DŽPravni(fikhski)propisi

Safet Kuduzovit
 Safet XJu{u.zo'llić

DŽUMA-NAMAZ
Pravni (fikhski) propisi
 Đžuma-namaz pravni (fildis[dJpropisi

Naslov knjige:

DŽUMA-NAMAZ
Pravni (fikhski) propisi
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
Autor:
Allah ~ kaže:
Safet Kuduzović
&' 'JJ::,J 11 _?::, J! l_,....... u ~l rY- .:.r o)\.,a.U cp j 1::,! lyl 0!.ill '-f.!l 4)
Jezička korekcija i lektura:
Remzija Hurić-Bećirović
11 J..,4i .:.r l_,A:! lJ ..?}yi e:; 1J_r.:;u o')I..,..JI ~ 1::,~ .:> _,..w rs- .:>! ~ .t:?- ~::,
.9 -10 i.A.J:-1 oJJ"" (0_,.,J.A; ~ lp!5' 11 IJ.J'::,IJ

Kompjuterska obrada teksta: "O qjemLcL, kada se petkom na namaz pozovete,

Safet Kuduzović kupoprodi:yu ostavite i na namaz pođite, to vam je bolje
neka znate! A kada namaz obavite onda se po zemlji
raziđite i Allahovu blagodat tražite i Allaha mnogo
spomiryite, da biste uspjeU" (Prijevod znače,.Ya Kur'ana,
El-Džumua, 9-10.)

Allahov Poslanik • je kazao:

DTP:
Emanet studio, Zenica "Ko opere soqju glavu i okupa se petkom, potom
porani na džumu-namaz idući p_ješice, ne koristeći
prfje[)()zno sredst[)(), zatim se približi imamu i paž!JiiJo
Tiraž
sluša, imaće nagradu za svaki učin_jeni korak godinu dana
1500 posta i namaza. n

Hadis - Sabirači Sunena

 'Džuma-namaz pravni (filc.fis&;Jpropisi
, ~ 'Džuma-n.amaz pravni (filcfis&;J propisi
UmJesto predgooora J! e
11
n ,

svijetu. Uzvišeni Allah je rekao: "Uistinu namaz odvraća ~~<A

od razvrata i svega što je ružno." Allahov Vjeroc.ijesnik i! 4 t>
Budući da svaka nebeska objava ima svoje kaže: "PIVO za šta će čoqek polagati račun na SudnJem
elementarne fundamente na kojima počiva, a bez njih danu je namaz. Ako . bude ispraoan, biće ispravna i
biva potpuno bezvrijedna, tako i ova uzvišena c.ijera islam, pdmfiena ostala cf/ela. Ako namaz bude pokvaren, biće i
koja je dokinula sve prethodne nebeske religije, ima pored ostala cf/ela pokvarena i bezvq]edna." \
duhovnih i svoje praktične osnove.
Očito je da. ovakvo preferencijalno nyesto pripada.
Najesencijalniji i nćYfrekventniji praktični obred u jedino namazu za koga je Poslanik :i rekao: "Paravan
islamu je namaz. On se tretira fokusom na kome počiva između nas i IJ!i/z (licenyera) je namaz, ko ga ostavi
cyera i paravanom između istinskog cyerovanja i nevjerstva. počinio je neqier.stoo."
Ko ga uspostavi uspostavio je c.ijeru, a ko ga zapostavi
Molim Uzvišenog Allaha da nas učini ustrajnim u
zapostavio je svoju c.ijeru, jer duhovna egzistencija svakog
obavljanju namaza, da. očisti naša srca i nanyere i da
muslimana ovisi o njegovom namazu kao temeljnom
činiocu zdravog vjerovanja. To je jedini c.ijerski obred koji
nas obaspe Svojom neizmjernom milošću. Amin!
je propisan bez posredstva plemenitog meleka Džibrila ifa,
iznad nama nedostupnih nebeskih sfera, proo pedeset, \; Ylutor
potom pet puta u jednom danu.
U Jllmttumu, 30. 12. 2002. goa.
Ovi aksiomi indiciraju na značaj i ulogu namaza u
islamskoj doktrini koji predstavlja glavnu vezu i osnovnu
nit između Uzvišenog Allaha i Njemu pokornih robova.
Ova veza počiva još u ranom cJjetinjstvu i ostaje sve do
smrti. Allahov Poslanik ;i je rekao: "/Yaređqjte cfieci namaz
u sedmoj, a udan"te ilz (ako odbiju namaz) u desetqi
godini:" Ovo privikavanje maloljetnika na namaz ima
bitnu ulogu u ljudskom životu na ovom i budućem

