pk 621.316.172.015 Tease meee lelctrigne instalacije risky napona JUS STANDARD Zahtevi za bezbednost °N.B2.741 3A OBAVEZNOM ZASTITA OD ELEKTRICNOG UDARA eee ee 3a 344 342 aaa 314 a48 32 3a 331 332 333 334 44 42 43 aa 45 61 Bat 512 613 614 518 516 82 Ukupno strana 40 | Lew vortage electrtal installations. Safety requirements, Protection against electri shock Ova} stander je masto teiciom stnderda JUS N.B2.741 te 1986, godine. Take 2,4, 82, 6.5, 4 cog stenderda tu u sleds sa odgovaaiuira ta2kamna stnderde Medunarccneelektrotehniche komo (EC 2644-1 iz 1982. godine. Tacks 3 oven stamderdaje u kledu sa dakurentorn IEC 64 (Centre! | office 104 te 1908, godine, a tatka 51 se dokumantom 64 (Seeretarit)490 le 1987. godine. Sastevni de oveg standard J Prilog A, aden preme dokument JEC 64 (Secotrit) 524 iz 1988, 90- dine, koji slat samo kao informeci SADREAS Procmet standarda 02... 02.2 Zaitita od elektriénog udara Istovramena zaitita od ditektnog | indirektnog dodira . z Zatteabezbadnosno mallm naponom (SELV) | uzemllertn bezbednosno mallm raponom (PELV! Opite odredbe ... 5... ene Roe levi mapajanja za SELV i PEL : Uslovi ievedenia strujaih Kola... ee vee ee ee Zantovi 2a neuzemijona strujna Kola {SELV) Zahtovi za weemljena strujna kole (PELV] Zadtita ogreniéeniem preinjenja i wednosti struje 6.66 e eee ee ee (Mati radai napon (FEL) Optte odredbe wausieewaasra Zabtita od dirsktnog daira pri rimeni malag radnog napone . Zaitita od indirektnog dodire pri primeni malog radnog nepone Utikagi i prikjuenicn sess ssc eee veces Zabtita od direktnog dodira. Zaktita delova pod naponom izalovanjen Zaitita pregradame ii KUGBtIMA ee cee eee Zattita proprokema . Zaititaporavijanjem van dotvatsruke pieuuaeramentn Dopunska zasita pomoéu'raifinih uredajeaifereicielne Strife |2UDS) - Zabtita od indirektnog dodira «5+. - + Zaiitaautomatsci sljueajem apelin Opsti princi zai Primens mere zatica TN sistoml oes es “ = ‘TT stem! " IT sister 12 Dopunsko izjednacenie poten - ‘neath Zatiya upotrciom ured Kae edger boo tladlonn fa secerseutiauserwesn eeStrona 2 JUS N.82.744 +53 ZaStita postavljanjem u neprovodne prostorije . . erat aasmmengeraaiavend tt 54 Zadtita lokalnim jzjednagenjem potenciala bez spajanja sa zemljom 2... ve eee eves cannes 16 55 Zattita olakcri¢nim edvalanjem ... . .« ay aR E - 16 |:Prlog A. Objebnjenazahtova za zai autarntskim slpiéenlem repalona aa Prineipi mere zastite AAO Uved . AAD Opfte ee = AAD —_Dejstvaclehsigne struje na Bove too. AB Impedonse Zovediia tla AAA —Tipiéne stuacie « : | a2 Primena mere eb uranitinsetomima wzemionia. AQ. TNeisten AZZ TWistami oes AQ3 — (Taletomi =. esse ve A24 —— Dopunsko izjednadenje potencijala a3 Dodatna obieiniena defini repona dodira,ofekivanoe nepone dod ABA Definicile . ja Predmet standarda . 1a Ovim standardom se utvrduju mere zaitite od elektriénog udara u elektriénim instalacijama niskog na- pone. 42 Mere zeétite u smisiu ovog standarde mogu se primerjivati na celokupnu instalaciju, na neki njen deo i pojedinatnu opremu, ‘Ako nisu ispunjeni osnovni uslovi zaftite, moraju se preduzeti dopunske mere, Kako bi $2 10m kombina- liom osigurao nivo bezbednosti potpune zaitite (npr. mere iz. 3.3) ] U Prilogu A data su objasnjonja za koriééonje dels standard, . j13 ‘tancerda se kojime je ove standard uveri dat jena kei standard. 2 Zaftita od elektriénog udara Zattita od elektriénog udaca poste so primanom odgovarajuihn mera: 4 ~ ‘stovtemene zatite od direktnog i indirektnag dodiva,utwrdene ut. 2 | — rakite od lrektnog dosra, uwrdone ut 4; I ~ rake od indiotaneg otra, usrdene u «5. 3 Istovremena zaitita od direktnog i indirektnog dodira “] | 81 Zebttabezbednosno metim naponom (SELV)* i uzemnijenim berbedrosndimatin naponom (PELV)* B11 Opkte odredbe Jiralctnog dodira ostvarena je kada su ispunjeni sledeéi uslevi cu opsog9 | (prema standardu JUS N.B2.702), x ~ ,j2vor nepajenia je jedan od bezbednosain j2vors preme t. 3.1.2 1 ~ svi usloviiz 1.3.1.3, kaa ~ uslovl izt. 3.1.4 20 SELY, ii — uslov! iz t. 31.5 22 PELV. SSELY, PELY [ FELY a1 skratenton uaate fa standsede IEC S04—1—41 20 ,Sulery exixe lor voltage”, Proteetve extra tov | voltage” F Functional extre lo votes espe.Strona 2 JUS N.82.744 +53 ZaStita postavljanjem u neprovodne prostorije . . erat aasmmengeraaiavend tt 54 Zadtita lokalnim jzjednagenjem potenciala bez spajanja sa zemljom 2... ve eee eves cannes 16 55 Zattita olakcri¢nim edvalanjem ... . .« ay aR E - 16 |:Prlog A. Objebnjenazahtova za zai autarntskim slpiéenlem repalona aa Prineipi mere zastite AAO Uved . AAD Opfte ee = AAD —_Dejstvaclehsigne struje na Bove too. AB Impedonse Zovediia tla AAA —Tipiéne stuacie « : | a2 Primena mere eb uranitinsetomima wzemionia. AQ. TNeisten AZZ TWistami oes AQ3 — (Taletomi =. esse ve A24 —— Dopunsko izjednadenje potencijala a3 Dodatna obieiniena defini repona dodira,ofekivanoe nepone dod ABA Definicile . ja Predmet standarda . 1a Ovim standardom se utvrduju mere zaitite od elektriénog udara u elektriénim instalacijama niskog na- pone. 42 Mere zeétite u smisiu ovog standarde mogu se primerjivati na celokupnu instalaciju, na neki njen deo i pojedinatnu opremu, ‘Ako nisu ispunjeni osnovni uslovi zaftite, moraju se preduzeti dopunske mere, Kako bi $2 10m kombina- liom osigurao nivo bezbednosti potpune zaitite (npr. mere iz. 3.3) ] U Prilogu A data su objasnjonja za koriééonje dels standard, . j13 ‘tancerda se kojime je ove standard uveri dat jena kei standard. 2 Zaftita od elektriénog udara Zattita od elektriénog udaca poste so primanom odgovarajuihn mera: 4 ~ ‘stovtemene zatite od direktnog i indirektnag dodiva,utwrdene ut. 2 | — rakite od lrektnog dosra, uwrdone ut 4; I ~ rake od indiotaneg otra, usrdene u «5. 3 Istovremena zaitita od direktnog i indirektnog dodira “] | 81 Zebttabezbednosno metim naponom (SELV)* i uzemnijenim berbedrosndimatin naponom (PELV)* B11 Opkte odredbe Jiralctnog dodira ostvarena je kada su ispunjeni sledeéi uslevi cu opsog9 | (prema standardu JUS N.B2.702), x ~ ,j2vor nepajenia je jedan od bezbednosain j2vors preme t. 3.1.2 1 ~ svi usloviiz 1.3.1.3, kaa ~ uslovl izt. 3.1.4 20 SELY, ii — uslov! iz t. 31.5 22 PELV. SSELY, PELY [ FELY a1 skratenton uaate fa standsede IEC S04—1—41 20 ,Sulery exixe lor voltage”, Proteetve extra tov | voltage” F Functional extre lo votes espe.