Univerzitet u Nišu

Filozofski fakultet

PREVOD STRUČNOG TEKSTA

Džerom Bruner je i njegov uticaj na obrazovanje
Bret Sorensen
ITD 547
Northern Arizona univerzitet

Profesor:Marina Matejević Student:Teodora Stančić 908

Niš, 2017.
Running Head: JEROME BRUNER Jerome Bruner 1

Jerome Bruner and His Influence on Education

Bret Sorensen
ETC 547
Northern Arizona University
Jerome Bruner 2
Credited with being one of the principal originators of cognitive psychology, and
also having an effect on educational theory and practice, is Jerome Seymour Bruner, born
in 1915 in New York. He entered Duke University at the age of 17 years, earning his first
college degree there. He later attended Harvard with the end result of earning his
doctorate degree in 1947.
His professional career has been somewhat varied. One of the first jobs as a
psychologist was working for United States Army intelligence during the World War Two
era, working with propaganda and social attitudes issues for the Army. He has been a
professor of psychology at Harvard (on two separate occasions), Oxford University, and
the School for Social Research (Gale, 2001). While on leave from Harvard in 1965,
during which time he was writing his book Toward a Theory of Instruction, Bruner was
the Bacon Professor at the University of Aix-en-Provence for a month that Spring
(Bruner, 1966). In 1991 he went to the New York Law School as a Meyer Visiting
Professor, working with Anthony Amsterdam, and later as a research professor (Jerome
Bruner, n.d.). Bruner also spent some time on a presidential advisory committee. In
conjunction with this lengthy and productive career, Bruner has garnered many awards
and recognitions.
A perusal of the books and literature written and co-written by Bruner shows him
to be very prolific. Many of the publications deal with issues of interest to many
educators. He has been published in every decade since the 1940's, starting with his work
Mandate from the People in 1944 (Britannica, 2002), and the latest the results of his
Jerome Bruner 1

Kratak naslov: Jerome Bruner

Džerom Bruner je i njegov uticaj na obrazovanje
Bret Sorensen
ITD 547
Northern Arizona univerzitet

