УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У НОВОМ САДУ

ДЕПАРТМАН ЗА ГРАЂЕВИНАРСТВО И ГЕОДЕЗИЈУ
ДЕПАРТМАН ЗА САОБРАЋАЈ

ПУТЕВИ И ДРУМСКЕ И ГРАДСКЕ

САОБРАЋАЈНИЦЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ И ЧВОРИШТА

Предавање 1: Увод

Предметни наставник: в.проф. др Матић Бојан, диг

1 Aсистент: Милан Маринковић, диг ФТН 2018

 УВОД (1)
 После проналаска точка и конструисања првих запрежних
возила, почело се са изградњом путева као система
комуникације, што доводи до формирања првих путних мрежа
које представљају системе јавних путева, а то временом постаје
један од значајних елемената напредне цивилизације.

 Први запис о изградњи коловозне конструкције потиче из

старог Египта, где су, према Херодоту, за потребе изградње
Кеопсове пирамиде, око 3.000. г.п.н.е. изградили коловоз од
камених плоча великих димензија, грубо обрађених и положених
преко песка, по коме су, на некој врсти санки, робови превлачили
камене блокове масе до 80 тона. Да би се смањило трење плоче
су поливане водом или премазиване уљем.

2 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 УВОД (2)

У новијој историји, масовни превоз робе и путника првобитно

се ослањао на:
 ограничену мрежу пловних путева,
 затим у другој половини прошлог века на железницу, која је
поред могућности масовног транспорта, могла развити већу
брзину и гушћу мрежу.
 Уследио је развој друмског моторног саобраћаја у првој
половини двадесетог века и
 најзад развој ваздушног транспорта у другој половини
двадесетог века.

Сви видови превоза и данас егзистирају, али је чињеница да

друмски моторизовани и ваздушни саобраћај преузимају велики
3 део транспорта роба и путника. ФТН 2018
 УВОД (3)

Упоредни развој појединих грана саобраћаја могуће је

Пратити преко основних показатеља:

 развијеност мреже;
 обим транспортног рада;
 обим превоза робе и путника;
 број запослених, односно ангажованих и сл.

4 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 УВОД (4)

Taбела: Индекси раста по гранама саобраћаја у

СФРЈ (1986 год. = 100%):
Година Укупно Желез. Поморски Речни Ваздушни Друмски
1956 15 47 9.3 21 0.7 1.4
1966 36 72 34 84 7.1 20
1976 70 77 76 121 54 62
1982 85 94 79 92 72 87
1986 100 100 100 100 100 100
1987 (103) (95) (107) (87) (117) (110)
Повећање
56/86 6,6 2,1 10,7 4,8 142,8 71,4

5 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 Indeks fizičkog obima saobraćaja u period 2008 – 2013
(Republički zavod za statistiku, Bilten 594: Saobraćaj i
telekomunikacije u Republici Srbiji, 2013).

6 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (1)

Почетак свесног грађења путева - сматра се да је везан за

појаву точка, око 3500 -3000 година пре н.е. када су конструисана
прва запрежна кола

Путеви старог света (Египат, Вавилон, Кина) су познати само

као изоловани путни потези са обрађеним застором који су
служили за транспорт материјала до великих градилишта
(Долина Нила - Кеопсова пирамида - око 2900. год. п.н.е.), или
као интерни путеви око владарских палата и храмова (поплочане
улице у Вавилону око 2000. п.н.е., Кина, Маје Ацтеци).

Прве мреже магистралних путева - јављају се у античком свету

са појавом великих владара - освајача и снажних цивилизација.
7 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (2)

Краљевски пут - изграђен у Персији (521. до 485. год. п.н.е.),

колски пут дужине око 2500 км који је повезивао Малу Азију
са Персијским заливом.
У приближно исто време су у Кини постојали тзв. свилени
путеви који су водили ка западу и југозападу, а представљали
су узану траку изравнатог земљишта погодног за кретање
каравана. Дуж њих су постављани путокази од камена,
коначишта и појилишта.

