnu i sloZenu igru into_
ocena i akcenata u pripovedanju moZe toliko da subjekti- rraciia, morali bismo ovaj odlomak okarakterisati
fao stilski
vira autorski kontekst i da ga oboji tonovima junaka da luZan i banalan u najveioj meri. Doista, u osam
Stu-prnit
on sam podne da zvudi kao rtudi govort koji, dodu5e, ipak lcdova opisa dva puta se sreie epitet npexpacurrfi,'
dva
ukljuduje autorske intonacije. Pripovedanje iskljudivo u puta xomSoprnrrfi, dok su ostaii epiteii _ pacHournr,rfi
granicama horizonta samog junaka (zbog dega je, kako , u r
, fipeBocxoAHrrfi , upeanrroifino no.rreHurrfi !
''.i4Hbrft
smo videli, jo5 Baji prekorevao Zolu),pri tom ne samo u Takav stil ne mohe izbe(i naiu najsuroviju ocenu
granicama prostornog i vremenskog ved i vrednosnog uzm.emo g3Ujligo
g1 \a9 gnis koji potide oa autora (iao
intonacionog horizonta, stvara u najvedoj meri svojevrsnu I otl 'l'urg_enjeva ili Tolstoja) ili dak
i,1.,:
od naratora, ali jednog
aperceptivnu podlogu za tudi iskaz. To nam daje pravo rrrctora (kaou lcherztihtungu). Medutim, ova; odlomak
da govorimo o naroditoj modifikaciji anticipiranog i ras. rnrrls rrks primati. Svaki od ovih banalnt, Uf"ain -.pi_
se nE

bijenog tudeggovora, koji je skriaenu autorskom kontekstu I tcrl koji ni5ta ne govore, popridte je susreta i UorU" a"i"
koji kao da dolazi do redi u stvarnom direktnom iskazu irrronacija, dveju tadaka gledi5ta, dvaju govora!
junaka.
Ova modifikacija je veoma rasprostranjena u savre. ..Ali _evo jo5 nekoliko bdlomaka iz'kaiakterizacije do_
rrrrrtina kuCe
menoj prozi, narodito kod Andreja Belog i pisaca koji rl DABa croBa- otajnog savetnika Nikiforova.
Her{: HaqaJI oH cBoro xapbepy MeJrKrrM
nalaze pod njegovim uticaiem (v. npr. Erenburg, Huxoaa( rrtronnzxoM, cuoKofiuo rfiHyJr
KaHrrreJlb Jrer copoK [rITr)
Ryp6os). Ali, klasidne modele ove modifikacife trchl | |tr/ty. . . Oco6eHno ue alo6a-T
Hep.ErxecrBarr Bocroplrrcrr_
traZiti u delima Dostojevskog prvog i drugog periodl llilr"r'lr) clII4TaJr ee Hq)EIuecTBoM HpaBcTBeHHr,IM LI IIoA
(u poslednjem periodu se ta modifikacija rede srede)' I rr rt r t' 1 1 *""rt"
coBeplueuHo tlorpygrrJlcfi g xaxofi _ro c n ad tt uil,
Zadriatemo se na analizi niegove pripovetke Cxoefn{ h,'uilttt,til t<on$opfr u cncTeNraTutrecxoe oALrHoqecTBo.
auendorfi,. Ir'rl)y)r(rrocTr{ ou 6lrn vpesewvatZuo ilputtuwnil
Cela se prida moZe staviti pod navodnike, kao prlfl
u ou6puutoti,
lrrr ritrrcfr MoJrolte cBol4x JIeT, XopoIIIo
coxpaHI,IJrCr, o6arrlrri
rpripovedada<, iako ovaj nije tematski i kompoziclonl r r r r
I 116 elrle,qoJrro I{ Aep}fi aJIc.E cauo io
1 1 1
oolcoxo io d crcetuu,rt,_
1

oznaden. Ali i unutar pride skoro svaki epitet, atribUf

ocenu, takode moZemo da stavimo pod navodnike kuo { ' l'ilda, iedne vedre i hladne zimske vederi, uostalom, ve6 posle iedsnocst
D

trri
su rodene iz svesti ovog ili onog junaka. I ilrf aeoma naEena doveka sedela u
iI
tr i'.tt"t liaroi
kornfornoj, Cak rasko5no name5tenol sobi
iednospratnoj kuii u petrogradskom kraiu i vodili solidan i inrst.tt
Prenosimo mali odlomak s podetka te pripovctkci i.'!,.,,'r lfr ueoma zanimljixu temu. Ta tri doveka
lTor4a, oAHalKAbr ar,rlrofi, n .scsr,rfi n Mop()ll sl' ii"'tr Scdeli su oko malog stodiCa, svaki u ditnoj behu sva troiica u
mekoi
gencrulskim
fotelii i u toku ruzgovoro
Bellep, BqpoqeM, rracy yx{e B ABeHaArIaroM, TpI{ til, ' t t,,'nlorno piiuckali lampaniacr.
vailno-ilortileH.trbre r,ty"rca ct4$env s xom$opruofi rt
 PRILOG ISTORIJI 155
t54 MIHAIL BAHTIN
Na taj nadin, skoro svaka red te pride, s tadke gledi$ta
Mecro y Hero 6r'rno 4osorbHo KomQoprHoe:
njene ekspresije, nienog emocionalnog tona, njenog ak-
oH fAe-To 3aceAan I{ rrro-To rIoAuIlcbIBaJI '
^teHcil,t6a. Oduun c'/to6ol4t
Lroxo^eKou' Bt'uta y Hero o'4na cenatskog poloLaja u frazi, ulazi istovretneno u doa kon-
ti" tiinit" ttp'*socxodueilanutt ropl:e^:"T:; reksta koji se presecaju, u dzta govora: u govor autora-na-
roJII'Ko crpacrr,) rrnu Jlyqllle cKa3arb' :EHO latora (ironidni, podsme5ljivi) i u govor junaka (kome nije
JraHI{e: gro rrMerb cr,oi coScLuleuuotil
don' BE'rcrpoel{HE'II4
HolI' Xteraurae ero' tlo ironije). Tom istovremenom pripadno5iu dvama po
Ha fuapcKyto, a rle Ha Karll'ITaJrbHyro ckspresiji razlltito usmerenim govorima obja5njava se
HaKoHeII) ocyulecrBl'rr tocl< (I(urziv '
i konstrukcija redenica i rkr5enje sintakse< i svojevrsnost
Sada nam ie ias"o otkuda potidu .banalni tako
1-a5)r f
iedno- i
stila. U granicama samo jednog od ta dva govora i redenica
'riau Ji "-ttol"i bu"ul"otti bni
fitni," i iednolidnosti do-
lri bila konstruisana drugadije i stil bi bio drugadiji. Pred
rodili u svesti
wn ii pt"itti,a"og "Jlo-ttu, su,se
rrrma je klasidan sludaj skoro sasvim neizudene jezidke
generala koii uziva .r- r?o* komforu, u svojoj
sopstvenoi
lrtriave got)orne interferencije.
u svom dinu' - u sve.sti taf nog savet-
t;i, ;-J"; polozaiu,';;t"bt" -
nika Nikiforova koii u Zivotu' Oni bi se mogli
kao govor Niki-
ti."i i'foJ ,nu"oa"ir.e tio xuci govor(' niemu. Tu pripoveda Pojava govorne interferencije moZe se u ruskom
forova. Ali oni pripuJui" sam"o
ziku delimidno na6i i u verbalno-analitidkoj modi-
".
;;;;;; i-;i t uo da se solidari$e s '>generalimar'
koji im sc 1,
lrlirrciji indirektnog govora, u onim relati'rno retkim slu-
koji- govori
ulaguie, koji se o ru"t't-JJi"i*touJg mi5ljenja' prc- ;:ricvima gde se u granicama indirektnog preno5enja ne
pri tom provokatorski
;;ii#;^l;;itom, ali-'ve to nemitost.autorskoi ironiii * ' rr\rrriu samo pojedine redi i iztazi, ve6 i ekspresivna kon-
uvelidava, izlaLuT *ifott'i ',rrrrlicija tudeg iskaza. Tako fe bilo u na5em detvrtom
iffi;;it;u. "u tivarne i mogu6e iskaze' rJ svakont
";fttout preko medium& r,aratottt I'rinreru, gde je u indirektni govor preila dodu5e, oslab-
Lirrutrrom epitetu pride autor 11, 1111
-
uzvidna konstrukcija direktnog iskaza. U krajniem
ironi5e i podsmeva t""uo*tiunaku'
Tako u naSem
"9]:T]::' i',lroclu- dobijen je izvestan neskiad izmedu mirne proto-
pri ditaniu skoro neprenosrvtrr
il;i;-ir"z""u, glasnom l,,,lrro-pripovedne intonacije autorskog analitidkog prc-
igra intonacija. dru- rr,':';t'rrja i uzbudene histeridne intonacije poluludc
Nastavak pride potpuno ie izgraden u horizontu irrrr:rliinje. Otuda potide i izvesna svojevrsna izoblidcnost
s"s ;i;;;;;-junut'u
I 'pratintt<og' cttu. p'ida ie prosarttttu
te fraze koja sluZi dvojici iunaka i
,'rrrtrrlisidk€ fizionomije
to iest nic
epitetima i ocenama t o;e fotieu "i."vgs iiiaka' natoplicnol 1.,,1:r istovrerneno pripada dvama govorima. Ali na tlu
govim skrivenim go'oo'o-, i na toi.
:: q:91"'L irr,li|clitnog govora pojava govorne interferencije ne moic
iaii" njegov stvarni' pod navodnike -, rri iole jasno i stabilno sintaksidki izraziti.
autorskomironiiom,
;;li;;i ;;ra8nf i i spoliasnji udirektni govor(' NtjvaZniji i sintaksidki najvi5e Sablonizovani (u
sitan dinovnik' nrittrr ir .,,rl (,nr sludaju u francuskom jeziku) sludaj intcrfc-
ro rDve redi o njemu: podeo je svoju karijeru-kao voleo ncurcrluilt
Narodito niie
radio iednolidan posao eetrdeset"p;ait"u'"aot ' ' ' potkrai zivota sasvinr rrl'rntl
|, , t n()g slivanja dvaju intonaciono razlidito usmercnil.t
a
i odusevlienje, smatraiuii t;;;;;;; neuredno$iu'
bclc t'a"trhl
E '\('rir ie nepraai direktni goztor. Zbog njegovog izuzctnog
u neki sladah, lenii kotnfor f titi"*"*t" usamlienost " '--spotia5niosri ('l'"1{t'{ =r:r,:rt;r posvedujemo mu celu slede6u glavu. Tamo 6curo
se oduvao'
pristojne i izbrijme,l,r'"u"t ;" -i"li oJ svoiirr.godina'
3dlidno
se naistroleg dientlmenst'oq' Imrrr ie
rlrrcli r'r'rrr.Iliti i istoriju pitania u romano-germanistici. Disku-
ie da ie proziveti ios dugo i;;;;;t""
komforno mesto: negde i"-*a"t-f i"nto potpisivao' Jednom reljtt s'tkilrnh ttt l' =ii.r l .iu se oko nepravog direktnog govora vodila i slc-
)rllrr'dl ,r r l,:oj:l su o tome pitanju iznesena (narodito u lirsle-
odlitniw doaekom.r*"o;..u*?l]d"" r1r""-u, mr;" re6i, iednu strasnu
te po trloaafhi' Zclir rrlr '! ',
ima svoiu soPstaenu lueu, Po gostodshi' a
'l-s';ieto ',,,,1 ';lioli) imaju velik metodolo5ki znataj i zato tcrrro
naizad, isPunilat'
156 MIHAII- BAHTIN
PRILOG ISTORIJI 157
ih podvrii kritidkoj analizi. Ovde pak, u okviru ove glave, Primer uzvika:
razmotriiemo joS neke pojave koje su s nepravim direktnim DBce, Bce cI{a3aJI yrNacur,rft sryx;
/sarmnnacr nepeA
govorom srodne i koje su u ruskom jeziku, po svoj pri- rmlr rprrpoAa./ Ilpocru, cBrrrrleuHafi cno6oga!/
lici, posluZile kao tle za pojavljivanje i formiranje toga On pa6!
(Ibia.1u.
govora. je veoma rasprostranjen sludaj kada
Nas su zanimale samo dvosmislene, dvolike modi- ll1ozi
kao ito je uVro 6rrao 4enau?<, uvode ijunakova razmi5- se pitanjem
fikacije direktnog govora u niegovom slikarskom tretmanu ljanja ili.zapodinje prida o niegovim akcilama, p.i
i stoga uop$te nismo dodirivali jednu od njegovih najvaZnijih ;c to podjednako i auto-ro.vo pitinje i pitanje
;;;;
>linearnih<< modifikacija retorski direktni goaor. jc dospeo u teZak poloZaj. f.";l
;"ri"f."
Sociolo5ki znataj te- rubedujude< modifikacije i njenih Medutim, u tim i takvim pitanjima i uzvicima
razliditih variiacija veoma je velik. Ali mi se ne moZemo srlnnie preovladuje autorska aktivnost, pa se stoga bez
na njima zadrZavati. ZadrL,atemo se samo na nekim pro- oni
rril<ada ne stavljaju po.d navodnike. Tu'govori
pratnim retorskirn pojavama. sum"autor,
:rli govori_u junakovo ime, kao da umestJnl.ga
pripou"Ja.
Evo interesantnog primera te vrste:
ilCx;ronacl Ha xonr,a, uasaxuf fJlflA.rrr tla remnrrft
Op$te su poznate pojave retursko pitanje i retorshi r)('r' pexLr, / z nomnmo r{x, Bo MrJre qepueq, ,rrrurra"
i opy}r}re
aserfr. Neki sludaievi koji ovamo spadaju zanimljivi su rrroAefl. . ./ O uen rEr AyMaeIIIr, xasar?i Bocnonusaerur
za na5u tadku gledi5ta po njihovoj lokalizaciji u kontekstu, ul)cx{Hr.r 6ure;u..f ( . . .) flpocrnre BoJrbur,re
cranraqr,r,/
Oni kao da stoje na samoj granici autorskog i tudeg govorn rt /{()M orqoB, il. ruxuiz.4o",1 soiiua.u
Kpacr{bre
(obidno unutra5njeg), a desto direktno ulaze u jedan ill lr Speraru [pr4rraJrr{rr
A.r"qurli
rafinrr* nparr/ a"i.rru Bbrxo4r{r H3
drugi govor, tj. mogu se tumaditi i kao pitanie ili uzvik r\oitrJaHa-/ nseunacb.- u [aAaeT xasax/c oKpoBaI]JIeH_
autora, ali, u isto vreme i kao pitanje iii uzvik samog rrr'r'r' KypraHa</ (Ibid.)13
junaka kojim se on obra6a - samom sebi. Ovde autor zastupa sv.oga junaka, govori umesto nje_
Evo primera pitania: 11,r orlo..ito bi. ovaj mogao ili*morao ,"ei orro .{ro
odgovara
>Ho xro B ckrzwrzivt JryHbr) /.p.1" my6oxoft rlrluttr ,l.rtoj situaciji. Pu5kin se umesto kozaka "rr1"g,r_
opradta ,
urr, /u,qer, yxpa4xoi cryuaz?l Ovuynca pyccxfiu. flcpa;1 lrrrrl do*ontnom (Sto sam kozak, prirodno, ne
moZc udi_
uum, I c [prrBerom He]KHbrM z nemrrmr/ crorrr rrepxelxcur(E rrrti). I
I

