Univerzitet u Beogradu

Filološki fakultet
Jezik, književnost, kultura

Seminarski rad iz predmeta

Tehnika akademskog pisanja

Analiza udžbenika „Un giorno in Italia 1“

Mentor: prof.dr Aleksandra Vraneš Student: Jovana Vukadinović

Broj indeksa: 2011/478M

Beograd, 2017
 Apstrakt:

Ovaj seminarski rad bavi se analizom udžbenika italijanskog jezika na osnovu više
aspekata. Glavni fokus ove analize tiče se implementacije interkulturnih sadržaja u nastavu
stranog jezika. Na samom početku seminarskog rada vrši se teorijski osvrt na četiri jezičke
veštine kojima se meri uspešnost vladanja stranim jezikom, zatim se na osnovu četiri
Balbonijeva domena (lični, javni, profesionalni i edukativni) prelazi na detaljniju analizu
sadržaja udžbenika kroz pojedinačne lekcije i njihovu žanrovsku povezanost sa temama koje
se obrađuju. Na osnovu jasnih primera se navode afektivna, kognitivna i komunikativna
dimenzija interkulturne kompetencije.

Ključne reči: Balboni, situacioni domen, interkulturna kompetencija, komunikacija

Abstract:

This seminar paper analysis the Italian textbook based on several aspects. The main
focus of this analysis concerns the implementation of intercultural content in the teaching
process of a foreign language. At the very beginning of this research paper, a theoretical
review of the four language skills is carried out, which measures the success of foreign
language usage. Later, based on four Balboni’s domains (personal, public, professional and
educational) it passes on a more detailed analysis of the content of this textbook through
individual lessons and their genre connection to topics that are being taught. Based on clear
examples, an affective, cognitive and communicative dimension of intercultural competence
is stated.

Key words: Balboni, situational domain, intercultural competence, communication

2
3
 1. Uvod

Udžbenik Un giorno in Italia 1, autora Loredane Kjapini i Nuče De Filipo (Loredana

Chiappini e Nuccia De Filippo), predviđen je za tri nivoa – početni A1 (principianti), osnovni
A2 (elementare) i srednji B1 (intermedio). Uz udžbenik se dobija i CD sa audio materijalima,
a takođe je dostupan i četvorojezični glosar (engleski, nemački, francuski i španski jezik) kao
i rešenja vežbanja koja se javljaju u udžbeniku. Udžbenik se sastoji od 30 lekcija, odnosno
,,epizoda’’, koje su koncipirane kao putovanje vozom kroz Italiju, u kojem je glavni
protagonista kondukter Pjero Ferari (Piero Ferrari). Takav koncept učenicima pruža
mogućnost ne samo da uspešno savladaju predviđene gramatičke jedinice i leksiku, već i da se
na originalan način upoznaju sa Italijom, njenom geografijom, kulturom i načinom života.

2. Sposobnosti učenika na kraju kursa u okviru svih jezičkih veština

U nastavi stranog jezika prisutne su četiri jezičke veštine (le abilità linguistiche):
slušanje ili razumevanje govora (ascolto), čitanje ili razumevanje teksta (lettura), govor ili
usmeno izražavanje (produzione orale) i pisanje ili pisano izražavanje (produzione scritta).
Od učenika se očekuje da na kraju kursa, u skladu sa nivoom koji pohađa, pored gramatičkih
pravila i predviđene leksike, savlada sve četiri veštine, kako bi uspešno komunicirao na
nekom stranom jeziku.
U okviru veštine slušanja od učenika se očekuje da razume osnovno značenje iskaza
koji govore o temama koje poznaje, odnosno o temama koje se odnose na različite aspekte
života1. Učenik koji koristi ovaj udžbenik na bilo kom od tri gorepomenuta nivoa će se
susresti sa istim temama, s obzirom da je akcenat stavljen na upoznavanje sa italijanskom
kulturom i geografijom. Tako ćemo na svim nivoima imati priliku da čujemo Pjera kako
razgovara sa putnicima o svakodnevnim temama, ali se u zavisnosti od nivoa menja
kompleksnost leksike i težina gramatičkih konstrukcija. Za slušanja koja se javljaju na
početnom nivou karakteristični su svedeni dijalozi, proste rečenice, jednostavna leksika koja
omogućava učeniku da se bez teškoća sporazumeva na osnovnom nivou, dok su na višim

