VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU

STUDIJSKI PROGRAM: DRUMSKI SAOBRAĆAJ

ZAVRŠNI RAD

PREDMET: Kombinovani transport

TEMA: mogućnost primene ITS u funkciji efikasnosti

transporta robe

Mentor: Student:

Mr. Nada Stojanović Pešić Marko rds 19/12

Završni rad

SADRŽAJ

1. UVOD.................................................................................................................................... 3
2. KOMBINOVANI TRANSPORT .......................................................................................... 5
2.1. Paleta kao transportno manipulativna jediica ........................................................................ 5
2.2. Kontejner kao transportno manipulativna jedinica ............................................................... 8
2.3. Tehnologija kombinovanog drumsko - železničkog transporta .......................................... 10
2.4. Tehnologija kombinovanog kopneno–pomorskog transporta .............................................. 13
2.5. Tehnologija kombinovanog kopneno-rečnog transporta ..................................................... 14
2.6. Tehnologija kombinovanog kopneno-vazdušnog transporta ........................................... 16
3. INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI U FUNKCIJI TRANSPORTA ROBE ....... 18
3.1. Gps-globalno pozicioni sistem ............................................................................................. 19
3.2. Informacioni transportni sistemi .......................................................................................... 20
3.3. Inteligentna transportna sredstva ........................................................................................ 21
3.4. Inteligentne saobraćajnice ................................................................................................... 22
3.5. Sistem za vožnju po noći i u teško vidljivim uslovima ....................................................... 23
3.6. Transportno informacioni sistem ......................................................................................... 24
4. OPRAVDANOST PRIMENE ITS-a U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI ................................ 25
4.1. Telematika u transportnom sistemu ..................................................................................... 26
4.2 Upravljački softver za prikupljanje podataka o radu vozila i vozača ................................... 27
4.3. On-board navigacioni sistem sa mapom puteva................................................................... 28
4.4.Fleet Board sistem................................................................................................................. 29
5. OPRAVDANOST PRIMENE ITS U FUNKCIJI ISPLATIVOSTI I EKONOMSKE
OPARAVDANOSTI ............................................................................................................... 30
5.2. Upotreba arhitekture u inteligentnom transportnom sistemu u funkciji isplativosti i
ekonomske opravdanosti ............................................................................................................. 32
5.3. Problem ne uvođenja ITS arhitekture .................................................................................. 33
5.4. Nacionalne ITS arhitekture .................................................................................................. 34
5.5. Primena inteligentih trasnportnih sistema kod nas............................................................... 36
6. ZAKLJUČAK ................................................................................................................................... 37
LITERATURA ........................................................................................................................ 39

2
Završni rad

1.UVOD

3
Završni rad

4
Završni rad

2.KOMBINOVANI TRANSPORT

Kombinovani transport je transort utovarene robe (transportnih jedinica)

transportnim sredstvima više vidova saobraćaja bez promene transportnog suda, na relaciji
od pošiljaoca do primaoca.

Kombinovani transport znači kombinaciju drumskog i zeležničkog transporta robe

ili železničkog i pomorskog saobraćaja. Primenom kombinovanog transporta smanjuju se
troškovi, ubrzava se prevoz i pojednostavljuje transportni ciklus.

Transportni sistem jedne zemlje obuhvata sve oblike transporta povezanih

ekonomskim, tehnološkim, tehničkim, i normativnim vezama. Svaki oblik transporta ima
svoju sferu efektivnog iskorišćenja.

2.1. Paleta kao transportno manipulativna jediica

Paleta kao pomoćno prenosno sredstvo, omogućava formoranje unificiranih,

tovarnih, transportnih, skaldišnih i prodajnih jedinica i time primenu visokoproizvodne
mehanizacije (viljuškara) za njeno manipulisanje. Kao pomoćno sredstvo ne obezbeđuje
samo sefikasnu i racionalnu vezu između nosioca transporta, već predstavlja takođe
posebnu tovarnu jedinicu koja je sastavni deo transportnog lanca od proizvođača do
potrošača.

Osnovni cilj palete je da ubrza kretanje roba kao rezultat brže i efikasnije
manipulacije, korišćenjem viljuškara ili slične opreme.

Danas se u svetu koriste različite palete. Razlike u posmatranju mogu nastati s obzirom na:

1. Oblik ;
2. Dimenziju;
3. Mestu primene;
4. Vrsti materijala od kog su napravljene;
5. Konstruktivnim osobinama.

Primenjuju se razne vrste palete ali po obliku postoje tri osnovne vrste:

1. Ravne palete;
2. Boks palete;
3. Stubne palete.

5
Završni rad

Ravna paleta je ravna (najčešće drvena) podloga sa ili bez nožica na koju se se
slažupojedini komadi robe u cilju realizacije jedinstvene tovarne jedinice kojom se može
lako manipulisati pomoću viljuškara.

Najviše se koriste 800 X 1200mm- oko 80 % od ukupnog obima paleta. S obzirom

na mogućnosti zahvatanja i primene ravne drvene palete se rasčlanaju na palete sa :

1. Jednim otvorom i dva ulaza;

2. Dva otvora i četri ulaza;
3. Jednom nosećom površinom;
4. Dve noseće površine.

Međunarodna železnička unija je u cilju što veće tipizacije I unifikacije kao

najpogodnije preporučila palete dimenzija:

1. 800 X 1200mm;
2. 1000 X 1200mm.

Na slici je prikazana ravna paleta dimenzije 800 X 1200 mm

Slika: 2.1.1. ravna paleta dimezije 800 X 1200mm

6
Završni rad

Boks paleta je paleta sa najmanje tri vertikalne pregrede . Ove pregrade mogu biti
pune sa otvorima ili rešetkama, fiksne, slažljive ili na rasklapanje, takođe mogu biti
opremljene pokrivačima.

Uglavnom se koriste boks palete sa dimenzijama:

1. 800 X 1200mm;
2. 1000 X 1200mm;
3. 800 X 1000mm.

Na sledećoj slici je prikazana boks paleta

Slika: 2.1.2. boks paleta

Boks palete se primenjuju za transport različite vrste robe:

1. Srednji i mali delovi mašina ;

2. Visoko vrednovana neambalažirana komadna roba;
3. Rasuta roba;
4. Finija ambalažirana roba ( čuva se od oštećenja).

7
Završni rad

2.2. Kontejner kao transportno manipulativna jedinica

Prva faza razvoja kontejnera je počela u posle ratnom periodu u zapadno –

evrposkim državama.

Druga faza razvoja je nastala zbog sve šire primene velikih kontejnera u razvoju
kontejnerizacije transporta. Razvoj transporta velikih kontejnera otpočele su odgovarajuće
transportne organizacije SAD-a, kao posledica ogromnih ekonomskih kapaciteta i
mnogobrojnih privrednih i saobraćajnih vozila, stvoreni su saobraćajni tokovi velikih
razmera na vrlo velikim odstojanjima. Kontejnerizaciju na način kako je mi danas
primenjujemo gotovoistovetno su započele dve velike Američke inovativne kompanije
(Plan Atlantic Steam Ship i Matson Navigation). Smatra se da je 26 april 1965 godine
početak kontejnerizacije. Tog dana je kontejnerski brod IDEALX Plan Atlantic Steam
kooperacije plovio od Port Newark, New Jersy do Houstona, Texas sa 58 kontejnera od 33
stope na palubi.