ttnapaa.f Ha geay MoJrrra cmorpur oui u lrr.rrclltr: ilTo Ovo govorenje umesto drugoga vei je veoma blisko
.nxrqnnrfi cour/ ycranbrx qyBcrB lrrpa ry/crafl<. . . (Ilyttt. r,{ lrl':rvorn direktnom govoru. Oval itueal temo nazvati za_
I*uu, Kaercascrcutt nneuuux)La. 'ut illt'nDn dffehtmm govoroTn. Takvo zamenjivanje, razuntc
Junakove zavr5ne (unutra5nje) redi kao da odgovllrtfu
na autorovo retorsko pitanje, a ono moZe biti protumui'ettn 'l t"; zwk strasni /Sve mu rede. A pred okoml Smknu nebo nad t(uv_
.
'| ,i' /t .r..:
rsrlanom I visokom./ O, slobodo
kao pitanje iz unutra$njeg govora samog junaka. =,. il t).
draga, zbogom! /On ie suzani.( (IIri(I.,
r" rU doline, gdje
Kozaci /Na l(urganu, na visokom/. Na koptjima naslrrnicrri
rr )Al'kroz noC i mjesedinu /Ko to kradom amo nagli?/ Rus se trZc. Nurlg[ l. r', ,'icku
5to br'jeg rosi
-1 n1f oruZje drSmanina /Neopazen nosi./
talas ()
/Nit zwk zvoni nit zrak tinfa,/ Samo pred niim sa osmejkom /Stoji mlada Ccrlrilk ''' i,,\ri,o,Kozade?/SjecaBlisetiutaboja?/(...)ZUogo^,dome,/Itiz,t,lv,,,
nia .,./ Rob je gleda n'jem i bliied /Krv mu zasta pwna laral- Al' on rulrll' aq r,
'' , I r.rjr:, /gde slobodno sunce sjaii./ Nad seima [rac*i"m-/u p."l"cr..,,, L,],,i,,
to umor /Nailiep5im me sankom varaln (A, S. Puikin, Bronzani konjailih t fit ''', !./ l(lriyo i vi, sveti boii !/ Zdravo i vi, I'jepe mome I
sc jc prikro br, jcgrr,/
/Ztotvor
gmme, Beograd., )Rad(, 1972, str. 115. Prepevao Jovan DuCi6). " r'1, rtrnu sa koldana,f I uzvi se... Kozak pade/ okrvavlien sn 1.r,.g,,,,,, ...,,
,..r . ..rr. t22-123).
 158 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJI 159

se, pretpostavlja jednaku usmerenost intonacije kako autor-

.O..ud-".
je odigledno prenesena >te5ka misao( samog
skog, tako i zamenjenog (mogu6eg, prikladnog) govora zarobljenika.
To i. njegov govor, ali ga ;eformatnoiz'gol
junaka, te stoga tu nema nikakve interferencije. vorio autor. Ako svuda iamJnimo lidnfi zamenicu
ron< sa
promenimo glagotsk"
:?:1^i
,rece se^1":ggovarajuii.nadin
dobttl besmislice ili neusagla5enosti ni stilskog
"Ufif.",
I(ada izmedu autora i junaka u okviru retorski kon- drugog karaktera. f<aruflt"rirtidno je Sto su-fi
Tk"Cuvedena obraianja
:]]. govor
struisanog konteksta postoji potpuna solidarnost u ocenama ta1 u drugom licu (slobodi i sno_
i intonacijama, onda retorika autora i retorika junaka po- )'.iTu): .5to
jod vi5e istide iaentinU'cfiu u.r,oru junakom.
s
dinju ponekad pokrivati jedna drugu, njihovi se giasovi Stilski i po smislu, junakov gouor r".ri po-e"-u
ne razlikuje
stapaju i obrazuju duge periodc koji istovremeno pripadaju ,d njegovog rerorskog dir"ektnog g;;;.; irgouor.rrol-,;
i autorskoj pridi i unutra5niem (ponekad, uostalom, i spo- illugom delu poeme:
lja5njem) govoru junaka. Nastaje pojava koju je vei skorcr u3a6y4r Menfl: reo_efi aro6eu/ raoux BocroproB
rr() croro./ (. . . . . .) ,r
nemogu6e razlikovati od nepravog direktnog govora; 11e- yno.nrirr, 6es )fierauuit, ,r
dostaje samo interferencija. Nepravi direktni govor se i F":
rrrHy r:KeprBoro crpacreii ( I
formirao (po svemu sude6i prvi put) na tlu bajronovskc rrirtJlacb rr,I AroI4M ouam,/
/ ) 3aqem ne upexr4e/
B_ Te AHrr, KaK Bepun
-a ,rua"r*gai
retorike mladog Pu5kina. - I yrror.rreJrbHrran lre.rraM l/ Ho uosnuo
r
! ymep a lnoc|rurrur r
U Kaztkaskom zarobljeniku autor je (u ocenama i in- rlrU{C}KALI Ilpli3paK yJ]eTen. . 15 l
tonacijama) potpuno solidaran sa svojim junakom. Pritr Svi.autori koji
je konstruisana u tonovima junaka, a junakovi govori u :l..pirqli o nepravcm direktnom go_
r,,r'u (osim, mo/zda, Bajija) identifikovali li u ,ruS.* pii_
tonovima autora. Tu i nailazimo na slede6i sludaj : rrrcru savrSen uzorak toga govor.a.
>Tam xonmoB rrruyrc.fl rpngoirl o4uoo6pasubre Bcp- Mi smo, medutim, skloni da dati sludaj smatramo
ruunrr;/ Me)fi Hr{x ye4rauenur,rfi nym/ n ,4anl{ Teprreror .:'rrnenjenim govorom. Dovoljan je,
aodu5e, ;._; l;;;
yrprcnoii/ . . . ?I uneHFrHKa Mnagoro rpyAb/ tTtnuceLtoil l,'r;1li ps,d.n on pretvori direktni. pu5kin
::^
rorxtroseaacb dyuoti. . ./ B Pocclto 4a:mnnrft uyrt eegc'r',/ " "*pruui-
t, r:rl liorak r uclnio kada se odvojio od svojih junaka i suprot_
B crpaHy, rAe rrnameHlryro MnaAocri,i oll rop.qo ua.la;r 6crr ', v.i o im. objektivniji autorski
t: r
kontekst, irpgoui_ occniuna
aa6or;/ rAe [epByro rro3Harr ou pa,qocrrr/ rAe MHoro Mrrrror'(r r rrtonacijama. Ovde p*, u primerrl
koji smo navcli, joI
mo6ulr,/ r4e o6ua.n rpo3Hoe crpa4aure,/ r,4e 6yplroll r r, 1i1 Inlslfslenci ja izmedu
r 1
autorskog i tud"t gouoru, a) prcma
)nr{sHbro nory6un/ HaAe}x,qy, paAocrb rr }r(eJraHr,e. ( . . . I i, r nc, nern_a ni gramatiikih
ni stiiist-idkih siistavo- kolo ,.,"_
Ilro,qefi rr cBer rl3BeAan ourl u sHan HeBepHoft rxrzsHu qerry./ 1'r:rvi direktni govor kar.akteri5u ,u ,uit;t, ocl okrlnog
B cepgqax ruoAeft HarrreA zsmenyr/ n Mer{Tax lroGrru
6esymuoit cou. (...) Cno6o.qa! ...
,''
Oruoduoiturcfitl ',,. /(;djeliubliasetako mnogo-/ r stmdase.
. . I gdje rasu/Burni Zivot izncnrollr./
' lr rru osta draga radost/I sav oganj dana rnladi,/.- (. . j'norr"o je davno ljrrtlc/
errle r{cl{an B noAnyHHoM Mnpe. ( . . . ) Ceepurznocr,. gordo jc.tlo dna pio
/Svaku da(u zagorcenu,/U srcinr,r ,tru
Idorrro yuonaura/ He 3prir oH B Mr{pe nlruero./ I,1 n,t, ,, l,'rri1"i:,,-.,,:."u./I
.\r rzda,stva nade pravi./, I san b.jcdni i bezunni/
U nrislim.r n ljrrl,:rvr./
, t ), slobodo, samo tebe/Sniva5e
[ocneAul4e MerrraHbrr, r4 6b, cor{pbrJrucb or uero./ On plfi n/ , u noinom miru,/ 1. . .ii,,
,u" minu. Ugasnrric/
r tlr rrr-di. tako mili,/I potonji topli j'
(Ibid. Iturziv na5)'a. , ,' rrrj. (Ibid., str. 113-il5).
snovi/ p*
"il_
., ," a"uro sl<riti!/ ( )rr
rr'rOstavi
me, zaboravi,./r,'jepa vilo
1a>f hmovi gordo sto je /Jednolidni u visini;f Put usanljen kroz n jilr v, r,./ i Ll, irda 5to tc more!/(.. .) Ah ja venem s clivne gore,/Nije vr,jeclno rr,jc sr,,./
Gubeii se u daljini .. ./ a on leZi polumrtav /Na omari stra$nog dana:/ Svnkrr rrrr iada a**r'lr b"" zcl jc i bcz rr:r,trr . .
| 'rr:r Jrrga. za(io prije/Nc.iovi se mom: otu /oJ'u ,rr,i.;;,r,,*.,,, ,.,,,7
nova mis6, /Svaka mis6 nova rana!/ Taj put vodi u Rusiju - /Tamo, grl'i, rr,', i' \(ruisiroku?/(...)Sad
punu sjaia, /Pode nekad sv'ietlu mladost /Bez bola i uzdisaia./ Gdie ie pozrrr rn,l,,rl
jekasno... Zgrsnuo "
jel.U*"rro"r;"svcliplrrrrr,.rrl
r:, r .rr. l27-128),
160 MIHAIL BAHTIN
GLAVA EETVRTA
autorskog konteksta. U datom sluiaju govor rzaroblienika<
samo po disto smisaonim pokazateliima'
--'ot.eu*o
oreooznaiemo
T,t' * slivanie dvaju razlitito usmerenih NEPRAVI DIREKTNI GOVOR U
nouoo, ne ose6amo kako kompaktni tudi govot pruZa ot- FRANCUSKOM, NEMAEI(OM
lor autorskom Preno5enju.
Da bismo, naizad, pokazali Sta ie zapravo nepravr I RUSKOM JEZIKU
direktni govor,-nave56emo velidanstveni primer toga govo-
," i, p"it i"ove Poltaoe. Njime 6emo i zavr5iti ovu glavu'
rHo npe4npLrumurrBylo sno6y/ ou fKouy6efi] xpeuxo
Nepraai direktni gooor u francuskom jeziku. Toblerova
/B 6eculmuofi ropectrz, xo rpo6y/
rerrepb
."pgq. koncepcija. Kalepkijeaa ( Kalepky) koncepcija, Bajijeaa
"oH MbIcwI"ut*"ri.
ycrpemnn. On sra Maseue ue rrenaer/ -_ Bcemy
(Bally) koncepcija. Kritika Bajijeoog hipostaziraiuteg
goul ogna.f Ho on I{ ,4ovepa rrpoulaer:/ rryctr' apstrahtnog objektiaizma. Baji i foslerooci. Nepraai
BITHoBHa
6ory 4acr otnet onar/ rloKpbrB cembro cBolo rlo3opom'/ direktni goz)or u nemadkom jeziku. Koncepcija Eugena
.i A rnexgy reM opnliublttt nsoporrr/ Lerha (Lerch). Lorkoxa (Lorck) honcepcija. Lorkoxo
sa6us ra ne6o utenje o ulozi fantazije u jeziku. Koncepcija Gertaud
B Kpyry
" "u*o".'.
Aomalxuerr uruer'ou/ ce6e lronapnulefi orsa>xnnrx'/ Lerh (Lerch), Tudi gooor u starofrancuskom jeziku.
nataotte6umulx, HerrpoAa)fiHrlx''(16 Tudi gouor u srednjeJrancuskom jeziku i u epohi Re-
nesanse. Nepravi direhtni goztor kod Lafontena (La Fon-
rs lAl' mrZniu Sto na delo goni/U srcu svon on silom skloni'/ Na
grob' knrz tain) i Labrijera (La BruyAre), Nepraai direhtni gooor
misli saaa'/ On zla Mazepi i ne Zeli' /Jer kdi ie krivr kod Flobera ( Flaubert) . Pojaaa nepratog direhtnog goaora
nemo6 svoga iada /Ustremio ie
,U"u t*" o"a",l il' p."Bta on i nioi I vsii; rNek'odgovara
bogu smom /Prag ttt' u nematkom jeziku. Kritika hipostazirajuieg subjekti-
orlovskhn ztizma fosleroaaca. Nepraz;i direktni goaor u ruskom
;iaiJ"i u; le ku6i/ ocrnila dubokim sramom /Zakon i nebo nc znaiu6it'/druga'/ li6 jezihu. Prenoienje goz.torne interferencije pri glasnom
oto. a.tf" trazi /Sred domaeega uskog kruga/ JoS nekog lepodmitnog 24$' iitanju ( problern inodenja) . Sistemsko mesto naicg
r-*t.t""t"if va1i'<l A.S'ptSttit, Bronzayikonjanikidrugepoeme'str'247
istra{ioanja u nauci o ideologijama.
Prepevao Milorad Pavi6.)

