лј I лјоЈј (t)PAHC

БЛЛТ13ТіР
iiiичјод

МnхаиАроа Сз.

кНиЖАРЕ М. и. АЛКАЛАЈ
1920.

Цена јО динара.

tр( зоni?
tл-
vу

-
 КЊИЖАРА
М. И, АЛКАЛАIА -БЕОГРАД
90 Краља Милана yKSUa 90

Препоручује следеће књиге :

РОМАНИ
Барон liрил. — Марино Марннели 2 књпге Дин. 15•—
Мишел Зевако — Витез Капестан 2 15•--
Жил Верн—Деца Капетана Гранта 2 . 1`l•—
Скеавија де Монтс:пе—Просјакиња 2 . 1`l•—
Шарл Мерувл—Тгiј анствена девој ка 1 . 12•—
Б. Јуришиk — Ј[егија ::мрти .. 2 .. 10--
Пол де Кок — lбубсшНик Месечине 2 7•50
Пол Февал-Грбон.а Ri°гез Лагардер 1 1 6 свеске ,. 15•—
Ј. Крашгвски -- hl;пiкобана 3•50

РА3НЕ КF-bИГЕ.
Д. Славиli-1[1-tia књигаИсторије Балкан. рата Дин. 5•30
Др. Ј[. Ненадовпli — Женске болести ..... 4•—
Др. Алберхт — Упуство за сигурпо лечење свих полн.
болести , 3•—
Гици-ки — Koмwac кроз мивот фолозофско педагошки
дело 3•—
Ф. Копеа — Анријета `l•—
Мо Пасон — Красни Пијатељи 4•- ЛАЈА
Елен Кеј — Млади Нараштај 2 30 И гј 1дк~'~з~►~v и920
llриштевац — Живот и Жене у ораку . 2.30
Б. Кнежевиli — :Ч[исли . . . . . . . 3.80
Цена 10 динара.
 IV

'г
'2 G~S8

Штампарија Савића и Комп. - Космајска 16.

 ВАЛТА3АР

~Ylaqos reqes fere ha6uit orierts.

GertuN.

У то доба владаше Етиопијом Бал-

тазар, кога су Грци назвали Сарацен.
Беше црн, но лепог лика. Имао је про-
сту душу и племенито срце. У трећој
години своје владавине, а у двадесет
другој старости, оде он Балкиси, кра-
љици Сабе, да је посети. Пратили су
га маг Сембобит и евнух Менкера. За
~~. њим су ишли седамдесет и пет камила,
које ношаху цимет, измирну, златан
2 анатол тганс
прах и слоновачу. Док су путовали
Сембобит му је причао о утицају пла-
нета и о својству камења, а Менкера
му певаше литургиске песме; али их
он није слушао, већ се занимаи гледа-
јући мале шакале, који чучаху, успра-
вљењих ушију, на пешчаноме хори-
зонту.
Најзад после дванаест данэ хода,
г
Балтазар и његови другови осетише
мирис ружа и наскоро угледаше вр-
тове, који су опкољавали град Сабу.
Ту су наишли и на младе девојке,
које играху испод цветник нарова?
— Игра је молитва, рече маг Сем-
бобит.
— Ове жене коштају много новаца,
рече евнух Менкера.
Ушавши у варош беху задивљени
величином магаза, ангара и стовари-
шта, који су се пред њима уздизали,
као и количином робе, која ту беше
у изобиљу. Дуго су иiили кроз улице
пуне кола и носача, магараца и маз-
s алтазаР 3
rapa, и скали су час откривализидове
од плрамора, пурпурне чадоре и златна
кубета палате Балкисе.
Краљица Сабе их прими у једној
дворани, освеженој млазевима мири-
шљави воде, која се у капљама вра-
ћала са јае.ним шумом. Уставши у ха-
љини са драгим камењем, она се сме-
шкала.
Чиvг је виде, Балтазар се узбуди
веома. Чинила му се да је нежнија од
сна, да је лепша од жеље.
— Господару, рече му тихо Сем-
бобит, rледајте да закључите са кра-
љицом добре тргивачке односе.
– Пазите Господару, додаде Мен-
кера. Говори се да она _употребљава
мађије, да би се људи у њу заљубили.
Затим, пошто падоше на колена,
маг и евнух се повукоше.
Балтазар, оставши сам са Балкисом,
покуша да говори, итвори уста, али
није могао да изговори ни једну реч.
3*
4 АНАТОЛ ФРАНС
~ БАЛТАЗАР 5
„Краљица ће се наљутити због мог
ћутања" рече он у себи. кис поцрвенивши, зашто би дакле хтели
Али се краљица ипак још смешкала да убијете џинове.
и не имађаше ни мало љутит израз. -- Јер вас волим, одговори Бал-
тазар.
Она проговори прва и гласом, при-
- Реците ми, питаше Балкис, да
јатнијим оц музике, рече:
ли је у вашој престоници добра вода
- Будите ми добродошли и се-
из бунара?
дите поред мене.
- Да, одговори Балтазар зачуђен.
И црстом, који се чињаше зрак
- Тако исто сам радознала да знам,
беле светлости, указа му на пурпурне
продужи Балкис, како се справља суво
јастуке прострте по земљи.
слатко у Етиопији.
Балтазар седе, узцахну дубоко и
Краљ не знађаше шта да одговори.
дохвативши у сваку руку по јастук
- Реците, реците, цините ми за-
брзо викну:
довољство, наваљиваше она.
- Госпођо, желео бих да су ова
Тада он напреже своје памћење и
два јастука, два џина и ваша непри-
јатеља. Ја бих их убио. описивао јој је вештину етиопских ку-
И то говорећи стеже тако јако вара, који справљају слатко од дуња
у меду. Али га она није слушала. Од-
јастуке у песници, да се материја раз-
једном га прекиде:
дера и разлете се облак белог паперја.
- Господару, говори се да сте ви
Један од белих пера нијаше се један
заљубљени у краљицу Кандас, вашу
тренутак у ваздуху, затим паде на групи
сусетку. Немојте ме варати: да ли је
краљице.
она лепша од мене?
- Господару Балтазаре, рече Бал-
- Лепша, госпођо, викну Балта-
g анатолФганс
зар падајуhи пред ноге Балкисе, да ли
је то могуће?
Е ~раљица продужи:
— да! њене очи? њена уста? њено
лице? t-bено грло?....
Балтазар пружи руке према њој и
викну: Дозволите ми да узмем перце
које је пало на ваше грло и ја ћу вам
дати половину моје краљевине, са му-
драцом Сембобитом и евнухом Мен-
кером.
Она се дт:же и побеже смејући се
звонким смехом.
Када су се мг.г и евнух вратили,
нађоше сног господара веома заvиш-
љена, што није био његов обичај.
— Јесте ли закључили добар трго-
вачки однос господару? запита Сам-
бобит.
Тога је да :а Балтазар веч ~рао са
краљицом Сабе и пио палминог вина.
- Дали је дакле истина, рече Бал-
кис, за вечером: краљица Кандас лепа
је као и ја?
sалтазаР 7
— Кра.bица Кандас је црна, одго-
вори Балтазар.
Балкис погледа живо Балтазара и
рече : Може да буде и црна, па ипак
да не буде ружна.
— Балкис, викну краљ...
Он престаде даље да говори. Gбу-
квативши је рукама, обасу јој чело
пољупцима. Али одједнпм примети да
она плаче. Тада поче он да јој шапуће
умиљатим гласом, помало певајући као
што то чине дадиље. 3ваше је својим
малим цветом и својом малом звездом.
3ашто плачете? говораше јој.
LIIтa трео'а да радим да не плачете?
Ако имате какву жељу, кажите ми
је и ја hy је задовољити.
Она престаде да плаче и оста за-
мишљена. Он је дуго наваљивао, да
јој повери своју жељу.
Напослетку му рече:
-- Ја бих хтела да се бојим.
Како је изгледало да је Балтазар
не разуме, она му објасни да већ ода-
g n нптол тглнс s ллтлзаг 9

вна жели, да се изложи некој незна- Балтазар скиде своју ланену ту-
ној опасности, али да то не може, јер нику оперважену златом и опаса се
људи и богови сабејски бдију над њом. хаљином просјака. Он заиста и изгле-
— Ипак, додаде она уздишући, даше као прави роб. Краљица се по-
хтела бих да осетим у ноћи слатку језу јави ускоро, обучена без украса, у
страха која прожима тело. Хтела бих плаву одећу жена, кад раде у пољу.
да осетим да ми се диже коса на глави. — Хајдемо, рече.
Ох, како је то добро бојати се! И она одвуче Балтазара уским ход-
Она склопи руке око врага црнога ником, до једниg малих врата, која су
краља и говораше му гласом детета, водила на поље.
кој моли:
-- Ево, ноћ је дошла. Хајдемо обоје
по граду преобучени. Хоћете ли?
Он пристаде. Она одмах отрча до
прозора и погледа кроз решетку на
пијацу.
— Једвн просјак, рече она, заспао
је поред дворскога зида. Дајте му
своје сдело, а тражите му у замену
његов турбан од камиље длаке и грубу
материју, којом ћете се прерушити.
Хајте брже, ја ћу се спремити.
И она истрча из дворнице пока-
зујући радост, тапшући обема рукама.

II
Hoti је била мрачна. У ноіи Балкис
изгледаше врло малена.
Она одведе bалтазара у једну крчму
где су се носачи и амали варошки
састајали са пропалим женскињем. По-
што су ту обоје сели зи један сто,
видели су при светлости једне шки-
љаве лампе, у загушљивом ваздуху,
сурове пропалице, који су се песни-
чали и били ножевима; око жена,
или око чаше ускислог пића, други
гунђаху с песницама испод стола. Крч-
мар, који је седео на неком џаку, мирно
посматраше испод ока свађу гостију.
БАЛТАЭАР 11
Балкис, кад опази усољену рибу
која, је висела о гр ~ди на таваници,
рече своме пратиоцу:
Баш би појела једну рибу са
туцаним луком.
Балтазар је услужFi. Кад је појела,
он прим.ети, да није понео новац мало
се забрину и мислио је да изађе са
њом не плативши што је потрошио.
Али крчмар им препречи пут и викну
сиоје дивље слуге и пакflсне служавке.
Балтазар га обори на земљу једним
ударом песнице. Тада и неколико го-
стију са дигнутим ножевима, нападоше
двоје непознатих. Али Етиопљанин, на-
оружавши се једним огромним маљем,
каквим се у Египту туче лук, умлати
двојицу нападача и приглора остале да
се повуку. Он пак осети :оплину тела
Балкисе, која се била приљубила уз
њега; он је био непобедан. Пријатељи
крчмара, не смејући се више прибли-
жити, почеше из једног краја крчме
да бацају на њега судове од зејтина,
 s алтазрР 13
12 рнатол ФРрнс
једног облака, поможе краљу да види
калајнг шоље, запаљене лампе, па чак
светао и влажан сјај, у полузатворе-
и огромни бронзани лонац, где би се
ним очима Балкисе. Они се спуштаху
читава овца могла скувати. Тај лонац
осушеним коритом једнога потока.
паде са страшним треском на главу
Одједном нога се Балтазару оклизну
Балтазару, те му повреди лобању. Он
у маховини и они падоше ()бадвоје за-
остаде један тренут као зачућјен, затим
грљени. Мислили су да зароне без
скупивши сву снагу, хитну им лонац
краја у слатко ништавило, и свет жи-
натраг са таквом силином, да му се
вих престаде за њих да постоји. Ужи-
тежина удесетостручи. Са сударом туча
ваху у дивном забораву времена, броја
помеша се помамно урлање и крцање
и простора, докле год у прозорје не
умирућих. Користећи се запрепашће-
дођоше газеле, да се напоје водом
њем заосталих, и страхујући да не
из камених шупљина.
ране Балкису, он је узе у наруцје, и
Тога тренутка неки разбојници,
побеже с њом пустим и мрачним ули-
који су пролазили спазе двоје младих
цама. Тишина ii оћи обавијала је земљу,
како спавају на маховини.
и бегунци опажаху да се вика гостију
— Сиромашни су, говорили су они,
и жена за њима све мање чуi е, који
али их може1lо скупо продати, јер су
су их још гонили, на cpehy по мраку.
и млади и лепи.
Наскоро више се ништа није чуло,
Тада им прићјоше, везаше их ко-
осем тихога шума од капљи, које једна
нопцем и пошто су овај опет везали за
по једна падаху са чела Балтазарева
реп једног магарца, продужише даље.
на грло Балкисе.
Етиопљанин, згробљен, прећаше
— Ја те љубим, шапутала је кра-
'ојницима смрћу. Балкис пак, дрх-
разо
љица. А месец, који је измакао испод
i4 АнАтол ФРАнс БАЛТАЗАР 15
таше на хладном јутарњем ваздуху бојника и стеже га за грло тако јако,
и као да се смешила на нешто не- да га је скоро угушио.
видљиво. Али му овај забоде у трбух свој
Они су ишли по страховитој пу- нож до дршке. Сиротах се краљ сруши
стари, док се топлинг дана не поче на земљу, баци на Балкис умирући
да oceha. Сунце је било високо одско- поглед, који се наск{?ро затим yracrl.
чило, кад разбојници одвезаше своје
заробљенике и пошто су их посадили
поред себе у сенци једне стене, баце
им мало плеснива хлеба, који Балта-
зар не хте да узте, но који Балкис
брзо поједе.
Одједном она се насмеја. Погла-
вици разбојника, који је питао због
чсга се смеје одговори:
— Смејем се, што сам помислила,
да ћу нарепити да вас све повешају.
— 3аиста, насмеја се поглавица,
ево лепг одлуке из уста једне про-
сјачке праље, што и јеси, драrа моја.
То ће без сумњ? бити помоћу тнога
услужнога црнца, те ћеш нас повешати.
Чувши те погрдне речи Балтазар
се страшно разјари; баци се на раз-

III
У том тренутку подиже се велика
граја од људи, коња и оружја и Балкис
познаде ваљаног Абнера, који је дола-
зио на челу гарде, да ослободи своју
краљицу, коју је тражио још од nohu
тајанственог нестанка.
Паде ничице три пута пред ногамд
Балкисе и нарепи да јој се приближи
једна, за њу спремљена, носиљка. Гарда
међутим, повеза руке разбојницима.
Краљица се окрете поглавици и благо
му рече:
— Ви мп не можете пребацивати
s лл ~зАг ~7
I
драги пријатељу, да сам вас преварила,
кад вам обећах да ћете бити повешани.
Маг Сембобит и евнух Менкера,
који стојаху поред Абнера, гласно су
кукали, кад су видели свог принца
прострта по земљи, непомичног, и са
ножем у трбуху забоденим. Они га
пажљиво подигоше, а Сембобит који
се је одликовао у лекарској вештини,
опази да још диwе. Начини први за-
вој, а дотле је Менкера брисао пену,
која је ипглa краљу на уста. Балтазар
је fiиo нетггаест дана у жестоком бу-
нилу. r~унцао је непрестано о лонцу
који се иуши и о маховини и јарузи,
а Балкис је гласно викао.
Тек шеснаестог дана, кад је отво-
рио очи, виде на крају постеље Сем-
бобита и Менкеру, али не и краљицу.
- Где је? шта ради?
— Господару, одговори му Мен-
кера, она је се затворила са краљем
Комагеном.
sАлтлзлР 2
~ ~M1MSHi'b.fa~k
18 анатол Фгднс
sалтазаг 19
— Сигурно уговарају о размени — Вас да тражим! рече црни краљ
какве робе, додаде мудри Сембобит.
болним гласом.
Али немојте се ви узнемиравати, го-
Она окрете њему своје мирне и
сподару, јер he вам се грозница по-
сурове очи.
горшати.
Краљ виде да је она све забо-
— Ја xohy да је видим, викну
равила и потсети је на noh у потоку.
Балта~ар!
Али му она одговори :
И он потрча одајама краљичиним,
— Незнам заиста, шта хоћ~те да
пре но што су га ови могли задржати.
кажете, господару. Палмино вино као
Кад је дошао до спаваіе собе, виде
да вам није ништа помоrло. Но мора
краља Комагена који је, блистајуhи
да сте сањали.
као сунце, сав покривен златол-т и ди-
— Шта! узвикну несрећни краљ ло-
јамантима, оданде излазио.
мећи руке, твоји пољупци са белегом
Балкис, опружена на једној пурпур-
од ножа на трбуху, то су снови зар!...
ној постељи, смешкала се затворених
Она се подиже; скупоцен накит
о чију.
на њеној хаљини звонко је шуштао
— Балкис, моја Балкис! викну Бал-
и сав блистао.
тазар.
— Господару, рече она, ево при-
Али она ни главу не окрену, и као
мите сад у овом једном, све моје са-
да је продужавала да снева.
вете. Ја немам времена да тумачим
Балтазар јој приђе, узе је за руку,
мисли вашег болесног тозга. Идите и
но она је сурово отрже.
одморите се. Збогом!
— Шта сте хтели од мене запита она. Балтазар је осећао да му се снага
2*
20 анатол w Ранс

губи, напреже снагу да не покаже своју

слабост тој неваљалој жени, затим
побеже у своју собу, где је пао оне~
свећшен са отвореном раном.

1V

Остао је три недеље у несвести и

као мртап, а двадгсет другог дана,
к,гд му се живот поврати, узе за руку
С.:смГоГита, који је са Менкером бдио
над њим, и викну кроз плач:
- О, драги пријатељи, како сте
ви обојица срећни, један скоро стар,
други сличан старцуі Али ипак! На
снету нема среће и све је хрћјаво, јер
је љубав зло, а Балкис је неваљала.
Мудрост чини човека сретним,
одговори Симбобит:
- Ја hy то и да покушам, рече
Балтазар. Али хајдемо одмах за Ети-

.
22 лнлтол Фглнс
опију. И како је изгубио оно што је
волео, одлучи да се посвети мудро-
сти и да постане маг. Но како му ова
одлука није чинила никакво задовољ-
ство, тако му није вратила ни тир.
Свако вече седећи на тераси своје
палате, у друштву мага Сембобита и
евнуха Менкера, посматрао је непо-
•мичне nалме на хоризонту, или гледао
на сјајној месечини, како крокодили
плове Нилом, као читава стабла дрвета.
— Човек никада не може да се
довољно природи надиви, говорио је
Сембобит.
— Без сумн>е, одврати Балтазар,
али у природи има много лепших
ствари од палми и крокодила.
Говорио је тако, јер се још сећао
Балкисе.
А Сембобит, који беше стар, рече:
— Постоји феномен земље Нила,
који је чудноват, но кога сам ја обја-
снио. Човек је створен да разуме.
— Он је створен да воли, одго-
sллтлз n г 23
вори fiалтазар уздишући. Има ствари
које се не објашњују.
— Које? питао је Сембобит.
— Неверство жене, одговори кра:в.
Балтазар• међутим, одлучив се да
буде маг, наредfл да се сагради једна
кула, тако висока да се с ње видело не-
колико краљевина и цела површина
неба. Та је кула била од цигле и узди-
зала се над свима другим кулама. Она
није могла бити саграђена пgе, од две
годмнс и Балтазар да би је подигао,
утроiиио је сво благо својега оца.
Ciilкy иоh пењао би се он на врх те
куле и ту је посматрао небо, под упра-
вом мудраца Сембобита.
— Слике на небу, знацл су наше
судбине, говорио му је Сембобит.
А он му одговори:
— Треба их познавати: ти знаци
су тајанствени. И док ја о њима раз-
мишљам ја не мислим на Балкис, а то
је велика добит.
Маг га је учио, између других
24 пнлтол Фг n нс
истина, које треба да позна, да су
звезде утврћјене као клинци на небе-
ском своду, и да треба да зна да по-
стоје планете: Бен, Мероцак и Небо,
које су хрћјаве ; Син и Милита, које
су женске.
— Новац, говорио му је даље он,
одговара Сину, која је зиезда, гвожђе
-- Меродаку, калај—Белv.
А добри је Балтазар говорио:
Ето науке коју хоћу да научим.
За време док учим астрономију, ја
нити мислим о Балкис, нити о чему
другом на свету. Наука је благотворна :
она уздржава човека да мисли. Сем-
бобиту, научи ме да распознајем, шта
разорава ocehaje код људи и ја hy ти
дати почасти у мојој држави.
Тада Сембобит поче да учи краља
мудрости.
Учио га је о апотелесматији по на-
челима Астрампсихија. Гобрија и Па-
зата. Балтазар, у колико је више по-
s ллтазлг 25
сматрао дванаест сунчаних сазвежћја
у толико је мислио мање на Балкис.
Менкера, који је то опазио, веома
се радоваше.
— Признајте, господару, рече му
он једног дана, да је крањица Балкис
под својом хаљином од злата крила
стопале ракљасте, као у козе?
— Ко ти је рекао таку глупост ?
заг;ита краљ.
То је народно уверење, господару
у Саби, као и у Етиопији, одговори
спнух. Тамо сви без увијања говоре,
да краљица Балкггс има ноге длаг<.аве
и стопалу начињену од два црна рога.
балтазар слеже раменима. Он је
зггао да су ноге као и стопале Бал-
кисе створене као и ноге и стопале
у других жена, и да су савршено лепе.
Ипак ова мисао поквари му сећање
на ону, коју је толико волео. То је
била увреда за Балкис, да њена ле-
пота није била увредљивост у мисли-
ма оних, који је презираху. При по-
26 анатол шганс s алтазаР 27

мисли, да је имао једну жену у сrвари је лепа, чини се као да живи, кад
врло лепу, но која је важила као чу- трепери изгледа као божанско око,
довиште, он пронађе неку праву не• које благошhу блиста. Изгледа ми, као
лагодност, и није више желео да по- да чујем да ме зове. Сретан, сретан,
нова види Балкис. Балтазар је имао сретан онај, који се под том звездом
просту душу; али љубав је увек врло буде родио. Погледај Сембобиту како
компликовано осећање. нас ова дивна и величанствена зв°зд а
Од тога дана краљ је постигао посматра.
велики успех у мађији и астролдгији. Али Сембобит не виђаше звезде,
Био је преко мере пажљин у састав- јер је није хтео видети. Мудар и стар,
љању звезда и предказиваше судбину није волео новине.
тако исто тачно, као и сам мудри Сам Балтазар понављаше у ноhној
Сембобит. тишини: Сретан, сретан, сретан онај,
— Сембобиту, рече он, искрено ми k)ju he се под овом звездом родити t
кажи о истинитости мојих прорицања?
А мудрац Сембобит олговори:
— Господару, наука је непогрешна;
но мудраци се увек варају.
Балтазар је имао лепу природну
способност. Он је говорио:
— Нема истине која није божанска,
а исти::а нам је скривена. Ми узалуд
тражимо истину. Међутим ево, ја сам
аткрио једну нову звезду на небу. Она
 s ллтазлР 20

— Зар ви не осећате срамоту, коју

ми је тај црнац нанеа?
- Не, одговори краљ Комаген, ја
је заиста не осећам.
Она га тада срамно отера, а свом ве-
ликом везиру заповеди, да све спреми,
V
за један пут у Етиопију.
- Путујемо одмах, ово вече, рече
она. Наредићу да се погубиш, ако не
буде све готово до заласка сунца.
Еле, већ се по целој Етиопији и Затим кад остаде сама, отnоче
по свима суседним земл;ама био про- да јет.са.
нео глас, да краљ Балтазар више не - Ја га волим! Оа мене не воли
воли Балкис. више! Уздисала је она у искреном болу.
Када глас дође и у земљу Сабе- Еле, једне вечери, кад је Балтазар
јаца, Балкис се расрди као да је била био на кули, посматрајући своју звезду,
издана. Отрча краљу Комагену, који и оборивши случајно поглед земљи,
је у граду Сабе био sаборавио на виде као један дугачак, црни конац,
своју државу, и викну му: који се вијугао у даљини на rіеску
— 3нате ли пријатељу, шта сам пустиње, као мравија војска.
чула? Балтазар ме више не воле, Мало по мало, то што је изгледало
— Шта то мари! одговори јој сме- као мрави,постајаше све веће тако, да
шећи се Комаген, кад се ми волимо. је краљ напослетку распознавао коње,
камиле и слонове.
30 лнлтол ФР n нс
Када се караван био већ прибли-
жио граду, Балтазар разпознаде све-
тлуцање сабаља и вранце гарде кра-
љице Сабе. Он познаде чак и њу, и
тада се веома узбуди. Осетио је да
1 е да је опет заволи. Звезда блисташе
на згниту чудноватим одсевом. А тамо
доле лежала је Балкис у носиљци од
пурпура и злата, мала и сјајна као
и звезда.
Балтазар је ocehao да га неодо
љива сила привлачи њој. Ипак он
окрете главу очајним напором и, ди-
исући очи виде понова звезду. Тада
звезда проговори и рече:
„ Слава Богу на небесима и мир
на земљи, а међу људима добра вола!
„ Понеси измирну, добри краљу
Балтазаре и пођи за мном. Ја hy те
одвести пред ноге малога детета, које
ће се родити у једној штали, између
магарца и вола.
„ То мало дете краљ је над кра-
s Алтазлг 31
љевима. Он ће утешити оне, који xohe
да буду утешени.
„ Он те зове, о Балтазар;т чија је
душа црна као и лице, али чије је
срце просто као у детета.
„ Он те је изабрао, јер си се ти му-
чио, он ће ти дати богаство, радост
и љубав.
„Он ће ти pehu: Буди сиромашан
радошћу; тек је то право богаство.
Још ће ти pefiи: пpaвa је радост у
одрицаtt~у радости. Ј1~уби само мене
и пиког лругог осим мене, јер сам
cом ct ја л~у<ав.п
t 1п те реци, божанска мирноћа разли
се као светлост, по лицу трачнога
краља.
Балтазар, оцаран, слушао је звезду
и осети да је постао други човек.
Сембобит и Менкера падоше лицем
земљи и обожаваху са своје стране.
Краљица Балкис посматрајући Бал-
тазара осети, да он неће моћи више
никад у срцу, које је испуњено љу-
82 лнлтол ФРлнс
бављу божанском, имати љубави и
за њу. Она побледе од гнева и изда
заповест каравану, да се одмах врати
у земљу Сабе.
Кад је звезда престала да го-
вори, краљ и његова два друга сиђоше
са куле . Спремивши количину из-
мирне, саставише караван и кретоше
се где их је звезда водила. Они су
путовали дуго, непознатим пределима,
а звезда је ишла пред њима.
Једнога дана, кад су били на јед-
ном месту где су се . укрштали три
пута, видетце краљеве који су се при-
ближавали са многобројном свитом.
Један је био млад и бео у лицу; по-
здрави Балтазара и рече :
— Ја се зовем Гаспар, краљ сам
и носим на поклон злато детету, које
ће се родити у Витлијему Јудином.
Други се краљ приближавао дру-
гим путом. То је био старац чија бела
брада покриваше груди.
- Ја се зовем Мелкиор, рече он,
s ллт n злг 33
краљ сам и носим тамњан божан-
ском детету, које ће људима показати
истину.
— Ја идем тамо као и ви, одго-
вори Балтазар ; победио сам своју по-
нотљивост, јер ми је то звезда казала.
— Ја сам, рече Мелкиор, победио
свој понос, с тога и ја идем са вама.
И три мага продужиттте заједно
свој пут. 3везда која се видела на
истоку ппгла јс rгред њима дотле, док
iiиje лопіла nипгс места, где је било
Детс іі ту се заустави.
1(Іјд су ридели да се звезда зау-
~ тинтiл n, uiiи CC веома обрадоваше.
И, уiг[ агзши у кућу, нашли су дете
са Mapиjom, његовом мајком, и пошто
су tiсэпадали пред њим, славише га.
()тпорпi+ши затим своје скутове, по-
иудс му злато, тамјан и измирну, као
iито јс и у Еванђељу речено.
ј.ллтлзлI 3
~

Л(ипу flагавг7тАу

IIОПИНА РЕЗЕДА

3'~
 ПОПИНА РЕЗЕДА

Познавао сам некад, у једном селу

Бокажа, једног светог човека, попа,
који је одбијао свако уживање, увек
се са радошћу одрицао и осем жртве
није познавао никакву другу радост.
У својој башти гајио је воћке, зеље
и лековито биље. Но бојеhи се чак' и
лепоте цвеhа, није имао ни руже ни
јасмина. Себи је дозволио само невину
таштину, засадивши неколико стопа
резедом, чија увијена стабљика, тако
понизно цветајући, ни мало није при-
нлачила његов поглед, кад је он чи-
38 анатол ФРа нс
тао свој молитвеник, међу лејама ку-
пуса, а под небом благога Бога. Свети
је човек имао у својој резеди толико
поверења, да је врло често, nponaaehu
и плевећи траву дуго удисао. 4ва
биљка није тражила нигцта више до
само да расте; од једне испресецане
стабљике израсло је понова четири.
Тако мало по мало, помоћу ђаволо-
вом, попина резеда покри један цео
простор четвртасте алеје у башти. Она
пређе чак и леју и у пролазу зака-
чињаше мантију доброме попу, који,
ометан том лудом биљком, двадесет
пута прекидаше цас молитве, или ци-
тања. Од пролећа до јесени свештеник
је сан био намирисан резедом.
Видите ли сад какви смо и колико
смо превртљиви! И заиста, потпуна је
истина, да нас наклоности природе
воде греху. Свети је човек знао добро
да чува своје очи, али је чуло мириса
оставио без одбране, и ево где гаје
сада демон ухватио за нос. Мирис ре-
s алтазаг 39
зеде свети попа удисао је сада са ужи-
вањем и пожудом, а то значи са оним
хрђавим нагоном, који нас гони да во-
лимо радости осетљиве природе и који
нас води у разна искушења. Он је од
тада са мање ревности удисао мирис
небески и мирис Свете Деве Марије;
његова се светост смањи, он као да
је био пао у мекуштво и душа му,
као да је постајала • слична онима не-
мариим душама, које небо одбацује
(>с,; икакне помоliи која нам је добро-
донгли. Нскад у Тебаиди, једноме пу-
стиit,аку украде анtјео један златан
пехар, којим је једино још, тај свети
човек био везан за таштине овоrа
света. Таква је милост учињена и nопи
из 5окажа. Једна бела кокош једног
дана тако марљиво ишчепрка резедину
земљу, да ју је сву истребила. Није
се знало одакле је ова тица дошла.
Ја пак, био бих готов да поверујем,
да је се анђео, који је у пустињи у-
40 лилтол ФРлнс

крао пустињаку пехар , претворио у

белу кокошку, да би разорио сметњу,
која пречаше доброме попи пут ка
савршенству.
)f(илдеру дtисцгеи - .7Т(ијерију

