IWE/IWT

Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

Ciljevi:

 Razumevanje problematike reparaturnog zavarivanja novih delova i delova

oštećenih tokom eksploatacije

Očekivani ishodi:

1. Detaljno upoznavanje sa problematikom reparaturnog zavarivanja

2. Predviđanje potencijalnih opasnosti do kojih može doći tokom i nakon
izvođenja reparaturnog zavarivanja delova u eksploataciji
3. Interpretacija i izrada procedura i tehnologija reparaturnog zavarivanja
4. Razumevanje potrebe za kvalifikacijom tehnologija reparaturnog zavarivanja I
stručnom osposobljenošću osoblja koje sprovodi reparaturu

1
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

Reparaturno zavarivanje ostaje nedovoljno definisana naučna i tehnološka oblast, uprkos svih izuzetnih
tehničkih usavršavanja u zavarivanju. Nasuprot proizvodnom zavarivanju, reparaturno zavarivanje je obično
komplikovanije zbog više nepoznatih i teško rešivih trenutnih faktora. Sa povećanom potrebom i
napredovanjem u održavanju i opravci nuklearnih elektrana, podvodnih konstrukcija, svemirskih stanica i
satelita, kao i klasičnih konstrukcija, sistematski prilaz reparaturnom zavarivanju je postao izuzetno važan.
Reparaturno zavarivanje se koristi pri održavanju i opravkama. To su različite operacije, ali sa mnogo
sličnosti. Obe zahtevaju dobro poznavanje zavarivanja i materijala. Održavanje se sprovodi tokom planskih
prekida ili zastoja. Dobro preventivno održavanje je preduslov za rad opreme u eksploataciji bez većih otkaza, ili
za osveženje opreme u predviđenom roku. Opravka ili korektivno održavanje uključuju opravku delova,
slomljenih, pohabanih ili nepogodnih za neprekidni rad.
Oprema se ponekad može zavariti bez rastavljanja. Oštećeni delovi se moraju skinuti sa opreme da bi se zavarili
ako rezervni deo nije dostupan ili ako je u pitanju veća opravka. Na osnovu ocene oštećenog dela, on može
biti opravljen na licu mesta ili u specijalizovanom servisnom centru.
Često su cena i vreme osnovni uticajni faktori za odluku o održavanju ili opravci, uz kriterijume funkcije i
sigrunosti. Često se od reparaturnog zavarivanja traži da se oprema vrati u funkciju u određenom vremenu;
dugo je vreme potrebno za kupovinu odlivaka ili otkovaka, za termičku obradu i za završnu mašinsku obradu
delova za zamenu. Kod stare i istrošene opreme može se zahtevati rekonstrukcija dela, za koju je potrebno
vreme, ali je zamena dela uvek izvodljiva. U nekim slučajevima stare opreme, vlasnik može dati prednost
istovremenoj pripremi rezervnog dela i osposobljavanju starog originalnog dela. To je opravdano kada
popravljeni deo ne ispunjava očekivanja ili otkaže u pogonu, da bi deo za zamenu bio spreman. Zavarivanje se
može primeniti i pri opravci dela i pri izradi rezervnog dela, ako se traži u osnovnoj proizvodnji.
Planovi preventivnog održavanja uslovljavaju detaljnu analizu zavarivanja. Sa druge strane, mnogi poslovi
reparature pri korektivnom održavanju zahtevaju da se odmah utvrdi relativno jednostavno zavarivanje, koje
može da se izvede i bez detaljne analize. Tipični primeri za to su tvrdo navarivanje različite opreme i
reparaturno zavarivanje vrata automobila ili branika, koje se izvodi u autolimarskoj radionici. Po pravilu su u
tom slučaju poznati sastav i fizičke osobine osnovnog materijala. To pojednostavljuje izbor procesa
zavarivanja ili termičkog nabrizgavanja za opravku.
Reparaturno zavarivanje složenije opreme, koja ima velike odlivke ili otkovke, a da ranije, pri izradi nisu
postojali zahtevi za izradu zavarivanjem, često uslovljava detaljnu analizu greške i dobru inženjersku odluku.
Takva se oprema nalazi u industrijskim kompleksima kao što su proizvodnja energije, dizel motora,
valjaonice, fabrike hartije, linije za galvanizaciju i livnice. Vlasnici velike i stare opreme nemaju obavezno
potrebna uputstva za rad i održavanje, i zbog toga detaljna analiza materijala i konstrukcije je obavezna.
Neke industrije, sa druge strane, mogu imati hronološke podatke iz eksploatacije opreme, potrebne za
opravku, što će ubrzati izradu planova za opravku.
Planiranje je bitno pre pristupanja bilo kojoj operaciji reparaturnog zavarivanja ili preventivnog održavanja. U
mnogo slučajeva, veliki broj faktora mora da se razmotri pri odlučivanju i planiranju najpodesnijeg postupka
reparaturnog zavarivanja. Kada se prikupe potrebni podaci, može da se isplanira najpodesniji način opravke
sa povećanom verovatnoćom uspeha. Sistematski pristup pomaže da se obezbedi analiza svih faktora, što je
bitna prednost. Dva takva pristupa su planska lista provere i model odlučuvanja za reparaturno zavarivanje, koji
proširuje stavke za proveru i razmatra međudejstvo različitih faktora u "stablu odlučivanja".