Za fenomen nepravog direktnog govora u francuskom

'r, rrninolo5ke oznake.razliditi
rrt'rDadkom ieziku su autori predlagali razliaite
(J stvari, svako ko je pisao o datom
I'rt:rrriu prediagao je i svoj termin. Mi sve vreme koristin.ro
t, rrnirl Gertraude Lerh uneigentlich direkte Rede, kao naj-
rr, rrtlalniji od svih koji su predloZeni i kao terrnin kofi
. r'lri.i tninimum teoriie. U primeni na ruski i nemadki jczil<
rrr i(' tcrmin besprekoran. Jedino u primeni na francusl<i
r, 'rl on jo5 moZe izazivati izvesne sumnie.
llvo nekoliko primera nepravog direktnog govol'a Lr
tr rrr, rrsl(otlt jeziku:
l) lI protesta: t>Son pdre la ha[ssait!<
I I iiclirektnom govoru( bilo bi:
I I l)rotesta et s'6cria: tMon pire te hait !(
t62 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJI r63
U indirektnom: Kao disto uprsua,
II protesta et s'6cria que son pire Ia hatssait. .. -^j)1" rrrJ(r opisna,
.1.R: gledrsta
ova se detrntclra
definicii moZe pr-ihvatiti.
povrSnog uporednog opisa svojstava,
:lcr je doista tadno svojstiva, Tob-
Tob_
pokazio oagour.iluZe slidnosti i.*fif."
IJ nepravom indirektnom : izmedu date forme i direktno[ i indirektnog gouor" '-'-
II protesta: t>son p\re, s'6cria-t-il, la ha.tssait !<a Ali red rme5anje<r u datoj definiciii pot"pu"no ie nenri_
(Ovaj primer iz Balzaka pozajmljen je od G. Lerh) vatl j iva jer ukljuduje genet;ko oUiaSi,ie-nie-_
Ir

r:r se mesanrem<, Sto se

;;;;;;_
jedvamoZedokazati. pa
i disto opis_
2) Tout le iour, il avait l'oeil au guet, et la nuit, si rro ta j€ red netadna jer pred nama nije
quelque chat faisait du bruit, Ie chat prenait l'argem (La- prosto mehanidko
rnc5anje ili aritmetidk-i ,bir dveju foimi
fonten). rz.itivna tendencija. aktivnog percipiranja ".e
rr
,r*i**nrr"l
3) En vain il (le colonel) parla de la sauvagerie
1
t"arg i"liru,- ii-
t,','iL
praaac dinamike uzajamnog odrrora autorikog
du pays et de la difficult6 pour une femme d'y voyager: i tudes
elle lmiss Lydia] ne craignait rien; elle aimait par-dessus liovofa' Ali tu dinamiku Tobler ne oseia i t o"rtat.i;e ,ilB
irpsrraktlo svojstva Sablona.
tuM A aoyager d cheztal; elle se faisait une f6te de coucher
Takva je Tobierova definicija. No kako on objalnjava
au biztouac; elle menagait d'aller en Asie Mineure. Bref, rr:l;lunak na5e forme?
elle avait rdponse i tout, car jamais Anglaise n'aaait d.tden
Corse; donc elle devait y aller (P. M6rim6e, Colomba). . Izve5tavaju6i o pro5lim dogadajima, govornik navodi
rrr(li iskaz u samostalnojformi oiakokako j-e
4) Restd seul dans I'embrasure de la fendtre, le car- ovaj ;r;;;;
dinal s'y tint immobile, un instant encore. ( . . . ) tst scs l,rrr{losti. Pri tome govornik menja prcisens stvarnog-is_
l;rrr u Imperfectum da bi pokazao da je iskaz istovred.;-,
bras frdmissants se tendirent, en un geste d'imploration:
l, r,' r.$enim proilim_ dogadajima. Zatim vr5i druge
>O Dieu ! puisque la science des hommes dtait si courte et si oaine , ri
r
pr;;;;;
ih glagolskih oblika, zamenica) da se ne
puisqe ce mddecin s'en allait ainsi, hereux de sauzter l'embaruas,
r I r r
pomisli da iskaz
de son impuissance, 6 Dieu ! que ne faisiez-ztous un miracle 1rrprrtla samom pripovedadu.
()vo Toblerovo objaSnjenje osniva se
pounnontrer l'6clat de votre pouooir sans bornes ! Un mirac- na pogre3noj
4li trr st:rrni lin*.'ioti^i veoma rarlJrwDLr4rrjErru,
lingvistici
,,..-.-?,-"_.,"- rasprostranje"ot Sneml:
le, un miracle / Il le demandait du fond de son Ame de rh;*'i,-l;;;;i
r
.staroi
f'r rlul motlvt t razlozi govornikovi kada bi svesno iKorl
r., I .r.
croyant (Zola, Ronce). B,,p.;t\/('lti ltil
,,,,
(Dva poslednja primera navode i diskutuju I(alcpkll rizik uvodio datu novu formu.
Alio.d3k_i
. rrr.tivi Toblerovog prihvatimo takvu shemu obja$njlvrrrrjrr,
Baji i Lork.) i;rrrl, lgovornika<r ne
Na pojavu nepravog direktnog govora) kao na nuru. rl'',lljivi.i jasni: ako on lio6e da saduva izgleciaju'r,,rui,ii
samostirl'.st is
F,i.-,r ,'r.ull<o__kako je ovaj stvarno
ditu formu preno5enja tudeg iskaza koja postoji naporett€ zvutao u pro5losti, zrrr
s direktnim i indirektnim govorom, prvi je ukazao Toblet url n, lri bilo bolje da tudi iskaz prenese u formi dirclitrrog
1887. g. (u Zeitschrift fi.ir romanische Philologie, Xl, S, E,,i,,rrrr pu.bi i njegova pripadnost proilosti i junrrliu,
.r' l,rrprvccladu: bili van svake sumnje. I
437). Ili,
it'tt,,,l,.,trrut stavlja u_treie lice, zii nNe prostijc
aiu .c v"C,
On je tu pojavu definisao kao rsvojevrsno me$anje dl-= tl:r st.
rektnog i indirektnog govora( (Eigentiimliche Misclnrng dk tii,,r1,, ;,r lirrma indirektnog govora?
Ono osnovno u n(t!t)l
rekter und indirekter Rede). Od direktnog govora ta tlelrls
t*i;i1i. ,,1;,1l14tst da ona sntari sasoim
nozt uzajamni o,ltttrs
vita forma pozajmljuje, po Tobleru, tun i red rcti, a od i=t,',,/,,,rrrtrtrskog i tudeg gol)orq_ u Toblerovih
motivirrrrr
tr!'r,ri ri r rrt. tlolazi do izraza. pred
indirektnog arernena i lica glagola. njim su prosto dvc sliu,c
I ,,,,, 1,,,,. r'n hoce da slepi u novu.
164 MIHAIL BAHTIN
Po na5em mi$ljenju, govornikovim motivima se po
navedenoj shemi moZe objasniti, u najboljem sludaju, samo
upotreba vet gotove forme u ovom iii onom konkretnom
slu6aju, ali se nikako ne moZe objasniti obrazovanje nove
forme u jeziku. Govornikovi individualni motivi i namere
mogu se osmiSljeno razviti samo u okvirima postojeiih
gramatidkih mogu6nosti s jedne strane i uslova socijalno-
-govorne komunikacije koji vladaju u datoj grupi s dru-
ge strane. Te moguinosti i ti uslovi su dati i -odreduiu
feziiki horizont govornika. Sirenje toga horizonta nije u
njegovoj individualnoj mo6i.
Kakve god bile govornikove namere, kakve god
gre5ke pravio, kako god analizovao i meSao forme, kako
god ih kombinovao, on nikada nede stvoriti ni novi gramatidki
Sablon u jeziku niti novu tendenciiu sociialno-govornc
komunikacije. U govornikovim subjektivnim nameramir
stvaraladki karakter imaie samo ono Sto leZi na putu po-
staiu6ih tendencija socijalno-govorne interakcije govor-
nikA, a te se tendencije menjaju u zavisnosti od socijalno-*
-ekonomskih faktora. Morala se desiti neka promenil,
neki zaokret unutar socijalno-govorne komunikacije i
uzajamne orijentacije iskazA, da bi se formiralo ono bitntr
novo oseianje tude redi koje se izraziTo u nepravoul
direktnom govoru. Obrazufuii se, ta forma podinfe da uhzi
u krug jezidkih moguinosti, u dijim granicama se jediuo
i mogu odredivati, motivisati i plodotvorno realizovrtl
individualne govorne namere govornika.
Slede6i autor kofi je pisao o nepravom direktnotrt
govoru bio ie T. Kalepki (Th. I(alepky) (Zeitschri.fr .lttr
romanische Philologie, XIII, 1899, S. 491-513). On le
utvrdio da je nepravi direktni govor tre6a, potpuno sanro
stalna forma preno5enja tudeg iskaza i definisao ga jc knrr
skrizseni ili zaoijeni gooor (verschleierte Rede). Stilistir'hl
smisao te forme sastoji se u potrebi da se odgonetnc lio pu
vori. U stvari, u njemu s apstraktno-gramatidkc trtile
gledi5ta govori autor, dok s tadke gledi5tastvarn()F snrlr
la celog -konteksta * govori junak.
PRILOG ISTORIJI t65
Kalepkijeva analiza neosporno predstavlja korak naprccl
u razmar,anju.na5eg pitanja. LJmesto mehaniikog ibir.Lr
apstraktnih svojsrava dvaiu Sablona, on poku5ava diotkr.ijc
novi pozitiaaz stilisridki pravac naie lorme. I(alepki jc
tadno razumeo i dvolikost nepravog direktnog govora. M._
dutim, tu je dvolikost pogre5no definisao. Ne moZemo
se nikako sloZiti s Iialepkijem da je pred nama zamaskirani
govor i da je smisao tog postupka da se pogodi ko govori.
Niko. ne podinje proces razumevanja od apstraktrio_gra_
rnatidkih rasudivanja, te je stoga svakom od samog pod6tka
iasno da po smislu govori junak. Teskoie nastajtisamo za
qramatidara. Sem toga, u na5oj formi uopite nema dileme
,rili ili<, vei je njen specificum upravo u tome ito tu od_
jctlnom- govore i junak z autor, Sto se tu u granicama
jcdne jezidke konstrukcije duvaju akcenti dvaju razlidito
rrsrnerenih glasova. Videli smo da u jeziku postoji i poiava
:rutentidno skrivenog govora. Videii smo kako je dubinsko
,lelovanje tog u autorskom kontekstu skrivenog tudeg
t'ovora izazvalo u tom kontekstu svojevrsne gramatidkcl
';tilistidke pojave. Ali to je druga modifikacija >tudeg go_
\ ()r'ir(. Medutim, nepravi direktni govor je oloirn,
)'()\,or) iako dvolik kao Janus.
Glavni metodolo$ki nedostatak I(alepkijev je u tomc
qn$s jezidku pojavu tumadi u graniCama indiztidualnc
"r.
;,,'rrr, Sto traLi njene psilridke korene i subjektivno-esrctskc
'
r l, litc. Na principiielnu kritiku toga pristupa joS
r rrrtiti pri_-razmatranju gledi5ta foslerovaca
-[Lork 6cmo sc
(Lor.cl<),
I l.crh (Lerch) i G. Lerh (Lerch)1.
(iodine 1912. izneo je o nabem pitanju svoje glc<Ji$tc
/i rlr (Bally) (Germanisch-romanisch Monatsschrift, IV, tg IZ.
', ',.19 556,597 606), a godine 1914. se ponovo vrario nir
-
,,t,' lritanje -
u polemici s I(alepkijem u princlpijelnom ilunl<u
r,,',1 ruslovom >Figures de pens6e et formei linguisticltrt:s<,
, r i, t ttrcrnisclx-romanisch Monatsschrift, IV, 1914.
S. 40.5 ll ,
I,r' Il).
sirrJtina Bajijevih pogleda svodi se na slede6c: on u
i,{ t,r:r\'()nt direktnom govoru vidi novu, poznijr"r nrotlili-
I r, ,rrr lilasidne forme indirektnog govora. po njcgovt,rrr
',',.11. rrju, ovai govor se obrazovao na sledc6i nutin: r/
166 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJI t6l