г. iј тІ~Коно
 г. пижоно

Јn r,rnІ іг r►rтио, као што се sна,

гг~ ~ ► j )к1гјЦит сгипатској аркеоло-
гггјгг. f)п() Г,гт пезахналан ирема отаг,т -
г;i гигт, ггауци и самом себи, кад бих за-
хсгглио, што сам, од своје младоrги,
пошао путем, којим часно гредем ве
четрдесет година. Моји радови нису
били некорисни. Мoтy да кажем, ни-
мало се не хвалећи, да моје Усtіомене
На дршку егиііаћанеког огледала, му- .
зеја у Лувру, могу још да даду ко-
ристан савет, ма да носе датум мојих
првих радова. Кад сам дао доста ве-
44 анатоЛ фРанс
лику студију, коју сам доцније посве-
тио једном од бронзаних тегова нађе-
них 1851, у ископинама Сераперна, ја
је за ништа добро нисам сматрао, док
ми она отвори врата Института.
Охрабрен ласкавим пријемом, што
су моја истраживања у том смислу
била примљена од неколицине мојих
нових колега, хтедох једно време да
у једном исцрпном делу обухватим
све мере и тежине у Александрији у
употреби под владом Птоломеја Ау-
лета (80-52). Али сам набрзо затим
увидео да једну, тако ог,шту ствар,
не би требао један прави научсњак да
расправља и да озбиљна наука не зна
да се томе приближи, а да не ризи-
кује, да се компромитује авантурама
свију врста. Опазио сам да, кад по-
сматрам више ствари у један мак, да
тада излазим из општих принципа ар-
хеологије.
Кад данас признајем vгоју заб.пуду,
кад признајем непојмљив ентузијазам,
sалтаз аг 45
који ми је улио прекомерну замисао,
то чиним у интересу младих људи,
који ће се на мом примеру научити,
да побеђују своју уобразиљу. Она је
наш највећи непријатељ. Сваки, који
је учеван, а који не успе да је у себи
угуши, за дубоко знање, за навек је
изгубљен. Ја бејах врло близу од
онога што се зове историја. Какав
падl Хтео сам да паднем у уметност.
Јер историја пијс ништа друго до
умстпост, или чак и лажна паука. Ко
jсз w ме aua да архсолози иду пред
нгторииарима, као и астрономи пред
асrролозима, као хемичари пред алхе-
мичарима, најзад као што мајмуни иду
пред људима? Но, хsала Богу! ја сам
.) се ослободио страха.
Моје треће дело, хитам да кажем,
добро је схваћено. То је била распра-
ва под наеловом: 0 тиоалеши једне
егиаашске даме, у средњем царсиZ,ву,
тго једној неиздашој слсгци. Ту сам ја
расправљао о предмету, ни мало се
46 анатол ФРанс
од ствари не удаљавајући. Ни јецне
опште идеје нисам ја ту унео. Чувао
сам се добро тих посматрања, тога
приближавања и тих погледа, којима
су неки од мојих колега кварили изла-
гања својих најбољих открића. Зашто
ли је то потребно, да једно дело,
иначе тако здраво, има тако чудновату
судбину? К_аквом игром случаја по-
стаје оно за мој разум узрок најстра-
шније заблуде? Али не причајмо дога-
ђаје пре времена и не бркајмо датуме.
Мој је спис био одређен да се чита
на једној јаsној седници пет академија,
почаст тим јединственија, што је ретко
било изабрано дело таквог карактера.
Ове академске скупштине имале су
веома много присталица, од светских
људи, за време од неколико година.
Тога дана кад сам требао да читам
мој рад, сала је била дупке пуна елите
слушалаца. Било је и веома много
жена. Лепа лица и елегантне тоалете
блистаху по трибинама. Моје је читање
sалтазлР 47
слушано са уважавањем. Није било
прекидано оним неразмишљеним и шум-
ним манифестацијама, које наравно по-
дижу књижевна дела. Не; слушаоци
су чували боље држање, хармонишући
са природом дела, које им је изнешено.
Показали су се озо 'иљни и постојани.
Да би пак што боље развијао мисли,
застајкивао сам између реченица, те
сам имао довољно и времена да преко
наочара пажљиво проматрам целу салу.
И могу да кажем, да се није нигле
могло спазити да лете лаки осмеси,
Боже сачувај! Најсвежија лица узела
су била најозбиљнији израз. Изгледал.
је да сам успео да очарам све дуксве.
По где где само, док сам ја читао,
младићи шапутаху на уво један дру-
гоме. Без сумње су расправљали неку
специјалну тачку из мога дејiа.
уак шта више! једна лепа особа
од двадесет и две до двадесет и че-
тири година, седећи у левом углу се-
верне трибине, пажљиво слушаше и
48 анаТ 0 л Фганс
хваташе белешке. Њено лице одавало
је финоћу црта и променљивост заиста
уочљивог израза. Пажња коју прида-
ваше мојим речима, давала је чари ње-
ној чудној физиономији. Она није била
сама. Један велики и снажан човек,
који је носио као краљеви асирски,
дугу, коврџаву браду и црну косу,
стојаше поред ње и с времена јој на
време упућивао тихим гласом по неку
реч. Моја пажња испочетка подељена
на све моје слушаоце, мало по мало,
па се сконцетриса на ову млапу жену.
Она ме инспирисаше, признајем, једна
корист коју би неко од мојих колега
могао сматрати недостојном научнаг
карактера, као што је мој, али ја твр-
дим, да ни они неби остали равно-
душни, да су се као ја налазили на сли-
чном месту. Како сам ја говорио, тако
је она шкрабала, по једном малом џеп-
ном нотесу; очевидно је прелазила,
слушајући мој рад, најсупротније ми-
сли, од задовољства и радости, до
s алтазаР 49
изненађења, чак и узнемирености. Ја
сам је посматрао са све већом радо-
:іналошћу. О, да сам тога дана само
iiy rгосматрао.
Био сам скоро готов; остало ми
Jt да прочитам још свега двадесет и
пет до тридесет страна, кад се на је-
ден мах моје очи, сусретоше са очима
човека са асирском брадом. Како би
BH ()г►јггСiiплгt то игто се тада деси, кад
r1► iiіІ јіг r,iм iuicaм могао да схватим?
јЅ 11► i y јп,1► !ј ;і кkикем то, да ме је у
ј ,qНцм тј►« ііутгеу пгэглсд тога човека
б~цНо у пе rгОЈмrb г t ну забуну. Зенице
r<uJ~i мr rледггху биле су зеленкасте и
і ,i nрЕиt онапс за мене. Ја нисам мо-
riо да отргпем свој поглед. 3аћутао
Uг1м поltпгагзшЕt rлаву. Како сам ја ћу-
Tiіu, UtuІ загљсскашс. 3атим се тишина
пиiiанг.i рггспристре по сали и ја сам
хтео да паставим своје читање. Али
и пислс најсилнијег напора, ја нисам
успео да ишуупам свој поглед, кога
дАЈ1'СА:1At' 4
50 анатол ФРанс
су били тајанствено заковали два жива
зрака светлости. Но то није све. Не-
ким, и сад ми чак, никако необјашњи-
вим случајем, ја почех, противно оби-
чају кога сам се држао целог живота,
да импровизујем. Бог ће једини знати
да ли је то било нехотице. Под ути-
цајем неке стране, непознате, неодо-
љиве силе, ја сам nецитовао са еле-
ганцијом и топлином философских по-
сматрања, о тоалети жена тога времена;
у општим цртама, дајући поетски ка-
рактер говорио сам, нека ми Бог оп-
рости! о вечној жени и жељи, која
игра као дах ветра око намирисаних
велова, којима жене своју лепоту укра-
шавају.
Човек са асирском брадом никако
не престајаше да ме фиксира. Ја сам
говорио. Најзад он спусти поглед и
ја заћутах. Тешко ми је да додам,
да је ова ствар, колико туђа и свој-
ствена мом творачком духу, толико у
супротности са научничком природом,
s алтазаР 51
била поздрављена бурним пљескањем.
Млада жена из северне ложе тапшала
је рукама и смешила се.
Моје место на говорничкој катедри
заузе после мене неки члан академије
Наука, са очитом супротношћу дела,
које се имало чути. Његова зебња
због тога била је можда претерана.
Ствар коју је он читао, слушали су
без великог интересовања. Чини ми
се да је била у стиховима.
Кад је седница била свршена, ја
напустим салу са неколико мојих ко-
лега, који ми поново честитаху са ис-
креноиlћу у коју сам могао да верујем.
3<<државши се један тренутак на
кеју, поред Крезових лавова, да би из
менио неколико поздрава, видех одјед-
ttoh. човека са асирском брадом и ње-
гову лепу пратиљу, где се пењу у
кола. Срећом ја се тада нађох уз јед -
ног красноречивог философа, који се
познавао са великоварошком елитом
4*
52 пнлтол тРлнс
тОЛИКо ИСто, КОлиК0 и са КОсмИЧКИм
теоријама. Млада жена, идући вратима
купеа, фине главе и мале руке, позва
га по имену и довикну му са лаким
енслеским акцентом:
— Ви ме заборављате драги мој,
то није лепо!
Кад су се каруца удаљила, ја за-
питам свог славног колегу за име те
лепе госпође и њеног пратиоца.
Шта! одговори ми он, зар не
познајете мис Морган и њенога лекара
Дауда, који магнетиsмом, хипнотизмом
и сугестијом лечи све болести? Ани
Морган кћи је нај tэоглтијега трговца
у Чикагу. Има ево већ две године
како је дошла у Париз са својом мај-
ком и сад гради ;едну чудновату па-
лату на Царичином авнију. То је особа
веома образована и врло велике инте-
лигенције.
— Ви ме не изненађујете, одго-
ворих му ја. Ја сам већ имао разлога
s ллтазлР 53
да верујем, да је та американка веома
дубоког духа.
Мој се дивни колега осмехну, сте-
жући ми руку.
Ја се пак пожурим у улицу Сен-
Жак, где сам становао већ тридесет
rодина, у једном скромном стану на
горњем спрату, одакле су се лепо ви-
дели врхови дрвета у Луксембуршкој
башти и посадих се за свој писаћи сто.
Ту сам преседео тачно три дана
пред једном статуицом, која је пред-
стављала богињу Пакт са њеном ма-
чијом главом; тај мали споменик но•
саiце један хрђаво схваћен натпис од
Гребола. Спремао сам једну добру ле-
ктиру са коментэром. Мој догађај у
ј институту рставио је био на мене ути-
сак много мањи, но што сам могао
мислити. Ја се нисам никад узбуђивао
ггреко мере. Право да кажеtii, чак сам
мало био и sаборавио на њ и требало
је ггових околности, да би ми ожи-
неле успомену.

54 анатол тРанс
За време од та три дана имао сам
доста времена, да радим своју лектиру
и коментар. Нисам никако прекидао
мој археолошки посао, осем кад сам
читао новине, које су биле испуњене
похвалама о мени. Листови сасвим
страни са разумевањем говораху, са
похвалама о ,,дивној ствари " како су
оцењивали моју студију. „То је от-
криће; говорили су они, г. Пижоно
нам је прибавио једно врло пријатно
изненађење". Но ја и незнам зашто
говорим о тим ситницама, јер сам ја у
осталом увек равнодушан према ономе,
цгта се о мени у јавности говори.
Еле, ја остадох три дана затворен
у свом кабинету, док једног дана не
задрхтах од звука звонцета. Потезање
узице звонцета има у себи нечег тако
заповедничког, чудноватог и непозна-
тог, што ме узбуни и то са таквом
озбиљном зебњом, да сам ја сам оти-
шао да отворим врата.
И кога да нађем пред вратима?
s алтазаР 55
мЈгаду американку која је ту скоро, на
читању моје студије, била тако паж-
љива : Мис Морган главом.
— Господин Пижоно?
- То сам ја.
— Ја вас добро познајет, ма да
сада немате на себи вашу лепу хаљину
са зеленим палмама. Али, о молим, не-
мојте је облачити сад због мене. Ја вас
много више волим у вашој домаћој
хаљини.
Ја је уведох у свој кабинет. Она
баци радознало поглед на nапирусе,
бакрорезе и цртеже свију врста, ко-
јима је кабинет био до таванице обло-
жен, затим посматраше неко време у
тишини богињу Пакт, која беше на
МОМ Столу.
-- Дивна је, ослови ме најзад.
— Говорите ли о овом малом спо-
менику? Заиста, он преставља једну
доста интересантну старииску реткост.
Но, да ли могу да знам, шта чипи част
вашој посети?
56 анатол ФРанс
— Ох, одговори ми она, мени су
тако смешне те старинске реткости.
Она има облик мачке, јединствене фи-
ноhе. Ви не верујете ваљда, да је то
права богиња, зар не, господин Пи-
жоно?
Ја сам се бранио од тако непра-
ведне сумње.
Такво веровање, било би фетиши-
зам, рекох ја.
Она ме изненађено погледа својим
великим зеленим очима.
— Ах, ви нисте фетишист. Ја не
могу да верујем да човек може да
буде археолог, а да буде фетишист.
Како би могла Пакт да вас интере-
сује, кад не би веровали да је богиња?
Али оставимо то. Ја сам дошла го-
сподин Пижоно, да вас видим, због
једне врло важне ствари.
— Врло важне?
— да, због костима. Погледајте ме.
— Врло радо.
— 3ар ви не налазите да ја имам
s аг.тазаР 57
у профилу известан карактер расе ку-
шита?
Ја нисам знао шта да одговорим.
Слично одржавање излази тако исто
и из мојих навика. Она настави:
-- О, то није чудновато. Ја се се-
ћам да сам била египћанка, а ви госпо-
дин Пижоно, да ли сте ви били егип-
hанин? То је чудно. Ви бар свакако
не сумњате, да ми пролазимо ред сукце
сивне инкарнације?
— Ја не знам, госпођице.
-- Ви ме изненађујете, господине
Пижоно.
— Кажите ми, госпођице, шта ми
чини част?..
— А, заиста, ја вам још нисам ка-
з;гла, да сам дошла умолити вас, да ми
пимогнетс дд компонујем једну егип-
1~анску хаљшгу, за костимирани бал,
који даје графица Н * '' {, xohy једну
хаљину најтачније подражавану и упа-
дљиве лепоте. Ја сам већ много н а
томе радила, господине Пижоно. Испи-
58 лнлтол фгл нс
тивала сам своје памћење, јер се врло
добро сећам да сам живела у Теби
пре шест хиљада година. Набавила сам
цртеже из Лондона, Булака и из Њу-
Јорка.
— То је сигурније.
- Не, ништа није сигурније од
унутрашњег открића. Тако сам исто
студирала египатски музеј Лувра; пун
је очаравајућих ствари! Танани и чисти
облици, профили јединствене финоће,
жене које личе на цвеће, и опет у
исти мах, са нечим укоченим и витким:
и затим један бог Бе, који је скупљен
у Сарсеју! Боже мој! како је то све
лепо!
- Госпођице, ја још не знам...
— То није све. Ја сам слушала
вашу расправу о тоалети жене из сред-
њег царства, кад сам хватала белешке.
Мало је тврда, та ваша расправа, но
ја сам је добро окопала. Помоћу свију
тих података, ја сам компоновала јед-
ну хаљину. Али она још није сасвим
s алтлзлР 59
добра. Ја сам дошла да вас молим, да
је поправите. Дођите сутра код мене,
драги господине. Учините ми то, за
љубав Египта. Али сигурно сутра. Ја
вас брзо остављам. Мама ме чека у
колима.
Изговоривши ове последње речи
она одлете; ја изађох за њом. Док сам
ја стиrао у предсобље, она је била на
крају степеница, одакле је долазио њен
јасни глас:
— Сутра дакле! Авни Булоњске
шуме, до виле Саил.
— Ја апсолутно не идем тој бу-
дали, рекох ја у себи.
Сутра дан, у четири сата, ја сам
звонио на вратима њене виле. Један
ме лакеј уведе у једну велику стаклену
дворану, г'де је било нагомилано слика,
статуа од мермера и бронзе; кожне
столице за ношење, биле су претр-
пане порцуланом, перувијанске мумије,
дванаест лутака човечијих и коњских
покривени оружјем, које се истицаху

60 дндтол фРднс
Високим растом; један пољски коња-
ник који је имо на леђима бела крила
и један француски витез у борацком
оделу; шлем на глави једне жене, на-
фракане, са велои. Читаво једно пал-
мово дрво у сандуку дизаше се у тој
сали, а у средини, где се седело, један
гигантски Буда од злата. Под ногама
бога, једна стара жена, гадно обуцена,
читала је Библију. Ја сам још био за-
нет толиким чудима, кад, подигавши
једну завесу од пурпурног сукна по-
јави се госпођица Морган у белом пе-
њоару украшеном лабудима. Она поћје
мени. Два велика Данца, са дугацким
лицем пратили су је.
— Ја с~м сигурно знала да he те
доћи, господин Пижоно.
Ја промрмљах комплименат: Како
би могао да одбијем једној тако ди-
вној особи?
— О, није то с тога, што сам ја
лепа, па ми се ништа не одбија. То
s длтдздг 6]
је зато што ја имам тајну, да сви мо-
рају, да ми се покоравају.
Затим указујући ми на стару жену
која је читала Свето Писмо, рече ми:
— Немојте се устручаватr, то је
мама. Ја вас нећу представљати. Кад би
јој што говорили, она вам не би могла
одговорити; она припада једној рели-
гијској секти, која забрањује узалудан
говор. Та је секта једна од последњик
новости, присталице се облаце у тдак
и једу из дрвене зделе. Мами се много
допадају ти обицаји. Али ви можете
тек мислити, да вас нисал-т звала да
вам гсхворим о мами. Ја hy сад да обу-
чем мој египћански костим. То nehe
трајати дуго. 3анимајте се, разгледајте
ове ситнице.
И она n~e посади преп један орман,
у коме је био један ковчег са мумијом,
више малих статуа из средњег царства,
бубе и неколико фрагмената једног
лепог погреКног тр~бника.
Кад остадох сам, ја узех да исги-
62 андтол тгднс
тујем тај папирус, који ме је интере-
совао тим више, што је носио име,
које сам ве z био читао на једном пе-
чату. То је би~,о име једног преписи-
вача краља Сета 1-ог. Ја с?м одмах
почеи да испитујем и друге интере-
сантне особине тог документа. Не знам
тачно колико сам времена био зане-
шен тим послом; кад инстиктивно осе-
тих да неко стоји иза мене. Окренем се
и видехједну чудну прилику, очешљану
са дугом шиљатом капом у једним
уским корицама, потпуно белу, која
одаваше љупку и чисту младост свога
тела. Од те капе игила је широка ру-
жич?ста туника, припијена око струка
појасом искиhеним драгим камењем, а
затим се спуштала ширећи се и пра-
већи симетричне боре. Руке и ноге
биле су голе и пуне прстења.
Она се окрену лицем мени, обо-
ривши главу на десно раме, у једној
хиератичној пози која је давала њеној
деликатној лепоти нечега божанског.
s алтдздР 63
- Шта, изустих ја, то сте ви мис
Морган?
- да у колико то није Неферу-Ра
главом. Ви знате Неферу•Ра, Леконта
де Лизла, Лепоту Сунца? ..
,Ево је где чезне на својој девојачкој постељи,
,Бледа у фине велове увијена.
Али да, ви не знате! Ви не знате
стихове. То су ипак лепи стихови!..
Еле, да почнемо.
Господарећи мојим осећајима, ја
учиних овој дивној особи неколико
напомена њеној очаравајућој хаљини.
Ја сам јој оспоравао неке детагће, који
се нису слагали са археолошком та-
чношhу. Предлагао сам јој да измени
у прстеновима извесно камење другим,
које је било више у употреби у сре-
дњем царству. Најзад се одлучно ус-
противих да остави једну копчу од
преграђеног емаља. И заиста, тај накит
изгледао је гадно застарео. Сложисмо
се да се она замени једном плочицом
од других каменова, опточеном тана-
/

64 дндтол ФРднс
ним златним ћелицама. Она ме са поР
тпуном покорчошћу послуша и изгле-
дала је толико задовољна са мном, да
је чак хтела и на ручак да ме задржи.
Ја се извиних уредношћу мојих навика
и простотом сЕбичаја и опростим се.
Бг:о сам већ у предсобљу, кад чух
да ми виче:
— Еј, јел доста лепа моја хаљина?
Јел'те да ће све друге жене пуцати
од муке на балу графице H*?
Ја сам био запањен таквим гово -
ром. Али окргнувши се њој, ја је
поново видех и био сам пибеђен ње-
ним чаробним изгледом.
Она настави:
— Ви сте веома љубазан човек,
господине Пижоно. Напишите ми једну
малу причу, па ћу вас много, много,
много волети.
— Ја то не знам, одговорих јој ја.
Она слеже својим лепим раменима
па викну:
БдЛТд 3 дР 65
— Па чему онда користи наука,
кад не уме ни једну причу да да?
Ви ћете ми написати једну причу,
гогподин Пижоно.
•Пошто ни мало не би било кори-
сно да поновим своје одбијање, ја се
повукох ништа не одговоривши.
На вратима се сусретох са оним
човеком у асирској бради, са докто-
ром Даудом, чији ме је_ поглед тако
чудновато узнемирио у сали Инсти-
~ t• тута. Он ми се заиста учини страшан
прсстак и тај ми је сусрет био веома
непријатан.
Бал графице Н био је отприлике
петнајест дана после моје посе.те. Ни-
сам се ни мало изненадио, читајући у
новинама, да је лепа мис Морган
направил сензацију у костиму На-
феру-Ра.
Све до краја те, 1886-те године,
нисам чуо, да се говори о њој. Али
првога дана нове годнне, како сам
sАлтлзАr 5~
66 анатол ro ганс
писао у својој соби за рад један ми
слуга донесе неку корпу са писмом.
— Од Мис Морган, рече ми и о,де.
Корпа је била остављена на мој сто
и из ње се чуло маукање. Ја је отво-
мир: једно мало сиво маце скочи
изнутра.
То није била ангора, већ мачка
једне врсте са Истока, виткија од наше
мачке и врло слична, као што сам ми-
слио, оној врсти, што је у врло вели-
ком броју има по гробницама Тебе,
где су мумије увијене грубим завојима.
Она се протресе, погледа око себе, на-
јежи се, зевну, затим отпоче да преде
и иа се цеша о богињу Пакт, која је
са својим витким телом и финим лицем,
стојала на мом столу. Била је врло
грациозна са својом мрком бојом и
кратком длаком. Изгледало је врло
интелигентна и показивала се, што је
могу1 е више, питома. Ја нисам могао
да појтим разлоге за један, тако нео-
бицан поклон. Писмо мис Морган мало
s алтазаг 67
ме је обавештавало у томе погледу.
Она ми је овако писала:
„Драги господине,
„Шаљем вам једну малу мачку коју
„је из Египта донео доктор Дауд, и
„коју веома волем. Поступајте лепо с
b њом, за моју љубав. Бедлер, после
„ Стевана Маларме, највећи француски
„ песник рекао је :
„Ватрени љубавници и озбиљни науцници
„подједнако воле у својим зрелим годннама
„Моhне и миле мачке, поносе kyha,
„Кпја су као и они зимогрожљиве,и као они куhевне
„Ја немам потребе да вас понова
„молим, да ми напишете прицу. Ви ћете
„ ми је донети на Богојављење. Руча-
„ћемо заједно.
Ани Морган.
n n. П. -- Вашој је мллој мацки
„име Пору."
Кад сам процитао ово писмо ја
погледах Пору-а, који је чуцећи лизао
црно лице Богиt-не Пакт, своје божан-
5*
68 лнатол ФРлнс
ске сестре. Он ме погледа, и ја хте-
дох да му кажРм, да сам од нас двоје
ја тај, који је много више зачуђен.
А самога себе запитах:
-~- Шта све ово треба да значи?
Мало затим ја закључих да ништа
од овога не разумем. Ала сам ја на-
иван. Ја тражим разума у будалашти-
нама једне младе ветрегоње. Радимо,
а што се тиче ове мале животиње,
госпоћја Маглоар моја газдарица, по-
стараће се за њене потребе. Ја се
пак понова бацим на један рад о хро-
нологији, који је за мене био у толико
занимљивији, што сам њи~sе мало уту-
као свога колегу г. Маспера. Пору не
остављаше никако мој сто. Чучећи, са
начуљеним ушима он ме је посматрао
како пишем. Неверов~тна ствар, али
ја тога дана нисам могао ништа друго
да напишем. Мисли су ми се у глави
бркале: све ми падаху на памет неки
одломци из песама и делови из плавих
прича. Легао сам да спавам доста не-
sn лтпзаг 69
задовољан собом. Сутрадан наћјем опет
Пору где седи на мом столу и лиже
шапе. Тога сам дана радио врло рћјаво ;
Пору и ја проведосмо најбоље часове
гледајући се. Сутрадан се понови исто,
прекосутра исто, укратко целе недеље.
Морао сам да будем жалостан ; али
морам заиста да признам да, сам ја
мало по мало моје зло стање узимао
стрпљиво, а затим весело чак. Ужаса-
вајућа је брзина, којом се поштен човек
квари. Богојављенске недеље устао
сам врло радостан и пришао столу,
где ме је Пору, по обичају очекивао.
Узех затим• једну лепу свеску беле
~
хартије, умочих nepQ у мастило и на-
писах једно велиссо иисмо под видом,
као неком свом новом пријатељу : Моџи
доживљаји са једним игајансгивеним
амалином. Писа,о сам цлога тога дана
са чудноватом брзином непрестано гле-
дајући Пору, едну приповетку дожив-
љаја, тако чудновату, тако забавну,
тако i=iарену, да сам се сам веома ра-
70 анатол тРанс
довао. Мој мрацни амалин превариа
се у терету и изложио се . најсмеш-
нијим презирањима. Јbубавници дове-
дени у критичан положај, примали су
од њега, а да он није ни сумњао, једну
неочекивану помоћ. Он је преносио
ормане са унутра сакривеним људима,
а ови ушавши тако у неки нов стан,
плашили су се старих госпођа. Али
како да објасним једну овако радосну
причу? двадесет пута ваљда прснуо
сам у смех, пишући је. Пору, и ако
се није смејао, његов озбиљан лик из.
ражавао је такво задоr,ољство, као и
највеселија мина. Било је седам сати
увече кад сам написао последњи ред
овога nerior делца. Читав један сат
соба је била осветљена фосфорастим
очима Пору-а. Ја сам писао у мраку
тако лако као што би и при свет-
лости једне добре лампе. Најзад кад
сам завршио своју приповетку, ја се
обукох; обукао сам своје црно одело
и белу кравату, затим опростивши се
s алтаза Р 71
са Пору, брзо сиђем низ степенице и
нађем се на улици. Нисам био пошао
ни двадесет корака, кад осетих да ме
неко вуче за рукав.
— Где журите тако ујаче, као ка-
кав месечар?
Тај који ме је питао за објашњење
ј био је мој нећак Марсел; један пош-
тен и интелигентан младић, који је био
осуђен да живи у Салпетријери~). Го-
ворило се да лепо успева у медецини.И
заиста, он би имао доста смисла, да се
само чува свога ћудљивог уибражења.
— Ето, одговорим му, носим једну
своју приповетку мис Морган.
— Шта ујаче, ви пишете припо-
ветке и познајете мис Морган? Она је
заиста веома лепа. Познајете ли и док-
тора Дауда, који је свуда прати?
-- Варалица, шарлатан један!
— Без сумње, драги ујаче, али
заиста чудноват експерименатор. Ни
Бернхајм, ни Лијежоа, па чак ни Шарко
) Крај Париза.
72 анлтол ФРг, нс

нису произвели фенол-гене, који ства-

рају вољу. Он производи хипнотизам
и сугестију без додира, без непосре-
дног делања, посредством извесне жи-
~У(аху T(cukapu.
вотиње. Он се обично служи за своје
експерименте малим мачкама, кратке
длаке. Ево како он ради: он сугерира
мацки известан акт, затит пошље жи-
вотињу у корпи особи, на коју xohe
да делује. Животиња пренесе суге-
стију, коју је примила и предмет на кТzи ЈгиЈтиТF
који се утиче, под утииајем животиње,
ради of:o што је оператор наредио.
— Та није могуће, драги нећаче?
— Потпуно, драги ујаче.
- А каква је улога мис Морган,
у тим лепим експериментима?
— Мис Морган, драги ујаче, чини
те Дауд ради у њену корист и служи
се хипнотизмом и сугестијом, да би
тиме чинила људе глупима, где јој ле-
пота не може да помогне.
Ја га више г:исам слушао. Нека нео-
дољива сила вукла ме је ка мис Морган.
 К zИ ЛИЛИТЕ

Био сам пошао из Париза пред

вече, и провео у једном углу вагона
једну целу, дугу и чryклу снежну но1.
3а тим сам у Х... чекао читавих шест,
бескрајно дугих часова, на једна се-
љачка кола, која су имала да ме од-
веду у Артиг. Долина, чији се бре-
жуљци уздизаху са једне и друге стране
друма и коју сам некад посматрао како
се купа у сунцу, била је сад покри-
вена дебелим снежним покривачем, по
коме се коврчио павит са својим црним
ногама. Мој вођа млитаво тераше ста-