2
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

PLANSKA LISTA PROVERE ZA REPARATURNO ZAVARIVANJE

Sistematski pregled ili lista provere analize pri planiranju reparaturnog zavarivanja je data u tabeli 1. Takva
ocena korak po korak može da pomogne u odluci za najbolji redosled akcija, pri čemu korisnik, nakon
razmatranja, prihvata ili odbacuje svaku stavku sa liste. Takvu listu provere treba da koristi osoblje u
reparaturnom zavarivanju u specijalizovanom servisnom centru, u radionici ili u najvećim pogonima
hemijske ili energetske proizvodnje. Ko god da odlučuje o reparaturnom zavarivanju, zavarivač, poslovođa,
tehničar, inženjer ili vlasnik, treba da analizira iskustvo kadrova dok prati listu provere. U mnogim opravkama
lista provere može biti osnovno i često jedino sredstvo za osiguranje dobrog i uspešnog reparaturnog zavarivanja.

Tabela 1. Sistematska lista provere pri planiranju reparaturnog zavarivanja

MODEL ODLUČIVANJA ZA REPARATURNO ZAVARIVANJE

Model odlučivanja za planske aktivnosti pri reparaturnom zavarivanju predviđa prikaz toka koristeći logiku
kompjuterskog programiranja, sa povratnim korakom koji pokazuje kada jedan aspekt procesa utiče na drugi.
Kada se koriste simboli da se opiše proces međudejstva u odlučivanju grafički prikaz se često zove stablo
odlučivanja (sl.1). Ovo stablo odlučivanja predstavlja koristan proces rasuđivanja kada neko odlučuje i
planira korake potrebne za uspešno reparaturno zavarivanje. To omogućuje poslovođi, inženjeru ili

3
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

zavarivaču brzi pregled podataka koji su mu potrebni. Tada se može doneti odluka da li je reparaturno
zavarivanje moguće i dobiti podaci i koraci koji ih povezuju. Stablo odlučivanja se može smatrati početkom
reparaturnog zavarivanja.

4
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

Slika 1. Stablo odlučivanja reparaturnog zavarivanja

Utvrđivanje potrebe reparaturnog zavarivanja

Za uspešnu opravku prvi je korak da se sakupe specifični i tačni podaci. Važno je znati tačnu veličinu i
položaj greške, mesto gde treba izvesti opravku i raspoloživu opremu za zavarivanje. Podaci o komponenti
koja treba da se opravi, kao što su broj modela, serijski broj i naziv dela i identifikacioni broj su od pomoći.
Fotografije i skice su dragocene u definisanju dobrog postupka opravke. Važno je da se pohabano područje ili
područje loma brižljivo analizira radi odluke kako sprovesti opravku na najbolji način. Iskusni zavarivači
mogu dati dragocene podatke za uspešnu opravku. Njihovo iskustvo im često omogućava da predvide probleme
koji inače ne bi bili razmotreni u toku planiranja.

5
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

Greška koju treba popraviti potiče iz izrade dela ili iz eksploatacije. Priroda ove dve vrste grešaka se razlikuje i
utiče na plan opravke. Greške izrade potiču iz proizvodnje dela zavarivanjem i uključuju poroznost,
uključke troske ili podsecanje, nespojena mesta, neprovar i kristalizacione prsline. Opravka zavarivanjem
podrazumeva skidanje oštećenog područja i zamenu zdravim metalom. Ovaj postupak opravke može biti
vrlo jednostavan i samo zahteva da se nanese dodatni metal šava da ispravi isecanje.
Opravka dubljih grešaka, kao što je lamelarno čupanje može da uključi dublje kopanje materijala i ponovno
zavarivanje ili jednostavnu popunu. Ako postoje prsline, uslovi moraju da se promene da ubuduće ne bi došlo
do sličnih grešaka.
Eksploatacijski lomovi nastaju od prslina, uglavnom izazvanih preopterećenjem (često na mestima
postojećeg diskontinuiteta iz proizvodnje), zamorom, krtim lomom, ili naponskom korozijom. Primer
eksploatacijskog otkaza je prslina u posudi koja se prostire kroz zid posude sa unutrašnje strane. Habanje
svake vrste, abrazija, kavitacija ili korozija zbog strujanja moraju takođe da se razmotre u opštem poslu
opravke. Zamorna prslina se može uzeti i kao otpuštanje napona u najopterećenijem području. Ona se neće
širiti jer je zaostali napon manji od napona tečenja. Zamorna prslina se često ostavlja u zatečenom stanju. U
drugim slučajevima, zamorna prslina se prati u periodičnim pregledima i opravlja blagovremeno. Krti lom
se relativno retko javlja u poređenju sa zamornom prslinom. On je mnogo spektakularniji i može izazvati
katastrofu. Opravka može da se sastoji u skidanju područja sa prslinom i ponovnog zavarivanja, od
zavarivanja pri izradi nove sekcije, njenog pasovanja i zavarivanja na objektu.