Osnovni cilj kontejnerizacije kao procesa upotreba kontejnera jeste poboljšanje i

ubrzanje transportnog procesa, koji se uglavnom organizuje savremenim tehnologijama i
pružanjem kompleksnih transportnih usluga “od vrata do varta”. Pored toga
kontejnerizacija omogućuje koordinaciju i kooperaciju raznih vidova transporta.

Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO.

Kontejner je sud pravougaonih preseka, nepromočiv, koji se primenjuje za transport

i skladištenje izvesnog broja tovarnih jedinica, pošiljki ili robe u rasutom stanju, štiti
njegovu sadržinu od kvarenja i gubitaka, možese odvojiti od transportnog sredstva, kojim
se može manipulisati kao jednom jedinicom tovarenja i može sepretovariti bez
istovremenog istovara robe.
Od rane faze razvoja transportnih sistema postojala je tendencija razdvajanja
vučmog sredstva od tovarnog prostora. Primenom kontejnera omogućava da se “tovarni
prostor” odvoji od vozila za kretanje prevoznog sredstva, takođe mogu da omoguće
čuvanje robe .

U zavisnosti od karakteristika koje se posmatraju kontejneri se mogu podeliti

prema:

1. Nameni ( univerzalni i specijalni);

2. Vrsti robe koja se u njima prevozi (komdna, u rasutom stanju, tečna);
3. Nosivosti (mali, srednji, veliki);
4. Vrsti materijala od kojeg su izrađeni ( drveni, metalni, plastični, gumeni);
5. Vrsti konstrukcije (klasični, sklapajući, samoistovarujući);
6. Mestu korišćenja (nacionalni, međunarodni, interkontinentalni);
7. Načinu prevoza (direktni, kombinovani);
8. Vrsti uređaja kojim su opremljeni (izotermički, rashladni).

8
Završni rad

Prednosti kontejenra sa aspekta prevoznika su :

- Uprošćavanje i ubrzavanje tehnoloških operacija u transportnom lancu;

- Smanjenje potreba za manuelnim radom;
- Smanjenje troškova manipulacije po jedinici transportnog lanca;
- Skraćenje vremena obrta transportnih sredstva ;
- Višestruko skraćenje vremena utovara, pretovara i istovara;
- Povećanje broja obrta vozila i kontejnera;
- Povećanje stepena iskorišćenja nosivosti transportnih sredstava;
- Univerzalna primena jedinstvene tehnologije po celom prevoznom putu.

Prednosti kontejnera sa aspekta korisnika prevoza:

- Ušteda u troškovima pakovanja i osiguranja robe;

- Mogućnost horizontalnog i vertikalnog manipulisanja;
- Zaštita robe od negativnih spoljnih uticaja;
- Smanjenje rastura robe;
- Uprošćavanje komercijalnih carinskih operacija;
- Ušteda u troškovima skladištenja.

Osnovni nedostaci kontejnerizacije:

- Relativno visoki transportni troškovi;

- Visoke investicije za sredtva i infrastrukturne objekte;
- Otežane dispozicije kod usklađivanja veza u redovima vožnje;
- Zahteva se određeni intezitet robnih tokova.

Danas u svetu najviše u upotrebi su univerzalni kontejneri, čine 70% kontejnerskog

parka oni svi imaju vrata sa zatvaračem za hermetičko zatvaranje, mogu se koristiti u oba
smera vožnje. Svi imaju imaju prizmatični oblik, namenjeni su za prevoz robe u ambalaži u
kojoj roba izlazi iz proizvodnog procesa :

Na sledećoj slici je prikazan univerzalni kontejner

Slika: 2.2.1. univezalni kontejner

9
Završni rad

Specijalni kontejneri – namenjeni su za prevoz robe koja zahteva posebnu zaštitu pri
prevozu kao što su:

- Zrnasti proizvodi;
- Tečni proizvodi;
- Prehrambeni proizvodi;
- Staklo i slična roba .

U specijalne kontejnere spadaju izotermički kontejneri u cilju obezbeđenja uslova

za prevoz određene vrste robe, mogu biti sa agregatom na sopstveni pogon za
rashlađivanje, sa mogućnošću snižavanja temperature termoregulacionim napravama
pomoću azota, vazduha.

Na sledećoj slici je prikazan specijalni izotermički kontejner

Slika: 2.2.2. specijalni izotermički kontejner

2.3. Tehnologija kombinovanog drumsko - železničkog

transporta

Kod tehnologije drumsko-železničkog transporta, karakteristično je to što se

drumska transportna sredstva ili delovi tih sredstava na jednom delu transportnog puta
prevoze na železničkim transportnim kolima.

Kod realizacije kombinovanog drumsko-železničkog transporta kombinuju se

prednosti brzog, jeftinog i bezbednog železničkog prevoza velikih količina robe na

10
Završni rad

drugim relacijama između železničkih čvorova sa prednostima brzog i elastičnog

opsluživanja užih gravitacionih područja transportnim sredstvima drumskog teretnog
saobraćaja, pa se na taj način ostvaruje jedinstvena svrsishodna i racionalna podela rada
unutar transportnog lanca.

Danas u svetu postoje tri različite vrste drumsko – železničkih transporta, koje se
međusobno znatno razlikuju :

1. Piggy – back koristi se u SAD i Kanadi za prevoz svih vrsta drumskih

transportnih sredstava;
2. Kengourou – koristi se u Francuskoj samo za prevoz drumskih prikolica;
3. Huck – puck koristi se u srednjoj Evropi.

Huck – puck sistem transporta je zasupljen takođe i u našoj zemlji.

Pod pojmom hucke-pack sistem podrazumeva se kombinovan drumsko-železnički

prevoz, gde se drumska vozila (kamioni, auto-vozovi , sedlasti auto-vozovi) ili delovi
vozila (prikolice, sedlaste prikolice , izmenljivi transportni sudovi ) na jednom delu puta
prevoze transportnim sredstvima železničkog saobraćaja.

Primena hucke-pack saobraćaja predstavlja racionalnu vezu između železnice i

drumskog saobraćaja i obezbeđuje realizaciju transporta od vrata do vrata.

Transport prikolica i poluprikolica drumskog teretnog aobraćaja na železničkim

teretnim kolima-nosačima poznat kao hucke-pack sistem transporta.

Hucke-pack sistem sačinjavaju sledeće tehnologije:

1. Tehnologije transporta izmenjivih transportnih sudova na železnčkim kolima
2. Tehnologija transporta sedlastih prikolica ;
3. Tehnologija transporta kompletnih vozila drumskog saobraćaja na železničkim
teretnim kolima.

Najveći deo prevoza hucke-pack sistemom na drugim relacijama obezbeđuje

železnički transport, koji omogućava sledeće prednosti, koji omogućava sledece prednosti:
masovan prevoz robe, sniženje troškova transporta i time sniženje cene transporta,
rasterećenje glavnih putnih saobraćajnica od teških vozila drumskog teretnog saobraćaja,
povećavanje stepena bezbednosti u drumskom saobraćaju, sniženje troškova za izgradnju i
održavanja puteva.