,------------~-----------~ r
-----------~------------------~
 Đžuma·natnaz pravni (fiklisfć;Jpropisi
Uvod
Zahvala pripada Allahu ~. Samo Njega obožavamo i
samo od Njega pomoć tražimo. Njemu se utječemo od
zla naših duša. Koga On uputi, niko ga u zabludu ne
može odvesti; a koga On u zabludi učini, niko ga na
pravi put ne može uputiti.
Svjedočimo da nema drugog boga osim Allaha $. i
da je Muhammed ~ Njegov rob i Njegov poslanik.
O vjernici, bojte se Allaha. istinskom
1
umirite samo kao muslimani.
O ljudi, bojte se Gospodara svoga Koji vas od jednog
čovjeka stvara, i od njega je suprugu njegovu stvorio i od
njih dvoje mnoge muškarce i žene rasijao. l Allaha. se
bojte s imenom čijim jedni druge molite, i rodbinske veze
ne kidajte, jer Allah, zaista, stalno nad vama bdf
o vjernici, bojte se Allaha l govorite samo istinu, On će vas za vaša dobra djela
nagraditi i grijehe vam oprostiti. A onaj ko se Allahu i Poslaniku Njegovu bude
pokoravao, postići će ono što bude želio.
3 Meroezi u Es-sl.U111e, (75).
1 Prijeuod značenja Kur'ana, Ali-lmran, (102).
2 Prijevod znače,Ya Kur'ana, En-Nisa, (1).
3 Prijeuod znače,Ya Kur'ana, El-Mzab, (70.-71).
r--------------~-----------
Đžuma·natnaz pravni (fifcfis{QJpropisi
Oistinll, 114/!fepši_je gooor Alla/zoo gooo~; a 114/bo!fa _je
uputa uputa Mu/zammeda lij, Nć!fgore stvari su noootarij~
a soalca noootarija .Je zabluda. 4
Uzvišeni Allah je svakom narodu propisao dan u
kome će se sastajati, jedni druge podsjećati, upozoravati i
prisjećati se Dana kada će Allah ~ cijelo čovječanstvo na
jedno mjesto sakupiti, potom im po pravdi suditi. Budući
da su sljedbenici posljednjeg Poslanika i \(jerovjesnika ~
ni!ibolji narod koji je stvoren na Zemlji, simetrično je da
njima pripadne najbolji dan u sedmici, a to je petak.
Poslanik i o ovome danu kaže: "/'fqjbo!Ji' dan u kome _je
bogobojaznošću i granulo sunce _je petak. O !Jiemu _je stooren Adem; u
ryemu _je izveden iz Dženneta i umro _je u qjemu. Petkom
će se pulznuti u rog i nastupiće Sud/yi' dan. Svako žitJO
biće se plaši nastupa Sudryeg dana petkom od zore do
izlaska sunca;5 osim fjudi i džina.''6 U drugoj precJ..cyi stoji
4 Muslim, (867), Nesai, (1403), Mmed, (1/432), Tajalisi, (338), Ibn-Nasr
5
Ovako se nauodl u svim hadiskim zbirkama, od nastupa zore do
izlaska sunca.
X
-
6
Ebu-Davud, (1046), Mmed, (21486), Šafi.ja u El-umm, (11209),
Bfdheki, {3/20) l u Es-slU1enus-sugra, ('1727-208), Asbehani u Et-
-
1€!/gibu uet-lerlzi.b, (1/497). Imam Nevevi i šeyh Albani svrstali su je
medu vjerodostojna preda.,Ya. Vicfjeti: Hulasatu/-ahkam, (2/753),
Salzilws-slU1en, (1 /289-290).
r--------------~--__._..._..._...---~
 Đžuma-nama.z pravni {fiklisfci)propisi
da se petka (nastupa Sudnjeg dana) plaše bliski meleki,
nebesa, zemlja, vjetar, planine i mora. 7
Petkom se okupljqju muslimani da obave džumu-
namaz, koji se smatra temeljnim simbolom islama, čijim
je povodom Uzvišeni Allah objavio posebnu suru u
Kur'anu, suretul-Džumua. 8
Budući da džuma-namaz ima posebne propise koji
nisu svojstveni drugim namazima i zbog brojnih propusta
koji se čine pri obavljanju ovoga namaza napisao sam
ovo skromno cfjelo. U njemu je prezentiran način
7Jbn-Madže, (1093), Mmed, (31430), lbn-Ebi..Šejbe, (1/477), Bezzar,
(9/191), Ebu-Šejh Asbehani u El-azame_ (1191), Ebu-Nu.ajm u El-
/zi/fie. (11281), Asbehani u Et-teyibu vet-temib, (11501 -502). Imam
Busiri i šejh A/bani ovu predaju smatrqju ~Nerodostojnom. Viqjeti:
Misbalzuz-zudžacUe. (11129) i Salzihus-stu1en. (1!321).
B Ebu-Hurejre kaže: "Sjedili smo sa Poslanikom ai kada mu je
objavljena sura El-Džumu.a. " Buhari, (4897), Muslim, (2546). Ebu-
Hurejre je relativno kasno nakon Hidžre primio islam. Imam Kurtubi
i Semani tvrde da je ova sura objavljena u Medini po konsenzusu
islamskih uče,Yaka. Vidjeti: El-džamiu li alz/camii -Kuran, (18/91) od
imama Kurtubija i Tej'sirzd-Kuran, (5/430) od imama Semanija.
Međutim, imam Alusi kaže da većina islamskih uče,Yaka zastupa
ovo mišlje,Ye. Vicfjeti: Rulud-memu; (1!136). Vicfjeti, također: Džamlul-
.btyan, (28!106) od imama Taberija, Tefsiru Ebi-Saud, (6!246) od
imama Amadya, El-muluureml-vedžiz, (14!438) od imama lbn-Atij je,
Mealimut-Tenzi!_ (5/81) od imama Begavija i Fetlzu/-kadir, str. (1777)
od imama Ševkanija.
r-------------~------
'Džuma-nama.z pravni (fi!clisfci) propisi
obavlja,Ya džume-namaza shodno vjerodostojnom Sunnetu
Allahovog Poslanika :1.
Neophodno je naznačiti da položqj današnjih
muslimana ovisi o njihovom drža,Yu za Sunnet, jer Allah
~ učvršć4ie na zemlji one koji se vladqju po normama
koje je uspostavio Poslanik ~. Jedini put koji vodi