Путеви Старе Грчке - Стари Грци су били вешти

морепловци, па су своју моћ у великој мери ширили морем.
Путеве су градили за потребе интерног робног и путничког
саобраћаја и ходочашћа до светилишта. Већ око 500. год. п.н.е.
Грци су за градњу путева имали строге техничке критеријуме.
ФТН 2018
8
 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (3)
Римски путеви

Плански развој путне мреже која омогућује ефикасне војне и

привредне везе Рима са провинцијама, са добрим путевима
проходним у свако време. Систематска изградња започета је 312.
год. п.н.е. када је конзул Клаудије Апиа наредио градњу пута
Рим - Капуа - Бриндизи (Виа Апиа) дужине 195 км.

У следећих 7 векова (до пред крај IV века н.е.) Римљани су

изградили преко 80.000 км путева (по неким изворима 300.000,
км), са чврстим коловозом и трасом вођеном по најкраћој линији,
што је често резултирало сукобима с природном средином
(високи насипи, дубоки усеци, вијадукти, мостови, тунели)..

9 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (4)

Римски путеви

Римљани су такође схватили, да је за повезивање Метрополе са

најудаљенијим деловима Царства нужна мрежа брзих и
сигурних путева и у томе су, како у конципирању целине тако и
у техничким детаљима њеног извршења и одржавања,
постигли савршенство које је превазиђено тек у двадесетом
веку.

10 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (5)

Ширине римских путева биле су прецизно дефинисане и то: јавни

путеви најмање 2,4 м; у доба Царства, због повећаног саобраћаја,
ширине су повећане на 3,5 м, па чак и на 4 и 5 м, док су
магистрални путеви у Галији и Сирији рађени са ширином 8 м
јер је земљиште било јефтиније.

Саобраћај на римским путевима био је регулисан и стриктно

поштован, а правила су обухватала број коња у запрези, димензије
и облик возила: лака двоколица за мања растојања и луксузне
кочије за дуга путовања, каткад опремљене тако да се у њима
може ноћити.

11 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (6)

Успостављене су биле сталне путничке линије, а за трговину су

коришчена транспортна возила великог капацитета.

Према закону, сви грађани су могли да користе римске путеве, али

су за одржавање били задужени поједини дистрикти кроз које пут
пролази.

12 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

13 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
14 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН2016.
2018
 Главни трговачки путеви у Римском царству
15 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (7)

Римљани су у технику градње путева увели многобројне

иновације: вишеслојне коловозне конструкције од камена, шљунка
и песка, шљунка везаног кречом, примена пуцоланског везива (од
вулканске лаве), путне дренаже и канале за одводњавање.

16 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (8)

У нашим крајевима, још за време првих римских царева,

грађени су војни путеви.

Главни војни пут (1) ’’прастара артерија’’, од Дунава до

Цариграда, изграђен је већ 69. године. Водио је Моравском
долином и Нишавом у Софију, а отуда, преко такозваних
Трајанових врата, долином Марице. Тај пут, ширине око 6
метара, поплочан великим полигоналним камењем и набијеним
песком (отуда назив ’’калдрма’’), ишао је обично у правој линији.

Ознаке су обележавале миље, са дужином од 1842 метра. Од

Београда до Цариграда била је 31 станица, 43 места за измену
коња и око 670 миља.
17 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (9)

Период застоја у путоградњи

После пада Римског царства (395. год.н.е.), феудална

расцепканост и опште назадовање доводи до пропадања мреже
римских путева

То траје све до пред крај XII века, кад су развој већих насеља и
појачана размена робе између појединих центара довели до
извесног побољшања. Почиње калдрмисање улица у градовима
и прилазних путева. Понегде се доносе прописи о одржавању
путева.

18 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (10)

Период застоја у путоградњи

Као узор за градњу су узети римски путеви, али је дебљина

коловозне конструкције смањена на 55-70 цм.

Ипак, ни у XVIII веку путна мрежа великих размера не постоји,

веома је мало путева са тврдом подлогом, па су путовања на
велике дистанце веома ризична.

19 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (11.1)

Почетак развоја савремених путева

Стање се нешто поправља почетком XVIII столећа покушајима у

Француској и Шпанији да се оживи друмски саобраћај (у
Француској се 1717. год. формира Удружење инжењера за
путеве и мостове .

