I

4 BITNA ELEMENTA ZA NASTANAK JEDNOG FILMA

Filmska umetnost objedinjuje zbir monogih umetnickih i individualnih momenata, koji su
upotpunjeni velikim brojem tehnickih elemenata. Iz tog razloga filmska proizvodnja je vrlo
kompleksna i obuhvata razlicite elemente i vrtlo je tesko izdvojiti najbitnije za nastanak
jednog filma. Cinjenica je da film nastaje na osnovu scenarija, iz susreta onog ko ima kapital (
ili ima sposobnost da ga obezbedi, reditelja i glumca. U danasnje vreme obezbedjivanje ova 4
elementa neophodna za proizvodnju filma predstavljaju u isto vreme kreativan i tezak
zadatak.
KAPITAL – moze da bude predstavljen u vidu finansiskih sredstava u vlasnistvu produkciske
kuce. Vrlo cesto producent raspolaze samo delom kapitala, ili moze da obezbedi samo
odredjeni procenat neophodnih finansiskih sredstava. Iz tih razloga bice primoran da se udruzi
sa drugim koproducentima ili da putem ucesca na raznim konkursima obezbedi sredstva za
izabrani film.Potrebno je utvrditi minimalnu cenu kostanja filma, a finansiska sredstva uloziti
u filmski projekat tako da se ona vide na velikom platnu. Svaki film zapocet u uslovima
manje finansiske priprepljenosti, neizvesno je osudjen na spoticanje, a ponekad i na krah.
SCENARIO – nove tehnologije pruzaju autorima scenarija sanse za prosirenje kreativnog
prostora. Savremeni producenti se cesto odlucuju na reciklazu ideja uz pomoc novih
tehnologija, stare price pricaju na nov nacin. Ekranizacije velikih romana za producente
takodje predstavljaju veliki izazov.
REDITELJ – pri izbotu reditelja mora se voditi racuna:
- njegovom komercijalnom kotiranju i fami koju uziva na trzistu
- njegovom zanrovskom opredeljenju
- mogucnost njegovog rada u uslovima ekonomskog ogranicenja
GLUMCI – dobar izbor glumaca je svakako preduslov za ostvarenje uspeha filma, ali ne
postoji dobar i kvalitetan glunac koji moze da spase losu knjigu snimanja ili da se uklopi u
ulogu koja mu ne lezi.
Jos jedan jako bitan element koji je od sustinske vaznosti prilikom exploatacije filma , to je
postojanje velikog filmskog trzista, kao bi se ostvarila mogucnost nadoknadjivanja, mozda i
odgovarajuca zarada, sume ulozene u proizvodnju jednog filma. Proizvodnja filma ima
elemente industriske delatnosti:
- postoji podela rada na filmu
- film zavisis od trzista
Cilj uspesne proizvodnje filma je uskladiti tehiku, ljudstvo i finansije i postici sto bolje
rezultate. Bez obzira koji je podsticaj umetnicki ili komercijalni, naveo producenta da se
upusti u proizvodnju filma, on od momenta pripreme za produkciju filma ulazi u oblast
industriske i komercijalne aktivnosti. Svaki film da bi postigao svoj cilj prema klasicnim
shvatanjima ekonomije, mora da zatvori krug svog ekonomskog zivota i podvrci se
ekonomskim zakonima. Film mora ziveti samostalnim zivotom
ELABORATI SEKTORA I ELABORAT FILMA
Delovi ekipe koji imaju delimicno celovite funkcije zaduzeni za pojedine elemente filma
nazivaju se sektori filmske ekipe. Rezultate njihove razrade knjige snimanja nazivamo
elaborati. Elaborat je pismena forma kojom su izrazeni finansiski, materijalni i tehnicki
elementi potrebni za ostvarivanje postavljenog zadatka. Svaki sektor radi samostalno na svom
elaboratu, ali sektori tesno saradjuju. Tim poslovimm sa umetnickog stanovistva rukovodi
sektor rezije, a organizaciono-ekonomski ih uskladjuju sektor produkcije. Elaborate sektora
potpisuju, pored lica koje neposredno odgovara za rad sektora reditelj i direktor filma, kao i
rukovodioci ostalih sektora, koji overavaju da su upoznati sa svim elementima pojedinih
elaborata, kao i da su elaborati medjusobno uskladjeni – usaglasavanje elaborata pojedinih
sektora. Zadatak sektora produkcije je da sve elaborate sektora objedini u elaborat filma.

1
Direktor filma izradjuje proizvodni elaborat filma ( production book), a to je skup veceg broja
dokumenata koji sa razlicitih stanovista odredjuju potrebe i uslove snimanja, a sadrze sledece
dokumente: scenario, knjiga snimanja, elaborati svih sektora, operativni plan snimanja i
finansiski plan.

II
FAZE RADA U PROIZVODNJI IGRANIH FILMOVA
U razvijenim kinematografijama uobicajena je podela na fazu predprodukcije, produkcije i
postprodukcije. U svakom slucaju pri izradi igranog filma mogu se izdvojiti 5 proizvodnih
faza:
- prethodne pripreme – pocinju oformljavanjem ideje buduceg filma, a zavrsavaju se
izradom scenarija i producentskom analizom istog. Ova faza ne pripada proizvodnji niti joj je
moguce odrediti duzinu trajanja. Put do scenarija je krajnje neizvestan i neodredjen, pa je to i
osnovna karakteristika ove faze.
- opste pripreme – (predprodukcija), pocinju usvajanjem scenarija, procenom kadrovskih i
finansiskih mogucnosti za realizaciju filma, a zavrsavaju se izradom proizvodnog elaborata
filma. Izmedju toga obavljaju se mnogi znacajni poslovi umetnickog, ekonomskog i
organizacionog planiranja buduceg filma. Formira se embrion filmske ekipe koja ce
pripremiti projekat. Vrse se konsultacije reditelja i direktora filma sa glavnim saradnicima u
proizvodnji filma. Vrsi se izbor objekata i lokacija za snimanje filma, i dok se ne utvrde
lokacije nije moguce poceti sa izradom knjige snimanja. Knjiga snimanja je postupak kojim
se pretezno literarni scenario prevodi na tehnicki jezik filma. Ona je najznacajniji element u
proizvodnji filma, na osnovu kojeg proistice rad svih clanova filmske ekipe. Osim knjige
snimanja izradjuju se elaborati svakog sektora ponaosob i vrsi se njihovo uskladjivanje.
Izradjuje se plan snimanja sa vremenskim rasporedom snimanja pojedinih kadrova, prema
mestima i objektima snimanja, glumcima i tehnici. Izradjuje se predracun troskova
proizvodnje filma, sa detaljnim pregledom planiranih troskova po vrstama i planiranim
cenama. Ova faza se zavrsava izradom i prihvatanjem proizvodnog elaborata filma.
- neposredne pripreme – (predprodukcija), obuhvataju pripreme za samo snimanje. Traju
relativno kratko. Definitivno se formira filmska ekipa. Sklapaju se ugovori, iznajmljuje se
rekvizita i garderoba, pocinju radovi za izgradnji scenografskih objekata. Vrse se probe
tehnike, trake, probna snimanja glumaca, proba kostima i maski, i probe kojima se odredjuje
karakter fotografije.
- snimanje – (produkcija), je najpoznatija, najskuplja fizicki najintenzivnija i najsudbonosnija
faza proizvodnje filma. Pocinje snimanjem prvog, a zavrsava se snimanjem poslednjeg
planiranog kadra. U ovoj fazi je bitno da sve radne operacije budu isplanirane u dan, pa cak i
u sat, jer svaka promena izaziva znacajne finansiske posledice.
- obrada – (postprodukcija), faza u kojoj se bitno smanjuje intezitet rada. Smanjen je broj
clanova ekipe, i rad se nastavlja u tehnicko proizvodnoj bazi. U ovoj fazi ce filmski materijal
biti montiran, labaratoriski i tonski obradjen. Kraj ove faze je izrada 1. tonske kopije.

REKLAMA FILMA – ZNACAJ, VREME I OBLICI REKLAMIRANJA

Izraz reklama potice od latinske reci reklamare i znaci glasno vikanje. Danas je to smisljeno i
organizovano informisanje o nekom proizvodu, javno isticanje dobrih svojstava tog proizvoda
radi pridobijanja potencijalnih kupaca. Filmska reklama podrazumeva niz postupaka tokom
faze p[riprema, snimanja i exploatacije koji imaju za cilj da pospese promet i gledanost datog
filma. Cunjenica da film poseduje osobinu robe, od pocetka je istakla njegovu potrebu za
reklamom, kao instrumentom pridobijanja gledalaca. Bitno je osvojiti i zadrzati sto vece
bioskopsko trziste i u bioskope privuci sto veci broj gledalaca. Filmska reklama je usmerena
na:

2
 - postojecu publiku koju treba zadrzati, a njene sklonosti i prohteve bolje upoznati
- potencijalnu publiku koju treba zainteresovati i privuci
Sa razvojem kinematografije i reklama filma je postala snaznija i nametljivija. Vremenom je
postala nuzna primena ovog ekonomskog instrumenta u exploataciji filma na trzistu, odnosno
pri pokusaju obezbedjivanja maximalnog broja gledalaca. Reklama filma mora biti
kontinuirana i razdvojena u 4 faze:
- perdreklama – upoznavanje javnosti sa novim filmskim projektom i autorskim delom
filmske ekipe
- reklama – koja prati smnimanje filma i stvara dalju atmosferu zainteresovanosti
- udarna reklama – koja je najintenzivnija, a zapocinje 3 nedelje pre nego film udje u
bioskopsku exploataciju
- reklama tokom exploatacije – bavi se daljim uspesnim plasmanom filma i treba da
traje dok postoji mogucnost efikasne exploatacije
Prezentacija filma je veoma slicna reklamnoj kampanji za prezentaciju novog proizvoda.
Medjutim film se u mnogim oblicima razlikuje od potpuno novog proizvoda jer poseduje
prepoznatljive elemente:
- popularni i dobro poznati glumci
- prtepoznatljivi autori filma ( odnosi se pre svega na stil i tematiku)
- filmska prica bazirana na popularnom romanu, bestseleru, noveli ili rimejku
Zadatak filmske reklame je da kreativno uoblici film i da ga sto vise priblizi publici.
Najznacajniji element pomocu kog se vrsi poziciranje novog proizvoda na filmskom trzistu je
key word ili kljucni tekst, kratak slogan koji film predstavlja potencijalnim gledaocima. Ovaj
slogan ponekad moze bolje i preciznije objasnjavati kratak naslov filma. Najvaznija reklamna
sredstva odredjenog filma su tv reklama i trejler. A filmski marketing im daje kljucnu ulogu,
verujuci da su oni najvazniji u ubedjivanju gledalaca. Radiju nedostaje vizuelni element, dok
stampi nedostaje audio efekat. Reklamna kampanja mejdzors studija kosta izmedju 15-35 mil
$, dok nezavisne kompanije za velike filmove trose od10.000 do 15 mil $
Oblici reklamiranja:
Tizer kampanja – prava ”reklamna explozija”, desava se samo nekoliko dana pred premijeru,
a obicno joj prethodi tizer kampanja, koja pocinje nedeljama i mesecima unapred. Rani oglasi
iz tizer reklame kreiraju mistiku i u mislima gledalaca stvaraju informaciju o postojanju, ali u
njemu elementi ostaju nerazjasnjeni. Cilj tizer reklame je da pozicionira film u svesti
gledalaca i da izazove interesovanje. Tizer pre svega predstavlja film kao novi proizvod.
Tizeri su kratki 90-110 sek, jer je mala kolicina materijala dostupna sa snimanja koje je tek
pocelo. U tizerima narator i muzika daju osecaj jedinstva.
Trejleri - u USA produkciji trejler je kratki film koji se prikazuje na tv stanicama i u
bioskopima pre projekcije glavnog filma. Trejleri su izmontirani uzorci filma upakovani tako
da mogu da prenesu smisao filmske price. Njihov zadatak je da ubedi publiku da pogleda film
kada se on pojavi u bioskopima. Tedencija trejlera je da budu sto uzbudljiviji, a duzina je 1-2
min. Nova tendencija produkcije je detaljno predstavljanje sadrzaja filma, cak i ishod price.
Ovakvi trejleri se primenjuju uglavnom kod filmova sa slabijim potencijalom price. (tzv tell-
all trejleri)
TV reklame – su mini trejleri, a cesto ih nazivaju i mini filmovi. Njihovo trajanje je od 30-60
sek. TV reklame imaju najveci uticaj na potencijalnu publiku i zato im se posvecuje specijalna
paznja, jer putem TV reklama stize do najsireg auditorijuma. TV sekunde se obicno kupuju na
godisnjoj bazi i one ulaze u medija plan, koji treba da uradi distributer na osnovu budzeta koji
je u mogucnosti da izdvoji.
Radio reklame – pres materijal se salje radio voditeljima. Takodje se moze organizovati I
gostovanje jednog dela ekipe u radio programu, prilikom kog de dele karte slusaocima za

3
premijeru ili promotivni materijal ukoliko postoji. Radio reklame moraju da budu pazljivo
dizajnirane, jer im nedostaje bitan vizuelni element koji je znacajan za preposnavanje filma.
Dnevne novine, casopisi, strucni casopisi – izlaze na dnevnom, nedeljnom i mesecnom
nivou. Predstavljaju mali ali znacajan deo filmske kampanje. U njima se pored reklama mogu
naci i filmske kritike kao i intervjui sa autorima odredjenog filmskog projekta. Na osnovu
pripremljenog press materijala koji se podeli akreditovanim novinarima oblikuju se
informacije i najave u stampanim medijima. Stampana medijska kampanje uglavnom pocinje
2 nedelje pred premijeru filma.
Spoljni, out door mediji – su mediji koji deluju na publiku van kuce i nezaobilazan su deo
marketinskog mixa. To su tzv spori mediji kojima ljudi treba da budu izlozeni tokom duzeg
vremenskog perioda. Ova kategorija ukljucuje bilborde, oglase u javnom prevozu, oglase u
radnim i trznim centrima, velike spoljasnje ekrane gde se emituju reklamne poruke. Uticaj
bilborda je efektan na urbanu publiku u gradovima.
Internet – postao znacajna medijska platforma. U svetu je uveliko trend da filmski studiji daju
prednost reklamiranju filmova na web stranicama u odnosu na stampane medije. Glavna
promocija filma na netu je postavljanje web stranice filma. Osim sto je brz i jeftin medij
internet pruza detaljne informacije o filmskom brendu.
Merchandising proizvodi ( prateci filmski proizvodi) - predtavljaju sve znacajniji deo
filmskog biznisa. Za dizajniranje i distribuciju proizvoda potrebno je dosta vremena i zbog
toga odluka sta ce se od pratecih filmskih proizvoda praviti, mora biti doneta pre zavrsetka
filma, a cesto i pre nego sto je snimanje pocelo. Najvecu zaradu od prodaje prateceg
materijala ostvario je film Lion King 1994, 1,5 bil $.Da bi smanjili rizik proizvodjaci pratecih
filmskih proizvoda uglavnom prate filmove koji se rade u vise nastavaka jer smatraju da je
ulaganje u vec poznat proizvod manje rizicno. Najuspesnija proizvodnja je u porodicnim
filmovima koji se prikazuju u vreme praznika 5-10 mil $.

III
PRETHODNE PRIPREME
Predstavljaju pripremu specificne filmske sirovine – filmski scenario. Ova faza nema
prosecno trajanje. Pocetak faze je ideja buduceg scenarija ( ona izvire iz pisca, njegove
licnosti), a kraj faze je producentska analiza filma. Da bi nastala odredjena filmska celina sa
svojim dramaturskim i drugim filmsko estetskim vrednostima, mora se prethodno zamisliti, a
potom i staviti na papir. Ovaj stvaralacki rad se obicno naziva i literarnom pripremom dela i
predstavlja neophodnu osnovu za pisanje scenarija, kao i deo stvaralackog procesa koji
dovodi do oformljivanja filmskog dela. Leterarna priprema dela obuhvata rad na:
- razradi ideje i teme filma
- rad na dramaturskoj konstrukciji filma
- rad na pisanju sinopsisa i scenarija
Filmski scenario povezuje u sebi osnovnu ideju i temu filma. Pod idejom se podrazumeva sve
ono sto se zeli reci filmskim delom, dok se za temu filma moze reci da je predmet koji se u
filmu umetnicki obradjuje. Do izbora ideja se moze doci polazeci od:
- licnosti, zivotni put poznate licnosti
- problema, problem odnosa moci i vlasti
- situacije
Ideja mora da bude mova, razlicita, univerzalna. Scenario mora da pruzi mogucnost za
vizuelno pripovedanje, da sadrzaj moze biti isprican filmskim slikama i montazom. U praksi
se javljaju 2 vrste scenarija:
- originalan – scenario koji je napisan za odredjeni film
- adaptiran – scenario koji je nastao od pozorisnog, literarnog dela, kao filmska
adaptacija dela

4
Teznja ka vernoj reprodukciji literarne materije smanjuje mogucnost izrazavanja specificniom
filmskim jezikom. Koriscenje knjizevnog dela kao osnove za film predstavlja izneveravanje
originala. Ako film smatramo autonomnom umetnoscu, onda on nije duzan da verno
reprodukuje dela drugih imetnosti. Ipak kad je u pitanju ekranizacija romana publika zeli da
na platnu vidi ono sto je sebi docarala citajuci roman. Potrebno je narativne elemente romana
preobratiti u vizuelne. Nije redak slucaj da film svojom umetnickom snagom nadmasi
novelu.Slicno se desava i sa manje vrednim romanima koji preneseni na ekran dobijaju
mnogo slozeniji znacaj i smisao, postaju umetnicki kvalitetniji. Film ne sme da izneveri
roman u njegovoj sustini, ideji, glavnim likovima i atmosferi, ali ga moze i mora izneveriti u
nacinu izrazavanja. Taj nacin izrazavanja se odnosi na dramsku konstrukciju scenarija koja se
razlikuje od epske konstrukcije romana. Rad na pisanju scenarija zavisi od stvsralackog
podsticaja: inspiracije, emocije, umetnicke ideje, poruke. Scenario pored umetnickih svojstava
treba da ima i komercijalna svojstva, koja su sposobna da deluju spektakularno i koja bi
mogla da privuku publiku:
- trebao bi da ima sposobnost da izazove snazna uzbudjenja – da zabavi ili rastuzi, u
svakom slucaju ne sme publiku da ostavi indiferentnom
- publika vise voli srecan kraj i u tom smislu prednost imaju spektakli koji ostavljaju
gledaoca pod utiskom izvesnog optimizma
- dobar scenario mora da pruza mogucnost vizuelnog pripovedanja
Izrada sinopsisa je specificna faza pri pisanju filmskog scenarija. Sinopsis je nastao i obicno
se javlja iz potrebe da se producentu filma prezentira kratak sadrzaj buduceg filma, kako bi on
vec u ovoj fazi mogao da se odluci da li ga interesuje takav scenario. Sinopsis je detaljan
dramaturski plan buduceg filma, obicno u formi filmske price. On je konkretizacija ideje za
film sazetim prepricavanjem fabulativnog toka. Duzina sinopsisa se krece 3-5 strana. Likovi
se opisuju sa njihovim glavnim karakteristikama, kroz postupke i medjusobne odnose u miljeu
u kom se radnja desava:
- likovi su kratki i definisani
- skicirana je radnja
- istaknuti su sukobi i zapleti
- naznacene su karakteristike atmosfere i ambijenta
- istaknuta je ideja filma tj ono sto se gilmom zeli reci
Sledeca faza je izrada dramatusrkog nacrta u tritmentu. U njemu se otkriva struktura
buduceg filma i uspostavlja veza medju scenama, odnosno dogadjajima – hronoloski linearni
redosled glava koje ce formirati definitivnu pricu (scenosled). Duzina tritmenta se krece od 8-
11 strana. Obuhvata opis likova, ambijenta tj detaljnu razradu zapleta po scenama bez
dijaloga:
- osnovne karakteristike glavnih junaka i njihove sudbine
- osnovni tok dramske radnje, sa naznacenjem glavnih sukoba
- vreme i mesto radnje, kao i osnovne karakteristike atmosfere i ambijenta
- predmet dijaloga – o cemu ce likovi razgovarati i na koji nacin
Scenario je pismeni podlozak buduceg filma i predstavlja linearnu osnovu za kasnije pisanje
knjige snimanja. Svaki scenario izradjuje svoju posebnu dramaturgiju, koja proizilazi iz
osnovne zamisli buduceg filma. Scenario se sastoji iz vizuelne i zvucne razrade sadrzaja po
kadrovima, scenama ili sekvencama, sa tim da poredjani i medjusobno povezani treba da
sacinjavaju i koherentnu celinu. U vizuelni stranu scenarija spada: opis likova, fizicke radnje,
ambijent i atmosfera i fizicke manifestacije. Zvucna strana obuhvata: dijalog, (sa psiholoskim
indikacijama za njegovo izgovaranje), muzika i zvucni efekti. Pisac scenarija ne ucestvuje
posredno u radu filmske ekipe i njegov rad nije uslovljen tehnoloskim procesom izrade filma.
Na kraju ove faze producent treba za izabrani scenario da uradi procenu umetnickih,