76 лнлтол ФРnнс
рога коња, и ми смо ишли обавијени
бескрајном тишином, кој,у је у разма-
цима реметио жалостиви глас неке тице.
Нерасположен до очајања мрмљао сам
у себи молитву :„ Драги Боже, Го-
споде милосрћја, сачувај ме од очајања
и немој да ми после толико погре-
шака, допустиш ни један грех, који
ми не би могао да опростиш."
Наједном спазим сунце, црвено и
и без зракова, које се као каква кр-
вава жртва клонло хоризонту, под-
cehajyhu ме на божанску жртву Кал-
вера; осетим да ми нада улази у душу.
Точкови су још неко време шкрипали
по снегу, а мало затим кочијаш ми
показа врхом бича тороњ, у Артигу,
који се као сенка издизао у ружича-
стом сумраку.
- Ви ћете да се скинете код па-
рохиске куће ? Познајете ли г. све-
штеника?
-- Познајем га из свог дедиtнства.
s алтазАр 77
Он ми је био утитељ, док сам још
ћјак био.
— Он је учеван у књигама?
- Г. попа Сафрак толико је уче-
вац, колико је и честит, драги при-
јатељу.
-- Да то се говори. Говоре се и
друге ствари.
- А шта се то говори, пријатељу?
— Говори се којешта, кажем само.
— Па шта се још говори?
— Тхе, има их који верују да је
г. попа врачар, и да погађа судбину.
--- Каква будалаштина l
— Ја ништа не кажем, господине.
Али кад г. попа није врачар, који по-
гаћја судбину, зашто онда чита он
књиге ?
Тарнице се зауставише пред паро-
хиском кућом.
Ја оставих ову будалу и пођох за
попином служавком, која ме одведе
своме господину у собу, где је већ
био постављен сто. Затекох г. Сафрака,
78 лнлтол Фгднс
који се био доста изменио за време
од три године, од како га нисам видео.
Његов велики раст погурио се. Вио
је сувише ослабио. Два продирућа ока
сијаху на мршавом му лицу. Нос који
као да је постао веl=iи, спуштао се је
стиснутим устима. Ја му падох у на
ручје јецајући: „Оче, оче мој! Ево ме
јер сам згрешио. Оче мој, стари мој
учитељу, о ви, чија је дубока и та-
јанствена наука застрашивала мој дух,
но која је успокојавала моју душу и
показивала ми ваше материнско срце,
избавите ваше дете из дна провалије.
О, мој једини пријатељу спасите ме;
осветлите ме једина светлости моја!"
Он ме загрли, смешкагпе се оном
дивном добротом, којом ми је дао
толико примера у мојој првој младо-
сти и узмичући корак назад, као да
ме боље види, рече ми:
-- Е, збогом! поздрављајуhи ме по
начину свога краја. Јер г. Сафрак је
био рођен на обали Гароне, у сред
4.
; s ллтаалР 79
постојбине оних славних вина, који
су изгледали као ситво његове пле-
мените и мирисне душе.
Пошто се са успехом бавио фило-
софијом уБордоу, Поатијеру и Паризу,
као једину милост тражио је само је-
дан кутак у крају, где се родио и где
је хтео да умре. 3а читавих шест го-
дина, свештеник из Артига, у овом
забаченом селу примешивао је, најду-
бљу побожиост и највишу науку.
Е, збогом дете моје! понови он.
Ви сте ми писали, јављајуtи ми о свом
доласку, писмо које ме је веома га-
нуло. Дакле истина је, ви нисте ни
мало заборавили свога старог учитеља?
- Ја хтедох да се бацим пред њега,
поново муцајуhи: „Спасите ме, спа-
сите!" Али ме он задржа покретом,
који је заповедио и био благ у исто
време.
- Ари, рече ми, то што имате да
ми кажете, рећићете ми сутра. Сад
gp андтол w Ранс
sалтазар 81
пак, огрејте се. 3атим ћемо вечерати,
учитеља. С тога сам вас ја одмах и
јер је вами и хладно и гладни сте!
заволео. Ја волим смелост код једног
Служавка донесе на сто чинију, ода-
Аришћанина. Вера не треба да буде
кле се дизао стуб мирисаве паре. То
бојажљива, кад безбожност показује
беше нека стара жена, чија је коса била
несавладљиву смелост. Црква нема да-
покривена црном свиленом vгарамом и на_
нас само јагањце ; њој треба и лавова.
чијемсе збораном лицу чудновато ме-
шала лепота типа са ружношћом пре-
I;o he нам опет дати очеве и док-
торе, чији поглед обухвата све науке?
старелости. Ја сам био веотаузбуђен; па
Истина је као и сунце ; треба имати
ипак, мир светог обиталишта, веселост
орлово око, да би ;е могли посматрати.
ватре од суварака лозе, белога засти-
— Ах, господин Сафраче, ви, ви
рача, насутог вина и топлога јела,
имате у свима питањима такво око;
пређоше мало по мало и на моје распо-
њега ништа не може да засени. Ја се
ложење. Једући, ја сам скоро био и за-
сећам да су ваша мишљења ужасавала
боравио да сам дошао огњишту овога
по кад кад чак и ваше колеге, ма да
свештеника да би заменио сиромаштво
их је светост вашег живота испуња-
гриже своје савести, богатим ружама
вала дивљењем. Ви се нисте бојали но-
покајања. Г. Сафрак ме потсети на
вина. Тако сте на пример, били склони
давно већ прохујале часове, који су
да признате множину настањених све-
нас састављали под кровом колежа где
това.
је он исповедао философију.
Његово око сену.
— Ари, рече ми он, ви сте били
— Шта говоре плашљивци кад чи-
мој набољи ђак. Ваша хитра интели-
тају моју књигу? Ари, под оsим лепим
генција непрестано је ишла пре мисли
БАЛТАЗАР 6*
82 n натол ro рАнс
небом, на овој кугли, коју је Бог из
чисте љубави створио, ја сам размиш-
љао, ја сам радио. Ви знате да ја го-
ворим доста добро јеврејски, арапски,
персиски и некалико наречја Индије.
Ви тако исто знате, да сам овде пренео
једну богату књижницу старих руко-
писа. Ја сам дуbоко утцао у познавање
језика и у најпрвобитнија тума чењаза-
коника источњачких научњака. Ја тек
што нисам завршио моје дело „По-
стаање", које препорађа и уsдиже ово
свето тумачење, чије развалине без-
божна наука мисли да већ гледа. Ари,
Бог је у свом милосрђу хтео, да нај-
зад наука и вера буду измирене. Да
би извео такво једно зближење, ја
сам пошао од ове идеје: Свето Писмо
7
надахнуто Светим Духом, говори само
оно што је истина, али оно не каже
све оно, што је истина, Па како би
вам и казало, кад је њему једини
циљ да вас уведе у оно, што је по-
требно за наш вечни спас?
_ s алтазаг 83
Осим тог великог циља ништа
друго не постоји за њега. Његова је
намера тако исто проста, као што је
и велика. Она је потпуна и ограничена.
У њу није ништа стављено, што би
задовољило радозналост световњака.
Еле, безбожничка наука не би требала
сувише да триумфује због трпељивости
Бога. Време је већ да се каже: „I-Ie,
Свето Писмо није лагало, јер јогц није
све ни открило ". То је истина, коју
ја проповедам. Помажући се геологи-
јом, преисториском археологијом, ис-
точњачком космогонијом , хититским
и сумеријанским споменицима, преда-
њима халдејским и чавилонским, ан-
тичким легендама сачуваним у Тал-
муду, ја сам утврдио егзистенцију пре-
адамита, о којима надахнути писац Би-
тије~) не говори само из тог разлога
што њихово постојање ни мало није ин-
тересовало вечито спасење деце Ада-
*) Прва Мојсејева књига,
б*
84 анатол тr анс
s алтаза r 85
мове. Чак шта више, б;іижљиво испи-
која ће вас обавестити у том погледу.
тивање првих глава Битије, указало ми
Ја треба, да би испунио једну строгу
је на постојање два уступна стварања,
дужност, да поднесем то дело Високо-
одвојених дугим временом и од којих
преосвештенству и да измолим одо-
је друго, тако рећи, прилгођавање јед-
брење Његове Светости. Рукопис је
ног округа земље потребама Адамо-
сада код архиепископа и ја очекујем
вим и његовог поколеwа.
свакога тренутка одговор, који ће по
Он заста један тренутак, па настави
свима изгледима бити повољан. Драго
тихит гласом, једном заиста побожном
моје дете, пробај ове печурке из наших
озбиљношћу:
шума и ово вино из нашег подрума
Ја, Марцијал Сафрак, недостојни
и кажи, зар ово није друга обетована
свештеник, доктор теологије, подврг-
земља, док је прва била само слика и
нут као послушно дете аукторитету
предсказање.
нашег светог оца Папе и сабора ја
Од тога тренутка, разговор, више
тврпим са апсолутном сигурношћу -
интиман, односио се на наше зајед-
да је Ал, ам, створен по слици божјој,
ничке успомРне.
имао две жене, од којих је Ева друга.
- Да, дете моје, говораше ми г.
Овај ме чудноват говор мало по
Сафрак, ви сте били мој ђак, према
мало веома узбуди и ја сам у њему
коме сам имао особиту наклоност. Бог
чудновато учествовао. Тако сам се
дозвољава претпостављања, кад се она
исто разочарао, кад ми г. Сафрак, на-
оснивају на праведном нахођењу. Еле,
лактивши се на сто, рече:
ја сам одмах,увидео, да у вама има
- Али доста о тој ствари. Једног
способности за једнога човека и за
дана можда ћете читати моју књигу,
једнога хришћанина. То не значи да
86 n нлтол ФРлнс
се у вама нису показали и велики не-
достатци. Били сте несталан, неодре-
ђен, брзо сте се збуњивали. Врлине
још неиспољене, биате су скривене у
вашој души. Ја сам вас волео због
вашег великог неспокојства, као што
сам ~ волео другог од свијих ученика,
због других својстава. Павла Ервија
сам волео са непоколебливе сталнасти
његоваг духа и срца.
Код тог нмена ја поцрвенех, побле-
дех и једва се уздржах да не викнем,
а кад сам хтео да одговорил7, било ми
је немогуће да почнем. Изгледа да г.
Сафрак није приметио моју забуну.
Ако се не варам то је био ваш
најбољи друг, додаде он. Ви сте и
остал.и у присном пријатељству са њим
зар не? Знам да је уцгао у дипломат-
ски позив, где му се предсказује лепа
будућност. Желим му да у најскоријем
времену буде позват пред nапеку сто-
лицу. Ви имате у њгму верног и ода-
ног пријатеља.
s ллтлзпг 87
Драги оче, одговорих му ја са на-
пором ја ћу вам сутра говорити о
Павлу д' Ервију и о другој једнај лич-
ности.
Г. Сафрак ми стехсе руку. Ми се
опростисмо и ја се повукок у собу,
која је за мене бил? спремљена. У сво •
foj постељи, која је мирисала на лаван-
дулу, сањао сам као да сам још дете
и да се, клечећи у каnели гимназије
дивим белим и сјајним женама, чији
су столови били пуни, кад одједном
неки глас, који је излазио из једног.
облака, проговори више моје главе и
рече.
„Ари, ти мислиш да волиш њих у
Богу, али, ти волиш Бога у њима."
Ујутру кад сам се пробудио, видех
г. Сафрака више моје постеље.
— Ари, рече ми он, хајдете да слу-
шате службу, коју ћу да служим за
вас. После службе бићу готов да чујем
то шта имате да ми кажете.
Црква Артига је један мали храм
88 АНАТОЛ ФРАНС
у романском стилу, који је још цветао
у Аквитену XII-or столећа. Кад је пре
двадесет година преправљена, добила
је зsоник, који у првобитном плану
није био предвиђен. Но бар је, ма да
је била сиромашна, сачувала своју чи-
сту наготу. Ја се придружих, колико
ми је год то дух дозвољавао, молит-
вама свештеника, који је служио, а за-
тим се са њим вратим у парохиску кућу.
Тамо смо доручковали мало хлеба и
млека, затим уђосмо у собу г. Саф-
рака.
Пошто је приближио столицу огњи-
шту, више којега беше обешено једно
распеће, позваи мене да седнем и кад
сам сес преко од њега даде ми знак
да говорим. Напољу је падао снег. Ја
поцех овако:
— Оче, има десет година како сам
изашао испод ваших руку и ушао у
свет. Ја сам сачувао своју веру; али
ах, не и своју чистоту. Но ја немам
потребе да вам излажем своје биће;
БАЛтАЗАР 89
ви га познајете, ви, мој духовни воћја,
једини управљач моје савести. Међутим
ја сам брзо преживео један догаћјај,
који је разорио мој живот. Прошле
године, моја пор ~дица одлуци да ме
жени, а и ја сам се с тим радо сагла-
сио. Девојка која ми је била одрећјена
имала је све добре стране, које роди-
тељи обично траже. Чак шта више
била је и лепа; допаде ми се и ја уместо
јецног више рачунског брака, имао
сам да се оженим из љубави. Мoja
просидба би примљена. Верише нас.
Cpeha и мир живота изгледаше да
су ми осигурани, кад добијем једно
писмо од Павла д' Ервија, који ми,
враћајући се из Цариграда, јављаше о
свом доласку у Париз и изражавао је
великц жељу да ме види. Ја пожурих
до њега и јавих му о своiој женидби
Он ми срдачно честита.
— Стари мој друже, рече ми, ја
се радујем твојој среrи.
Ја му рекох да се надt:м, да he ми
 90 анатол тРанс
бити сведок, и он се прими врло радо.
Дан моје женидбе био је одређен за
15 мај и то је морало бити свршено
н~ ►јдаље до првих дана јуна.
-- Ето, ја сам добро, а ти?
-- О ја, одговори он са осмехом,
који је у исто време изражавао и ра-
дост и жалост, ја! каква промена!.. ја
сам будала... једна жена... Ари, ја сам
и срећан и несрећан! Како да назовем
срећу, која је стечена рђавим делом?
Ја сам издао, ја сам у очајање бацио
једног одличног пријатеља; са мном
је свршено тамо, тамо у Цариграду...
Г. Сафрак ме прекице:
— Сш►е мој,. избаците из свога
приповедања погрешке других и не
i
именујте ми никога.
Ја обећах и продужих овако :
— Тек што је IЈавле престао да
говори, кад у собу уђе једF~а жена.
Очигледно то беше она: Обучена у
собњу јутарњг хаљину, изгледала је
као код своје куће. Ја ћу вам са јед-
s алтазаР 91
►►ом речи описати страшан утисак, који
је она на мене учинила. Она ми није
изгледала ириродна. Ја осећам колико
је овај израз нејасан, и како хрђаво
изражава моју мисао. Али ће можда
у току причања постати разговетнији.
3аиста, у изразу њених очију од злата,
који на махове бацаху снопове вар-
ница, у превоју њених загонетних уста,
у саставу ,угаситог и светлог уједно,
тела, у игри линија супротних, а на-
рочито хармоничних њених облика, у
ваздушастој лакоћи њених корака, до
њених голик руку, на које, као да су
била привезана крила; најзад у целом
њенам жарком и ваздушастом бићу,
ја као да осетих нешто противно бићу
човечјем, нешто вицге и ниже жени,
оној жени какву је Бог створио у
својој неизмерној доброти, да би била
наш друг на овој земљи прогонства.
Од тренутка кад сам је видео, једно
осећање noiie се у моју душу и сву
је испуни: осетих неизвесну одврат-
92 дндтол ФРднс
ност према свему ономе, што није
5ил.о та жена.
Кад је виде да уђе, Павле се лако
намршти, али одма затим очаран, по-
куша да се насмеје.
- Леила, да ти представим свог
најбољег пријатеља.
Леила одговори:
-- Ја познајем г. Арија.
Ова је њена реч требала да буде
ч vдновата, јер заиста ми се нисмо ни-
када видели; али глас којим је то из-
говорила, био је још чудноватији. Кад
би кристал могао да мисли, он би
тако исто говорио.
Мој цријатељ Ари, додаде Павле,
жент-т се кроз шест недеља.
Код тих речи, Леила ме погледа
и ја сам јасно видео да њене златасте
очи говоре не.
Ја изађох веома уsбуђен, а мој
лријатељ није псказивао ни најмање
воље да ме задржи. Целога тога дана
ја лутах, насумце по улицама, празних
s длтл s дг 93
груди и врло тужан; затим нашавши
се у вече срећом на булевару, пред
једним цвећаром, сетим се своје ве-
ренице и уђем да узмем за њуједнэ
грану белог јоргована. Тек што сам
узео цвет у руку, кад ми га једна
мала рука отрже, и ја видех Леилу
rде изађе смеју~и се. Била је обучена
у једну кратку сиву хаљину, у тако
исто сив капут и са једним малим
округлим шеширом. Тај походни ко-
стим Парижанке, треба да кажем, ста -
јао је веома хрђаво вилинској лепоти
те особе, и изгледало је на њој као
неко туђе одело.
Међутим, кад је спазих осетих да
сам је заволео неугасивом љубављу.
Хтео сам да јој приђем, али ми она
измаче у гомили пролазника и кола.
Од тога тренутка, ја не живљак
више. Неколико пута ишао сам код
Павла, али Леилу нисам видео. Он ме
је примао пријатељски, али ми о њој
није говорио. Ми нисмо имали шта
94 лн птоп ФРанс
да кажемо једно другом и ја га жало-
стиво остављах. Најзад једнога дана
собни ми слуга рече: „господин је
изашао." И додаде: ,,Xohe ли госпо-
дин са госпоћјом да говори?к да одго-
ворим му ја. О, оче! та реч, та мала
реч! Могу ли икада какве крваве сузе
њу да искупе? Уђох. Нађох је у салону,
упола заспалу на дивану, у једној
хаљини жутој као злато, под коју беше
скупила ноге. Ја је видех... Но не,
ја више нисам видео. Грло ми се наје-
дном осуши, ја нисам могао да гово-
рим. Дах измирне и мириса, који је
долазио од ње опи ме чежњом и
жељом и као и сви мириси тајанстве-
нога Истока, уlјоше ми одједном у
уздрхтале ноздрве.
3аиста не, та жена тамо, није била
природна, јер ништа на њој не беше
човечије; њено лице није изр~жавало
никакво, ни добро ни зло душевно
осећање; али зато опет једно сладо-
страшће и чулно и божанско у исти
s ллтпзпг 95
мах. Без сумње, она виде моју забуну,
јер ме гласом, који је био јаснији од
песме потока у шуми, запита:
— Шта сте хтели?
Ја се бацим гред њу и кроз сузе
викнух:
— Ја вас волим до лудиr;а!..
Тада она рашири руке; затим обо-
ривши на мене страсни и светао поглед
својик очију рече:
Зашто то нисте раније рекли, драги
пријатељу?
Неописани тренутак 1 Ја стегох обо-
рену Јlеилу у свој загрљај. Чинило ми
се, да се заједно узносимо на небо
и да ћето га цело испунити. Осетих
да сам постао раван Богу и веровао
сам, да на својим грудима имам сву
лепоту света и сву хармонију природе,
звезде и цвеће и шуме које певају и
реке и дубока мора. У једнан пољубац
унео сам бесконачност. ..
Код тих речи, г. Сафрак, који ме
је посматрао већ неколико тренутака
96 Ан лтол ФРАнс
са општим нестрпљењем, диже се и
стојећи право према огњишту, загр-
нувши своју мантију до колена, да би
огрејао но~е, рече ми са строгошћу,
која је ишла до презирања чак:
Ви сте један сажаљења досто-
јан богохулник и, далеко од тога да
се гнушате својих злочина, ви их испо-
ведате са п ©носом и задовољством.
Ја вгс више не слушам.
Код тик речи мене облише сузе и
ia га замолих за опроштај. Задовољан
што је моја смерност била искрена,
он ме позва да продужим своје приз-
нање, под условом да оно буде учи-
њено од моје добре воље.
Продужим своју причу где сам био
стао са одлуком, да је скратим, што
је могуће више.
— Ја оче, оставих Леилу, мучену
грижом савести. Али од сутра она
поче да долази мени и тада поче
живот, који ме је ослабљавао сластима
sллт n злг 9Т
и мукама. Био сам љубоморан на Павла,
кога сам издао, и смртно сам патио.
Ја не знам да ли од љубоморе има
недостојнијега зла,које испуњава душу
одвратнијим сликама. Леила, да би ме
ублажила, није се устручавала чак ни
да лаже. H иначе њено понагпање било
је необјашњиво. Ја не заборавлhах коме
сам причао, и добро сам се чувао да
не уврецим ухо најчеститијега све-
штеника. Казао сам само да је Леила
била чудновата у љубаВи, коју ми је
давала. Али у ствари она је улила у
моје биће сав отров сfтадострашћа.
Нисам могао да будем без ње и бојао
сам се од пропасти. Леила је била
потпуно ли.ггена онога што ми зовемо
морални осећај. Но зато се није тре-
бало мислити, да је се она показивала
хрђава и сурова. Она је на против
била блага и пуна милосрђа. Тако исто
она не да није била не интелигентна,
али њена интелигенција, није била исте
БАЛТАЗАр 7*

природе као и наша. Говораше мало
и одбијала је да одговори на свако
питање које јој се постави о њеној
прошлости, Она није знала ништа од
онога што ми знамо, а на против
много ствари, које ми запостављамо,
она је знала. Одрасла на Истоку. знала
је много персиских и хиндустанских
легенди, које је прицала монотоним
гласом, са бескрајном умиљатошћу.
Кад би је цовек чуо како прича, о
дивној зори света, рекао би да је
савременица младости земље. Ја јој
то рекох једног дана, а она одговори
смешећи се:
- Заиста, ја сам стара.
Г. Сафрак, једнако стојећи пред
огњиштем, од неколико тренутака био
се нагао к мени у положају пажљивог
очекивања.
Продужите, рече ми он.
- Ја сам оче, неколико пута питао
Леилу о њеној вери. Она ми одго-
вори да је она нема и да и не осећа
s алтазаР 99
потребу за њом; да су њена мати и
сестре биле кћери божије, и да она
ипак зато не осећа према њему никакво
богопоштовање. Она је носила о свом
врату један медаљон, у коме је било
мало црвене земље, за коју реце да
је побожно скупила за љубав своје
мајке.
Тек што сам изговорио те речи,
кад г. Сафрак, побледе и задрхта, трже
се и стежући ме за руку, викну мn
на уво:
- Она је рекла истину. Ја знам,
ја знам сад ко је било то створење.
Ари, ваш инстикт није вас преварио.
То није била жена. Довршите, довр-
шите молим вас.
- Ја сам, оче, довршио скоро. Ах,
ја сам раскинуо, за љубав Леиле, све-
чану веридбу; ја сам издао свог нај -
бољег пријатеља. Ја сам увредио Бога.
Кад је Павле чуо за неваљалство Леиле,
хтео је да полуди од бола. Претио је
7*
100 n нлтол тРлнс
s ллтлзлР 101
да he је убити, али му она благо
велика открића. Ево шта буни понос
одговори: наших модерних скептика. Ми данас
— Пок,ушајте пријатељу; ја hy же- живимо у чудима као и нрви људи.
лети да умрем, али не могу. Слушајте, с~iушајте! Као што сам вам
Шест месеци она ми се предавала; рекао, Адам је имао прву жену о којој
затим, једноi•а јутра саопшти ми, да се Свето Писмо не говори али, са којом
враћа у Персију, и да ме више неће
нас упознаје Талмуд. Она се звала
видети. Ја сам плакао, јецао, викао: — Лилита. Нацињена не од једног од
Ви ме нисте никад ни волели! Она ми
његових ребара, већ од црвене земље,
са благошћу одговори: „Не драги при- коју је он сам створио, она не беше
јатељу, колико има жена које сте ви
тело његовог тела. Она се драгово-
исто овако волели, а које вам нису
љно растави с њим. Он је још живео
давале оно, што сте ви добили од
у невиности, кад га она остави, да
мене. Ви ми још дуrујете захвалност.
оданде оде у оне крајеве, где се
Збогом."
много година после тога настанише
Остадох два дана између беснила
Перси, а где су тада били настањени
и запањености. 3атим, мислећи о спа-
преапамити, много лепши и много ин-
сењу своје душе, ја сам дојурио к
телигентнији од људи. Она дакле није
вами, оче. Ево ме, чистите, подигните,
узела уцешћа у греху нашег првог оца
очвршћавајте моје срце! Ја је још волим 1
и није била окаљана првобитним гре-
Ја престадох да говорим. Г. Саф-
хом. Тако је исто умакла проклетству,
рак остаде замишљен, с главом у ру-
дато Еви и њеном потомству. Она је
кама. Он први прекиде ћутање :
изузетак бола и смрти, и пошто нема
— Сине мој, ето то потврђује иоја
да спасава пушу, она је неспособна за
102 анптол фганс
заслугу, као и за грешку. Ма шта да
чини, она не чини ни добро ни зло. Њене
кћери, које има из неког тајанственог
брака, бесмртне су као и она, слободне
за своја дела и мисли, јер о;:е не могу
ни да добију, ни да изгубе пред Богом.
Еле сине мој, ја сам видео по извес-
ним знацима, да је створење које вас
је оборило, та Леила, кћи Лилите. Мо-
лите, се ја ћу вас цути сутра на испо-
вести.
Он оста један тренутак замишљен,
затим, извукавши из ;вог џепа једну
хартију настави:
Cunoh, кад сам вам пожелео добру
ноћ, примио сам од разносаца, који се
у снегу био задоцнио, једно туцно
писмо. Г. намесник ми пише, да је иоја
књига ожалостила његово преосве-
штенство и био се онерасположио уна-
пред још, због радости Кармелићана.
То је Писмо, додаде он, пуно бојажљи-
вих предлоги и мишљења, која су већ
осуђена од доктора. Његова преузви-
. snлтазаР 103
шеност није одобрио дело, на коме је
рађено и дању и ноћу, а што је тако
шкодљиво и по здравље. Ето шта ми
пишу. Али ћу ја ваш догађај да испри-
чам преузвишености. Он ће му дока-
зати да Лилита постоји и да ја то не
маштам.
Ја замолих г. Сафрака да ме са-
слуша још један тренутак:
— Леила ми је, оче, отишавши ос-
тавила један лист од кипра по коме су,
каменом писаљком исписана слова која
ја не могу да читам. Ево те амајлије.
Г. Сафрак узе тали ивер који сам
му пружио, пажљиво га испитиваше
затим рече:
Ово је писмено на персиском језику
i
лепога доба и без икакве муке, пре-
води се овако:
МОЛИТВА ЛЕИЛЕ, кЋЕРИ 11ИЛИТЕ.
Боже мој, гсогаљи мгс смрис, јер сам оиробала
живоис. Боже мој, дај ми грижу савесиси, да би
нашла уживања. Боже мој, начини ме сличном
хћерима Евиним.
 LAETA ACILIA

I
Лета Ацилија живила је у Марсељу,
за владе царг Тиберија. Удата већ не-
колико година за једног римљанина,
који се звао Хелвијус, још никако није
имала деце и веома је желела да буде
тати. Једнога дана, кад је ишла у храм,
да се помоли Боговима спази у ход-
нику храма једну групу људи, упола
голих, мршавих, израњављених губом
и циревима. Она застаде на првом сте-
пену споменика. Лета Ацилија била је
сажаљива, Она сажаљеваше сиротахе,
али ју је о'ило страх, јер никад није
видела просјаке тако дивље, као ови
који се тога тренутка гураху пред 7
 s ллтлзлР 109
108 АНАТОЛ ФРАнС

њом, црни као земља, троми, са својим
празним торбама, које им беху попадале
на голе ноге. Она побледе и принесе
руку срцу. Не могући ни да пође на-
пред, ни да бега, осети да ј ој се ноге пот-
секоше, док се одједном из групе тих
бедника не одвоји једна жена, дивна по
лепоти и упути се њој.
- Не бој се, о млада жено, рече
та непозната сигурним и благим гла-
сом, ови, што их овде гледаш, нису
сурови људи. Они не доносе превару
и неправду, већ истин4Т и љубав. Ми
долазимо из Јудеје, где је Божији син
умро и васкрсао. Кад је се он вазнео
с дгснР стране оца, они који у њега
вероваху, велика су зла издржали.
Стевана је народ каменовао. Нас пак
свештеници метнуше у једну лаћју без
једра и без крмила, остављени тако
морским таласима, да тамо скончамо.
Али Бог, који нас смртно воле, сретно
нас доведе у пристаниште овога града.
Али авај! Масалијати су тврдаце, идо-
лопоклоници и сурови. Они су пустили
ученике Исусове, да од глади и зиме
овај
помру. И да нисмо прибегли у
свето уто-
храм, кога они сматрају за
одвукли у
чиште, они би нас већ
мрачне тамнице. Па ипак, они he при-
,
стати да нам пожеле добродошлицу
вест.
јер им ти доносимо добру
npyuu
Овако говорећи странкиња
озна-
руку према својим друговима и
чавајући свакога понаособ рече:
— Овај старац који је теби, жена
то је
управио свој светли поглед,
слепог од
Седон, кога је учитељ као
роћјења, излечио.
Седон данас види са истом јасно-
невидљи-
ћом, како вилљиве тако и
чија
ве ствари. Овај други старац,
, то
је брада бела, као снег са брегова
човек,
је Максимин. Онај, још млад
, то
који изгледа да је јако уморан
богатство
је мој брат. Он има велико
моја
у Јерусалиму ; поред њега стоји
слу- /
сестра Марта, и Мантила верна
 110 анатол Фганс
жавка, која је, у сретним временима,
брала маслину на брегу Бетанији.
- А ти, запита Лета Ацилија, чији
је глас тако мио, а лице тако лепо,
како је твоје име?
- Ја се зовем Марија - Магдалена,
одговори Јеврејка. Ја погађам по зла-
тном везу твоје хаљине и по невином
поносу твога погледа, да си ти жена
некога од главних становника овога
града. Зато сам ја и пришла теби да
ти, за љубав ученика Исуса-Христа,
покренеш срце својег супруга? Реци
томе богатом човеку: „Господару, они
су голи, обуци их; они су гладни и
жедни, подај им хлеба и вина, и Бог
ће нам у своме царству вратити оно,
што смо у његово име познавали."
Лета Ацилија одговори:
- Марија, ја ћу уцинити то што
ти тражиш. Мој се муж зове Хелви-
јус, он је племић и један је од најбо-
гатијих становника града; он ми никад
дуго не одбија оно што хоћу, јер
валтазаР 111
ме воле. Сада ми твоји другови, о
Марија, не задају више страх, ја ћу
смети да пројем близу поред њих,
ма да им чиреви покривају удове, и
иг,ем у храм, да се молим бесмртним
Еогавима, да ми даду оно што желим.
А.вај! До овога дана, они су ме увек
одбијали!...
Марија јој, раширивши обе руке,
г~репречи пут.
- Жен(), викну јој, цувај се добро
да обожаваш лажне богове. Не тражи
од мра.морних кипова речи, наде и жи-
вота. Само је један Бог, тај је Бог
створио једног човека, моје косе обри-
сале су ноге његове.
Код тих речи муње и сузе у исти мах,
силно потекоше из њених оцију, које
је било мрачније од неба буре, и Лета
Ацилија рече у себи:
- Ја сам ггобожна, тачно извр-
шавам обреде које вера прописује, али
у овој жени има неког чудноватог осе-
ћања божанске љубави.
/
112 Анатол ФРАнс
БАЛТАЗАР 113
А Магдалена у заносу продужи.
ну. То беше Бог Аврама и Јакова. И
-То беше Бог неба и земље; седећи
оним истим рукама, којим је створио
на клупи пред кућом у сенци старе
сунце и звезде, миловао је образе ново-
смокве, приповедао је алегоричне при-
рођених, које су му, на прагу коле-
че. Био је млад и леп; хтео је да буде
ба, подносиле радосне мајке. Он сам
вољен. Кад је долазио да вечера у
био је прост као неко дете, а ожи-
кућу моје сестре, ја сам седела крај
вљавао је мртае. Т:: видиш, међу нашим
његових ногу, а са његових усана теци-
друговима тога брата, кога је подигао
јаху речи као вада потока. А кад се
из гроба. Погледај, о жено! Лазар је
тоја сестра потужи на моју леност;
сачувао на своме челу бледило смрти,
и кад је казала: „Рави, кажи јој, да
а у очима страхобу видевши чисти-
је право, да ми и она помаже да спре- лиште.
мам вечеру", он ме је извињавао сме- Али од неког тренутка Лета Аци-
шећи се, остављао ме је код својих лија, није више слушала.
ногу и говорио ми је да сам пошла Она подиже, према Јеврејци своје
добрим путем. Изгледало ми је као да
безазлене очи и своје мало сјајно чело,
пред собом гледам, неког младог пла
► па јој рече:
нинског пастира, па ипак му очи севаху - Марија, ја сам жена побожна,
пламевом, који је био сличан ономе,
привржена вери својих отаца. Безбож-
што је излазио из чела Мојсејева. Њего-
ност је хрђава за мој ј1ол. А супрузи
ва благост личила је на ноћни мир, а једнога римскога племића нг прилици
његова срџба беше страшнија од муње.
да пригрљује верске новости. Ја и
Волео је слабе и мале. Деца су трчала поред тога признајем, да на Истоку има
пред њега на пут Е хватала га за хаљи-
БАЛТАЗАР 8*
114 анатол ФРанс
добрих богова. Тог твог бога, Марија,
ја држим за једног од тих. Ти ми рече,
да је он волео малу децу и да их је
љубио у образ, у наручју младих мајки.
По томе, ја познајем да је то један
Бог милостив према женама; жалим што
није био у почасти аристократије и
међу великодостојнициriа, ја бих му
тада радо принела на жртву колачаса
медом. Али слушај, Јеврејко. Призови
га ти, он те воли, и тражи му за мене
оно, за шта ја не cмeм да га молим и
за шта су ме моје богиње одбиле.
Лета Ацилија изговорила је ове
речи са устезањем. Она ућута и по-
црвене.
— Шта је дакле, запита живо Ма-
гдалена, шта недостаје жено, твојој уз-
немиреној души?
Стишавајући се мало по мало Лета
Ацилија одговори:
— Марија, ти си жена, и ма да те
ни мало не познајем, дозвољено ми је
да ти поверим једну тајну жене. За
i s алтазаР 115
време од шест година, од како сам
удата и ја још никако немам деце,
а то је за мене велики бол. Требало
би ми једно дете да га волим; љубав,
што је имам овде, у срцу, за мало
биће које очекујем, а које можда uehe
никад доћи, загушује ме. Кад би ми
твој бог, Марија, учинио твојим по-
средовањем, то за што су ме моје бо•
гиње одбиле, ја ћу pehu да је то један
добар бог, ја ћу га волети, ја ћу учи-
нити да га заволе и моје приiатељице,
које су младе као и ја, богате, и из
првих градских породица.
Магдалена оз5иљно одговори:
— Khepu римска, кад би ти до -
била то што тражиш, ко би те потсе-
тио на обећање, које си сад учинила
служавки Исусовој?
-- Он би ме потсетио, одговори
Месалићанка. Док то пак не буде, узми
Марија ову кесу и подели са твојим
друговима новац, који је у њој. 3бо-
гом, ја се враћам својој кући. Кад бу-
116 лнлт о ti ФгАнс
дем тамо дошла, наредићу да се пошље
твојим друговима и теби корпе пуне
хлеба и теса. Кажи своме брату, сво -
јој сестри и својим пријатељима, да
могу без страха да напусте склониште,
где су прибегли и да се врате у неку
гостионицу у предграђу. Хелвијус који
је моћан у граду, спречиће, да вам се
чини икакво зло. Нека те богови штите
Маријо Магдалено! Кад опет будеш
хтела да ме видиш, упитај пролазнике
за кyfiy Лете Ацилиј е ; сзаки he ти
грађанин лако показати.
II.
Шест месеци после тога догађаја
Лета Ацилија, лежећи на постељи од
пурпура, у дворишту своје куtе, певу-
шила је олако једну песму, и коју је не-
кад певала њена мати. Вода у басену, иs
кога се издизаху мали тритони од мра-
мора, весело је жуборила, а тихи повета-
рац благо је покретао шупlтаво лишће
старога платана. Уморна, малаксала,
тешка као пчела при изласку из воћњака,
млада жена укрстивши руке на заоб-
љеном струку, престаде да пева, по
в°де поглелом свуда око себе и уз-
дахну од радости и поноса. Код ногу
118 лн n тол ФРанс
су јој се робиње, црне, жуте и беле,
журиле у руковању иглама, чунковима
и вретенима и с вољом су радиле на
спреми детета, које се очекивало. Лета,
пруживши руку, узе малу капицу, коју
јој једна стара, црна робиња смешећи
се, поднесе. Она је натаче на стегнуту
песницу и поче да се смеје. То је била
мала пурпурна капа од злата, сребра
и драгог камења, величанствена као
снови каквог малог Африканца.
У том тренутку појави се у том
унутрашњем дворишту једна страна
жена. Она је била одевена у један је-
дини комад хаљине, која је по боји
била слична прашини, њене дуге косе
беху покривене пепелом , али њено
лице, које се светлело од суза још
блисташе сјајом и лепотом.
Робиње, које је сматраху за про-
сјакињу, већ су се биле дигле да је
отерају, кад Лета познавши је на први
поглед подиже се потрча к њој вичући:
Марија, Марија, заис:та ти си
, s алтлзаР 119
љубимица некога бога. Онај, кога си
ти волела на земљи, чуо те је на свом
неGу и дао ми је оно, што сам тро-
жила посредством твојим. Гледај до-
даде она.
И она показа малу капу, коју је
још држала у руци.
-- Ја сам то знала, одговори Ма-
рија Магдалена, и долазим Лето Аци-
лијо да те поучим истини Христа Исуса.
Тада Масалијоткиња отпусти своје
робиње и поднесе Јеврејци наслоњачу
од слоноваче чији јастуци беху изве-
зени златом. Али Магдалена, са гну-
iцањем одбивши столицу, посади се
на земљу, скрстивши ноге, испод ста-
рог платана, који је шуштао од даха
ветра.
---Khepu племићска, ти ниси пре-
зрела ученике Господа. Они су били
гладни и ти си им дала да једу. С тога
ћу ја учинити да познаш Исуса, као
што сам га ја познала, да би га заво-
лела, као што га ја волим. Ја бејах гре-
1
120 анатол Фганс
шница, кад сам први пут видела, нај-
лепшега међу синовима људи.
И она је причала како је обгрлила
кол.ена Христу, у кући Симона Губа-
вца и како је излила на ноrе обожа-
ваног Равија сав мирис нарда, што га
је било у једној вази од алабастера. И
наведе речи, које је тада учитељ изго-
ворио, у одговор гунђању својих гру-
биа уценика.
— 3ашто прекоревате ову жену?
рече он. То што ми је она учинила,
добро је. Јер ћете ви међу собом увек
иматп сиромаха, а мене нећете имати
увек. Она је унапред намирисала моје
тело за мој погреб. Заиста, ја вам
хажем, у целом свету, где се буде
проповедало Јеванђеље, причаће се о
томе, шта је она учинила и она ће
бити хваљена.
Она јој је затим објашњавала како
је Исус истерао седам демона, који
су се витлали у њој.
И додаде:
s алтазаг 121
- Од тада, очарана, исцрпљена
свима радостима вере и љубави, живела
сам у сенци учитељевој, као у но-
вом рају.
Говорила је о пољском крину, који
су заједно посматрали и о бескрајној
cpehu саме cpehe веровања. 3атим рече
како је био издан и осуђен на смрт
за спас свога народа. Сети се призо-
ра неописаног страдања , сахране и
васкрса.
— Ја сам, викну она, ја сам та,
која га је видела прва. Наишла сам
два анћјела обучена у бело, која су
седела, један цело главе, други код
ногу, тамо где су били однели тело
Исусово. И они ми рекоше: „Жено,
зашто плачеш?" -- „Плачем што су
однели мога Го спода, и не знам где су
га оставили". О радости! Исус иђаше
к мени, а ја испрва помислих да је то
баштован. Али ме он позва: уМарија "
и ја познадох његов глас. „Рави! ви-
кџух и пружих руке; али ми он благо
122 лнатол Фглнс
одговори: „Не додируј ме, јер се још
нисам узнео свом оцу".
Слушајући ову причу губила је
Лета Ацилија мало по мало своју ра-
дост и спокојство. Претцавши у мис-
лима на себе, она је испитивала свој
живот и налазила је да је он доста
једнолик, према животу ове жене која
је љубила једног бога. Дани који су
се истицали за њу, младу и побожну
племићгsињу, били су они у којима је
она јела колаче са својим пријатељи-
,цама. Циркуске игре, љубав Хелвију-
сова и ручни радови, заузимали су тако
исто сав простор у њеном животу.
Али шта је то све према сликама ко-
јима је Магдалена зг.гревала своје осе-
ћаје и своју душу? Она осети да јој се
пењу у срце болна завист и нека не-
разговетна жалост. Она је до неког
безименог бола завидела на божанским
доживљајима овој Јеврејци, чија же-
стока лепота и под пепелом испаш-
тања, још б~iисташе.
s алтлзлр 123
— Одлази Јеврејко, викну она, пе-
сницама задржавајући сузе у очима,
одлази! Ја сам до мало час била тако
мирнаl Ја нисам знала да у свету има
и других срећа осем оних, које сам
већ уживала. Ја нисам познавала друге
љубави, сем љубави свога врлога Хел-
вијуса, ни друге свете радости, до да
светкујем тајне богшва, као и моја
мати и моји претци. 0, то је било тако
природно. Опака жено, ти си хтела
да ме одвратицт од доброг живота,
којим живим. Али ниси успела. Шта
ми говориш о твојим љубавима са јед-
ним видљивим богом? Зашто се хва-
лиш предамном, да си видела учиrеља,
који васкрсава, кад га ни ја нисам ви-
дела? Мислиш да ми поквариш радост
што имам дете. То је гадно! Ја нећу
да познам твоr бога. Ти си га и су-
више волела; да би му се допао цовек,
треба рашчупављен да пада ничице у
прашину. То није пристојно за жену
једног племића. Хелвијус би се љутио;
124 анатол ФРаис