[sus n.82.741 Stane 9 = |= Kade se strujno kolo napaja iz kola viseg napona posredstvom nekin uredsja, kao sto su autotransfermatori, potenciomoti, uredeji sa poluprovednicime itd, tako dobljano s2- Kundarao strujno kolo smstr se sastaynim delom primarnog strujnag kola i mora biti bubvafeno zafttnim merama primarcog strujog Kola 1 2. Ne pranice nanong mogu se odrediti za soécijaineinstalacie u posebnim standerdime. 312 tzvort napajanje za SELV 1 PELV 3.1.2.1 Bezbednosn transformatori za odvejenie,obuhvateni|standardom JUS N.#H8.016, 3.1.22 ever nopsiania Koji pruds ist. stanen bezbednosti kao { Bezbednosni izolcionl transformator prema 4.8:1.2.1 (npr. motor generator 84 namotajima Kol! Imaju ekvivalentru icolctul. 3.1.23. Elektrohemijskl tzvor Tbaterije ili akumulatori) Ill drugi nezavisni tzvor koji ne zavisi od strujih Kola isin ngpors (apf: diz generator). 21.24 — Elektrorsk! ureda[i kod kojih sti predurete mere da, i u slutsju unutrainjeg kvere, napon na ilaerim stezslikama ne prekoraéi granice navedene U t. 3.1.1. Visi iznasi napona su inek dozveljoni ako je os qureno dau sluéeiu ditektnog i indirektneg dodira nacon ne ieteznim stezalikema bez kaénionla (£02 2)¥ opadne na dozvoliens il nite viednost ' Nepomens: 1. Oproma za merenje izoleijaprasstavlja primer za ove ured. \ 2. Gde 82 vi6! nagoni_pojavliu na ilaznim stezal|kama uskledanost sa ovom takom mo- Ze se prihvathti ako se napon na Ielaznimy stazaljkama nalazi unutar granica vidaot® w 1.3.1.1 kado se meri voltmatrom rejmanje unutrednie otpornosti od 2 000 2 | 3.1.2.8 — Pokretni iavori napsjania kao &to au bezbednesn’tténsforinaior!z0 odvejane i cizel-generatori marsju 0 izabrati i postaviti u skladu ¢a zantovima 2a zaétitu upotrabom opromo kia II ili oxvivelentnam izola | cijom (vidi 6.2). Usiovi izvodenja strujnih kola 3.13.1 Belov! pod naponom stxujaih kole bezbednosno maleg repona (SELV} | uzemllenog bezbednosno ma- Jog napona |PELV) moraju bitielektritki odvoleni od strujaih Kola vsth napone. Moraju se predureti | mere da elektriéno odvaianje bude ekvivalentno onome koje postoi izmadu primsra i sekundere bez " ecnosnog transtormatora 2a odvajanio, Napamene:1. Ovaj zahtev ne iskljutuje povezivanj stujaih Kola PELV sa zorljom (vid. 3.1.5). 2. Posen, wekiriéno odvalanje rajmanje ekvivalontno odva|anjulamedu uleznih ‘lean rnemotejabezbednosnog tansformatora 20 odaanie je neophodno izmedu delova pod rneponom elokirisne opreme (k2o 3to su reel, kontaktori, pomoéne sklopke) i bilo kojeg Gola stro koa véog napore, 3.1.32 — Provodnic! svakog strujnog kola SELV i PELV sistema po pravilu se fizi6kl odvajelu od svih provodikea drugih strujnih kala, — Provodnici svakog struinog kola SELV i PELV sistema moralu se postaviti u nemetelni plat Kofi sluzi | kao dopuna njihovoj osnovno} izolecifi. = Provedniei strujnih kola razli¢itin napona morsju biti odvojeni pomocu uzemijenog metainog ekrana {li uzemljenog metalnog plata Napomens: U gorniim sluéajevima osnovna izolee osmatranog struinag kola fi je deo. ~ Vezitni kabl li snop provodnika mogu sacréati strujna Kola razlisitih napona pod uslovom da pro vodnici strujnih kola SELV 1 PELV sistema budu izolovani pojedinaéno i skupn, prema uslovima i za naive svakag provadnika dovoljne Ja samo 2a napon | odvutén toest me posto u IEC 384-441strane 4 JUS 9.62791, 34.4 34.44 3142 3143 | 8161 Prikljuénice i uiket strujnih kola SELV i PELV sistema moraju zadovoljavatl sledete zahteve: = utikedi ne smeju ulazitiu prikliuénice napsjane iz drug sistema napona, prikljusnice moraju sprotavati uvlaGenje Utiksca koji eu predyideni za druge isteme nepona i — prikljutnice ne smeju imati kontakt za za8titnl provodnik. Zantevi za neuzemljena strujna kols |SELV) Delovi pod naponom strujnih kola SELV sistema ne smeju biti spojeni sa zemljom Il sa delovima pod na- ponom ili zaStitnim proved nicima kojl &ine deo drugih struji ola Izlozeni provodni delov se ne smeju namerno spajat = zemijom, it — zaétitnim provocnicima Il izlozentm prowodnim delovime drugog sistema, ili = strani provodnim delovima, osim onih gue pricodaelek tigre opremezahteva: da su neraadvolivo povezani sa stranim provadnim del 2, pad uslovom da ovi delovi ne moguidoét pod napon koji pre- koraduje granice nazivnog nepona odredenog u t.3.1.1. Nopomens: Ako izlodeni provodni delovi strujnih kola SELV sistema mogu dodi u dodir, bilo sluéaino Ii namerno, s2 i2lazenim provodnim delovime drugih struinin Kola, za8tita od oloktriénog Ludara visa ne zavisi samo od zaftite pomioéu SELLY nego I od mera zattire Kojima su ove deuge strujne kala podvrgnute Kada je nazivol napon strujnog kola visi od 25 V efektivnog naizmeninog napona ili 60 V jednosmernog napona bez naizmeniéne komponente, zaktite od direktnog dodira mora da se obezbed — progradama i kuéiitime koji obezbeduu naimanje stepon zeBtite IP 2X, ili = [zolecijom Koja \2dréeve ispitni napon od 600 V efektivne vrecinosti nalzmaniéne struje u vremenu oc 1 min Kada nazivai napon nije vets od 25 V efektivne vrednasti natzmeniéne struje ili 60 V jednosmema bez naizmeniéne komponante (baz talasncsti), ne mora se igvesti zaitita od direktnog dodirs, osim ako ve standardom za specljalne instalacil to ne zahova. Bez talasnosti podrazumeva datalasnost nije vaéa prl sinutoidnom abliku talassnjs 06 10 % efekrivne vrednostl; ‘maksimaina temena \vrednost ne prelazi "140 2a nazival napon 120V jednosmernag sistema bez telasnosti i ne prelaz! 70 V 2a naziva: napon 60 V jecho: “smernog sistema bez talasnost Zahtevi ze uzemijena strujna kole (PELY) Kada su strujna Kola. uzerljena i kada se sistem SELV ne'zehteva prema t.3.1.4, moralu se ispunitl za. ptoviizt.3.1.5.113.152. Zsbtita od direktnog dodira more se abezbediti:, — progradama ii kuéistima koji obezdoduje najmanjistepon zaétita IP 2X, ili — Izolacijom koja fedr2ava lspitni napon od 600 V efektivne vrednosti nalzmenine struje v vremenu od 1 min. Zebtita od ditektnog dodira u skiadu sa t.3.1 5.1 nije neophodna ako je opieina u zoni uticaja tzjecnate- ‘ja potencijala i ako nazive’ napon me prelazi: — 25 V efektivne vrednosti naizmenine struje i 60 V iednosmerne struie bez talasnosti kada se oprema ormaino korist! samo u suvim usiovima | gde se ne o¢ekuje velika povrsina dodira sa Ijudskim tolom, — 8 Veetektivne vrednosti natameniéne strujeili 15 V_jednosmeme strue bez telasnosti u svim drugimn sluesjevins, Napomene: 1, Uzemijenje struinag kola moze se stvariti odgovarajucim povezivanjam sa zemijom unu ‘ar samog iavera napsjanja. 