5
proizvodno-tehnickih i ekonomskih mogucnosti ekranizacije scenarija – proizvodna analiza
scenarija. Tumacenje scenarija iz ugla produkcije:
- zanimljivost teme
- da li osnovna ideja ima elemente koji cine film promotivnim
- koju publiku ce privuci ta ideja
- mogucnost zatvaranja finansiske konstrukcije
- perspektive plasmana filma
Svaki scenario mora da se podvrgne rediteljskoj i producentskoj analizi, jer na osnovu istog
scenarija mogu da se naprave razlicite verzije filma za razlicita finansiska sredstva. Na kraju
ove faze izradjuje se grubi predracun troskova i plan realizacije filma, koji mogu pokazati da
nema kadrovskih i mogucnosti za realizaciju scenarija, i u tom slucaju se odustaje od projekta.
RADNO NAREDJENJE
Akt kojim se izdaju radni nalozi naziva se radno naredjenje (dispozicija), a izradjuje ga
pomocnik reditelja u saradnji sa vodjom snimanja ( u USA produkciji – 1st assistent of
director). U radnom naredjenu su sadrzane sve scene koje se predvidjaju snimiti i sve potrebe
koje sektori treba da organizuju za taj dan. Izvor podataka je plan snimanja. Radna naredjenja
moraju biti zavrsena pre kraja dnevnog radnog vremena ekipe, da bi svi clanovi ekipe bili
obavesteni o radnim zadacima za sledeci dan. Radno naredjenje se radi u vise primeraka i
ostavlja se:
- na svim mestima gde radi filmska ekipa
- po jedan primerak svakom sektoru
- jedan primerak se cuva u arhivu ekipe
Za potrebe organizaceije proizvodnje, vodja snimanja izradjuje dnevne izvestaje snimanja,
pomocu kojih direktor filma kontrolise tok snimanja i radni ucinak filmske ekipe. U istoriji
nase kinematografije ove poslove obavlja sekretarica rezije.

IV
OPSTE PRIPREME
Pocetak faze je usvajanje scenarija, a kraj faze usvajanje proizvodnog elaborata buduceg lima.
Ova faza je sa stanovista organizacije najvaznija jer je to pocetak organizovane proizvodnje.
Sektor produkcije osim sto pruza logisticku potporu ostalim sektorima, uspostavlja kontakt u
igovara uslove saradnje sa trecim licima, koja ce na bilo koji nacin ucestvovati u proizvodnji
filma. Planiranjem se postupak pripreme nastoji sto bolje predvideti. Na pocetku ove faze vrse
se konsultacije reditelja, sa glavnim saradnicima u proizvodnji filma. Formira se stab filmske
ekipe (uzi deo filmske ekipe) koji se konstruise postupno i predstavlja operativno, ekonomsko
i tehnicko telo koje rukovodi radom ekipe. Na osnovu usvojenog scenarija, angazuje se
reditelj i direktor filma koji odabiraju svoje saradnike. Funkcija staba filmske ekipe je
rukovodjenje radom celokupne filmske ekipe. Svi clanovi treba da medjusobno koordiniraju i
usaglasavaju svoje koncepcije sa reziskom koncepcijom. U sastav uze ekipe ulaze: reditelj,
pomocnik reditelja, direktor fotografije, producent, direktor filma (vodja snimanja),
scenograf, kostimograf, sef rasvete i dizajner zvuka. Formira se i administrativno
finansiska sluzba: finansiski organizator, blagajnik i sekretar ekipe. Bitno je otvoriti i
kancelariju ekipe – bazu filmske ekipe.
Izvidjanje terena, izbor objekata i lokacija snimanja filma: Neophodno je odluciti sta ce
biti snimljeno u prirodnim objektima, a sta ce de desavati u studiju ili exterijeru. Objekte
predlaze scenograf, a presudnu rec ima reditelj u saradnji sa direktorom fotografije.
Neophodno je da scenograf uradi skice i tlocrte objekata na kojima ce se snimati. Vodja
snimanja organizuje izbor objekata i procenjuje objekte sa organizaciono-ekonomskog
stanovista. U USA postoji zanimanje location manager. Kada se izvrsi usvajanje objekta,
otvara se posao za sektor produkcije – obezbedjivanje potrebnih dozvola. U toku ove faze vrsi

6
se postepeno angazovanje clanova filmske ekipe, odredjuju se nosioci glavnih uloga i clanovi
uzeg dela filmske ekipe angazuju svoje pomocnike i asistente. Tek kad su usvojeni svi objekti
pristupa se izradi knjige snimanja. Pored toga sto je knjiga snimanja rediteljev plan rada, ona
je u osnovi dokument za planiranje celokupne proizvodnje filma i rad svih clanova ekipe..
Nakon sto je gotova knjiga snimanja pristupa se razradi knjige snimanja – to je postupak
kojim razliciti delovi filmske ekipe izdvajaju sve podatke koji se odnose na njihov delokrug
rada. Ova faza se zavrsava izradom i prihvatanjem proizvodnog elaborata filma.

VI
NEPOSREDNE PRIPREME
Pocetak faze je usvajanje elaborata filma, plana proizvodnje buduceg filma. Kraj faze je
pocetak snimanja, prvi snimajuci dan. Ova faza u proseku traje 3-10 nedelja. Za
najjednostavniji film ova faza traje 2-3 nedelje, a ako se radi o spektaklu s avelikim brojem
kostima potrebno je vise vremena zbog izrade istih. U ovoj fazi svaki sektor preuzima
neposredne mere kako bi snimanje moglo poceti u odredjeni dan kako je planirano. Ekipa
dobija konacan oblik, odnosno od pocetka snimanja ce biti angazovan pun sastav ekipe
neophodan za snimanje (50-150 ljudi). Tumaci glavnih uloga su vec odredjeni, a sada se vrsi
podela epizodnih uloga, dok se najmanje uloge i statisti angazuju nekoliko dana pre pocetka
snimanja. Sektor rezije mora da odredi karakter statista kakvi su potrebni. Ova faza je u
produkciskom smislu najvaznija zbog:
- omogucava sektoru produkcije da jos jednomm proveri sve sektore, kako se ne bi
pojavili neki problemi tokom snimanja. Iz tog razloga vrse se svakodnevni sastanci
sefova sektora, na kojima se otklanjaju i resavaju eventualni problemi
- vaznost ove faze je i finanske prirode jer u njoj pocinje trosenje finansiskih sredstava
- nabavka trake
- zakup tehnike za snimanje
- angazovanje voznog parka
- uplata dela honorara ekipi
- zakupi objekta
Zadaci sektora produkcije:
- provera svakog objekta ponaosob
- dobijanje dozvola za snimanje
- da li su potpisani ugovori o zakupu i isplacene obaveze prema tim ugovorima
- da li je ugovoreno obezbedjenje objekta
- ugovaranje sa dobavljacima
- provera rokova sa trecim licima
- pracenje priliva i odliva novca – cash flow
Probe su jedna od bitnih karakteristika ove faze:
- proba kvaliteta filmske trake i ispravnost kamera
- proba glumaca kamerom
- pored ucesca u probama glumci dobijaju i tekst svojih uloga9citajuce probe)
- provera termina glumaca, da nije doslo do promena koje bi ugrozile usvojem plan
- provera spiskova kostima i glumacke rekvizite
- proba kostima i sminke
- priprema i izgradnja prvog objekta u koji ce ekipa uci
- nabavka i izrada rekvizite
Zavrsetkom neposrednih priprema zavrsen je period priprema i moze se pristupiti
najintenzivnijoj fazi proizvodnje – snimanju.
POSTPRODUKCIJA SLIKE
Slika filma prolazi kroz sledece faze montaze:

7
 - kada je zavrseno snimanje montazer ce sam ili sa rediteljem uraditi odabir i reddjanje
dublova i izmontirati svoju verziju filma (editors cut). Ova verzija bi trebalo da se
napravi duzini koja iznosi 30 min vis od konacne duzine, ili 2-3 puta vise od finalnog
trajanja
- reditelj ce imati oko 6 nedelja da izmontira film radeci na materijalu koji je prethodno
izmontirao montazer. Tada dobijamo grubu montazu ili izmontiranu rediteljevu verziju
filma (directors cut)
- na kraju montaznog postupka dobija se finalna verzija filma (final cut). To je verzija
bez muzike i zvucnih efekata, sa nerazumljivim dijalozima. Vrlo cesto su prisutni i losi
spojevi u koloru i atmosferi, kao i drugim aspektima produkcije
Ako se snimati na filmskoj traci, onda ce obrada filmske slike proci kroz niz faza:
- u kameru se pre snimanja usnirava tzv sirova filmska traka ili negativ
- tokom snimanja traka se exponira
- posle snimanja traka se salje u labaratoriju, stavlja se u razvijac (tek je tu slika
vidljiva), pa u fixir, posle se ispira pa susi
- razvijanjem negativa se dobija original negativa, koji vredi idto koliko i ceo film i
cuva se pod posebnim uslovima
- od original negativa se izradjuje pozitiv radna kopija, na kojoj se dalje radi
- kada je definitivno zavrsena montaza filma na PRK, onda se premanjoj mora
izmontirati i original negativa
- montaza original negativa se ne radi na montaznom stolu, vec u labaratoriji i taj proces
se naziva pasovanje negativa (montaza negativa). Vrsi se pomocu odredjenih brojeva
zabelezenih na radnoj kopiji i taj postupak obelezavanja film trake na odredjenoj
metrazi naziva se cislovanje i sluzi za identifikaciju materijala na filmskoj i
perfomagnetskoj traci
- zatim se obavlja citanje svetla uz pomoc posebnih uredjaja, hazeltina (traka negativa
se projektuje kao pozitiv slika na monitoru). Precizno se vrsi podesavanje i
uskladjivanje svetlosnih i koloristickih uslova (gleda se intezitet svetla i odnos boja)
Negativa je matrica slike filma, pa zajednickim spajanjem montiranog negativa slike i
negativa tona dobijamo 1. Tonsku kopiju filma (etalonsku ili nultu) – to je definitivni
proizvod rada filmske ekipe, ono sto ce gledaoci videti u bioskopima. Ona je uzor po kojem
labaratorija treba da pravi sve druge kopije. Pravi se dubl negativa (kopija original negativa) i
dubl ton. Dubl negativ se pravi tako sto se prosvetli original negativ i dobije se dubl pozitiv, a
od dubl pozitiva se dobije dubl negativ; sa tog dubl negativa se prave kopije za exploataciju.
Original negativ – dublpozitiv – dublnegativ - kopije
Danas je postupak izrade dublpozitiva i dublnegativa dosta skup, pa se ponekad radi samo
interpozitiv kao osiguranje u slucaju da se unisti original negativ. Danas je gotovo izbacen rad
montaze za montaznim stolom i usvojen aje digitalna tehnologija montaze.
Digitalna tehnologija u fazi obrade (postprodukcije)
Faza obrade filma je danas u najvecoj meri usvojila digitalnu tehnologiju. Digitalni sistemi za
montazu su danas nezamenljivi u postprodukciji filmova i mogu da se koriste na razlicitim
nivoima filmske produkcije. Oni imaju prednosti u odnosu na prethodne sisteme montaze, u
pogledu potrebnog vremena i smanjenih troskova, koji su od posebnog znacaja sa stanovistva
filmske produkcije. Kompjuterska animacija i digitalni spec efekti, koji se sve vise primenjuju
takodje su vazan ekement procesa postprodukcije i predstavljaju oblast koja je dozivela
revolucionarnu expanziju zahvaljujuci digitalnoj tehnologiji. Kompijuterski montazni sistemi
rade po principu linearne montaze, pod kojom se podrazumeva montaza od pocetka do kraja tj
maretijal se mora montirati po redosledu koji je zamisljen scenarijem. (koristi se na TV).
Ovakav nacin montaze ne moze prrimenjivati naknadne intervencije jer je nemoguce izbaciti
neko deo celine, a zatim pocetak i kraj izmontiranih delova spojiti, a da se to ne odrazi na