кад би икад постала таква једна обожа-

ватељка. Ја неhу веру, која квари наки-
ћену косу. Не, зацело, ја нећу да познам
твог Христа са малим дететом кога
носим под срцем. Ако ово мало ство-
рење буде било девојчица научићу је да
воле наше мале богиње од печене земље, ЕГЗЕГЕТИЧКА НАПОМЕНА ЈЕДНОГ ПИТАЊА
које нису веће од прста и којима може
да се игра без страха. Ето божанства
које треба матерама и деци. Ти си врло
смела, кад се мени хвалиш својом љу-
Еав,bу, и кад ме зовеш, да је поде- Неколико су ми личности преба-
лимо. Како твој бог може да буде и цили, да са у овој причи побркао
мој? Ја нисам живела животом гре- Марију из Ветаније, сестру Мартину
шнице, у мени нису били седам де- са Маријом Магдаленом. Треба најпре
мона, ја hнcaм лутала путовима; ја сам да нагласим, да Јеванђеле рпзликује
жена поштовања достојна. l~длаsи! Марију, која је расула мирис нара на
Кад је Магдалена видела да јој наге Исусове, и Ма;sију којој је Учи-
апостолстsо није поiпло за руком, оде тељ рекао: Не додируј ме; две жене
у једну усамљену пећину, коју од тада потпуно разлиците. У овом питању
назваше caerzta угzгека. Животописци дајем задовољење онима, који су ме
светаца били су у сагласности, да Лета прекоравали. Међу тим бројем нгiлази
Ацилија није још дуго година, после се и једна кнегиња која припада грч-
догаiјаја, који сам верно изнео, била ком православљу. У том случају ја
преобраћена у хришћанство.
126 анаТоЛ w Рпнс

нисам изненађен. Грци су од увек ра-

зликовали две Марије_ Али то није
тако и за цркву запада, Тамо, на про-
тив, истоветност сестара, Марте и Ма-
Самуелу Т(оци.
гдалене покајнице, извршена је раније.
Ту је текст изложен доста хрђаво,
али, тешкоће које ствара текст не вре-
ђajy никога сем научника; народна по-
езија много је финија од науке, њу
ништа не задржава ; чуда са којима се
критика судара, зна она да окрене. ЦР1~ЕН0 ЈАЈЕ
Сретним обртом своае маште, прост
народ споји уједно две Марије и свори
чудновати тип Магдалене. Легенда ју
је посветила, а легенда је и мене по-
кренула на оЕ.у малу причу. Према
томе, ја сматрам да ми се ништа не
може пребацити. То није све. Ја сам
се још позвао на аукторитет доктора.
Не хвалећи се могу да кажем, да је
на мојој страни и Сорбона. Она је
објавила, 1 децембра 1521, да има само
једне Марије.
 Доктор Н остави шољу од кафе
на огњиште, баци цигару у ватру и
рече ми:
-- Драги пријатељу, ви сте једном
причали о чудноватом самоубиству је-
дне жене, муцене страхом и грижом
савести. Њена је природа била нежна,
а образовање изврсно. Осумњичења
у заплету злочина, у коме је била неми
сведок, у очајању са своје неизга-
диве плашљивости, узбуђивана непре-
стано страшним сновима, у којима јој
се показивао њен муж мртав и она-
БАЛТАЗАР у*

130 анатол ФРанс
кажен, како рацозналим судијама ука-
зује прстом на њу, постаде непОмична
жртва своје прекомерне раздражљи-
вости. У том стању једна незн;зтна и
непредвиђена околност одлучи њену
судбину. Њен нећак, један дечко, жи-
вео је код ње. Једно јутро, као и ози-
чно, он је радио своје задатке у трпе-
зарији. И она је била ту. дечко поче
да преводи реч по реч из стихова Со-
фоклових. Онје гласно изговарао речи
грчке и француске исто онако, како
их је и писао: каQа 6aiov, божанска
глава;lохабт , Јокасте; еvЕхЕд,је мртва
2по~а хоµсвv, чупајући своју косу; хс,
она зваше ; Laтov v~x~ov Лаис Мртав.
ЕсбвЈоµЕV, МИ ВИДИМО; v yvvatxa xQE,u,aбzr~v,
обешену жену. Он нацини црту која за-
пара хартију, извуче из мастила једну
љубичасту громуљицу, затим поче да
пева: „ обешена! обешенаl обешена!"Не-
сретница, чија је воља би~та разорена,без
противљгња се покори сугестији речи,
коју је три пут чула. Она се диже
s алтазаР 131
право, без гласа, без погледа и уђе у
своју собу. Неколико часова после,
комесар полиције, позван да утврди
напрасну смрт, учини ову опаску: —
„Видео сам доста жена самоубица; ово
је први пут како видим обешену."
Реч је о сугестији. Оваква као што
је ова, најприроднија је и најобичнија.
ПОред свега, ја немам поверења према
оној, која се справља у клиникама. Али
код створења, код кога је воља слепо
послушна према свима спољашњим на-
дражајима, истина је, да разум дозво-
љава и показује оглед. Пример који
сте навели, подсећа ме на један други,
доста сличан. То је случај мога нес-
ретног друга Александра Манзела. Је-
дан стих Софоклов убио је вашу јуна-
кињ . Једна реченица Лампридова уп-
ропастила је пријатеља о коме хоћу да
вам говорим.
Манзел са којим сам учио школу
у гимназији д'Авраншу, није личио
9,;.
132 лнлТОл т r лнс
ни на једног од својих другова. Изгле-
дао је у један мах и млађи и старији,
но што је био у ствари. Мали и нејак,
бојао се, у петнаестој години, од свега
онога, чега се страше мала деца. Мрак
му је уливао неописани страх. Није
могао никако да сретне једнога гимна-
зискога служитеља, који је на врху
главе имао једну велику гуку, а да
ј,
► са неке цивље оволости и због гласа
не бризне у плач. Али после једног
тренутка, да га видите из близа, он
је скоро имао старацки израз. Сува
кожа, на слепот оку, рђаво је хранила
суву му косу. Чело му је било глатко,
као цело у зрелих људи. Код очију, он
није имао погледа: Више пута странци
су га сматрали за слепог. Само уста
давала су израза његовом лицу. По-
кретљиве усне изражавале су час де-
тињасте, а час тајанствене муке. Боја
гласа била је у њега јасна и лепа.
Кад је говорио лекцију, стиховима је
давао њихов број и ритам, због чсга
смо му се стално смејали. За време од-
s ллтлзаР 133
мора радо је учествовао у нашим
играма и у њима није био невешт, али
је у њих уносио грозницав жар и др-
жање једнога сомнамбула, што је чи-
нило да смо неколико нас били испу-
њени неодољивом антипатијом према
њему. Није био вољен; био нам је пред-
мет подсмеха, што нам је се наметнуло
одраслог ђака. Више него променљив у
свом послу, он их није ником уступао
у разреду. Говорило се да је бунцао
ноћу у спаваhој соби, па цак и да
потпуно заспао излази из своје постеље.
Али то је бивало и нико од нас није ви-
део, јер смо тада сви дубоко спавали.
Он ми је дуго уливао више чуђења
но симпатије. Ми изненада поста~ о-
смо пријатељи, у једној шетњи са
ц~лим разредсм до ог:атије Монсен-
Мишелске. Ишлн смо, обалом, боси,
носеhи своје ципеле и хлеб на крају
штапа, и из свег гласа певајући. Про-
шли смо исп утврђења, затим ба-
134 пнлтол ФРлнс
цивши своје штапове исп()д Мишлета.
поседамо са снију страна на један од
тих старих гвозденrх топива , кога
киша и непогода љускају већ пет сто-
лећа. Ту, шарајући очима по небу,
снојим неодрећјеним погледом и кла-
тећи босим ногама, рече ми он:
„Ја бих волео да сам живео у
време тих ратова и да сам витез. Узеи
бих два Мишлета, узео бих двадесет,
сто, узео бих све енглеске тоггове.
Борио би се сам пред утврћјењем, а
архангео Михајло би лебдео над мојом
главом као какав бели облак ".
Те речи и тиха песма што су је
други певали уvинише те уздрхтах.
„Ја бих био твој штитоноша, рекох
му ја. Ти ми ie допадаш Манзелу;
хоћеш да будемо пријатељи?" И ја му
пружих руку, коју он свечано прими.
По наредби учитеља, ми обучемо
своје ципеле и наша мала група успе
се уз стрму косу, која је водила утвр-
ћјењу. На по пута, код једне ниске
смокве, видели смо кућицу где је жи-
вела Тифанија Рагуел удовица Бер-
трана Геклена, у опасној близини мора.
Та је кућа тако мала, да је чудо, како
је ту живела. да ту живи, добра Тифа-
нија мора да је била нека чудна, мала
старица или чак и светитељка, живећи
сасвим духовним животом. Манзел ра-
шири руке, као да би да загрли ту
анћјеоску чатрљу ; затим клекнувши,
поче да љуби камење, не чујући смех
својих другова, који у својој весело-
сти, почеше да му бацају шљункове.
Hehy да причам о нашој шетњи по
ћелијама, манастиру, дворницама и ка-
пели. Изгледало је да Манзел ништа
не види. У осталом, ја сам вам испри-
чао ову епизоду, да бих вам показао,
како је наше пријатељство почело.
Сутра дан, у спаваћој соби, раз-
буди ме један глас који ми је говорио
на уво: „Тифанија није мртва". Ја про-
трљам очи и спазим поред себе Ман-
зела у кошуљи. Ја му грубо рекох,
136 а нптол ro ганс
да ме остави да спавам и нисам више
ни мислио на ту необицну исповест.
Од тога дана ја сам карактер на-
шега друга схватио много боље, но
што сам до тада, и у њему сам от-
крио прекомерни понос, у што сам био
сигуран. Ја вас нећу изненадити, кад
вам кажем, да сам у петнаестеј години
био доста добар психолог; али, охо-
лост Манзелова била је веома фина, да
би одмах пала у оvи. Почивала је на да-
леким химерама и није имала ни мало
стварнијег облика. Међутим она је за-
узимала цело биће мога пријатења и
давала му неку врсгу јединства њего-
вим застарелим и збуњеним мислима.
3а време распуста, који је био ус-
коро после наше шетње до Монсен -
Мишела, Манзел ме позва, да будем
један дан, код његових родитеља, зем-
љоделаиа и газда у Сен - Жилијену.
Моја ми мати, после малог затезања,
дозвили. Сен-Жилијен је шест кило-
метара далеко од вароши. Једне не-
s плта.зл Q 137
деље изјутра, пошто сам обукао прс-
лук и метнуо лепу плаву кравату упу- t
тим се тамо.
Александар ме је оцекивао на баса-
маку, смешећи се као мало дете. Узе
ме за руку и уведе ме у , салу". Кућа,
у пола сеоска, у пола грађанска, не
беше ни сиромашна нити је хрћјаво
изгледала. јІпак, мени се, кад уђох,
стеже срце, у њој је владала тишина
и жалост. Тамо, поред прозора, ција
завеса беше мало подинута, као са
неке страп{љине радозналости, спазим
једну жену, која ми се уцини стара.
Ја не могу да јемчим да је она била
баш иста таква, како је се мени чи-
нило. Геше жута и сува, оци су јој
се, под црвеним капцима сијале у
црној дупљи. Средњег доба и ма да
је . било лето, тело јој и rлава, као
да су вирили з вуненог оделазатво-
рене боје. Али што је изгледало нај-
чудноватије, то је била метална пан-
138 анлтол Фрлнс
валтлзаР 139
тљика која јој бецге заобручила чело,
више но што треба, изглед једне очу-
као каква дијадема.
пане кокоши.
- Ово је мама, рече ми Манзел. Мој пријатеЈb Манзел ми рече да
Њу увек боле глава.
је то његов тата, али да га треба оста-
Госпођа ме Манзел поздрави неким
вити да иде у двориште за жив~іну,
тужним гласом, и без сумње опазивши
јер он живи сам у друштву својих
мој зачуђени поглед, који је био управ-
кокошака и да је због њих изобичајио
љен на њено чело рече ми смешећи се:
и да разговара са људима. Док је он
— Мој млади господине, ово што
говорио, Г. Манзел отац нестаде нам
носим на слепоочницама није никаква
с очију и ми мало затим чусмо ра-
круна; то је ;едан магнетски обруч,
досну вику кокошака, која се чула у
који лечи болове у глави.
ваздуху. Он је био у своме лворишту.
Док сам ја мислио, што боле да
Манзел и ја пређосмо башту неко-
одговорим, Манзел ме одвуче у ба-
лико пута и он ми саопшти, да hy
шту, где затекосмо једног малог, $ела-
кроз који час, при ручку, да видим
вог човека, како се шуња између леја,
његову стара-мајку, која је врло до:
као нека утвара. Он је био тако таман
бра госпођа, но на коју не треба обра-
и слабачак, да се цовек бојао, да га
ћати пажњу шта говори, јер се њој
ветар не однесе. Његово потуњено
неколико пута пмуhивао ум. Затим
држање, његов г и дугачак врат, кога
ме одведе у једну дивну алеју, заса-
је испружио у напред, глава као пес-
ђену грабовима, и тамо ми шапну на
ница, погледгi испод очију, корак ко-
уво поцрвенивши:
јим потскакиваше, руке опуштене као
— Ја сам спевао стихове о Тифа-
крила, даваху му у највећој мери и

140 анатол ФРанс
нији Рагуел ; показаћу ти их други пут.
Видећеш!
3воно објави ручак. Ми се вра-
тисмо у салу. Г. Манзел отац уђе по-
сле нас са једном неликом котарицом
пуном јаја.
Изнепд,е нам изврсну кајгану на
с:о. Ја сам седео између госпође
Манзел која јецнако узписаше под
својом дијадемом, и њене мајке, ј;
дне
старе Норманђанке, округлих образа,
без зуба и чије се очи смешкаху. Из-
гледала ми је веома пг,ијатна. 3а време
док смо јели печену пловку и пиле
са скорупом, та добра госпођа нам
је причала пртгјатне приче и ја нисам
приметио да је њ?на памет иоле била
помућена, као што рече њезин унук.
Изгледало ми је на против, да је она
весеље у кући.
После ручка пређемо сви у један
мали салон, чији је намештај од ора-
ховине био постављен жутом утрехт-
ском свилом. Један сат у стилу, сијаше
s алтазлР 141
на огњишту између два светњака. На
црном подножју сата лежаше, закло-
њено куглом, која га покриваше, једна
црвено јаје. Не знам зашто, кад сам
спазио то јаје, почео сам пажљиво да
да га посматрам. Деца имају тих не-
објашњивих радозналости. Треба и то
да кажем, да је боја тога јајета била
необична и величанствена. Ни у цему
није оно био слично оним ускршњим
јајима, што се боје у соку цвекле, те
добијају ону боју вина, која задив-
љава девојчице, заустављајуhи их пред
изл~гом воћарнице. Имало је боју кра-
љевскоr пурnура. Нисам могао да се
узпржим, а да нг учиним прт.lмедбу,
са несмотреношhу свога доба.
Г. Манзел отац, rласом једнога петла,
који одаваше његово чуђење рече:
— Мој млади господине, ово јаје
и нема боју, као гито ви мислите,
Оно је снешено онако, како га ви -
дите, од јецне цејлонске кокоши из
142 анатол тРднс
мога кокошарника. Ово је јаје једин-
ствен примерак.
— Не треба, пријатгљу, да забо-
равим да вам кажем, додаде госпођа
Манзел плачним гласом, да је ово јаје
снешено на дан рођења нашег Алек-
сандра.
Тако је, р~че г. Манзел.
Међутим стара ме госпођа посма-
траше подр,угљивим погледом и гри-
зући своје меке усне даваше ми знак,
да ништа не верујем.
— Хм! учини она тихо, кокоши
снесу понекад оно, што није никад
снешено и кад још какав опаки сусед
спусти у њихово іњездо неко...
Њен унук прекиде је сав раздра-
жен. Био је блед, руке му дрхтаху.
Немој је слушати, викну ми он.
Ти знаш шта сам ти рекао. Немој да
је слушаш!
— Тако је понови г. Манзел, по-
сматрајући крајем свог округлог ока
пурпурно јаје.
s алтаздР 143
Остатак мојих односа са Алексан-
дром не садржи ништа што би тре-
бало причати. Мој ми је цријатељ
често говорио о својим стиховима Ти-
фанији, али ми их није никад показао.
Ускоро пак, ја га изгубих из вила.
Моја ме мати посла, да довршим своје
студије у Паризу. Ја положих обадва
испита зрелости и тамо ступим на ме-
децину.
У времену кад сам спремао своју
тезу за докторат, добијем писмо од
мајке у коме ми је писала да је си-
ромах Александар био врло болестан
и да је после једне страховите кризе,
постао плашљив и неповерљив до крај-
ности, али да је, у осталом остао пот-
пуно узпржљив и да је упркос свим
неправилностима свога здравља и ума
показао једну изванредну способност
за матгматику. Ова ме новост није
изненадила. Често пута, студирајући
неправилности нерsних центара, падао
ми је на памет мој сиромах пријатељ
 s алтазаР 145
144 анатол ФРанс
ненађен, кад ми мој слуга поднесе
из Сен-Жилијена и предсказивао про-
карту Александра Манзела, додавши,
тив своје воље, општу парализу, која
да тај господин чека у предсобљу. Ја
је претила блесавошl-iу услед главо-
сам био у свом кабинету и саједним
боље и ревматизма.
својим колегом расправљао о извесној,
Вероватности ми из поцетка не
доста важној ствари. Ипак, замолим
даваку ра3лога. Александар Манзел,
свог колегу, да ме сачека један тре-
као што ми је јавио д Авранш, кад
нутак, а ја отрцах да загрлим свог ста-
одрасте доби нормално здравље и даде
рог друга. Затекао сам га, доста оста-
извесних доказа лепоте своје интели-
р~лог, ћелавог, бледог и прекомерно
генције. Он заврши врло рано своје
измршавелог. Ја га узедох за руку и
иатематицке студије ; цак посла Ака-
уведох га у салон.
демији Наука решења неколико још
- Веома ме радује што те понова
не решених једнацина, за која је на-
видим, рече ми он, и имам много да
ђено, да су колико отмена, толико и
ти кажем. Ја сам изложен страхови-
тачна. Заузет тим пословима, он је
тим гоњењима. Али још се држим,
имао врло ретко времена да ми пише.
храбро се борим и победићу своје
Та су писма била срдацна, јасна, врло
непријатељеl
среl-;ена; у њима се није могло наћи
Ове ме речи узнемирише, као што
ништа, што би изазвало и чајмању
би узнемириле на мом месту сваког
сумњу ни најподизрисзијел-Т неврологи-
другог медецинара неврологиста.
сту. Али наскоро, наше дописивање
Био сам пронашао један симптом
преста сасвим, и ја нисам о њему ништа
наклоности, коме је мој пријатељ био
чуо, пуних десет година.
sллтезае 10*
Прошле године био сам веома из-
 анатол Фганс
146
изложен по фаталним законима на-
слеђа, и који изгледаху да су били
задржани.
-- Драги пријатељу, ми ћемо о
свему томе разговарати, рекох му ја.
Причекај овде један тренутак. Ја µо-
вршавам једну ствар. Чекајући, узми
једну књигу да би се забавио.
Ви знате да ја имам доста књига
и да се мој салон састоји из три би-
блиотеке три ормана од махагонија,
шест хиљада свезака одприлике. За-
што је морало да буде, да мој несрећни
пријатељ узме тачно баш ону, која
му је могла уцинити зло, и да отвори
беш кобну страну? Ја сам се рагправ-
љао са мојим колегом отприлике два-
десет минута, затим свршивши вратим
се у салон , где сам био оставио
Манзела. Нашао сам несретника у нај-
ужаснијем стању. Лупкаше по једној
књизи, која је стајала отворена пред
њим, и коју сам ја одмах познао, то
је био превод Хист[горија Аугусага.
s алтазар 147
Он изговори гласно ову реченицу Лам-
придову: „ На дан рођења Александра
Севера, једна кокош која је била сво•
јина оца новорођенчетова снесеједно
црвено јаје, обојено царским пурпуром,
које се дете требало да обуче.
Његов занос попе се до ужаса. Пође
му пена. Викну: » Јаје, јаје мога дана
рођења! Ја сам цар. Ја знам да ти
хоiеш да ме убијеш! Не приближуј
се беднi-1че1" Учини стотинак корака,
затим, раширивши руке, врати се мени:
„ Пријатељу, говораше ми он, стари мој
друже, шта хоћеш да ти
ператор... Император... Мој је отац
имао npasa... Пурпурно јаје... Импера-
тор, треба. да буде ен... Злочинцуl
зашто си сакрио од мене ту књигу?
Ја hy да казним тај злочин, као ве-
лику издају... Император! Император!
Ја и треба то да будем. да, то је
судбина. Хајдемо, хајдемоl..
Он изађе, узалуд покушах да га
10*
148 дндтОА ФРлнс
s длтдздr 149
задржим. Он ми побеже. Остало знате,
Сви су листови писали како је, изла- трља под. Угушио се пре три месеца,
зећи из моје куће, купио револвер и проrутавши један сунћјер.
просвирао метак кроз чело стражару, доктор ућута и запали цигарету.
који му је затворио врата на Елисеју. После једног тренутка ћутања, ја му
Тако је једна реченица написана у рекох :
1V. столећу, од једнога латинског исто- - Докторе, ви сте ми сад испри-
ричара, проузроковала петнаест сто- чали једну страховиту језиву историју.
тина година доцније, смрт једнога не- — Она је страковита, али је исти-
сретног војника наше земље. Ко ће нита, рече доктор.
икад размрсити конце узрока и по- Ја пак узедох једну чашицу ко-
следица? Ко може да се похвали извр- њака.
шивши известан акт и да каже : Ја
знам штэ сам учинио?
Драги мој пријатељу, то је све што
сам имао да вам испричам. Остало,
што интересује медецинску статистику,
може да се каже у две речи. Манзел
затворен у једну душевну болницу,
остаде тамо петнаест дана као жртва
бесомучне помрачености. Затим паде
у потпуну малоумност, за које време
његова прождрљивост беше таква, да
је прождирао све до масти којом се
 ,у3лорехlдину flopuie.

J1 АВГ J
 ЛАБЕЈ

ГЛА8А l.
Која говори о облику земље и служи као увод.

Море покрива данас оно тле, где је

било некад керцештво Кларида. Нигде
трага од вароши и замка. Али кажу,
да се на једном месту пучине, кад је
тихо време, виде огромна стабла дрве-
та, где стоје у води. lедно место на
обали, које служи као стража царин•
ским стражарима, зове се, још од оног
времена, Кројачев Дућан. Врло је веро-
ватно, да је то име успомена, на неког
мајстори Јована, о коме се говори у
нашој приповетци. Море које је сваке
године ронило ову обалу, покри нас-
154 АНАТОЛ ФРАНС
коро и ово место, са тако чудноватим
именом. Овакве промене, у природи
су свију ствар~г. Планине тону у земљу
у току векова, морска се дна пак,
издижу, и до облака узносе слојеве
шкољака и корала.
Ништа не траје. Обличје земље и
мора мења се без престанка. Само
успомена бића и облика преживљује
векове и поклања нам оно, што није
било давно.
Говорећи вам о Кларидима, ја вас
водим у прошлост која је врло стара.
Ја почињем :
Грофица Бланшеланпа, метнувши
на своје златне косе црну једну капу
оперважену бисером...
Али, пре но што пођем даље, молим
озбиљне људе, да ме нипошто не чи-
тају. Ово није написано за њих. Ово
није написано за умове разумне, који
презиру ситнице и xohe стално да се
образују. Ову приповетку смем да по-
нудим само оним људима, који би
БАЛТАЗАР ]55
хтели да се забаве, чији је дух млад
и који игра по кад кад. Они само, који
имају довољно невиних забава, чи-
таће ме до краја. Ја молим те, да при-
чају моју Лабеј својој деци, ако ик
има~у мале. Желео бих да се ова прича
допадне младим дечацима и девојчи-
цама ; али заиста, ја у то несмем да
се надам. Она је за њих безначајна, а
добра само за одраслију децу. Ја имам
једну лепу малу сусетку од девет го-
дина, чију сам чудновату књижницу
једнога дана разгледао. Ту сам нашао
доста књига о микроскопу и зоофи-
тима, као и неколико научничких ро-
мана. Ја отворих један од ових пос-
ледњих и прочитам ово: Cuna, Sepia
officinalis, је мекушац цефалопод, који
у телу има један спужваст орган, прот-
кан концима кречног карбоната ". Моја
лепа мала сусетка налазила је да је
овај роман врло интересантан. Ја је
замолих, ако неhе да умрем од стида,
да никада не чита приповетку Лабеј.