1
AA.VV, Quadro comune di riferimento per le lingue: apprendimento, insegnamento, valutazione.
(Perugia: Cartolibraria Tibertina, 2010)

4
nivoima teme ozbiljnije, govori se o muzici i umetnosti, leksika je složenija, a i samo slušanje
duže traje.2
Što se tiče veštine čitanja, učenik je sposoban da razume tekstove koji se tiču
svakodnevnog života, može da razume opise događaja, kao i informacije date u ličnim
pismima.3Kroz tekstove koji su dati u knjizi, a koji su različitog tipa, učenik ima priliku da
obogati i proširi znanje, kao i da u zavisnosti od nivoa, konstantno obogaćuje leksiku. Ipak,
treba napomenuti da se leksika data u knjizi najviše fokusira na temu putovanja.
Kada govorimo o usmenoj produkciji, učenik je sposoban da vodi razgovor sa
izvornim govornikom i da se snađe u većini svakodnevnih situacija, da govori o temama koje
ga interesuju.4 Zastupljena su vežbanja u kojima se od učenika očekuje da opiše stvari koje
ga interesuju: knjigu, film, iskustvo sa putovanja. Još jedan koristan vid vežbe je i opisivanje
date fotografije, što će u najvećem broju slučajeva biti fotografija nekog italijanskog grada,
što je u skladu sa glavnom temom udžbenika.5
Što se tiče pisane produkcije, u ovom udžbeniku ne postoje vežbanja posebno
namenjena toj veštini, već profesor proizvoljno može da zadaje teme za pisanje sastava, u
skladu sa temama koje se obrađuju.

3. Analiza udžbenika iz aspekta četiri domena

Analizirajući udžbenik sa stanovišta Balbonijeve podele na četiri domena čija se

važnost posebno ističe prilikom učenja i korišćenja jednog jezika, a to su lični, javni,
profesionalni i edukativni domen6, dolazi se do zaključka da je u ovom udžbeniku svaki
domen zastupljen, ali u različitoj meri. S obzirom da ovaj udžbenik obuhvata početne nivoe,
zaključno sa srednjim, B1 nivoom, najzastupljeniji su tekstovi koji se mogu uvrstiti u lični i
edukativni domen.
Tekstovi iz ličnog domena su oni sa kojima učenik najviše ima prilike da se susretne
u ovom udžbeniku,jer su to tekstovi čija je sadržina najprikladnija učenicima na početnom
nivou. Tako će učenik moći da pročita članke preuzete iz italijanskih novina čija je težina
prilagođena traženom nivou, ali sa primenjenom Krašenovom formulom “i+1”7, gde će uvek
biti ostavljen prostor da učenik proširi i poboljša svoje znanje. U skladu sa glavnom temom
knjige, tekstovi govore o italijanskoj svakodnevici i o italijanskom načinu života, odnosno o
različitim kulinarskim specijalitetima8, o načinu ispijanja kafe9, o znamenitostima italijanskih
gradova, čak i nekih manje poznatih10 itd. Sve to ima za cilj da se učeniku približi Italija i
italijanski stil života, ali i da se učenik sam zainteresuje da dodatno produbljuje svoje znanje.
Sa povećanjem jezičkog nivoa povećava se težina tekstova, te će tako učenik imati
priliku da se, kada dostigne B1 nivo, upozna sa delima italijanskih književnika kao što su

2
Chiappini L, De Filippo N. (2002). Un giorno in Italia 1. Roma: Bonacci editore (str. 197, zadatak 8)
3
AA.VV, Quadro comune di riferimento per le lingue: apprendimento, insegnamento, valutazione.
(Perugia: Cartolibraria Tibertina, 2010)
4
AA.VV, Quadro comune di riferimento per le lingue: apprendimento, insegnamento, valutazione.
(Perugia: Cartolibraria Tibertina, 2010)
5
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002),260
6
Balboni P, Tecniche glottodidattiche nell’insegnamento di lingue straniere (Torino: UTET, 2000), 25
7
Balboni, P.E, Dizionario di Glottodidattica. (Perugia: Guerra, 1999), 70
8
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 210
9
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 73
10
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 36

