Potom devojcica otrca kuci noseci lonac za kuvanje i rece majci sta joj je

kazala starica.

- Nase brige su prestale - rece njena majka sva srecna. - Loncic ce nas
dobro hraniti!

Kad god su bile gladne rekle bi loncu: - Kuvaj loncicu, kuvaj!... A kasa je
uvek bila ukusna i uvek im je prijala.

Jednog dana devojcica je izasla u setnju. Dok je bila napolju njena majka
je ogladnela. I tako ona rece:

- Kuvaj loncicu, kuvaj!

Lonac je poceo da kuva kasu. Majka je pocela da je jede. Bila je to dobra

kasa i uzivala je u njoj. Bila je toliko zauzeta jelom, da je zaboravila da
kaze loncu da prestane sa kuvanjem. Tako je lonac nastavio da kuva sve
vise kase.

Uskoro je kasa pocela da se preliva preko vrha lonca. Kada je majka to

primetila, shvatila je da mora da kaze loncu da prekine sa kuvanjem. Ali,
zaboravila je magicne reci! Lonac je nastavio da kuva praveci sve vise
kase. Ubrzo se kasa nalazila po celom stolu i po kuhinjskom podu. A
loncic je nastavio da kuva praveci sve vise i vise kase. Uskoro je i cela
kuca bila puna kase, medjutim lonac je i dalje nastavljao da je kuva.

Na veliko zaprepascenje suseda, ubrzo je i njihova kuca postala

ispunjena kasom. A lonac je nastavljao i dalje da kuva sve vise i vise
kase. Uskoro su sve kuce u ulici bile prepune kasa. Medjutim, lonac je i
dalje kuvao sve vise i vise i vise kase. Veoma brzo su gotovo sve ulice i
kuce u gradu bile zatrpane kasom. A lonac... On je i dalje kuvao bez
prestanka.