У време Наполеона Бонапарте и у току XIX столећа започиње

велика изградња путева потребних пре свега ради војних циљева,
али и ради повезивања новоствореног француског Царства, међу
којим су и први алпски путеви (прелази преко Симплона и Мон
Сенија.

20 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (11.2)

Почетак развоја савремених путева

Шосе и макадам - Индустријска револуција и увођење све тежих

артиљериских оруђа у војску, почетком XIX века иницирали су и
поред наглог развоја железница, изградњу солидних путева.

21 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (12)

Француски инжењер Tрезеге (Тресаqует) предложио је у другој

половини XVIII века нов начин грађења путева са коловозном
конструкцијом дебљине 25 до 30 цм уз просушивање постељице
пута одвођењем воде у бочне јаркове.

Први слој, дебљине 15 до 20 цм, рађен је од крупнијег и добро

учврћеног камена преко кога је насипан ситнији туцаник
("величине ораха"). Такав коловоз називан је "шосе".

22 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА (13)

У приближно исто време, у Енглеској два инжењера Томас

Телфорд и Џон Мекадам развијају сличан тип коловозне
конструкције.

Телфорд ставља у подлогу крупнији камен у који уклињује застор

од ситнијег камена.
Мекадам користи дробљени камен у више слојева, који се
сабијају уз присуство воде.

Развој дробилица и парног ваљка представљао је револуционаран

корак, који је омогућио масовну примену "макадама". Тај
поступак се једини одржао до данашњих дана и користи се за
израду подлога на савременим путевима.

23 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

24 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (1)

Време моторних возила

Проналаском парне локомотиве и изградњом прве железничке

пруге у Енглеској 1825. год. и затим других пруга у свету,
измењене су дотадашње идеје о сувоземном саобраћају и уместо
друмског настаје ера железничког саобраћаја.

Железница преузима већину путничког и робног саобраћаја, а

путевима преостаје само функција секундардних саобраћајница,
тј. за локални саобраћај или за повезивање индустрије и градова
са железницом.

25 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (2)

Време моторних возила

Стање се постепено мења са проналаском мотора са

унутрашњим сагоревањем (1866. год. Дајмлер и Карл Бенц) и
аутомобила, који се најпре користе као средство за доказивање
престижа или за спорт, а преласком на индустријску производњу
аутомобил постаје средство масовног превоза путника, а касније
и роба.

26 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (3)

Само је Форд од 1908. до 1928. године испоручио 15 милиона

возила типа Форд – Т.

Од 1920. године друмски саобраћај преузима водећу улогу у

масовном транспорту људи и материјала. Од тада се сваких
двадесет година број возила удвостручује.

Показује се да су снага националне економије, број возила и

изграђеност путне мрже међусобно спрегнуте величине.

У Првом и Другом светском рату путеви имају кључну улогу у

транспорту.

27 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (4)

1891 год., прва међународна аутомобилска трка Париз-Брет-

Париз, vpros=13,5 km/h

1901 год, уличне трке у Ници, победа Мерцедес аута сата са

vprоs=86 km/h

Монако, градски инжењери прскају катраном туцаничке путеве и

п осипају песком или каменом ситнежи, против прашине –
асфалтни коловозни застори

28 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (5)

На Конгресу о путевима одржаном 1923. године у Севиљи, донета

је препорука да се аутопутеви граде без пресецања у нивоу,
устаљени су и саобраћајни знаци, а норме о коловозу прилагођене
саобраћају теретних возила.

Пре Другог светског рата су многе развијене земље изградњу

путева уврстиле у програме јавних радова.

Посебне резултате је остварила Немачка, која је у оквиру

припрема за рат, само од 1934 до 1938. године изградила 3000 км
аутопутева, уз ангажовање 150.000 радника.

29 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (6)

Степен моторизације (к или К), као мера индивидуалне

моторизације је један од најзначајнијих показатеља саобраћајних
збивања.

Приказује се као број становника по једном путничком

аутомобилу: к (ст./ПА) или као број возила на 1000 становника К
(ПА/1000 ст.).