5
Natalija Đincburg (Natalia Ginzburg), Andrea De Karlo (Andrea De Carlo)11, Elio Vitorini
(Elio Vittorini)12. Književni tekstovi spadaju u edukativni domen i pogodniji su za više
jezičke nivoe te nisu u velikom broju prisutni u ovom udžbeniku. Oni imaju za cilj ne samo da
obogate učenikovo leksičko i gramatičko znanje već i da obogate znanje koje učenik ima o
italijanskoj kulturi. U udžbeniku se nalazi i lekcija posvećena italijanskom filmu gde učenik
ima priliku da se upozna sa najzvučnijim imenima italijanske kinematografije među kojima su
Federiko Felini (Federico Fellini)13, Marčelo Mastrojani (Marcello Mastroianni)14 i drugi.
Budući da je Pjero kondukter, učenik se kroz kratke dijaloge i tekstove u kojima se
on javlja upoznaje sa njegovom profesijom i posmatra Pjera kao člana jednog društva, u ovom
slučaju italijanskog, a upravo to je ono što profesionalni i javni domen suštinski i
predstavljaju.15 Pjero ima priliku da razgovara sa putnicima o najrazličitijim temama16 a
upravo na taj način su autori knjige i primenili ono što je Balboni podveo pod javni domen.
Tekstovi koji bi se mogli podvesti pod profesionalni domen nisu direktno zastupljeni
u udžbeniku jer je njihova kompleksnost namenjena naprednim jezičkim nivoima, ali su autori
ovog udžbenika ipak uspeli da ih na izvestan način uključe kroz tekstove koji govore o
Pjerovim putovanjima, iskustvima i njegovoj kondukterskoj profesiji.

4. Prikaz tekstualnih žanrova u vezi sa temama udžbenika

Teme udžbenika Un giorno in Italia 1 su koncipirane tako da u najvećoj mogućoj

meri zahvate sva važnija polja svakodnevne komunikacije, tj. snalaženja u svakodnevnim
životnim situacijama. U skladu sa tim, tekstualni žanrovi su adekvatni, prilagođeni učeniku
koji treba da uznapreduje od potpunog početnika, kome je gotovo sve nepoznato, do srednjeg
nivoa gde izgrađuje izvesnu samostalnost izražavanja i razumevanja jezika koji uči. Ovaj
,,put” se prelazi suočavanjem i diskusijom o najrazličitijim tematskim oblastima kao što su
geografija, istorija, umetnost, turizam, školski sistem, državno uređenje, slobodno vreme...
Dakle, veoma je širok i sveobuhvatan spektar tema, pa samim tim se strogo vodi
računa da tekstualni žanrovi budu autentični, a opet prilagođeni nivou znanja učenika. U
najvećem broju slučajeva su to odlomci novinskih članaka poput Corriere della Sera17, ali
kako se približava većem nivou znanja polako se uvode i nešto složeniji i leksički bogatiji, pa
samim tim i zahtevniji tekstovi. Oni su uglavnom odlomci iz romana18, doduše kratki, ali
veoma tendenciozno odabrani zbog svoje sadržine. Interesantno je to da strip u kom je
protagonista kondukter Pjero u velikoj meri utiče na vizuelizaciju jezika19. Učeniku je tako
znatno olakšano da shvati kontekst, iako možda ima još uvek poteškoća u razumevanju
propratnog teksta. Ukoliko je tema koja se obrađuje vezana za tipične itlalijanske proizvode,
pojaviće se reklama20 kao propratni materijal lekciji ili recept21, ukoliko se govori o

11
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 240
12
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 320
13
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 225
14
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 153
15
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 183
16
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002),.145
17
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 456.
str.73
18
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 240
19
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002),. 245
20
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 63
21
Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002), 210

6
ishrani.Dakle, na osnovu svega spomenutog možemo slobodno zaključiti da su najprisutniji ne
mnogo rigidni tekstualni žanrovi, ali i oni fleksibilni.

5. Prisustvo dimenzija interkulturne kompetencije

Interkulturalizam podstiče na razmišljanje o razlikama etničke, kulturne, religiozne

prirode, o borbi protiv predrasuda i stereotipa i omogućava da dođe do suočavanja,
vrednovanja i međusobne komunikacije i razmene vrednosti i modela života različitih
kultura.22 Učenik je, pored stranog jezika, upućen i na razvoj društveno-etničkog poštovanja
prema novoj, u ovom slučaju italijanskoj kulturi, odnosno na razvoj interkulturne
kompetencije.Zato je izbor udžbenika koji se koristi izuzetno važan. Udžbenik Un giorno in
Italia 1 prikazuje italijansku kulturu kroz putovanje, a na putovanjima se najviše uči o novoj
kulturi.