Jerome Bruner 2
Sa zaslugama pisanim od drugih ljudi I kao jedan od glavnih osnivača kognitivne psihologije koji
je imao uticaj na obrazovne teorije i prakse, je Jerome Seimour Bruner, rođen 1915. u Njujorku.
On je upisao Duke Univeryitet sa 17 godina i zaradio svoju prvu diplomu. Kasnije je pohađao
Harvard gde je krajnji rezultat bio njegov doktorat 1947 godine.Njegova profesionalna karijera je
donekla varirala. Jedan od prvih poslova kao On je bio profesor psihologije na Harvardu (u dva
navrata), Oksford Univeryitet, I Škola za društvena istraživanja (Gale, 2001). Dok je na odmoru
sa Harvarda u 1965., pisao svoju knjigu “Ka teoriji uputstva”, Bruner je bio dekan profesor na
Univerzitetu u Eks an Provans na mesec dana u toku proleća (Bruner, 1966).
Godine 1991. otišao je na Pravnom fakultetu u Nju Jorku kao Meier gostujući profesor radeći sa
Anthonijem Amsterdamom, a kasnije kao profesor istraživanja (Džerom Bruner, bez dat). Bruner
je takođe proveo neko vreme na predsedničkim savetodavnim komitetima. U kontinuitetu sa ovim
dugim i izuzetnim karijerama, Bruner je dobio brojne nagrade i priznanja. Prelistavanje knjiga i
literature napisanih i ko-autorisanih od strane Brunera je urodilo plodom. Mnogi pristalice se bave
pitanjima od interesa za mnoge vaspitače.
On je objavljen u svakoj deceniji jer su 1940, počevši sa njegovim radom
Mandat od naroda u 1944. (Britannica, 2002), kao i sa njegovim najnovijim rezultatima
Jerome Bruner 3
sa Pravnog fakulteta u Njujorku.
Bruner je pokazao neku promenu filozofija tokom godina. Što se tiče ove promene Linda Malm
(1993, str. 68) je napisala sledeće:
Jerome Brunerova knjiga iz 1990, Dela značenja, predstavlja izazov za kognitivnog psihologiju
kao za jednu od osnivača te nauke. To je prećutno priznanje od strane poštovanih glavnih psihologa
da su postignute granice prirodno naučne paradigme. Šta Bruner kaže, u stvari, je da postoji
značajna dimenzija ljudskog života, dimenzija značenja, koje kognitivna psihologija ne može da
reši.
Brunerova filozofija psihologije, i njegova karijera, se nije razvila u vakumu. On čak i priznaje da
je pod uticajem i prepoznao rad od strane drugih psihologa i pedagoga. Među kojima je pominjao
Žan Pijaže, L. S. Vigotski, Bendžamin Blum. Zanimljiv je i njegov opis od strane Marije
Montesorri "čudni spoj mistika i pragmatika "(Bruner, 1966). Nisu svi njegovi savremenici I
prethodnici imali pozitivan uticaj na njega (koji nije uvek loš, jer može izazvati razmišljanja i
diskurs u neslaganju). Psiholog ponašanja B. F. Skinner onaj koji se ne slaže sa (Boman, bez dat).
Sue Lajl (2000, str. 50) u svom članku tvrdi da se Brunerne ne slaže sa Gardnerovom teorijom
višestruke inteligencije.
Njegova filozofija se razvija u vreme kada je bihevioralna psihologija smatrana za glavni tok.
Dugi niz godina, imao je problema sa prihvatanjem te činjenice ali je napomenuo da bi u okviru
određenih ograničenja bilo moguće
Jerome Bruner 4
objasniti određena ljudska ponašanja, kao što su ona kod dece.
Bruner je pomenuo u svojoj knjizi iz 1966 da su Pavlovove teorije nesadržane u visokom mišljenju
od strane Rusa kao što su nekada bile. Na pravnom Nju Jork Univerzitetu biografska web stranica
Brunera sadrži kao primer anegdotu iz njegovog odstupanja od psihološkog ponašanja u kojoj
navodi: Britanski reditelj Džonatan Miler je jednom zadirkivao Jerome Bruner na BBC : " koja
prljava reč se koristi za rehabilitovane u mračnim danima psihologije ponašanja od četiri slova:
M-I-N-D (UM). "To je taj razlog kojim mu se pripisuje da je kao jedan od inicijatora kognitivne i
konstruktivističke psihologije. Bruner je i Gudman (1947) su zajedno radili na istraživačkom
projektu testiranja percepcija dece. Istraživački subjekti su deset godina starosti, sa različitim
ekonomskim pozadinama. Ispitanicima je bilo rečeno da je to neka vrsta igre, a onda će im biti
prikazani novčići od centa do pola dolara I kartonski diskovi koji su iste veličine. Novac i
kartonski diskovi su prikazani odvojeno, a kada se pokazuju karton diskovi, istražitelji nisu
spomenuli ispitanicima da su diskovi iste veličine kao I kovanice. Subjekti su zatim da napravi
krug, na aparatu, iste veličine I prečnika ili kao kovanica ili kartonski disk. Šta Bruner i Gudman
pronašli za sve kategorije,da su se kovanice uvek činile većim nego što zaista jesu. Oni su to
pripisali ka društvenu vrednost koje su u novčićima. Oni su takođe utvrdili da su subjekti sa
slabijom ekonomskom pozadinom imali još veću grešku predvidjajući veličinu kovanog novca.
Drugo istraživanje o percepciji koja se pominje u Brunerovoj knjizi iz 1966. pokazalo je da
Jerome Bruner 5
mlađa deca obično ne vide vezu između stvarnog obima tečnosti u čašama ili u promenama u