it
dtait maladelil dtait straktnog obfektivizma. Bafi hipostazira ioiivljava formc
d.isait, qu'il dtait maladelil disait:
l""t"in' (a*ait-il)t. Ispadanie veznika qae obja5niavapret- se' iczika dobijene putem apstrakcije od konkretnih govornih
svojstvenom.tendenciiom :rl<ata (iivotno-praktidnih, knjiZevnih, naudnih i dr.). Ova
o" ii"iilri, nainovijom fLziku rpstlakcija lingvistA vr3i se, kako smo ved pokazali, radi
i""*ii""i" paraiaksidkih spoieva redenica hipotaksidkim' ,lc5ifrovanja tudeg mrtvog jezika i radi njegovog praktid-
'B;;i;;1,;;"tai au ta modifikacija indirektnog sovora' koju
nog udenja. Baji oZivljava i pokreie te jezidke apstrakcije:
o"i-otf.l"a" s tim, naziva style indirect libre',niie okamenie- rrrtrdifikacija indirektnog govora podinje da teLi $ablonu
,ru'fo.rnu, ve6 da se naiazi u pokretu,. teZeii ka direktnom ,lii'cl<tnog govora) u toj teZnji seobrazujenepravidirektni
nouot" kao svoioi granici. IJ'naiiztazitiiim sludajevima !e ri,rvor. Ispadanju veznika que i giagola koji uvodi govor
se zavr$ava style indirect libre'
i" Sqt,; te5ko'odiecliti gde Takvim sluiaiem on smatra 1,ripisuje se stvaraladka uloga u obrazovanju nove
i eae' podinie style direcr.
lrrlin€. IJ stvari, u apstraktnom sistemu jezika, gde su
i"ti"A,t'ottullin i Zolin odlomak kofi smo naveli u tetvrtom lf;rjijcve formes linguistiques date, nema kretania, nema Zi-
ili;;. U kardinalovom obradaniu bogu: ro Dieu! que \{,rrr, nema dogadanja. Zivot podinje tek tamo gde se sas-
ie faisiez uous un miracle<\- istovremeno sa svoistvom r.rjrr iskaz i iskaz, tj. tamo gde podinje govorna interakcija,
i"ait"ta""g g"uoru (Imperfectum) nalazimo obra6anie u dru- ,rr:rl.lr i ne bila neposredna, riicem u lice<, ved posredovana,
go* fi.",Go u ditektnom gooott' Formom analognom lrrlilerrnaz.
'rryt, iiairut libre-u,, ,,.*u'Lom jeziku Baji smatra in-
Jir.t."i govor drugog tipa (sa izostavljaniem veznika i s,. .[edna apstraktna forma ne teZi prema drugoj apstraktnoi
I,,rrrri ve6 se uzajamna orijentacija dvaju iskaza menja na
redom tJdi kuo u direktnom govolu)' ,,,1111f i jezidkom sve5iu promenjenog aktivnog percipiranja
Baii strogo razlikuie ,leitttze -forme ('rformes ^lin- "lrr rrosti koja govorir, niene smisaone ideolo5ke samostal-
guistiqueso) iiigure misli'('>figutes de pens6e<)' Pod figu-
i s
iu*u tt-titti' orr" p"o d.urrr^"ua ttuditt" izr aLav ania nornalrttt
ko j tail<t: rr,,.ti, irjene govorne individualnosti. Ispadanj e veznika qtrc
se narusava ,,' t.ltlitava dve apstraktne forme) nego dva iskaza u ccloj
ir.aisi" i.rii*'"it" logidni, u kolimaznaka i niegovogobit rrllr,,r'oi smisaonoj punodi: tu brana kao da poptrltir
Tirii^"i odnos izm#u iezidkog i Lr,r rlo autorske intonacije slobodno prodiru u tudi gov()r'.
,"ue."la. Figure misli se ne mogu smatrati iezidkirlt
ll.czultat istog tog hipostaziraju6eg objektiviznrir it'
ooiavama u strogom smislu te redi jer nema tadnih i
"og stlt=
'Uiinifi ;.rief.ih svojstava koja bi ihizraLavala' I obrattt.'' ,r'r,'il1;f6gfti jaz izmedu iezidkih formi i figura rrrisli,
ne zrtrtt't' ; r,1, rlu langue i parole. IJ stvari, jezidke forme, l<ll<o ilr
;;;;;,;c; iezitia svoistva ". i:'1Y nikako misli llrrli lir,rr,r llilji, postoje samo u gramatikama i rednicinrt (1i,lt'
"gouotmisli'
S. u niitr stavliaiu figure U te figure
""3 n!egovim distim formitrtttl i r,trlr()\'o postojanje, razume se, sasvim zakonito), tlol<
tutt,uuu i nepravi diieitni tt
Sa strogo gramatidke tadke gledi5ta, to je govor. alrlorrrl ', " zivoj lealnosti jezika one duboko potoplicnc u ill
a po tttiisti- govor junaka' ati t9 rrpo smislu< niic
.zrrn ',,l rlrrr, s apstraktno gramatidke tadke gledi5ta, stilriju
Prctl i,. ',t, , rl( 1>ensde,
deno nikakvim- posebnim iezidkim znakom' rril
t l, rrrt Baji pravo ni kada u nemadkoj konstrrrl<r'ijr
ma je, prema tome' vaniezidka pojava'
!rrr '',1' lipa vidi analogiju francuskom nepravom tlit.t'lit
!i ,,, r'(|\()l-L[3. Ova njegova gredka je vrlo karaktclistiirrrr
()vrtl
Takva je u osnovnim crtama Baiijevakoncepciirr' ''',, dnim i posredovaninr formama govorne interakci je v, gorcporr r, rr, rt r
1',,,rrc
ulr
lingvista ie danas naivedi predstavnik lingvistidko;i t . lrrhrrbinskoA.
, rri llirjiicvu greBku ukazao ie Kalepki, I) svom drugonr rnrlrr llrrjr ,1,
r Srednia prelazna forma je, razume se' lingvistidka fikcija' , ,1,rvt;:rrugre$ku.
r68 MIHAIL BAHTIN
S apstraktno-gramatidke tadke gledi5ta Bajijeva analogija
je besprekorna, ali s tadke gledi5ta socijalno-govorne ten-
dencije to poredenje je neodrZivo. Jedna ista socijalno-
-govorna tendencija (odredena istim socijalno-ekonomskim
uslovima) moZe u razliditim jezicima, u zavisnosti od
njihovih gramatidkih struktura, ispoljiti razlitite spolja5nje
osobine. IJ ovom ili onom jeziku podinje se u odredenom
pravcu modifikovati upravo onaj Sablon koji je u datom
pogledu najelastidniji. Pokazalo se da je u francuskom je-
ziku takav 5ablon indirektnog govora, a u nemadkom i
ruskom 5ablon direktnog govora.
- rlclrnten sich martervoll. >>Buddenbrook< . . . jetzt sagte er
Sada 6emo pre6i na razmatranje tadke gledi5ta fos-
leroztaca. Dominantu istraZivanja ovi lingvisti prenose iz
gramatike u stilistiku i psihologiju, sa r>jezidkih formi<,
na Dfigure misli<. Njihova neslaganja s Bajijem, kao Sto
vei znamo, duboko su principijelna. Lork u svoioj kritici
pogleda Zenevskog lingviste, sluie6i se humboltovskom ter-
minologijom, suprotstavlja Bajijevim pogledima na jezik kao
na dpyov svojepogledena jezik kao na Bv6pyer,oc. Bajijevoj
tadki gledi5ta u datom posebnom pitaniu na taj nadin sc
direktno suprotstavliaju osnovni stavovi individualistidkog
subjektivizma. I(ao faktori objainjenja nepravog direktnog
govora na popri5te stupaiu: afekt u jeziku, fantazija u jc-
ziku, uosedavanie, ieziiki ukus i t.sl.
Ali pre nego Sto predemo na analizu pogleda foslc-
rovaca, nave5demo tri primera nepravog direktnog govora u
nemadkom jeziku.
1) Der I(onsul ging, die Hiinde auf dem Riickcn,
umher und bewegte nervos die Schultern.
Er hatte keine Zeit. Er wa.r bei Gott ilberhtiuft. .\tp
sollte sich gedulden und sich gefdlligst noch fanfzigmal bcsitt
nenl<(Th. Mann, Buddenbroohs).
2) Henn Gosch ging es schlechtl mit einer grollett
und schonen Armbewegung wies er die Annahme zuriit h,
er konne zu den Glucklichen gehoren. Das beschwarlidte
Greisenalter nahte heran, es tDar da, wie gesagt, seine (it'tthe
War geschaufelt. Er konnte abends kaum noch sein (ilrt
PRILOG ISTORIJI 169
Grog zum Munde fiihren, ohne die Hdlfte zw oerschtittut,
so machte der Teufel seinen Arm zittern. Da nutzre keirt
ltluchen. . . Der Wille triumphierte nicht mehr (ibid).
3) Nun kreuzte Doktor Mantelsack im Stehen dic
Llcine und blatterte in seinem Notizbuch. Hanno Bucl-
rlcnbrook sa8 vorniibergebeugt und rang unter
'l'isch die ltriinde. Das B, der Buchstabe B war dem
an der
lle.ihe ! Gleich zoilrde sein Name ertcjnen, und er zoi;rde au.[-
.rtchenundnicht eine Zeile wissen, und es zuilrde einen Skan-
,lal geben, eine laute, schreckliche Katastrophe, so guter
La.une der Ordinarius auch sein mochte... Die Sekunden
rlluddenbrook<< . . . >Edgar< sagte Doktor Mantelsack . . .
tibid.).
Iz ovih primera je jasno da je nepravi direktni govor
rr uemadkom jeziku potpuno analogan ruskom.
Iste (1914) godine izneo je svoje mi5ljenje o pitanju
n('pravog direktnog govora Eugen Lerh (Eugen Lcrch)
1 itrmanisch-romanisch Monatsschrift, VI, S. 470). NeprLrvi
(
,lircktni govor on odreduje ovako: ))govor kao dinjeiriclr,
1 lide als Tatsache). Tudi govor se tom formom prcnosi
r,tli.o kao da je njegova sadriina dinjenica koiu saopirlvl
',irn autor. Poredeii direktni, indirektni i nepravi clir.cl<rni
1,,\'or s tadke glediSta realnosti koja je njihovoj surlr.iirri
';r'rrjstvefla, Lerh dolazi do zakljudka da je ncpr.uvi tli
r,'i.tni govor najrealniji. Njemu on daje i stilistidku prcthro:;t
I ,,rllosu na indirektni govor po Zivosti i konkr.clnosri
uti:;l<rr. Takva je Lerhova definicija.
l)odroblo istraZivanje nepravog direktnog govor.lr rl:ro
1, t'. l,ork (Etienne Lorcli) tsit. go:din ,. tr.i"iiL,rj tinjiz.r
t',',1 rraslovom >Die Erlebte Rede< (Heid,elberg 192 l). l(rrji11rr
1r |,r5vgis112 Fosleru. Lorkse u njoj podrobno zaclrirrvrr r
,:r r:,toriji na5eg pitanja.
Ncpravi direktni govor Lork defini5e kao rcloiivljt.rrr
','t,,rtt (Erlebte Rede), za razliku od direktnog govor.rr l,iir'
!{,( rl()g govora( (gesprochene Rede) i indircl<tn,r11 li:r,r
' ,,,,;'r;trnog<r (berichtete Rede) .
170 MIHAIL BAHTIN
Lork bliZe obja5njava svoju definiciju na slededi nadin.
Pretpostavimo da Faust na sceni izgovara svoj monolog:
t>Habe nun, ach ! Philosophie, Juristerei . . . durchaus stu-
diert mit heilSem Bemiihn<... Ono Sto junak kazuje u
prvom licu, slu5alac doZivljava u tre6em: t>Faust hat nun,
ach! Philosophie<... I to preme5tanje koje se vr5i u sa-
mom percipiranom doZivljajr-r, stilistidki pribliiav a doZivljeni
govor pripovedanju.
Ako sada slu5alac zaieli da nekom drugom ili tre6em
prenese Faustov govor koji je duo i dotiveo, on 6e ga
navesti ili doslovno u direktnoj formi: >Habe nun, ach !
Philosophie. . .( ili pak u indirektnoj '. t>Faust sagte, datJ
er leider< ili >>Er hat leider. . .< Ako pak sam za sebe zaleli
da u svojoj duii izazove Zivi utisak doiivljene scene, on
6e se setiti: >>Faust hat nun) ach! Philosophie...< ili pak,
poito se radi o prollim utiscima: t>Faust hatte nun, ach!<r
Na taj nadin, po Lorku, nepravi direktni govor je forma
neposrednog predstavljanja doLivljaja tudeg govora, Zivog
utiska od niega, te stoga nije narodito pogodan za prcno-
Senje govora nekom drugom ili treiem. Pri takvom 6e
se prenodeniu izgubiti karakter saop5tenja i stvori6e se
utisak da dovek govori sam sa sobom ili da halucinira.
Otuda je razumlfivo 5to se on u razgovornom jeziku ne
upotrebljava i bto sluZi samo za ciljeve umetnidkog pred-
stavljanja. Tu je njegov stiiistidki znataj ogroman.
Za umetnika u procesu stvarania likovi njegove fan-
tazije jesu su5ta realnost, on ih ne samo vidi vei ih i duje.
On ih ne nagoni da govore (kao u direktnom govoru), on
ih tuje kao govornike. Ovaj Zivi utisak kao od glasova
6utih u snu samo se u folmi nepravog direktnog govol't
i moZe izraziti. To je forma same fantazije. Stoga je onn
prvi put i zazvutala u svetu Lafontenovih basana, zato
je ona omiljeni postupak takvih umetnika kao Sto su
Balzak i (narodito) Flober, koji su sposobni da se potpuno
utope u svet Sto ga je stvorila njihova fantazija.
Upotrebljavajuii tu formu, umetnik se jedino ditaodevoj
fantaziji i obraia. On ne teZi da porno6u te forme saoplti
bilo kakve dinjenice ili misaone sadrZine, on naprosto hoie clrr
neposredno prenese svoje utiske, da u ditaodevoj duSi izazove
PRILOG ISTORIJi l7t
iive likove i predstave. On se ne obraia razumu ve6 rnaSti.
U nepravom direktnom govoru autor govori samo s tadkc
gledi5ta razuma koji rasuduje i analizuje, dok za f.ivu
lirntaziju tu govori junak. Fantazija je majka ove forme.
Lorkova osnovna ideja, koju on razvija i u drugim
svojim radovimaa, svodi se na to da stvaralatku ulogu u
icziku ne igra razum vei uprazto fantazija. Razumu se na
rlspolaganie stavljaju samo forme koje je ved stvorila
llntazija, koie su gotove, okamenjene i koje je napustila
Ziva duSa fantazije. Sam razum ni5ta ne stvara.
Jezik, po Lorku, nije gotovo bi6e (dpyov) ve6 vedno
lrostajanje i Ziv dogadaj (Svdpyer,a), nije sredstvo i orude
zrr postizanie ciljeva izvan niega sarlog: ve6 Ziv organizam
lioii u sebi samom ima svoj cilj i koji ga u samom sebi
lcalizuje. Ova stvaraladka samodovoljnost jezika reali-
zrr jc se iezidkom fantazijom. F'antazija se u jeziku oseda kao
u svom rodenom livotnom elementu. Jezil< za nju nije
slcdstvo, vei krv i meso. Ona se zadovoliava samom igrom
l,'zika radi nje same. Takav autor, kao Sto ie Baji, prilazi
1t'ziku s taike gledi5ta razrrrrta i zato nije u stanju da razumc
,'rrc forme koie su u njemu joi Zive, u kojima jod kuca
I'rrls postaianja, koie se jo5 nisu pretvorile u sredstvo zu
r:rzum. Stoga Baji i nije razumeo samosvojnostnepravoll
,lilcktnog govora, pa ga je, po5to nije u njemu naSao lo,
;iiil<rr jednoznadnost, iskljudio iz jezika.
S tadke gledi5ta fantaziie Lork pokuSava da razunr(,
r lrrotumndi i formu Imparfait-a u nepravom dilcl<tnorrr
t.'()voru. Lork razlikuje rD6fini-Denkakte< i rlmpurlirir-
l)t:nkakte<. Ti akti se medusobno ne razlikuju po rrri-
',:r,,rroj sadrZini, ve6 po samoi formi dogadanja. U Difini-jrr
rr;r* se pogled upravlja napolje
- u svet stvarii sadli.inrr ,,
l,'iirrramislimo, apri Imparfait-u- unutra svct rrrisli
I ,,jt postaje i koia se formira. -u
rD6fini-Denkakten< imaju faktidi<i-konstatuiu6i l<irlrrli
r(r'. >Imparfait-Denkakten< imaju karakter doZivljlirr i
rrtisl<.a. U njima sama fantazija reprodukuje Zivu proilrrsl.
a Pusd difini, imparfait, pcsd inddfini. Eine grammatisch-t)syclr()11)11ir(lr,
r,r(lrr von E, Lorck. Heidelberg 1914.
 172 MIHAIL BAHTIN PRILOG ISTORIJI I 7.1