Određivanje prirode greške

Potpuna istorija eksploatacije pohabanog ili slomljenog dela je važna za utvrđivanje osnovnog razloga
greške. Polazna je tačka utvrđivanje kada, gde i kako je došlo do loma. Razgovor sa operatorom sa
pitanjima o istoriji eksploatacije dela, uključujući dužinu eksploatacije i druge lomove. Treba pripremiti
skice sa dimenzijama i fotografije radi potpunosti izveštaja. Ispitivanja bez razaranja i razaranjem su od pomoći
u utvrđivanju prirode i uzroka otkaza.
Ispitivanja bez razaranja (IBR). Ispitavanje pohabane ili prelomljene površine prvo vizuelnim pregledom
i drugim metodama IBR pomaže u određivanju prirode i obima otkaza. Vizuelni pregled se može
dopuniti video snimanjem koristeći uvećanje na kompjuteru, i makrografskom analizom. IBR metode
uključuju ispitivanje penetrantskim tečnostima (PT), magnetnim česticama (MP), radiografiju (RT), ispitivanje
ultrazvukom (UZ) i vrtložnim strujama (EC). One su opisane u poglavlju 4.7. PT i MT metoda su jednostavne
i mnogo se koriste za ispitivanje grešaka pri reparaturnom zavarivanju.
Ispitivanje razaranjem. Ispitivanje razaranjem se koristi iz više razloga.
1. Da se ispita površina greške kao što je prslina isecanjem dela materijala na obe strane uzorkom u
vidu čamca.
2. Skida se strugotina bušenjem da bi se analizirao materijal. Kada je u pitanju zavarljivost,
uzorci materijala iz strukture koja se opravlja se zavaruju, ako ih ima. Zatim se ovi uzorci ispituju razaranjem
metodama za ispitivanje zavarljivosti.

Utvrđivanje osnovnih razloga otkaza. Osnovni razlozi otkaza moraju da se utvrde da bi se ocenilo da li će
planirana opravka zavarivanjem biti dobra. Opravka zavarivanjem postojeće konstrukcije korišćenjem iste

6
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

debljine istog materijala može dovesti do ponavljanja istog otkaza te komponente. Merenje tvrdoće može
pomoći u oceni približne zatezne čvrstoće osnovnog metala i metala šava.

Donošenje odluke o reparaturnom zavarivanju

Pitanje da li je odluka o reparaturnom zavarivanju pravo rešenje nasuprot zameni novim delom povezuje u
oceni faktore ranije potrebne u identifikaciji materijala i izvedenom ispitivanju grešaka. Može se utvrditi da je
opravka ili nadogradnja previše skupa ili da dobra opravka nije izvodljiva. Odnos čvrstoće zavarenog spoja i
ugrađenog osnovnog materijala može biti veoma važan u tom razmatranju. Posebnu pažnju zahteva uticaj
ponovljenih opravki. Zavisno od prirode radne atmosfere, neodgovorna zavarena konstrukcija može biti
opravljena i više puta bez štetnih posledica. U nekim slučajevima nepoznavanje uticaja ponovljenih opravki na
osobine materijala uslovljava ograničenje broja opravki. Prema propisima i uslovima organizacija za
standardizaciju broj opravki može biti ograničen. Američki institut za naftu (American Petroleum Institute),
npr. ograničava broj opravki na dve u istom području cevi ili cevovoda, ili na kritičnim ofšor konstrukcijama.
Vlasnik mora da donese konačnu odluku da li će se otkazi u buduće bolje izbeći reparaturnim zavarivanjem ili
zamenom dela.

Određivanje zavarljivosti osnovnog metala

Većina materijala se lako zavaruje. Međutim, očuvanje eksploatacijskih karakteristika materijala posle
zavarivanja može zahtevati teži ili bolje osmišljeni postupak. Potrebno je znati sastav materijala i njegovu
tvrdoću da bi se pripremio uspešan postupak reparaturnog zavarivanja. Ovi se podaci nekad mogu naći u
uputstvu za delove ili proverom kod proizvođača materijala. Ako je potrebno, hemijski sastav sumnjivog
materijala mora da se analizira.
Ponekad se za razlikovanje materijala koristi boja. Na primer, bakar je crvenkasto smeđ. Mesing sa visokim
sadržajem cinka je žućkast. Mesing sa manje cinka je više crvenkast; on je tvrđi od bakra. Aluminijum,
magnezijum, cink, kalaj i olovo su srebrnasti. Sivo liveno gvožđe je tamno sivo na površini preloma. Belo
liveno gvožđe je srebrnasto na zagrebanoj površini. Opiljci visoko ugljeničnog čelika su na ivicama svetlije
boje nego nisko ugljeničnog čelika, i teže se režu. Opiljci manganskog čelika su plavkasti i nemagnetični.
Ako je rizik minimalan i gornje metode identifikacije osnovnog metala nisu moguće, analiza opreme
mora da se izvede kategorizacijom delova. Kategorije konstrukcijskih komponenti mogu biti npr. ploče, grede,
šipke, odlivci i otkovci. Materijali konstrukcijskih komponenti mogu da se svrstaju u šest kategorija: meki
čelici, srednje ugljenični čelici, visoko ugljenični čelici, nisko legirani čelici, čelici otporni na habanje i
čelici otporni na koroziju i toplotu. Posle kategorizacije, provera tvrdoće prenosnim tvrdomerom može da se
iskoristi za klasifikaciju materijala po tvrdoći. Što je materijal tvrđi, to mu je veća i čvrstoća. Za materijale
visoke čvrstoće potrebne su elektrode više čvrstoće i visoko legirane, kao i bolje osmišljeni postupci
zavarivanja, uz kontrolu predgrevanja i unete toplote. Odlivci i otkivci se mogu kategorisati na sličan način.
Niko ne sme da zavaruje uške (držače) za podizanje, ravnanje ili pridržavanje na bilo kom delu ako hemijski
sastav materijala nije poznat. Ako nije primenjen dobar postupak, uška se može otkinuti iz šava, što može
dovesti do katastrofalnog loma. Dodatno oštećenje može da se izazove prekomernim zavarivanjem uške.
Dobro pravilo je da kombinovani ugaoni šav na sme da bude veći od dimenzije najužeg dela na držaču ili
priključku.