veličini čaša. Kada su čaše sakrili od ispitanika tako da su svi oni mogli da vide tečnost kako se
sipa napred-nazad, ispitanici su bili u boljem stanju da procene količinu tečnosti kojom se pune i
prazne čaše.
Ispitanici su bili drugačijih uzrasta, a analizom je pronađeno da starosna granica pravi razliku u
tome kako deca vide stvari i opisao je količinu tečnosti u čaši. Još jedan primer je igra od dvadeset
pitanjag gde je Bruner istakao da je postoji razlika u kognitivnim sposobnostma dece. Mlađa deca
obično postavljaju pitanja sa pogotkom ili promašajem ka ispravanom odgovoru. Starija deca će
postavljati pitanja koja će suziti malo obim po malo prema tačanom odgovoru. Ovo je samo jedan
od načina kojipokazuje promenu u misaonom procesu koji se javlja dok deca rastu.
Sada skrenute pažnju nazad na razlike između ponašanja I kognitivne psihologije.
Ovi primeri pokazuju kako se kognicija menja u funkciji starosti. Sa stanovišta ponašanja,,
ispitanici bi se prilagodili ispravnom odgovoru datom kroz male stimulanse. Da olakša
razumevanje razlika između cognitivisma i biheviorizma, Malm je citirao M.S. Chodorov i S. K.
Mening (1993, str. 73) "Pokazivajući da je ono što je naučio još složenije od jednostavnih
udruženja ili čak linearanih lanaca udruženja. "U razmišljanju o ovim teorijama razlike, postoje
situacije da bi ojačati obe teorije, kao što Bruner je pomenuo (1966, str. 18).
Ovi primeri daju empirijske dokaze prema podrškci kognitivne
Jerome Bruner 6
teorije psihologije. Malm (1993, str. 70) je napisao u vezi sa cognitivismom "da je ponašanje
rezultat načina na koji ispitanik kategorizuje i pretvara stimulunsne situacije. "Kroz svoja iskustva,
Bruner je poželeo da zna "kako ljudi stignu do highwater mark "(1966, str. 4), koji ga je naveo da
se uključi u obrazovnim pitanjima.
Deo njegovog doprinosa u obrazovnoj teoriji bavi se nastavnim planom i programom. Priznao je
(1966) da nije posao psihologa da se utvrdi ciljeve obrazovanja, ali psiholozi mogu definitivno
uticati na te ciljeve. Primer koji je dao u predstavljanju ove ideje bila je uloga Generala (u
američkom društvu), kako general ne utvrdjuje da li zemlja ide rat, ali će uticati na političare koji
donose takve odluke. Među njegovim idejama o nastavnom planu i obrazovanju je koncept koji
obrazovanje treba da konstantno evaluira samo sebe kako prolazi promene. Svrha ovoga je da se
utvrdi da nastavni plan i program zadovoljava odredjeni kriterijum, koje treba se baziraju na
specifičnim okolnostima. U vezi sa ovom idejom za promenom nastavnog plana i programa za te
potrebe, da se pre i tokom izrade nastavnih planova i programa, da se razvojni nastavni plan i
program ocenjuje i vrednuje. Čekajući da se nastavni plan i program koji je završen da bi se ocenila
njegova efektivnost traje predugo.
Stavljanje ove ideje zajedno, možemo zaključiti da će nastavni plan i program verovatno uvek
morati da prolazi kroz promene. Kao što sam ranije rekao, ova promena treba da bude na bolje,
bolje za student za učenje, a ne samo radi promene. Ali, ako su promene na bolje, onda ce se
tekućie promene sastati sa potrebama društva i studenta. Bruner je takođe imao mišljenje da
nastavni plan i program treba da ima za cilj majstorske
Jerome Bruner 7
veštine, što će dovesti do savladavanja još snažnijih veština (1966, str. 35). Kada student spozna
da je došlo do kognitivnog ili intelektualnog sayrevanja, oni će imati unutrašnju nagradu. Kao deo
svoje unutrašnje nagrade je shvatanje da te veštine kojie su savladali mogu da se prenesu na druge
oblasti (1966, str. 30). Učenici kako napreduju kroz školu i kada su uspešni u tome, onda se njihova
smouverenost povećava (1966, str. 120). Obe ove ideje promovišu koncept veština i
samouverenosti koje se povećavaju u vidu spirale. a ne samo kao ciklus. Ovo se povezuje sa
motivacionim faktorima koji migriraju od spoljašnje motivacije da uglavnom unutrašnja
motivacije. Još jednom, kognitivna filozofija pomaže da se objasni deo, ako ne i većina, tih
fenomena. Pitam se ako je radio iste vrste istraživanja sada, dali bi imao iste rezultate.
Kada je Bruner govorio o "revoluciji nastavnog plana i programa" (pretpostavljam da se odnosi na
ono što se dešavalo u eri kada da je njegova knjiga napisana 1966), jedan koncept da je sporno biti
spreman da uči. On je nazvao spremnost na učenje polu-istinom. U svom opovrgnuću na konceptu
spremnosti, on je naveo da postoje dva načina da se studenti spreme za obrazovno iskustvo. Jedan
je da nauče preduslovne veštine za studente. Drugi je bio da se obezbedi mogućnosti za studente
da negujute potrebne preduslovne veštine.
Jedan od njegovih studija (1966, str. 56-66) koji može da se koristi je imao za cilj da pokaže da se
spremnost zasniva na kognitivnom statusu, a ne na Pijažeova teoriji koja se zasniva na učenju četiri