T-ork analizuje slededi primer:

Ulogu koju je u Lorkovoj koncepciji igrala fantrziju,
po-ussa un grand cri de soulagement rr koncepciji Gertraude Lerh igra uose6avanje (liinliilr
_^,^ol'Tl,1d:
mars la Uhambre des lords,_six jours plus tard,
r$oussait Irrttg). Upravo se ono adekvatno izraZava u neprirvont
le bill: Gladstone tombait<< (Revue des'diux Uonair, tlrlcktnom govoru. Ispred formi direktnog i indirektnog
l./rii',
1900, p. 159).
Ako bismo, kaZe. Lork,. oba Imparfait zamenili po_ ,iovora ide uvodni glagol (rekao je, pomislio je i dr.). 'fimc
:,t' odgovornost za ono 5to se kazuje prenosi sa autora n:.1
mo(u Ddfinz, veoma jasno bismo oseiitirazfit<u.Gtadsioie jurraka. Zahvaljujud tome Sto se ovaj glagol u nepravon'l
tombait obojeno je emocionalnim tonom dok Gladstone
tomba - zvudi kao suv poslovni zveitaj. U'prr;;'Jui;;
, tlilcktnom govoru izostavlja, autor predstavlja junakovc
i:;lirrze tako kao da ih ovai sam uzima ozbiljno, kao da
misao -kao da se zadriava na sebi i ,ru ,uo_ predmetu.
:rc ladi o dinjenicama, a ne samo o redenom i pomi5ljenom.
Ali ono Sto tu postaje sadrZina svesti pr:.ar;;;;-; 'lir je mogute, kale Lerh, samo na osnovi uose6avaniu
Gledstonovom_ padu, vei oseianje vaZnosti "i,"a"g"C"i" f.";i 1rt'snika u tvorevinu niegove sopstvene fantazije, na tc-
se desio. Drukdije stoji stvar ,'oU btu-bre"des'toris
rrrclju identifikacije, poistoveienja s njima.
repoussait le billr. Tu kao da dolazi do nemirom
postedica
i;p;;,;: I(ako se istorijski obrazovala ta forma? I(oie su nuZnc
l-flJ_Tdy]9anja .dosadaja : Imparf ait r rpoiir'i, rstorijske pretpostavke njenog razvitka?
rzrazaya napeto odekivanje. Dovoljno je celu " tu frazu
izgovoriti glasno da bi se osetile t. orof6"orti
prinlef.o;
orijentaciji govornika. poslednji stog u iipouua;t " izgovara IJ starofrancuskom jeziku psiholo5ke i gramatidkc
se visokim tonom koji izraLavu ""up.ro'r,
Ta napetost kao da nalazi neko ,urr'.S.";. i ,"#;;';
i odekivanie. lionstrukcije se joi nisu tako strogo razlikovale kao
,Lrnas. Parataksidki i hipotaksidki spojevi jo5 su sesvn-
Gladstone rcmbait. U
*u sludaja
ianjem i proZet fantazijom:
tmparfati ie oUoien ose_
on ne toliko konstatuje koliko
koj.rko me$ali. Interpunkcija je bila jo5 u povoju. Stogir
usporeno. doiivljava i reprodukuje oznadenu
rriic bilo o5trih granica izmedu direktnog i indirektnog
radnju. U ,iovora. Starofrancuski pripovedad jo5 ne ume da oclvoji
:::^"^j: ,t fnu1ui..Im.pa.rfiit za nepravi direktni g;;r;. U liliove svoje fantazije od svoga sopstvenog rja<. On rrnrr{
armosren rantazije koju stvara ova forma, Ddfi"i
nemogui.
bi bio r:rinje udestvuje u niihovim postupcima i redima, istrrlrrr
je Lorkova ko_ncepgija; sam on naziva svoju lirro njihov zastupnik i za5titnik. On joi nije nuutio tlrr
_.Takva I'r'cnosi tude redi u njihovom doslovnom spoljaSnicnr vitlu.
l*tll il,,l1f iii"**- oblasti iizii:ke a"s" fspro in-iriil. ut.'J,rLavaiu(i se od vlastitog ude56a i me5anja. Nicg,r'v
::_]:.,_:bl1* (dasprvi G.ebiet der Sprachseetenforichung), po
otkrio FoSler. Fosleiovim riopuriru
r;trrrofrancuski temperament joS je daleko od nrilrro;,1,
lt:fl:",ta1.eima,
LorK I lde u svom radu. lior.rtemplativnog posmatranja i objektivnog sudcnjrl. Mc
tlrrtim, to rastvaranje pripovedaia u junacima u stulrl
llrrncuskom jeziku nije samo rezultat slobodnog izlrtrt'rt
vt'c i nuZnosti: nije bilo strogih logidkih i sintirlisii'liilr
Dok Lork razmatra pitanje u statidkom, psiholo5kom htv111i y4 jasno uzajamno razgranidenje. Na tlu ()v()l'.n
preseku, dotle Gertraud-Lerh (Lercfri, tat<oae
na fosle_ ,irrmatidkog nedostatka, a ne kao slobodni stilistidl<ilros
::::5:: l-u,
nyloii da sagleda nusu ior-u u Sirokoj is- trrpak, nepravi direktni govor se u starofrancuskonr jczilirt
torrysko, perspektivi. U njenom radu ima
niz veoma dra_ lrlvi put i pojavio. On je rezultat proste gramutiCl<t' n('
gocenih zapalanja; zato iemo ,e na ,lemu
Oetut;.rip zaar_ sposobnosti da se odvoji sopstvena tadka glccliltrr, $ol)
iati.
:itvcna pozicija od pozicije vlastitih junaka.
 r75
t74 PRILOG ISTORIJ]
MIHAIL BAHTIN
jasno osedati' Prvi put sc ()ll
Evo zanimljivog odlomkaiz Kantilene o soetoj Eulaliii- ;'otlloga na koioi se ovai mogag
1,,,i,,u!rr|e Lod'Lafontena i uloj se
formi duva ona, za cpohtt
Eulaliasequenz (druga polovina IX veka).
Ell'ent adunet lo suon element: ,',',,ktasicizma karakteristidna, ravnot eLa izmedu subjcktiv-
melz sostendreiet les empedementz rr,,1i i objektivnog.
'' i"otiuufianje glagola govorenja svedoti o identifikaciii
qu'elle perdesse sa virginitet.
ectuma (nasuprot
Poros fr.rret morte a grand honestet. lrovedada's juna'kom, a upotreba Imperf
;, r i
'l't'r'rcsenslt
(rOna svoju skuplja energiju; bolje joj je pretrper mu' direktnog *-
govora) i izbot indirektnom govorll
tenja nego saoju izgubit neainost. Stoga umre u 6asti veli' 1',i,rr"rene zameniie svedode o tome da pripovcda{
koj<.)
rrrvr svoiu samostalnu poziciju, da se ne rastvara bcz
Ovde se, kaZe Lerhova, dvrsta i nepokolebljiva sve- o:;trrtka u doZivljajima
-sutttopit.u svoga
'Lafontenri jeiunaka.
sasvim dobro odgovarao ovai
tidina odluka stapa (klingt zusammen) s autorovim vatrenim koii ie tako srcdtro
zastupanjem za nju. 1,,'.tupak ,r"prurrog direktnog govora
i,,.ulidauao' duaIfr,am aptttikttt. analize i neposrednog
rrtisl<a, dovodeii ih do harmonidnog sazvudja' Indirektni
U poznom srednjem veku i srednjefrancuskom jeziku je suvi5e analitidan i mrtav' Direktni govor- pak'
tog uosedavanja u tude du5e ve6 viSe nema. I(od istoridara ,,',,r.Ia d.amski reprodukuie tucti iskaz, nije u staniu dit
",;,;;'
toga vremena veoma se retko srete praesens historicum, a rrr njega istovremino stvori i scenu) duievni emocionalni
tadka gledi5ta pripovedada o5tro se odvaja od tadaka gle-
rrtilicu za niegovo perciPiranje
diSta predstavlfenih iica. Ose6anje ustupa mesto razumu.
Ar.o i" Lafon^tenubvai postupak sluZio za simpatitl<o
Preno5enje tudeg govora postaje bezlidno i bledo i u njemu ,,,,.c6avanie, Labrijer (La biuydre) njime postiZe o$1re
se vi5e duje pripovedad nego govornik. ',rrtiridne efekte. On svoje figure ne predstavlia u nclt-oi
Po sle ovo g p erioda obezlidavani a nailazi izr aziti indivi- r.nilji iz baike niti s mekimlumorom; on u nepravi di*
dualizam epohe Renesanse. Preno5enje tudeg govora opet ,,'I.t,-ti govor zaodeva svoj dvoboj s niima i pobedu. nttl
teZi da postane intuitivnije. Pripovedad ponovo nastoii da rr jima. 6n se distancira od bi6a koja
predstavlja' Svi Lrt'
se pribliZi svome junaku, da stupi s njim u prisniji odnos. I'iilcrovilikovi su ironidno prelomljeni kroz medium trit:'
Za stil je karakteristidno nestabilno i slobodno, psiholo5ki piovc varljive objektivnosti.
obojeno, hirovito slaganie vremena i nadina.
U XVII veku se podinju formirati, kao protiweZa
jezidkom iracionalizmu epohe Renesanse, dvrsta pravila {i' kod.l;lolttu
Jod sloZeniji karakter ispoljava ovai postupak
indirektnog govora po vremenima i nadinima (narodito l plober nemiloirdno upravlia svoi poglctl rqr
1t;laubert).
zahvaljujuii Udenu (Oudin, 1632). .Uspostavlja se har- t ,,,u,r tu ono Sto mu je odvratno i mrsko, ali je i ttt. l<rttlrtt'
monidna ravnoteZa izmedu objektivnog i subjektivnog ,ll se uoseia, da se s tim mrskim i odvratnim idcntililirrfe'
aspekta mi5ljenja, izmedu predmetne analize i izraza Ncpravi direktni govorkod niegapostajetoliko dvolik l<olilio
lidnih raspoloLenja. Sve to nije pro$lo bez pritisaka sa i njegova sopstuJna orijentaciJa u odnosu na samog sclrt'
Akademijine strane. i tvorevine: niegova unutraSnja pozi-ciir1 li'lctrtt
,op"strrene
,,t' l2mg6u uZivania i gadenia. Nepravi dircktni llov(.rt!
Svesno, kao slobodni stilistidki postupak, nepravi lioii istovremeno omoguiuie i identifikaciiu sa solltitvcltllll
direktni govor se mogao pojaviti samo posle toga kada se, tvorevinama i duvaniJsopstvene samostalne trrozit:iic' rolt
zahvaljuju6i uspostavlianju consecutio temporurn' stvorila \tvene distance prema nfima, naipogodniii jc zrt ovrr
-
prema sopstvenltll ttlllilt llllrl
lrlo6enje te liubavi-mrZnie
176 MIHAIL BAHTIN
Takva su interesantna razmatrania Gertraude Lerh.
Njenom istoriiskom pregledu tazvoia nepravog direktnog
govora u francuskom jeziku dodaiemo podatke o vreme-
iu pofave toga postupka u nemadkom ieziku, koje smo
porul-iti od Eugina Lerha' Tamo se nepravi direktni go-
vor pojavio veoma kasno: kao svestan irazradenpostupak -
pr.'i pnt kod Tomasa Mana (Tinomas- Mann) u njegovim
bud.denbrooks (1901)' po svoj prilicipod neposrednim Zoli-
nim uticajem. Tu >epopeju porodice< autor je ispridao u emo--
cionalnim tonovimi kao da je pripoveda jedan od obidnih
dlanova porodice Budenbrokova koii se se6a i, seiaiu6i
se, pono;o Zivo doZivliava istoriiu te porodice' Doda6emo
sa woje strane da u svom poslednjem romanu Der Zau-
berberg (1924) Man primenjuje taj postupak na jo$ tananiji
i dublji nadin.
I(oliko nam je poznato' literatura o pitanju koje ana-
lizujemo ne sadrZi ni5ta viSe bitno i novo. Pre6i 6emtr
na kritidku analizu pogleda Lorka i Lerhove.
U radovima Lorki i Lerhove Bajijevom hipostazi-
raiu6em objektivizmu suprotstaviia se dosledan i odtrtr
izraizen individualistidki subiektivizam. U osnovi iezitkc
duie je individualna subjektivna kritika govornika' Jezil<
u svim svoiim manifestacijama postaje izraz individualno:
-psihidkih snaga i individualno-smisaonih tendencija' Po'
siajanje jezikJnije niSta drugo nego postajanje misli i
du5e govornih jedinki'
Ovai individualistidki subjektivizam foslerovaca ic tt
objadnjavanju naSe konkretne poiave isto tako neprihvatliiv
kao i'Bajijev apstraktni objektivizam. U stvari, lidttoet
koja govoii, nlen1 dozivllaii, njene subjektivne namerc, itt
t..t.ij"i svesne stilistidke zamisli nisu dati van materiirllllF
objektivacije u jeziku. Van jezidkog manifestovanja, mul<rtt' rl
unutra5niem govoru' lidnost niiedatanizasebe samu tti zrt
druge; ona moZe da osvetli samo ono i da postane svcsllrl ll
svoioi-dubi samo onoga zaciie osvetliavanie posedu-je olrfrk
tivni materiial, materiializovanu svetlost svesti u vidu lirrrrt!
ranih redi, ocena, akcenata. Unutra5nja subjektivna liilrort r
PRILOG ISTORIJI 177
nienom sopstvenom samosve5iu nije data kao matcrijirlnl
dinjenica koja moie sluZiti kao osnova za kauzalno ob-
ja5njcnje, vei je data kao ideoiogema. Unutra5nja lidnost
sa svim njenim subjektivnim intencijama, sa svim njenim
unutra5njirn dubinama, samo je ideologema, i to mutna
i labilna ideologerna, sve dok se u stalnijim i razradenijirn
