Čeznem da ti kažem najudblje reči koje

ti imam redi; ali se ne usuđujem, strahujudi da bi

mi se mogla nasmijati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu
svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujudi da bi to
mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti

imam redi; ali se ne usuđujem, strahujudi da bi
mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim
suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujudi
da bi to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči

što imam za te, ali se ne usuđujem, strahujudi
da mi se nede vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom
surovošdu.
Zadajem ti bol, bojedi se da nedeš nikada
saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se

ne usuđujem, jer bi mi srce iskočilo na
usta.
Zato brbljam i daskam olako, i zatrpavam
svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujudi da bi to
mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne

usuđujem, strahujudi da bi mogla otkriti moj
kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo
u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je
moj bol večito svež.

Rabindranat Tagore