muslimane ka prosperitetu i konvergenciji na ovom i
budućem svijetu je praktikouanje izvornog islama kao
idealnog sistema za ljudski život. Obaveza je vjernicima
da se u svemu pokore Allahu i Njegovu Poslaniku ~­
Uzvišeni Allah je rekao: ''Kada Allah i Poslanik Njegov
nešto nešto odrede onda ni vjernik ni vjernica nemaju
pravo da po svome hiru postupe. A oni koji su nepokorni
Allahu i Poslaniku u očitoj su zabludi."9 U drugom qjetu
Allah \W kaže: "/ tako mi Gospodara tvoga, oni neće
istinski vjerovati dok za sudiju u sporovima međđobnim
tebe ne prihvate i da onda zbog presude tvoje u dušama
svojim nimalo tegobe ne osjete i dok se sasvim ne
pokore. "10 Vjerovjesnik ai je rekao: "Meni je ol?;aofjen
ffurim i s ryiin slično ry'emu, (tj. Sunnet). "ll
Prijevod značenja Kur'ana, El-Ahzab, (36).
9
10
Prijevod znače,Ya Kur'ana, En-Nisa, (65).
11
Ebu-Davud, (4604), Mmed, (4/130), Tahavi u Sedud-meam; (41209),
lbn-Hibban, (11188), Darekutni, (4723), Bejheki, (9/332), Ibn-Nasr
Meroezi u Es-stu1/1e_ (257), Hazimi u El-ia1i1J.Euu. str. (22). Šejh
Albanije ovaj hadis ocijenio cyerodostojnim. Viqjeti: Salzilzu!-džamia,
(1/516).
r
--------------~----------
 Đžuma-namaz pravni (fifc.lisfd}propisi
Brojni su dokazi koji aludiraju na obavezu slijeđerya
Sunneta. Iz navedenih citata možemo uočiti da je Sunnet
,r
neprikosnoveni izvor islama i da nije ispravno slijediti bilo
čije stavove i mišljenja ako se kose sa riječima ili cljelom
Allahovog Poslanika M. Islamski učenjaci su tumačili
Kur'an i Sunnet na osnovu raspoloživih argumenata. Nisu
slijepo slijedili mišljenja svojih prethodnika, naročito ako
se radi o pitanjima za koja ne postoje kategorički dokazi.
Bili su daleko od svih vrsta slijepe pristrasnosti. Nisu
odstupali od Sunneta kada se potvrdi ryegova
vjerodostojnost, znajući da mišljenja učery~ ne mogu
zamijeniti objavu.
Jednoga dana imam Šafija je spomenuo hadis i
potvrdio njegovu vjerodostojnost. Jedan od prisutnih ga
upita da li prihvata rad po dotičnom hadisu?. Imam
Šafija se naljuti i reče: "Smatraš li me kršćaninom?!, ili si
me možda vidio u crkvi?! Da li sam to sebe opasao
zunarom?! Prenosim hadis, a da ne prihvatim rad po
njemu?f"I2 Poznati tabiin Mudžahid b. Džebr je rekao: "Od
svakog se prihvata i odbija osim riječi Poslanika ~. " 13
12 U ovome kontekstu navodi je sr.guti u Mf/lalud-dženne_ str. (16).
Smisao ove predaje bilježi Ebu-Nuajm u El-hi/ije_ (9/1 06) i u Zikru
ahban' A.sbehan, (1!174), sa r.ljerodostojnim lancem prenosilaca.
13 Ebu-Nuajm u El-h/lije_ (3!300), Hatib u El-fele/hu vel-mute(ekklh,
(11441) i Bejheki u El-medha/1.1, (1!107), sa r.ljerodostojnim lancem
prenosilaca. Ove riječi se također pripisr.gu lbn-Abbasu i imamu
Maliku..
r------------~-------------------~
Đžuma-namaz pravni (fif<lisfdJpropisi
Abdullah b. el-Mubarek prenosi da je imam Ebu-Hanife
kazao: "Kada Poslanik M nešto kaže to je neprikosnoveno.
Kada kažu ashabi možemo birati između njihovih
mišljenja. Što se tiče tabiina diskutovaćemo o njihovim
stavovima. "14 Veliki hadiski autoritet Ebu-Bekr b. Huzeyme
je rekao: "Ničije se riječi ne mogu usporediti sa riječima
Poslanika· ai ako su qjerodostojno prenesene. " 15 Identično
ovome kazao je Omer b. Abdul-Aziz.I6
Vidimo da su naši prethodnici smatrali Sunnet
osnovom koja sudi među ljudima.I7 Niko od ryih nije
14 Jbn-Abdul-Berr u El-mu.nteka, str. (145) sa dobrim lancem
prenosilaca. Uzeto iz Mtflahul-dženne_ str. (92) i (104) (iz fusnote).
Ovu pred;yu je također zabilježio imam Bejheki u E/-medha/1.1,
(J /111).
IS Beyheki u El-merfhalu. (11106), Hatib u El-jek/hu vel-mute(elddh,
(1/536) i Kajseri u Tez/clretul-huf!az, (21728) sa ispravnim lancem
prenosilaca.
I6 Darimi, (432), Adžurri u Eš-šeriah, (1!182), Ibn-Nasr Mervezi u Es-
sunne_ (96), Jbn-Battah u El-ibane_ (1160), Herevi u Zemmul-/celaml
ve ehlilu; (3112) i (5/27) Hatib u El-fele/hu vel-mutefe/ddh, (1!508)
sa dobrim lancem prenosilaca.
17 Poznati tabiin Jbn-Šihab ez-Zuhri je rekao: "Naši učeni prethodnici
su govorili da je držarye za Sunnet spas." Darimi, (96), Lalikai u
Šemu usu/ll-lat/kad, (1/15) i (1193 -94), Ebu-NIJ4jm u El-h/life,
(3/369), lbn-Battah u El-ibane_ (1!83), Beyheki u El-med/zalu_
(1/454), sa r.ljerodostojnim lancem prenosilaca. Muhammed b. Sirin,
također tabiin, kazao je: "Smatrali su (ashabi i tabiini) da su na
pravom putu sve dok se drže Sunneta." Lalikai u .šemu usu/il-
lati/cad, (1/86), Darimi, (141), Adžurri u Eš-šeriah, (1!132) i Ibn-
r
-------~-------~------~
 '[)žurna-namaz pravni (fif<fi.sf;i)propisi
,
r
/(JJr'anom
Đžuma-namaz pravni {fifclisfć;Jpropisi