2. Pod suvim uslovima podeazumevalu se uslovi iz klasfikacije uticaja okoline sa oznekom Il BB1 prema standard JUS N B2.730. Velika povrsina dodira podrazumeva povrsinu do- dira od 50 cm? do 100 om? prema 1EC 47-1us W.82.741 strane a2 334 la an 4 ASELV, PELV | FELV su seratonica urate i tansares 12C 2641-41 2a, Satory xtra low voltage", Prctecive exe low valge” _1 sFuncitona extra low votcape respekt. Zaktita ograniéenjer pradnjonja i vrodnosti struje | Zehovi a zabtitu ogranitenjem pratnjenja He utveduju se ovim izdanjem stendarda, Napomene: Zeétita od direktnog dodira je obezbedena ako je eneraija prezinjenja manje od 350 mJ. Mali radnt napon (FELV)*) Opite odredbe ‘Ako su, 2bog rada uredaja, upotrebljeni naponi iz opsega |, a pri tom nisu zadovoljent zahtevi fz t. 3.11 ade nije naophadan SELV ili PELY, moraju se preduzeti dopunske mere opisane ut.3.3.2 133.3, da ot se obezbedila Istavremena zastita ad direktnog | Indirekinog dadira. Napomens Oui uslovi se npr. mogu srestiu strulnim Kolima koja sadrBe opremu (kao Sto su transforma: tor, relel, dallinski upravijane sklopke, kontektori) dija je fzolacija nedovolina u odnosu ne strujna Kola vilog napona. Zastita od direktnog dodira pri primeni malog radnog napona Zaitita od cirektnog dosira mora se obexbedltl: = progradams ili kutistima kof Ispunjavalu uslove iz t. 4.2.1, il — adgovarsjuéom izolaciiom koje sa zahteva za imalni napon primarnog strujnog kala | Medutim, ska zolsejaloprema’ koja Zin! sastavnl deo strujnog kola FELV sistema ne fzce2i minimalni zahtevani ispitni napon 2a primero strujno Kolo, izolacija neprovodnih pristupaénih delova opreme mo: ra\bitiologana tokom postaviianja tako da moze da iztr2i ispitni nazon 1 900 V efektivme vrednosti na- lemonigne struje utrojanju od 1 min. Zastite od indirektnog dodira pri primeni malog radnog nspons ‘Zattita od indirektnog dadira mora ce cbezbediti: — Ili povezivanjom ialozenih provadnih delova opreme malog radnog napona na 2a8titni provodnik pri- mamnag strujnog kola, uz usloy da Je to primamo strujoo Kolo zaitiéeno automatskim iskljueenjam napajania prema t. 5.1; ovo ne spregeva povezivanje provodnika pod napanom strujnog kola malog racnog napona ta ziti jm provodnikom primsrnog strujnog kola, — ili povezivanjem. izlozonth provodnin delova malog® radnog napona sa neuzemljenim provocnikom za wdna€enje potencijala primarnog strujnog Kola (u ovom sluéaju u primarnom strujnom kolu prime: njuje so zaétita elektriénim odvajanjem prema t, 6.5) Utikadi i prikljuénice Utikaéi i priktiuénice 20 mall redni napon moraly biti takvi da je nemogute utaknuti utikad struinog ole za mali radni napon u prikijuenicy napajanu drugim napenima, kao 1 da utikeéi drusin strujnih ola na mogu bitl utaknutl u prikijuénice 2a mali radnt napon, kao Sto ja to npr. raSano u standard JUS N.E3.605, ‘Za8tita od direktnog dodira Zattita delova pod naponom izalovanjem toga zaftitnog Izolovanja Je da spreti svaki dodir sa delovima pod naponom elektriéne Instalaclj, Delovi pod naponom moraju biti potpune pokrivent izolacijom koja se moze ukloniti samo njenim raza- ranjern. Za fabritki radena opromu izolacijs mora odgovarati jugotlovanskim standardima za tu wstu oprema. Kod druge oprame izolaclja mora biti tako Lzradena da wajno izdrdI mehanitke, hemijske, elekiriéne I toplotne uticaje Kojima oprema mofe biti izlozena u radu,‘strana 6 JUS N.82.744 . Boje, lakovi dod | Nsoomane: Kas a zleciapostade za weme ivedena intl, odgowarsiuti inpitivania mora) s proveriti da je kvalitet [zolacile Kao kod line opreme'aroizvedene u fabri. small i sligni proizvodi ne smatraju se dovolinom izolacijom u pogledu zaftite od direktnog 42 aitita pregradama ii kusiétima Napomena: Pregrade ii kutita slute da sprets svaki dodir sa delovima pod naponom elektriéne inetale- ie. | 42.1 Delovi pod napanom moraju biti zatvorent ili pregradent tako da obezbedulu stepen zaftite najmanje i IP 2X. Ako su potrebni otvori veéi od! otvors koji se dopuitaju za IP 2X radi zamens delova kao Sto Su sijaligna aria, prikliuBnice ii osigured! ii za ispravan rad elektriéne opreme: —* — moraju biti preduzote odgovarajuée mere da es spretl sluBajan dodir delova pod neponom | = mora se postaviti upozorenje da su delovi pristupatni kroz otvor pod naponom ida se ne smeju dod eat 422 Prograde ili kuti8ta dije su gornje vodorame povisine pristupeéine moraju imati stepen zedtite naimonie Iwax. "429 Preorade j kuélsta moraju biti siquing uevrSten! i dovolin évrsti # trajnl ida bi odréali zahtavani stepen 2aitite | odgovarajudi razmsk oc delova pod naponom pod uslovima normainog rad, uzimajuei u obrir odgovarajuce spoljatnje utile 424 —— Kada je potrebno ukloniti presradu, otvo samo na jedan od sledetih nadia: : = pomocu kijuéo i alata, it — parle ikliuéonja napajania delova pod naponom kali su 2tKeniovim progradame if kictima, « tim de se napajanie ponovo mote uspostaviti samo posi njinovog porovnos postavljana,'li = ako se umetne cruga pregrada koja oberbeduie stepen zeStic rajmanje IP 2X IT spretava svaki dodir kutifte i odstraniti delove kudifta, to mors moguée 12 delovime pod naponom, a koja moze biti uklonfona somo pomoéu kijuéa Hi alate, 43 Zaltita preprekema Napomena: Prepreke su namenjene da spreée sluéajan dodir sa delovima pod napanom, ali ne | nameran pristup zeobilazenjem prepreke. 