11
Završni rad

na sledećoj slici je prikazan huck–pack sistem

Slika: 2.3.1. huck–pack sistem

Drumski transport vrši manji, ali zato ne i manje značajan deo obima hucke-pack
saobraćaja na dugim relacijama prevoza. U okviru ovog saobraćaja on obavlja pre svega
sledeće operacije: nakupljanje i distribuciju robe, individualno i veoma kvalitetno
opsluživanje korisnika transporta, upoznavanje korisnika transportnih usluga, njihovih
potreba i zahteva, uspostavljanje što čvršćih poslovnih veza i odnosa sa korisnicima
transportnih usluga. Dakle, kod hucke-pack saobraćaja drumski transport obavlja funkciju
nakupljanja i distribuciju robe koja se prevozi, odnosno funkciju dopremno-otpremne
službe, dok železnički ima funkciju prevoza te iste robe na dugim relacijama.

Na intezivan razvoj hucke-pack sistema transporta uticali su pre svega sledeći

faktori:

- zakrčenost drumskih saobraćajnica, posebno na magistralnim pravcima;

- stalan porast troškova pri transportu robe drumskim vozilima;
- želja za privlačenjem prevoza železnicom u uslovima velikih gubitaka gotovo
svih železničkih uprava u Evropi;
- duga vremena zadržavanja drumskih transportnih sredstava i železničkih
teretnih kola u pretovarnih i distributivnim centrima;
- slabo korišćenje maršrutnih železničkih prevoza.

12
Završni rad

2.4. Tehnologija kombinovanog kopneno–pomorskog transporta

Tehnologija kombinovanog kopneno-pomorskog klasičnog transporta realizuju

sredstva drumskog transporta i železnice na delu transportnog procesa koji se odvija na
kopnu, dok se za drugi deo procesa koristie plovna sredstva pomorskog transporta.

Tehnologije kombinovanog kopneno-pomorskog klasičnog transporta realizuje se

uglavnom u kombinaciji: sredstva kopnenog transporta-sredstva pomorskog transporta-
sredstva kopnenog transporta.

Kombinovani kopneno-pomorskim sistemom transporta ostvaruje se uspešna

koperacija između kopnenih s jedne strane i pomorskih sistema prevoza s druge strane a u
cilju realizacije neprekidnog transportnog lanca od proizvođača do potrošača. Kopnena
transportna sredstva imaju otpremno-dopremnu funkciju, a pomorska sredstva funkciju
glavnog prevoznika. Morske luke su mesta sučeljavanja važnih saobraćajnih pravaca
drumskog i železničkog transporta. Karakteristika morskih luka: veliki obim rada,
poseduju visoko proizvodnu pretovarnu mehanizaciju, infrastrukturu i postrojenja za
prijem i preradu robe, neusklađenost kapaciteta kopnenih i pomorskih sredstava (potrebna
skladišta). Pomorski teretni klasični brodovi realizuju prekomorski prevoz robe. Prema
vrsti robe za prevoz oni se dele na: brodove za prevoz čvrstog tereta i brodove za prevoz
tečnog tereta.

Brodovi za prevoz čvrstog tereta dele se na: brodove za prevoz opšteg tereta,
brodove za prevoz rasutnog tereta, brodovi hladnjače, kombinovane brodove.

RO-RO brodovi spadaju u kategoriju trajektnih brodova a prevoze uglavnom

standardizovane jedinice tereta koje se redovno utovaruju horizontalno. Ovi brodovi imaju
mogućnost utovara kontejnerskih i drugih linijskih tereta i vrlo kratak obrt. Moderni RO-
RO brodovi su dužine oko 1.200 m. Imaju veći broj broj širih vrata, što ubrzava utovarno-
istovarne operacije i omogućava istovremeni utovar i istovar.

13
Završni rad

Razlikuju se dve vrste RO-RO brodova: jedna je specijalizovana za prevoz kola

odnosno železničkih kompozicija, a druga, mogobrojniija za prevoz motornih vozila
odnosno kompletnih vozila ili prikolica.

Na sledećoj slici je prikazana luka bar sa vozilima fijat koji su spremni za transport

Slika: 2.4.1. Ro-Ro brod za prevoz fijatovih automobila

Osnovna karakteristika ovih brodova je oprema koja omogućava vozilima sa ili bez
tereta prelazak na brod. Ovu opremu najčešće prestavljaju brodske rampe. Pored rampi za
RO-RO brodove je karakteristično da imaju velika skladišta koja omogućavaju bolje
slaganje i uzdužnu prohodnost vozila.

RO-RO brodovi za prevoz železničkih kola prestavljaju posebnu vrstu brodova,

koji na palubi imaju železničke koloseke, tako da mogu primiti celu železničku
kompoziciju i prevesti je s jednog mesta na drugo.

2.5. Tehnologija kombinovanog kopneno-rečnog transporta

Tehnologija kombinovanog kopneno-rečnog klasičnog transporta realizuju sredstva

drumskog transporta i železnice na delu transportnog procesa, dok se na drugom delu
procesa koriste unutrašnji plovni putevi, infrastruktura i plovna sredstva rečnog transporta.

14
Završni rad

Ova tehnologija se realizuje najčešće u slučajevima kada se i mesto proizvodnje i

mesto krajnjeg opredeljenja robe nalaze na kopnu, ali se prilikom prevoza na jednom delu
puta koriste rečna plovna sredstva. Postoje slučajevi i direktnog prevoza rekom
(unutrašnjim plovnim putem) kada se na primer roba prevozi između dve proizvodne
organizacije koje se nalaze na istom plovnom putu.

Na sledećoj slici je prikazan pretovar robe sa drumskog vozila na rečno plovno sredstvo.

Slika: 2.5.1. pretovar robe sa drumskog vozila na rečno plovno vozila

Postoje dva slučaja kada se koristi ova tehnologija:

1. Kada su geografske osebenosti tla i akvatorija neke zemlje odredile rečni

transport kao prioritet;
2. Kada se rečni transport u jednom delu procesa koristi da bi se iskoristile
njegove tehno-ekonomske prednosti.

Rečni transport je pogodan za masovnu robu, velikih specifičnih težina koja ne

traži veliku brzinu dostave i zahteva niže troškove transporta po jedinici prevoza. Vreme
zadržavanja u pristaništu iznosi 30-80% u zavisnosti od vrste i količine tereta, vreste i
sastava plovnog sredstva-značajne rezerve.

Najćešća varijanta tehnologije kombinovanog kopneno-rečnog klasičnog transporta

je: kopneni transport-rečni transport-kopneni transport.

Ova varijanta pokriva sledeće slučajeve:

- drum-rečni transport i obrnuto;

- železnica-rečni transport i obrnuto;

15
Završni rad

- drum-rečni transport-drum;
- drum-rečni transport-železnica i obrnuto;
- železnica-rečni transport-železnica.

2.6. Tehnologija kombinovanog kopneno-vazdušnog

transporta

Tehnologija kombinovanog kopneno-vazdušnog klasičnog transporta zasniva se na

primeni sredstava kopnenog transporta, za dovoz i odvoz robe, i sredstava za vazdušni
transport, koja realizuju prevoz robe na velikim rastojanjima. Kod ovog transporta
kontejneri se najdužem delu transportnog puta prevoze sredstvima vazdušnog transporta.