5.1 Afektivna dimenzija interkulturne kompetencije

U najvećem broju slučajeva učenici nisu neposredno izloženi italijanskoj kulturi.

Nova kultura se uči drugačije, uglavnom na časovima jezika.23Afektivna dimenzija
interkulturne kompetencije predstavlja otvorenost učenika ka novoj kulturi. Doprinosi većem
samorazumevanju i samoprihvatanju, povećanoj otvorenosti i fleksibilnosti, kreativnsti koja
omogućava suočavanje s novim izazovima, povećanju širine i dubine viđenja (Kim, 1991.)24.
Učenik će porediti svoju i italijansku kulturu i naučiti da poštuje razlike.Razvija se ,,lični
odnos” između imaginarnog lika Pjera i učenika, što doprinosi prihvatanju nove kulture.
Učenik posmatra italijansku kulturu iz ugla jednog Italijana, kroz lik Pjera se upoznaje i
suočava sa različitim situacijama koje su karakteristične za nov ambijent i novu kulturu.

5.2 Kognitivna dimenzija interkulturne kompetencije

Kada čujemo reč ,,kultura”, najčešće pomislimo na umetnost. Međutim, kognitivna

dimenzija interkulturne kompetencije ogleda se ne samo u poznavanju umetnosti, već i
poznavanju geografije, klime, političkog sistema, svakodnevnih navika, stavu o okolini,
međuljudskim odnosima, načinu odevanja, kuhinji, vremenu, religiji, pravilima, hijerarhiji
nove kulture. Kako je Pjero kondukter u vozu, njegov lik je mobilan, kreće se po Italiji i na taj
način učenik upoznaje geografiju Italije. Učenik upoznaje i ljude koji putuju vozom, kako
izgledaju, kako se oblače, šta čitaju, šta jedu, čime se bave, kako izgledaju njihove kuće,
njihov odnos prema prostoru, vremenu itd.

5.3 Komunikativna dimenzija interkulturne kompetencije

Komunikativna dimenzija interkulturne kompetencije omogućava učeniku da se

prilagodi verbalnim i neverbalnim komunikacijskim stilovima, priznajući i prihvatajući
pritom različite komunikacijske stilove kao ravnopravne.25 Pogrešno prevođenje reči i izraza

22
http://www.ffzg.unizg.hr/hre-edc/Zd_Prisl.htm (preuzeto 08.06.2017).
23
http://www.uecpd.org/uploads/files/Interkulturalnost.pdf (preuzeto 08.06.2017).
24
http://www.ffzg.unizg.hr/hre-edc/Zd_Prisl.htm (preuzeto 08.06.2017.
25
http://www.ffzg.unizg.hr/hre-edc/Zd_Prisl.htm (preuzeto 08.06.2017)

7
ili gesta može dovesti do pogrešne procene namere druge osobe.26Jezik je univerzalni ljudski
fenomen, medij ljudske komunikacije u kulturi, pruža mogućnost iskazivanja određenih
vrednosti i društvenih odnosa, pogleda na svet, viđenje okoline i međuljudskih odnosa. Često
se najbitnije oznake pojedine kulture, društva i pojedinaca iskazuju upravo pokretom tela,
gestom ili pak mimikom. Verbalna i neverbalna interkulturna komunikacija podjednako su
bitne, jer tako u celosti možemo shvatiti informaciju, stav ili pak emociju kod
sagovornika.27Da bi učenik pravilno komunicirao sa pripadnikom druge kulture, mora
poznavati običaje, razumeti interpersonalne odnose koji, obzirom na njihovu kulturnu
determinantnost, ne mogu se generalno primeniti na sve kulture28. Npr: u Srbiji je nesrećan
broj 13, a u Italiji 17.
Uloga nastavnika je od izuzetnog značaja, jer je italijanski jezik i način govora tesno
povezan sa karakterističnim gestovima, tonom glasa, pauzama, što udžbenik ne može da
dočara. Teme tekstova obrađuju odnose sa strancima, odnose između starih i mladih, odnose
između studenata, odnose sa nadređenima, odraslima, decom, kako zatražiti nešto, kako
ponuditi nešto, kako se izviniti, kako se snaći u gradu i drugim lokacijama, odnose sa
kulturom i tradicijom.