i Sunnetom uzmite ga, u protivnom

obavezivao na slijeđerife nekoga od islamskih učenjaka
. . . ostaVL e.
ponaosob, j er nepogaešwost u VJen pnpada samo
poslanicima, dok učenjaci mogu pogriješiti u interpretiraJ?ju
vjersko-pravnih pita,Ya, bez obzira na stepen nj ihove
znanosti. Najistaknutije islamske ličnosti i osnivači velikih
pravnih škola nisu dozvolili da ih neko slijepo slijedi ili
preferira ,Yihova mišlje,Ya nad hadisima Poslanika ~.
Imam Ebu-Hanife je rekao: "Kada se ispostavi
cyerodostojnost hadisa to je moje mišljenje. "18 Isto ovo se
prenosi od Ebu-Sevra. 19
Imam Malik je kazao: "Ja sam čocyek pogodim i
pogriješim . Kada vidite da se moje mišljenje podudara sa
,
ga
't "2 o
.. . " ..
Od imama ŠafiJe se prenose naredne LZreke: 'Nye
dozvoljeno učenjaku da ostavi riječi Poslanika ~ zbog
nečijeg m išlje,Ya. "21 "Ako vidite u mojim knjigama što se
kosi sa Sunnetom Poslanika ai, uzmite ~unnet a os~vite
moje m išlje,Ye. "22 "Ako vam spomenem LSpravan hadLS pa
ostavim rad po njemu, znajte da sam izgubio razum. "23
"Muslimani su složni da nije dozvoljeno ostaviti
vjerodostoj an Sunnet zbog nečijeg mišljenja. "24 "Odričem
se svojih mišljenja koja nisu u skladu sa Sunnetom
Poslanika :fi i slijedim hadise. "25