Primena kontejnera u vazdušnom transportu je novijeg datuma. U eksplataciji su

bili specijalni kontejneri, tipa „igloo” koji se nisu mogli koristiti u drugim vidovima
transporta zbog svog oblika i kapaciteta. Danas je koncepcija izgradnje teretnih
širokotrupnih aviona koji se grade uglavnom za primenu kontenerizacije, i to od
specijalnih avionskih kontejnera i kontejnera standardnih ISO dimenzija, čak i do 20 i 40
stopa, čime je omogućena kombinacija vazdušnog i ostalih vidova transporta. Prevoz robe
klasičnog pakovanja, raznog komadnog tereta, kao i pošiljki za poštanske potrebe obavlja
se često teretnim avionima, putničko-teretnim avionima (avionima sa izmenjivom
strukturom tovarnog prostora).

Kombinovani kopneno-vazdušni transport kontejnera najčešće se realizuje u

kombinaciji drumskog transporta. Korišćenje železnice u svrhu dostavnog saobraćaja je
ograničeno, pre svega zbog malog broja aerodroma koji imaju neposrednu vezu sa
železnicom. Uslove za razvoj kombinovanog železničko-vazdušnog kontejnerskog
transporta imaju veliki evropski aerodromi koji imaju moderne železničke veze.

Osim za interkontinetalne relacije ovaj način transporta može se koristiti i za

ubrzanje dostave robe u transportnim lancima u kojima učestvuju drugi vidovi transporta.
Primer: transport kontejnera iz SAD u Nigeriju sa vazdušnim mestom između Londona u
Velikoj Britaniji i Logosa u Nigeriji.

16
Završni rad

Pretovarne operacije sa kontejnerima mogu se podeliti u dve faze: utovar i istovar

iz aviona i manipulacije sa kontejnerom u avionu, manipulacije sa kontejnerom od izlaska
iz aviona. Glavna transportna jedinica je kontejner koji se penje na kamion, dovozi do
luke, puni robom slažući je u kutije, palete, i u kontejneru prevozi do skladišta, a odatle do
krajnje željenje lokacije. Prilikom utovara roba se ne pakuje neposredno u vozilo već se
slaže na palete ili kontejnere.

Na sledećoj slici je prikazan utovar robe na aerodromu Nikola Tesla za transport na Rusko
tržište

Slika: 2.6.1 utovar robe na aerodromu Nikola Tesla za transport na Rusko tržište

Prednosti i razlozi za korišćenje vazdušnog transporta su pre svega izuzetno velika

brzina prevoza, kao i mogućnost obavljanja prevoza u rejone i geografske predele
nedostupne drumskom, železničkom ili vodenom saobraćaju. Za krajeve koji su na
pravcima sa malim tokovima robe i putnika, daleko od glavnih kopnenih saobraćajnica,
vazdušni transport je izuzetno pogodan. To najviše zavisi od manjih troškova ulaganja u
objekte, uređaje i eksploataciju vazdušnih linija nego u iste objekta i infrastrukturu drugih
vidova saobraćaja.

Sve ovo je opredelilo primenu sredstava vazdušnog transporta za prevoz

najskuplje, brzo pokvariljive, ekspresne i robe manje specifične težine.

S obzirom na izuzetnu važnost kriterijuma brzine dostavne robe, koji je i jedan od

opredeljujućih za primenu kombinovane kopneno-vazdušne tehnologije transporta, ceo
tehnološki proces transporta mora biti funkcionalno usklađen.

17
Završni rad

3. INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI U

FUNKCIJI TRANSPORTA ROBE

Pojam inteligentni transportni sistem (ITS) predstavlja sistem mera i tehnologija

primenjenih u transportnom sistemu koj obezbeđuje informatičku i telekomunikacionu tehnologiju.
ITS u najširem smislu, predstavljaju primenu savremenih informacionih i komunikacionih
tehnologija u saobraćaju i transportu.

Inteligentni transportni sistem povećava sigurnost i pokretljivost transportovanja.

Intelogentni transportni sistem je projekat na nacionalnom nivou koji će promeniti čak i društveni
sistem i ima veliki potencijal da stvori nove industrije i tržišta. Stvaranjem idealnih uslova
saobraćaja inteligentni transportni sistem će smanjiti broj saobrćajnih nezgoda i gužvi.

Iteligentni transportni sistem ne zahteva da samo putevi budu inteligentni, nego i da

različiti vidovi transporta kao što su vazdušni, železnički, drumski i ostali vidovi transporta
međusobno sarađuju. Inteligentni transportni sistem nudi osnovno rešenje za različite probleme koji
se javljaju u transportu, koje uključuje saobraćajne nezgode, zagađenje životne sredine i gužve.

Inteligentni transportni sistem prima i prosleđuje informacije ljudima, putevima i

automobilima. Očekuje se da se tržište inteligentnog transportnog sistema ubrzano razvije u
nekoliko narednih decenija i da bude zastupljeno u svim državama sveta, a ne samo u onim
najrazvijeniji.

U Inteligentne transportne sisteme se ubrajaju:

1. Informisanje putnika
2. Upravljanje saobraćajem
3. Vozila
4. Prevoz tereta
5. Javni prevoz
6. Dežurne službe
7. Elektronska plaćanja vezana za transport
8. Sigurnost osoba u drumskom saobraćaju
9. Nadzor vremenskih uslova i okoline
10. Upravljanje odzivom na velike nezgode
11. Nacionalna sigurnost i zaštita

18
Završni rad

3.1. Gps-globalno pozicioni sistem

Globalni Pozicioni Sistem (GPS) je navigacioni sistem, koji se oslanja na mrežu od 24

satelita koje je u orbitu postavilo američko ministarstvo odbrane. GPS je u startu zamišljen za vojne
potrebe, ali '80-ih godina, vlada SAD je dozvolila upotrebu i za civilne potrebe. GPS radi u svim
vremenskim uslovima, bilo gde na svetu, 24h dnevno. GPS sistem se koristi bez ikakve pretplate i
sličnih troškova.

Sve kompanije i firme koje poseduju vozila imaju potrebu za sistemom koji će im
omogućiti lociranje vozila u svakom trenutku kao i praćenje i nadgledanje njihovog kretanja.
Osnovni cilj ovog sistema je povećanje efikasnosti korišćenja vozila i smanjenje troškova njihove
eksplatacije.

Iako su po nameni i funkicijama koje nude ovi sistemi raznoliki ,osnovna funkcionalnost
im je zajednička i nazivaju se Automatic Vehicle Location (AVL) sistemi. Osnovne karakteristike
ovog sistema jesu informacije o lokaciji,vremenu kada je lokacija izmerena i trenutna brzina
kretanja vozila.

Post procesiranje analiza podataka o lokacijama i kretanju vozila omogućava analizu

saobraćaja ,detektovanje ruta opterećenih saobraćajem i saobraćajne guzve i zastoje , kao i
upravljanje saobraćajem.

Na slidećoj slici je prikazan način kako se uz pomoć gps veze šalju signali vozilima

Slika: 3.1. slanje signala vozilima upotrebom gps sistema

Sistem SkyBus je AVL sistem podrzan tehnologijama geografskih informacionih sistema (

GIS) i sistema za globalno pozicioniranje (GPS) i namenjen je praćenju vozila u javnom saobraćaju
i upravljanju javnim transportom.

19
Završni rad

3.2. Informacioni transportni sistemi

Pojam inteligentni transportni sistemi predstavlja sistem mera i tehnologija na

nacionalnom nivou čiji cilj je povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja, efikasnije odvijanje
saobraćaja sa manje zastoja i sniženi nivo zagađenja životne sredine.