8
tehnicki kvalitet materijala. Nasuprot linearnoj postoji i nelinearna montaza (koristi se na
filmu) koja dozvoljava vise fleksibilnosti u radu. Princip nelinearnosti sastoji se u tome da se
ne mora pristupiti montazi nekog materijala od pocetka filma, vec se montira pripremljeni
filmski materijal po proizvodnom redosledu, sto znaci da se prvo moze montirati kraj, sredina
pa pocetak. Moze se ubaciti i izbaciti kadar bez problema. Pristup materijalu ne diktira
tehnologija vec kreativni razlozi i stil. Digitalni nelinearni montazni sistem moze obezbediti
sve potrebne podatke za pasovanje negativa. Princip rada je:
- bez obzira da li se snima na filmskoj traci ili na nekom od elektronskih formata
snimljeni materijal se exportuje u kompijuter na kom ce se montirati
- ako je materijal snimljen na filmski nacin onda ce se razvijeni negativ materijal, koji je
dobijen iz filmske labaratorije presnimiti na elektronsku traku (telekeniranje). Tako
presnimljen materijal se prebacuje na magnetni ili opticki hard disk digitalnog
nelinearnog montaznog sistema i na njemu se montira
- ako je snimljeni materijal na nekom od elektronskih formata upisuje se postojeci tajm
kod, gde se automatski svakom fotogramu daje adresa, odnosno vremenski kod. Kao
finalni proizvod dobijamo EDL listu ( lista montaznih odluka), koja sad ima oblik kao
i lista rezova na negativu, koristeci ivicne brojeve
- ako je snimljeni materijal na filmskoj traci negativa se razvija i prilikom telekeniranja
upisuje se tajm kod, kao i fus-numere
- svaka negativ filmska traka izmedju perforacija i ivice sadrzi 5-7 cifara u rastucem
nizu, koje je utisnuo proizvodjac, a sluze za identifikaciju trake. Kod 35mm filma, na
svakih 16 slicica upisan je po jedan broj
- pri prepisu izvornog materijala, u jednom delu ekrana imamo ivicne brojeve, a u
drugom vremenski kod
- pri izradi pozitiv kopije ivicni brojevi se presnimavaju tako da mogucnost greske ne
postoji
- tajm kod sa fus-numerama sluzi da se po definitivno izmontiranom filmu obavi
montaza negativa
- na osnovu EDL liste (koja je isto sto i pozitiv radna kopija) izmontirana radna kopija
se sa nelinearnog montaznog sistema prebacuje na negativ filma-daje se nalog
labaratoriji za montazu negativa
- po zavrsenoj montazi materijal se iz kompjutera skenira na negativ filma u 2K i 4K
modu (razlika u rezoluciji)
- kasnija izrada bioskopskih kopija je po standardnoj proceduri
Mogucnosti koriscenja sistema zavise od finalnog proizvoda koji nam je potreban. Opcije su
razlicite:
- snimljeno na filmu – montirano sa digitalnim nelinearnim sistemom
- snimljeno na DV-u, finalna obrada na digitalnom nelinearnom sistemu, transfer
gotovog materijala na 35mm filmsku traku – za potrebe distribucije
Najpoznatiji programi za postprodukciju su: Final Cut Pro, Final Cut Expres, Avid Xpress DV
i Adobe Premiere Pro, Adobe After Effects.

VII
FINANSISKI PLAN FILMA
Jedan od znacajnih delova proizvodnog elaborata filma. U praksi se mogu susresti nazivi kao
kalkulacija filma, predkalkulacija filma predracun troskova i budzet filma. Finansiskim
planom se odredjuju sigurni, ali i potencijalni izvori finansiranja filma, hipoteticki obim
finansiskih sredstava za proizvodnju odredjenog filma, kao i dinamika i nacin priliva i
trosenja finansija tokom produkcije filma. Finansiski plan nastaje kao zavrsni akt planiranja

9
filma i izradjuje ga producent u saradnji sa direktorom filma. Medjutim on je potencijalno
otvoren sve vreme produkcije, obrade pa cak do premijere filma za eventualne nove finansije
iz oblasti distribucije, sponzorstva ili product placementa. Finansiski plan se sastoji zi dva
segmenta;
- plan i dinamika priliva finansiskih sredstava po fazama proizvodnje dugometraznog
igranog filma
- plan rashoda ili trosnja po fazama proizvodnje dugometraznog igranog filma
Finansiski plan igranih filmova ima standardnu formu i sadrzaj i izradjuje se na osnovu:
- produkcione procene potencijala buduceg filma na osnovu scenarija
- razrade knjige snimanja
- elaborata svih sektora ekipe
- operativnog plana rada
Finansiski plan je plan potreba i plan snimanja preveden na jezik brojki i novca. U toku
priprema filma planiraju se materijalne, tehnicke i kadrovske potrebe, sto ce stavljeno u
funkciju vremena, prostora i cena dovesti do finansiskog plana. Medjutim i u najidealnijim
uslovima filmske proizvodnje do finansiskog plana se ne dolazi tako sto planiranje troskova
polazi od idealnih potreba nego se polazi od mogucnosti producenta. Finansiski plan
proizvodnje, pitanje je producentove produkciske strategije i strategije finansiranja. Uvek su
odredjeni finansiski okviri u kojima se mogu kretati troskovi proizvodnje i bez obzira na
ukupnu visinu troskova, brojke koje prate odredjene proizvodne stavke trebale bi biti sto
realnije i tacnije. Ne postoji mogucnost realnih opste vazecih finansiskih potreba za snimanje
jednog scenarija, jer se isti scenario moze snimati visestruko za veca ili manja
sredstva.Finansiski plan ima vise delova, jer je podeljen u celine kojima su obuhvacene
srodne kategorije troskova proizvodnje. Zadnjih godina americka kinematografija je
nametnula svoj oblik finansiskog plana, posredstvom korporacija:
- troskovi above the line
- troskovi below the line
Troskovi iznad linije obuhvataju:
- neposredne troskove producenta
- otkup scenarija i drugih autorskih prava
- honorar reditelja i nosioca glavnih uloga
Troskovi ispod linije odnose se na sve ostale potrebe filma. Do ove podele troskova doslo je
zbog nacina rada producenata u zapadnim kinematografijama, gde producent sa troskovima
iznad linije postaje vlasnik filmskog projekta, na osnovu cega trazi koproducente i
sufinansijere. Postoji jos jedna podela finansiskog plana gde se troskovi grupisu prema
trenutku nastanka troskova, prema vrsti troska ili prema sektoru na koji se odnose troskovi.
Podela prema trenutku nastanka:
- predprodukciski troskovi
- produkciski troskovi
- postprodukciski troskovi
Podela finansiskog plana na poglavlja prema vrstama troskova, ima vise celina NPR:
- traka
- labaratoriska obrada slike
- obrada zvuka
- troskovi montaze
- troskovi filmske tehnike
- troskovi scenografije, rekvizite i specijalnih efekata
- troskovi kostima i maske
- troskovi transporta
- honorari autora i filmske ekipe

10
 - honorari glavnog glumca, epizodiste i statista
- troskovi PR i marketinga filma u fazi priprema, snimanja i obrade filma
Takodje se prema sektoru rasporedjuju troskovi koji su direktno vezani za njegov rad
(troskovi opreme i ljudi). Izuzetno je vazno da u finansiskom planu budu do detalja razradjene
kolicine i cene za sve troskove, jer je finansiski plan pored operativnog plana najznacajniji akt
kojim se prati i upravlja tokom proizvodnje filma.
RAZRADA KNJIGE SNIMANJA
Nakon sto je gotova knjiga snimanja pristupa se razradi knjige snimanja – to je postupak
kojim razliciti delovi filmske ekipe izdvajaju sve podatke koji se odnose na njihov delokrug
rada. Delovi ekipe koji imaju delimicno celovite funkcije zaduzeni za pojedine elemente filma
nazivaju se sektori filmske ekipe. Rezultate njihove razrade knjige snimanja nazivamo
elaborati. Kada su zavrseni i uskladjeni svi elaborati izradjuje se plan snimanja sa
vremenskim rasporedom snimanja pojedinih kadrova prema mestima snimanja, objektima
glumcima i tehnici. Izradjuje se predracun troskova proizvodnje filma, sa detaljnim
pregledom planiranih troskova po vrstama i pojedinacnim cenama. Izradjuje se i plan
proizvodnje filma sa vremenskim rasporedom za snimanje i obradu filma, kao i prijem prve
tonske kopije. Na kraju se elaborati sektora planom snimanja i finansiskim planom
objedinjuju u elaborat filma. Ova faza se zavrsava izradom i prihvatanjem proizvodnog
elaborata filma.