2 43.1 Prepreke moreju da spree: = sluéojen fizi¢ki pristup delovime pod naponom, it — sluéajen dodir 62 delovima pod naponam za vreme rads ne opremi pod naponom priredawiom radu. 43.2 Prapreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili kijuts, ali moraju bitltako priévrisone , de se sbreéi njinovo sluéafno uklanjanje. a4 Zaitita postevljanjem van dolvata ruke | Napomene: Zestita postaianiom ven dofiéta rue’ afedvida se'tamo 28 spratavanjesludanih dodira e 50 175] 29 | >8 | 925 | 54 | o47 18 1625 | 4 | o6o | a25 | or | ogo | 90 1600 | 6 | 045 | 780 | 115 | o2s axe 0.10 p38 0920 8 ‘Trejanje napona dodira 0 =D 50 100200500 Napon dodira 4 y 1000 Slike A2— Najveée trejanje doavoljonog nepona dodira za situacijy 1 kriva L1) {sttuselu 2 (kre L2)205 N.82.741 Seans 23 imena mere zastite u razli@itim sisternima uzemljenja TN sist Petija kvare (t.61.3.1) U TN sistemu peta kvara se sestoji od galvanskog kola koje obuhvate, kako Jo prikazano ra slicl A, provodnik pod naponom u kome je nastao kvar I zaStitni provodnik direkino spojen sa neutralnorn tat kom izvora (PE ili PEN provodnik, zavisno od toge de lije TNS ili TN—C sistem). Slika A.3 —Uprotéena Sema TN sistoma koja pokazuje prineip zattite TN sistema: u slugsju kvara izmedu ‘aznog provodinika | izloBencg provodnog dela M, strufa kvata proti¢a u petli kvara"? OGekivani napon dodire (L613) éekiveni napon dodira LU, je onaj napon keji £0 pojaviiule lemedtu lzlozenog provodnog dela Mi tacke Ot jeanak, \Pedans| zasttnih provodniica [zmadu izlolenog provodnog dela M | taéke O. 2a inctalzcjo dircktno nazajane lz distributivne mreze uslovl 2a zaftitu mogu se primen'ti samo w sgl. snostl sa distributerom; oni daju uslov napajarja, jj. karakteristike frvora ~ nutty komponentu impadar se transformatora il suptranzijentnu reaktansu alternatora ~ koje zra jedino distributer Analiza uslova zastite (15133) OpiSta jednaine zz o&ekivani napon dodira je: U, Vip Xen? TIX, VRC, Appl WX, FX + hpel adeje: U, = mapon iemedu faze i nule, Ry, Xq — unutratnja otpomest | unutrainja reaktansa izvore, 9) Vidi «, A ik A.18 i definite za azligite napore,Surana 24 JUS N.62.744 Ay,Xq — 2ble otpornosti | reakctans!,respektivno, taznog provodriks od iavora do posmatranog izloze: ‘nog provodnce dela, Poe Xpe— 2bit otpornost tnog provodnike od glavnog izjednatenjs po- | tencijela do posmatrenog izlozenog provodnos de Napomana: Xq 1 Xp_ sv ovde odvojeni tako da prik ne mogu advojano merit U praksi se oekivani napon dodira ocreduje iz jednostevniie Formule 1 podelu napona dui pete kya! U praksi se oni R; usu, mE: @ en ado je U,, — nepan iemedu faze i neutralnog provecnika instalecje, Rog ~ otpornost zsititnog provodnika izmedu posretranog ielotenog provocnoa dele i referent taé: ke, — Impedansa peti kvara koja obuhvata [zvor, provodnik pod napanom do taeke kvara | zaStital \ provodaik izmedy ialaxency provodnog dala uewriene opreme ili prikljuénice i izvora, Referentns tazke je noida taéke iloZenom provodnom delu ii potenejl u slate kara na tom ilo | enom provodnom dely ostee priblizno jednak potenciily meste ade se iloéen’ provodri deo mali i oa s2 moze jasnowrameno dodirnuti sa stranim provodnim delovims. |ova reforentna tacka mata s0 dobitl postavjanjem dopunskog bjednaten|a potencijal na nivou ra |sklopnag bloka Koil nepsia Krajrje strujoo kolo posmatrancg Izlotenog provadnog dela (ska A.8). Ovakwo dopunsko izjacnatenje potencijala seizvod pod sficnim uslovimia kao za lavno izjednaienie po- |tenljala 2grade (¢.5.1.1.2) Osekivani napon dodirs jo pad napona u provodniku izmedu Mj F usled struje kvara /y- Zabol uredal so biratako da stra kvara: (3) | osiqurave delovanje u vremenu ¢ koje nije veée od odredenog u funkcili o&ekivanog nazone docira U, (keg LL) (ovo zehteva prora6un impedance pele kvara Z, koji moqué samo ako su svislement tle, ukljusy- + | jusi I izvor, poznati. £2, se!mote iraéunai ako 14 provodnici pod naponom zaititn provodhici u nepostedne) bliin ber iti | caja feromeanetnih delova, ili se moze odrediti merenjem. Reaktansa se moZe zanemariti za provodnike preseka do 35 mm* |reajju neposredno jedan uz drugh. Stu /, ja pod ovimuslovims: ‘ako $e fazn | zattitnl provodnik po- Ye — a Rit Rp de fe = konvencionalni fektor Koji korigule aredku usted zanemarivanja impedance izvora nanajanja. U od sustvu preciznih Informacija moze se uzeti da je jecnak 08 Napomens: Iskustvo pokazuje da ova vracinost vali u vasini sluéaiova. ‘tpornost faznog provodalka od referentne taéke do ‘zlokenog provodnog del2, ‘otpornost zaftitnag provodnika od referentne tatke do Tzlazenog provadinog dala‘Otekivani napon dodira U; je: (6) a je: _m ~ odnos otpornosti zaStitnog provodnika i feznog provednika posmatranog strujnog kola, Ako su provodnic’ od istoy materijala, uzima se kao ekvivalent odnosa preseka fazniogizaititnog provodni= ke posmatranog strujnog kl Uzimsjuei ovo v obzir, ogokivani mapon dodirs i vremensiskljuéanjar mogu s8 odrediti Kao zavienost ed | nazivmog napone instalaca, uzimajuciu obzicparametrac im. tt, uw 4 fz j Pe | | ' | Jere [Na aict jo LP— giavno igjednaéenje potencijala PE zaitieni provodni strani provodni deo dopunsko izjecinatenje potencijala roforontra tabka Izlofani proved deo (OdekIvani nepon dodire jadnak je pacu napona u provodniku izmedu M | 8, zavisno od struje kvara ly {Sika A.4 ~ Primer referentre taékeStrona 26 JUS N.92.744 Ana Praktigna primena uslova za zasticu (5.138) Iskustvo pokazuje da je Casto tebka tana proceniti oéekivani napon dodire. Pozivenje na napon kvare bilo bi suvile strogo za sirhu koriSsenja zedtiinog ur edsja prekornerne struje | ‘2b0g toga su neophodne razne hinotezo w procenjivanju ofekivancg napena dodira. Ova procena ¢0 po- sebno zasniva na vrednosti koetiejantac, éija tatna vrodnost zavisl od kontigurac} Stavide, nije sigurna da poveéanie potenciala izlozenth provodnih:delova Kral Slo vrednost sa krive L1 ili L2 u slué kolime. inapojne mrete, strujnih kola ne bi pre: ju kyata u drugim krainjin strujnim Kolime ii nepojnim steujnim ‘Tako, da bi se olakSalo uspostavijenje uslova za primenu pravila za zaititu, wremena ikijuée su ne kao funkella ogc 0 odredena instalecife, urimsjuéi u nog napana dadira veé kao funkoJa nezivnog nepans ‘bzir prethodne odnose (5) izmedu ova dve napons, Zato je uradens studijs © utieaju promens rezititin parsmetara na vradnost oéakivanog napona dodira 1 lodgovaraluéih vromana iselutena, Oui parametri su sledeé ~ Faktor ¢ maze verirati,u odnosu na situaciju posmatranoa strujnog kols, izmedu 0.6 (npr. strujno Ko: Jo vrlo dolako od i2vora) i 1 (npr. 2a strujno kolo koje izlazi direktno iz izvora). = Ocnoe m moze varirati v zavienosth od odnoss proseka Feanog i zaEtlinog provodnika posmstranoy strujrog kola. Ze kablove | izolovare provodnike odnos/m maze bith izmedu 13, — Napon nepsjaria U, ,u saglasnosti se standardom JUS N.A2.001, moze varirsti + 10%. Prorasunl pokazuju da, za datu urednos: napona U/,, o¢ekivani ngpon dadire U; varira u zavisnosti od edost dve parametra ei m, izmedu 03 U,, 1075 U,, C No primar, 28 nezivni napon 220 V odskivani nepon