ГЛАВА 1I.
Где се ввди, шта је бела ружа предсказала графица
Бланшеланди
Метнувши на своје златне косе,
црну капу оперважену бисером и опа-
сана извеженим удовичким појасом,
графица Бланшеланда ућје у молионицу,
где је уобицајила да се свакога дана
моли за душу свога мужа, погинулог
у двобоју са једним ирландским т,Iином.
Тога дана спази она једну белу
ружу, на свом јастуку за наслон, с
кога се молила Богу; кад виде то, она
побледе, поглед јој се замрачи; обори
глав, и склопи руке. Она је знала да
s ллтлз n Р 157
једна графица Бланшеланда мора да
умре, -- нашла је на своме наслону
белу ружу.
Видевши по томе да је дошао час,
кад треба да напусти овај свет, где
је тако мало времена била жена, мати
и удовица, она оде у собу, где је,
под надзором служавке, спавао њен
син Жорж. Он је имао три године;
његове дуге трепавице правиле су му
диван хлад на образима, а уста су
му личила на цвет. Кад га је ви-
дела тако малог и тако лепог, она се
заплака.
— Мало моје дете, рече му она,
пригушеним гласом, моје драго мало
дете, ти ме јот ниси ни познало, и моја
ће слика за навек изчгзнути из твога
сећања. Ја сам те међутим, хранила
својим млеком, да би била твоја истин-
ска мати, и одбила сам, за љубав тебе,
руку најбољих витезова.
То говорећи, скиде један медаљон
где је била њена слика и једна коврџа
158 анатол тРанс
¶
њене косе и метну га о врат своме
сину. Тада iедна мајчина суза кану па
образ детета, које се покрену у својој
колевци и протрља малим песницама
очи. Али графица окрете главу и по-
беже из собе. Како су и могле једне
очи, које се гасе, да поднесу сјај других.
обожаваних оцију, чији је дух тек по-
чео да се гlојављује?
Она нареди да се осегtла један коњ
и у пратњи свог коњушара Франкера
одјаха у замак Кларида.
Херцегиња Кларида sагрли графицу
Бланшеланду.
— Каква вас добра срећа доводи,
драга моја?
-- Срећа, која ме доводи, није ни
најмање добра ; слушајте ме, драга
пријатељице. Ми смо мало времена
живеле венчане и постале смо удо-
вице сличним случајевима. У овом
витешком добу најјачи убија најод-
личнијег, и ако човек xohe дуго да
живи, треба да буде калуђер. Ја сам
s алтазаР 159
постала мати две године пре вас. Ваша
кћи Лабеј лепа је као дан, а мој мали
Жорж је без мана. Ја волим вас, а и
ви волите мене. Еле, знате ли шта: ја
сам нашла на свом јастуку у молио-
ници белу ружу. Ја ћу умрети: оста-
вљам вас сестро.
Херцегиња је знала шта бела ружа
значи за госпођу Бланшеланд. Она
поче да плаце и о беhа јој кроз сузе,
да ће Лабеј и Жоржа л_ а одгаји као
брата и сестру, и да ће обоје све
заједно и подједнако добијати.
3агрливши се, обе се жене при-
ближише колевци где је под лаким
заsесама, плавим као небо, спавала
мала Лабеј, која не отварајуhи очи
мицаше малим рукама. И како је била
раширила прсте, изг•ледало је као да
из сваког рукава изилазе по пет малих
ружичастих зракова.
— Он е је брднити, реце мати
Жоржева.
160 лнлтол тРлнс

— Она ће га волети, одговори мат~3

Лабеје.
— Она ће га волети, понови неки
јасни гласић, и грофица познаде глас
једнога духа, који је од дуже вре-
мена становао под једним камеfаом у
огњишту.
Кад се вратила у свој замак, го-
спођа Вланшеланда раsдели свој накит
својим дворкињама, пошто се нама- Где почиње љубав између Таорђа Бланшеланд и
Лабеј Knapnce.
зала мирисним есенцијама и обукла
своје најлепше хаљине, да о 'и тако
одала почаст телу, које ће васкренути
Напротив општој судби, која увек
на дан страшнога суда, леже у своју
да више доброте но леоте, или више
постељу да се више и не дигне.
лепоте но доброте, Уерцогиња Кла-
рида била је толико исто добра, ко-
лико и лепа, а лепа је била толико
да су принчеви, видевши само њену
слику, тражили њену руку. Али на сва
тражења она је одговарала:
— Ја сам имала само једног мужа,
јер и ја имам само јецну душу.
Но ипак, после пет година жалости,
sллтлзле 11~
162 n нпТОл ФРлнс
она скиде свој дуги вео и своје црнс
хаљине, да не би ускраћивала радост
оних, који су били око ње, да би се
могли у њеном присуству насмејати
и развеселити. Њено херцештво за-
хватало је једну велику површину
земље са пустарама, на којој је врес
покривао непрегледне просторе, језера,
где су рибари хватали рибу, од које
су неке биле чаробне и планине, које
су се уздизале у страховитојсамоћи,
чији су подземни делови били насе-
љени патуљцима.
Она је управљала Кларидима по
саветовању једнога старога ка,луђера,
који је био утекао из Цариграда и
који је, видевши насиље и неверство,
мало веровао у мудрост људи. Он је
живео затворен у једној кули, са ти-
цама и књигама и оданде вршио своју
дужност сааетодавца, са малим бројем
начела. Његова су правила била: „Ни-
какву снагу не давати застарелим за-
конима; уступати жељама народа, да
s ллтлзлг 163
не би избила побуна, и то уступати
им што је могуће спорије, јер чим је
једна поправка дозвољена, народ за-
хтева и другу, а како је погрешна
уступати им сувише брзо, тако је
исто и одупирати се сувише дуго.
Херцогиња га је оставила да ради,
не разумевајући се ништа у политици.
) Била је врло милостива и не могући
да оцени све људе, она је жалила све
оне, који су били несрећни да буду
хрђави. Помагала је невољницима на
све начине, nocehyjyhu болесне, те-
шећи удовице и збирају1,и сирочад
Она је своју кhер Лабеј васпита-
вала са дивном муцрошћу. Начинивши
то дете да нема другог задовољства,
до да уини добро, ни она му није
никакво задовољство ускраћивала.
Ова изврсна жена одржавала је
обећање, које је дала сиротој графици
Бланшеланди. Била је као мајка и није
чинила никакву разлику између Лабеј
11*
164 анлтол тРлнс
и њега. Они су заједно расли и Жоржу
је се Лабеј допадала, ма да је била
мала. Једнога дана, како су били у
свом добу ране младости, он се при-
ближи њој и рече:
- Хоћеш ли да се играш са мном?
- Хоћу радо, рече Лабеј.
- Правићемо колаче од земље,
R
рече Жорж.
И они поуеше да их праве. Али како
Лабеј своје није добро правила, Жорж
је удари својом .лопатицом по прстима.
Лабеј поче да плаче, а коњушар Фран-
кер, који се шетао по башти, рече
свом младом господару:
- да бије госпођице, није лепо,
од једног графа Бланшеланда.
Жорж испрва доби вољу да и њега
удари лопатицом. Али пошто је напад
представљао несавладљиве тешкоће,
он одлучи да сврши много лакши
посао, а то је било, да се прибије уз
једно д?бело дрво и да почнејако да
плаче.
г s ллтлзлР 165
За то време ЈIабеј се труђаше да
задржи сузе, притискајући песнице на
очи; и у свом очајању беше се ггри-
била уз једно оближе дрво. Кад мрак
паде на земљу, Лабеј и Жорж још
нлакаху, сваки уз своје дрво. Требала
је да дође херцогиња Кларида, да
узме своју кћер за једну руку, а Жор-
жа за другу и да их одведе у замак.
Очи као и носеви били су им црвени,
образи сјајни од суза; узлисали су и
шмркали, да је душа човека болела.
Вечерали су врло добро, после чега
одоше сваки у свој кревет. Али кад
се свећа угасила, изађоше као мале
утваре и у дугим ноћним кошуљама
загрлише се, п_уцајући од сl~еха.
Тако је почела љубав Лабеј Кла-
риде 1т Жоржа Бланшеланда.

ГАЛВА 1V.
t којим говори природно и који се зове
која говори о васпитању општем и посебице о
васпитању Жоржа.
У томе замку растао је Жорж
поред Лабеј, коју је звао својом се-
стром, као из пријатељства, ма да је
знао да му она то није.
Он је имао учитеља борења, ја -
хања, пливања, гимнастике, играња,
лова, сокопарства, лоптања, и уопште
свију вештина. Имао је чак и учитеља
писања. То је био један стари писар,
понизан по изгледу, а веома горд у
се6и; он га је учио разном. писању,
које је било у толико мање чнтко, у
snдтn зпг 167
колико је било више лепо. Жорж је
у томе мало уживао и није имао ни-
какве користи од часова тога старога
писара, као и од неког калуђера, који
му је предавао граматику рђавим је-
зиком. Жорж није поимао зашто да
се човек мучи, да научи један језик,
матерински.
Ни са ким се он није радо дружио,
сем са коњушарем Франкером, који је
дуго лутајуbи по свету познавао оби-
чаје људи и животиња, описивао
све земље и састављао стихове, које
није знао да напише. Франкер је од
свију учитеља Жоржевих био тај, који
га је нечему научио, јер је био једини
који га је истински волео, а нема бо-
љих часова часова од оних, који се
са љубављу дају. Али два старіzа, учи-
те.њ писања и учитељ граматике, који
су један другог из дубине душе мрзели
ипак се обојица сложише у заједни-
168 лн n тол Фганс
чкој мржњи према староме коњушару,
кога су оптуживали за пијанство.
Истина Франкер је чешће свраћао
у крчму код Калајног Лонца. На том
је месту заборављао на своју тугу и
састављао стихове.
Хомер је стварао стихове боље од
Франкера, али Хомер је п;:о само чисту
изнорску воду. Што се тице тусе, то
њу има цео свет, а он не ггије в.ино
да би је заборавио, већ дајући cpehy
другима. Али Франкер је био стар
човек, оседео у својој служби, веран,
пун заслуга, и оба учитеља, писања и
граматике, требали су да прикрију ње-
гове мане, а не да увеличавајући, изве-
штавају кнегињу.
— Франкер је једна пијанпца, гово-
рио је уцитРљ писања и кад се враћа
из Крчме код Калајног Лонца, он испи-
сује слово Ѕ идући по путу. То је
уосталом једино слово, кога је икад
написао, јер г-а је пиiаница један мага-
рац, госпођо херцегињо.
Учитељ граматике додаде:
-- Опијајући се, Франкер пева пе-
сме које су пуне погрешака и ништа
не вреде. Он незн.г ни за сигегдоху,
госпођа херцогињо.
Уерцогиња је по прирсди имала
одвратност према школским отпатцима
и опадачима. Она учини оно, шrо би
и сваки од нас на њеном месту учинио :
она их из почетка није ни слушала ;
али кад они гаочеше без престанка да
подносе своје извештаје, она се склони
да поверује и одлучи да удаљи Фран-
кера. У исто време да би га часно
отерала, она га посла у Рим да тражи
благослов од папе. Јвај је пут за коњу-
шара Франкера био тим дужи, што је
много механа, писећених свирачима,
растављало херцештво Кларида од апо-
столске стоnице.
У току he се приче видети, да кне-
гцња ускорЈ зажали, што је двоје деце
лишила њиховоr најсигурнијег чувара.

ГЛАВА V.
У којој је олисано, како је херцогиња одвела Жоржа
и Лабеј у манастир и сусрет, који су имали са једном
страшном старицом.
Тога јутра, које је било у првој
недгљи после Ускрса, изађе херцогиња
из замка на своме великом алату, има-
јући лево поред себе Жоржа Бланше-
лада, који је јахао на зеленом коњу,
чија је глава била црна, са једном
звездом на целу, и, десно Лабеј, која
је управњала својим коњем ружича-
стим уздама, у златној жутој хаљини.
Они су иtцли у манастир да ч}*ју
Мису. Војници наоружани копљим э са -
s Алт n злР 171
чињавали су им пратњу, а гомила се
гурала на путу, да им се диви. И,
заиста, они су сви троје били врло
лепи. Под својим велом од сребрног
цвећа и у свом широком огртачу, хер-
цогин~а је била величанствено лепа ;
бисер који је био испреплетен у коси
бацао је сјај пун милине, који је од-
говарао стасу и души ове лепе ли-
чности. Поред ње Жорж, таласаве косе
и живог ока, тако је исто лепи из-
гледао. Лабеј, која је јахала на другој
страни, с лицем, чија је нежна Е i чиста
боја била за око пријатно миловање.
Али ништа није било чудноватије од
њене плаве косе, која се везана једном
тробојном златном траком, расипала по
)
раменима, као сјајан огртач њене мла-
дости и лепоте. Добри људи, видећи
је, говорили су: „Ево љупке госпо-
ћјице!"
Мај~тор кројач, чича Жан, подиже
свог сина Пјера, да му покаже Лабеј,
а Пјер запита, да ли је она жива или
172 лнлтол ФРлвс
је само слика од воска. Он није мо-
гао да замисли да човек може да буде
тако бео и тако љубак и да припада
истом роду, као и он, мали Пјер са
својим лепим, пу ним образита, од сунца
опаљеним и црном кошуљицом, по
сеоски на лећјита утегнутом.
Док је графица благонаклоно по-
здрављала људе, двоје деце су са задо-
вољством истицали свој понос, Жорж
црвенећи, а Лабеј смешкајући се. С
тога им херцогиња рече:
--- Ови дсбри људи нас срдачно
поздрављају. Шта мислиш ти Жоржу?
Шта мислиш ти Лабеј?
— Да, тако и треба, одговорl-i
Лабеј?
— То је њихова дужност, додаде
Жорж.
— А зашто је то њихова дужност,
запита херцигиња.
Видећи да они не одговарају, она
ит рече :
L° s.плтпзаг 173
— Ја ћу да вам кажем. Са оца
на сина, већ вишг од три стотине го-
дина, херцози Кларида заштићаваху
оружаном силом ове сироте људе; да-
вали су им могућности, да пожњу поља
која су засејали. Више од три стотине
година, све херцогиње Клариде преле
су вуну за сиромахе, посећивали бо-
леснике и крштавали новорођенчад.
Ето децо, зашто вгс они позлрављају.
Жорж је премишљао: Раднике треба
заштићавати. А Лабеј : треба да се
преде вуна за сиромахе.
Такс нагаћајући и мислећи, ишли
су они поред ливада покривених цве-
ћем. Плаве планиве окружавале су хо-
ризонат, Жорж пружи руку ка истоку
1 па запита.
— Какав је оно велики челични
штит, што га sидим тамо?
— То је боље pehu, једна сребрна
плоча, велика као тесец, рече Лабеј.
— То нити је челични штит, нити
сребрна плоча, децо моја, одгоsори
174 АНАтОЛ ФРАНС
херцогиња, већ језеро које блиста на
сунцу. Површина воде, која вам из-
далека изгледа, глатка као огледало,
трепери небројним таласима. Обала
тога језера, која вам се цини тако
чиста као плоча од метала, у ствари
је покривена финим џбуновитим ши-
бљем и перуником, чији цвет изгледа као
човечији поглед међу мачевима. Сва-
кога јутра језеро се обуче у белу ма-
глу, која под сунцем у подне, блиста
као убојна опрема. Али му се не треба
приб.,~ижавати јер је оно насељено Он-
динама, које одвлаче путника у своје
кристалне замке.
У том тренутку цуше звоно са ма-
настира.
-- Сиђимо, рече херцогиња, и хај-
демо пешке у капелу. Ни свети кра-
љеви нису се јаслима приближавали
на својhм камилама и слоновима.
Они слушаху мису калуђера. Једна
старица, одвратна и гва у дроњцима
беше клекла поред херцогиње која
6 АЛтА 3 АР 175
излазећи из храма понуди старици
свету воду и рече:
- Узмите, мајко.
Жорж се зачуди.
- Зар не знате, рече херцогиња,
да у сиромасима треба поштовати љу-
бимце Христове? Једна, слична овој
овде, просјакиња, држала је вас, са до-
брим херцогом Рошноаром, на крште-
њу;а ваша сестрица Лабеј има тако исто
за рођака једног сличног сиромаха.
Старица, која је погађала осећања
младог дечка, наже се према њему и
подругљиво му рече:
Ја вам желим, лепи принче, да сте-
чете онолико краљевина, колико сам
их ја изгубила. Ја сам била краљица
Бисерних Острва и Златних Брда; имала
сам сва кога дана на своме столу че-
трнајест врсти риба, а један мали цр-
нац носио ми ;е скут.
- А којим сте случајем изгубили
ваша острва и брда добра жено? за-
пита херцогиња.
176 лнлтол ФРлнс
— Ја сам се посвађала са Патуљ-
цима, који су ме пренели далеко од
моје државе.
— 3ар су тико били моћни Па-
туљци? запита Жорж.
— Живећи у зетљи, одговори
стара, они су познавгЈли вредност ка-
мења, радили су металиига и откривали
изворе.
— А шта су вам радили, мајко,
кад сте их наљутили?
Стара одговори:
Један од њих до.~је, једне децем—
барске ноћи, ла тражи од мене допуште-
ње, за спретање бадње вечере у кујни
мога замка, која, пространија од какве
скупштинске сале беше снабдевена шер—
г:ењама, пећима, фуруницама, котло-
вхма, грејачима. пекаргким пећита, рош-
тиљима, титањима, плеховииа, тига-
њима за рио 'у, чинијама, калупими за
колаче, бакарним сазанима, златним и
сребрним пехарима, ишараним дрве-
ним судов s:ма, не рачунајући ту гво-
вАлтАэАР 177
здене обртаче вештачки исковане, и
простране црне лонце окачене о ве-
риге. Обећа ми да ништа не изгуби и
не поквари. Ја га ипак одбијем и не
доsволит му то што је тражио, он оде
мрмљајући страшне претње. Tpehy ноћ,
на сам Божић, дође понова исти па-
туљак у собу где сам ја спавала;
пратило га је мноштво пругих који,
извукавши ме из постеље, пренеше ме
у кошуљи у једну непознату земљу.
— то, рекоше ми они оставља-
јући ме, ето казне за богаташе, који
нису хтели да се сложе у погледу
богаства са радним и мирним пату-
љачким народом, а који ради златопа
и проналази изворе.
Тако је говорила о 'езуба старица,
а херцогиња утешивши је речима и
новцем, пође са двоје деце на пут,
замку.
l2*

rnABA Vl
Шта се види с куле замка Кла(>ида.
Наскоро после тог времена, јед-
нога дана, попеше се Лабеј и Жорж,
да их нико не види, по степеницама
на кулу, која се уздизала у сред замка
Кларида. Доспевши на кров, они зави-
каше од радости и пљескаху рукама.
Поглед им се ширио по брежуљ-
цима, подељеним на мрке и зелене
делове обраlјених поља, а планине су се
плавиле на удаљеном хоризонту.
— Сестрице, викну Жорж, се-
стрице, погледај целу земљу!
— Она је доста велика, рече Лабеј.
s ллтАзл 179
-- Моји уцитељи, рече Жорж при-
чали су ми да је велика, али како
каже, Гертрута, наiгта васпитатељка,
да би се уверили, треба да је и видимо.
:
Јни погледаше са крова.
- Гаге, једну цудну ствар, бато,
викну Лабел. Замак је на средини
земље, а ми на кули пошто смо у
средини замка, то се налазимо на
средини земље. Ха! ха! ха!
3аиста, хоризонт је правио око
деце један круг, у чијем је средишту
,
била кула.
Ми смо на средини земље, ха! ха!
ха! понови Жорж.
Затим обоје почеше да размишљају.
— Каква несрећа, што је свет тако
велики! рече JIa6ej : човек може да
се изгуби и да буде растављен од
својих.
Жорж слеже раменима.
— Каква cpeha што је свет тако
велики ! може у њему да се нађе
12*

180 анАтол w Рпнс
чудноватих доживљаја. Лабеј, ја ћу
кад постанем велики, да заузмем ове
планине, које су на крај земље. Оданде
се рађа месец. Ја ћу га при пролазу
шчепати и дaliy га теби Лабеј.
— Тако је! рече Лабеј ; ти ћеш ми
га дати и ја ћу га метути у косу.
Затим почеше да траже, као на
некој карти места, која су т3м била
позната.
— Ја врло добро видим, рече Ла-
беј, (ма да ништа не распознаваше),
али не могу да погодим, какво може
да буде то мало четвртасто камење
расејано на тој стени
— Куће, одговори јој Жорж; то
су кylie. Зар не распознајеш, сестрице,
главни град херцештва Клариде? То
је доста велика варош: има три улице,
од којихједном и кола могу да иду. Ми
смо проитли њом прошле недеље, кад
смо ишли у манастир. Је ли се сећаш?
— А онај поток што кривуда?
s ллтАзпР 11
— То је река. Ено тамо и стари
камени мост.
-- Мост испод кога смо хватали
ракове?
— Тај да, и на коме у једној ку-
ћици стоји статуа „жена без главе".
Али се одавде не може да види, јер
је врло мала.
— Сећам се. А зашто она нема
главе?
Сигурно зато, што ју је из-
губила.
-- Не одговоривши, да ли јој је
то објашњење било довољно, Лабеј
посматраше хоризонт.
— Бато, бато, гледај оно што сија
према оним плавим планинама? То је
језеро !
— То је језеро!
Они се тада сетише онога што
им је херцогиња говорила, о тим опа-
сним и лепим водама где су Сндине
имале свој двор.
— Хајдемо тамо! рече ЈIабеј.
 s АлтnзлР 183
182 лнптол ФРлнс
-- Кад би се смејали, смејали би
— Ова одлука порази Жоржа и
се, као ви, господине. Ја идем сама
он, отворовши уста поче да виче.
на језеро. И цок ја будем проналазила
— Херцогиња нам је забранила да
лепе воде где станују Онпине, ви ћете
изађемо сами, и како би ми отишли
остати сам у замку, као нека мала де-
до тог језера, које је на крај света?
војчица. Ја hy вам оставити свој рад
-- Ја не знам како би, али ти треба
и своју лутку. Ви ћете водити бригу
да знаш, тrt који си човек 11 који има
Жорж; ви ћете се марљиво старати.
учитеља граматике.
Жорж је био самољубив. Био је
rКорж, увређен одговора да би он
осетљив на срамоту, коју му је нанела
могао бити човек чак и леп човек,
Лабеј. Оборене главе, намрштен, он
па ипак да не зна све путове на
викну муклим гласом. -
свету. Лабеј узе мало презрив израз,
- Е па добро, ићгtћемо на језеро.
од кога он поцрвене до ушију, и
рече опорим гласом:
— Ја нисам обећала да заvзмем
плаве планине и да скинем месец. Ја
не знам пут ка језеру, али ја hy ra
ипак uahu, ја!
— Ха! ха! ха! покушаваше Жорж
да се насмеје.
— Ви се смејете као неки глупак,
господине.
— Лабеј, глупаци се нити смеју,
нити плачу.

ГЛАВА VIi.
Како су Јlабеј и Жорж, отишл
Сутрадан, после ручка, кад је хер-
цогиња била отишла у своју собу,
Жорж узе за руку Лабеј.
— Хајдемо ! рече јој.
— Где?
— Пст!
Они се сиђоше низ степенице и
пређоше двориште. Кад су били про-
шли мала врата, Лабеј по други пут
запита где су пошли.
- На језеро! одГовори одлучно
Жорж.
Госпоћјица Лабеј зину од чуда и
sАптАзлг 165
стаде запањена. Ићи тако далеко без
допуштења, у сатинским ципелама! Јер
је она имала ципеле од сатина. да ли
је то паметно?
— Треба да се иде тамо, а све је
једно, да ли је то паметно.
~ Таква је била крајња одлука Жоржа
и Лабеје. Она га је пре осрамотила,
на језеро. а сада му се дивила. Сад је он био
тај који је с презрењем терао код
лутке. Девојке траже доживљаје и
беГају. Фи ! Какав прост карактер!
Нека она остане l Он иде сам!
Он а га узе за руку; он је одгурну.
Она се обеси о враг свом брату.
— bратићу, Говорила је она је-
цајући, идем и ја са тобом.
Он ге осети дирнут таквим лепим
кајањем.
— Хајде , рече он, али нећемо
npohu кроз варош, јер нас могу ви-
дети. Боње 1ie бити да се иде зидом,
и преким путем да се изађе на ве-
лики друм.
186 лнптол тРАнс
s алтлзлР 187
И они су ишли држећи се за руку.
Кад су одмакли она окрете главу
Жi~рж је објашњавао план, који је
саставио. и виде једног голуба на рамену статуе.
Они су ишли неко време, кад Ла-
Ми ћемо uhu, говорио је он,
друмох.г, којим смо ишли, идући за беј рече :
манастир; uehe нам бити тешко да — Ја сам жедна.
— И ја, рече Жорж, а.іи је река
спазимо језеро, као што смо га опа-
далеко иза нас, а ја не видим ни поток
зили прошли пут и тада ћемо noha
ни чесму.
преко поља правом линијом.
Суние је тако врело, као да је на
Лабеј је брала цвећје по крају друма:
мени. I.цта hемо да радимо?
то је било цвеће слеза, морске звезде
Тако су говорили и јадиковали,
и хризантема од кога она направи•
кад спазигце једну сељанку, која је
један руковет; у њеним малим рукама
носила воће у једној котарици.
цвеће је венуло и изгледало као жа-
— Трешње, викну Жорж. Штета
лосно кад је видело да је Лабеј пре-
што немам новаца, да их купим!
шла стари камени мост. Како није знала
— Ја, ја имам новаиа, рече Лабеј.
шта he са св : јим руковетам, паде јој
Она извуце из џепа једну малу
на памет да га о 'аци у вод да га
кесу са пет златника, и обраћајући се
освежи, али је више волела да га да
сељанки, рече јој :
„Жени без г.Rаве."
— Добра жено, хоћете .тги да ми
Она замоли Жоржа да је подигне
дате толико трешања колико могу да
на руке, да би би.па већ а и остави
понесем у својој хаљини? То рекавши
бокор r;ољског цвећа у саст ављене
поциже она крај своје сукње, двема
руке старе камене фигуре.
рукама. Сељанка јој убаци :пве, три
 анатол ФганС
шаке трешања. Лабеј узе једном ру-
ком своју посувраћену сукњу, другом
пружи жени један златан новац и рече:
— Јел', јел доста oRO?
Сељанка шцепа златник који је
платио скупа све трешње у корпи,
са дрветом које их је родило и са
местом где је само дрво засађено. А
затим препредено одговори:
— Hehy више да вам тражим, да
бих вам учиіила, мала моја кнегињо.
- Онда, продужи Јlабеј, метите
друге треигње у ш~шир мога брата,
и добићете још један златан новац.
Она учини. Сељанка продужи свој
пут, питајући се у који ћe кут душека,
или у коју сламњачу да сакрије та
два златника. И два детета наставише
своје путовање једући трешње, ба-
цајући коштице лево и десно. Жорж
је тражио трешње које су две и две
састављене петељком, да би их ока-
чио својој сестри о уво и смејаше се
кад је видео то лепо близаначко воће,
sалтазаР Zgy
са црвеним месом, како се клати на
образима Лабеје.
Један шљунак заустави их у њи-
ховом веселом путовању. Он је био
упао у ципелу Лабеј, која поче да
храмље. При сваком кораку, њене се
плаве коврџе тресаху на образима, и
она, тако храмајући најзад седе на
сред друма. Тада, њен брат, клекнувши
на колена, скиде јој ципелу од сатина,
протресе је и оданде испаде један
мали о'ели шљунак.
Тада она гледајући своје ноге рече:
— Братиhу, кад се будемо вргтили
са језера, ми ћемо обући оне друге
ципеле, јел '?
Сунце се клонило на сјајноме небу.
Свежи дах ветра миловао је образе
и врат младих путника који, освежени
одушевгбени, храбро продужише пут.
да би лакше ишли они су певали
држећи се за руку, и смејали се гле-
дајући пред собом своје две равне
сенке. Они певаху:
19б дндТбх шрднс
s длтдздн 141
Маријана, лошавти у млин,
Дн самеље жито, Млинар који је виде аа долази,
Не мог5де а да јој не каже:
поие се на своје магаре.
Моја мала госпођица Марвја! Привежите тамо своје магаре.
Попе се на своје магаре Мартина, Моја мала госпођице Марија.
по:цавши у млин... Привежите тамо caora Мартина,
На коме сте допiли до млина.
Али Лабеј наједном стаде и викну:
— Језеро, Лабеј, гледај : језеро,
— Ја сам изгубила моју ципелу,
језеро, језеро !
моју сатинску ципелу!
— Да Жорже, језеро.
И заиста, тако је и било. 1'V1ала
— Ура! викну Жорж и забаци свој
ципела, чија се свилена пантљика била
шешир у ваздух. Лабеј је била то-
у путовању одвезала, лежала је сва
лико уздржљива, да и она не баци
прашљива на друму.
своју капу: али скинувши ципелу која
Тада она погледа иза себе и кад
јој је спадала, она је баци више себе
виде замак Кларида како се оцртава
у знак радости. Језеро је било тамо
далеко у мрку, осети да јој се стеже
дубоко у долини по чијим су сребр-
срце и да јој сузе кавиру на очи.
настим таласима, околне косе градиле
— Курјаци he ме појести, рече она ;
велику групу лишћа и цвећа. Оно је
наша мати нас неће више видети и
лежало тамо, мирно и бистро, и на
умреће од жалости за нама.
његовим се обалама виде.ло дрхтање
Али јој Жорж нађе ципелу, обу
већ тамног зеленила. Али два детета
јој и рече :
нису могла да пронађу у високој шуми
— Када звоно у замку буде зво-
никакву путању, која је водила овим
нило за вечеру ми hемо се враћати у
лепиаа водама.
Кларид. Напред!
Док су тако тражили пут, изнена-

192 лнлтол тРАнс
дише их неке гуске, за којима је ишла
обучена у једну овчију кожу, једна
девојчица, са штапом. Жорж је за-
пита како се зове.
— Жилберта.
- Е па добро, Жгiлберта, куда се
иде на језеро.
— Тамо се не иде.
— Зашто?
- Зато што... али кад би се ишло,
има један пут, и иде се тим путем.
Није могао ништа да одговори чу-
варици гусака.
— Хајдемо, рече Жорж, без сумње
ћемо мало але наћи стазу кроз шуму.
— И браћемо ораје, рече Лабеј, и
јешћемо их, јер сам ја гладна. Требали
смо, кад смо пошли на језеро, да по-
несемо једну торо'у пуну добрих јела.
А Жорж рече:
— Учинићемо сестрице као што
ти кажеш; ја одобравам сада коњу-
шару Франкеру, којије, кад је пошао за
Рим понео за јело једну шунку, и једна
s,алтазаг 193
велико стакло за жеђ. Али пожуримо,
јер ми се чини да се смркава, а ја
не знаа-т колико је сати.
— То знају пастири по сунцу, рече
Лабеј ; али ја нисам пастирка. Па ипак
ми се чини да се сунце , које је било
више наше главе, кад смо пошли, сад
спустило далеко иза вароши и замка
Кларида. Требало би знати да ли је
то тако СВаКи даН И шТа то зНаЧи.
Док су они тако посматрали сунце,
један облак прашине подиже се на
друму и они опазише коњанике, са
опуштеним уздама и чије се оружје
блистало. Деца се веома уплашише и
сакрише се у честу. Они су мислили
да су ти били разбојници, или чак и
лБудождери. У ствари, то је била
стража, коју је послала херцогиња
Кларида да тражи два мала тумарала.
Два мала пробисвета пак, нашавши
у чести једну уску стазу, која није
ни мало изгледала на стазу залБубље-
sмсттлзвг 13~
194 Анлтол Фглнс sn лтлз n Р 1п5