Battah u El-ibane. (1199), sa Lljerodostojnim lancem prenosilaca.
Ebu-Alije, tabiin, oporućio je: "Dobro se prihvatite Sunneta
Poslanika ;ii i prakse ,Yegovih ashaba." Abdur-Rezzak u El-
musannejil, (11/367), lbn-Veddah u El-bkla, (80), Adžurri u Eš-
šeriah, (11124), Lalikai u .Šerhu 1./Sulfl-iatikad, (1158), lbn-Battah u
El-ibane, (1/ 77) i (1191-92), Ibn-Adi u El-kamilu, (3/163), Ibn-Nasr u
Es-sunne. (26), Ebu-Nuajm u El-hi/if'e, (21218), sa Lljerodostojnim
lancem prenosilaca. U ovome smislu se navode broj ne druge
predaje od ashaba i tabiina, a mogu se vicijeti u prethodno
navedenim cijelima.
18 Vicijeti: Hašfjetu lbni-Abidin, (1/385). Imam lbn-Abidin ove rijeći
pripist.Ye imamima ćetiri pravne ~kole. Vicijeti, također: Sifetu
salatin-/Yeb!!J, str. (46-48) od ~c:jha Albanija.
19 Vicijeti: S!fe!u ea/amln-nube/a, (1 0/35) od imama Zehebija.
r------------~------------~
~ Vicijeti: Mevahibul-dželi/, (3140), El-ilzlcam, (61244) od lbn-Hazma,
lalamu!-muvekkti'n, (1175) od lbn-Kajjima.
21 Vicijeti: El-umm, (71260) od imama ša{ye i Hilfjetul-ev/ifa, (9/107).
22 Beyheki u El-medhalu, (1!205) i Hatib u El-fekilzu vel-mlllefekkih,
(1/389) sa ispravnim lancem prenosilaca. Vicijeti, također: El-
medžmllil, (1/136), Mell8!zibul-dželi!, (1/400), Avnul-mabud, (21323),
Serlzuz-Zurlczuu; (11407), Tuhfetul-ahvezi, (11456), Sl/bu/us-selam,
(4/38), ffešjl.IZ-ZtmlUl, (1/826).
23
&:jheki u El-medhalu, (1 /205) i Hatib u El-fekilzu vel-mlllefekkih,
(1/389) sa također ispravnim lancem prenosilaca.
24
Vicijeti: lalamul-muvekkiln, (117).
25
Ebu-Nwym u El-hi/fie. (91107) . Vicijeti, također: !alamul-muuekkiin,
(2/285).
r
----------~--------
 'Džuma-namaz pravni (fif<fisfj}propisi
Imam Aluned je govorio: "Ne slijedite mene, '
Malika, niti Šaftju, niti Evzaia, niti Sevrija, već uzmite
odakle su oni uzeli. "26
Imam lbn-Hazm, osnivač bukvalističke pravne škole,
govoreći o jednom slabom hadisu, kaže: "Da je ispravan
rado bih ga prihvatio i ne bih ga ostavio zbog nekakvih
drugih mišljef!ia. •'2? Na drugom mjestu lbn-Hazm je rekao:
"Što se nas tiče, ničije riječi nisu (kategoričan) dokaz
osim riječi Allahovog Poslanika fi. Da ima ispravna
predi:ya od 'ljerocyesnika fi, po ovom pitanju, prihvatili
bismo je i zadovoljili se time. "28
Dakle ovo su stavovi osnivača pet danas postojećih
pravnih škola ehlus-sunnetskih provenijencija. Svi su
zabranjivali da ih neko slijepo slijedi, naročito ako f!iihovi
stavovi nisu u potpunoj skladnosti sa Kur'anom ili
Sunnetom. Iz navedenih citata također vidimo,
neosnovanost ucyerenja onih koji smatraju da će islamski
učef!iaci zagovarati kod Uzvišenog Allaha za svoje
sljedbenike zbog eventualnih propusta koje počine slijedeći
njihova mišljenja, iako su znali da su oprečna Kur'anu ili
Sunnetu.
26 Felani, (113). Uzeto iz Sijelu sa/atin-!Yebij; str. (53). Vicfjeti, takoder:
/alamul-muuekkiin, (21201) i El-/r:avlul-mujid, (1/61) od imama
Ševka.nija.
27 Vicfjeti: El-mu/za/la, (l 0/408) od lbn-Hazma .
28 Vicfjeti: Ibid, (5/75).
r------------~------------,
'Džuma-nama.z pravni (fi/<fis{d} propisi
r Sue poqjele medu muslimanima imaju negativan
odraz na njihove međusobne odnose, naročito one cyerske
0 čijoj stvarnosti scyedoči vrijeme u kome živimo, što se,
da}cako, kosi sa konvergencijom koju je uspostavio islam
medu cyernicima. Ponekad se ove divergencije pravdaju
ha.disom čije porijeklo nije poznato vrhunskim hadiskim
ekspertima. U njemu stoji da je Poslanik ~ kazao:
"Razilaže!Jie .Je milost mqjim sgedbenicima. "29 Nakon što
je spomenuo smisao citiranog hadisa imam lbn-Hazm,
kaže: "Ovo su ništavne i bezvrijedne riječi. Ako je
razilaženje milost, onda su sloga i jedinstvo, gf!iev i
gorčina. "30 Negirajući ispravnost ovoga hadisa imam Es-
Subki kaže: "Ova predć!ia nije poznata hadiskim
stručf!iacima. Ne poznajem f!ien cyerodostojan lanac
prenosilaca, niti faličan, niti apokrifan. "31 Navode se i
drugi apokrifni hadisi koji podržavaju razilažef!ia kao:
"Alla/z neće kažiJiaoati !;ude zbog .Jednog q'e/skog propisa
o..tv koga se spore." "Razilaže!JI'e među aslzabima .J'e
29
Viqjeti: E/-lealiul-mensure_ str. (38) od imama Zerkešija, Ed-durerol-
mlUllesire_ str. (59) od imama Stgutjja, Kešfol-lulfa, (J /66) od
imama Adtlunija, El-esrarol-melji.J.a, str. (J 08) od imama Alija
Karija, Esnel-metalib, str. (52) od imama Beyrutija. šejh Albani ovaj
hadis smatra apokri{nim. Viqjeti: Es-sllsiletud-daife- (1176-78) i
Dćlifo!-džamtit, str. (34).
30
Viqjeti: El-ihkam, {5/61) od lbn-Hazma.
31
Viqjeti: Ff!idul-lr:adir, (1/212) od imama Menavija.
r
---------~-------------,
 Đžuma·nama.z pravni (fi!<lisfj}propisi
~as-t prema vama." "Mqji ashabi Sl/
nebu_ koga god s/fjedili od lJ!ih bićete na uputi "32
kao zufiezde'
Molim Uzvišenog Allaha da ,_gedini muslimane, da ih
okupi oko Kur'ana i Sunneta, da ih sačuva svega što ih
razjedinjaua, odazivajući se riječima Uzvišenog Allaha: "/
pokoravajte se Allahu i Poslaniku Njegovu, i ne sporite
se, pa da u raskol odete, i duhom svojim klonete?3 U
drugom ojetu Allah ~ kaže: 'Vaša je cyera jedna cyera, a
Ja sam vaš Gospodar, pa samo Mene obožauojte:'34 Kada
je Allahov Poslanik ~ poslao Muaza i Ebu-Musaa kao
izaslanike u Jemen, rekao im je: "0/a/cšavqjte a ne
otežaoa_jt~ obradl!Jle !Jude i ne odiJfji!Jle ihJ budite
Jedinstveni i ne razilaztle se. "35
.9lutor
12. rama.zan.1423. got! po !fl
19. novem6ar 2002. got!
.9lmman - Jorian
32 Vicljeti: MLJSnedul-fudelJS, (4!160) odimama D~lemija, Fljjdul-kadir,
(1/212), Ed-durerul-muntesire, str. (59), El-esrarul-mer(ua, str. (372),
Kešfo/-hafa, (2!504), Esnel-metalib, str. (52) i Es-silsiletud-dBife,
(1!78-79).
33 Prijevod znače,.Ya Kur'ana, El-Enfal, (46).
34 Prijevod znače,.Ya Kur'ana, El-Enbija, (92).
35 Buhari, (3038), Muslim, (J 733).
r------------~------------~
Đžuma·nama.z pravni (:fifJiskiJ propisi
r Korištene metode pri pisanju ovoga djela
Da bi odredeno eljelo imalo svoju vrijednost treba biti
konstituirano po odredenim uzusima koje uspostavljaju
kompetentni stručnjaci u određenoj oblasti. Tako pisaryem
ovog eljela korištene su odredene metode koje su, dakako,
služile islamskim učeryacima u ryihovom tragaryu za
istinom. Možemo ih svrstati u naredne skupine:
Prvo: Navedeni su kur'anski i hadiski šerijatsko-pravni
dokazi sa stepenom ispravnosti hadisa, služeći se
ocjenama eminentnih hadiskih stručnjaka. Kao argumenti
korišteni su izričito cyerodostojni (sahih) i dobri (hasen)
hadisi.
Drugo: Posebna paznJa posveGena je konsenzusu
islamskih učenjaka, jer je on, također, verifikovani i
legitimni cyerski izvor kod učenjaka ehlus-sunnetskih
pravnih usmjerenja.
Treće: Zbog opće koristi bilo je neophodno pojasniti
neke propise koji su manje poznati ili zanemareni
upozoriti na neke propuste koji se čine petkom.
Četvrto: U nekim situacijama zbog upozorerya ali ne
kao dokaz spomenuta su neka IJ,ecyerodostojna predanja
koja uzrokt.Yu pogrešno shvatanje i krivo praktikovanje
Vjerskih propisa.
r
-------~------------~
 'Diuma-namaz pravni (fifcfi.skiJpropisi 'Diuma-namaz pravni (fi!cfi.sfdJpropisi