Određivanje procesa zavarivanja

7
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

Izbor procesa za reparaturno zavarivanje zavisi od više uticaja, kao što je obim potrebne opravke. Razvoj
prenosnih izvora struje i pomoćne opreme za zavarivanje omogućio je korišćenje većine procesa na terenu
kao i u radionici. Ipak, saglasnost opreme u radionici i na terenu mora da se razmotri. Ostali faktori koji
utiču na izbor procesa za radionicu i za teren su predgrevanje i termička obrada posle zavarivanja,
ekonomičnost i sigurnost, npr. ventilacija i sistem odvođenja gasova, rukovanje otrovnim materijama, gasovi
u bocama, rezervoari goriva, uljovodi i električni kablovi. Obavezni su periodični pregledi i održavanje opreme.

Izbor dodatnog materijala

Hemijski sastav i mehaničke osobine elektroda moraju biti određeni u sledećoj fazi planiranja dobrog
postupka održavanja i opravke. Uzrok loma može uticati na izbor elektrode za opravku. Dobro je pravilo da
se koristi elektroda iste korozione otpornosti i zaatezne čvrstoće kao i osnovni materijal kada se zahteva
zavareni spoj iste čvrstoće. Do loma dolazi po pravilu u delovima koji su najviše opterećeni i ukrućeni,
što je uslovljeno njihovom funkcijom i oblikom. Zbog toga, metal šava mora da bude plastičan da bi mogao
da prihvati skupljanje metala šava. Povećanje poprečnog preseka na mestu greške može smanjiti napon na tom
mestu.
Održavanje i opravka odlivaka zahtevaju da se razmotre specijalni dodatni materijali. Ručno elektrolučno
zavarivanje je najčešće korišćeni proces za opravku odlivaka. Različite elektrode se mogu nabaviti, mnoge
namenjene za specifične uslove. Korisnici mogu naći posebne elektrode za sivi, beli i nodularni liv. Neke su
elektrode pogodne za odlivke koji se mašinski obrađuju pre puštanja u eksploataciju. Druge su za odlivke
tankih zidova. Neke garantuju minimalnu poroznost a neke imaju u oblozi dodatke za čišćenje.

Skupljanje i krivljenje
Sledeće pitanje u planiranju procesa opravke se odnosi na prihvatljivost bilo kakvog skupljanja illi
krivljenja. To može da se sračuna u fazi planiranja ili da se razmatra u toku reparaturnog zavarivanja.
Preveliko skupljanje ili krivljenje moraju da se analiziraju i reše pre nastavka rada. Preventivne mere treba
razmotriti i rešenja uneti u proces zavarivanja.
Skupljanje pri zavarivanju znači smanjenje zapremine kada rastopljeno kupatilo počne da očvršćava. Druge
vrste skupljanja se javljaju u čvrstom stanju. Iako su ovi uslovi neizbežni, oni mogu da se minimiziraju, i u
mnogo slučajeva da se međusobno poništavaju. Osnovno razumevanje ponašanja metala pri zagrevanju i
hlađenju kada je deformacija ometena i inženjerska obučenost mogu pomoći da se skupljanje i krivljenje drže
pod kontrolom i da doprinese uspešnom reparaturnom zavarivanju.
Učvršćivanjem dela u stege i pripojno zavarivanje teže da smanje uticaj skupljanja. U nekim granicama
povećanje broja prolaza metala šava u ručnom reparaturnom zavarivanju smanjiće deformacije spoja tokom
zavarivanja, a time i skupljanje. Prvi prolaz u spoju drži delove u položaju da se smanji skupljanje pri
narednim prolazima. Međutim, ova ideja treba da se uravnoteži sa mogućim krivljenjem zbog povećanog broja
prolaza.
Zavarivanje u ravnom ili horizontalnom položaju, koje dopušta veću brzinu zavarivanja, teži da smanji
skupljanje. Predgrevanje radi smanjenja temperaturnog gradijenta pri zagrevanju i hlađenju takođe smanjuje
skupljanje. Pogodan nivo predgrevanja zavisi od debljine materijala i ekvivalenta ugljenika.
Krivljenje je stalno ili privremeno odstupanje od željenog oblika. Zavarivanje izaziva krivljenje zbog
napona koji se javljaju u materijalu zbog lokalizovanog nesprečenog termičkog širenja i skupljanja.
Moguće je u izvesnim uslovima zadržati te napone i u neiskrivljenom spoju. Da li će do krivljenja doći ili