них, јер нису могли да иду по њој А двоје деце су са уживањем гу-
напоредо држећи се за руку као ве- рали своје вреле ноге у влажни шљу-
реници, у њој тако исто није било нак, где су расле, јела у честим. жбуно-
отисака од ноге чевечије. Видели су вима и tupka са својим дугим стрелама.
се само отисци од безброј малих ра- Бареки крин просипаше мирис своје
кљастих ногу. нежне стабљике. Око њfгх је боквица
— То су ноге ђ~lволчића, рече ширила свој вео, крај воде која је спа
.Лабеј. вала, док је onagrarius прскао као
— Или срна, рече Жорж. звеsда својим .љубичастим цветовима.
Ствар се није расветлила. Али
што је било сигурно, то је, да се
стаза спуштала благом косом до обале
језера које се деци показа у свој својој
чежњивој и мирној лепоти. Врбе су
заокругљавале на обали своје нежно
лишће, трска нијаше на води своја
вита копља и нежне перјанице. Они су
чинили те је језеро дрхтало окићено
барском перуником са својим великим
срцастим лишћем и белим цветовима.
На ,эвом цветном острву, девојке са
струком од смарагда или сафира и са
пламеним крилима, летијаху шумним
летом у нагло прекиданим кривин ама. 13*

ГЛАВА VII1.
Гдесе види шта је стато Жоржа Бланшеланда шт®
се ириближио језеру које је било насељено ондиналаа.
Лабеј се приближи по песку из-
међу два жбуна врбе и пред њом
искочи иs воде један мали дух остав-
љајући на површини кругове, који су
се ширили, а затим исцезнуше. Тај
дух беше мала зелена жаба, по тр-
буху бела. Све је било мирно ; свеж
поветарац играо се по том чистомје-
зеру, на коме је сваки талас имао
изглед пријатне боре осмејка.
- Ово је језеро врло лепо, рече
Лабеј, али мене боле ноге у исиепаним
sn лтлзпг 197
ципелама гг врло сам гладна. Ја бих
тако радо хте,ла да сам већ у замку.
— Сестрице, рече Жорж, седи на
траву. Ја ћу ти ноге увити у лишће,
да би их освежио. Затим идем да ти
нађем вечеру. Ја видим тами горе,
близу друма, купине црне Іi зреле.
Донећу тгј најлепиre и најслађе у ше-
ширу. Дај ми твоју мараму, у њу ћу
да берем јагоде, јер јагода има овде
близу на крају стазе, у хладу дрвећа.
А гІепове ћу да напуним орасима.
Он нацини на обали језера, за Ла-
беј посте:liу од маховине, затим оде.
Лабеј се испружи, са склопљеним
рукама на своју постељу од махо-
вине, и виде како звезде изађоше тре-
nepehu на бледоме небу ; затим јој
се очи у пола склопише и њој се као
учини да види у ваздуху неког ма-
лога патуљка на једном гаврану. То
није била никаква обмана. Пошто је
повукао узду, којом је црна птица
била зауздана, патуљак се заустави
198 пнлтол тРпнс вллтазлР 199

више девојчице и упре у њу своје ставе од бггсера одакле су се спуштали

округле очи! Затим, пошто је обема танани велови, дигоше се изнад таласа.
ногама ободе, одлете врло брзо. Ла- Дете познаде Ондине и хтеде да по-
беј нејасно виде све ово и заспа. бегне. Али већ бледе и хладне руке
Она је спавала, кад се Жорж вратио биле су га шчепале и он је, поред
са својим набраним воћем, које остави свих његових напора и вике, био од-
поред ње. Он се пак скиде на обалу нешен преко воде у галерије кристала
и чекао је кад 1,е она да се пробуди. и порсрира.
Језеро је спавало под својом нежном,
лиснитом круном. Нека нежна магла
лако је падала по води. Наједг:ом се
месец показа између грина; одмах за-
тим се таласи обасуше варницама.
Жорж је лепо видео, да та све-
тлост, којом вода светли, није сва од
сјаја од месеца, јер примети плаве
пламенове, који су се прггближавали
и вијугали са таласањем и колебањгм
воде, као да су играли коло. Он наскоро
распознаде да ти пламеновг-г играју
на белим челима, - на челима жена.
Мало затим лепе главе крунисане алгом
и школчицама, са раменима на којима
се расипала зелена им коса, груди бли-

ГЛАВА 1 Х.
Како је 1]абеј ©дведена кад пату~ака,
Месец се био уздигао над језером
и вода није одсјајивала више, од тре-
перавог колута звезде. Лабеј је још
спавала. Патуљак који ју је посматрао,
вратг-i се понова њој на свом гаврану..
Овога пута га је пратг-гла једна група.
малих људи. Бела брада допирала им
је до колена. Изгледали су као старци
децијег раста. Са својим кеи?љама
од коже и са чекићима, које су но-
сили обешене о појасу, видело се да
су радници који раде металом. Њихов
ход био је чудноват; скакућући врло
s ллтааАР 201
високо и чудно се премећући, пока•
зивали су непојмљиву хитрину и по
томе су били мање слг iчни људима,
него духовима. Али, вештацки изво-
дећи најлуђе своје скокове, они су чу
вали непроменљиву сз5;?љност тако,
да је човеку о'ило немогуhе да упозна
њихов прави карактер.
Они се посадише у круг око спа-
вачице.
— Е па! реце иајмањи патуљак са
свога пернатог коња ; е па! јесам ли
вас преварио, кад сам вас известио
да најлепша кнегиња спава на обалn
језера, и зар ми нећете захвалити, што
сам вам је показао?
Ми ти захваљујемv зато Бобе, од-
говори један од патуљака, који је ли-
чио на неког старог песника ; заиста,
и нема нигде на свету лепше од о ~.е
младе девојчице. Њена боја лица ру-
жичаrгија је од зоре која се рађа на
планини, а злато које ми кујемо није
тако сјајно као ова коса .
202 ан лто .л w Ранс
— Тако је Пику, ништа није исти-
нитије, одговорише патуљци; али шта
ћемо да радимо са овом лепом го -
спођицом?
— Пик, сличан неком старом поети,
не одговори одмах на питање пату-
љака, јер и он сам није знао боље,
шта би се требало урадити са лепом
госпођицом.
Један Патуљак, по имену Риж, ре~ге:
- Да саградимо један велики каВез
и да је у њега затворимо.
Други један од патуљака, који се
звао Диг, устаде против предлога Ри-
жовог. По мигцљењу Дигову, у кавеs
су се затварале само дивље животиње,
а ни по чему се није могло судити,
да је лепа госпођица била животињ _
ског рода.
Али је Риж остао при својој идеји,
тим пре, што није било друге да је
замени. Он ју је вешто бранио:
-- Ако ова особа, говорио је он,
није ни мало дивља, нене имати по-
Бд .лтазпР 203
требе да подивља због дејства кавеза,.
који ће, ако пак подивља, да постане
користан и чак неопхвдан.
Ова се расуђивања не допадоше
патуљцима и један од њих, по имену
Тад, са негодовањем их је осуђивао.
То је био патуљак пун врлина. Он
предложи да одведу лепо дете њеним
родитељима, који су како је мислио
били какви моћни господари.
Ово мишљење поштенога Тада од-
бачено је као противно обичају па-
туљака.
- Ми треба да идемо за правдом,
а не за обичајима, говорио је Тад..
Они нису више њега слушали и
скуп је бурно претресао док један
патуљак, По, који је био прост, али
правичан, овим речима исказа своје
мишљење:
- Треба да почнемо прво тим,.
што немо оау госпођицу да пробу-
димо, пошто се она сама не буди;
ако она проспава ноћ овако, сутра

204 ан n тол фаднс
he јој се трепавице надути и tнена ће
лепота бити мања, јер је врло нездраво
спавати у шуми, а на обали једноr
језера.
Ово мишљење било је од сви iу
примљено, јер га нико није спорио.
Пик, који је личио на старога пе-
сника, искусног у животу, приближи
се лепој девојчици и озбиљно ју је
посматрао мислећи, да је довољан само
један његов поглед, те да се спава-
чица прене из најдубљег сна. Али Пик
је се варао у моћ својих очију и Ла-
беј је једнако спавала са скрштеним
рукама,
Кад то в,иде, п~штени Тад је по-
лако повуче за рукав. Тада она отвори
у пола очи и подиже се на лакат.
Видевши себе на постељи од маУовине,
опкољна патуљцима, мислила је да све
то гледа у сну ноћи и протрља очи
да би се расанила и да б i угледала
у место уображеног привиђења, чисту
јутарњу светлост, која је улазила у
s алтпз n г 2р5.
њену плаву собу, где је мислила да
се налази. Њен лух, раслабљен сном,
није могао да се подсети на дога-
ђај jesepa. Али и ato је добро про-
трљала очи, патуљци не ишчезаваху
и морала је да поверује најзад, да
је то јава. Тада, погледавши узнеми-
рено око себе, она спази шуiлу, сети
се успомена и уплашена поче да виче:.
— Жорж! мој брат Жорж!
Патуљци се узмуваше око ње и
уплашени, да их она не види покрише
лица рукама.
— Жорже ! Жорже ! где је мој
брат Жорж? викала је она јецајући.
Патуљци јој то нису могл.и pehu,
јер и они то нису знали. Она плакаше
као киша, помињући своју мајку и,
свог брата.
По је хтео да плаче као и она и
испуњен жељом да је утеши, упути јој,
неколико нејасних речи:
— Немојте се ништа узнемиравати,.
рече јој он; штета да једна тако лепа
206 анатол Ф Q анс
госпоhица квари плакајуhи очи. Beh
нам испричајте догађај, тора бити да
је занимЈbив. Нас ће то веома забавити.
Она га није ни слушала, већ устаде
и хтеде да побегне. Али њене отечене
и босе ноге проузроковаше јој тако
велики бол, да она паде на колена још
више пл.ацући. Тад је прихвати, а По
је благо пољуби у руку. То учини,
те се она усуди да их погледа и виде
да су били пуни сажаљења. Пик јој
се учини као неко надахнуто, али бе-
зазлено биhе и кад је видела да су
према њој сви ови човечуљци благо-
наклони, рече им :
— Мали људи, штета је што сте
тако ружни; али ја ћу вас ипак зато
волети, само ми донесите да једем, јер
сам гладна.
-- Бобе! повикаше сви кепеци од-
једном, иди донеси јело.
Боб оде на свом гаврану, а сви
непеци одједном осетише увреду што
_је ова девојчица нашла да су ружни.
s алтаза r 207
Риже је био веома љут, а Пик је ра-
змишљао: „Ово дете, и не види жар
генија, који блиста у мојим очима, час
снагом која поражава, а цас умиљато-
шћу која очарава." По је мислио:
„ Боље бих учинио, да нисам ни про-
будио ову малу госпоlјицу, која је
нашла да ceto ружни." Тада Пг-iк, сме-
шећи се рече:
— Госпођице, кад нас будете више
волели, наћи ћете да смо мање ружни.
Код тих речи Боб се појави на
свом гаврану. Он је носио на једном
златном послужавнику једну печену
јаребицу са хлебом од најфинијег бра-
шна и боцом бордовског вина. Он
остави то јело пред ноге Лабеј пре-
врнувши се у ваздуху безброј пута.
Лабеј поче да једе и рече:
— Мали људи, ваше је јело врло
добро. Ја се зовем Лабеј ; потражимо
сад мог брата и затим ћемо отићи
заједно у Кларид где нас мама цека
у великој бризи.
208 аматол фРанс
Али Диг, који је био врло добар пату-
љак, објасни Лабеј да је она неспособна
да иде; да је њен брат доста велики
да се сам нађе; да му се није могла
десити никаква несрећа, у овоrл. пре-
делу, где су све дшзље животиње
уништене. 3атим додаде:
- Ми ћемо нацинити једна носила,
покрићемо их гранама лишћа и махо-
sине где ћемо вас тетнути и тако док
лежите, однети у планину, и тамо вас
представити краљу патуљака, као што
то захтева народни обицај.
Сви гтатуљци запљескаше. Лабеј
погледа у своје оболеле ноге и ућута.
Радовала се што је сазнала, да у
околини нема дивљих животиња. За
остало она је се ослонила на прија-
тељство патуљака.
Они су већ градили носила. Они
који су имали секире, секли су сна-
жним ударима стабла две мале јеле
тгри дну.
То подсети Рижа на његову идеју.
s АлтазаР 209
Ето, у тесто носила, реце он, ми
би саградгглп кавез?
Подиже се једногласно неодоо 'ра-
вање, а Тад презриво га погледавши
реце:
— Ти, Рижу, вг-гше личиш на чо-
века, него ле на патуљка. Али то бар
служи на част нашем племену, што су
најгори патуљци и најдивљији.
Најзад посао б1i свршен. Патуљци
скакаху у вис да дохвате гране, које
су секли у летv и од којих вешто наци-
нише једну доста ретку столицу. Пошта
су је покрили маховином и лишhем,
посадише на њу Лабеј, затим је из-
дигоше, и поставивши је себи на ра-
мена, лођоше ка планини.
FАЛ'дА3АР 14~k~.

ГЛАВА Х
Кларидга
Која верио описује прајем, указан Лаоеји
од страие кралга Лока.
Они су се пели једном искриву-
даном стазом, а кроз неку шумовиту
косу. У сувом зеленилу кржљавих хра.-
стова уздизале су се по где где плоче
граниті, голе и поцрнеле, а тамна пла-
нина одавала је својим теснацима су-
ров предео.
Пратња коју је предводио Боб на
свом крилатом коњу, уђе у један теснац
обложен трњем. Лабеј, са својом зла-
тном косом, расутом по раменима, ли-
чила је на зору која се рађа на пла-
БАЛТАЗАР 211
нини, ма да је се истина, та зора по
кад кад плашила, звала мајку и хтела
да бега и то чим је нејасно видела
патуљке страшно наоружане у заседи
свиiу окука стена.
На сваку запету стрелу или копље,
они су непоалично стајали. ЊиУови
огртачи од коже звериња и дуги но -
жеви обешени о по;ас давали су им
страшан изглед. Дивљач и птице лг-
жале су до њих. Али ти ловци, по-
сматрају1іи само њихова лица, нису
имали диван изглед ; они су напро-
тив изrледали благи и озбиљни, као
и кепеци из шуме, на које су врлсг
личили.
У њиховој средингг стајао је један
кепец величанственог изгледа. Носио
је за уветом једно перо од петла, а
на глави круну опточету необично
крупним драгим камењем. Његов огр-
тач, подигнут на раменима, покази-
вао је снажну руку са пуно злат-
14к
 s ллтпзлР 213
212 лнnтол Ф Fn н c
желела огрлице, огледала, кашмиреке
них гривни ; мали ловачки рог од
вуне н кинеске свиле.
слонове кости и ишараног сребра ви-
— Ја xohy само једне ципеле, од-
сео је о бедру. Он се је наслонио на
говори Лабеј.
копље у положају снаге која се од-
Тада краљ Јlок удари копљем неки
мара, а десну руку је био наднео над
бронзани котур, који је био обешен
очи гледајући према светлости пут
о једну стену, и отzмах затим и одје-
Лабеје.
дном се појави неко, како излази из
— Краљу Лоче, рекоше му патуљци
дна једне пећине,котрљајући се као ка-
из т.пуме, ми ти доводимо једно лепо
ква лопта. То порасте и показа облике
дете, које смо нашли: она се зове
једнога патуљка, који је, по лицу под-
Лабеј.
сећао на црте, које су сликари давали
— Добро сте учинили, рече кра.v
славноме Белизару, ли чија је кожна
Лок, она ће живети међу нама, као
кецеља о врату одавала обућара.
што то прописују обичаји патуљака.
То је заиста и био упразник обу-
Затим, приближивши се Лабеји,
ћара.
рече јој : — Триче, рече му краљ, изабери
— Будп ми добродошла, Лабеј.
из наших магаиина најмекшу кожу
I`оворио е срдачио, јер је већ осе- узми sлатног и сребрног ткi,iва, тражи
ћао пријатељство према њoj. Спусти од цувара мЈје ризнице хиљаду нај-
се на колено пред њом, да јој пољуби пепших бисергих зрна и од тог ткива
руку коју му је она пружила, и уве- и бисера начини са том кожом пар
раваше је, да не само да јој они неће ципела за лепу Лабеј.
учинити никакво зло, већ да ће јој Код тих речи, Трик се баци пред
испуњавати све жеље, чак ако буде

214 лнАтол ФРАнс
ноге Лабеј и измери их са највећом
тачношћу. Али она рече :
— Мали краљу Лоче, ти трео 'а сад
одh+ах да ми даш леnе ципеле, које
си ми обеllао, и кад их добијем, ја ћу
да се вратим својој мајци.
— Ви іете добити ваше ципеле,
Лабеј, одговори краљ Лок, ви ћете
их имати да се шетате по планини, а
не да ге вратите у Кларид, јер ви не-
ћете г-lзаћи из ове краљевине, где сте
дозна.riи доста тајни, о којима појма
немају на земљи. Патуљци су виши
од људи, и ви сте срећни што су вас
они ухватили.
То је за моју несрећу, Мали кра-
љу Лоче, одговори Лабеј, дај ми обућу
ма као сељачку и допусти ми да се
вратим у Кларид.
Али краљ Лок учини знак главом,
који је значио, да то није могуће. Тада
Лабеј склопи руке и молила га је уми-
љатим гласом:
s АлтАзли 215
- Мали краљу Лоче, пусти ме да
идем и ја ћу те много волети.
- Ви ћете ме заборавити на сјај -
ној земљи.
-- Ја вас нећу заборавити мали
крању Лоче и волећу вас као и Ви-
хора.
— А који је то Вихор?
— То је мој кулашасти коњ; он
нма црвене ноздрве и једе из моје
руке. Кад је био мали, коњушар Фран-
кер га је изјутра доводио у моју собу
и ја сам га грлила. Али је сада Фран-
кер у Риму, а Вихор је сувише ве-
лики да се пење уз степенице.
Краљ Јlок се осмејкивао.
— Лабеј, хоћете ли да ме волете
више од Вихора?
- Хоћу.
— Е онда добро.
- Ја хоћу, aiiu не могу ; ја вас
мрsим, мали краљу Лоче, јер ми не
дгте, да се вратим код моје мајке и
1Коржа.
216 лнлтол w г n нс s плтазлР 217

— Ко је то Жорж? послати сваке nohu по један сан, у

— То је Жорж, и ја га воrгим. коме he ме она виде"Ги и послати мени
Наклоност краља Лока повећавала сваке ноћи по сан, у ком ћу ја видети
се према Лабеј сваког тренутка ; и своју мајку.
како је се он надао да се њот ожени Краљ Лок обећа да he уцинити.
кад буде порасла, и да помоћу ње И што је речено, било је и учињено.
прио 'лижи људе патуљцима, то се бо- Сваке nohu Лабеј је гледала своју
јао да Жорж доцније не постане његов матер, а сваке је ноћи кериогиња ви-
супарник и не покварп му планове. ћјала своју кћер. То је по млло задо-
С тога набра обрвР и удаљи се вољавало њихову узајамну љубав.
погнувши главу као врло брнжан човек.
Лабеј, видећи да га је најbутllла
повуче га благо за скут огртача и
рече му тужним и нежним гласом:
Зашто ми унесрећавамо један другоrа2
- То је крива погрешка ствари,
Лабеј, одгонори краљ Лок; ја не могу
да вас вратим вагцој мајци, али ћу јој
послати један сан, који he је обаве-
стити о вашој судо 'ини и утешиће је.
— Мали краљу Лоче, одговори
Лабеј, смешећи се кроз сузе, то је
добра мисао, али ја ћу ти pehu шта
би •гребало радити. Треба мojoj маји
~._.

г.!IABA Хг
Где су реткосги патуљачке краљевине погпуно опи-
сане, као и путке које су дате Лабеји.
Кралевина патуљака била је врло ду-
бока и простирала се под јег,ним великим
делом зел7ље. Небо се није ни видело,
сем по где где кроз отвор сrене, на
пијацама, трговима, палатама и дво-
ранама, овога подземнога краја и та
места нису била обавијена густом
тамом. Неке собе и неколике пећине
остале су само у п-граку. Остало је
све било осветлено, не лампама и
буктињама већ звездама и метеорима,
који су распростирали необичну и
,
5 А '1 т .4 зАР 219
фантастичну светлост гт та светлост
осветлавала је јединствена чуда. Про--
стране зграде биле су изрезане у стени,
и местимице су се виделе, палате у
граниту и тако високе да су им се
камени изрезани врхови губили под
сводовима огромне пећине у тами
осветљиваној неранџастом светЈтошћу
малих звезда, мање светлих од месеца.
У тој је крањевг-гни било и твррјава
неизмерне велицине, амфитеатра, чије
су камене степенг-гце чинигге jenau по-
лукруг толики, да их је пог.гед једва
обухватао ; дубоких бунара са укра-
шеним зи~ овима у којима цовек не
би нашао дна. Све ове грађевине уде-
цтене у сразмери становника, једин-
ствено су се слагале са њиховим чу-
дноватим и фантастичним духом.
Патулци са капама, илг-г избуше-
ннм листовима од папрата на глави, .
тупгарали су око зграда, са чудноватом
гипкошћу. Није било ретко видети
их, да скачу са висине од трећега
220 пн n тол Ф Pa.ttc
спрата на улицу патосану лавом, ода-
кле одскакаху као лопте. За све то
време задржавали су они, оггу вели-
чанствену озбиљност, коју скул;зтар~~т
обично дају лицима великих људи uз
старине.
Нико није био оеспослен и сваки
се журио на свој посао. Читави квар-
тови одјекивали су од лупе цекића,
продирући г.1гасови од машина раsби-
јаху се о камене сводове nehuue. Нг-гје
било чудноватијег призора, него втг-
дети ту гомилу коваца, рудара, зла-
тара, копача злата, глачара дијаманта,
како pyxyiy са вештином мајмуна че-
крком, пијукам, клештом и турпијам.
Али је било и мирнијег краја.
Тамо, опет грубе и моћне фигуре,
стубови без облика, нејасно су се издва-
јали из необрађене стене и као да су
биле из прастарог дсба. Онамо, једна
иалата ниских врата показивала је своје
здепасте облике: то је био дварац
:краља Лока. Преко пута била је кућа
вллтазлР 22t'
за Лабеј. Kyha или боље кућида, имала
је само једну собу, ко;а је бгтла обло-
жена белим муселином. Намештај од
јелавггне лепо је стајао у тгlј соби.
Једном пукотином у стени улазила је
светлсст неба u лепих uohu виделе су
се и звезде.
Лабеј није имала сталнога с.пужи-
теља, али се цео патуљацки народ
трцдио, да је снабде потребама и да
гогоди све њене жеље, осим оне да
изаћје понова на земљу.
Уајмудрији патуљак, који је знао
велике тајне, радо ју је учио, али не
књигама, (јер патуљци нису писали,}
већ паказујући јој све биљке пољске и
плднг-гнске, разне врсте животиња, ра-
зличито камење, које се извлачи из
утробе земље. То је он радио приме-
рима и врло вешто, објашњавајући бе-
заsленом веселашћу чуда природе и
г~оступке вештина.
Он је њу забављао играчкама, које-
оrга , дете богаташа, на земљи није
222 лн n тол ФРлнс
никад имала; јер су патуљци били
радени, и измишљавали су чудновате
- машине. Тако су саградили за њу
лутке, које су се грациозно кретале и
говориле по свима правилима поезије.
•Кад су их искупили у једном малом
позоришту, у коме је на сцени била
представљена обала мора, плаво небо,
палате и храмови, онг су одигравале
веома занимљhве радње. Истина нису
биле веће од п~ аке, али су верно пред-
стављале, једне, достојанствене старце ;
друге, људе у пуној снази и лепе
•младе девојке одевене у беле тунике.
Међу њима је било и матера, које су
на грудима држале малу певину де-
чицу. И ове речите лутке, говориле
су и кретале су се на сцени, као да
их је покретала љубав, мржња, или
славољубље. Вешто су и3ражавале ра-
дост и бол и тако су подражавале
природу, да су побуђивале на смех,
или терали • сузе на очи. Лабеј пље-
-скаше рукама пред тим призором. Лутке,
s а, лтазпР 223
.које су представљале тиране, ужасавале
је. Узимала је, на против, живог са-
учешћа према луткама, некад принце
зама, а сал зароо'љеним и удовицама,
са кипарисом око глава, које нису
имаг~е другог начина да спасу своје
дете, већ су морале да се удацу, axt
за варваринг, који их је и начинио
удовицом.
Лабеј се није замарала овом игром,
које су лутке мегнале до бесконачно-
сти. Патуљци јој тако исто даваху
и концерте, учаху је да свири у ла-
уту на виоли, на теорби, на лирн
и на разним другим инструментима
тако, да она постаде веома музикална
и да су јој радње предстаљене од лу-
така на позорници откривале иску-
ство људи и живота. И краљ је Лок
присуствовао предстанаМа и концер-
тима, али он није ништа друго чуо
ни видео осим Лабеј, која му је мало
по мало испунила целу његову душу.
Међутим дани и месеци пролажаху
224 анатол ФРанс

године су текле својим током и Ла>

беј је сеп..е.па међу патуљцима, без пре-
станка развесељавана, и ипак увек
испуt-bена тугом за земљу. Qна је била
већ постала лепа девојка. Њена чуд-
новата судбина, давала је тако исто
нечег чудноватог њеној физиономији,
што је било само врло лепо.
У којој је тако мсто, што је чtorytie боље, описахз
ризхмца кран,а Лока.

Дан по дан, па се наврши и шест

година, од како је Лабеј код патуљака.
Тада је краљ Лок, позва једнога дана у
свој двор и пред њом издаде заповест
своме Елагајнику, да помериједан велики
г<амен, који као да је био узидан, који
је међутим био ту само намештен. Они
сви троје прођоше кроз отвор, а који
Је оставио тај велики камен, и нађоше
се у једној пукотини стене, где нису
могли да иду двојица напоредо. Краљ
LАЛТАЗАР 15*
226 лнлтол wan н c
Лок пође први тим мрачним путгм,
а Лабеј је ишла за њим држеhи се
за један крај огртача краљевог. Они
су ишли дуго. У размацима зидови
стене толико су се приближавали да
се девојка бојаше да се не заглавп, и
да не могуhи ни напред ни натраг
тамо умре. Огртач краља Лока једнако
је измицао испред ње, узаном и црном
путањом. Најзад краљ Лок наиђе на
једна бронзана врата, одакле, кад их
отвори, сену велика светлост.
- Краљу Лоче, викну Лабеј, ја
нисам још анала да је светлост тако
лепа ствар.
Краљ Лок пак, узевши је за руку,
уведе је у једну дворану, из које је
долазила светлост и рече јој :
— Погледај!
Лабеј, испрва засенута ништа не
виде, јер је ова пространа сала, са
високим мраморним стубовима, била
сјајнија од злата.
У дну на једном узвишеном месту,
sллтлзла 227
састављен од скупоценог камена, углав-
љеног у злато и сребро, а чије је
степене покривао liилим цудновато из-
вежен, уздизао се један престо од
слоноваче и злата, небом, саставље-
ним од прозрачних боја, са стране
кога су се дае палме, старе по три
хиљаде година, уздизале из двају џи-
новских судова за цвеће, изрезане од
најбољих вештака патуљацких. Кра.гв
се Лок попе на тај престо и гостви
девојку песно од себе.
Лабеј, рече јој он тада, ово је
моја риsница ; изабери све што ти се
у њој допада.
О стубове повгшани, велх-гки шти-
тови од злата, скупљали су зраке сун-
чеве и натраг их бацали у сјајним сно-
пэвима; мачеви, копља су се укр-
штали, са пламеном на врху. Столови
који су били поређани око зида били
су натоварени великим пехарl-гма, бо-
калима, ибрицима, чагlтама, путирима,
15~

228 лн n тол ro г n нс
чанцима, свечаним великим чашама од
злата, роговима за nuhe од слоноваче
са сребрним прстењем, великим боцама
од горсчог стакла, златним и сребр-
ним, украшеним послужавницима, ков-
чежиhима, алим иивотима, као у цркзи,
кадионицама, огледалима, великим гра-
натим светЕbацима, буктињама, што је
све било, како чудновато израђено,
тако и од чудноватог материјала а ка-
дионице представљале су право савр-
шенство. На једном од столова видео
се и шах од месечевог камена.
— Изао 'ерите, Лa6ej, понови краљ
Лок.
Али погледавши више овога бо-
гатства горе, видд Лабеј, кроз један
отвор на крову плаво небо и виде,
да је једино светлост на небу, да-
вала свима овим стварима сав њихов
сјај и рече :
— Драги краљу Лоче, ја xohy на
земљу.
Тада краљ Лок даде знак свом
s алтлзлг 229
ризничару, који разгрнувши тешке за-
весе, откри један велики ковчег, сав
окован гвозденим плочама и изреза-
ним гвожђем. Кад је отворио тај ков-
чег из њега блеснуше хиљаду разних
и дивних боја ; сваки зрак истицао је
из по једног драгог камена вештачки
израђеног. Краљ Лок завуче унутра
руку и тада она виде како се креће
у светлосној збрци љубичаст и аметист
и чисти метал, смарагд од три врстг:
један тамно-зелен, други звани ме-
дљика, јер је имао боју меда, треtи
плавкасто зелен, који се звао берил,
и који је давао лепе снове; источња-
'ин, леп као крв пра-
чки топаз, руо
ведника, тамно зелени сафир, који се
звао опаки сафир и отворено зелен
који се звао женски; симофан, хија-
цинт, еуклас, тиркис, опал, чија је
светлост нежнија од светлости зоре,
морски шиљак и сиријски гранит.
Сво је то камеt-ве било од најсјај -
нијих, светлоноснога истока. А крупни
230 пнлтол Фглнс
брг-глијанти бацаху у сред те обојене
ватре, засењујуће беле варнице.
— Изаберите Лабеј, рече краљ Лок.
— ,Еlраги краљу Лоче, од свег овог
камења ја много више волим зрак
сунца, који трепери на шкриљастом
крову замка Кларида.
Тада крал Лок отвори други један
ковчег, у коме је био само бисер. Тај
је бисер био округао и чист; његов
;1роменљиви одсјај прелазио је све боје
неба и мора, а сјај му је био тако
нежан, да је изгледао, као да изра-
жава ми~ао љубави.
— Уз wите, рече кра.Тb Лок.
Али му Лабеј одговори:
— Драги краљу Јlоче, овај ме бисер
опомиње на поглед Жоржа Бланше-
ланда, ја волем овај бисер, али волем
више поглед Жоржев.
Кад је чуо те речи, кpa.rb Лок
окрете главу. Ипак отвори и тргћи
ковчег и показа младој девојци један
кристал у коме је бтдла iедна капља
sn лтаалР 231
воде затворена још из првих времена
света; и кад се кристал задрмао, ви-
дело се како се та капља креће. По-
каза јој тако исто комађе кристала,
у коме су били инсекти, сјајнији од
драгог камења, већ више од мили-
јарде година. Разликовале су им се
нежне ножице и фини пипци, и они
су били у положају летења, кад их је
нека сила, стопила у њиковом мири-
сном затвору као стаклом.
— Ово су велике реткости света;
ја вам их дајем Лабеј.
Али Лабеј одговори:
- Драги краљу Лоче, задржите
n кристал и ћилибар, јер ја не могу
да ослободим ни кап.гћу ни инсекте.
Краљ је посматраше неко време,
па рече:
— Лабеј, најл..пша блага стављена,
су вам била на расположење. Ви сте
их мсгли, али их нисте хтели да имате.
Тврдица је жртва свога злата; само
они који презиру богатство, могу без
232 лн n тол ФРлнс

опасности да буду богати: њихова"

душа би1 е увек ве~а од сре1 е.
То рекавши, даде знак свом риз-
ничару, који принесе на јастучету мла-
дој девојци једну круну од злата.
-- Примите овај накит, као знак ГЈIАВА XIl1
поштовања, које вам указујемо, Лабеј,
рече краљ Лок. Од сад сте краљица
патуљака. У којој се краљ Jlox изјаснио.
И он сам, стави круну на чело Лабеје.