proizvodima ideoloikog stvaranja ne odredi. Zato je bcs-
rnisleno bilo kakve ideolo3ke pojave i forme obfa5njavati
pomoiu subjektivno-psihidkila faktora i intencija: jer to
znadi obja5njavati jasniju i razgovetniju ideologemu takodc
irlcologemom, ali rnutnijom i nejasnijom. Jezik stvara,
osvetljava, diferencira, produblfuje unutra5nju lidnost i
njenu svest, a ne obrnuto. Lidnost sama postaje u jcziku,
tlodu3e, ne toliko u apstraktnim formama koliko u idco-
Itr5kim temama jezika. S tadke gledi5ta njene unutra3njc
:;trbiektivne sadrZine, iidnost je tema jezika, i ta se temt
rrzvrja i varira u koiotedini ustaljenih jezidkih konstrukcija.
f'rcma tome, nije ret izraz unutra$nje lidnosti, ve6 jc
rrrrutra5nja lidnost izraL,ena ili interiorizovana re6. ILcI
it' izraz socijalne komunikacije, socijalne interakcije ma-
rt'r'iialnih lidnosti, proizvodada. Usiovi te potpune mo*
ri'r'ifalne kornunikacije odreduju i uslovljavaju kakvo (c
ri'mirtsi{o i konstruktivno odredenje unutrabnja lidn<lst rr
,l:rtoj epohi i datoj sredini dobiti, kako 6e postajati svcsnl
,,, lrc, koliko 6etasamosvest bitibogata i samouverctlt, l<rtlitt
, r' rnotivisoti i ocenjivati svoje postupke. Postajlurir: irr
,lrvitlualne svesti zavisi6e od postajanja jezil<a, r'irzunl('
'.( , Lr niegovoj gramatidkoj i konkretno-ideolo5koj stlul(luli.
Ilrrrrtra$ni2 lidnost postaje zajedno s jezikom, sltvrticttitrt
'.\,('slrano i konkretno, kao jedna od njegovih najvirirriiilr
i rr:rftlubljih tema. Postajanje jezika, pak, momcnt jt' ;,,r
.r:rirrrrjc komunikacije, neodvojiv od te komunil<rrt'ijt' i
ii1, rrt: materijalne osnove. Materijalna osnova odrcclujc tlili'
,, rr, ijtciju dru$tva, njegovo socijalno-politidko ttt'crlt'rrjr',
l"y, r:rrhi;'sl<i rasporeduje i razme5ta u njemu ljuclc, l<oii
t',lrri nu druge uzajamno deiuju; time se odrcduirr trt('rjl(),
\ r! nr(') uslovi, forme, nadini govofne komunil<ltt:ijc, :t
i,!rrrr tim se odreduje i sudbina individutlrrog islirtzir
rr , i,rrrrj cpohi razvoja jezika, stepen njegovc ncl'rtozittt,r',ti,
178 MIHAIL BAHTIN
stepen izdiferenciranosti osedanja njegovih razliditih aspe-
kata, karakter njegove smisaone i govorne individualizacije.
To, pre svega, dolazi do izraza u ustaljenim konsti'ukcijama
jezika, u Sablonima i njihovim modifikacijama. Tu lidnost
koja govori nije data kao labilna tema ved kao ustaljena
konstrukcija (dodu5e, ta je konstrukcija konkretno nera-
skidivo povezana s odredenom, njoj odgovarajueom, te-
matskom sadrZinom). Tu, u formama prenoSenja tudeg
govora, sam jezik reaguje na lidnost kao na nosioca redi.
Sta, medutim, dine foslerovci?Oni u svoiim obja5nje-
niima daju samo labilnu tematizaciiu stabilnijeg strukrurnog
odraza lidnosti koja govori, na jezil< individualnih motiva-
cija, makar i najtananijih i najiskrenijih, prevode dogadaie
socijalnog postajanja, dogadaje istorije. Oni daju ideologiju
ideologije. Ali objektivni materijalni faktori tih ideologija
- iostaiu
formi jezika i subjektivnih motivaciia njihove upotrebe
izvan polja njihovih istraZivanja. Mi ne tvrdimo
-da je taj rad na ideologizaciji ideologije sasvim beskoristan.
Naprotiv, ponekad je veoma vaZno tematizovati formalnu
konstrukciju da bi se lakde prodrlo do njenih objektivnih
korena, jer ti koreni su opbti. Ideolo5ka Zivost i zaoitravanje
koje idealisti foslerovci unose u lingvistiku pomaZe da
se raz;'asne neki aspekti jezika koji su u rukama apstraktnog
objektivizma postali mrtvi i okamenjeni. Zato im moramo
biti zahvalni. Oni su oZiveli ideolo5ku du$u jezika koji
je ponekad u rukama nekih lingvista podseiao na pojavu
mrtve prirode. Ali do stvarnog, objektivnog obja5njenja
fezika oni nisu do5li. PribliZili su se Zivotu istorije, ali
ne i obja5njenju istorije; pribliZili su se njenoj vedno
ustalasanoj, vedno pokretnoj povr5ini,'ali ne i dubinskim
pokretadkim snagama. I(arakteristidno je Sto Lork u svom
pismu Eugenu Lerhu, koje je priloZio uz knjigu, dolazi
do sledeieg, malo neodekivanog tvrdenia. Naslikav3i
mrtvilo i racionalnu ukodenost francuskog jezika, on dodaje:
tZa njega postoji samo jedna mogu6nost obnove; umesto
burZuja [do redi] mora do6i proleter<. (Fiir sie gibt es
nur eine Mt)glichkeit der Verjtlngung: anstelle des Bourgeois
muJ3 der Proletarier zu 'Worte kommen.)
Kako to povezati s izuzetnom stvaraladkom ulogom
fantazije u jeziku? Zar je proleter takav fantast?
PRILOG ISTORIJI t79
Lork, naravno, ima na umu nedto drugo. On verovatno
rrvida da 6e proletarijat sa sobom doneti nove formc so-
t ijalno-govorne komunikacije, govorne interakcije i ditav
rrovi svet socijalnih intonacija i akcenata, a takode i novu
yt'zidku koncepciiu lidnosti koja govori, novu koncepciju
s:rmc redi i jezidke istine. Verovatno je ne5to slidno Lolk
uuuo u vidu iznoseii svoju tvrdnju. Ali to u njegovoj
tt'rrliji uop5te nije do5lo do izraza. BurZui moZe fantazirati
rriita gore od proletera. On ima i vi5e slobodnog vretncna.
Lorkov individualistidki subjektivizam ispoljio sc u
,,lrlrrdi na5eg problema u tome Sto se dinamika uzajarnnog
autorskog i tudeg govora u njegovoj konr:epciji
'rlnt)sil
rr,'trdraZava. Nepravi direktni govor uopSte ne izra'tla
t,rrsivrli utisak od tudeg iskaza, vet, izraLava aktivnu oli-
1r'rrtaciju koja se nikako ne svodi na promenu prvog lica
rr trc6e, nego unosi u tudi iskaz svoje akcente koji sc
,rrrtlrrraju i interferiraju s akcentima tude redi. Ne moZcmo
',t' s Lorkom sloZiti ni u tome da je forma nepravog cli-
rclitnog govora bliZa neposlednom percipiraniu i doZivljl-
vrrrrjatudeg govora. Svaka formapreno5enjatudeg govora rrrr
'.voi nadin percipira i aktivno proraduje tudu red. Gertrar.l(l
Lcllr kao da zahvata dinamiku, ali je izraLava subjektivrro
1,:;iholo5kim jezikom. Oba autora na taj nadin poku$uv:rirr
rrrcnzionalnu pojavu da razviju u ravni. U objcl<t ivr rt'1
r r r rr I i
1,'zr(lioj pojavi nepravog direktnog govora fle s;r;1j;1 ';1'
rr,'''r'ilvanje s duvanjem distance u granicama inclivirlrrrrlrrt'
,lrrj;r', ve6 se spajaju akcenti junaka (uose6avanje) s irl<ccrrtirrrrr
turr(,r'rr (distanca) u granicama jedne iste jezidke konsllrrli, r1,'
I Lork i Lerhovapodjednako ignoriSu jedatt rttotrtt'tt;tt
l,'yr jc izuzetno vaZan za razumevanie na5c 1'rojrrvc rr
',r';rl.,ri Zivoj redi sadrZanu ocenu koja se izraluvlr lli.tr'rr
trr.rr iiom i ekspresivnom intonacijom iskaza. Smisuo Jir)\'oril
rrr;,' rllt van niegove Zive i konkretne akcentLttcijt' i rrrt,'
rr,r, iit'. IJnepravom direktnom €tovoru tudu lc:i n(' pr('
t",,'.n:ricn'ro toliko po odvojeno uzetom smislu, l:olilio, 1rr,
,\'i t':r, l)o junakovoj akcentuaciji i intonaciji, po vl't'tlrru;n,'rrr
Itr.r\'( ll tIOVOfa,
Nli pcrcipiramo kako autorski akccnti i irtl'rrr, rt,
1'r, l itlrrju tc tude ocene. Po tome se, kao itcl ztlrrrr,r, n('llr rr\'l
 180 MIHAIL BAHTIN
direktni govor i razlikuje od zamenjenog govora u kome
se, u odnosu na okolni autorski kontekst, ne pojavljuju
nikakvi novi akcenti.
Vratidemo se na ruske primere nepravog direktnog
govofa.
Evo veoma karakteristidnog primera toga govora,
opet iz Pohazte:
>Masena, B ropecrrr rrprrrBoprrofir/ x qapro Bo3Hocr4r
rrlac noKopur,tfi.l>tr4 sruaeffi 6oi, u ouduw coefr, : f ou, 1eduotil
iefraau, deadclailu ,teffif qaprc c/tyctcult dytuoTs eepuoii;l
eio u4eDpofrom 6es,uepuoil.f octtilau, dueuo sosueceru. . .l
O, xarc ctteila, 1esyuua stto6all Euy n uteuepo y deepu
ipo6af uauailib yqeHue usueuf u uofr,euunfr,o 1ttaIyrc cnaey?l
He ou nu ilouou4o Cfr.auucnaeyl c ueiodoeauueu oilircasan,l
cfr,rtdaco, oileepi eeueol Vrcpailuut,f u doioeop u ilucuua
ilailuol K Ltaprc, ilo do,tIy otfrocttatz?l He ou nu Hayuteub-
au xaual u 4apelpadcxoio catufr,qual 6uttt i,tyx? Vcepduen
iopn,l c epaiauu 6ettoio 4apal yuou u ca6tteil pad 6ouc
cttopuiltrl fr.pydoe u Jtcusrnu ue acattettrl u HuHe sttoSruotti
uedpyi caettl eio ceduuut oitosopufr,u ll tr4 xtuo yce? trIc-
xpa, Rouy6eitll Tarc do''tio 6orc eio dpystauu!. .l H, c
KpoBo)KaAurrrMrr crre3amrz,/ s xono,qnoii 4epsocru cnoeft/ ux
Ka3Hrr rpe6yer sro4efi. . ./ Vsefi Ka3Hr.r? . . Craperlue-
uperronnlrft!/ 9rr Aoqb B o6rsrusx ero?/ Ho xnaAHo
cepArla ceoero/ oH saxrrroqaer polor conulrfi. . . <t5
5 rMazepa, pun svog laLnog jada,/Glas ropski caru diZe tada.l I zna to bog,
pred licem soeta lOn, iadni hetman, duga letal Suon caru sluEi dufum aernom, lDare-
iljiaoliu neizwnonl Uznesen, slaxom obuut . .. lO, Sto je slepa luda zloball Zar
mu je sad, na pragu groba lstalo izdajstoa proii put,l Pomraliti tu dobru slavu? lZar
nije pomo| Stanislaoul Othazao u gneau punom, lodbacio zastitlevli sel Oreol s uhra-
iinskom krunom, lTe ugoaor i tajne spisel Po dugu caru odastao? lNiie !' se on na
podstreh hmal I cartgradskog sultana lOgtusio? Ta on je znaol I rad je umom, sabljonr
bio lDa s dulmanima belog ceral Ponese se. Ziaota stara lNt truda nije zatatio.l I
sada zlobnik jedan smede lDa olasi mu sramoti sede! | I ko jol? stari prijatelii I Ishra,
Kotubej! I kroz swe/ Da traZi hladno, drsko uze lKaznt za niih u stra$noi Zelii,/
Za koga smrt? ,.. o, starca zloga! /Ta diiu k€er on grli sada?f No hladno prekor
srca svoga /ZagluSio je iznenada.r /4, S. nuStin, Poltna, prepevao Mitorad Pavic.
U knj.: Bronzani konjanih i druge poeme, Beograd, )Rad(, 1972, stt. 252-254)
PRILOG ISTORIJI l8r
U ovom odlomku sintaksa i stil se s jednc strrlnc
,,Lllcduju vrednosnim tonovima A{azepine poniznosti i jadi-
l:ovkc, a s druge strane ta je lpladevna molba( potdinjcna
vr rrdnosnom pravcu autorskog konteksta, njegovim pripovcd-
rrirn akcentima, koji su u datom sludaju obojeni tonovimr
r r,oltr, koji se dalje i probijaju u retorskom pitanju:
,
,'tlr,cii xagnu? . Ctapeq Herrper{JrouHbrft| 9r,r 4our,
rr o65g114511 elo(? . .
Pri ditanju ovog odlomka sasvim je mogude preneti
,1, oy-nu intonaciju svake redi, to jest samim ditanjem Maze-
l,irrc iadikovke revoltirano razoblidavati i njeno licemeric.
l'r,'tl nana ie veoma prost sludaj s retorskim i jasnim, pomalo
1'rinritivnim intonacijama. U vedini slutajeva, i to ba5
r;rrrrrr gde nepravi direktni govor postaje masovna po,ilva
u novoj umetnidkoi prozi, zvudno preno5enje vrcd-
rr,'r;ric interferencije nije mogude. Stavi5e, sam razvitak
r'I)r'.rvog direktnog govora povezan je sa prelaskom velikih
l'r,'zrrih tzantova u nemi registar. Tek je ta nemostprozc
,'rrrogtr6ila onu vi$eplanost i putem glasa neprenosivu
.1,'7g1.1ss1 intonacionih struktura koje su tako karakteristiinc
, ir novu knjiZevnost.
I'rimer takve interferenciie dvaju govora koja sc nc
rrrrrZs n6fsfiyatno preneti glasom, nalazimo u l&iotu l)o.