Тачка апсолутног засићења: к = 2 ст./ПА (одговара врло високом

нивоу националног дохотка)

Релативно засићење: к = 3 ст/ПА - тада се јављају стабилнији

односи у саобраћају и стварају услови за поузданије прогнозе
саобраћајних оптерећења.
30 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (7)

Табела: Регистровани путнички аутомобили у Србији

31 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (8)

Слика: Степен индивидуалне моторизације са прогнозом до 2010. године

32 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (1)

Постојеће стање.
Класификација и категоризација путева

Нови Закон о јавним путевима Србије (2006) дефинише нове

називе категорија: Државни путеви I реда, Државни путеви II
реда, Општински путеви и Улице. Државним путевима, на нивоу
Републике Србије оперативно управља Јавно предузеће ''Путеви
Србије'' а општински путеви су у надлежности локалних управа.

33 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (2)

Табела: Подела путева

По привредном значају По врсти коловоза

Укупно
бетон,
Магистрални регионални локални асфалт, туцаник земљани
коцка

Укупно 38.799 5.122 10.448 23.229 24.744 8.314 5.741

Централна
Србија 32.499 3.449 8.649 20.606 19.127 8.209 5.163

Војводина 6.300 1.673 1.799 2.563 5.617 105 518

34 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (2)

Србија је европска земља са средњом густином насељености и

добро развијеном мрежом путева.

Путна мрежа се простире на надморским висинама од 30 метара

(Неготин) па до 1.700 метара (Голија).

Процена је да се 40% дужине путне мреже простире на висинама

преко 600 метара.

35 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (3)

Путну мрежу Републике Србије,

Према актуелним подацима Јавног предузећа ‘’Путеви Србије’’,
после нове категоризације из 2014 године, путну мрежу
државних путева Републике Србије чине:
- Државни путеви И А реда (ауто-путеви): 669,113 км
- Државни путеви И Б реда:4.109,049 км
- Државни путеви ИИ А реда:7.057,463 км
- Државни путеви ИИ Б реда:3.182,885 км
- Укупно државни путеви:15.018,510 км
На нивоу целе путне мреже 2/5 деоница имају туцаничке и
земљане коловозе.
У Републици Србији је 32 % путева првог и другог реда старо
преко 20 година, а свега око 14 % до 10 година.
36 ФТН 2018
 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (4)

На путевима Републике Србије (без територије Косова, 2010

године) има 2.638 мостова укупне површине око 800.000. м2, од
тог броја:

- 215 мостова је на аутопутевима

- 996 мостова је на државним путевима првог реда и
- 1427 моста на државним путевима другог реда.

Неамортизована вредност свих мостова процењује се на једну

милијарду УСА $.

37 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (5)

Распона и дужина од 5 до 2212 метара, колико је дугачак мост

преко реке Дунав код Бешке.

Република Србија има 11 великих мостова и то 7 мостова преко

реке Дунав и 5 мостова преко реке Саве.

Услед дугогодишњег недовољног улагања у одржавање и

реконструкцију мостова, тренутно стање мостова није
задовољавајуће.

38 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (6)

На путевима у Србији изграђено је 78 тунела, укупне дужине

10.053 метара. Од тог броја, 1 тунел је на аутопуту, 71 тунел је на
државним путевима првог реда и 6 тунела је на државним
путевима другог реда.

Тунели су различите старости, различите технологије градње у

разноликим геолошким срединама.

Најдужи тунел је Шарган, на правцу од Кремне ка Вишеграду,

дужине 775 м. Највећа концентрација ових објеката је на
Ђердапској магистрали, има их 25, а укупно 32 тунела је дуже од
100 м.

39 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (7)

Улога путне мреже Србије у мрежи међународних праваца

Мрежа међународних путева Европе (Е путеви):

• Е-75, Гр. Мађарске (Хоргош)-Београд-Ниш-Гр.Македоније (573

км)

• Е-70, Шид -Београд- Вршац (207 км)

• Е-80, Приштина -Ниш - Димитровград (Гр. Бугарске), (223 км)

• Е-65, Гр. Хрватске-Подгорица-Приштина- Гр. Македоније

40 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 Glavni infrastrukturni koridori (Vir: Vuksanović, B.,
Napredak u procesu unapređenja infrastrukture, januar
2011)

41 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

42 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
43 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
44 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (8)

Транс Европска Магистрала је пројекат подржан од

Уједињених Нација у коме је учествовало 10 земаља централне,
јужне и југоисточне Европе, са циљем да побољшају саобраћајне
везе и међусобну сарадњу.