dodire vera iamedu 66 V i 165 V. Rezultjuse struje kroz Covetije tele varira medu AO ma | 114 mA: proma krivo] L1 sa lke A, vrame prekidanja morabitiizmecu07 $i 023s. | Tabele 1 ueduje jedinstveno vreme 0.43. Ovo vreme odaov Sto bina | postal u kraj stun Kolin, O&ektvant nepon dod jednat je, prema forrut (6) 4 srednjoj wednosti faktora c= OB iod- to odgovara, proma krivo} L1, slike AZ, pribliino vremenu od 0,4, | Prama stvarnim wrednostima faktora c | odnosa m, tadka struja/vreme s9 krece na lin'ji AB, Dalja, kao ‘funkelja stvarne vrednosti mapora U, : = linija A°B! odgovara maksimalna} vrednosti napona, | — ia a8" oagovara minimalnoj vrednosti napona, 1au, opu.. Tatka odgovara yremenu IskJuéenfa u funk napona dodira unutarfratirane povrSine. Proialaeh da su slovi za isklluten(e isounjeniu svakom sluéaju u zoni 31 ispad krive C1 Koo Sto je prikazano greficki, jedinstvens vrednost vremena moze se leabrat za svaku nazivmu vrednost napone, nezavisn od vrednostl faktara ¢| odnota m. | izovih razloga usvojena su vramene kllucenja utvrdlena u tabali 1 (konvencionalna prlmena) U praksi ova vremena iskliusenia uzimaju se u obzir samo ako je uredal za iskliudenje toplivi csiguraé: ravilo za zattivu sa taca sostoj| u osiguranju da struja kvara /y ezove siqurno progorevanis osiguraea u ‘emenu t definisenors u tabeli 1, potwrdujuti da se edgovarajuta tatka na dijagramu delovanja osigurada 1 (t) nalazi iznad gornje granice wremena kerekteristike weme/sirua osgurate (slike A.6) Kada Jo zsttimi urodaj prekidad, dovolino je da s2 osigure da je struls kvara /, naimarie jednake na) ‘manjo} vradnost! scruje koja osigurava trenuino delovanjo prekidats; u stvari, wramena delovanja prek dada su ugiavniom manja od vremena definisenih u tabell 1,pod uslovom da namerno ne kasne (sk A.7).Slike A.5 — Utica] varljacie parametara c, m iU, Tabka A koje odgovara vremenu fy detinica- hom u tabeli 1 za struju kevara I, Je tad Igorrje granice karakteristike wreme/seruja osigurate (FF):) {je stvarno vreme prekidania osiquraéa, kod struje kvara Fy. Sika AG ~ Zattita osiguragem 28 N.N9.741 Swen 27 ina ot ‘Ako Jo struja kvors/, veés od ralmanie stru je Koja osigurava trenusno delovanje prekl data J, vreme delovarfa ty prekidacs je gurre manje od vremena te koje je definisa- nou taba 1, Slika A7 ~ Zattita prekidedem bo conatenislueosoverskos sandarde tebs herstit podathe aroizv deesSirona 26 JUS 62.744 Nodalje, keda je nepon dodire manji od traino dozvolieneg napone dodira Uy, iskijueenie rapajarja ‘nuzno u poglodu 2aitite of indiraktnos dodira, Medutim, iskliuenjo mode biti naophodino iz drugih raz logs, kao 8t0 je rizik od pozar Ovo Je narodio izrateno kada je odnos Impadanse z2Btltnog provodaika | petlje kvara dovaljno mali (opr. kada se kao zaittni provodnik koristi nekoliko provodnika viedlnog Kaba u parelel ii armatura ‘abla u peraleli sa golim neoridruzenim soolinim provodsikom, vodeni zejedno). Prothodna pradvidania a satvim primen|jivane strujne kola koje nepaiaju pranosive | ruéne aparate Slu€ajevi u kojima se dozvoljava vreme iskljudenja do S¢ (5.134) rome Iskliuéonja koje Je vee od vradnost! date u tebali 1 o manjo od § s dozvoljava se za strujna kola koje ne napalaju prenosive i ruéne aparate iz slodeeih razloga: = kvarovlu ovakvi stujnim kolims su raat; — Falk dodira s2 opremom napajarom ovakvim strujoim kolims u trenutku kvara maloje verovatan, — oprema nepajane ovskvim strujnim kolima se obiéno ne hata i mots se lako otpustiti ako se kvar po- ivi; = napon dodire se smanjuje postavjanjem glavnog izjesnacenja potancijata, Ograrttene od 8s: kanventonsno. Ovo wrame pokrha vena sutaeet vkofmasu potrebne rem na iskljucenja duza nego Sto su vrednosti date u tabeli 1, npr. z8 napojna strujna kola i za strujna kole motors. Takode, ove vremena au normtino useloena se termiskom lzljveteyopreme koa sainiove pevie kvara. _/27a64 10 plea na hjeicu dc tremens iektonj ko praana wed Ie taba 1 mogu pre- neti na pripadajuce krajnja strujna kola koja napajaju prenosive aparate ili ruéne eparate. ‘Tamo gde je obezbedeno iziednacenje potencijala izmedu svih jednovremeno tupatnih provodnih de- lov poavaopasnn naponsdodire ne verovatrau pak ace e dovolaa do aostav) odedvanis sive 2a aft od indekinog docta aera Koa koa solar layed izlednatenja pote, Ovo serarodito ios 24 lava stupa Kol rapa stra hola Ova sow iustoven una slic AB koa kaze rire moguesutajere INa slci je: —— = ‘vremena iskljuderja prema tabeli 1 vremena iskliuéeria koja mogu biti dués od vrednost i tabele 1 ali menja od 8 s rasklopin blok dopunsko izjacnagenje potencijl strani provedni delovi reprenosivi aperati (oprema, kao Sto ‘su motori) pritwedéene svetilike prikljuénica napojno strujno kolo (strujna kolo koje je ispred krajnjeal Niapajanje Slike AB — Uslovi zedtite raznin strujnin Kola jedne etektriéra instalacija 1 Dopunskoielednadanje potent nije ngahodna ake nepon docira kali bi co mogao pojavie u suésju kvara na 1 nije vos od Uy, lu eptte dudaju 80 V). Ova usw Je epunjen ako exnos tac oxpornons zabiteng prevodnica Tamedu 14 | rterentne tate | imoudonsn pete vst nije veel od ednosa lamedu nagona U1 nivno espena lamact fae | nara tke Uy.U8 N.82.741 Stane29 fl (Ove granica vremena od 5 $ ne unosi se u namnerno kasnjenje dalovanja za8ttnog uredaja, all uzima u ob> j le karakteristike zeStitnih uredaja ze struje od dalekih mesta kvarova pod sliénim ustovima kao Sto su pravila za wemena isk{uéenja ze zaititu od kretkog spoje (JUS N.82.743,1. 