osmogodšnjaka nadprosečno inteligentnih, koristeći algebra
Jerome Bruner 8
da nauče kuadratiku. Iz ove studije Bruner je zaključio da su ti studenti bili uspešni jer su pokazali
čvrsti osećaj apstrakcije i imali dobar repertoar vizuelnih slika kao izraz te apstrakcije. Ovo
istraživanje se isto vezuje sa otkrićem učenja pošto su metode koje su student koristili u učenju
blisko povezane.
Ova filozofija spremnosti možda je uticala u stvaranju Head Start programa (Džerom Bruner, bez
dat). Što se tiče Head Start programa, Joel Spring (2001, str. 371) je napisao da je utvrđeno da taj
program pruža priliku za decu nižeg ekonomskog statusa za ulazak u školu pod jednakim uslovima
kao i deca bogatog ekonomskog statusa.
Jedana od sličnosti, koja je istaknuta tokom istraživanja za ovaj rad, između Brunerom i Vigotski
je njihova razmišljanja o lingvistici. U Brunerovog knjizi iz 1966., on pominje lingvistiku različitih
vremena u objašnjenju kognitivne procese koje deca koriste. Neki od njegovih primera lingvistike
u obrazovanju su sledeći: kao nastavno sredstvo, kao simbolična prezentacija i kao instrument
mišljenja.
Neka od njegovih istraživanja (videti prethodne primere) su dovela Bruner prema onome što se
naziva (Kearslei, 2001) constructivitism. Proces učenja studenta je stalno u pokretu, a učenici
konstruišu nova znanja na osnovu onoga što su ranije naučili. Ova konstrukcija prozilati iz
transformacije znanja, primenom hipoteze, a zatim donošenjem odluka koristeći kogniciju da to
učine. Constructivitism se odnosi na učenje putem otkrivanja. Dr Tomei (1998) navodi: "Otkriće
učenja odgovara kognitivniom razvoj." Hassard-a (2000) tumači
Jerome Bruner 9
Brunerovu filozofiju Okriće učenja "da učenici najbolje uče putem otkrića I da je učenik rešavač
problema koji intereaktuje sa hipotezama ispitivanja životne sredine kroz generalni razvoj"
Centar Brunerovog filozofije na Otkriću učenja su tri faze ili režima. Prvi je enactive faza, onda
faza ikona, a zatim faza simbolike. U Enactive fazi akcije učenika mogu da se menjaju, ali upotrebe
manipulativa važni ovde jer moraju da budu u stanju da dodirnu, osećaju, pokreću, objekt. Faza
ikona je vizuelizacijona faza. Učenici koriste slike, crteže i grafike da predstavljaju koncept
otkrića. Treća faza simbolike predstavlja i podrazumeva upotrebu simbola, jezika (ovde je jezička
filozofija Brunerova u praksi), i logičke izjave da predstavlja apstraktni deo učilačkog koncepta.
Sa modelom Otkrića učenja, važno je da nastavnik uči ili modelira studentski proces otkrivanja.
Na kraju krajeva, to je proces koji će imati više vrednosti za studente od samog znanja. Bruner je
osetio da pronalaženje znanja nije bio najvažniji deo obrazovanja, kao što su pokazale njegoe
aluzije na kompjuterskoj tehnologiji još u 1966. On je čak pomenuo da skladištenje i pronalaženje
informacija progresira. Bruner je bio u pravu u jednom aspektu; On je naveo da ćemo za hiljadu
godina biti zatrpani informacijama (str. 36). On je promašio za oko 950 godina. Tako da je sam
proces važniji od pamćenje činjenica.
U svom radu Peri (2002) koristi primer sa svog predavanja na koledžima, gde je autor pomenuo
Jerome Bruner 10
da su mnogi instruktori bez odgovarajuceg stepena obrazovanja neželjni ili ne mogu da koriste
tehniku Otkriće učenje na svojim časovima. Ovaj isti problem sa stavovima, vremenska
ograničenja, itd utiče na mnoge nastavnike i instruktore. Tomei (1998) navodi: "Da bi bili uspešni,
otkriveni projekti često zahtevaju posebne materijale i opsežne pripreme. i ove pripreme ne
garantuju uvek uspeh. "Tomei, takođe priznaje kritike da studenti sa manjim sposobnostima ne
moraju imati neophodne podatke i iskustva za Otkriće Učenja da bi mogli biti efikasni za njih.
Takođe je važno da nastavnik pruži pravu količinu motivacije. Ako studenti dobijaju previše, oni
će postatu frustrirani i imati će tendenciju da odustanu. Ako studenti ne dobijaju dovoljno, onda
neće postići ono za šta su sposobni da postignu. Udžbenik Joice et. al. (2000) ima poglavlje
posvećeno modelu koji se pripisuju Bruneru i drugima, model postizanja koncepta. Ovaj model je
citiran u udžbeniku ", u potrazi za listom atributa koji se mogu koristiti za razliku primeraka iz ne-
primeraka raznih kategorija. "Studentima je dato nekoliko primera i nekoliko ne-primera i od njih
se traži da utvrde kriterijume za kategorizaciju. Iz onoga što sam ja saznao, ovaj model kombinuje
delove Brunerove kognitivne teorije sa njegovim Otkirćem Učenja, iako je način na koji je koncept
postignut različit od Otkirće Učenja. Velika razlika je u prvoj fazi Discoveri Learning, enaction,
jer učenici u stvari ne rukuju primerima i ne-primerima.
Uključeno je u Brunerovog filozofiji da studentske sposobnosti imaju više veze