Primena ITS aplikacija, koje su sastavni deo vozila i transportne infrastrukture, u

najvećem broju slučajeva treba da pomogne vozaču u toku vožnje i da smanje rizik od
nastajanja saobraćajne nezgode. Ovi sistemi, najčešće se primenjuju kao preventiva
nastajanju saobaćajnih nezgoda, ali se koriste i pri ublažavanju posledica saobraćajnih
nezgoda.

Sistem se sastoji od uređaja za prikupljanje podataka koji su elektronski povezani

sa centralnim serverom. Server obrađuje podatke prikupljene sistemom senzora, a zatim
odašilje odgovarajuće informacije vozačima i osoblju u saobraćajno-operativnom centru.
Sama struktura ITS-a prikazana je na Slici 3.2.1.

Saobraćaj na putu se konstantno nadzire pomoću saobraćajnih senzora koji su

postavljeni na svakih 500-1000 m puta. Zatvoreni sistem kamera, koje su postavljene na
približno svakom kilometru puta, šalje saobraćajno-operativnom centru snimke puta u
realnom vremenu. Podaci o brzini kretanja vozila, nagomilavanju vozila, dužini toka i
eventualnim incidentima se informacionim sistemom za prikupljanje podataka šalje
saobraćajno operativnom centru, žičnim ili bežičnim sistemom prenosa informacija.

Centralni server obrađuje pristigle podatke i na osnovu serije predefinisanih scenarija

odabira poruku koja će biti emitovana. Ona može biti odabrana automatski ili manualno, a takođe,
osoblje može kreirati potpuno novu poruku.

20
Završni rad

Na sledećoj slici je prikazana strukurna šema funkcionisanja its-a

Slika: 3.2. strukturna šema funkcionisanja its-a

Po mestu na kojem se informacije prenose korisnicima razlikujemo

- Inteligentna transportna sredstva

- Inteligentne saobraćajnice
-

3.3. Inteligentna transportna sredstva

Funkcije inteligentnog transportnog sredstva u cilju sprečavanja saobraćajnih

nezgoda pomažu vozaču da izbegne ili predupredi nezgodu upotrebom sistema koji se
nalazi u vozilu i koji procenjuje prirodu ili značaj pretnje, uzimajući u obzir stanje vozača.
Cilj ovih funkcija je da pomognu vozaču, menjajući njegovo ponašanje u nekim
situacijama.

U zavisnosti od značaja i blizine pretnji sistem će vozača:

- Informisati o opasnosti što ranije ;

- Upozoriti ga ako vozač nije pravovremeno reagovao i aktivno pomoći ili
samostalno reagovati u cilju izbegavanja saobraćajne nezgode.

21
Završni rad

Na sledećoj slici je prikazano funkcionisanje inteligentnog transportnog sredstva

Slika: 3.. funkcionisanje inteligentnog transportnog sredstva

Dopunske funkcije ITS-a pomažu vozaču:

- Da se kreće bezbednom brzinom;

- Drži bezbedno rastojanje;
- Vozi u istoj saobraćajnoj traci;
- Ne započinje preticanje u kritičnoj situaciji;
- Izbegne sudar sa ranjivim učesnicima u saobraćaju.

3.4. Inteligentne saobraćajnice

Inteligentne saobraćajnice predstavljaju sisteme koji su deo opreme na putevima i

služe za povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja i poboljšanje efikasnosti saobraćajnog
sistema. U zavisnosti od uloge u sistemu razlikujemo nekoliko tipova ITS-a zasnovanih na
infrastrukturi:

- Sistem za upravljanje saobraćajem na putevima;

- Sistemi za kontrolu saobraćaja;
- Sistem za informisanje putnika;
- Sistem za upravljanje saobraćajem na raskrsnicama;
- Sistem za zaštitu pešak.

22
Završni rad

Na sledećoj slici su prikazane inteligentne saobraćajnice za navođenje kretanja vozila u

funkciji povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja

Slika: 3.4. inteligentne saobraćajnice za navođenje kretanja vozila u funkciji

povećanja nivoa bezbednosti vozila

Sobzirom da ITS-i pomažu u odkljanjanju negativnih uticajnih faktora na

bezbednost vozila i putnika, njihovo dejstvo se može posmatrati kroz dva glavna segmenta
bezbednosti vozila, a to su:

- Aktivna bezbednost
- Pasivnabezbednost

Pri čemu svaki od ovih segmenata ima dosta uticajnih faktora, koje je najčešće
teško sve pobrojati. Primena ITS-a u aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila je širokog
spektra i pokriva skoro sve segmente.

3.5. Sistem za vožnju po noći i u teško vidljivim uslovima

Ovo je sistem koji spada među aktivne, a možda je i najpotrebniji od svih sistema
za pomoć pri vožnji. Naime, on pomoću dve infracrvene kamere i senzora projektuje sliku
puta ispred vas i upozorava na moguće prepreke koje nisu vidljive očima. Naravno, on se
koristi po noći, a sigurno bi sprečio mnoge sudare u kojima su nastradali nevini pešaci ili
biciklisti. Prednost ovog sistema je što omogućava istu vidljivost kao i vožnja s upaljenim
dugim svetlima, a izbegava uvek problematično zaslepljivanje vozača koji vam dolaze u
susret i samim tim uveliko smanjuje rizik od nezgode.

23
Završni rad

Na sledećoj slici je prikazan sistem (vozilo-vozilo), koji sprečava sudar pomoću

međusobnog komuniciranja pomoću gps veze

Slika: 3.5. sistem za sprečavanje sudara upotrebom gps navigacije

(vozilo-vozilo)

Ovo je sigurno jedan od najmodernijih sistema koji bi po svemu sudeći trebalo da

smanji broj sudara na “prihvatljiv” nivo. Način rada zavisi od proizvođača, ali svrha im je
zajednička, da spreče sudar. Oni koriste sve moguće sisteme koji se koriste u automobilu, a
zajedničko im je još i to što se mogu dobiti jedino u luksuznim vozilima najvišeg
cenovnog ranga. Oni pomoću radara ili senzora unapred detektuju problem na putu i prvo
zvučnim i svetlosnim signalom upozoravaju vozača, a zatim po potrebi koče ili ubrzavaju.

3.6. Transportno informacioni sistem

Transportni sistem (TIS), logističkom sektoru jednog autotransportnog preduzeca,

bilo da se radi o transportu robe ili prevoza putnika, treba da obezbedi uvid u trenutne
parametre osnovnih eksploatacionih pokazatelja, trenutnu poziciju vozila, stanja robe koja
se prevozi i slično. Takođe TIS mora da omogući komunikaciju između logističkog sektora
preduzeća i vozača tj. vozila.

24
Završni rad

Na sledećoj slici je prikazana upotreba sistema gps navigacije u funkciji (vozilo-

infrastruktura) obradom podataka u tranportnom informacionom sistemu Tis-u

Slika: 3.6. upotreba sistema navigacije u funkciji vozilo- infrastruktura

obradom podataka u transportnom informacionom sistemu

Osnovni cilj transportih informacionih sistema (TIS) je prikupljanje, prikaz i analiza

podataka na realizaciju logistika – vozač – vozilo – put – okolina.