6. Situacioni domeni

Imajući u vidu to da udžbenik kojim se bavimo obuhvata tri nivoa (početni A1,
elementarni A2 i srednji B1), sasvim je očekivano to što se autor opredelio mahom za
situacione domene koji su bliski učeniku. Ono na čemu se najviše insistira je prikaz kulture i
svega onog što je čini preko turističkog putovanja vozom. Teži se ka tome da učenik razvije
znatiželju i poželi da otkriva gradove kroz koje se ,,putuje” tokom časova. Dakle najprisutniji
je domen koji se tiče grada, njegovog uređenja, arhitekture, ljudi koji u njemu žive i običaja.29
Budući da protagonista knjige dolazi u susret sa najrazličitijim prolaznicima u gradovima kroz
koje putuje, on često o njima iznosi svoje impresije i stavove, ali i započinje konverzaciju sa
njima, što bi moglo da se podvede pod još jedan Balbonijev situacioni domen koji se tiče
društvenih odnosa.30

26
http://www.uecpd.org/uploads/files/Interkulturalnost.pdf (preuzeto 08.06.2017)
27
http://www.pedagogija.hr/ekvilibrij/interkulturalni-pomaci-u-multikulturalnom-drustvu.html (preuzeto
08.06.2017)
28
http://www.ffzg.unizg.hr/hre-edc/Zd_Prisl.htm(preuzeto 09.06.2017).
29
Balboni, P.E, Dizionario di Glottodidattica. (Perugia: Guerra, 1999), 124
30
Balboni, P.E, Dizionario di Glottodidattica. (Perugia: Guerra, 1999),,124

8
 7. Zaključak

U savremenoj nastavi jezika teži se izgradnji pojedinca koji je sposoban za

interkulturnu komunikaciju. Relevantne smisaone komunikativne aktivnosti stvaraju kontekst
u kome se unapređuju mogućnosti za učenje jezika, a udžbenik Un giorno in Italia 1
predstavlja resurs koji učeniku daje realnu sliku stanovnika Italije. Kultrurni kontekst koji
ovaj udžbenik omogućava je od presudnog značaja u oblikovanju komunikativne
kompetencije učenika. Nastava stranih jezika je ujedno i socijalni čin, učenici su aktivni
učesnici u procesu učenja, zbog vežbi koje udžbenik nameće.Dinamiku u učionicu unosi tema
putovanja.Od učenika se ne očekuje dostizanje kompetencije koja karakteriše nivo izvornog
govornika, budući da se kreće od početnog nivoa.Nakon kursa, učenik je u stanju da se snađe
u Italijii da učestvuje u razgovoru sa izvornim govornicima. Kao eventualna mana udžbenika
može se navesti leksički fokus na temu putovanja, iako su se autorke trudile da obuhvate
leksiku koja je zastupljena u realnom životu. Udžbenik Un giorno in Italia 1 ne predstavlja
puko izučavanje jezičkog sistema italijanskog jezika, već upoznaje učenike sa
sociokulturološkim sadržajima italijanskog društva i pogodan je za početne nivoe, jer učenje
pretvara u zabavu.

9
 Korišćena literatura:

1. AA.VV, Quadro comune di riferimento per le lingue: apprendimento, insegnamento,

valutazione. (Perugia: Cartolibraria Tibertina, 2010)

2. Chiappini L, De Filippo N, Un giorno in Italia 1 (Roma: Bonacci editore, 2002)

3. Balboni P, Tecniche glottodidattiche nell’insegnamento di lingue straniere (Torino:
UTET, 2000)

4. Balboni, P.E, Dizionario di Glottodidattica. (Perugia: Guerra, 1999)

5. http://www.ffzg.unizg.hr/hre-edc/Zd_Prisl.htm (preuzeto 08.06.2017)
6. Žunić-Cicvarić J, Cicvarić R. brošura Interkultralnost, Užice: UCPD, 2009. Dostupna u
celosti na adresi: http://www.uecpd.org/uploads/files/Interkulturalnost.pdf
7. Nešković D, Interkulturni pomaci u multikulturalnom društvu, Sveučilište u Zagrebu,
Filozofski fakultet, članak dostupan u celosti na adresi:http://www.pedagogija.hr/ekvilibrij/interk
ulturalni-pomaci-u-multikulturalnom-drustvu.html

10