8
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

ne zavisi od veličine napona od zavarivanja, raspodele napona u spoju i čvrstoće delova izloženih tom
naponu.
Tri vrste krivljenja su: ugaona distorzija (krivljenje), uzdužno povijanje i izvijanje.
Ugaona distorzija je promena međusobnog položaja delova u zoni zavarivanja. Pet se mera može
preduzeti da se smanji ugaona distorzija:
1. Koristiti minimalnu količinu metala šava potrebnu da se dobije željena čvrstoća spoja
2. Naneti metal šava u najmanjem mogućem broju prolaza
3. Izbegavati profil spoja sa uskim korenom i širokim licem
4. Uravnotežiti količinu metala šava oko neutralne ose spoja
5. Postaviti delove pod uglom suprotnim od onog koji se očekuje pri zavarivanju.

Uzdužna distrozija ili povijanje dugačkih elemenata je posledica napona skupljanja koji se razvijaju na nekom
rastojanju od neutralne ose elementa. Kada je šav nejednake veličine, mora biti postavljen na nejednakom
rastojanju od neutralne ose, a šav koji se nalazi na većem rastojanju mora biti manje veličine. Povijanje
elemenata u luk suprotan onom koji se očekuje pri zavarivanju je praktična mogućnost. Vruća strana postaje
konačno kraća strana. Tehnika povratnog koraka može takođe pomoći smanjenju distorzije.
Metal u vidu traka se često izvija pri zavarivanju, dok se debele ploče ne izvijaju. Izvijanje je posledica
nesposobnosti bočno nepoduprte trake metala da se suprotstavi naponu pritiska. Redosled nanošenja
prolaza može smanjiti izvijanje održavanjem ovih napona minimalnim u području šava.

Određivanje standarda za zavarivanje

Postupak reparaturnog zavarivanja mora biti usklađen sa primenljivim standardima, oni moraju biti utvrđeni i
uneti u plan opravke kao bitan korak u postupku odlučivanja. Korišćenje uputstava iz utvrđenih standarda
osigurava da je zavareni prozvod siguran i pouzdan i da je osoblje u zavarivanju na pravi način zaštićeno
od štetnih dejstava po zdravlje i sigurnost.
Standardi obuhvataju propise, specifikacije, preporuke, klasifikacije, postupke i uputstva. Oni opisuju
tehničke zahteve za materijale, procese, proizvode, sistem ili usluge. Oni takođe označavaju postupke,
metode, opremu ili ispitivanja da se utvrdi da su zahtevi ispunjeni. Objavljeni standardi postaju obavezni
kada ih unese u spisak državni organ ili ako su ušli u ugovornu dokumentaciju. Mnogi standardi i ugovori
sadrže i neobavezne delove ili dodatke koji mogu da se koriste kao literaturna uputstva ili preporuke prema
nahođenju korisnika.

DEFINISANJE POSTUPKA OPRAVKE

Namena je postupka reparaturnog zavarivanja da utvrdi sve promenljive potrebne da se izvede popravka.
Postupak zavarivanja se sastoji od tehničkih detalja, obično specificiranih u postupku zavarivanja i drugih
dodatnih detalja, koji obuhvataju postavljanje, podešavanje i drugu materiju koja utiče na ukupnu opravku.
Obuhvaćeni su podaci o zavarivanju kao položaj zavarivanja, veličina ugaonog šava, debljina metala za
sučeono zavarivanje, i veličina i klasifikacije elektroda. Zahtevi za predgrevanje, progrevanje i termičku
obradu posle zavarivanja i čišćenje moraju biti razmotreni. Jačina i napon struje i redosled prolaza moraju biti
označeni. Za automatske procese treba dati brzinu zavarivanja.
Sadržaj postupka zavisi od izabranog procesa zavarivanja. Na primer, zahtev za malu snagu izvora za