r Peto: Korišteno je više različitih izdanja jednog

djela ovisno o dostupnoj štampi npr: EL-istizkar, imama
/bn-Abdul-Berra; Bedaeus-sanaia, imama Kasanija; EL-
is' ~njaka, učinivši im nepravdu, kako tvrdi imam Eš-šat'
u djelu "EL-muvafakat," (31131-132). Prema tome, odabrana
mišlje,Ya nisu neprikosnovena tako da nikoga ne
medžmua, imama Nevevija; Fethul-bari, haftza Askalanija; obavezlijemo da ih slijedi.
EL-mugni, imama lbn-Kudame; Medžmuatul-fetava, šfjhul-
Deveto: Na kraju ovoga djela navedena je
islama lbn-TE;jmijje.
bibliografija s imenom autora, godinom njegove smrti,
Šesto: Kod izričito spornih pitanja među islamskim mjestom i godinom izdanja, ako su poznati. Izvori su
pravnicima navedeni su argumenti dviju strana, potom su poredani po abecednom redoslijedu.
komentarisani, po našem mišljenju, slabiji od ,Yih.
Deseto: Jedino je govor Uzvišenog Allaha
Sedmo: Ovom prilikom nužno je istaći neka stara neprikosnovena istina, dok su riječi i djela ljudi bliže ili
djela kao primarne izvore koji su bili od posebnog dalje od nje. Prema tome, ovo skromno djelo nije osim
značaja, kao što su: EL-evsat, Et-temhid, EL-medžmua jedan u nizu brojnih pokušqja kreacije islamske misli, koja
šerhul-muhezzeb, Hulasatul-ahkam, EL-minhadžu šerhu bi podsjetila našu populaciju ispravanom načinu
sahihi Muslimin b. el-Hadždžadž, Medžmeuz-zevaid, praktikovanja cyerskih propisa, koji je, dakako, prisutan
Medžmuatul-fetava, Sunnetul-džumua, Zadul-mead, Fethul- nekoliko stoljeća na Balkanu.
bari, Et-telhisul-habir, NE;jlul-evtar, Tuhfetul-ahvezi.

Od savremenih djela posebnu paž,Yu zaslužtiju: Eš-

šerhul-mumtia, Es-silsiletus-sahiha, Sahihul-džamia, frvaul-
galil, El-kavlul-mubin, El-munteka min ehadisil-džumua,
Tenkihul-kelam.