Пату ,ци су светковали радосни

празник крунисања њихове прве кра-
љице. Игре пуне о 'езазлености, ређале
су се без броја у пространоме амфгг-
театрэ и мали људи, ђаноласто при=
качивши о своје капице мрки лист од
папрата, или два од храста радосно су
скакутали по подземним улицама. Ве-
сеље је трајало тридесет дана. Пик је
пијан изгледао као неки надахнути
сиртни; поштени Тад опијао се од на-
родног весеља ; нежт:и Диг плакао је од
~среће ; Риж је од радости понова тра-
234 АНАТоЛ ФРАНС s плт n з n Р 235

жио да се Лабеј метне у кавез, да се

да будем твоја жена, али само и
тга•гуљци не би плагиили, како не би из-
гггале ; озбиљски ја нећу никад да бу-
губили тако лепу краљицу, а Боб, на
дем твоја жена. Сад кад си ме за-
своме гаврану, испуњавао је ваздук
ггросио, подсетио си ме на Франкера,
радосном виком, као и црна тица, која
који ми је на земљи, да би ме забавио, .
је, тако се исто развеселивши буда-
прицао нај 5есмисленије ствари.
ласто грактала.
Код тих речи, краљ Лок окрете
Само је краљ Лок био тужан. главу, али не •rако брзо, да је Лабеј '
Еле, тридесетог лана, пошто је при-
спазила једну сузу гга трепавицама па-
редио, и краљици г-i народу неличан-
туљка. Тада је њој било жао, што га
ствену свечаност, попевши се на свој
е ожалостила, па му рече :
престо, на коме је његова мила по- — драги краљу Лоче, ја волим
јавл једва допирала до о чију Лабеје,.
тебе као малог краља Лока, што и
рече јој :
јесиа и ти ме засмејавзш, као и Франкер,
— Лабеј, краљице моја, ја hy вам
то не треба ништа да те љути, јер је
сад нешто понудити, што ви можете
Франкер лепо певао и био врло је леп
по својој драгој вољи, примити или
ма да је био просед и виао црвен нос.
одбити. Лабејо Кларид, краљице пату- А краљ јој Лок одговори:
љака, хоћете ли да буд ете моја жена? — Лабеј Кларидо, краљице пату-
h:aл је то рекао, краљ Лок, благ и љака, ја нас волим у нади да iieтe и
збиљан, изгледао је леп и мио, као
ви мене једног папа заволети. Али ја
какео достојанствено псетанце. Пову-
не би нмао ту наду, кад би ме ви на
кавши га за браду, Лабеј му одговори.
тај начин волели. 3а моје аријатељство,.
— драги краљиl~у Лоче, ја xohy
336 лнптол ФРпнс

ја вам тражим само да будете увек

искрени према мени.
— Ја ти то обећавам, драги краљу
Лоче.
— Е добро l Лабеј, кажите ми, да
ли сте волели неког до сада?
До сада нисам никога волела,
краљу Лоче.
Тада се краљ Лок осмехну и до-
хвативши један златан пехар, звонким
гласом напи у sдравље краљице пату-
љака. Тада се диже велика rpaja дуж
це.і,е пространости земље, јер је ст®
за светковање ишао с једног на други
крај патуљачке краљевине.
ГЛАВА XfV
Како је Лабеј понова впдела своју мајку, а није могла:
да је загр.nи.
Лабеј, са круном на глави, била је
замишљенија и жалоснија, него кад
јој је се коса слободно лепршала на;
раменима и кад је у дане, кад је ишла
смејући се у ковачницу патуљака и
вукла за браду своје пријатеље Пика,
Тада и Рижа, чија су се лица светлела
од сјаја ватре и који су је врло весело
примали. Добри патуљци, који су се
пре играли са њом и sвали је својом
Лабеј, клањали су се сада, кад је она
пролазила и чували су примерну ти--
238 АнАтол w глнс
шину. Она је жалила цгто више ни'se
дете и патила је што је краљица тга-
туљака.
Није више имала задовољства ,та
види rде краљ Лок плаче због г-be,
али га је волела, јер је био добар и
несрећан.
Једнога дана (ако се може pehu,
да је било дана у краљевини патуљака),
она узе за руку краља Лока и доведе
га под отвор у стени, кроз коју је
пробијао један сунчани зрак u у коме
као да је играла нека златна прашина.
— Драги краљу, рече му она, ја
патим. Ви сте краљ, волriте ме, а ја
патим.
— Чујуhи те речи лепе девојке,
-краљ Лок одговори:
— Ја вас волим, Лабеј Кларидо,
краљице патуљака; задр}као сам вас у
овом свету, зато да бих вам показао
наше тајне, које су тако чудне и ве-
'и видели на
лике, да их ви никад не о
земљи ме1ју људима, јер су људи и
БАЛТАЗАр 239
мање врелни и мање паметки од na-
туљака.
- да, рече Лабеј али су они сли-
чнији мени од патуљака ; зато их ја
више и волим. Драги краљу Лоче,
•дајте ми да видим моју мајку ако не-
~ете да умрем.
Краљ Лок оде ништа не одгово-
ривши.
Лабеј, сама и очајна, посматраше
зрак светлосги, која обасјава сву зе-
мљу и која оживлава својим блистави?к
зрацима све живе људе до просјака
који иду по друмовима. Лагано, а зрак
је све више трнуо и промени најза;д
свој златни сјај у једну бледу све-
тлост. Hoh је била настала на земљи.
Једна звезда трепташе, кроз отвор
на стени.
Тада је неко благо додирну по ра-
мену и она виде краља Лока, увије-
ног у један ц~н огртач. На другој
руци F;мао је други огртач, којим
огрну девојку.

240 n нлтол ФРлнс
— Хајдете, рече он.
И он је изведе из подземља. Кад
она виде понова дрва која су шумила
услед ветра, облаке који су пловили
пrеко месеца, и целу велику ноћ, свежу
и плаву, кад осети мирис траве, када
јој ваздух, којим је дисала у детињству
понова уђе таласима у груди, она уз-
дахну цубоко и мишљаше да ће умрети
од радости.
Краљ је Лок узе на руке; онако
малу, као цјто је она била, носио је
он лако као перо и они се обоје, то-
циљаху по тлу, као сенка двеју птица.
— Лабеј, ви ћете видети опет вашу
мајку. Алу слушајте ме. Сваке ноћи,
ви знате, ја ша.~bем вашу слику вашој
мајци. Сваке ноћи онагледа ваше драго
привиђење; она се смеје на њ', она му
говори, она га грли. И место вашег
привиђења, ја ћу јој ове ноћи, пока-
зати вас саму. Ви ће те је видети; али
је не додирујте, не говорите јој, јер
he тада чаролија исчезнути и она неће
241
више никада видети ни вас ни вашу
слику, коју она од вас не разликује,
— Онда ћу бити патетна, авај! тали
краљу Лоче... Ево га, ево га !
Заиста, кула Кларида подизала се
црна на брегу. Лабеј је имала једва вре-
мена да пошаље један пољубац старим
веома воњеним зидовита и она је већ
видела како јој одмичу с њене стра-
не бедеми с расцветаним јоргованима
града Клорида, она се већ пењаше на-
гибом, где се светлаци сијаху у трави,
до тајних врата, које краљ Лок лако
отвори, јер их Кепеци, господари ме-
тала, нису затварали бравама ланцима
и шеткал~а.
Она се попе, вијугавим степени-
цата, које увијају до собе њене тајке.
Она се заустави да би задржала обема
рукама своје срце, које јој удараше.
Врата се отворише лагапо, и према свет-
лости једног кандиоца, које висаше о
таваници собе, Лабеј виде, у регимоз-
16
242

ној мирноћи која владагце, своју мајку,

своју мајку мршаву и бледу, имајући
према добу седе власи, али лепша за
њену кћер него у данима прошлости,
кад су била величанствена кинђурења
и смелих трка. Као и онда ова је
мајка видела у сну своју кћер, она ГЛАВА XV.
рашири руке да је загрли. А дете у
смеху и јецање хтеде да се баци у
У којој he се видити велика тешкоћа коју
њена наручја ; али је краљ Лок отрже
је имао краљ Лок.
из тога загрљаја и однесе као слам-
чицу преко модрих пољана у царство
Кепеца. Лабеј, седећи на гранитним степе-
ницама подземне палате, погледаше још
и даље плаво небо кроз камене пукотине.
Тамо се бели зовини цветови лелујаху.
Лабеј поче да плаче. Краљ Лок узе је
за руку и рече!
Лабеј, зашто плачете и шта желитег
Али како је била жалосна од више
више дана, Кепеци сеђаху крај њених
ногу и извођаху јој наивне арије на
флаути,фрули, тамбури и на дахирама.
Други Кепеци, да би је задовољили,

244 •
преметаху се тако да једно за другим
у трави додириваху врхове својих капа
украшеним лишћем и ништа није било
од већег задовољства него видети игре
ових малих људи с пустињачким бра-
дама. Врсни Тад, осетљиви Диг, који
је вољаху од онога дана, када су је
видели успавану на обали језера и
Пик, стари песник, узеше је полако
за руку и преклињаху је да им повери
тај ну своје туге. По, чиј и дух беше
прост, али праведан, поднесе јој грож-
ђа у једној котарици; и сви, држећи
је за крајеве њене сукње понављаху с
краљем Јlоком:
- Лабеј, књегињо Кепеце зашто
плачете ?
Лабеј одговори:
— Мали краљу Лоче и сви, мали
људи, моја туга повећава ваше прија-
тељства, пошто сте ви добри; ви пла-
чете кад ја плачем. 3најте да ја пла-
чем помишљајући на Ђорђа од Бланш-
245
nанда, који данас мора да је један
храбар витез и кога неhу видети.
Ја га волим и желела сам да будем
његова жена.
Краљ, Лок трже своју руку из ру-
ке коју стезаше и рече:
— Лабеј, зашто сте ме варали кад
сте ми говорили, за време гозбе при
столу, да ви нисте имали љубави за
никог ?
Лабеј одговори:
— Мали краљу Лоче, нисам те ва-
рала за време гозбе при столу. Онда
нисам желела да се удам за Ђорђа
од Бланшланда и тек данас најдражија
ме жеља вуче за удају. Али он ме неће
тражити, пошто не знам где је и не
зна где he ме наћи. Ето зашто плачем.
На ове речи свирачи престадоше
да свирају у своје инструменте; пели-
вани прекинуше да изводе вештине
и остадоше непомични на глави или
седеhи. Тад и Диг_ проливаху сузе не-
246

мо на рукаву Лабеје. Просто

срдачни.
По испусти котарицу с грожрјем и сви
мали људи ужасно зајецаше.
Али краљ Кепеца, тужхији него
сви
они под његовом цветном круном, уда-
љи се не рекавши ништа, остављајући гЛАвА xvi.
да се за њим вуче његов огртач
као
пурпуран поток. Где се саопштавају речи научника Нура
које су из~isвале особиту радост
код малог краља Лока

Краљ Лок није допустио да његову

слабост види млада девојка ; али кад
беше сам, он седе на земљу, и држећи
рукама главу, предаде се болу.
Беше љубоморан и говораше :
— Она воли и ја нисам тај кога
она воли. Ипак ја сам краљ и ја знам
много, имам блага ; знам за чудне
тајне ; ја сам најбољи него сви Кепеци,
који вреде више него људи. Она ме не
воли и она воли једног тладог човека,
који нема знања Кепеца и који може
бити није никакав. Извесно она никако
не цени врлине и није довољно разумна.
Морао бих се смејати њеном сла-
бом суђењу ; али ја је волим, а ја не-
мам укуса низашта у свету јер ме она
не воли.
3а време дугих дана краљ Лок блу-
део је сам по најдивљијим брдскит
кланцима, премећући у своме срцу жа-
лосне, а некад и зле мисли. Он по-
мишљаше да нагна затвором и глађу
да Лабеја постане његова жена. Али
одагнавши ту мисао готово у исти час
чим му је пала на памет, он се решио
да нађе младу девојку и да се баци
пред њене ноге. Он се не задржа
више на овој одлуци и не знађаше шта
да чини. 3аиста од њега није зави-
сило да га Лабеја воли. Његова срџба
се окрете од једном противу Ђopђa
од Бланшланда ; он жељаше да тог чо-
века оцнесе веома далеко неки мађи-
оничар или бар, ако је икад морао по-
ат-тавати љубав Лабгје, да је презре.
И краљ помишљаше :
— И да нисам стар, ја сам живео
сувише дуго без икаквих патњи. Моје
патње ма како да су биле велике,
беху мање опоре од ових које данас
сносим. Нежност или милосрђе, који
их изазивају, ту мешају нешто од
своје небеске благости. Напротив, осе-
ћам да је у овом часу моја }калост
црне и зле жеље. Моја је душа сухо-
парна и моје очи пливају у сузата као
у киселини која их сагорева.
Тако размишљаше краљ Лок. А
бојећи се да га љубомора не створи
неправедним и рђавим, он иабегаваше
да се сусретне са младом девојком, из
страха да, без своје воље, не поведе
разговор као један слаб или насртљив
човек.
Јецнога дана, када беше виите из-
мучен него обично, мислима да Лабе
250
вољаше Таорђа, он се одлучи да се са-
ветује с Нуром, који је био најнауче-
нији од Кепеца и становаше на дну не-
ког бунара саграђеног у утроби земље.
Овај бунар је имао ту добру страну
што је његова температур'а била рав-
номерна и блага. Не беше ни мрачан
јер две мале звезде, бледо сунце и
црвени месец, осветљавају неизменично
сваки крај. Краљ Лок сиђе у овај
бунар и нађе Нура у својој радионици.
Нур имађаше лице једног доброг малог
човека и носаше на својој капици
стручак од мајкине душице. Поред
своје учености он имађаше невиности
и безазлености своје расе.
- Нуре, рече му краљ загрливши
га, долазим да се с тобом саветујем,
јер ти много знаш.
- Краљу Лоче, одговори Нур, мо-
гао бих много знати и да будем глу-
пак. Али ја знам средства да сазнам
нешто од многобројиих ствари, које
251
не знам и ето зато сам управо чувен
као научник.
- Сенда, прихвати краљ Лок, да
ли ти знаш где, се сада у овом тре-
нутку налазн неки младић по имену
Ђорђа од Бланшланда.
- То никако незнам и немам љу-
бопитљивости да сазнам, одговори Нур.
3нај ући колико су људи незналице,
глупаци и неваљалци, мало се бринем
о томе шта мисле и раде. Колико то-
лико да би се оценио живот ове ра-
спусне и бедне расе, људи су одважни,
жене лепе, а деLта невина, о краљу
Лоче, човечанство је потпуно све жа-
лосно и смешно. Потчињено, као и
Кепеци, потреби рада да птогу живети,
људи се буне противу овога божан-
ственог закона, а, далеко да буду као
ми радници веселости, они више воле
рат у послу и они више воле да се
међусобно убијају него да се међусоб-
но помажу. Али треба признати, да

бих био правичнији, да је краткоћа њи-
хова живота један од главних узро-
ка њихова незнања и свирепости. Они
врло мало живе да би могли научити
живети. Раса Кепеца која живи под
земљом срећнија је и боља. Ма да
нисмо баш бесмртни, сваки од нас у
осталом живеће исто толико колико и
земља која нас носи у своме крилу и
даје нам од своје топлоте интимне и
плодне, доtсле за расе које се рађају
на њеној рапавој љусци има само даха,
час који жеже час који мрsне, на удар-
цу смрти чим се ко јави на живот.
Па ипак људи имају преко сваке мере
за своју беду и рђавштину једну вр-
лину, која ствара душу код неких од
њих лепшом него што је имају Кепеци.
— Та врлина, чији је сјај за ми-
сао оно, што је за око сјај бисера, о
краљу Лоче, а то је милосрђе. Патња
поучава и Кепеци слабо знају зло, јер
памет није него људи, они имају ма-
253
ње патње. И тако Кепеци често изла-
зе из својих дубоких пећина одмах
на сурову кору земље, мешају се с
људима, да би их волели, да трпе с
њима и за њих, и тако пробају мило-
срћје, које освежава душе као небеска
роса. Таква је истина о људима, кра-
љу Лоче; али не тражи од мене на-
рочито нешто да ти кажем о судби-
ни појединаца између њих?
Краљ Лок понови своје питање,
стари Нур погледа у једне од својих
наочари, којих је било пуна соба! 1ер
Кепеци немају књига; оно што се код
њих нађе то долази с поља и служи
за играчку. 3а образовање они се не
споразумевају, као ми, знацима на па-
пиру; они погледају у наочари и ту
виде исти предмет који их занима.
Само је једна тешкоЋа што треба наћи
погодне наочари и добро да се управе.
Оне еу од кристала, има их од
топаза и опала: али ове чије је сочиво

254
велики углачани дијамант, имају више
моћи и служе да се може видети нај-
удаљенији предмети.
Кепеци имају такође сочиво од меке
провидне материје, непознате људима.
Овим се може гледати кроз зидове и
камење, као кроз стаклену чашу. Сем
тога, што је још најдивније, они изра-
ђују такође верно огледало свега што
време у своме узлтицању однесе, јер
Кепеци знају изазвати из безгранично-
сти етера до њихових henuja светлост
старих дана с формама и бојама про-
теклих времен~. Они приређују пред-
ставе прошлос_ти повраћајући снопове
светлости, који су се, пошто су јед-
нога . дана били разбијени о облике
људи, животиња, равница, или стена,
одбацили у безграничан етр. а
Стари Нур се одликовао у откри-
вању лица античког доба, која су жи-
вела пре него што је земља била обу-
чена у изглед који нам је познат. Тако
255
за њега беше задовољство да нронађе
Ђорђа од Бланцreланда.
Гледајући мање од минута у нао-
чари сасвим обично рече краљу Локу:
— Онај, 'кога ти тражиш, налази се
код Ондона у кристалној палати одакле
се не долази и чији зидови дуги као
дуга додирују твоје краљевство.
— Тамо је ? Да тамо и остане ! уз-
викну краљ Лок трљајући руке. Ја му
желим задовољство.
И загрливши старог Нура изађе из
бунара тресући се од смеха.
Целим путем х$атао се за трбух
од смеха задовољан ; ха, ха, ха, ха, ха!
- Мали људе који га сретоше отпо-
чеше и сами као он да се смеју због
симпатије. Кад су их други водили и
они се смејаху такође ; тај смех за-
хвати, полако целу унутрашњост земље
која се затресла веселим штуцањем
ха, ха, ха, ха, ха, ха, ха, ха !

глАFА xviI.
У којој се прича чудновата авантура Жоржа
од Бланшланда.
Краљ Лок није се смејао дуго ; на
против, под покровачем своје постеље
крио је лице малог човека саврціено
несрећног. Мислећи на Жоржа од
Бланшланда, сужња Ондона, није мо-
гао ноћу спавати. Тако исто, од часа
када потуљци, чија је пријатељица била
једна слушкиња са Мајура, иду да
музу краве место ње, згрчених песница,
у својој белој постељи, мали краљ Лок
отишао је у дубок бунар да опет нађе
мудраца Нура.
257
— Нуре, рече му, ти ми носи ре-
као што си радио код Ондона.
Стари Нур мислио ' је да је краљ
Лок изгубио памет и није био много
преплашен, јер је био уверен да
краљ Лок, ако полуди, uehe пропусти
те да буде једна луда гроциозна, ду-
ховита, љубазна и добронамерна. Лу-
дак Кепеца је слатко, као њихова
памет и пуна љупке фантазије. Али,
краљ Лок није био луд; бар није био
више луд, него што су то обично за-
љубљени.
- Говорећу о Жоржу од Бланш-
ланда, рече старцу, који је заборавио
тога младог човека колико је више
могао.
И мудрац Нур поче у строгом реду,
али тако компликованом да је изгле-
дао грамжљив, износио сочива и огле-
дала и показао је, у огледалу, краљу
Локу право лице Жоржа од Бланшлан-
да, онако какво је оно било када су
~т
258
га Ондони очарали. Добрим иабором
и вештим управљањем апаратима, Ке-
пец је показао заљубљеном краљу
слике целе авантуре сина те грофице
коју је једна ружичаста ружа опоме-
нула на њезин крај. И ево, изражено
речима, што су видели та два мала
човека у стварности облика и боја:
Када је Жорж био однесен у замрз-
нутом наручју кћери језера, осетио је
како му вода притиска очи и груди и
мислио је да ће умрети. Мерју тит,
чуо је песме сличне миловању и био
је прожет пријатном свежином. Када
је опет отворио очи, обрео се у једној
пећини у чијим се стубовима од кри-
стала огледале разне нијансе дуге.
На дну пећине једна велика шкољка
од седеф , ишарана бојаМа дуге, била
је постоље престолу од• корола за кра-
љицу Ондона. Али лице, краљице вода
имало је нежнији сјај, као седеф и
кристал. Стејала се детету које су
259
јој довеле жене и дуго на њему одма-
рала своје зелене очи.
- Пријатељу, рече му она, добро
дошао у наш свет где ће ти бити
уштећјен сваки бол. За тебе нема ни
грозничавог читања ни сурових вежба,
ничега од грубога што подсећа на
земљу и њезине послове, већ само пе-
сме, игре и пријатељство Ондона.
Одиста, жене зелених вода училс
су дете музици, валцеру и хиљаду
других забава. Волеле су да му мету
на чело шкољку која је бацала рефлексе
на њихове главе. Али он, мислећи на
своју отаџбину, нестрпљиво је гризао
своје песнице.
Године су пролазиле и Жорж је,
са сталном жудњом, желео да опет види
земљу, тврду земљу коју пржи сунце,
коју снег очвршћава, родну зетљу у
којој се пати, где се љуби, земљу у
којој • је живео, у којој је хтео опет
видети Лабеју. Међутим постао је ве-
17*
 261
260
друго не жели до добро. Слушајте
лики дечак и нежни покривач му је
само свој у даму.
златио усне. Са брадом долазила му је
- Госпо, ја волим Лабеју од Кла-
и смелост, изићје једнога дана пред
рида и нећу да волим другу даму до њу.
краљицу Ондона и, поклонивши се,
Краљица, врло бледа, али још тного
рече јој:
лепша, повика:
— Дошао сам, госпо, да, ако то
- Једну смртну девојку, једну гру-
изволите допустити, узмем збогом од
бу девојку љуби, ту Лабеју, како мо-
вас; враћам се у Клариде.
жете тако нешто волети ?
— Лепи пријатељу, одговори кра- - Не знам, али знам да је волим.
љица, смејући се, не дам вам отпуст — Добро. То ће вас npohu.
који ми тражите, јер вас чувам у свом
И она задржа младића у лепотама
кристалном замку да од вас створит
кристалног замка.
свог пријатеља.
Он није знао цтта значи жена у
- Госпо, одговори Жорж, не осе-
опште и више је личио на Ахила мећју
ћам се достојнит једне тако велике
ликомедским девојкама, него на Тан-
почасти.
хајзера у зачараном замку. 36ог тога
— То је последица ваше куртоазије.
је сетно лутао дуж зидова горостасне
Ниједан добар каваљер никада неве-
палате, тражећи брешу да побегне; али,
р~је да је довољно задобио љубав своје
са свих страна видео је величанствену
даме. У осталом, ви сте још сувише
и нему силу, која је неким таласа-
млади да упознате све своје врлине.
стим линијама затварала његову светлу
Знајте, лепи пријатељу, да вам се ништа
тамницу.
 и 62
Кроз прозрачне зидове видео је како
се расцветава морска саса и цветају
корали док се над деликатним мерџа-
нима и блиставим шкољкама пурпурне
азурне и златне рибице играју и кре-
тањет својих penuha увеличавају бље-
сак и сјај. Све оне лепоте нису га ни
мало занимале ; али, уљушкан дивним
песмама водених духова он отпоче да
осећа како се његова воља мало по
мало губи и како сва његова душа
попушта.
Beh се предао нежности и равно-
душности кад је пуким случајем наи-
шао у једној галерији палате на неку
стару књигу којој су се корице од
свињске коже сасвим похабале и у
којој беше велики кључ од бакра. Ова
је књига спасена приликом једнога бро-
долома на сред мора. Носила је наслов:
в „О
витештву и женама". У њој је
било дугачких прича о доживљајима
јунака који су ишли светом и тукли
t
263
се са џиновима да поправе погрешке,
да заштите удовице и прикупе сирочад
у име љуоави према правди и части
према лепоти. Жорж је час бледео час
црвенес, од усхићења, срамежљивости
и срџбе при читању ових чудних дога-
ђаја. НијЕ се могао уздрхсати да не рекне:
— И ја, и ја ћу бити витез ; и ја
ћу лутати светом да кажњавам нева-
љалце, да пс,тпомажем невољнике ради
људскога добра и ради своје миле
Лабеје.
И испуњен дубоким презирањем,
са исуканим мачег~, у борбеноме ставу,
јуришаше кроз крсталну палату. Беле
жене бежаху испред њега и - падаху у
несвест као сребрнасти таласи језера.
Једино њихова краљида посматраше га
без страха како јој се цриближава; она
је упрла на њ ледени поглед својих
зелених зеница.
Он дође до ње и викну јој :
264
— Кидај маћуије које ме окружа-
вају. Отвори ми пут зетљи. Хоћу као
витез да се борим са сунцем. Хоћу да
се вратим тамо гди се воли, гди се
пати, гди се бори. Врати м т прави
живот, праву светлост. Враттl ми вр-
лину ; ако не, убићу те, гацна жено.
У име одговора да неће, Јна спусти
главу смешећи се. bеше лепа и тирна.
орђе је ударио из све снаге ; али,
његов се мач преломи о сјајна прса
краљице водених духова.
— Дериште, рече она.
И нареди да га затворе у мрачну
тамницу која је била испод палате у
облику стакленога левка око кога се
вртеше ајкуле које с времена на време
показиваху своје четbусти на којима
су се видела :ри реда оштрнх зуба.
Изгледало је, сваким њиховим покре-
том да ће пробити танак стаклени зид,
те је било немогуhно заспати у овој
необичној тамници.
265
$рх овога подморског левка лежао
је на стеновитоме ослонцу који је слу-
жио као лук најудаљеније и најпри-
кривеније пећине у царству Кепеца.
Ето шта су видела два тала човека
за цигло један час и то тако тачно,
као да су пратили Ђорћја свакога дана
у његову животу. Стари Нур, пошто
је развио описивање догађаја у тамници
у свој његовој беди, рече краљу Локу
отприлике као што говоре Савојци кад
показују деци маћјијску лампу :
— Краљу, ја сам ти показао све
што си желео да видиш и сад, пошто
је твоје сазнање потпуно, ја немам више
ништа да му додам. Нисам радознао
да дознам, да ли ти је учинил задо-
вољство то што си видио ; мени је до-
вољно то, што је све ово истина. Наука
не води бриге о томе xohe ли се коме
допасти или не. Она је свирепа. Сато
појезија а не наука усхићава и обла-
иб6

жава. И зато је појезија мноrо потре-

бнија од науке. Краљу, нареди да ти
се спева једна песма.
Краљ Лок изађе из окна и не про-
говори ни једну реч.
одЕљАк xviц.
У коме he се видети да је Краљ Лок извршио
једно страаовито путовање.