VIII
OPERATIVNI PLAN PROIZVODNJE FILMA
Naziva se jos i tehnoloski, operativni, finansiski i umetnicki plan proizvodnje filma. Vrlo
cesto se koriste i nazive elaborat filma, proizvodni plan ili projekat filma. Izradjuje se za
slozenije filmske projekte, po pravilu dugometrazne igrane programe. Kada producent na
osnovu usvojenog scenarija i produkcione procene donese odluku da buduci film ima
potencijala nadomacem ili stranom trzistu, kada ima mogucnosti za koprodukciju, festivalski
zivot ili kombinaciju ili sveobuhvatni potencijal, duzan je da izradi operativni plan
proizvodnje filma. U operativnom planu su naznaceni termini odvijanja, odnosno pocetka i
zavrsetka pojedinih faza produkcije: priprema, snimanja, obrada slike i tona, datum premijere
ili ime festivala sa kojeg pocinje zivot filma na kinematografskom trzistu. Odredjuje se sto
realnije potrebno vreme za sve ove faze proizvodnog procesa. Operativni plan se izradjuje u
fazi opstih priprema. Izradjuje ga producent filma u saradnji sa direktorom filma i eventualno
rediteljem. Usvojen plan se moze striktno sprovoditi, ali su moguca i njegova odstupanja.
Osnovna funkcija operativnog plana je utvrdjivanje rokova za izvrsenje pojedinih faza i time
definisanje dinamike filmske produkcije doticnog filma.
POSTPRODUKCIJA ZVUKA
Audio post produkcija predstavlja proces stvaranja i kreiranja zvucnog zapisa na filmu i
obuhvata nekoliko faza:
- produkcija dijaloga
- automatska zamena dijaloga ADR
- dizajniranje zvucnih efekata
- snimanje folijevih efekata
- komponovanje, izvodjenje i snimanje muzike
- miksovanje
Snimanje zvuka na filmu (analogno) je prvo bilo na klasicnim magnetofonskim trakama, koje
sdu se potom u studiju za prepis tona prebacivale na perfomagnetske trake (radna kopija tona
koja ulazi u montazu). Snimanje zvuka se posle klasicnih magnetofonskih traka nastavilo na
digitalnoj Nagri sa 4 kanala, zatim na portabl tajm kod uredjaju DAT, pa na DVD rekorderu, a

11
danas se iskljucivo snima na hard disk rekorderu ili na memoriskoj kartici. Obicaj je da se
tokom snimanja odmah napravi i beck up, na nekom drugom nosacu zvuka, externom hard
disku ili memoriskoj kartici. Po zavrsenom snimanju ton se USB kablom sa hard diska
prebacuje u kompijuter u kojem se obavlja montaza slike i to samo po jednom kanalu, jer je to
radna varijanta, a po zavrsenoj definitivnoj montazi slike, montazer zvuka zamenjuje prvo
diijalog sa jednog kanala na 8 kanala, zatim se ubacuju pripremljeni svi efekti, zvucna
atmosfera i muzika. U fazi snimanja obavlja se zsnimanje dijaloga na lokaciji, sa posebnom
paznjom da bi se sto bolje i sto razgovetnije cuo snimljeni govor i eliminisao prisutan sum
sredine. Milroman obicno locira mikrofon iznad glava osobe koja govori, vodeci racuna da se
mikrofon ili njegova senka ne nadju u vidnom polju kamere. Takodje se koriste i skriveni
mikrofoni koji su povezani kablovima sa uredjajem za snimanje ili se zvuci transformisani u
elektricne signale prenose preko skrivenog radio predajnika.Dijalozi se obavezno kasnije
podesavaju i doteravaju da bi se postigao sto bolji kvalitet. U slucaju da se dijalozi ne mogu
iskoristiti direktno sa traka, tokom prodikcije moraju se ponovo snimiti (nahsihronizacija) i
tada se koristi ADR medod – automatska zamena dijaloga. Pre toga se snimljeni gijalozi
moraju postaviti u sinhronitet sa slikom, sto je zadatak asistenta montaze. Dijalog se drzi u
istoj poziciji kao sto se pojavljuje u filmu i glumac posmatra sliku, a putem slusalica cuje
originalnu produkcisku traku i tako sinhronizuje citanje sa slikom na ekranu. Dizajniranje
zvucnih efekata je proces kreiranja i dodavanja novog zvuka vec postojecoj zvucnoj osnovi
filma. Zvucna komponenta kadra sastoji se iz vise vrsta zvucnih efekata. Da bi se mogao
uskladiti odnos njihovoh inteziteta i modulacije, potrebno je da se montiraju na posebne trake.
Zvucni efekti se stvaraju danas podjednako kvalitetno i analognom i digitalnom
tehnologijomzvuka, pri cenu se izdvajaju prirodni zvucni efekti i zvucni efekti posebno
dizajnirani prema zahtevima scenarija i rezije. Da bi se zadovoljila postprodukciska
ocekivanja zvucni efekti moraju da poseduju 2 sustinska efekta:
- moraju biti uocljivi 9prepoznatljivi)
- moraju ispuniti ocekivanja publike
Svi zvucni efekti se mogu svrstati u 3 grupe:
- efekti pozadine – to su efekti drugog plana ( vazduh, voda, saobracaj, ptice i dr
ambijentalni zvuci)
- teski efekti – explozije, pucnjava, zvuk mlaznih aviona, razlicite vrste zvucnih sokova
izuzetno ili preterano visokog nivoa, pad zida, razbijanje stakla, izvaljivanje vrata
- Folijevi efekti – efekti po Jacku Foleyu koji je osmislio ceo sistem proizvodnje
zvukova iz svakodnevnog zivota, (disanja, hodanja po razlicitim povrsinama, suskanje
odece) Ovi efekti su napravljeni na odvojenim kanalima kako bi olaksali mix. Ovi
efekti se mogu uzeti iz arhiva, a mogu biti i specijalno snimljeni i tada se angazuju
Foli umetnici ili sumaheri – izvodjaci zvucnih efekata. Takodje postoji podela na:
- sinhroni efekti ( kada se vidi izvor zvucnog efekta u kadru)
- opsti ili ambijatalni efekti (vidi se ucitelj, cuje se graja ucenika)
- efekti iz off-a (izvor efekta se ne vidi u kadru)
Ako se komponuje originalna muzika, mora da se angazuje kompozitor. Za potrebe ovog
posla kompozitor mora da dobije muzicki grafikon od montazera muzike i sumova, koji treba
da sadrzi:
- opis kadrova
- dinamiku kadrova koji ce biti pokriveni muzikom
- pocetak i kraj muzike u odnosu na duzinu kadra
- odnos jacine muizike prema dijalogu
- odnos jacine muzike i sumova koji docaravaju atmosferu kadra
Kada je sva muzika snimljena i kada su svi zvuci izmontirani prelazi se na sinhronizaciju ili
miksovanje. To je finalna faza koju radi majstor tona uz prisustvo reditelja i montazera

12
muzike i sumova. Mikser i montazer muzike/sumova sede za mix pultom i uz pomoc miksete
regulisu jasnocu, jacinu i kvalitet zvuka. Odgovorni su za balansiranje svih zvucnih elemenata
koji ce se naci na traci. Zvuk se definitivno postavlja u 3 faze:
- predmix
- mix
- definitivni mix pri kojem obavezno ucestvuje predstavnik Dollby-ja za koji je
prethodno producent platio pravo na upotrebu i odredjuje se da li se radi na sistemu
5:1 ili 7:1, a zatim se radi mastering zvuka buduceg filma.
Tako se dobija jedinstvena tonska traka filma, koja se potom prenosi na traku sa optickim
zapisom, uz pomoc opticke tonske kamere, cime se dobija negativ tona ili ton negativ,
opticka tonska matrica filma. Finalni mix nalazice se na negativu filma, koji se kasnije spaja
sa negativom slike, pa kao konacan proizvod dobijamo 1. Tonsku kopiju filma. Digitalni
signal zvuka se prebacuje na DVD ili opticki disk u zavisnosti kako ce se zvuk
reprodukkovati u bioskopima. Ako ce biti sa filmske trake onda se opticki disk nosi u
labaratoriju, gde se prvo presnimava na ton negativ, koji se spaja sa negativom slike u
definitivnu bioskopsku kopiju.
Izrada IT trake je skracenica za perfomagnetsku traku izmiksovane muzike i zvucnih efekata
filma. Ona sadrzi samo tonski deo filma, ali bez dijaloga odnosno celokupnog teksta koji se
izgovara na filmu. Izradjuje se u fazi mixovanja filma. Bez nje je bila nemoguca prodaja filma
u inostranstvu, jer je najveci broj kinematografija sinhronizovao strane filmove, pa su im bili
potrebni samo muzika, atmosfera i sumovi. Naziva se jos i internacionalna ili medjunarodna
traka. Uz nju je isla i dijalog lista, na osnovu koje se radila nahsinhronizacija dijaloga ili
tiotlovanje.

IX
SNIMANJE FILMA
Faza snimanja je najpoznatiji i najatraktivniji deo proizvodnje filmova, ujedno najslozenija i
najskuplja proizvodna faza. U ovoj fazi se matralizuju prethodne faze i odredjuju se umetnicki
kvaliteti filma. To je izuzetno naporan i intezivan period proizvodnje, kada filmska ekipa radi
u punom sastavu. Ovaj deo proizvodnog procesa je najpreciznije isplaniran. Pocetak faze je
prvi dan snimanja (prva klapa), a kraj faze je poslednji snimajuci dan (zadnja klapa). U
zavisnosti od slozenosti projekta traje ca 45 snimajucih dana (7-8 nedelja).Proizvodni proces
snimanja odvija se simultanim tokom i veci broj osoba razlicitih zanimanja uskladjuje svoj
rad za svaki od vise stotina kadrova, koji se razlikuju i zahtevaju posebne radne operacije.
Najvaznije je koordinirati rad svih sektora i prrecizno pratiti troskove. Postoji nekoliko
dokumenata koji su vazni za sam procces snimanja i izradjuju se u ovoj fazi:
Registar snimanja ili skript je vodjenje beleski o zbivanju pred kamerom, bez cega bi posao
reditelja bio izuzetno otezan. Sekretarica rezije u registru snimanja za svaki snimljeni kadar
registruje sve podatke koji su vazni za obezbedjenje reziskog kontinuiteta u snimanju.
Akt kojim se izdaju radni nalozi naziva se radno naredjenje, a izradjuje ga pomocnik
reditelja u saradnji sa vodjom snimanja.Za potrebe organizaceije proizvodnje, vodja snimanja
izradjuje dnevne izvestaje snimanja, pomocu kojih direktor filma kontrolise tok snimanja i
radni ucinak filmske ekipe. Dnevni izvestaj mora da bude veoma precizan, jer samo tako ce
sektor produkcije imati precizne podatke o svakodnevnom odvijanju snimanja. Pored dnevnog
izradjuju se i nedeljni, mesecni izvestaji kojima se utvrdjuju proizvodna i finansiska stanja
filmske ekipe, pomocu kojih producent moze da kontrolise priliv i odliv finansiskih sredstava
kao i sam tok proizvodnog procesa. Sa produkcione strane za vreme snimanja najvaznije je
koordinirati rad svih sektora i precizno pratiti troskove. Ovu fazu rada bi trebalo da prati i
intenzivna reklama.
KOMBINOVANO FINANSIRANJE FILMOVA ( MIX FUNDING)

13
Ovaj model finansiranja podrazumeva nekoliko razlicitih i najcesce neproporcionalnih izvora
finansija. Rec je o sredstvima prikupljenim iz razlicitig izvora, medju kojima se mogu naci
drzavne subvencije, bespovratna sredstva ili pozajmice fondova, bankarski krediti i oblici
koprodukcione saradnje. Ovaj model je najcesci model finansiranja filmskih projekata u
Evropi.