5.3.2). Medutim, neka delo- / ‘vanja zattitnog urodaje Koja kesne mogu biti neophodne 20 nepajanie epateta sa velikom startnom str: | {om ili Koj! imeju seuje odziva pri ukijusivanju, tako da ne izazivaju nepotrebne isktjugivanje (okidanje). J (Ovo je possone primenjvo kod napalanja motora velikih saga, AQIG Zattita pomou zastitmog wredaja diterenctjaine strulo (t.6.1.39) Kada ne mogu da se ispune usiovi za zaititu pomotu zaltitath uredsfa prekomerne strule, zaftit se os ‘varuje pomoéu za%titnih uredaja diferencijalna struje (2UDS); 'tekvi uslovi mogu postojatiu strujndm ko- lime prikljuénicanepoznate duvine, u strujnim kolima valike dutine { malog preseka 2h znetna, U ovom slucsju zaétitn! provodnik takvog strujnog kola mara se spoilt : 4) na 2abtitnl provodnik Instalacje ~ PEN provodnik u TN—C sistemu — na strani napajanja ZUDS-2, \ b) ina posebni uzemijivaé koli mora da zadovolj uslove za 2aftity u TT sfstamu je impedansa U stuéaju a) kratak spoj Kofi nastare na strani opteredenja ZUDS-2 izazwaée porest potencijala zastitnog pprovodnika usted pada napona izazvanog proticanjem struje kratkog spoja u PEN provodniku, Ovekav pporast patencijata mogao bi so pojaviti za vrome delovanjo zattitnog uredaje prokomerna struje. Ovo vr: ‘me ne sma prekoraéitl 8s @ prema standardu' JUS N.82.743 je obiéno i kraGe. ik koji bi proieifao iz ovakvin okolnosti je mali,tako da nema potrebe uzimati u obzir adredbe stan: drda JUS N.B2.741. \A22_ —TTsistemi (t. 6.1.4) A221 Petlia kvare ee oe pee alerts ety pear Tea he |a222 Analize wslova ra zastitu (15142) [si ran ca‘rena 30 JUS 192.783 Slike AAO — Princip zektiteu TT sistamirnaY? Zenomaryiuéi otpomost! metsinih puteve (provadnik God naponom | zaétitni provednik| Koje su uglv nom male u poradenju sa otpornostime uzemijivata, struja kya je: (6a) 3 ade je > Ag ~ otpomostkyare, TT stoma, w porodenju sa TH sltmom, neaphetha je da 50 uzme u obzirrepotpuni ver Koj redstavja odredenom orpornottu, Ako se u TN sistemu ne uziraju uw obzie taku Kvarou, to Je bog toga ito je rosuta eneraa na mestu kara takve da se, zboe velike struje kere, har prenera bilo v pot |puni evar zanomarlivo imoedane io aliminigerazeranjom u velo kretkom worenu. Zboy tog 3 ut cal napotpunog kvara mote zanemaritl TN sistem, Nepotbun kver u TT sistem se mote odrdevati ber raze ue datovanje zstito od indirektnog dodira jer je struje kata 2natno mania Da bi se uzelo u obzir postoene ovih nepotpunh kvotova, ja otpornost ne mora bit poznata, bezbed- notte se osgurati ako se zateva da otekivanimagon dod odraden za struu kvarspotpurog kvare ne tele! unrdent dozvajen nspon docira Ut! zaranja cide vreme od onoge koje obezbe- Us Rg NgsUy, (6b) 4 ie fe a” AytRy pti Gemu je vrome iskljusenia uredsja za zaétitu naji6o § ¢ u skiadu 9a tabelom A.1, Ako kvat nije pot i bud da je napon data ‘pun, struja kvara je mania { wreme Iskljutenja je proporcionalns dubs, injlod U , uslovi zastite su obezbedeni. ©) Viel lke ALAS 1 AG dtc za rate apone.408 0,92.741 Seana 3 Kada so isso ja nania-e niskonaponscog sbtea, w'cnostoxpernostczamlvats neutral tke mpajona (obit nije poanata | wacnat koja pear (|) dada semerenjem inpadanse (a pornos pele kere Upoteve zatiog uredla diferenctaine stu za utomatsko lnklluenie nopaania bez nemernes kes nienia omoqusevs bru eliminaciy ere kara: vremena Wjuganj su sakako mania od onth utwrdenh za sles 1Ustuaeu 2 Uredaji za zaStitu (1.6.444) Upotréa uredaje ze zatity od prekomeme true kod zatite od indvektnog dodire UT seteina ah tera ilo mile otpornoss Uzemlene, Tako je 2 ongrat od 20 A potreons atpornost uzamijenia me rin od 07 S92 prkidat od 32 A ctporon uremljenia ba da bude manjs 0 2. Cvako male otporrosi ursmjenja je eka praks ralzoat | nije mogace obezbedt nove wed ost toku vee trajri isalcte. Nezwisno od otpormoti uzem fede, upotrba zaltitnog ureoie liferneialne ste obecbeduje zit tu 0d Inatektnog dodira: apr. ureds] «8 azinom klfereneleinom srujom 0,3 A dozvoljeva oxpornost tzemjvata 160 0,80 8 ako mete posts sora svi tara tl UT sistemi (1.8.15) Bez IskijuCenjs ‘mapajanja pri pojavi prvog kvara U IT aistemima, u vremenu pojave prvag kvara na izolacfi stuja kvara se ogranitava tako da se ne moze polevitiu instalaeli opasni napon dotira veéi od trajno dozvaljencog (Ovaj uslov dopuita izbegavanje iskliucenja pri prvom kvaru i dalju upotrebu alektriGne instalacfe. Ali da bi ova moguénost postal valjana, vadno je da se kvar br2o pronade i eliminise, Ako to nije moguée, in stalaeja funkcioniSe kao TN ill TT sista | iskjudenje Ge se dasitl pri pojevi crugag kvara, pra elimini= sania prvoa Raznl sistemi a bi se zadovolio ovaj usiow, instaacie se iolsje od zemlje i spa sa njom preko impedanse olgove- rejués rednosti. Ako je Instalacija izolovana od zemlja (stka A.11), stulaprvog kvare odredule ve kepecitivnetim eto lin oveju taza prama zeriji. Ovo mode ograitit cusinu sv strusih Kola instalecf Tomo gde je instalacia spcjana se zemljom preko impedanse [slike A.12 A.13) jain struje prvog kye= fe opranigave se u praksi vrecnoSéu ove imoedanse, a kapactivnosti stalin cveju faza preme zemii u ‘esin|skitajave znatno poveéavaju impedansu, sim ako instalcia sad Kablovo valk dugine isu ka biov! sa metalnim plsstem $9} instalac ie sa zemlfom preko impedanse primenjuje se posebno tamo gde se prenaponi il Kolebanje napone u inetalanij oda te pojavom rezonancie, Veednost impedense 2 birs se tako da se iabogru oscllslfs | da izszovu proticana struje grate kojs se ‘mote otkriti. Struja ne treba da bude ni previsoka,, tako da pri stalnom proticanju kraz zaStitne provade kei eventual uzernlivat ne dolai do prevelikog zarevania LU vosint suave usta ee da je vrecnostImpacaneo Z reda 5 co 6 pute fazn nepon instolcio, ede re u omime, i pr. 1000 9 78 napon 220/380 Vinstalae, 2 shai na set A.12struja pv kre (kre izloanim provodim dlovima opreme Mogan anejezbirom crporrostieemlivaéaimpedsiee 2, Usloi kei dzvoleaju da sone ike nepsia 1p cgranigeni st naporom dadir na iziozonim provecnim dalovima opreme lk je jednak Rg «| sn api wa at eli an ra 2s lal na sci A.13struja prog kvara opranicen je jedino impadansom Z, impedanssprpsdajuen Sis tu pi toe sinatra. Nora plea rita dale na eloBinb pron daloviint [eile potrebno de 8 exdovoli uso ie. 5:153, Meduti, mate biti neophocno de ze osranisi wetnost Fag uposledu rica od direkt proboje are na zea‘Seana 32 Jus 87.781 Slike A.11 ~ IT sistem izolovan od zemije: Struje prvoa kvara koje deluje u treéoj faz! zatvera se preko kapacitivnosti prva | druge faze Slika A.A2 — (T sistem u kojom Je nutrsina tacks spojons ea zemijom proke impadarse Z | u kojom jo uuzerijvat rapajanja (Fg) odvojen od uzemljivata islozenih provadnih delove (R ,)ous n.80.761 sware 32 Fn |siiea A.13. — I sistem u kojem je neutralna taka spojene so zemlom preko impednse iu kojem je uzemljenie napsianja spojeno isa zlazenim provodnim dlovima (F ,) U ovim gerrama|neutraini provadnik nije prikazan, jar se strogo preporuéufe da se u ovim sistemims ne vod Ako se neutalni provodnik vod u IT sistemu instalacije, graske prema zem\j efetivno ponsteva | precnosti vezane za sisteme u Kojima neutrelne