Чим је изашао из врела сазнања,

краљ Лок се упути своме скровишту
блага и кључем, који је носио уза се,
отвори један сандук и из њега извади
чаробан прстен, који натаче себи на
прст. Камен на овоме прстену заблиста
необичном светлошћу. Благотворни ути-
цај овог мађијског камена, упознаћемо
у току ове приче. После овога краљ
Лок се крене своме двору. Ту је узео
плашт којим се заогрнуо, навукао на
ноге јаке чизме и узео једну тојагу,
па се онда кренуо на пут кроз насе-
љене улице, друмот, кроз села и под-
аемне галерије и криrгалне пећине које
~68
су стајале између себе у вези узаним
ходницима.
Изгледало је као да сања, јер је
изговарао речи без везе и смисла. Али,
тврдоглаво и упорно ишао је напред.
Ако би се на томе путу испречиле
планине, он се је пео уз њих, ако би
се јавиле урвине и провале, он би се
спуштао у њих ; газио је преко воде,
прелазио страховите пределе у којима
се од силног сумпоровитога дима није
могао видети прст пред очима. Ишао
је преко растопљене лаве по којој су
остајали трагови његових стопала, у
опште његова је појава одавала крајње
тврдоглавог пугника. Улазио је у мра-
чне пећине у које је морска вода про-
дирала кроз шљам и цедила се кап по
кап низ стеновите дуварове стварајући
на неравноме земљишту многобројне
лагуме у којима се небројено љигаваца
укрштаху и мешаху. Тисућу морских
животиња, разне врсте џиновских мор-
~
269
ских ракова и паукова нагажени и лом-
љени ногама кепеца, остављало је по
који пипак и бежало на све стране те
у своме бегству покретале хиљаде од-
вратних животињица и стогопишње мор-
ске паукове, који ужурбано ставише у
покрет стотину својих ногу и руку и
избациваше некакав смрдљив отров из
својих сурлица које су личиле на тичији
кљун. Па, ипак, краљ Лок је ишао
само напред. На крају ових пећина
наишао је на гомилу корњача које су
на својој кори имале копља и неку
врсту штипаљака са два реда зубча-
стих сечива ; оне се пужаху уза њ до
самога врата а поглед њихових сумор-
них очију блудио је по простору. Ке-
пец се пео уз бок пећинин и држао се
грчевито за храпаво стење. Оклопна
чудовишта пужаху се с њим заједно.
Најзад, кад је пипањем наишао на је-
дан камен који је стајао испупчен на
средини овог природног свода, он се
270 ~ и 71
зауставио. Мађијским прстеном додирну
овај катен, који се одједанпут одвоји
од свога лежишта и са ужасном лот-
њавом сруши доле. Из дупље блесну
море светлости, просу своје сјајне зраке
по пећини и растера све животињице
које су у мраку живеле.
Краљ Лок увуче главу у отвор
одакле је светлост долазила, угледа
Жоржа bланшланда, који је у својој
стакленој тамници јадиковао и мислио
на Лабеју и на зеrnаљски свет. Јер, краљ
Лок је предузео своје подземно путо-
вање у цељи да ослободи овога роба
водених духова. Кад је Ђорђе угледао
ову велику космату главу са њеним
густим обрвама и дугом брадом, како
га са дна стакленога левка посматра,
помислио је да му прети велика опас-
ност те се таши за мач, који му је
обично висио о бедрима. Потпуно је
заборавио да га је раније преломио о
прса жене са зеленим очима. Међутим,
краљ Лок га је радознало посматрао.
— Пих, рече он, та ово је право
дериште.
У самој ствари Ђорђе је и био
потпуно наивно дете. И сато тој наив-
ности и својој великој простоти једино
је дуговао што је могао избећи слатке
и самртне пољупце краљице духова.
Не би се ни сам Аристот са свом својом
тудрошћу умео успешније извући иs
тако велике опасности.
Кад се Ђорђе видео без сваке од-
бране, проговори :
- Шта хоћеш самном главоњо?
Какво ми зло спремаш, кад ти никакво
зло нисам учинио ?
Краљ Лок одговори гласом који је
одавао и веселост и гњев :
— Драги мој, ви не знате да ли сте
ми учинили зло, јер ви не знате узроке
и последице отпорне снаге а поглавито
филозофију. Али не говоримо о томе.
 2 73
272
шим да hy залутати, јер ми га пока-
Ако вам није одвратио да изађете из
зује мој избавитељ.
овога левка, пођите замном овамо.
Мали краљ Лок уједе се за усне.
Ђорђе се одмах спусти у пећину и
Кад су дошли до галерија он показа
отпоче да клизи дуж стеновитога зида,
младићу степенице у стени које су
а кад се већ спустио обрати се своме
служиле Кепецима да излазе у земаљ-
ослободиоцу речима :
ски свет.
- Ви сте један диван човечуљак;
- Ево овуда је ваш пут, рече му.
волећу вас целога свог века ; али, л&о-
Сад, с Богом !
лим вас реците ми да ли знате гди је
- Не, не реците ми с Богом, од-
Лабеја од Клерида ?
говори Ђорђе; обећајте ми да ћу вас
- Ја знам многе ствари, одговори
опет видети. После свега што сте учи-
Кепец, али, што нарочито знам то је
нили за мене, мој живот припада вама.
да не волит радозналце.
Краљ Лок одговори му :
Ђорђе је био пренеражен оваквим
- То што сам учинио за вас, ни-
одговором и ћутке је пошао за својим
сам учинио ради вас, већ ради некога
воћјом кроз густ, збијен ваздух, пре-
другог. Боље је да се никада не ви-
сецан шутом морских ракова и пау-
дито јер се не би могли волети.
кова. Краљ Лок му као у шали уз
Ђорђе му одговори простодушно и
пут рече :
озбиљно :
- Као што видите млади мој
- Нисам ни слутити могао да ће
принче, овај пут није згодан за фијакер►
ми ослобођење донети један нов бол.
- Господине, одговори му Ђорђе,
Па ипак је тако ! С Богом господине.
1$
пут слободи је увек леп. Ја се не пла-
274
— Срећан пут, одврати му краљ
Лок грубим гласом.
Степенице кепецова водиле су до
једног каменог рудника, који је био
напуштен и који се налазио најмање
једну миљу далеко од затка Кларинда.
Краљ Лок настави свој пут уз
шапат :
— Овај младић нема ни знање ни
богатство Кепеца. Доиста, чудно је
ради чега га воли Лабеја, осим ако не
ради његове тладости, лепоте, верно-
сти и храбрости.
И кријући подругљиви осмех у
своју браду, стиже у варош пун за-
довољства, као човек који је некоме
учинио ванредну услугу. У пролазу
поред куће Лабејине, протури кроз
прозор своју велику главу исто онако
као што је пре тога протурио кроз
левак од стакла и спази младу девојку
2 75
како на једној мрежи везе сребрне
цвеТове.
— да сте весели, Лабеј, поздрави
је он.
— И ти, одговори му она, мали
краљу ЈIоче ; дао би Бог да никада
ништа не пожелиш или бар ништа да
не жалиш.
Ма да је имао нешто да жели,
ипак, у истини није могао ништа да
нсали. И сато та мисао била је до-
вољна да руча са особитим прохте-
вом. Кад је већ појео већи број фа-
зана са трифлама он дозва Боба.
— Бобе, рече му, баци се на nneha
своме гаврану па одлети и нађи кра-
љицу Кепеца и реци јој : да се Жорж
од Бланшланда, који је дуго био роб
водениа духова, данас вратио у Кла-
риду.
Он рече а Боб на своме гаврану
виУiу се у висину.
18*

ОДЕЛ~АК XIX.
У коме се описује чудноват састанак мај-
стор Јована кројача са птицама у гају, које
су treвале војвоткињи.
Кад се Жорж поново нашао на
грудви, на којој је рођен, први човек
којега је сусрео био је јован, стари
мајстор кројач, који је на руци носио
једну црвену хаљину за упрг.вника
замка. Чим је овај добри човек угле-
дао младића кликну од радости :
= Свети Јакове 1 јесте ли ви то
Жорже од Бланшланда, који сте се
удавили пре седам година или сте
само његов дух или можда сам ђаво.
- Нисат ни дух ни ђаво, мој до-
бри Јоване, већ онај исти Жорж од
Блашланда, који се је, давно је то
било, ушуњао једном у вашу дашчару
и тражио од вас крпчиће да начини
хаљинице за луткице своје сестре
Лабеје.
Овај добри човек настави у чуду:
— Ви се, дакле, нисте никада уда-
вили, господине ? Е, то ми је баш
мило. Изгледа ми да сте сасвим здрави.
Мој малишан Петар, који се у моме
наручју пропињао да вас боље види
кад сте недељом у јутро јахали свога
коња покрај војвоткиње, сад је већ
ваљан раденик и леп дечко. И, хвала
Богу, у истини је баш такав каквог
вам га представљам, господине. О,
како ће се тек он обрадовати кад буде
дознао да нисте на дну воде и да вас
нису појеле рибе, као што је он ве-
ровао. 3нате, он ита обичај да прича
друговима најсмешније ствари, јер је
необично духовит, господине. Верујте
ми,- ожалио вас је цео свет у Клариди.
Ви сте још у детињству много обећа-
27$
вали. Cehahy се цо издисаја, како ст~
ми једнога дана тражили иглу за шав,
коју ват ја нисам хтео дати, јер сте
били још мален те нисте умели њоме
без опасности руковати, на шта сте
ми ви одговорили да ћете отићи у
ціуму па ћете тамо покупити пуно
лепих зелених игала од јеловине. Још
ми је и сада стешно како сте ви то
тада изговорили. Јест, тако ми душе!
Баш сте ми тако рекли. Исто тако
умео је брзо давати одличне олговоре
г мој малишан Петар. Е, али данас је
он качар, на вашој служби, господине.
— Бољега од њега и не желит.
Али, реците ми мајстор Јоване шло
год о Лабеји и о војвоткињи.
— Боже ! па одакле ви долазите,
господине, кад не знате да су још пре
седам година горски Кепеци украли
кнегињицу Лабеј ? Онога истога дана,
кад сте се ви утопили у језеро, не-
стло је и ње ; може се слободн , рећи,
279
да су тога несрећног дана Кларићјани
изгубили своја два најлепша цвета. Од
тада је војвоткиња у дубокој жалости.
Колико сам пута рекао себи да и нај-
моћнији на овоме свету имају својих
болова исто тако као и најскромнији
раденик и како се једино по томе по-
знаје да смо сви деца Адамова. У том
су погледу, дакле, као што се то обично
каже, подједнаки и цар и говедар.
36ог своје дубоке жалости, војвоткиња
је потпуно оседела и изгубила своју
веселост. И, кад се с пролећа појави
у дубокој својој црнини ради шетње
по грабовој шуми у којој весело пе-
вају птичице, верујте ми, свака је
птичица достајнија зависти од њe, го-
сподарке Кларидске. Па, ипак, госпо-
дине, она се у тој својој жалости по
мало и нада ; јер, ма да о вама није
ништа чула, она ипак према својим
сновима верује да јој је кћи Лабеја у
животу.
286
Добри човек говорио је о овим и
још другим стварима, али га Жорм
није слушао од како је чуо да је Ла-
беја робињица Кепеца.
Он премитљагце :
дакле, Кепеци су з~држали Лабеју
под земљом ; а мене је један Кепец
опет спасао ропства из необичне там-
нице стакленога левка ; изгледа ми да
ови човечуљци немају сви једне исте
обичаје ; и вероватно мој спасилац није
из истога племена из којега су они,
који су ми сестру одвели.
Ни на што друго није мислио до
једино на то, да треба ослободити
Лабеју.
Тако су у разговору стигли већ у
варош. При пролазу, неке торокуше,
које су стајале на прагу својих домова
отпочеше да се запиткују између себе
ко ће бити тај млади странац који по
њихономе сагласноме мишљењу беше
доброга здравља. Они, који су били
а і.
најбоље обавештени, чим су дознали
да је то господин од Блаттшланда ве-
ровали су потпуно да у т-вему виде
повампиреког човека, отпочеше да беже
и да се крсте целим путем.
— Требало би, рече једна уседе-
лица, покропити га освећоном водицом
од које би одмпх пао онесвешhен и из
себе пустио одвратан смрад сумпора.
Видите, дохватио је јаднога кројача
Јована, вероватно да га баци живога у
паклени огањ.
— liудите спокојни, одговори јој
неки грађанин, млади је племић у
истини жив и много поузданије жив
него ли што сте ви и ја. Он је свеж•
као ружа и по свему би човек рекао
да он долази пре из неког двора него
ли са другог света. да, драга rоспо,
враћа нам се, као што нас је уверавао
штитоноша Франкер, кад нас је из
I'има посетио о пре;цлом Св. Јовану.
И миропоrn;lзана Маргарита, пошто
282
28В
се надивила Жоржу, оде у своју де-
Бланшланда, кига стеви сматрали а мрт-
вичанску собу, гди паде на колена
вог, вратио се. О овоме догаћјају сро-
пред .икону Свете Богородице и про-
чићу песту.
шапута : Мајко Божија, доделите ти
Међутим птичице већ певаху :
мужа, који he у свему личити на овог
младог племића : - Јест, јест, јест
он је већ овди.
О повратку Жоржеву говорио је
сваки на свој начин толико и тако, да А кад је спазила да јој прилази
је вест летела од уста до уста и до- дете, које је она одгајила као свога
шла до ушију војвоткиње која се баш сиi-іа, раширила је руке и пала у не-
у то доба шетала по шуми. У том свест.
часу срце јој је силно задрктало. Чула
је са свих страна грабових стабла пој
птичица :

цврк, цврк, цврк,

јест, Жорже од Бланшманда
н чије сте детињств© мислили
сад је већ овди
јест, јест, јест.

У томе јој прићје са страхопошто-

вањем Франкер и рече :
— Госпођо војвоткињо, Жорж од

ОДЕЈbАК ХХ.
У коме се приtга о једној малој ципелици
од сатина.
У Клариду нико није више сумњао:
да су Кепеци украли и удвели Лабеју.
То је исто веровала и војвоткиња ; али,
на који су начин то извели о томе је
њени снови нису могли тачно обаве-
стити.
— Ми ћемо је пронаћи, говорио је
Жорж.
— Ми ћето је пронаћи, понављао
је Франкер.
— И ми ћемо је вратити њеној
мајци, рече Жорж.
— Јест, ми ћемо је вратити њеној
мајци, понови Франкер.
— И ми ћемо је удати, рече Жорж.
— Дакако, ми ћемо је удати, од-
говори Франкер.
Обојица су живо распитивали ста-
новнике о обичајима Кепеца и о та-
јанственим околностима одвоћјења Ла-
бејиног.
Тако су исто пропитивали и дојиљу
Морилу, која је својим млеком одојила
војвоткињу од Клариде ; Морила сада
већ није имала више тлека за исхрану
мале деце, па је хранила nunuhe y своме
дворишту.
Ту су је бацг и нашли господар и
штитоноша му. Она је бацала жито
пилићима и подвикивала : пили, пили,
пили, пи, пи, пи. Гле, ви сте то го-
сподиие, пи, пи, пи. Је ли могућно да
сте већ тако израсли, пи, пи, пи, и да
сте тако лепи ! пи, пи, пи ; иш, иш.
Видите ли онога маторка што поједе
сва зрна овим малишанима ? Иш, иш,
иш 1 Ето, господиие, то вам је жива
слика света. Исто т;iко богаташи грабе
286
себи благо. Мршави слабе све више а
дебели се гоје све јаче. Јер, на земљи
нема правде господине ! А чиме би вас
могла услужити ? Јамачно ми нећете
одбити по једну чашу водњике ?
- Примићемо, Морила, а ја ћу вас
још и загрлити, јер сте ви одојили
мајку оне, коју ја највише волим на
свету.
- То је истина, господине, на мојој
се дојци још и сада познаје ожиљак
њеног првог зубића, који је цобила
после шест месеца и четрнајест пана.
Тада ми је покојна војвоткиња дала
један поклон као успомену. То је цела
истина.
- Е па лепо, Морела, реците нам
шта ви знате о Кепецима, који су од-
вели Лабеју ?
- Ах ! господине, ја вам ништа
незнам о Кепецима који су одвели JIa-
беју. Како би једна стара жена као ја,
у опште могла знати што о томе,
287
Одавно сам вам ја веh заборавила и
оно мало што сам знала а и памћење
ме је толико издало да се често не
могу ни опоменути гди оставим своје
наочаре. Колико ми се пута то дого-
дило да их тражим а оне ми стоје на
носу. - Пробајте само овај напитак,
сасвим је свеж.
- У ваше зправље Морила ; али
причају да је ваш муж нешто знао о
одвоlјењу Лабејином?
- То је истина, господине ; и ако
није био учен знао вам је тај многе
створи, које би чуо по механама и
крчмама. И ништа није заборављао. Е,
само да је он сада жив и да са нама
седи за овим столом причао би вам
тај многе ствари до јутра. Шта ми је
он које чега причао, али верујте, све
је то скупа тако помутило моју главу,
па сада у овоме тренутку не бих умела
почети ни с главе ни с репа. То је
сушта истина, господине !
288
И збиља је то било истина, јер је
глава дојиљина личила на већ напукнут
лонац. Многе су туке видели и Жорж
и Франкер у напрезању да би јој само
ма једну реч ицтчупали. Непрестано су
је опомињали и тешком муком успе-
вали да јој измаме по нешто чега се
још једва сећала.
— Има седам година, господине,
— баш онога истог дана кад је не-
стало вас и Лабеје и кад се више ни-
сте ни вратили ни ви ни она — јест,
има седам. година од то доба кад је
мој покојни муж био отишао у пла-
нину да прода једног коња. Д,а, то је
устина. Пре поласка он је био наранио
коња добрим оброком јечма натопње-
ног у јабуковачу, да би добио живље
држање и светлије очи, па га је онда
повео на пазар близу планине. Није
имао разлога да зажали ни за ј ечмом
ни за јабуковачом, јер су учиi-гили
своје, продао је коња скупље. 3нате,
БАЈIТАЗАР 289
1
?Кивотиње се, као и људи, цене по
изгледу. Мој покојни муж био је пот-
пуно задовољан својим послом који је
тако лепо успео, па је понудио своје
пријатеље са једним пићем у намери
да их тако и при чаши научи чему.
Јер, знајте, господине, да у целој Кла-
риди није било једног јединог човека
који би се могао поредити с мојим
мужем у давању савета nријатељима
при чаши nuha. И тако, дакле, тога
дана пошто је учинио многе љубазне
услуге, он се у сумрак враћао кући
сам самцит и место да удари правим
путем удари странпутицом. Кад се на-
шао пред ј едном пећином, он је тада,
у колико је то било могућно у том
тренутку видио доста јасно једну чету
Кепеца, који су и je; иј носиљци но-
сили једну девојку или младића. Пре-
стрављен овим ненадним сусретом он
се даде у бегство ; јер вино му није
сасвим било помутило разут. Али, на
1s
290 АНАТОЛ ФРАНС
извесном одстојању од пећине он ис-
пусти своју лулу и саже се да је по-
дигне кад на место ње он подиже једну
ципелицу од сатина. Свакада, кад год
би био добре воље, он се шалио на
рачун тога догађаја и понављао би :
то је било први пут да ми се лула пре-
творила у ципелицу. Па како је то била
женска ципелица, дакле, јамачно неке
девојчице, он је био уверен, да је ту
у шуми ципелицу могла изгубити баш
она иста, коју су Кепеци носили, да је
призор, дакле, који је видио, било не-
сумњиво одвођење. Тек што је стрпао
ципелицу у џеп, кад се Кепеци са г-ви-
овим кукуљачама на глави устремише
на lнега и отпочеше да га шамарај у
тако много да је остао онесвешћен дуго
на том месту,
- Морило ! Морило ! викну Ђорћје,
то је Лабејина ципелица. Дајте ми је
да је обаспем са хиљаду пољубаца. Но-
:ћину тако верно да и она црна ма-
сићу је увек на своме срцу у нами-
:6 А ЛТ А 3 А Р 291
рисаној марами а када будем умро,
нека је спусте у тој ковчег.
- Драге воље, господине али, где
да је наћјем ? Кепеци су је отели од
мога јадног мужа, који је био уверен
да је онако савесно ишамаран само за
то што је ципелицу стрпао у џеп и
хтео је показати власти. Кад год би
био добре воље имао је јадник оби-
чај да тим поводом каже
- Доста, доста ! Реците ми још
-само како зову пећину ?
- 3ову је господине., пећина Ке-
тlеца; добро су јој име дали ! Мој по-
нојни муж.
- Ни речи више, Морило! 3нацг
ли ти Франкере гди је та пећина ?
- Господару, одговори Франкер
који је испијао последље капи треш-
њеваче, да познајете боље моје песме
ви не би у то ни посумњали. Ја сам
у једно дванаест песама описао ту пе-
19~`'
22 АНАТОЛ ФРАНС
овина није остала не споменута. Смем;.
слободно pehu, господару, да измећју
ових дванаест песама њих шест до-
иста много вреде. Али и оне друге
нису за презирање. Отпеваћу ват једну
или две од њих
- Франкере, прекиде Ђорђе, ми
ћемо напасти на пећину Кепеца и осло-
бодићемо Лабеју !
- Ништа није лакше од тога, од--
говори Франкер.
ОДЕЈhАК XXI
У ;:оме се описује један опасан догађај.
Чим се спустила ноћ и у кући по-
:стало све живо, Ђорђе и Франкер се
лагано увукоше у салу да потраже о-
ружје. Ту, под гредама, сјајила су се
копља, мачеви, палоши, ловачки ноже-
ви и јатагани: све, што је било по-
требно да се убије човек или курјак.
Испод сваке гредице стајало је по јед-
но целокупно наоружање, које се ис-
тицало са толико гордости и решено-
сти, да је изгледало као да у њему
још и сада борави душа храброга чо-
века, који га је некада носио и про-
носио кроз разне догаћјаје. Копља су
стајала измећју стегнутих десет прстију
челичних рукавица а штитови су ви-
сили о бедро свога круга као да су
хтели поучити: да је мудрост неоп-
ходно потребна храбрости и да је до-
бар ратник наоружан не само за одбра--
ну већ и за напад..
Између толиког силног оружја Ђор-
ђе је изао'рао баш оно које је некада
носио отац Лабејин и пронео га до
острва Авалонстик и до Тиле. Уз при--
помоћ Франкера он га је брижљиво
очистио као тто је и штит на коме
је било природно израђено златно сун-
це Кларидско. Франкер се наоружао,
до душе старим, али добрим челичним
панциром свога деде а на главу је на-
тукао шлем који више :аије био у у-
потреби и искитио га неком врстом
отрцаног перја. Учинио је нарочито ова-
кав избор , ради збијања шале и да би
добио веселији изглед, јер је врло.
много полагао на веселост, која је згодна.
у свакој прилици а нарочито је ко-
рисна у оној, у којој се човек излаже
великој опасности.
Кад су се овако наоружали крену-
ше се по месечини мрачним, пустим
пољима. Франкер је већ раније био
привезао коње у крај једнога шумар-
ка, близу неког лагума где су затекли
племените животиње како гуле кору
са младих дрва и хране се ; ови су
коњи били врло брзи јер су јахачи,
покрај свих препона и превиђања сти-
гли за непун час до пећине Кепеца.
— Ево пећине, рече Франкер.
И господар и штитоноша сјашише,
исукаше мачеве и уђоше у пећину.
3биља је требало имати врло велику
храброст па предузети овакву смелост.
Али, Ђорђе је био заљуо 'љен а Фран-
кер је био веран. Баш згодан случај.
на који се могу применити речи нај-
нежнијега песника.
~Јbубав и пријатељство у стању
су учинити све"!
296 АнАТОЛ ФРАНС
Скоро пун једанчас корачали су
по пустој тамнини и господар и шти-
тоноша му, кад на један мах угледа-
ше неку светлост која их је необично
изненадила. "Го је сјајио један од о-
ник метеора о којима знамо да осве-
тљавају царство Кепеца.
Под зрацима ове подземне свет-
лости они видеше да су близу неког
античког замка.
— EBQ замка, рече Ђорђг, у њем'
морамо продрети.
-- Доиста, одговори Франкер ; алн,
стрпите се да искапим који гутљај
вина, које сам собом понео као ружје;
јер, колико вреди вино толико вреди
и човгк толико опет вреди копље; а
а исто што више вреди копље све ма-
ње вреди непријатељ.
Ђoppje није нигде угледао живе ду-
ше те бесно закуца балчаком свога
мача на вратима замка. На мах се чуо
некакав крештав глас на који он поди-
5 АЛт А 3 АР 297
ж.е главу горе и умотри на једноме
од многих прозора iiекаквог врло ма-
леног старчића са дугог брадом, који
г.а запита:
— Ко сте ви ?
— Ђорђе од Бланшланда.
— А шта желите ?
— да одведем Лабеју од Клариде,
коју сте ви неправедно довели, држи-
те је овде у вашем кртичњаку, ви
rадне кртице.
Кепец се удали и Ђорђе поново
остаде сам са Франкером, који му
добаци.
— Не знам, господару, можда ћу
претерати, али ти се чини да у в4s-
шим одговорима Кепецу нисте упо-
требити сву вештину најубедљивије
речитости.
Франкер се није бојао ничега ма
да је био већ стар; његово је срце
старост избраздала исто тако као и
чело му, те није волео свађу са љу-
298 АНАТОЛ ФРАНС
дима. 'Fаорћје је напротив, праскао к
драо се :
— Гадни подзетни становници: кр-
тице, јазавци, nyxahu, њушкали и во-
дени пацови, отворите сами врата,.
ucehu hy вам уши свима до једнога!
Али тек што је опточео тим тоном
говорити а на замку се лагано сама
собом отворише тешка врата од бронзе;
није се магло приметити да ма ко гура.
овога колоса.
%орћје се пренеразио али је ипак.
прешао праг ових тајанстених врата,
јер је његова храброст била много ве-
ћа од страха. Кад је с•гупио у дво-
риште, опазио је на свима прозорима,_
галеријама, крововима, фењерима и
задњим точкова, па чак и на дитња-,
цима масу Кепеца, наоружаних стрела-
ма и лукот.
Они су чекали да се за њим зат-
воторе врата а одмах за тим просули
су кишу стрела на његову главу u
БАЛТАзАР 299:
плећа. По други пут га беше обузео
голем страх, али га је он савладао и
овај пут.
Штитом на руци и мачет у руци
корачао је Ђорђе уз степенице и од-
једанпут угледа на највишет прагу
степенице једног Кепеца царски досто-
јанственог, узвишеног и лаирно, са злат-
ним скиптром у руци, царском круном
на глави и у пуртурној порфири. У
овоме Кепецу Тзорђе . познаде онога
истог човечуљка који га је избавио
из тамнице од стакла. Он паде на ко-
лена пред њ и кроз плач му рече:
— О мој спасиочеl ко сте ви? При-
падате ли и ви онима који су ми од-
вели Лабеју, коју ја волим?
— Ја сам краљ Лок, одговори му
Кепец. Јест, ја сам задржао Лабеју код
себе да је научим тајнама Кепеца. Де-
ране, ви сте упали у моје царство као
град на процветали воћњак. Али, Ке-
пеци се никада не узбуђују као ви ма
300 АНАТОЛ ФРАНС
да су слабији од вас људи. По својој
интелигенцији ја стојим сувише висо-
ко над вама да би се гњевио на ваша
дела па ма каква она била. Од свих
осталих надмоћноrги које имам над
вама, једну ћу најсуревљивије чувати,
то је правда. Ја hy позвати Лабеју и
иитаћу је: жели ли nohu за вама. Али,
ја г _ећу учинити ово због тога, што ви
то хоћете, већ за то што сам то ду-
жан учинити.
Настаде тајац. И Лабеја се појави
у белој хаљини са разо'арушенам плавом
косом. Чим је опазила Ђoрђa полетела
му је у наручја и свом снагом при-
љубила се на челвчнг груди витезове.
Краљ Лок јој тада рече:
— Лабејо, је ли истина да је ово
тај човек за кога желите удати се?
— Истина је, сушта истина; то је
тај, мали краљу Лоче, одговори Лабеја.
Погледајте сви и, мали људи, како
се смешим и како сам срећна.
БАЛТА 3 АР 301
И тада бризну у плач. I-beнe сузе
полише лице Таорlјево, али, то су биле
сузе радасти, јер их је nponpahana кри-
цима смеха и хиљадама речи пуих
милошrе, које нису имале ни везе ни
смисла и личиле су на rnyuarвe тг.ле
деце. Она није ни слутила да њена
срећа жалости срц краља Лока.
— Мила моја, рече јој Ђорћје, ја
вас нађох онакву какву сам вас же-
лио: најлепшу, и најбољу од свих дру-
гих створења. Ви ме волите! Богу хва-
ла, ви ме волите! 'Али, Лабејо, зар не-
ћете мало исто тако волети и краља
Лока, који ме је спасао моје чудне
тамнице од стакла у којој су ме во-
дени духови држали далеко од вас ?
Лабеја се окрену краљу Локу.
- Мали краљу, зар си доиста ти
то учинио ? узвикну она. Ти си ме
волео, али си ипак ослободио онога
кога ја волим и који воли мене. ...
302 АНАТОЛ ФРАi-iC БАЛТАЗАР 303

Даље није могла говорити већ паде чништво поделим са господаром у чи-
на колена и покри лице рукама. аој сам служби.
Сви Кепеци, сведоци овога догађаја Лабеја, која га је тек тада познала
пригушено заплакаше. Само лице краља рече му:
Лока оста мирно и ледено. Лабеја, која - Гле, ви сте то, мој добри Фран-
је тек сада познала сву величину ње- кере; радујем се што вас видим. Ах,
гове душе и доброте, осетила је пуну ~ла имате хрl јаву перјаницу! Реците
љубав кћери према оцу. Она дохвати ми, јесте ли спевали коју нову песму?
за руку своrа вереника и I~ече : У томе их краљ Лок позва и по-
— Ђорђе, ја вас волим. Бог ми је веде све троје на ручак.
сведок, Ђорђе, колико вас силно волим.
Али, како ћу да оставит малог краља
Лока ?
;
— Станите! Ви сте моји заточници~
грмну краљ ЈIок необичним гласом.
Он је, ради sабаве, променио глас;
желио је да припреми једну малу шалу,
ли, у самој ствари он није био ни
најмање љут. Франкер му одмах приђе,
клече једним коленом преда њ и рече:
— Сире, нека ми Ваше Величан-
ство благоизволи допустити, да зато-

ОДЕЈБАК XXII
У коме се све добро свршило
Сутра дан се Лабеја, Ђоррје и Фра-
кер обукоше у богато одело које су
им кепеци спремили и одоше у свеча-
ну салу, где је наскоро дошао и краљ
Лок у царској порфири да их поздра-
ви као што им беше обећао. Био је
допраћен својим официрима,, који су
били наоружани и огрнути оделом
дивљачког сјаја. На глави су имали
шлемове окићене лабудовит крилима.
У гомилама отпочеше да пристижу
Кепеци са свих страна: на врата, кроз
прозоре и димњаке и заузеше место
испод каута.
Краљ Лос се испео на један ста
од камена који се налазио у сали и
БАЛТАЗАР 305
око кога беху поређани велики ску-
поцени бокали, златни пехари венредне
израде и буктице. Он даде знак Лабеји
и Ђорђу да му прирју и рече:
Лабејо, закон Кепецког народа на-
~еђује: да се сваки странап, примљен
iод наш кров, пусти у слободу после
седам година. Ви сте, Лабејо, г;ровели
ме1у нама пуних седам година. Ја би
био врло рђав псданик и био бих
Краљ-Кривац, кад би вас задржао и
даље, после тога вретена. Али, пошто
нисам могао да се оженим вами, ја
желим пре него што вас пустим у сло-
боду, да вас лично заручим са оним
човеком кога сте ни заручили. Ја ћу
то учинити са пуно радости, јер вас
волим више него ли себе самога, јер
he мој бол који ми остаје бити само
једна бледа сенка која се у сјају ва-
ше cpehe не~iе ни приметити. Лабејо
од Клариде, кнегињо Кепеца, пружи-
те ми вашу руку, исто тако и ви 'Faop-
20
1
306 AiiATOЛ ФРАНС
ђе оп Бланшланда, пружите ми и ви
вашу руку.
Кад је спојио Лабејину и Ђорђеву
ругу, краљ Лок се Окренуо своме на-
роду и снажним гласом рече:
— Кепеци, децо моја, ви сте све-
доци, да се ово двоје што стоје овдУ
заручи једно другоме, да се венчај~
кад буду на земљи. Нека се докле,
заједно врате своме огњишту и нека
на твему заједнички негују: храброст;
скромност и верност, као што добар
боштован негује пупољке ружа, ка-
ранфила и божура.
После ових речи сви кепеци клик-
нуше громогласно. Они су били про-
сти чудним осећањем јер нису били
на чисго да ли треба да жале или да
се радују. Краљ Лок поново се окрете
заручницима и отпоче руком да им по-
казује све оне драгоцености, које су
биле ту изложене.
- Ето, рече им, ово су ваіг и пок-
БАЛТАЗАР 307
лони које вам да дају кепеци. Прими-
те их, Лабејо, они ће вас потсећати
на ваше мале пијатеље; то вам пок-
лањају они, не ја. А оно цгто iy вам
ја дати дознаћете сад одмах.
Настаде тишина која је тр јала по-
дуже. Краљ Лок посматрао је ЈIабеју
изразом дубоке нежности. Она међу-
тим, беше наслонила на nnehe свога
sаручника своју дивну глав .~ цу иски-
ћену мирисавим ружама.
3а тим настави:
- Децо моја, то није довозbно во-
лети се много; треба се волети искрено.
Велика љубав је несумњива добра, али
је верна и искрена љубав још боља.
Колико је гад силе у вашој љубави
нека у њој буде исто толг-гко благости
и нежности; нека јој ништа не буде
недостојало, чак не ни опраштање у
коме ће бити по мало милосрђа. Ви
сте обоје млади, лепи и добри; али,
ви сте ипак људи и већ самим тим,
20*

308 АНАТОЛ ФРАНС
подложни сте многим недаћима. 3бог
тога ако и ви у осећајима које имате
једно према другоме не буде било ма-
ло милосрћја, онда ти ocehaju неће би-
ти увек једни исти у свима прилика-
ма вашега заједничког живота; они ће
онда личити на свечану одећу, која
не штити ни од ветра ни од кише.
Само се они поуздано воле, који се
воле и поред својих мана и у сиро-
тињи и беди. Штедите, дакле, једно
друго, праштајте и тешите се узајам-
но. То вам је сва наука о трајној љу-
бави.
Краљ Лок ућута; био је веома у-
збуђен. Затим настави :
— Децо моја, будите срећни; чу-
вајте своју cpehy; добро је чувајте и
негујте је.
Док је он говорио дотле су о бео
огртач Лабејин висили Пик, Тад, Дик,
Боб, Трук и Пау и обасипали пољуб-
цима голе тишице и руке младе де-
U t І 1 ♦ К ..s л 1
војке. Они су је преклињали да их не
оставља. Краљ Лок тада извади из
појаса један прстен чији камен просу
сјајну светлост на све стране. То је
био онај чаробни прстен који је отво-
рио тамницу водених лухова. Он га
гпусти на прст Лабејин и рече :
= Лабејо, примите овај прстен из
гиоје руке; он ће вам допустити да у
с 3ако доба ви и ваш муж, ућјете у
царство кепеца. Ви ћете са радошћу
бити примљени у н,ету и помогнути
свима могућим средствима. Кад се вра-
тите своте дому, учите децу коју ће
вам Провићјење дати, да никада не пре-
зиру кепеце који су невини и вредни
и који живе испод земе.
- крај -