X
POSTPRODUKCIJA
Pocetak faze je razvijanje snimljenog materijala u labaratoriji (ako se radi filmskom trakom).
Traj faze je izrada prve tonske kopije i materijalno finansijska likvidacija filma. Traje 6-10
nedelja na zapadu, a kod nas 12-20 nedelja. I ako nije tako glamurozna kao faza snimanja,
faza postprodukcije podjednako je bitna za konacan rezultat filma i ona se organizaciono
razlikuje od perioda snimanja u vise znacajnih elementa:
- sastav ekipe u faze obrade je znatno smanjen
- ekipa naglo smanjuje intezitet rada
- nema vise putovanja na teren, niti uticaja uvek neizvesnih klimatskih uslova na rad
ekipe
- umesto dnevnog planiranja rada, sada se prelazi na nedeljno planiranje rada clanova
ekipe i tehnickih sredstava
Montaza je stvaralacko tehnoloski postupak koji se sastoji od izbora, redjanja, sastavljanja i
ritmiziranja slike i zvuka u cilju stvaranja najboljeg efekta na gledaoce. Montaza je osnovni i
najvazniji zadatak, koji se obavlja u fazi obrade, na kojem uz reditelja radi montazer sa
asistentom montaze. Prvo se montira slika, a zatim kada je montaza slike gotova,montira se
zvuk. Montazu zvuka radi montazer muzike i sumova. Montazera angazuju producent i
reditelj, uz saglasnost studija (tako je u hollywood-u). Montazeri se cesto specijalizuju za
odredjeni zanr, a neki mogu biti vezani i za odredjenog reditelja sa kojim saradjuju iz filma u
film. U zavisnosti od nacinja snimanja filma (elektronski ili filmski nacin), zavisice i obim
posla kao i raspored radnih operacija koje su neophodne da se obave. Poslove montaze
mozemo podeliti na postprodukciju slike i postprodukciju zvuka.
Kompjuterska animacija i digitalni spec efekti, koji se sve vise primenjuju takodje su vazan
ekement procesa postprodukcije i predstavljaju oblast koja je dozivela revolucionarnu
expanziju zahvaljujuci digitalnoj tehnologiji.
REGISTAR SNIMANJA (SKRIPT) I DNEVNI IZVESTAJ SNIMANJA
Registar snimanja ili skript je vodjenje beleski o zbivanju pred kamerom, bez cega bi posao
reditelja bio izuzetno otezan. Sekretarica rezije u registru snimanja za svaki snimljeni kadar
registruje sve podatke koji su vazni za obezbedjenje reziskog kontinuiteta u snimanju. U
registru snimanja se belezi svaki kadar:
- raspored i pravac kretanja glumaca i kamere
- radnja koju glumci obavljaju u kadru
- precizno zabelezen dijalog u kadru
- precizan opis kostima i nacin na koji su nasminkani
- spisak rekvizite u kadru i njen razmestaj u sceni
- doba dana i klimatski uslovi kada je kadar snimljen
- vrsta objektiva kojim je snimljen kadar
- koliko je dublova snimljeno za kadar
- duzina svakog dubla
- sve primedbe reditelja, direktora fotografije i snimatelja zvuka koji se odnose na
kvalitet dubla
Da bi sve ove podatke uspesno evidentirala, sekretarica rezije izradjuje u registru snimanja i
male crteze kojima obicno oznacava pocetno stanje, kretanje i zavrsno stanje kretanja

14
glumaca i snimljenih predmeta u snimljenom dublu ( moze da pravi i fotke). Sekretarica rezije
daje i podatke koji se ispisuju na klapi:
- ime filma
- ime reditelja i direktora fotografije
- ime objekta
- broj scene
- broj kadra i dubla
Klapa ima dvostruku funkciju:
- daje oznaku o svakom snimljenom dublu bez cega bi bilo tesko identifikovati materijal
- kod istovremenog snimanja slike i zvuka, klapa odredjuje potpuni sinhronitet slike i
zvika u montazi
Sekretarica rezije svakodnevno upucuje izvestaje labaratoriji za razvijanje i kopiranje
materijala o tome koje dublove i koje kadrove iz razvijenog negativa treba razviti u radnoj
kopiji filma. Izvestaj za labaratoriju sarzi:
- podatke o snimljenom kodu i dublu (doba dana ENT/EXT, scena)
- broj rolne snimljene trake
- broj kasete kadra i dubla
- zaokruzeni brojevi svih dublova za kopiranje
Akt kojim se izdaju radni nalozi naziva se radno naredjenje, a izradjuje ga pomocnik reditelja
u saradnji sa vodjom snimanja.Za potrebe organizaceije proizvodnje, vodja snimanja izradjuje
dnevne izvestaje snimanja, pomocu kojih direktor filma kontrolise tok snimanja i radni ucinak
filmske ekipe. Dnevni izvestaj snimanja je vrlo precizan dnevnik rada filmske ekipe. U njemu
je zabelezeno:
- kada je poceo radni dan
- kada je snimljen prvi kadar tog dana
- kada je ekipa imala pauzu
- tacan pocetak snimanja kadra posle pauze
- evidentira se na kom objektu je ekipa radila
- koliko je kadrova snimljeno
- koliko metara filmske trake je tog dana utroseno
- koji glumci su tog dana snimali
- broj statista, kaskadera
- usluce trecih lica
U dnevni izvestaj se upisuju i dogadjaji koji su bitni za pokretanje odredjenih pravnih
postupaka ili odstetnih zahteva. Dnevni izvestaj mora da bude veoma precizan, jer samo tako
ce sektor produkcije imati precizne podatke o svakodnevnom odvijanju snimanja. Pored
dnevnog izradjuju se i nedeljni, mesecni izvestaji kojima se utvrdjuju proizvodna i finansiska
stanja filmske ekipe, pomocu kojih producent moze da kontrolise priliv i odliv finansiskih
sredstava kao i sam tok proizvodnog procesa. Sa produkcione strane za vreme snimanja
najvaznije je koordinirati rad svih sektora i precizno pratiti troskove. Ovu fazu rada bi trebalo
da prati i intenzivna reklama.

V
IZVORI I STRATEGIJE FINANSIRANJA FILMSKOG PROJEKTA
Prikupljanje finansiskih sredstava potrebnih za proizvodnju odredjenog filmskog projekta su
verovatno producentov najtezi zadatak. Ako posmatramo filomsku proizvodnju na nisko
razvijenom trzistu kao sto je nase, veoma je jasno da vecina producenata strategiju
budzetiranja bazira na bespovratnim drzavnim sredstvima, koja Ministarstvo kulture putem

15
konkursa dodeljuje odabranim projektima. Sponzorski aranzmani se baziraju na ulaganjima
velikih firmi i potrebno je racunati na dug proces donosenja odluke. Realizacija sponzorskih
aranzmana na filmskim projektima izuzetno je mukotrpan i cesto obeshrabrujuci
posao.Izuzetno je bitno da se producent pojavi sa svojim predlogom o sponzorstvu u pravo
vreme. U okviru sponzorskih aranzmana veoma cesto se koristi i product placement (reklama
marke ili odredjenih proizvoda, koje proizvodi sponzorska firma). Produkt plejsment u filmu
predstavlja upotrebu odredjenog proizvoda mora biti opravdano scenarijem. Ovakvo
reklamiranje daje jedinstvenu mogucnost da proizvod bude bukvalno usadjen u sam film i
tesko ga je ne primetiti. Produkt placement zahteva dugorocno planiranje i sve treba da bude
ugovoreno pre pocetka filma. Brend koji se samo vidi u kadru primeti 25% gledalaca, a ako se
koristi primeti ga 50% gledalaca. Vece Evrope je 1988. Osnovalo posebnu fondaciju za
pomoc kinematografiji – European Cinema Support Fund- Euroimages, i tim je temeljima
od 1992 poceo proces potpisivanja Evropske konvencije u filmskim koprodukcijama.
Euroimaz trenutno ima 33 zemlje clanice (Srbija je jedna od njih), koje finansiski, srazmerno
ekonomskim mogucnostima, daju novac za clanstvo. Na fond se moze aplicirati za finansisku
pomoc u terminima 5 rokova na godisnjem nivou. Koprodukcije predstavljaju sve cescu
praksu, posebno u evropskom mediskom prostoru. Veliki deo evropskih filmskih projekata
strategiju finasiranja temelji upravo na koprodukcijama, zahvaljujuci fondacijama poput
Euroimaza. Svako od koproducenata ucestvuje u proizvodnji projekta izvesnim ulogom. Iznos
takvih davanja izrazava se u postotnom iznosu u odnosu na ukupan budzet, a koproducent
analogno ostvaruje postotno vlasnistvo nad projektom i adekvatan postotak od prihoda
exploatacije. Koprodukciski odnosi medju partnerima na medjunarodnom nivou sadrze
dodatnu pogodnost jer mogu racunati na vise trzista za distribuciju projekta. Bankarski krediti
su medijski dinamicnijim trzistima jedan od kljucnih temelja sufinansiranja filmskih
projekata. Banke ce u najvecem broju slucajeva kao osiguranje otplate prihvatiti delimicna ili
potpuna prava na vlasnistvo konketnog projekta visoko ocenjujuci njegove trzisne potencijale.
Pre-sale (predprodajni) sporazumi prava na exploataciju posebno su izrazeni na razvijenim
mediskom trzistima, gde distributeri i sales agenti TV stanica vec na temu predocene ideje,
pridruzenog operativnog i finansiskog plana pristaju na kupovinu zavrsenog projekta. Potvrda
ili pismo namere (letter of credit) o buducoj kupovini producentu moze koristiti kako bi od
banaka zatrazio kredit. N atemelju dobre prezentacije projekta, referenci producenta,
glumackih i autorskih imena ukljucenih u porodukciju, distributer se odlucuje da kupi prava
na exploataciju vec u toku faze priprema. Producent ce u tom slucaju od distributera dobiti
pismo namere, predugovor ili ugovor koji jamci placanje u trenutku isporuke gotovog
projekta. Saradnja sa TV kucama je uobicajeni modul saradnje i podrazumeva obavezu
producenta da uz film isporuci i televizisku seriju temeljenu na osnovnom scenariju filma (2-5
epizoda). Zauzvrat TV ucestvuje u produkciji najcesce ulogom temeljenim na svojim
tehnickim uslugama i kadrovskom potencijalu. Sporazumi – Services in Kind podrazumeva
ucestvovanje nekog od izvrsioca produkcionih usluga u produkciji odredjenog projekta na
temelju dogovorenog odlozenog placanja. Firma koja raspolaze tehnickom opremom za
snimanje, pristaje na usluge zajma za koje ce biti placena iz prihoda exploatacije filma. U
takvim slucajevima te firme ce uglavnom insistirati na principu prvonaplate. Moze se
napraviti i ugovor po kom se veci deo naplacuje iz prvih prihoda exploatacije, a ostatak
srazmerno daljim prihodima. Vrlo cesto vlasnik firme koja iznajmljuje tehniku ulazi u
koproducentski odnos. Oblik finansiranja na temelju poreskih olaksica se temelji na
lokalnim poreskim zakonima i time mnoge drzave stimulisu u investiranje u filmsku
proizvodnju. Rec je o poreskim bebeficijama koje dobija investitor ulaganjem u produkciju,
jer mu se smanjuju poreska davanja proizisla iz ukupnih prihoda koje je ostvario. Clan 20
srpskog zakona o kinematografiji kaze: Poreski obveznik Republike Srbije koji izvrsi ulaganja
u proizvodnju domaceg kinematografskog dela, a u iznosu vecem od 100.000 EUR u