Gps navigacija u funkciji vozilo-infrastruktura omogućuje:

- određivanje trenutne lokacije vozila u cilju;

- zaštite vozača, tereta i vozila od provale i krađe;
- za praćenje i registrovanje putnih pravaca za potrebe osiguranja i statistike;
- za pružanje pomoći vozačima u slučaju otkaza vozila.

4. OPRAVDANOST PRIMENE ITS-a U FUNKCIJI

BEZBEDNOSTI

Zadnjih nekoliko decenija obeležen je nagli porast broja i složenosti inteligentnih

sistema uvozilima. Učešće elektronike u današnjim vozilima čini čak 25% ukupne
proizvodne cene. Analitičari procenjuju da je više od 80% inovacija u automobilskoj
industriji zasnovano na elektronskim sistemima. Kao što LANom možemo povezati
računar tako kontrolne mreže povezuju elektronsku opremu u vozilu. Tim mrežama se
razmenjuju podaci između raznih električnih sistema i aplikacija koje se u njima nalaze.

25
Završni rad

Međutim, za sistemsko istraživanje bezbednosti saobraćaja najvažnije je dobro

razumevanje složenih interakcija izmedju čoveka, vozila i puta (saobraćajnice, odnosno
okoline). Interakcije čovek-vozilo-put (okolina) vrlo su važne kako za bezbednost i
upravljanje saobraćajem tako i za dizajniranje saobraćajnica.

Na sledećoj slici je prikazana opravdana primena ITS-a u funkciji bezbednosti

Slika: 4.1. opravdanost primena ITS-a u funkciji bezbednosti

Ugrožavanje bezbednosti saobraćaja i pojava sobraćajnih nezgoda sledi iz pogršnog

ponašanja učesnika odnosno podsistema saobraćaja kao kompleksnog sociološkog sistema.
Proučavanje vozila i vozača na putu moguće je temeljiti na polaznom modelu: „vozač -
vozilo - okolina“.

4.1. Telematika u transportnom sistemu

Telematika je tehnologija koja je sastavljena iz informatičke i komunikacione

tehnologije, koja tehnološki objedinjuje područja telekomunikacija i informatike.
Telematika je pojam koji može da ima različite definicije u zavisnosti od tržišta ili sektora
u kome se koristi, pa je tako telematika, takođe, pojam koji podrazumjeva korišćenje
kompjutera za kontrolu i nadziranje daljinskih uređaja ili sistema.

U drumskom transportu pod pojmom daljinski uređaji koji se kontrolišu i nadziru

podrazumevaju se solo, vučna i priključna vozila. Osnovni zadatak svakog transportnog
preduzeća je pružanje transportnih usluga. Transportnu uslugu potrebno je obaviti sa što
nižom cenom koštanja transporta, koja nastaje kada je obezbeđena maksimalna
proizvodnost transportnih sredstava.

26
Završni rad

Nivo proizvodnosti rada transportnih sredstava zavisi u velikoj meri od organizacije

transportnog procesa, stepena zaposlenosti voznog parka kao i od nivoa tehničke
ispravnosti vozila, odnosno sposobnosti voznog parka za rad.

Namena telematskih sistema :

- prikupljanje podataka o vozilu i vozaču;

- praćenje vozila;
- praćenje priključnih vozila;
- informacije o realizaciji transportnog procesa i isporuci robe;
- informacije o uslovima u saobraćaju;
- navigacija pomoću on-board kompjuteraa

Na sledećoj slici je prikazana mogućnost efikasnijeg , produktivnijeg, bezbednijeg

saobraćaja, primenom telematike u drumskom transportnom sistemu

Slika: 4.1. primena telematike u drumskomtransportnom sistemu

Mogućnost bežičnog prenosa podataka ka vozilu i od vozila analizom ovih podataka

dobijaju se informacije značajne za donošenje odgovarajućih upravljačkih odluka u cilju
poboljšanja efikasnosti sistema i iskorišćenja raspoloživih resursa.

4.2 Upravljački softver za prikupljanje podataka o radu vozila i

vozača

Osnovna funkcija telematskih uređaja je prikupljanje podataka je da se obezbede

informacije vezane za rad vozila i vozača. Upravljački softver- ova komponenta
telematskih sistema vrši pretvaranje prikupljenih podataka u niz informacija pomoću kojih
se operativno upravlja prevoznim procesom ili radom vozila i vozača mnogo efikasnije

27
Završni rad

nego ranije. Najvažnije je da ovaj softver mora da omogući direktno prikazivanje preciznih
podataka koji su neophodni bez dodatne analize pojedinih delova.

Dobar softver treba da poseduje sledeće karakteristike:

– Da bude jednostavan za korišćenje;

– Da poseduje veoma dobru dokumentaciju, ili dobar sistem za pomoć u

njegovom koriščenju;

– Da ima veliku brzinu rada;

– Da daje raznovrsne izveštaje.

Na sledećoj slici je prikzan upravljački softver u obliku malog putnog pc- računara, sa
touch screen-om

Slika: 4.2. upravljački softver u obliku malog putnog pc-računara

To može biti jednostavan paket koji daje izveštaj o radu, oprema za grafičko i
tekstualno prikazivanje podataka, ili može biti sistem za praćenje porudžbina. Može se
upravljati preko jednog PC računara ili pomoću računarske mreže li preko web sajta.

4.3. On-board navigacioni sistem sa mapom puteva

On board kompjuter – U osnovi predstavlja elektronsku jedinicu koja sadrži u sebi

softver za čitanje i memorisanje podataka sa vozila i/ili podataka sa GPS prijemnika, a
takođe vrši i kontrolu prenošenja podataka. On board može se smatrati kao personalni
računar u vozilu.

28
Završni rad

Na sledećoj slici je preikazan on board kompijuter koji vozaču pruža informaciju koja se
odnosi na izbor najkraće, najbezbednije putanje do odredišta.

Slika: 4.3. On board navigacioni sitem

On board navigacioni sitem omogućava:

1. Navigacioni modul vozaču pruža informaciju koja se odnosi na izbor putanje do

odredišta (obezbeđuje vozaču instrukcije);
2. Ova informacija se može prezentovati vizuelno(grafički+ tekstualno), verbalno
ili kombinacijom oba načina;
3. Podrazumeva korišćenje elektronskih mapa za vođenje vozača i direktno
usmeravanje na odredišta.

4.4.Fleet Board sistem

Fleet Board sistem upravljanja prevozom omogućava veću logističku

efikasnost. Omogućava slanje porudžbina vozilu u realnom vremenu, prosleđivanje adresa
navigacionom sistemu i efikasno upravljanje putnim pravcem. Status vozila, putni pravac i
porudžbine se ažuriraju u svakom trenutku, a sve to doprinosi optimalnom iskorišćavanju
efikasnosti kamiona.

Fleet board sistem omogućuje:

- obaveštavanje o redovnim servisima;

- upravljanje sistemom u slučaju pojave otkaza;
- operativne analize (analize stanja);
- tekstualno komuniciranje;
- beleženje podataka vezanih za putovanje;
- utvrđivanje lokacije vozila.

29
Završni rad

Na sledećoj slici je prikazan fleet board sistem

4.4. slika: fleet board sistem

Fleet Board sistem upravljanja prevozom ispunjava sve zakonske propise u

pogledu automatskog arhiviranja vremena vožnje-odmora. Kartice vozača i datoteke se
snimaju jednim pritiskom na taster ili automatski u dispečerskom centru bez fizičkog
prisustva vozača-vozila. Na ovaj način se štedi na troškovima i smanjuje administrativne
obaveze.