., jt'vskog i
to
,iA uouemy x(e oH, Kll.a3b) He floAoruen rerlepr, l( urmy
"ill rr rloBepHyncfi oT Hero, KaK 6bI Hliilero IIc rllr,\4('r'1ilr,
\o'r'il l'Jra3a ux I{ BcTpeTtIII.rcb. (,q,a, rJla3a Irx Bcrpc'Lrr.rrrrt r,l
r ()lrr rrocr{orpeJrrr ,qpyt Ha Apyra.) Begr ou }Kc ci-lln x()r('rl
(,urcrril B3flTL ero 3a pyKy vI noiITvI fryda nurec'rc c llilrl ,'
llr,1r', OH CaIII }Ite XOTeJI 3aBTpA ]1IA"IY K HeMy U cl(llltill'1,,
'il,r ()l[ 6rr,r y Hee? BeAb orpeKcfl ]r(e oH caM or crr(x'l1]
r, rt()lll[r rrA.fi eule TyAa, Ha rIoJIoBrrHe Aopoft.r, t(()l'/(:t
I' r.rl()('fi, rsApyr Harronrlr4na ero ny[ry? tr4nv s ca^l()fi/r /l('[('
i[.r,r() rlTo-To Tal{oe B Porolxune, To ecTb B IIeJIOA t:t:iotltttt
/////,.r/ o6pa3e SToro qeJ-roBexa) Bo Bcefi coBol{ylllloc,nr (.r'()
, r,n, l{BrI}xeIII4fi, rrocryrlKoB, B3fJIfiAoB) lITo Mor'.uo orl
| ,.il I lr,rll'.11'b y)I(acr{bre [peAqyBcTBrlfi KHrI3rr il l]o:]MJrrrur
r,,Ililc rIauIenTLIBaHI4fi ero AeMoIra? He.rro 'l'irr(()r" ,rt(l
ilil lll lcrr caMo co60fi, Ho qTo TpyAHo iltla.[lt:[rl)oil;r il,
t82 MIHAIL BAHTIN
u paccl{a3aTl) HeBo3mo}I(Ho onpaBAaTL AocTaTorrHbrMtr IIpu-
qvHaiJ''u, Ho rITo oAHaKo )I(e npoIr3BoAIIT, HecMoTpfl Ha
BCrO CTy rpyAHOCTb U HeBO3MOIITHOCTS, COBeplueHHO rIeJrbHOe
I{ HeOTpa3IrMOe BlerIaTJreHI4e, HeBOJIbHO IIepeXOAffUIee B
ronuefiruee y6ex,qenne? . . V6e>Ngeuue s .re,M.? (O, xax
]vryqnna r{Frrr3fl qyAoBnulHocTb, DyHr43LlTeJrbHocTL( SToro
y6e>x4eHux, Dgroro HH3I{oro [peAr{yBcrBr4rr\\> v KaK 068lt-
Hrrrr oH ce6a camoro I . .)0.
Posvetiiemo ovde nekoliko redi veoma vainom i
interesantnom problemu glasoanog ooaploienja tudeg go-
oora oipitenog autorskim kontekstom.
Te5koia vrednosnog ekspresivnog intoniranja sastoji
se tu u stalnim prelazima iz vrednosnog horizonta autora
u vredncsni horizont junaka i obratno.
U kojim je sludajevima i u kojim granicama moguie
ispoljavanje junaka? Pod apsolutnim ispoljavanjem ne pod-
razLlmevarno samo promenu ekspresivne intonacije
promenu koja je moguda i u granicama jednog glasa, -
jedne svesti, ve6 i promenu glasa u smislu celokupnosti
- individualizuiu,
obeleZja koia ga promenu lica (tj. maske),
u smislu celokupnosti svih obeleZja koja individualizuju mi-
miku i gestikulaciju, naizad, potpuno zatvaranje toga glasa i
toga lica u sebe tokom cele igrane uloge. U ovai zatvorcni
6 )A za5to on, knez, niie sad prilao njemu, nego se okrenuo od njegn kuo
da nilta nije primetio, premda su irn se poglcdi sukobili? (I oni su pogledali jctlnrr
u drugoga!) Ma on je malodas hteo da ga uzne za ruku pa da pode onazo s njinrl
On ie hteo da sutra ode do njega, da mu kaZe da ie bio kod njel I zar se nije oclrckrrr
svoga demona ioi kad je iSao onamo, na polovini puta, kad mu ie ono radost ispurrila
dubu? Ili ie, moZda, zbilja bilo neito takvo u RogoZinu, to iest u celom dana$nicrl
liku toga doveka, u svirn njegovin redima, pokretima, posrupcima, pogledimr, [rrr
bi moglo opravdati uZasna kncZeya predoseianja i sablaZnjiva doiaptavania njcg,'v,,g
demona? . . . NeSto takvo Sto samo po sebi pada u odi, ali sto je tefko analizlrrll
i ispriCati, Sto je nemoguCno opravdati dovolinim razlozima, ali lto ipak, kroJ rve
te te5koie i neverovatnosti, Cini potpuno celovit i neodolfiv utisak koii i nclrrtlr.
prelazi u najpotpunije ubedenie .. .
(Jverenost u 5ta? (O, kako fe mudila kneza iudovisnost, )niskost(te uvcrcnrrrll,
Itog niskog predoseianja<, i kako ie zbog toga krivio sarnog sebe!)< (F. Dostolrvrll,
Idiot, preveo Jovan Maksirnovii, redakciia prevoda Petar Mitropan, llconrul,
rRad(, 1968, kni. I, sft. 289),
PRILOG ISTORIJI I l{.1
irrclividualni svet vei neie mo6i da plodru i rlu st:
inliltriraju autorske intonacije. Usled zaworenosri ru(l(,ll
lillsa i tude lidnosti nikakva postepenost u prclrzu oil
rutorskog konteksta ka rudem govoru i od ovogil l<rr
;rutol'skom kontekstu nije moguia. Tudi govor poiiirjc rlr
r\ uai kao u drami, gde-nema okolnog kontelista i gdc su r.cpli_
I rrr junaka suprorstavlj ene gramatidki od n jega raz j t:_
na jednog.
jcne.replike drugog junaka. Na taj nadin se izmeclu tucicg
, I i rr
ltov()ra i autorskog konteksta putem apsolutnog ispoljavun ju
rr;lrostavljaju odnosi analogni odnosu jedne ieplike p.c,l.,,,
,lrrripj u dijalogu. Time autor staje u isti red s junal<rrr
r rrjihovi se odnosi dijalogizuju. Iz svega toga nuZno pr.oi_
.'tl:v,i cla je pri glasnom ditanju umetnidke proze apsolurno
,g',,ljrvanje tudeg govora dopustivo sa;o u najrctlinr
'
,lrrr'rrfcvima. Inade je neizbeZan konflikt s osnovnim ullct_
"', liint zadacima konteksta. Samo po sebi se razumc rlrr
' rr lim najredim sludajevima moZe raditi samo o lincarrrirrr
, uurcreno slikarskim modifikacijama direktne konsrr.ul<
,'r,. nli ako je direktni govor preseden autorskim napt,
'r( n:u)lil-replikama ili ako na nj padaju suvi5e gustc scnl(c
,', I :rrrlorskog vrednosnog konteksta,
onda je apsolutn,,
, .1,,'l jrrvanje nemoguie.
Ali rnoguie je delimitno ispoljavanje (bez prcobrirhrf rrl.
I , rlr 1;l11sgsiuje postepene intonacione prelazc izrrr<,tlrr
rrt,'ril(oo konteksta i tudeg govora, a u sludaicvilnrr lirr,lir
t',,.t,'it' clvolike modifikacije, i direktne spojevc svrlr rrrt,,
';r, tt:r u jcdnom glasu. Istina, to ie moguic slullo u rilu
,,rr, \'unlt analognim s onima koje smo navcli. l{t.ttrr.;l,ir
I'rr rrl:r i uzvici desto imaju funkciju prebacivania iz jr., lrr,,p,
r,,,, r u tlt'ugi.
( )r,l:ric nam da
svedemo bilans na5e analizc n(.1)rirvt,l,
,lrr,ltrr.r',.ljovot'a, a uiedno i celog treieg dcla nrr$r.pi rrr,lrr
lir' , rr, Ir'rrtki: sve Sto je bitno sadrZano je u slrrrorrr tr.l,:;trr,
, 1,, ,rr,rvljrrnja iemo nastojati da izbegnemo.
l'r,utili snlo naivainije forme prenosctril trrtlt.li 1i,,
,,,,, Nli:;rrro davali apstraktno-gramatidkc opist., tlr{lrlr
, ,l;r rr tim formama nademo dokumcnt o totrtr. lrrl,rr
184 MIHAIL BAHTIN
sam jezik u ovoi ili onoj epohi svoga razvitka oseia tudu
red i lidnost koia govori. Pri tome smo sve vreme imali
u vidu da sudbina iskaza i iidnosti koia govori u jeziku
odraLava socijalnu sudbinu govorne interakcije i verbalno-
-ideolo5ke komunikacije u niihovim najbitniiim tenden-
cijama.
Red kao ideolo5ka poiava par ex,cellence data je u
neprekidnom postajanju i menjanju", ona precizno odraLava
sve socijalne zaokrete i promene. U sudbini redi je sudbina
dru5tvakoje govori. Ali dijatektidko postajanfe redi moZe se
pratiti u nekoliko pravaca. MoZe se proudavati postajawje
imisla, to jest istorija ideoiogije u preciznom smislu redi:
istorija saznanie kao istorija postajanfa istine, jer istina
je vedna samo kao vedno postajanje istine, istorija literature
kao postajanje umetnidke istine. To je jedan pu1. U
-tesnoj Gzi, u neprekidnoj saradnji s niim, vodi drugi
put izudavanie postajanja samog jezika kao ideoloikc
-
inaterije, kao medijuma ideoloikog prelam'anja biia'.iet: sc
odraZivanje prelamanja bida u ljudskoj svesti vr5i samo
u redi i preko redi. Izudavanie postaianja iez\\<a, uz,pot-
puno odtaianje od socijalnog bi6a koje se u niemu prelanlrt
i od prelamaju6ih snaga socijalno-ekonomskih uslova, niir':'
razume se, mogu6e. Ne moZe se postaianje redi izudavLtti
odvojeno od postajanja logidke i umetniike istine u rcti,
od ljudskog dru5tvazakojete istine postoie. Ova dva pulll'
na taj nad1n, u neprekidnom uzajamnom delovaniu, iztt
davaju od.ra\aoanje i prelamanje Postaianja prirode i istorile
u posrajanju
- reti.
Ali postoji jo5 jedan put: odra{avanje socijalnog ptr
stajanja u samoj reti, i dva koloseka toga putai istoriln
filozofije reti i istorija reti u reti. IJ ovom posledniem pnrv( ll
i ide na5 rad. Mi odlidno shvatamo njegovu nedovolirror;l
i nadamo se da i samo postavtianie problema redi tt rt'r=l
ima bitan zna(ai. Istorija logidke istine, istoriia umctniri'Fe
istine i istorija jezika mogu mnogo dobiti od izui:tvrriti*
prelamanja njihovog osnovnog fenomena konkt't'lttlg
iskaza u konstrukcijama samog - i:. ? r,)r 1[ ]LrTBJreHIie clona), kao opadanje t.cyt(tti:,nt,t tt,'t
- jo5 nekoliko zakljudnih rediiezika.
Sada o nepravom tlitrlt
nom govoru i o socijalnoj tendenciji koiu on izrttznvrt
PRTLOG rs'roRrJr lli5
Pojava i razvitak nepravog direktnog gov()r'l r)1.111j11
:;c izudavati u tesnoj vezi s razvitkom drugih slilialsliilr
rnodifikacija direktnog i indirektnog govora. Tacla Ccrrro
sc uveriti da on leZi na velikom putu razvoja savrcnrcrrilr
,'r'r'opskih jezika, da on oznadava bitan obrat u socijirlnoj
';urlbini iskaza. Pobeda ekstrernnih formi slikarskog stilrr
rr prenobenju tucieg govora ne objadnjava se, dirl<trlir,,
Ir:;ihoio$kim faktorirna niti individualno-stilistiikim zurlrr
, irrra umetnika, ved of)itonx, &tbokort subjektiz;izut:i.jottt
r,l, oloike veti-iskaza. Red-iskaz ve6 nije spomenili pa crrli.
ri rlokument bitne smisaone poziciie, ona se ose6lt srull()
t rt izraz sludajnog subjektivnog stanja. U jezidkoj svcsti
',u se toliko izdiferencirali tipizujudi i indiviclunlizuiuti
,'rrrotadi iskaza da su sasvim zaklonili i relativisali njt'rro
',rrris;rxrno jezgro i u njoj realizovanu odgovornu socijalrrtr
1,,,,riciju. Iskaz kao da je prestao biti predmet oziriljnoll
'u:iironog razmatrania, I(ategoridka red, >sopstvcna( r'c(:
r , ,r( )rto ))or ce6a<), red-tvrdnja jols
(yfieepx:gatou4ee c'zoao)livi
, r!r() Ll naudnomkontekstu. U svim drugim oblastimavr:r'-
li rlrroll stvarania ne preovladuje >redena< (>uspc.rcuriocu)
rr.r rlt lltnGst ovde se svodi na rasporedivanje ltudih lt',,ir,
,l,rivirlno tudih redi<r. eak se iu hurnanistidkim nrrrrl.:r
'
,,,, i:;poljava tendencija da se odgovorno izno5cnjt' pih'
.l!.r,r o nekom pitanju zameni prikazivanjem slvr('nr(
',.lrrl 1;111njn datog pitanja u nauci, s izradunavau rr r r tr
,,, jt r
rir nim izvodenjem rtaike glediSta koja danlrs plr','r'lir
,iii1, ,, ito se ponekad i smatra najsolidnijim Dr'('a'( nt. trt"
r'rr ,rlir. fJ svemu tome ispoljava se zapanjuiui:l l:rlrilrr,,''t
i r,' ,rJiilr'nost ideoloSke redi. Umetniiki, retorslii, lrlr,,r,,l
! , r rilrrano-humanistiiki govor postaie cafstv() rrrri',11,
.:r ,
'r stvari lmnenja<r, pa dak ni u tim rnrtt'njirrr:r rrrl,
i! ir'.{,rn l)lilnu ono 5ro se u njima zaprav() )),,irl/(, \rr
i.,' .,'. r;t' to individualno ili tipski mni. 'lli Ir()((:; l
.ii ll,,rrr rci:i najnovije gradanske Evrope i korl ttrr:; (r;l'r'1,,
! rr rlrrol,ijgg vremena) mo/e Se odrediti lilut 7,,,117',,1,'11,,
! 1,,'1,' r totl p16t"tu, i kod nas i u Zapaclnoj Iivrr,l'i, 1,',rr
i , rrr rli',riil<i pravci poetii(e, lingvistikc i fikrzolr;t' 1, .=rl,;r
186 MIHAIL BAHTIN

