Ive Čače : "Lipa noć"

Imam kuću kamenitu –

Malu, tisnu, vrimenitu –
Razon zem`je konobicu,
Vr` konobe komoricu,
Basi šufit ispo` slime,
O´kužine nosi ime.

U komori dvi kočete –

Fijumanske , na očete,
Jedna skrinja na cvitiće
I zviždarin na batiće,
Jedan kvadar o` ditića
I dva vesla o` kajića,
Dva bančića i kašeta,
Jedna zivka o´diteta.
Nas je devet u famiji,
Tovar, koza u avliji.
- Noć je – vrime je da se spi.

Jur smo štili – dvi kočete,

Fijumanske – na očete.
Ja i žena u jednoj,
Stari, stara na svojoj.
Dvoje dice o nogamin –
Dvoje s njiman,
Dvoje s namin.
U kolivci ono peto,
A vr´njega razapeto
O´kajića idro.

Stari ŕče, stara pluca,

Dica stenju, jedno štuca,
Drugo preda pa se skoči –
Blago namin, lipe noći.
Jedni plaču,
Drugi viču –
´aj´ se diži, užgi sviću,
ono peto se šporkalo –
o´sve snage krivit stalo.
Pukla daska ka´ kalun,
Sva kočeta ka bakun.
Utonili, potonili –
Sve očete polomili.
Koprcaj se, razmotaji,
U škurinji razaznaji.
Vika, buka – vela huka –
Plača i jauka.
Lipa noć.
Razuzlaji, razotkrivaj,
Svu kočetu raspakivaj,
Suči, motaj, kupi, truni –
Dicu tiši, ligaj, kuni.
Ali ki će ugoditi,
Sve botune pogoditi?
Skandal, vika dugo traje –
Pod ponistrom pašće laje,
Kuru kari – biži san –
Rove tovar, eto dan.
I pasala lipa noć –
Šesna noć.