16
dinarskoj protivvrednosti, ima pravo na poreski kredit u visini od 30% od izvrsenog ulaganja.
Poreski kredit ne moze biti veci od 50% obracunskog poreza u godini u kojoj je izvrseno
ulaganje.
Ucesce u sufinansiranju proizvodnje i odlozeno placanje – defferal payment- U
medjunarodnoj i domacoj kinematografiji nije retko da producent, reditelj, a ponekad i ostali
clanovi ekipe odredjeni deo dogovorenog honorara uloze u proizvidnju. Takav se ulog naziva
ucesce, a ulozeni deo im se vraca iz prihoda od exploatacije. Sto se odlozenog anacina
placanja tice iz iskustva njemu puno toga ne govori u prilog. Narocito sto ne retko deo
ulozenog honorara kao udeo, retkokad je isplacen iz exploatacije jer prihodi nisu ostvareni.
Standardni nacin primene ovog modela se vise ogranicava na producentske kuce, koje svoju
naknadu ulazu u proizvodnju. Iznos produkciske naknade odredjuje se prema postotnom
iznosu od ukupnog budzeta projekta, i u domacim uslovima on je 7-10%. Oblik equity
finansiranja ili sufinansiranja temelji se na modelu prema kojem investitor i suinvestitor ulazu
sredstva u proizvodnju projekta kako bi time kupili odredjeni udeo u vlasnistvu nad
producentskom kucom koja namerava da realizuje odredjeni filmski pojekat. Investitori u
ovom slucaju mogu biti privatna lica, ali i druge zinteresovane kompanije.
KNJIGA SNIMANJA
Tek kad su usvojeni svi objekti pristupa se izradi knjige snimanja. Knjiga snimanja je
konkretizacija reziske koncepcije i ona je osnova za organizaciju filmske proizvodnje. Knjiga
snimanja daje osnovu za pravljenje preciznog umetnickog, tehnickog i ekonomskog plana
proizvodnje filma.. Nju izradjuje reditelj. Izrada knjige snimanja je postupak kojim se
scenario prevodi na tehnicki jezik filma (jezik filmskih izrazajnih sredstava). Ona daje
podatke o slici i zvuku buduceg filma u svakom kadru i razdvaja audio od video dela. Filmsko
zbivanje je razbijeno u najmanje filmske jedinice – kadrove, a oni su grupisani prema
mestima odvijanja radnje- objektima. Knjiga snimanja treba da sadrzi:
- podelu na scene i kadrove ( scene su obelezene rimskim, a kadrovi arapskim
brojevima)
- podelu na objekte
- oznaku ENT/EXT, doba dana
- opis radnje u svakom kadru (raspored glumaca, dekora i rekvizite)
- oznaka ugla i plana snimanja
- dijalog, text svakog kadra
- opis muzike, sumova i drugih zvucnih efekata
Pored toga sto je knjiga snimanja rediteljev plan rada, ona je u osnovi dokument za planiranje
celokupne proizvodnje filma i rad svih clanova ekipe. Vrlo cesto se organizuje diskusija
knjige snimanja u kojoj se usaglasavaju stavovi svih sefova sektora.
DRZAVNO FINANSIRANJE FILMOVA (STATE FUNDING)
Ne bi se moglo nazvati strategijom i vise pripada proslosti nego buducnosti. Takav model
karakteristican je za deo socijalistickih zemalja u kojima je za vreme starog drustvenog
uredjenja drzava u celini finansirala filmske projekte od posebnog drzavnog znacaja. U nasoj
zemlji producenti i dalje najvise ocekuju od konkursa koje raspisuje Ministarstvo kulture, ali
je prisutan manji broj filmskih projekata koji su proizvedeni iskljucivo ogranicenim drzavnim
sredstvima. Ako posmatramo filomsku proizvodnju na nisko razvijenom trzistu kao sto je
nase, veoma je jasno da vecina producenata strategiju budzetiranja bazira na bespovratnim
drzavnim sredstvima, koja Ministarstvo kulture putem konkursa dodeljuje odabranim
projektima. . Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije raspisuju konkurs za dodelu
sredstava za subfinansiranje proizvodnje domacih dugometraznih filmova. (nezavisni
producent moze aplicirati sa prilozenim scenarijem i odabranim rediteljem). Da bi u kasnijoj
fazi ostvario pretpostavke za potpisivanje ugovora o subfinansiranju projekta, producent ce

17
morati da osnuje vlastito preduzece za proizvodnju, ili u dogovoru koristi neko od postujecih
preduzeca. Na konkurs se prilazu sledeca dokumenta:
- prijava
- biografija reditelja, autora scenarija i producenta
- zavrsna verzija sinopsisa/scenarija
- overena izjava autora scenarija kojom potvrdjuje svoja autorska prava i daje saglasnost
- rediteljska explikacija
- operativni plan proizvodnje filma, zakljucno sa planiranim terminom zavrsne filmske
obrade
- finansiski plan- budzet filma temeljen na relativnim troskovima potrebnim za
produkciju i obradu filma, a sa relativnim dokazima za zatvaranje finansiske
konstrukcije
Ucesnici konkursa mogu konkurisati iskljucivo projektima iz oblasti filmskog stvaralastva,
koji se mogu smatrati domacim kinematografskim delom i koji u tom smislu zadovoljava
sledece uslove:
- da se delo snim ana srpskom jeziku
- da vecina 50%+1 clanova ekipe ima srpsko drzavljanstvo
- da se delo u celosti ili pretezno snima u Srbiji
- da je delo sa tematikom iz kulturnih prostora Srbije
Novcana sredstva se isplacuju u 4 rate ( ca 250.000 – 350.000 EUR):
- 20% cetiri nedelje pre prve klape
- 40% na dan prve klape
- 20% tokom poslednje nedelje snimanja
- 20 % neposredni pre izrade poslednje kopije filma
Ukoliko snimanje filma ne pocne u roku od 6 meseci od zakljucenja ugovora dobitnik
sredstava je u obavezi da izvrsi povracaj do tada primljenih sredstava. Konkursi na koje
producenti takodje mogu aplicirati su:
- konkurs za razvoj filmskog scenarija ( 2500-3250 EUR)
- konkurs za sufinansiranje manjinskih korporacija (50.000-80.000 EUR)
Takodje postoji finansiska podrska domacim dugometraznim filmovima, koji su sami
prikupili odredjena novcana sredstva, a nisu podrzani od strane konkursne komisije FCS, po
odluci upravnog odbora FCS-a (100.000 EUR). Sekretarijat grada Beograda raspisuje konkurs
za stimulaciju domaceg kratkometraznog filma, dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog
i experimentalnog. Na osnovu budzeta kojim raspolaze grad Beograd, sekretarijat za kulturu
ce bespovratno finansirati filmsku produkciju u oblasti dugometraznog igranog filma –
debitantsko rediteljsko ostvarenje (1-2 filma) koji se pretezno snimaju u Beogradu. Na
konkurs se prilazu scenario, autorska i tehnicka explikacija, po mogucstvu i knjiga snimanja i
realizacije filma.

XI
PRACENJE TOKA REALIZACIJE FILMA, RAZLOZI I NACIN PRACENJA
STRANI FONDOVI KAO IZVOR FINANSIRANJA( EUROIMAZ)
Svaka fondacija ima svoj pravilnik prema kojem odabire projekte koje ce sufinansirati. Neke
fondacije samo pozajmnljuju sredstva, a neke su spremne i na bespovratnu donaciju.Tokom
osamdesetih godina proslog veka nametnula se potreba stvaranja evropskih fondacija za
pomoc filmskoj industriji. Nastale su u sklopu nadnacionalnih organizacija, a u kontekstu
tadasnjeg procesa zblizavanja evropskih zemalja. Vece Evrope je 1988. Osnovalo posebnu
fondaciju za pomoc kinematografiji – European Cinema Support Fund- Euroimages, i tim je

18
temeljima od 1992 poceo proces potpisivanja Evropske konvencije u filmskim
koprodukcijama. Euroimaz trenutno ima 33 zemlje clanice (Srbija je jedna od njih), koje
finansiski, srazmerno ekonomskim mogucnostima, daju novac za clanstvo. Na fond se moze
aplicirati za finansisku pomoc u terminima 5 rokova na godisnjem nivou. Najbitniji uslovi
koji su potrebni za apliciranje:
- film sa kojim se aplicira mora da bude namenjen za bioskopsku exploataciju
- struktura koprodukcije je takva da vecinski producent ne sme sa ima preko 80%
ucesca u filmu, dok manjinski ne sme da ima ispod 10%
- film ne sme da pocne sa snimanjem pre zavrsetka sesije. Ukoliko film dobije pomoc,
mora da krene sa snimanjem najkasnije u roku od 6 meseci
- projekat u trenutku apliciranja mora da ima osiguranih 51% planiranih sredstava u
svakoj od koprodukcijskih zemalja projekata
Prilikom postupka izbora projekta razmatraju se sledeci kriterijumi:
- umetnicka vrednost projekta
- komercijalni potencijal projekta
- iskustvo reditelja, producenta, autorske ekipe
- mogucnost plasmana filma (bioskopi, festivali, TV)
NAPOMENA:
- Od 01.01.2011. onosno od poziva za projekte koji vazi do 14.01.2011., svaka
aplikacija za finansisku podrsku fonda nekoj koprodukciji mora da ima potvrdu o
tome da je na dan podnosenja zahteva obezbedjeno minimalni 50% sredstava u svakoj
od zemaljakoje ucestvuju u koprodukciji
- Producenti ce moci da pocnu sa snimanjem pre sastanka upravnog odbora, pod
uslovom da su za to dobili odobrenje od Euroimaz sekretarijata i pod uslovom da se ne
radi o snimanju vise od 50% filma
- Producenti ce moci da podnesu projekte samo jos jednom nakomn sto su prethodno
bili povuceni
- Euroimaz ce zahtevati digitalnu kopiju filma za sve filmove koje podrzava