На почетку је дефинисан главни коридор постављен на линији

Север - Југ - Исток. Полазио је од Варшаве и ишао линијом Праг
- Будимпешта - Београд - Ниш - Истамбул, са везама према
Атини, Јужном Јадрану, Босни, Румунији, Аустрији Италији...

Са променама у Источној Европи, појавила се жеља и за

побољшањем "бочних веза" па је у том смислу ТЕМ мрежа
проширена.
45 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ (9)

У нашој земљи се ТЕМ правци поклапају са Е путевима:

Е-75 Хоргош - Београд - Ниш - Македонија (Скопље)

Е-80 Ниш - Пирот - Бугарска граница
Е-70 Граница Хрватске (Загреб) - Београд - Вршац - Гр. Румуније
Е-763 Београд - Подгорица - Јужни Јадран

46 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 Класификација и категоризација
путева

47 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ПОДЕЛА ПУТЕВА (1)

Подела путева према геополитичким критеријумима

Државни путеви I реда (раније магистрални путеви) чине

основну путну мрежу државе. Повезују више друштвено -
политичких и привредних подручја и центара и по правилу се
прикључују или се поклапају са међународним путевима.
Државни путеви II реда (раније регионални путеви) повезују
подручја и центре у оквиру појединих привредних и
геополитичких заједница. У исто време остварују везу са
магистралним путевима.
Општински (локални) путеви чине локалну мрежу у ужим
регионима и највећим делом служе за међуопштински саобраћај
и локални саобраћај у оквиру појединих општина.
48 ФТН 2018
 ПОДЕЛА ПУТЕВА (2)

Експлоатациони критеријуми

Аутопутеви представљају највишу саобраћајну класу јавних

путева. Намењени су искључиво моторном саобраћају, са
физички одвојеним коловозом, са најмање две саобраћајне траке.
На аутопутевима влада режим непрекинутих токова, са високим
степеном безбедности, удобности и брзине.
Путеви за моторни саобраћај : само моторна возила. Имају
савремен коловоз са најмање две саобраћајне траке (зависно од
саобраћајног оптерећења), по којима се одвија двосмеран
саобраћај.
Путеви за мешовит саобраћај се користе за кретање свих врста
возила и пешака. Такви су углавном локални путеви и поједине
деонице регионалних.
49 ФТН 2018
 ПОДЕЛА ПУТЕВА (3)

Према величини моторног саобраћаја

ПГДС
Класа пута (број возила у оба смера за
24 х )

I разред (и аутопутеви) преко 12.000

II разред 7.000 - 12.000
III разред 3.000-7.000
IV разред 1.000-3.000
V разред до 1.000

50 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ПОДЕЛА ПУТЕВА (4.1)

Технички критеријуми

1. Квалитет коловозног застора представља критеријум за

поделу путева на путеве са савременим и несавременим
коловозима.
2. Kласификација према врсти терена:
По старим прописима:
Показатељи Равничарски Брежуљкаст Брдовит Планински
Релативна висинска
разлика рељефа на
1000 м растојања незнатна до 70 м 70 - 150 м > 150 м

Нагиб падина до 1 : 10 1:10 до 1 : 5 1 : 5 до 1 : 1 >1:1

Купираност терена слабо јаче врло јако
изражена изражена изражена
51
в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 ПОДЕЛА ПУТЕВА (4.2)

По новима прописима ( од 2012)

Врста терена равничарски брдовит планински

Релативна висинска разлика на

≤ 50 m 50 – 150 m ≥ 150 m
дужини 1000 м

Нагиб падина ≤1:10 1:10 – 1:2 ≥ 1:2

52 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ОСНОВЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ (1)

Саобраћајно оптерећење (број и структура возила)

Пројектована брзина, захтевани ниво услуге

Возила (димензије, потребан слободни профил, оптерећење,

динамика вожње - подужни удар, бочни удар, максимални
успон, минимални радијус окретања, пут кочења..)