taéka nije direktno spojena sa zemijom. Sa druge strane, voenje neutrainog provodnka kada nije spojen sa zamiljom zahteve possbno lzvodenjo instalaciie: : — da bi se,u shudaju dve aretke nastae u istoj instalacj icbegio da u da strujna Kola raziititin preseka ‘tae kroz noutraini provodnik manjog preecka vata struja nogo Sta je trajno dozvoljena strula — da se upotrabljeni aperati ne i2ia2u neponima vatim 06 nihovag nazivnog napona. Ovo javodenfe instalecijezehrteva dotalniju tehniGku razradu Instalacja, redi njenog stavijan|e u pogon. Na kraju, odsustvo neutralnog provodriks olakSava febor uredaja za zaStltu od preapreracenja I orkriva- nie mesta kvars, A293 Zastite pri drugom kveru 2.33.1. ‘Osnovni ustovi Ako prvi kyar nije otklonjen a pojevi se drugi kver, u izolacill druge faze uspostavlia se struja dyostrukog kara koja Jo u stvari madutazne strula xratkog spola | str izmecu faze ineutralns provodnie}, ali Gila je jatina znatno manja od struje kratkag spoja u jednom strujnom Kalu s obzitom na Zinjenicu da obuhvate dva struina Kola, 3t0 je pokazano na slici A.14. Uslovi za otklanjanje struja dvostrukog kvara zavisa od cituscijo u poslecu uzomijivata: sluéaj sa slike A.12 odgovara TT sistemu, dok sludaj se slike 8.13 odgovara TN sistamu, Uslov! Isktjucen|a struje dvastrukog kvara su sled: 4) Kada u isto} Instalacij izloteni provedntdelovt nisu spoje realiSitim grupama medusabno spojenin izlotenth provadnin delova, zaétita se postize prema uslovima TT sistema U grup! gde su meduscbno spojent lzlozent provadai delovi 2aStita se postize prema uslovima iz 18.158 (vidi 52332 doA2 330), b) Kada su u isto} instalac a isti uremljives a dva vars nastenu u sii izloden’ provodni delovi, ukljuujuéi i one od iavora, spojeni na ist uzomljiveé, zastita 20 postize proma uslovime iz t 6.1.56 (visi t. A.2.3,3.2 do A.2.3.36). A23.3.2 OGekivant napon dora ako s2 zbog male verovatnote zanemarule rzik od jednoyranenog dodira iimedu cha izlaena provodna cela u Kojima su nastala dua kvara u fzolacil, more se uzeti u obzir ofekivani napon dodira pri poiavi rugos kara, igmedu i2lozanea provodines dela pod kvarom I glavnog igjodnadonja potoncijala.strane 34 JUS N.62.701 Slike A.14 — Struja dvostrukoy tvara u IT sletamu kade su izlozen! provedni delori spojoni na isti vuzeniivaé, Ova Sema ne zavisi od siwacife instataclje u odnosu na zemiju (izolovan iit spojen s2 zemljom preko impedance) ‘Ako se razmatra sistem na slici A.4, zenaéa se da je ova} napon jednak padu napona u zastitnom pro: ‘yocniku izmedu A iM, zavisno od strule dvostrukog kvere /4 5. Ako je: Z,,— impadensa taznog provodnike izmedu izlolenog provodnog dela A i raferentne tatke, @ 2,7 impedansa feznog provodnika fzmedu izlodenog provodnog dela B | ste referentna tacke, ‘ekivani napon dodire je: Yen mize day my 2,0 u,= GEE eT Z, (14m) +2, (14am) 22, + Z,(14m)42, (tm) dobije se mzeU Pen — oO Fit emit tan) ‘de je U medufazn | napon| sus w.82.781 Siane 36 . Jecnasina (11) pretportvia da ednos mim ists wecnost od tke napsjania do razmatranih ieiozanih provodnh delova, Ako nie tako, formula (12) spe ka: | TF) My ae ey (12) +m) E(t+ml2, aj: t Z,— Impadanse zai provodnika stujnog kop, th wednost adhoss ru strum ko Uzimajutl da neutral provodik nije voten, napon U fe napon tzmad fara, Ako s pak neutral pr vodnik ved, wede ita razmatrana, sn So je U fazninepon. 2933 Stub dvostrukog were u > 113) eo” Zi emal 42, tm) +2 \ 1 ueimajuel uoxbie an datrisant odes: | 4 cu ia) hs” Sten se smal Z, (14m)=2, em) Ako je/, stuia kvarazonemarjveimpedarseu taki A, stu sto tou atk Bonde je > | pe ee ee 2m) Z, (rm ' 1,17, surespelaisna suuje kvatau AB koje protéu ako fe instal stoma TW. Delleniem J, (18) respektivno se if, doi se:_ 14m, am 118) \ t4m+ me I tm ec as lp Vm 4 (14mg) Fadi laleéeg razumevanja mogu se vest! uproséon|a u prethodnim proraéunima; ovakva uprotéenja ne ‘manjaju zakljutke, Posebno, usvojeno je da je koaflcijent cist za strulu dvostukog kvara | za struju kva- 1 Tz faze prema Iziozenim provodnin delovima; u stvari, koefloljent nema ba€ tatno isu vrednost, al iedinstvena vrednost od 0, A2B.34 Uslovi za zattiu jn zadriana, Uslovi za zaitity se odreduju na takay nadin da struja dvostrukog kvara osigurava iskljusenje za vreme, prema krivoj L1 ili L2, proma odgovarajuéam ogekivanom naponu dodira izmedu ielozenog provadnog dela i glavnog Izjednaéenja potanellek Oéekivani napon dodira je mzol 8) (ttm) + it bm)Strena 36 JUS W.32.741 (Odnos stn je dvostrukos kvara i struje kvera faze prema izlozenom provodnom dal i dtm. ho. 1+ ma remy eh (7 U praksi se uslovi zeitite ocreduju ze srako struino kolo zasebno ne wzimeiuélu ob | druginstrujnih Kola; formule (15) i (17) mogu s print uziaiuei vob neg strujnog kola | za vrednost 2 jednaku jedan, Primarjuluélfornuia (16) o€skivantnapon dodiva usualy dvostrukog kvaa ustrujnom koh a: karakteristixe Jadino ocnos m razmatra- Un 0Beu — 19) Primenjujulformulu 14) ue canemarivanfe reoktaelstrje chostrukogkvara u struinom kolu je trop: 4 (19) ex RR oda je: ‘= owpormost provodnike pod neponom razmawanog strjnog koe za tatke napofana, koja odgovara referantno| taki, ,~ otpornos zsititnog provadnike izareferentne take. Prousavanj varjacfa ogckivanog napona dodira | struje dostrukog kvara ufunkllocnosa 2 impedans da strujna Kola, fokacle dye kvara | saglasno vrednostima ocnosa m dve strujna Kola pokazujevalanost formule (18) i (19) Prema tome, uslovi ziftiteu IT sists su zadovoljen’ ako zaittniuredalsvakog strujnog Kole osieurava | iskjuconjestruja dvostrukog var, jadnake najmanje polovini etrujekvara zanemarfve impecnse koja prariée ako jeinsalacje TN sist, Osgovarejuda vremane delovenia zaititnog uredeje se odeduju sa krivih L1 ili L2 za ofekivane napone ddira U:,jacnake delu ofekivancg napone docira U_ u TN sistemima tii je deo: — 0 ako se neutralni provodnik vodi u instalacj, = 05-VG ako se neuttalni provadnik ne vodi u instalaci A235 IT sistem sa iber nautealrog pravodnike U svim formulama od (15) do (19| napon U je onal koji je u tatki nepalanja petlie kvara, tj: — navon izmedu fara U, «F ako se neutral provadnik vou, — taani napon U., ako +8 naval provednik no vod. \Kada se neutralni provodnik vodl, uslovi cvostrukog kvara, od ko[h jedan zahvata neutraini provocnik, nnajnepovo fifi su zat0 Sto daju