9
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

ručno elektrolučno (E) zavarivanje i zavarivanje u zaštiti gasom netopljivom elektrodom (TIG) će se postići
250 amperskim pretvaračem naizmenične i jednosmerne struje. Ova vrsta izvora se koristi u manjim
zavarivačkim radionicama i za opravku. Sistem obuhvata izvor struje, elektrode, kablove, uzemljenje i klješta.
Za TIG proces opravke potrebni su jedinica visoke frekvencije, TIG gorionik, zaštitni gas, regulator i merač
protoka. Priprema volframove elektrode je izuzetno važna za stabilnost luka da bi isključilo unošenje
volframa i dobio zdrav metal šava. Sistem za hlađenje cirkulacijom vode je potreban vodom hlađeni
gorionik. Ovakav TIG sistem daje zdrav visoko kvalitetan šav. Čišćenje posle zavarivanje nije uvek
potrebno. Oprema za TIG zavarivanje je specijalna i skupa.
Oprema mora biti postavljena u skladu sa instrukcijama proizvođača. Izvori struje i priključci moraju biti
usklađeni sa odgovarajućim pravilima i propisima, koje je usvojila industrija zavarivanja. Sve posude za
gas pod visokim pritiskom moraju biti postavljene uspravno na siguran način. Svi priključci moraju da
zaptivaju. Gubitak električnog spoja može da izazove varničenje na priključku, zbog čega se dobija šav
slabog kvaliteta, a postoji opasnost od požara. Razlabavljeni priključci za gas i vodu dovode do poroznosti
i rizični su u pogledu sigurnosti. Zavarivanje topljivom elektrodnom žicom u zaštiti gasa (MIG/MAG) i
njegova značajna varijanta, pulsirajuće zavarivanje, pružaju dalje mogućnosti zavarivaču pri opravci.
MIG/MAG postupak koristi jednosmernu struju, poluautomatsko ili automatsko dodavanje žice, gorionik za
zavarivanje i dovod zaštitnog gasa. Vrsta zaštitnog gasa zavisi od osnovnog materijala. Na tržištu se mogu naći
razni odgovarajući gasovi, pa izbor gasa mora da bude brižljiv.
MAG postupkom se dobija čvrst, visoko kvalitetan šav velikom brzinom elektrodne žice. Kako se sredstva za
čišćenje i prašak ne koriste, minimalno je čišćenje posle zavarivanja. Zavarivanje punjenom žicom je
slično MAG procesu, sem što žica punjena praškom popunjava metal šava. Izvođenje reparaturnog
zavarivanja na terenu traži drugačije razmišljanje u težim uslovima nego u radionici. Korišćenjem agregata
kao izvora struje, E, TIG i MAG proces se lako ostvaruju i na terenu.

Zahtevi za postavljenje delova

Važan detalj procesa opravke je postavljanje delova. Propisno postavljanje delova, učvršćivanje i pripajanje,
kada je moguće, doprinose uspešnoj opravci.
Postavljanje se može obezbediti primenom držača i stega, čija je namena da olakšaju montažu i ravnanje
delova. Stege se koriste sa tri glavne namene: montaža, precizno podešavanje i primena robota. Uređaji za
lako odgovorno učvršćenje se mogu dodati stegama pri obimnoj prozvodnji, ili podešljivim stegama, koje
se mogu lako prilagoditi za manje obimnu proizvodnju. Delovi se moraju delimičmo ili potpuno zavariti u
stegama. Ako je deo pripojno zavaren i zatim izvađen iz stege pre zavarivanja, takva se stega naziva klješta za
podešavanje.
Pripojni spojevi se moraju izvesti u dovoljnom broju i pogodnom odnosu da drže sklop na mestu pri
normalnom rukovanju. Oni moraju biti istog kvaliteta kao i specificirani zavareni spojevi, pa njihovo
uklanjanje radi nastavka zavarivanja šava nije potrebno. Pomoćna oprema za zavarivanje, kao što su
okretaljke, pozicioneri, glave i skele pomažu zavarivaču da ostvari optimalne uslove za rad.
Kada se TIG postupak koristi za pripajanje pri zavarivanju cevi sa dodatnim materijalom, preporučuje se uski
pripoj, koji neće sa spoljne strane da probije do unutrašnjeg zida. Pripajanje ploča treba da provari čitavu
debljinu ploče kada se koristi E i TIG proces. U pripajanju TIG procesom pripoj treba ispitati pažljivo;
prsline u krateru, troska i teški oksidi treba da se uklone pre konačnog zavarivanja. Obezbeđenje dobre ivice
na oba kraja pripoja je važno jer olakšava zdravu vezu narednih prolaza.