5. OPRAVDANOST PRIMENE ITS U FUNKCIJI

ISPLATIVOSTI I EKONOMSKE OPARAVDANOSTI

Osnovni uslov za ostvarivanje uspešne savremene ekonomije jeste postojanje

neometanog i efikasnog transporta ljudi i robe. Neuspeh na ovom polju ugrožava
konkurentnost i ukazuje na neodrživu upotrebu transportne infrastrukture.

Dokazano je da su ITS aplikacije validan i troškovno efikasan način podrške rukovođenju i

funkcionisanju transportnih usluga.

One takođe mogu pomoći u ostvarivanju sledećeg:

- velikog smanjenja nezgoda na putu;

- povećanju efektivnog drumskog kapaciteta, bez izgradnje novih puteva;

- uštede vremena provedenog u putu ;

- značajno smanjenje zagađenja koje izazivaju vozila, npr. emisija ugljen-dioksida.

30
Završni rad

Na dijagramu su prikazani razlozi korišćenja telematskih sistema

Vredosti su u (%)

Slika: 5.1. dijagram telematskih sistema

Sve veći broj ITS aplikacija sada je na raspolaganju u različitim modelima

transporta. Procenjeno je da će do 2015. evropsko tržište za ove aplikacije dostići 25
milijardi evra. Upotreba kompjutera se prostire na skoro sva polja ljudskog rada, pa ni
transport ne predstavlja izuzetak. Inteligentni transportni sistemi (ITS), koji se takođe
nazivaju i transportna telematika, uključuju širok spektar alata i usluga koje proističu iz
informacionih i komunikacionih tehnologija. Ovi sistemi imaju potencijal da pruže
značajne koristi vezane za operativnu efikasnost, pouzdanost usluge, upravljanja
infrastrukturom, kao i povećanu bezbednost, smanjen uticaj na okolinu i vredne
informacione usluge za korisnike transporta.

31
Završni rad

5.2. Upotreba arhitekture u inteligentnom transportnom

sistemu u funkciji isplativosti i ekonomske opravdanosti

Arhitektura inteligentnog transportnog sistema treba dao buhvati tehničke aspekte

i povezana organizaciona, pravna iposlovna pitanja. ITS arhitekture se mogu stvarati na
nivou nacije, regiona ili grada ili biti vezane za specifične sektore ili usluge.

Arhitektura pomaže da se rezultirajuća upotreba ITS-a:

- može planirati na logičan način;

- uspešno integriše sa drugim sistemima;

- ispunjava željene nivoe performansi;

- ponaša na željeni način;

- bude laka za upravljanje;

- bude laka za održavanje;

- bude laka za proširivanje;

- ispunjava očekivanja korisnika.

Sposobnost integrisanja sistema znatno povećava njihovpotencijal. Primenjujući

evropsku arhitekturu ITS okvira, ne samo da će aplikacije raditi zajedno, već mogu postati
i interoperativnena evropskom nivou, što je karakteristika od sve veće važnosti.

Međusobna operativnost obuhvata tehničke, operativne i organizacione aspekte

i podrazumeva harmonično ikomplementarno funkcionisanje celokupnog sistema.

ITS arhitektura je važna i zato što:

1. Osigurava otvoreno tržište za usluge i opremu, jer postoje “standardni”

interfejsi između komponenti

2. otvoreno tržište omogućava ekonomije obima u proizvodnji

idistribuciji, smajujući cenu proizvoda i usluga;
3. omogućava konzistentnost informacija koje se isporučuju krajnjim
korisnicima;
4. podstiče investicije u ITS, jer je osigurana kompatibilnost;
5. obezbeđuje interoperativnost između komponenti, čak i kada ih
proizvode razni proizvođači, što je takođe dobro za mala isrednja
preduzeća (MSP);

32
Završni rad

6. omogućava odgovarajući nivo nezavisnosti tehnologije i dozvoljava

laku integraciju novih tehnologija;
7. obezbeđuje osnovu za opšte razumevanje svrhe i funkcija ITS-a,
izbegavajući suprotstavljene pretpostavke.

Na sledćem dijagramu je prikazan značaj koršćenja ITS arhitekture u transportnim

preduzećima

Vrednosti su u (%)

Slika: 5.2. dijagram primene ITS arhitekture

ITS arhitektura obezbeđuje sistematski mehanizam za ostvarivanje ciljeva i

zahteva svih učesnika–bilo javne uprave, operatera transporta, ITS proizvođača ili krajnjih
korisnika. Ona stoga olakšava jasnu komunikaciju između njih i predstavlja vrednu
podršku donosiocima odluka.

5.3. Problem ne uvođenja ITS arhitekture

Moguće je da na početku nećemo biti svesni nikakvih posebnih mana, posebno ako
se samo nekoliko ITS-ova koristi u našoj zemlji, gradu ili regionu. Ipak, kako vreme
prolazi, postaće očigledno da bez arhitekture.

Našem ITS-u preti rizik od toga da:

- neće biti u mogućnosti da pruži očekivane usluge, jer komponente, kako u javnom tako i
u privatnom vlasništvu, nisu u potpunosti kompatibilne;

33
Završni rad

- bude teško proširivan ili menjan kako se menjaju zahtevi za uslugom;

- neće moći da se prilagodi kada se pojave novije tehnologije.

za posledicu će imati:

- visoke troškove za ažuriranje i uključivanje novijih tehnologija;

- ograničenja u pružanju usluge zbog nedostatka interoperativnosti;

- nemogućnost da se razvije puni potencijal primene ITS-a.

Na sledećoj slici je prikazan nedostatak ITS arhitekture, kao posledica toga je stvaranje
izolacije u povezivanju transporta više zemalja

Slika:5.3. nedostatak ITS arhitekture

Nedostatak ITS arhitekture može za posledicu imati stvaranje"tehnoloških ostrva".

Vremenom, kada se njihove granice sretnu– kao posledica potrebe da se ova ostrva prošire
ili povežu –pojaviće se nekompatibilnost.

5.4. Nacionalne ITS arhitekture

Širenjem ITS-a sve više zemalja širom sveta stvaraju svoje nacionalne ili
regionalne ITS arhitekture. Prva nacionalna ITS arhitektura napravljenja je u Sjedinjenim
Američkim Državama. Finansiralo ju je Odeljenje za transporta SAD-a i objavljena je u
junu 1996. godine. U SAD-u se sada očekuje da celokupna primena ITS-a bude u skladu sa
ovom arhitekturom .

34
Završni rad

Nakon preporuka na visokom nivou, Evropska komisija je odlučilada finansira

projekat KAREN, čiji je cilj bio razvoj Evropske arhitekture ITS okvira. Prva verzija je
objavljena 2000. godine. Od tog vremena je ažurirana i proširena kroz FRAME projekte i
koristije sve veći broj zemalja kao osnovu za svoje nacionalne ili regionalne arhitekture.