najntzu struju:dvostrukog kvara koja je, buduél da je Jednaka polovin! struje kvara u TN sistemu, merodavna za zaStitu od indirektnog dodira. Ako su uslovil zaatite ispunjent za dvostruki kvar fazs—neutralni provadnik, vise ée zadovoliti 20 shuéaj dvostrukog kvera faza—faza, U atvari, ako so topllivim oslgurasem obezboduje zattita od dvostrukag kevara faza—neutralni provodnik sa vremenima od OB s (za napon 220/380 V), 22 dvostruki kvsr fa2a—fe20, obezbedico. so ikl ‘wemenu tjednakom ucenje w 220 380 og: V4 = 0096 8(wusms274i sine 37 ‘Oxo ie znatno manje od 0.4 s Sto odgovara ofekivanom naponu dodiraw IT sistemu bez neutralnog pro- | vodka. Kada se zattita obezbeduje prokidatem, struja dvostrukog kara faza—faza jacnaka je VG puta struja vostrukog kvara feza—nautrall provodnik I jana Jo da je tad druga strufa vate o¢ struje koja obezbe- uje trenutno delovanje: pra struja obezbedite trenutno delovenje prekidéa labor zaStitnog uredaje Zadtitni urede] se bira tako da struja: ae 17 05 (20) crigurova njogovo dolovanje za rome koje ne prelziutwrdeno vreme na krivo L1 ili L2 kao funkel ofe- kivanog napons dodira U” dafinisanog ranije U ovo} formu LU" mapon izmedu foza oko se nouttalnt provodnik ne vodt ulinstalaif, i napon tzmed faze neutralinos provednika (U,.) ako se neuteelni provodnik vodi u instelaci, 2, Inpedansa patie kvara definisana kao u TN sistemu u t.5.1.83, formula (2) ‘Ako se reakctense mogu zanemartt, strufa gj a eT at Fe ° — konvoncionalni factor definisan u formuli (4), 2 iF, — otpornost definisane u formuli (4). ’ ‘Aka su fazni provodnict i zaftitn! provodnik Jadan do drugog, oBeklvan! napon dod a | dey -oseu" p es ade je: U"— napon, ene defn formal 20), in’~ ethos orpornot aitnes provoke promt pod neponom (ean provoni soso vol pew Ace ea ss nase psoas VoU) xeon Pog RSM. PRL Sheds ig tl estan kc pena prose pa apne (ecg provedriea ska ve nerar ne vod odes neranoy ak neta proved vo fat od SSS poarausid wpe eS Upton ik users eel 2 (korvansorlna prin) se odd nat ran ka u Ts coins E13, Dopunsko izjednatenje potenciala (t. 5.1.6) Dopunsko izjednaéenje potencjala Je kompenzaciona mera zastite koja se primenjuje kada uslovi za 225. ‘itu 2a odredeni sistom ne zedovoljevaiu, |zjednaéenje potancljata moda biti potrebno apr. u TN ill IT sistemu u strujnim kolima velika duzine | conima gde je Impedance petiie kvara prevelika da bl se osigurala prorada zaStitnog uregaja u urdenom (Ono nema svrhu smanjivanja wemens delovanja zestitnog uredaja, vet s2 izvodi u cll smanienja nepona dodira na bezopasnu vrednost. U oom sluéaju to je dozvolieni napon dodira U, koji se moze odrzevati eograniveno vreme (t, 5.1.6.2).strane 38.405 4.82741 U pogladus vramons iskijucenja, vrome od 5 ¢ je valjano ako jo zettitni ured oviguras. Ako jo zaétitni ' reds} prokidas, steuja koja so uzima u obzir je najmania struje Koja osigurava trecutne delovanje praki- ) dats (vidi sltku A). Dodatna objasnjenja definicija napone dodira, c€okivanog napona dodira i napona kvara. Definicije U standardy JUS N,A0B26 dato eu sledose definilje 2a napon dodira i oéekiveni napon dodira, a u ‘ovom standardu sa: defiailja za napon vara, Nepon dodira (t.2.22,JUSN.A0826) —napon koji xe pojavliuje za vreme kvara na izolaci zmodu istovromeno pristupaénih delova Napomene: 1, Oval tarmin se upotrebijava samo kada Jo u pitanju zaftita od incirektnog coda 2. U skin slugajevima nia wednost napona dodire moze znatno uticsti impedanse osobe koja ie w dodiru sa ovim delovime. Objatnjenis: \Naponi dodira mogu se marit! voltmenrom \unutratnje orpornostl 3 KO. Sredoja vracnost impedanse Covetijeg tela od 3 000 £2 je realna za velike povrSine dodira, ze put strule ruka~ruke ¥ nepone od nekolike desetina volt, Pri visim naporima dodira Impedansa tala opada | tako 3.000 1 predtavia rezervu dodeine beabadnosti pri vréeniu meronja. Vrednost 3 000 02 vadi 2a jude; 28 Aivotinje 62 vorovatna bit! nekolike stotina oma, Napont dodira u odnosu na pod mere se pomoéu metainih plota koje simuliraju Covedijastopal, Otakivani napon dodira |t.223,JUS N.A0826) ~ najyisi napon dodira koji se otekule vu sludaju kara, zanemarljive impedanse u elsktritno} instaloci Objsinjenj OZekivani nagoni dodirs mogu se meriti voltmetrom unutraénie otpornosti, npr. 40 kO. (Oéekivani naponi dodira mogu: se polavit! zmedu jadinog ziozenog provocnog dela i jednog provodnog Jetenenca, npr. zemlje, na kojem stojiosobs ill kmedu Izlozenth provodiky delove w usfovima kvara ako se ovi delovi mogu dodimut!istovrerneno. U posiednjem slutaju oéekivani napon dodira Gini deo napona vara, Napon kvere — nepon koji se pojaviuje u ustovima kara na totecif erred l2lozenih provadnin (iit straniy provosnih dolova) i zemi ‘Objatnjenia Nepon kvara mote se merit voltmacrom unutratnje oxpornostl, npr. 40 KS, Vrodnost 40 k&2 je rezultat kompromisa. Ako je otpornost voltmetra isuvSe velike, otpornast izolaclia ‘aparata ima ulogu delitelja napona j veel naponi se teda more kao da kvar u izalaciii ne pastoji, Ako je ‘cipornost mala, otpornost uzemljenja pomoénog uramivaée utiée na maranja. Vrednost 40 KS? ima te kode praktitan znaéaj: ona priblizno odgovara impedans! tela za put struje ruka—ruka za dodirau poyrsi- FU od nekoliko kvadratnh milimetara pre proboja kofe, 1 2a napone reda velizine nekoliko desetina Slike A.14, A151 A.16 pokazuju razlifite napone zavi izlozenih provodni delova. sno od sistema uaemljanja instalacle | postevijanjaU8 1.82.71 Stans 99 [Na slikama dati simbolf imeju sledede 2naéenj 11, L2,L3-_faznl provosnie! N nautralni provodnik; N-provodnik PE zaltitnl provodnik; PE provodnik PEN |zeititno-neutraini provodnik; PEN-provodaik. uM l2lozani provodni deo Ne swruja kvara Glavno izjednazenje patencijala uzerijivaé zorade in ‘otnomnest uzemijanja neutraine tatke i2vora napajaria Ke otpornost uzem\jenja izlazenih provodnh delove instalacie tpornost pods (ukijusujuct otpornost cipela) impedenss iudskog tele napon dodira pad napona u pod ot ekivani nepon docira nnspon kare zemlja mE S.C,CN 22242 Sitka A.14 — TT sistom — Izlozen! proven! deo posterljen unuter zone uticaje glavnos iziedradenie potencijale U ovom sistemu, uzimajuéi u obzir relativne wrednosti atpomostij impedansi Ag. R, iZ,.uzima we da Je napon dodira jedna naponu kvare, potto su Ry | R zanemerlivi u odnotu na Z,.