10
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

Termički zahtevi
Nisko legirani čelici visoke čvrstoće i termički obrađeni čelici uslovljavaju posebne termičke zahteve.
Predgrevanje je potrebno da se spreči pojava prslina i da se održe željene mehaničke osobine. Sem toga,
predgrevanje je poželjno za debele preseke srednje ili nisko ugljeničnih čelika da bi se obezbedio dobar
spoj. Termička obada posle zavarivanja se koristi za otpuštanje napona. Predgrevanje podrazumeva povišenje
temperature osnovnog metala iznad temperature okoline pre početka zavarivanja. Peći za predgrevanje su
najbolje rešenje jer obezbeđuju ravnomerno zagrevanje. Češće se koristi ručni gorionik sa prirodnim gasom u
mešavini sa vazduhom pod pritiskom. Ovaj postupka je čist i daje vruć plamen. Električni grejači ili
privremene peći se više koriste na terenu. Može se predgrevati čitav deo ili, ako je deo veliki ili zavarivanje
ograničeno na neko područje, samo lokalno područje se može zagrevati na zahtevanu temperaturu.
Zahtevana temperatura predgrevanja zavisi od sastava osnovnog materijala, krutosti komponente i procesa
zavarivanja. Predgrevanje se može primeniti da se spreči pojava prslina, da se smanji tvrdoća zone uticaja
toplote, da se smanje zaostali naponi i da se smanji krivljenje. Predgrevanjem se omekšavaju zakaljene zone,
smanjuju naponi skupljanja i poboljašava udarna žilavost osnovnog materijala.
Pogrevanje se koristi za kontrolu brzine hlađenja osnovnog metala i lakše izdvajanje vodonika. Sledeće
termičke obrade posle zavarivanja su razvijene da se dobiju željene osobine materijala:
1. Termička obrada otpuštanja napona - zagrevanje na pogodnu temperaturu ispod kritične
temperature metala, dovoljno dugo držanje na toj temperaturi da se smanje zaostali naponi i onda sporo
hlađenje.
2. Žarenje - pojam koji označava zagrevanje i držanje na pogodnoj temperaturi, sa hlađenjem u peći
ili sporim hlađenjem pogodnom brzinom da bi omekšao materijal i da se istovremeno postignu željene
promene osobina ili mikrostrukture.
3. Normalizacija - zagrevanje železnih legura do pogodne temperaturre iznad područja transfor- macije
i hlađenje na vazduhu do temperature znatno ispod područja transformacije. Materijal može da se koristi u
normalizovanom ili normalizovanom i otpuštenom stanju.
4. Kaljenje - povećanje tvrdoće pogodnim postupkom, koji obično uključuje zagrevanje i hlađenje.
Primeri obnavljanja delova za rad obuhvataju termičku obradu laserom, indukcijom ili cementacijom.
5. Poboljšanje - (austenitizacija, kaljenje i otpuštanje) - brzo hlađenje sa temperature
austenitizacije, praćeno ponovnim zagrevanjem okaljenog čelika do neke temperature ispod eutektoidne,
da bi se smanjila tvrdoća i povećala žilavost.
6. Normalizacija i otpuštanje - ponovno zagrevanje normalizovanog metala sa istom namenom
smanjenja tvrdoće i povećanja žilavosti.
7. Austenitno otpuštanje (austempering) - termička obrada železnih legura u kojoj se deo kali sa
temperature austenitizacije brzinom dovoljnom da se izbegne obrazovanje ferita ili perlita i onda drži na
temperaturi neposredno iznad temperature martenzitne transformacije dok se sav materijal ne prevede u beinit.
8. Martenzitno otpuštanje (martempering) - postupak kaljenja u kome se austenitizovan železni deo
kali u pogodnom medijumu na temperaturi na kojoj se završava austenitno martenzitna transformacija dok
se ona ne postigne u čitavom delu, i onda hladi na vazduhu. Obradu često, ali ne uvek, prati otpuštanje.
9. Rastvorno kaljenje - zagrevanje legure na pogodnu temperaturu, držanje na toj temepraturi dok
jedan ili više konstituenata ne uđe u čvrsti rastvor, onda brzo hlađenje da bi se konstituenti zadržali u rastvoru.
Obrada rastvornim žarenjem i starenjem se koristi za kaljenje taloženjem ojačalih materijala kao što je
nerđajući čelik 17 - 4 i neke legura bakra i aluminijuma.

11
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

KVALIFIKACIJA I PRIPREMA ZAVARIVAČA

Za uspešno reparaturno zavarivanje vrlo je važna obuka zavarivača, kako tehnička, tako i za izvođenje
operacije. Da bi se dostiglo tehničko umeće, ispitivanje kvalifikacije zavarivača se
često zahteva državnim propisima, specifikacijama i drugim pravilima. Ova ispitivanja pokazuju sposobnost
ispitane osobe da proizvede prihvatljivo zdrav zavareni spoj procesom, materijalom i postupkom na koje se
ispitivanje odnosi. Kvalifikacijom zavarivača se ne može predvideti kako će pojedinac uraditi određeni
posao. Osoblje nadzora mora utvrditi da li predviđeni zavarivač poseduje znanje i obučenost za određeni
posao i mora izvesti odgovarajuća prilagođavanja.
U nekim slučajevima se traži dodatna obuka, npr. kada je pristup šavu ograničen. U drugim, dodatni
podaci o reparaturnom zavarivanju mogu biti potrebni i preneti zavarivaču. U nekim slučajevima se može
pripremiti uzorak sa greškom da bi se ocenila sposobnost zavarivača i mogućnost opravke.
Nadzorni organ treba da oceni da li su kratka uputstva bolja od detaljnih, koja u nekim slučajevima mogu da
stvore utisak prinude kod zavarivača. Fizička kondicija bez napetosti kao što su nepovoljni položaj i zahtev
učestalog predgrevanja takođe mogu da utiču na kvalitet reparaturnog zavarivanja zavarivača. Odluku o
ljudskom faktoru, kao što su dati u primerima, treba razmotriti i potrebnu obuku, promenu rada ili podatke
obezbediti pre nego što se nastavi sa planiranim reparaturnim zavarivanjem.

IZVOĐENJE REPARATURNOG ZAVARIVANJA

Reparaturno zavarivanje treba da se izvede u skladu sa svim ranijim odlukama u pogledu materijala, standarda,
ljudskog faktora, procesa i postupaka.