Te5ko da je ovde potrebno govoriti kojim se klasnim SADRZAJ

pretpostavkama taj proces obja5njava i
te5ko da je pot-
rebno ponavljati tadne Lorkove redi o tome koji su iedini
moguii putevi obnove ideolo5ke redi, tematske redi proZete
sigurnom i kategoridnom socijalnom ocenom, ozbiljne i u
svojoj ozbiljnosti odgovorne redi.

IX

MARKSIZAM I FILOZOFIJA JEZIKA

lrvod
Deo prui
ZNAEAJ PROBLEMA FILOZOFIJE JEZIKA
ZA MARKSIZAM
| ,l:rva prva. Nauka o ideologijama i filozofija jezika
(Problem ideolo5kog znaka. IdeoloSki znak i
svest. Red kao ideolo5ki znak par excellence. Ide-
olo5ka neutralnost redi. Sposobnost redi da bude
unutraSnji znak. Zakljudci.) ....
t,lrrva druga. Problem odnosa osnoue i nadgradnii
(Neodriivost kategorije mehanicistiEke kauzal-
nosti u nauci o ideologijama. Postajanje drultvu
i postajanje redi. Znakovni izraz dru5tvent:
psihologife, Problem govornih Zivotnih Zanrova.
I.'orme socijalne komunikacije i forme znakova.
'l'ema znaka. Klasna borba i dijalektika znaka.
Zakljudak.) llt
r, I .r r :r t r e 6o. Filozofij a j ezika i objektivna psihologij a
(Zadatak objektivne definicije psihe. Idejl
psihologije,rrazumevanja i tumatenja<,. (Diltri).
Znakovna stvarnost psihe. Tadka glediita funkci-
onalne psihologije, Psihologizam i antipsiholo-
gizam. Osobenosti unutra5nieg znaka (unutralrr j i
l5rvor). Problem samoposmahania. Socijalno-itlt .

ololka priroda psihe, Zaklju6ci.) . . . .


188 MIHAIL BAHTh*
Deo drugi.
PUTEVI A,IAI].KSIS'fIEi<N PTTOZOIIIJE JEZIKA
Glava prva. Dxa praaca filozofskoJingz:istiike nisli
Gostavlianie problema realne datosti jezika.
Osnovni stavovi prvog pravca filozofsko-lingvis-
tirlke misli (individualistidkog subfektivizma).
Predstavnici individuaiistidkog subjektivizma.
Osnovni stavovi drugog pravca filozofsko-lingvis-
ti6ke misli (apstraktnog objektivizma). Istorijski
koreni dlugog pravca. Savrenteni predstavnici
apstraktnog objektivizma. Zakljudak.)
Glava druga, Jezik, goztor i isltaz
(Da li ie jezik kao sistem normativnih autoiden-
tidnih formi-obiektivan? Jezik kao sistem normi
i stvarna tadka gtrediSta govore6e svesti. Kak\ra
jezidka realnost leZi u osnovi jezidkog sistema?
Problem tude, strane redi. Gre$ke apstraktnog
objektivizma. Zekljudci.)
Glava tre6a. Goztonw interahcija
(Teoriia izraza individualistidkog subjektivi-
zma. Kritika teorije izraza. Sociialna struktura
doZivljaja i izraza. Problem iivotne ideologije.
Iskaz kao osnova go\rornog postajanja. Putevi re-
Savanja problema lealne datosti jezika, Iskaz kao
i njegove forrne.)
celina
Glava ietvrta. Tema i znatenie u .iezihu
(Tema i znadenje. Problem aktivne percepcije.
Ocena i znadenje. Dijalektika znadenja). ....
DEO TRECI
i]RILOG ISTORIJI FOR]VII ISKAZA U
KONSTRUKCIJAL{A JEZIKA
(Poku5aj primene sociolo5kog metoda na probleme
sintakse)
(ilava prva. Teori.ja iskaza i problemi sintdkse
(Znataj problema sintakse. Sintaksidke katego-
riie i iskaz kao celina. Problem pasusa. Pro-
blem formi prenodenja tudeg govora)
Glava druga. Ekspozicija problema '>tudeg goztorart
(Definiciia )tudeg govora(. Problem aktivne per-
cepciie tudeg govora u vezi s problemom
dijaloga. Dinamika uzaiamnog odnosa autorskog
konteksta i tudeg govora. rlinearni stil<<
()
SADRZAJ I li
noienja tudeg govora. uSlikarski stil< prcnoScnju
tudeg govora.) Llli
r , l rr r,:r tre6a. Indirehtni. gooor, direktni goztor i njilnuc
modifileacije
(Sablon i modifikacije; gramatika i stilistika. Opiti.ka-
iakter prenosenja tudeg govora u ruskom ieziku. Satr-
lon indirektnog govora. Predmetno-analitidka r"noclil ikt -
cija indirektnog govor?. Inrpresionistid'ka modifiliacija
indirektnog govora. Sablon direl<tnog govorx. Priprcnr-
ljcni direktni govor. Postvareni direktni govor. Prctlvi-
tlcni, razbiieni i skriveni direktni govor. Pojava govor'-
49 ne interferencije. Retorska pitania i uzvici. Zamcnjcni
tlircktni govor. Nepravi direktni govor.) . | .]')
,, Lr r rr ictvrta. Nepraz;i direktni govor tt francuskotn, nctnut-
lntn i rttskom jeziku.
LNcpravi direktni govoru francuskom jeziku. Toblcrova
lioncepciia. I(alepkijeva (Kalepky) koncepciia. Bajijcva
r It:rlly) koncepciia. Kritika Bajijevog hipostazirajuicg
71
rrl)straktnog objektivizma. I3aii i fcrslerovci. Ncyrravi
tlrrcktni govor u nemadkom ieziku. Konccpcija lJugt:n:r
l.crha (Lelch). Lorkova (Lorck) koncepcija. Lorkovo
rri'r'nje o ulozi fantaziie u ieziku. I(oncepcija Gcrtrtrurl
| .t'rh (Lerch). Tudi govor u starofrancuskom ieziliu.
'l rr,li govor u sredniefrancuskom ieziku i u epohi lic-
r(:;:urse. Nepravi direktni govor kod Lafontena (1,:r
92 Iirntrin) i Labrifela (La Bruydre). Nepravi dirclitrri
li{)\()r kod Flobera (Fiaubert). Poiava nepravog rlirclit
nrg lto\rora u nemadkom ieziku. Kritika hipostazir:rjrr
,1i subl'cktivizma
, foslerovaca. Nepravi direktni 11rr','r
111
rr nrsl<olu jeziku. Prenodenie govorne interli'rt rrljr'
I'ri tllasnotn iitaniu (problem izvodenta) Sislt'nr,l,'
rr(':;t() u.aSeg istraZivanja u nauci o ideologijanrt.
t2l
pre-