Na sledećem dijgramu je prikazano korišćenje telematskih sistema-komercijalnih vozilu

SAD-u

Slika: 5.4. dijagram korišćenja telematskih sistema u SAD-u

Evropska arhitektura ITS okvira je stvorena da obezbedi fleksibilni'okvir' na

visokom nivou koji pojedinačne zemlje mogu prilagođavati sopstvenim zahtevima.
Projekti nacionalnih ITS arhitektura zasnovani na Evropskoj arhitekturi ITS okvira, kao
što su ACTIF (Francuska), ARTIST (Italija), TTS-A (Austrija) i TEAM (ČeškaRepublika),
stoga imaju zajednički pristup i metodologiju, ali je svaki mogao da se fokusira na aspekte
od lokalne važnosti i da ih detaljnije razvije.
Izvan Evrope, druge nacije, uključujući Japan, Kinu, Čile i Australiju preduzele su
slične inicijative. Uprkos razlikama u pristupima usvojenim širom sveta, postoji rastuća
želja da se razmene iskustvai ispita mogućnost saradnje na globalnom nivou o ključnim
pitanjima.

35
Završni rad

5.5. Primena inteligentih trasnportnih sistema kod nas

Republika Srbija je (1983.-1990. god.) korisitila prve serije on board računare

među prvima u evropi, kasnije su usledili ratovi i prekinulo i delimično se koristili bilo
kakvi računari i softevri, ili uopšte se nisu koristila.

Na sledećem dijagramu je prikazana primena ITS arhitekture u Republici Srbiji

Slika: 5.5. dijagram ankete 130 prevoznika u međunarodnom transportu

Republika Srbija je napočetku procesa primene ITS aplikacija, moguće su velike

promene u predloženim tehnologijama i procedurama za realizaciju pojedinih aktivnosti.
Takođe, ukoliko dođe do ubrzanja EU integracija i prekate gorizacije dela primarne putne
mreže veoma brzog razvoja novih grana industrije i nauke i broja preduzeća koje se bave
razvojem i aplikacijom ITS u Republici Srbiji i uspostavljanje efikasnog mehanizma za
praćenje razvoja transportne strategije neophodno je uraditi strategiju ciljeva i aktivnosti.

Strategija će biti osnova za izradu generalnog plana razvoja inteligentnih

transportnih sistema, koji treba precizno da definišu arhitekturu sistema i organizacionu
strategiju nacionalnog ITS sistema.

36
Završni rad

6. ZAKLJUČAK

Kombinovani transport robe prestavlja jedan od najsavremenijih vidova transporta

transportnih jedinica različitih gabarita. On nema cilj omogućavanje jednog učesnika u
transportu i favorizovanje drugog, vec se radi o pronalaženju, isticanju i povezivanju
najboljih perfomansi pojedinih načina transporta u cilju povećavanja ukupne transportne
efikasnosti (što ni jedan od učesnika ne može samostalno da ponudi) uz što je moguće
manje negativno delovanje na životnu sredinu.

Savremene tehnologije transporta omogućavaju laku i brzu promenu vida

transporta, odnosno dozvoljavaju maksimalno iskorištavanje konkurentskih prednosti
svakog vida transporta u jednom transportnom lancu.Multimodalni sistemi transporta
omogućavaju kombinovanje više vidova transporta sa ciljem pružanja kompletne
transportne usluge uz istovremeno smanjenje transportnih troškova.

Upotrebom inteligentnih transportnih sistema povećava se sigurnost i pokretljivost

transportovanja. Inteligentni transportni sistem je projekat na nacionalnom nivou koji će
promeniti čak i društveni sistem i ima veliki potencijal da stvori nove industrije i tržišta.
Stvaranjem idealnih uslova saobraćaja inteligentni transportni sistem će smanjiti broj
saobrćajnih nezgoda i gužvi.

Pošto kombinovani transport nema za cilj omogućavanje jednog učesnika u

transportu i favorizovanje drugog, vec se radi o pronalaženju, isticanju i povezivanju
najboljih perfomansi pojedinih načina transporta u cilju povećavanja ukupne transportne
efikasnosti (što ni jedan od učesnika ne može samostalno da ponudi) uz što je moguće
manje negativno delovanje na životnu sredinu.

Iteligentni transportni sistem ne zahteva da samo putevi budu inteligentni, nego i da

različiti vidovi transporta kao što su vazdušni, železnički, drumski i ostali vidovi
transporta međusobno sarađuju. Inteligentni transportni sistem nudi osnovno rešenje za
različite probleme koji se javljaju u transportu, koje uključuje saobraćajne nezgode,
zagađenje životne sredine i gužve.

Inteligentni transportni sistem prima i prosleđuje informacije ljudima, putevima i

automobilima. Očekuje se da se tržište inteligentnog transportnog sistema ubrzano razvije
u nekoliko narednih decenija i da bude zastupljeno u svim državama sveta, a ne samo u
onim najrazvijenijim.

37
Završni rad

Primena tehnologija kombinovanog transporta jedino je rešenje održivog

transporta. Mnoge razvijene zemlje odlučuju se za primenu tehnologija kombinovanog
transporta.

Efikasnost primene kombinovanog transporta su mnogostruki i ogledaju se kroz:

smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje nivoa buke, smanjenje potrošnje goriva,
skraćenje ukupnog vremena transporta, odnosno dostave robe, povećavanja kvaliteta
transportne-logističke usluge, redukcija broja drumskih vozila, odnosno smanjenja
zakrčenja i opterećenja drumske mreže, povećanje bezbednosti saobraćaja a to sve ima za
cilj isplativost i ekonomsku opravdanost. Koja će uz primenu ITS sistema imati mnogo
veći potencijal u pružanju značajne koristi vezane za operativnu efikasnost, pouzdanost
usluge, upravljanja infrastrukturom, kao i povećanu bezbednost, smanjen uticaj na okolinu
i vredne informacione usluge za korisnike transporta.

38
Završni rad

LITERATURA

[1] Jusufranić I., Bešić C.: Poslovna logistika, Fakultet za privrednu i tehničku
logistiku Travnik, Travnik, 2009. Godine

[2 ] Jusufranić I., Bešić C.: Poslovna logistika, Fakultet za privrednu i tehničku

logistiku Travnik, Travnik, 2009. Godine

[3] Perišić, R., Savremene tehnologije transporta I, Saobraćajni fakultet, Beograd,

1994.godine

[4] Perišić R.: Savremene tehnologije transporta II (Integralni sistem transporta),

Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, Beograd, 1995. godine

[5] Perišić R., Racionalizacija transporta, Beograd, 1970. Godine

[6] Perišić R., Kontejnerizacija transporta, Beograd, 1977. Godine

[7] Suvajdžić S., Savremeni metodi transporta, manipulisanja i skladištenja proizvoda,

Beograd, 1969. godine

[8] Božičević D., Kovačević D.: Savremene transportne tehnologije, Fakultet

prometnih znanosti Sveučilišta u Zagrebu, 2002. Godine

[9] Telematika, Telematski sistemi u funkciji upravljanja radom voznog parka,

http://old.sf.bg.ac.yu

[10] europa.eu.int/comm/dgs/information society/index en.htm

[11] Open Directory - Science: Technology: Transportation: Intelligent Systems; URL:

http://www.dmoz.org/Science/Technology/Transportation/Intelligent_Systems/
[12] RITA; Intelligent Transportation Systems (ITS); URL: http://www.its.dot.gov

[13] www.EUROPA.EU.int. – Eurostat/Transport

[14 ] www.wikipedia.org

39
Završni rad

40