Tерен - топографија (насипи, усеци, мостови, тунели),

геологија, геотехничке карактеристике (стабилност терена,
носивост, материјали)

53 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ОСНОВЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ (2)

Простор - изграђеност (саобраћајнице, насеља, индустријске

зоне, инфраструктурни објекти) намена земљишта, клима,
еколошки параметри

Економски параметри (трошкови грађења, трошкови

одржавања, трошкови корисника) - трошкови/користи

Социјални и општи параметри

54 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ИСТРАЖИВАЊА (1)

Материјали - примена локалних материјала, коришћење

отпадних материјала, унапређење асфалтних мешавина и других
материјала за путоградњу уз усавршавање метода и опреме за
испитивање и контролу њихових особина
Примена информатичке технологије - CAD (пројектовање),
ГИС (примена у управљању путном мрежом), развој база
података, информациони системи, аутоматизација рада
грађевинских машина
Развој система управљања путевима - развој метода и опреме за
праћење стања путне мреже, развој модела понашања коловоза,
анализе стратегија одржавања, системи вредновања и утврђивање
приоритета активности на путној мрежи, системи управљања
мостовима, саобраћајем итд.

55 ФТН 2018
 ВРЕДНОВАЊЕ ПУТНИХ ПРОЈЕКАТА (1)

Функционално (техничко-експлоатационо) вредновање - анализа

показатеља нивоа услуге у циљу оцењивања услова саобраћаја на
путној мрежи (постојећој и планираној).

Основни показатељи:
1. Однос ток/капацитет
2. Брзина тока
3. Заступљеност прегледне даљине за безбедно претицање код
двотрачних путева
4.Стање безбедности саобраћаја
5.Дужина пута (само за релативно рангирање)
6.Време путовања (само за релативно рангирање)

56 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ВРЕДНОВАЊЕ ПУТНИХ ПРОЈЕКАТА (2)

Еколошко вредновање

1.Аерозагађење
2.Воде (површинске и подземне)
3.Земљиште (ненасељени и насељени простор)
4.Биотички фактори (економски - губитак шума, туризам;
екосистеми, флора и фауна; микроклима)
5.Популационо здравље и социолошки фактори (утицај буке,
аерозагађења, промене у саобраћају, рекреациона функција,
расељавање, дезинтеграција простора)
6.Пејзаж
7.Бука и вибрације
8.Заштита културно историјских споменика
9.Потрошња природних ресурса
57 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 ВРЕДНОВАЊЕ ПУТНИХ ПРОЈЕКАТА (3)
Економско вредновање - пројекти путева са слободним
режимом коришћења или са посебним режимом коришћења
(наплата).

Циљ је утврђивање:
 односа трошкова/користи, тј. оправданости улагања у
пројекат;
 избор економски најповољније варијанте,

 одређивање оптималне године за пуштање пута у

саобраћај,
односнo динамике изградње (фазна градња);
 комерцијална оправданост улагања у путеве са наплатом;

 дужина трајања наплате (период концесије) и сл.tim

58 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

 ВРЕДНОВАЊЕ ПУТНИХ ПРОЈЕКАТА (4)

Инвестиционо вредновање - поступак утврђивања оптималне

расподеле реалног буџета за путеве у активности одржавања,
реконструкције и новоградње путева. Дефинишу се дугорочни,
средњорочни и краткорочни програми улагања.

Вишекритеријумско вредновање - избор оптималне

алтернативе када постоји више критеријума, често међусобно
конфликтних и разнородних (тешко се утврђују пондери).

59 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018

60 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 ТРОШКОВИ ПУТНИХ ПРОЈЕКАТА (1)

Taбела: Трошкови корисника у односу на трошкове градње и

одржавања у току животног циклуса пута

Саобраћајне
Грађење
незгоде
Одржавање

Време
путовања
Оперативни
трошкови
возила
61 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018
 ОСНОВНЕ АКТИВНОСТИ У ОБЛАСТИ
ПУТНОГ ИНЖЕЊЕРСТВА (1)

62 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018