Kontrola
Proces vizuelne kontrole počinje sa početkom zavarivanja, traje tokom višeprolaznog zavarivanja i čim se
zavarivanje završi. Prvo treba vizuelno proveriti stavke kao što su izgled šava, veličina i obim zavarivanja.
Merenjem treba utvrditi tačnost dimenzija, stepen krivljenja i veličinu površinskih diskontinuiteta. Sledeći
površinski diskontiniuteti se mogu lako otkriti vizuelnim pregledom i odbaciti ako su van standardom
propisanih granica: prsline, podsecanje, prelepljivanje, površinska poroznost ili troska, odstupanje od oblika
šava i hrapavost površine šava.
Za otkrivanje i tačnu ocenu površinskih diskontinuiteta, površina šava mora biti očišćena od troske i
oksida. Operacija čišćenja mora da se izvede pažljivo da se izbegne maskiranje bilo kog diskontinuiteta pri
pregledu. Na primer, ako se troska skida udarcima čekića, otisak čekića može zakloniti malu prslinu. Mlaz
sačme može, slično, da sabije površinu ili da utisne meki talog na površini i da sakrije diskontinuitet.
Tačnost dimenzija zavarenog spoja se meri prikladnim metodama. Prihvatljivost veličine i konture šava se
određuje prikladnim merkama za šav. Veličina ugaonog šava u spoju elemenata pod pravim uglom, ili blizu
njega, je određena prema dužini podnožja šava. Merkom se određuje da li je podnožje šava u dopuštenim
granicama i da li je nanet šav udubljen ili ispupčen. Posebne merke su potrebne za oštre uglove.
Za sučeoni spoj nadvišenje treba da je u saglasnosti sa specificiranim zahtevima. Izgled površine šava mora
da odgovara primenjenim standardima. Industrijski standardi mogu dopustiti ograničeno podsecanje, manju
veličinu i poroznost, dok prsline, nespojena mesta i nepopunjeni krateri nisu prihvatljivi.
Treba obratiti pažnju kada se sudi o kvalitetu zavarenog spoja samo na osnovu izgleda. Prihvatljiv izgled
površine ne garantuje da je šav dobro izveden i nije pouzdan znak potpovršinskog integriteta spoja.

12
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

Međutim, dobar postupak vizuelne kontrole tokom proizvodnje može da poveća pouzdanost proizvoda u
odnosu na kontrolu koja se obavlja posle završene proizvodnje.

Uspešnost reparaturnog zavarivanja i popravke

Uspešnost reparaturnog zavarivanja se određuje postupcima vizuelne i drugih odgovarajućih kontrola.
Uspešno reparaturno zavarivanje se završava konačnim čišćenjem i zaštitom pre nego što se deo vrati u
eksploataciju.
Popravke moraju da se prihvate kada reparaturno zavarivanje nije uspešno i one počinju sa definisanjem
problema. Koraci u definisanju problema su prikazani na delu sl. 1. oivičenom crtkanim linijama. One
uključuju ponovnu ocenu pripreme zavarivača i prikladnosti postupka opravke, uključujući postupak
postavljanja, termičke obrade i drugih postupaka u specifikaciji.
Takođe treba ponovo oceniti izabrani proces reparaturnog zavarivanja, iako to nije uneto u dijagram na sl.
1. Kada je problem utvrđen, prosto se treba vratiti na stablo odlučivanja reparaturnog zavarivanja u
odgovarajućoj tački i nastaviti rad redosledom od te tačke u procesu reparaturnog zavarivanja. Iskustvo
stečeno u prvom pokušaju i analiza njegovog neuspeha daju više uvida u proces odlučivanja u narednoj fazi,
što obećava uspešno sledeće reparaturno zavarivanje.

Zaštita delova i vraćanje u eksploataciju

Potreban obim čišćenja i zaštite u velikoj meri zavisi od primenjenog procesa. Na primer, E postupak
traži veći obim čišćenja posle zavarivanja nego TIG ili MAG proces.
Detaljno čišćenje posle zavarivanja se traži za svaki proces u kome ima troske. Troska može biti korodirajuća,
što je slučaj sa obloženim elektrodama za nerđajući čelik. Nerđajući čelik je slab provodnik toplote i lako
deformacijski ojačava. Ove osobine treba uzeti u obzir pri mašinskoj obradi i brušenju.
Rđa ili kora posle termičke obrade se mogu skinuti mlazom pare ili oduvavanjem pre bojenja. Čišćenje
između prolaza višeprolaznog postupka može da smanji obim čišćenja posle zavarivanja.
Kada se završi postupak održavanja ili opravke, izvodi se završna kontrola i slede operacije skidanjem
strugotine. One mogu biti jednostavne, kao brušenje površine šava da osnovnog metala. Nekad su mnogo
složenije operacije mašinske obrade potrebne da bi se dobile prvobitne dimenzije sa odgovarajućim skslopom
i tolerancijama.
Konačno, zaštita se može izvesti bojenjem ili na neki drugi način. Poslednji korak u zaštiti je pakovanje
dela ili njegova montaža da bi se vratio vlasniku na skladištenje ako je potrebno.

13
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.10 Reparaturno zavarivanje

LITERATURA

1. ASM Metals Handbook, Volume 6, Welding, Brazing and Soldering, 1993.

2. Zbornik referata, Međunarodno savetovanje, Dani zavarivanja – Budva 86., Budva, 1986.

3. Zbornik radova, Međunarodno savetovanje, Zavarivanje 94, Beograd, 1995.

4. Škola reparaturnog zavarivanja, Navarivanje pohabanih površina, Donji Milanovac, 2007.

5. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

14