Osmo: Djelo nije naklonjena mišljenju jedne pravne

škole, već je slobodoumno, shodno argumentima, odabiran
prioritetniji stav. Time je dato svim islamskim učenjacima
pravo koje zaslužuju, ne preferirajući nijednog od njih nad
drugima. U suprotnom, uskratilo bi se pravo dijelu

r-------------~--------- r-------------~------------~
 Đžuma-namaz pravni ({i!cfts/ći)propisi
Odlike petka i e/žurne-namaza
,r
Uzvišeni Allah je odlikovao petak i džumu-namaz
posebnim svojstvima, preferirajući time ovqj dan nad
drugim danima i džumu nad drugim namazima. Shodno
hadisima koji govore o vrlinama petka i džume ove
odlike možemo svrstati u sljedeće skupine:
J. Džuma do džume briše (manje) poči,Yene grijehe
izmedu ,Yih
Ebu-Hurejre prenosi da je Allahov Poslanik ii rekao:
"Ko se abdesti upotptuyal.Jqfući soo.J abdest potom ode na
džLIITlLL" te bude paž/Jii.Jo sll/Šao i šutio biće mu oprošteno
što počini do naredne džLIITle. "36 U dugom hadisu stoji:
"Pet dnevnih namaza i džuma do džLIITle brišu sue što .Je
man.Je od oelild/z grjjelza. "37
2. Petak je najbolji izmedu ostalih dana
Ebu-Hurejre prenosi da je \(jerovjesnik ~ kazao:
"/Yqjbofji dan 1.1 kome .Je granulo StuZce .Je petak. {/ !Jiemu
.Je stvoren AdemJ 1.1 !Jfemu .Je uoeden i izveden iz
36 Muslim, (867), Ebu-Dauud, (1050), Tinnizi, (498), lbn-Madie, (1099),
lbn-Huzeyme, (31130-131), Asbehani u Et-teylbu vet-terhib, (1!509).
37 Muslim, (233), Tinnizi, (214), Ahmed, (21400), lbn-Huzeyme, (3/158),
lbn-Hibban, (1733), Bejheki, (10/187), Ebu-Jala, (6486), Ebu-Auuane,
(2!20).
r------------~------------~
Đžuma-namaz pravni ({i!cfts/ći) propisi
DžennetaJ a Sud!yl dan neće
nastupiti osim u petak. "38 U
predaji Ebu-Lubabe se navodi da je Poslanik :i kazao:
"Petak .Je poglavar svi/z dana. "39
Šejhul-islam lbn-Tejmijje kaže: "Najbolji dan u sedmici
je petak po konsenzusu islamskih učenjaka, a najbolji dan
u godini je Kurban-bqjram. "40
3. Petkom ima čas u kome se uslišava dova
U vezi s ovim momentom Ebu-Hurejre nam prenosi
sljedeće Poslanikove :i riječi: "{.! IJjemu (u petku) ima čas
1.1 kome mliSiiman ako zamoli svoga {.fzvišenog Gospodara
za nešto daće mu to. "41
4. Odlazak na džumu nagradt.Ye se Džennetom
Ebu-Seid el-Hudri je čuo Poslanika ~ kada je rekao:
"Ko lffadi (sljedećih) pet stvari u .Jednom danu Alla/z će
ga upisati među dženetlfje· ko po.geti bolesnika~
38
Muslim, (854), Ebu-Davud, (1046), Tinnizi, (488), Abdullah b.
Mmed u Es-sunne, (520), Hakim, (21544), Teyalisi, (2331) prvi dio
hadisa.
39
lbn-Madže, (1093), Ahmed, (31430). Imam Busiri i šeyh Albani su
lanac prenosilaca ove predeye ocijenili dobrim. Vicjjeti: Ez-zeoaid_
(1/129) i El-miška/z, (11430).
40
Vicjjeti: Medžmuatul-/etava, (25/288).
41
Buhari, (935), Muslim, (852).
r
-----------~--------------~
 Đžuma-namaz pravni {fi!/J.5fctJ propisi
prisustvqje dženazt; postt; ode na džumu i ko oslobodi
roba."42
,r
5. Svaki korak do džume-namaza vredmge se kao cijela
učinjena u jednoj godini
Evs es-Sekafi prenosi da je \(jer01.zjesnik ~ rekao: "Ko
opere svoju glavu i okupa se petkom.. potom porani na
džumu-namaz idući pješice_ ne koristeći prffetJOzno
sredstvo, zattin se približi imamu i paž/Ji'vo slli.Ša, imaće
nagradu za svaki učiry'eni korak godinu dana posta i
namaza."43
Imam Ali el-Kari, navodeći riječi nekih učenjaka kaže:
"Ne poznajemo vjerodostojnog hadisa koji objedinjuje (za
neko učinjeno cijelo) ovakve nagrade. "44
6. Ko umre petkom ili uoči petka biće sačuvan kaburskih
iskušef1ia
42 Jbn-Hibban, (2771), Ebu-Jala, (1044). Imam Heysemi u El-medfmea,
(21382) tvrdi da su prenosioci oue predaje pouzdani. Šeyh A/bani je
smatra dobrom. Vicfjeti: Salzihut-tergfb, (1!288).
43 Nesai, (1380), Tirmizi, (496), Ebu-Davud, (345 i 346), lbn-Madže,
(1096), lbn-Huzeyme, (3/132), Jbn-Hibban, (2781), Ahmed, (4!104),
Asbehani u Et-tergibu vet-ter!Jib, (1/499-500), Hakim, (1/282). Imam
Hakim i Busiri su ga ocijenili cgerodostojnim. Vicfjeti: lthajiJI-
haJeretil-me!Jere, {3/11). Imam Tirmizi, Nevevi i šeyh A/bani ga
smatraju dobrim. Vidjeti: El-medžmua, (4/542), Hulasatul-a!Jkam,
(21775) i Salunu Sl.LI1enit-Ttrmizi, (1!281).
44 Vicfjeti: M!rkatul-mesabJ'!J, (31437) od Alija Karija.
r--------------~----------------,
Đžuma-namaz pravni {fifćfrsfći) propisi
Potvrda ovome je predaja Abdullaha b. Amra u kojoj
se spomuye da je Poslanik ~ kazao: "Svaki musliman
koji li/Tlf"e petkom ili uoči petka biće sačliiJan kabwsldlz
iskl.IŠerya. "45
7. Stepen vjernika na Sudf1iem danu ovisi o vremenu
njegovog odlaska na džumu
Abdullah b. Mesud kaže da je Allahov Poslanik ~
rekao: "yi.Jdi će na Sud!J!em danu biti u AllalzotJOj blizini
shodno IJ!i!zotJOm odlasku na džume. Prvo kq;i' porani,.
potom naredm; potom naredni "46
45 Tirmizi, (1074), Ahmed, (2!169), Asbehani u Et-tergibu vet-ter/J/b,
(11504). Šejh A/bani ga je ocijenio dobrim. Imam Mubarekfuri je,
također, ukazao na pojačavar)je ovoga hadisa u Tu!Jfetul-ahvezJ;
(4/136).
46 lbn-Madže, (l 103), Taberani u El-kebiru, (10!78) i lbn-Ebi-Asim u
Es-stu1/Ze, (633), Ukajli u Ed-dua(a, (4/204) i Beyheki u Eš-Šuab/4
(3199). Imam Munziri i Busiri ovu precJ4iu smatraju dobrom. Vicfjeti:
DaijiLt-tegfb, (11227) i Misbahuz-zudžadže, (1!364). lbn-fVWim je
ouom predajom dokazivao vrijednost ranog odlaska na džumu-
namaz. Vicfjeti: Zadu/-mead (1/311). Dobrom ju je ocijenio dr.
Basim el-Dževabire u svojim opaskama na Es-sunne, (1/425) od
Ibn-Ebi-Asima. Medutim imam Ebu-Hatim er-Razi, Darekutni,
Ibrahim Hasini i šeyh Albani su prigovorili ouoj predaji. Vicfjeti: /le/u
lbm~Eb,~Hatim, (11211), !le/u Darekutni, (5!138), El-btfianu vet-tarif;
(2/46), Es-silsiletud-daife- (6/329-331), Temamul-minne, str. (325-
326) i Daijus-sl.LI1en, str. (85). U biografiji Mamera b. Rašida el-
Ezdija, koji slovi kao pouzdan prenosilac, istoričari navode mahane
hadisa koje prenosi od El-Eameša, a citirani hadis pripada ovoj
skupini. Vicfjeti: Takribut-tehzib, (21271).
r--------------------~-------------------,
 Đžuma-namaz pravni (fi!c.fiski)
8. U petku je najbolji namaz
Allahov Poslanik ~ je kazao: "!Yqjodabran!Ji namaz
propisi
,r
kod Allaha je sabah-namaz petkom ll džematll. ''47
Džuma-namaz i petak imaju brojf).e druge specifičnosti
kojima se odlikLfiu nad drugim namazima i danima. 48
Džuma-namaz je obligatna. obaveza
Na obavezu džume-namaza jasno ukaztgu Kur'an,
Sunnet i konsenzus muslimana.
47 Ebu-Nuajm u E/-lzi/fje, (71243-244), Taberani u El-kebiru, (I/156) i u
El-evsatu, (I /65) i Bezzar, (El-Kešf 1/298). Š~h Albani u Es-sa/zi/ul,
(4/91-93), ga je ocijenio vjerodostojnim. Međutim drugi islamski