XII
OPERATIVNI PLAN SNIMANJA
Plan snimanja i predracun jednog filma podredjeni su jedan drugom jer plan snimanja koji se
produzi dovesce automatski do vecih finansiskih troskova. Na osnovu plana snimanja bice
napravljen predracun troskova. Plan snimanja ima veliki znacaj za odvijanje samog procesa
snimanja jer ima puno radnih operacija kojima treba odrediti redosled, a takodje se angazuje i
odredjen broj ljudi koji ce izvrsavati te radne operacije. Prema planu snimanja se odredjuje
dinamika i prioriteti rada filmske ekipe. Brzina rada je jedan od najvaznijih zadataka
prilikom izrade plana snimanja jer je tesko proceniti vreme potrebno za snimanje filma.
Potrebno je odrediti koliko ce se kadrova snimiti tokom jednog dana – 10 kadrova EXT ili 5
ENT+3 EXT ( to je prosecan broj). 540 kadrova u knjizi snimanja = 45 snimajucih dana=12
kadrova dnevno. Treba tacno predvideti kako ce se tokom snimanja ponasati mnogobrojna
ekipa. Snimajuca nedelja ukljucuje 6 radnih dana, 10 sati dnevno i 1 slobodan dan. Koliko ce
se dana rfaditi zavisi tehnicke slozenosti svakog kadra, a mora se uracunati i rizik klimatskih
promena. Redosled snimanja mora biti odredjen logickim razlozima i racionalnim
kriterijumima. Jedan od prvih zakona je najbolje i najintenzivnije koriscenje glumaca, da ne bi
doslo do toga da glumac koji ima ukupno 10 radnih dana bude angazovan 30 dana. Iz
kombinacije potrebe za angazovanje glumaca na odredjenim objektima u najkracem periodu
sa materijalnim zahtevima za pripremanje objekta, mora proizici najbolji redosled snimanja.
Korisno je prvoo snimiti EXT scene tako da objekti u studiju mogu da se izrade za vreme
boravka u EXT. Takodje se teze scene ne snimaju na pocetku, da bi se ekipa zaigrala, a

19
takodje se ne ostavljaju ni za poslednju cetvrtinu snimanja. Objekti se grupisu po mestima
snimanja, pa ce prvo biti grupisani objekti na jednom mestu, a dalje grupisanje ce se vrsiti
prema blizini pojedinih mesta snimanja. Pomocnik reditelja ce u saradnji sa vodjom snimanja
prvo napraviti redosled snimanja kadrova u svakom objektu, pa ce kada ima detaljno
isplaniran rad traziti najbolje kombinacije u redosledu snimanja. Dobar je takav plan koji se
moze preokrenuti a da ne zaustavi snimanje. U slucaju da snimanja traju duze od planiranog:
- povecava se broj snimajucih dana
- ne menja se broj snimajucih dana, vec broj radnih sati tokom dana
- predlaze se izbacivanje ili pojednostavljivanje teskoh scena koje nisu bitne za
odvijanje price
Osnovna jedinica planiranja je objekat snimanja. Vremenska jedinica planiranja je dan.
Plan odgovara na pitanja Ko? Gde? Kada?
Za plann snimanja je potrebno:
- napraviti spisak svih objekata i karakteristike snimanja na njima
- u odredjene dane rasporediti odredjene objekte
- predvideti broj kadrova po danu
- kada se utvrdi broj dana snimanja, treba utvrditi redosled snimanja
- mora da postoji rezervni ENT objekat za snimanje kompletno opremnljen kada se
krene sa snimanjem u EXT
- utvrditi obaveze glumaca
- mora se voditi racuna o mogucnostima snimanja na pojedinim objektima
Karakteristike snimanja u EXT:
- obezbedjivanje akusticnosti
- na terenu ekipa tezi maximalnom iskoriscenju ambijenta
- uticaj vremenskih uslova na rad ekipe
- potrebno angazovanje pokretnih pomocnih prostorija za ekipu ( garderoba,
sminkernica)
- poneti svu potrebnu tehniku i rekvizitu
Karakteristike snimanja u ENT (studio)
- narusavanje akustike
- vece manevrisanje kamerom
- nezavisnost od vremenskih uslova
- uspostavljanje apsolutne tisine u studiju
- maximalna iskoriscenost pomocnih prostorija za ekipu
Elementi koji uticu na usmeravanje ka odredjenim datumima:
- obaveze glavnih glumaca
- veliki medjunarodni festivali
- obaveze distributera, koji je fixirao datume za prikazivanje
- ext vezam za posebne vremenske uslove (skijanje)
Ima vise oblika izrade planova snimanja:
- tabelarni, graficki prikaz
- 1 dan 1 list hartije - najjednostavniji
MATERIJALNO FINANSISKA LIKVIDACIJA
Svaki sektor koji je ucestvovao u proizvodnji filma duzan je da za svoj deo uradi zavrsni
obracun o mpotrosenim sredtvima i materijalima koji su korisceni. Vrsi se isplata honorara
svim clanovima ekipe, vrsi se izmirivanje obaveza prema trecim licima, vracaju se kostimi u
funduse, vracaju se objekti u prvobitno stanje. Na kraju faze obrade mora da se uradi zavrsni
obracun filma, koji ce pokazati da li se islo u okvirima planiranih finansiskih sredstava.

20
 XIII
PREDSTAVLJANJE PROJEKTA NA PICING SESIJI
Izraz pic je potekao iz USA i vezan je za bejzbol, igrac u timu koji baca loptu je picer. U
filmskoj terminologiji pic je definisan kao ”situacija kada reditelj ili scenarista na najbolji
moguci nacin objasnjavaju, nabacuju svoju ideju za film producentu ili sefu mejdzor
studija, u nameri da ih uvuku u projekat.” Pic je vremenom postao kako na festivalima ili
solo organizovanim picinzima najbolji nacin da producenti upoznaju svoje potencijalne
koproducente, ali presvega ljude koji sede i odlucuju u evropskim fondovima ili agente za
prodaju filma. Rec pic ili picing postali su opste prihvaceni izrazi koj se koriste u prvoj
odnosno najranijoj fazi nastajanja jednog projekta, kada se pocinje sa prikupljanjem
finansiskih sredstava ili traze koproducenti za film. Postoje razni picinzi, forumi ili marketi
koji se odrzavaju u okviru pojedinih festivala. Medju najvaznijim festivalima su:
- Filmski festival u Kanu i Atelje du sinema
- Filmski festival u Berlinu i Berlin koprodaksn market
- Filmski festival u Roterdamu i Sinemart
Medjutim sve vise paznje privlace i sve znacajniji su manji evropski festivali:
- Filmski festival u Kotbusu i Konekting Kotbus
- Filmski festival u Sofiji i Sofija film mitings
- Filmski festival u Majnhamu i Majham film mitings
- Filmski festival u Sarajevu i Sinelink
- Filmski festival u Solunu i Balkan fond
Od 2006. i Beograd ima picing koji se odigrava u okviru FEST-a i zove se B2B (Belgrade to
business). B2B je fokusiran na autore i producente koji zive i stvaraju u zeljama Evrope, koje
nisu u EU. Na forumu uvek postoji odredjeni vremenski limit koji ogranicava vreme za
predstavljanje projekta ( 3,7,10 min). Mora se pripremiti i picing knjiga uz pomoc koje ce se
predstaviti projekt (sinopsis, biografija reditelja, produc. Kuca, rediteljska explikacija
projekta). Picing sesije se rade sa unapred izabranim projektima.
NAJCESCE STRATEGIJE FINANSIRANJA FILMSKOG PROJEKTA
Svaki ozbiljan producent ce preferirati strategiju finansiranja koja nije temeljena na jednom
izvoru. Vesta i realno osmisljena strategija zatvaranja finansiske konstrukcije odluka je
producentskog iskustva.
KOMBINOVANO FINANSIRANJE FILMOVA ( MIX FUNDING)
Ovaj model finansiranja podrazumeva nekoliko razlicitih i najcesce neproporcionalnih izvora
finansija. Rec je o sredstvima prikupljenim iz razlicitig izvora, medju kojima se mogu naci
drzavne subvencije, bespovratna sredstva ili pozajmice fondova, bankarski krediti i oblici
koprodukcione saradnje. Ovaj model je najcesci model finansiranja filmskih projekata u
Evropi.
FINANSIRANJE ZASNOVANO NA OSNOVNOM/VECINSKOM INVESTITORU
Ovaj model se oslanja na vecinskog ulagaca koji pokriva najmanje 50% troskova produkcije.
Osnovni ulagac proporcijalno svojoj investiciji, zahtevace i dominantnu kontrolu nad
kreativnim operativnim pitanjima kao i plasmanom projekta. Ostali suinvestitori ce u takvoj
strategiji biti manjinski partneri i bice izlozeni znatno manjem riziku.
FINANSIRANJE RAZVOJA PROJEKTA
U ovom se modelu producent odlucuje na postepeno izvodjenje projekta i finansisku
konstrukciju zatvara u fazama, korak po korak, sto znatno umanjuje rizik svakog
potencijalnog ulagaca.
MEDJUNARODNE KOPRODUKCIJE
Veliki deo evropskih filmskih projekata strategiju finansiranja temelji upravo na
koprodukcijama zahvaljujuci fonfacijama kao Euroimaz, koje posebnu paznju poklanjaju

21
koprodukcijama stimulisuci na taj nacin jacanje medjunarodne saradnje, ali i ideju
jedinstvenog evropskog audiovizuelnog trzista
FINANSIRANJE NA TEMELJU PRETPRODAJE (PRE SALE FUNDING)
Veliki americki producenti su mogli do preneku godinu uz pomoc agenata za prodaju
povezanih sa distributerskim i TV kucama, na temelju pretprodaje filma ili tv serije na
domacem ili internacionalnom trzistu, prikupiti vise od proizvodnih troskova projekta. Profit
od prodaje prava na exploataciju projekta znali su se ostvariti i pre nego sto je pocela njegova
proizvodnja. Iako su u poslednje vreme ovakvi slucajevi retkost, pre-sale model i dalje je
vazan potencijalan izvor finansiranja medijskih projekata.
DRZAVNO FINANSIRANJE FILMOVA (STATE FUNDING)
Ne bi se moglo nazvati strategijom i vise pripada proslosti nego buducnosti. Takav model
karakteristican je za deo socijalistickih zemalja u kojima je za vreme starog drustvenog
uredjenja drzava u celini finansirala filmske projekte od posebnog drzavnog znacaja. U nasoj
zemlji producenti i dalje najvise ocekuju od konkursa koje raspisuje Ministarstvo kulture, ali
je prisutan manji broj filmskih projekata koji su proizvedeni iskljucivo ogranicenim drzavnim
sredstvima.

22