Jerome Bruner 11

sa kognitivnim i kulturnim faktorima od bioloških faktora. Kultura na mnogo načina utiče na

obrazovanje. Ove teme se ponavljaju u mnogim literaturama. Bio sam impresioniran čitajući
delove "Ka teoriju uputstva" njegovog pozivanja na novije pojmove, kao što je upotreba
tehnologije i matematičkih manipulativa (algebra pločice). Nekoliko njegovih primera i
istraživanjima se odnose na matematika.
Činilo se prepoznaje jedinstvene pedagoške probleme povezane sa matematikom. Ne odredjuju
godine studenta koji spremnost da nauče algebra nego kognitivna pozadina učenika. Jedna stvar
koja stoji kao najvažnija u matematičkom odeljenju je ta kognitivna priprema studenta za zadatak
učenja na licu mesta.

Bez ove spremnosti, naša nastava će biti držana zidovima, a ne sa studentima.. Bilo je mnogo više
od Brunerovog materijala, naročito u nekim od njegovih novijih knjiga kojim nisam imao pristup,
ali čitajući neke od citata (u drugim člancima) od njegovog novog materijala mogu reći da on i
dalje razmišlja o načinima za unapređenje obrazovanja.. Dok sam čitao različite materijale,
istraživajući Brunerovu filozofiju psihologije i obrazovanja, bio sam impresioniran sa njegovom
širinom. dok je on manje poznatiji od onih poput Piaget, Montesorri, Skinner, i Blum, njegova
dostignuća uoopšte nisu mala. Njegovi uspesi su pokrili narednih sedam decenija, uključujući prve
decenije novog milenijuma. Moguće je da on nije tako dobro poznat jer se nije koncentrirao, ili su
se drugi koncentrisaku za njega, samo na jedan aspekt. Njegovi spisi su pokrivali različite teme,
od kojih su mnoge usmerene ka obrazovnim zajednicama.

