IVICA I MARICA - Braca Grim

Nekada davno ziveo je siromasan stolar sa dvoje dece i zenom, njihovom macehom. Bili su
toliko siromasni da se cesto desavalo da nisu imali sta da jedu pa je jednog dana maceha rekla
ocu da mora odvesti decu u sumu i tamo ih ostaviti... On se protivio u pocetku ali mu je
kasnije zena rekla da je to sansa za decu da pronadju bolji zivot, da ce ih mozda naci neko
bogatiji ko ce moci da im pruzi sve sto tada nisu imali. Otac je na kraju pristao jer nije znao
da maceha mrzi njegovu decu...

Taj njihov razgovor su cula deca. Znajuci sta ih ceka uputili su se do obliznjeg potoka koji je
proticao pored kuce i brzo skupili vrecicu malih belih kamencica. Posle dorucka ih je otac
poveo u setnju po sumi kao sto je radio mnogo puta ranije... Deca su se kao obradovala da
otac ne bi posumnjao da znaju za njegov plan ali su sve vreme ostavljala bele kamencice po
putu. Nakon nekog vremena otac je zasao iza nekog zbunja a onda pobegao kad ga deca nisu
videla i ostavio ih same u sumi... Kako je bilo tek rano popodne deca su polako krenula da
prate trag belih kamencica i do veceri su stigli kuci.

Otac i maceha su bili iznenadjeni... Deci su rekli kako je ocu pozlilo pa je hitno morao da ode
kuci... Deca su znala da ih lazu ali su rekla da nije vazno jer nisu bili daleko od kuce i da su
znali da se vrate sami jer poznaju sumu dobro... Posle vecere poslase decu na spavanje i
maceha rece ocu da ih opet ujutru cim se probude odvede u sumu, ovoga puta jos dalje kako
ne bi mogli da se vrate. I ovoga puta su ih deca cula posto su ih slusala kroz vrata...

Tako i bi, rano ujutru otac ode sa decom... Posto nisu mogli da skupe ponovo kamencice deca
uzese po komad hleba i usput su bacali mrvice kako bi mogli da se vrate kao prosli put. Otac
kao i prosli put ode iza nekog grmlja i onda pobeze a deca podjose da prate mrvice...
Medjutim mrvice su pojele ptice iz sume i deca nisu znala gde dalje da idu, izgubili su se. Do
veceri su lutali kroz sumu da bi kad je poceo da pada mrak videli svetlo u daljini... Prisli su
blize i videli da je dolazilo iz kuce koja je napravljena od cokolade sa prozorima od slatkisa.

Posto su bili umorni, uplaseni i veoma gladni Ivica i Marica odlomise po mali delic kuce i
pocese da se slade... To je cula vestica koja je zivela u kuci pa je izasla i pozvala decu da udju
unutra da se odmore i budu njeni gosti na veceri. Deca su prihvatila poziv stare bakice...
Medjutim Ivica i Marica nisu znali da je to zla vestica koja jede decu i da ima kucu od
cokolade da bi privlacila decu koja se izgube u sumi kako bi ih kasnije pojela.

Cim su usli u kucu vestica je zakljucala vrata da deca ne bi mogla da pobegnu, Ivicu je
zakljucala u drugu sobu da ga podgoji a Marici je naredila da radi kucne poslove... Tako je
proslo nekoliko nedelja, Ivica je morao da jede sve sto mu je vestica donosila od hrane a
Marica je po ceo dan cistila, prala i kuvala. Napokon je vestica odlucila da je vreme da pojede
Ivicu koji se ugojio pa je naredila Marici da zagreje rernu. Ivica je pokusao da pobegne ali se
toliko ugojio da je bio prespor i nije mogao da trci... Kada je rerna bila dobro zagrejana
Marica pozva zlu vesticu da dodje i pogleda je li spremna za pecenje... U trenutku kada se
starica nagnula da pogleda u rernu Marica je brzo gurnula unutra i zatrvorila vrata, za to
vreme je Ivica pronasao katanac pa su zajedno zakljucali vrata od rerne da vestica ne moze
izaci.

To je bio kraj zle vestice, Ivica i Marica su ostali da srecno i bezbrizno zive u kuci od
cokolade i da pomazu svoj izgubljenoj deci da nadju put do kuce.