Jerome Bruner 12.

Među tim temama su pronađeni kognicija, nastavni plan i program, lingvistika, I nastavni modeli.
Moram da priznam da pre nego što sam počeo istraživanje ovog rada, nisam mogao ni da se setim
ko je Džerom Bruner.

Ali u radeći ovo istraživanje došao sam do zaključka da je mnogo suptilnih uticaja Bruner imao
na tekućoj pedagoškoj teoriji i filozofiji. Gledajući na sve što je doprineo i realizujući njegov uticaj,
teško je da diskreditovati njegovo mesto u novoj istoriji obrazovanja.

Jerome Bruner 13

References

Barry, H. (n.d.). Jerome Bruner. Retrieved April 27, 2002, from

http://www.massey.ac.nz/~i75202/2001/assign2/HB/jbruner.html

Boman, J. (n.d.). Jerome S. Bruner (Seymour) (1915- ). Cambridge Dictionary of

American Biography. Retrieved April 26, 2002, from MAS Ultra - School Edition.

Bruner, J. S. (1966). Toward a theory of instruction. Cambridge Massachusetts: Belknap

Press.

Bruner, J. S. and Goodman, C. C. (1947). Value and need as organizing factors in

perception. Journal of Abnormal and Social Psychology. 42, 33-44. Retrieved

April 27, 2002 from http://psychclassics.yorku.ca/Bruner/Value/

Kearsley, G. (2001). Constructivist Theory. JSU Encyclopedia of Psychology. Retrieved

April 27, 2002 from http://tip.psychology.org/bruner.html

Gale Group. (2001). Bruner, Jerome S. (1915- ). Gale Encyclopedia of Psychology.

Retrieved April 26, 2002 from

http://www.findarticles.com/cf_dls/g2699/0000/2699000048/print.jhtml

Hassard, J. (2000, October 8). 2.7 Jerome Bruner and Discovery Learning. Retrieved

April 27, 2002 from http://scied.gsu.edu/Hassard/mos/2.7.html

Hollyman, D. (September 2000). Jerome Bruner. Retrieved April 26, 2002 from

http://au.geocities.com/vanunoo/Humannature/bruner.html

Jerome Bruner. (n.d.). Retrieved April 26, 2002 from

http://www.law.nyu.edu/faculty/bios/brunerj.html

Jerome Bruner 14

Jerome S(eymour) Bruner. (2002). Britannica Biography Collection. Retrieved April 26,

2002, from MAS Ultra - School Edition.

Joyce, B., Weil, M., & Calhoun, E. (2000). Models of Teaching (6th ed.). Needham

Heights, MA: Allyn & Bacon.

Lyle, S. (January 2000). Narrative understanding: developing a theoretical context for

understanding how children make meaning in classroom settings. Journal of

Curriculum Studies. 32(1), 45-63.

Malm, L. (1993, Winter). The eclipse of meaning in cognitive psychology: Implications for

humanistic psychology. Journal of Humanistic Psychology, 33(1), 67-87.

Perry, D. (2002, January 14). Making Sense of Bruner's Theory of Cognitive

Development in College Instruction. Indiana University. Retrieved April 28, 2002

from http://education.indiana.edu/~p540/webcourse/syllabus.html

Smith, M. K. (2002). Jerome S. Bruner and the Process of education. The Encyclopedia

of Informal Education. Retrieved April 26, 2002 from

http://www.infed.org/thinkers/bruner.htm

Spring, J. (2001). The American School: 1642 - 2000 (5th ed). Boston: McGraw Hill.

Tomei, L. (1998). Discovery Learning with Jerome Bruner. Duquesne University.

Retrieved April 27, 2002 from

http://www.duq.edu/~tomei/ed711psy/c_bruner.htm