učeryaci su prigovorili ovome hadisu. Viqjeti: El-džamiu ji e!zadisil-
ibadat (2!128) od Abdus-Selama Alluša.
48 Š~hul-islam lbn-Kajjim je spomenuo trideset i tri odlike džume-
namaza i petka. Vicfjeti: Zadul-mead, (11282-326). Imam Stifuti ima
posebno cfjelo u kome je sabrao odlike petka i džume-namaza,
koje su dostigle stotinu odlika. Međutim, veliki dio ovih hadisa
nije utemeljen u !llerodostojnom Sunnetu. Djelo je štampano dua
puta. Prvi put pod imenom El-lematu ji hasaisi jevmil-džumua, a
drugi put pod imenom, Hasa1su jevmil-džumua. Vicfjeti, također:
Bezlul-medžlzud, (6/4).
r-------------~---------
Uzvišeni Allah je rekao: "O cyernici, kada se petkPm
na namaz pozovete, kupoprodaju ostavite k namazu
pohrlite, to vam je bolje neka znate:'49
Upozoravajućimuslimane od ostavljanja džume
VjerOLzjesnik ~ je kazao: "lli će svflet prestati napliStati
džlffTZll-namaz ili će Allah !Jiihova srca zapečatiti i
nemamim ih liČinitt: ,,so
Ebu-Musa prenosi da je Vjerovjesnik fi kazao:
"Svakom mliSiimanll je stroga obaveza da klarya džLUTZll-
namaz ll džematll osim četuedce· roba, žene, malodobnika
i bolesni/ea. "51
U predaji Hafse stoji: "DžLUTZa je obavezna svakom
puno!fetnikll. "52 Islamski učenjaci su suglasni na obavezi
49 Prijevod značenja Kur'ana, El-Džumua (9).
50 Muslim, (865), Nesai, (1369), lbn-Madže, (801), Ahmed, (11239),
Tcyalisi, (2735).
51
Ebu-Dauud, (1067), B~heki, (31173), Darekutni, (1561) i Hakim,
(1/288). Imam Hakim, Zehebi i Neueui ga smatraju vjerodostojnim.
Viqjeti: E/-medžmua, (4!483) i Hu/asatul-a!zkam, (21757). Imam
B~heki u Es-sun.enus-sugra, (1/210) je ukazao na njegovo
pojačauarye. Međutim, neki učeryaci nisu prihvatili ovu predaju.
Nesai, (1370), Ebu-Davud, (342), Jbn-Huz~me, (3/110). Imam Neveui
52
kale da ova predaja ispuryaua Muslimove kriterije. Vicfjeti: El-
medžmua, (4/483) i Hulasatul-ahkam, (21758). Šejh Albani je
smatra ujerodostojnom. Viqjeti: Salziluis-Sun.enin-!Yes.:u; (1/443).
r
----------~--------
r Đžuma-= pravni (fij:.li.stg)propisi ~ r_
džume-namaza53 i da onaj ko porekne ,Yenu obavezu~
izlazi iz okvira islama (smatra se otpadnikom od vjere). 54
Ukoliko ipak ne porekne obavezu džume-namaza, ali je
ne obavlja, .ta~v !e veliki gr~~ni~, od . kog~ se ~e
prihvata svjedocenJe, po mLSljeryu svih LSlamskzh
.., . ~~~ 55
ucenJan..a..
Posljedice neopravdanog ostavlja,Ya džume-
namaza
Allah ~ je u Svojoj Plemenitoj Knjizi naredio
obavljanje džume-namaza, kao i Poslanik ~ u brojnim
hadisima. Stoga, ostavljanje ovoga obreda spada među
nćYveće grijehe, za koje Uzvišeni Allah žestoko kaž,Yava.
U hadisu Ebu-Džada prenosi se da je Vjerovjesnik ~
kazao: "/(o ostavi dZlUTlu-namaz tri puta, bez opravdanog
53 Vicljeti: Et-temhid, (10/277-278), El-ic/žma, str. (44), El-eosat, (4!29J),
Aridatul-alwezt; (21286), Bedael.IS-sanaia, (11577), El-medžmua,
(4!363), El-mugni_ (31158-J59), Medžmuatul-fetava, (11/6J5) i
(2J/339), Zadul-mead, (1/283) i (1!30J), Hašij'etu lbni-Abfdin,
(2/J45), Ftldzl.IS-SlU117e, (11228), Hqjrui-Ejjjamt; str, (15).
54 Vicljeti: Bedael.IS-sanaia, (J /577) i Es-salatu ve hukmu tari/eliza, str.
(16- J 7) od lbn-Kajjima.
55 Vicljeti: El-istizkar, 2/322 i Mevahibul-dželi/, 2/168.
r-------------~---------
Đžuma-namaz pravni (fij:.li.stg)propisi ,
r.utoga, Allah će zapećatili !]jego/10 sn:e. "56 U hadiskim
zbirkama Jbn-Huzeyme i Jbn-Hibbana stoji da je Poslanik
~ rekao: "/(o ostavi tri džlUTle bez opravdanog razloga on
je licemjer. •67
.., . . . . " .
Jbn-Mesud kaže da Je \ljerot.yesmk ~ kazao: 'fftto
.., .
sanz narediti nekome da predvodi c!Zema~ a .Ja da odem
popa/iti kuće onih kq;l ne dolaze na džlUTlu-namaz. "58
Džabir b. Abdullah prenosi da je Poslanik ti rekao:
"Ko qje11fie u Sud!J!i dan neka dolazi na džlUTlu-namaz. "59
.56Nesai, (1368), Ebu-Davud, (1052), Tirmizi, (500), lbn-Madže, (J J35),
Hakim, (1/280), lbn-Huz~me, (31176), lbn-Hibban, (7126), Mmed,
(31424), Begavi, (1048), Tcyalisi, (2435), Meroezi u El-džwnua, (62),
Bejheki u Es-sl.U1enLJS-sugra, (11207), Dulabi u El-kuna, (158),
Asbehani u Et-tergibu vet-terlzfb, (J /5 J7). Imam Tirmizi, Begavi,
Nevevi, Busiri, H~semi i Askalani ovaj hadis smatraju dobrim.
Darekutni, Hakim, Jbn-Seken, Jbn-Munzir, Zehebi i lbn-Ebil-Aiz su
ga ocijenili r.ljerodostojnim. Vidjeti: Ibid, Et-tellzis, (2/562-563),
Hulasatul-alzfcam, (21758), Misbalzl!Z-zudžadže, (l l J35), .Šerhul-
akidetit-Talziwiife, (21773) i El-medžmea, (2/J92).
57
lbn-Huz~me, (3/J76) i Jbn-Hibban, (El-meoarid 2/275-276). Šejh
Al.bani ga je ocijenio vjerodostojnim. Vicljeti opaske Albanija na
Sahi!zu lbni-Hl!Z'!fme, (31176), Salzihul-džamia, (211058), Salzilzut-
letgib, (11451) i Sa/zi/zu mevaJkfiz-zaman, (11265).
58
Muslim, (652), Hakim, (1/292), Tajalisi, (3J6).
B~heki, (3/J84), Darekutni, (1560). Abdul-Hakk, lbn-Kattan i lbn-
59
Mulekkin su je ocijenili slabom. Vicljeti: Hulasatttl-bedril-mt.U1ti;
0/2J 7). Ova predaja iako ima dvije mahane u svome lancu
r
-----------~---------
 Đtuma-namaz pravni (fifcftski) propisi Đtuma-namaz pravni ({i{(ftsfd) propisi
~r-
OV<!je možemo ponoviti hadis Ebu-Hurf!ire u Irom.' Ko nije obavezan k/a,.Yati dtwnu-namaz
Poslanik ti kaže: "lli će sviJet prestati napliStati džumu.
nam~ ili će Allah ryiJzova srca zapečatiti i nemamim ih
učiniti: "60
Prethodno smo spomenuli t.ljerodostojnu predaju u
Ibn-Abbas ~ kaže: "Ko ostavi tri džume uzastopno, kojoj se navodi da je Poslanik ti kazao: "Soakom
tqj je napustio svoj islam. •'61 muslimanu .Je stroga dliŽnost klaryati džtunu-namaz u
džematu osim četvedce· robaJ žen~ malodobnika i
Dakle, vidimo da je ostavljaf!ie džume-namaza, bez
bolesnika. •'6J
opravdanog razloga, postupak koji ima negativne
posljedice na ovome i budućem svijetu. To je, ustvari, Prema tome, ove četiri skupine nisu dužne klanjati
veliki grijeh (fiskun) koji može počinioca učiniti džumu-namaz, dok je to ostalim muslimanima obligatna
licemjerom, što je očita propast. 62 dužnost, osim uz t.ljerski adekvatan razlog. 64

Kada se zadese džuma i bajram-namaz u istom

danu

prenosilaca, imam Beyheki navodi druge verzije koje je pojačavaju.

Pored prethodno spomenutih skupina, džumu nije
To potvrdl4e i imam Nevevi u El-medžmua, (4/483-484).
obavezan klaf!iati onaj ko klanja petkom bajram namaz.
60 Muslim, (865), Nesai, (1369), lbn-Madže, (801), Mmed, (1!239),
Tajalisi, (2735), Asbehani u El-le!!Jibu_ (1/518).
61 Ebu-Jala, (2712), Abdur-Rezzak, (5169). HafiZ Heysemi i Askalani
tvrde da su prenosioci ove predaje pouzdani. Vic:!jeti: El-medlmeo, 63
S obzirom na svoju ispravnost ovaj hadis ispunjava Buharijine i
(21423) i Et-te/his_ (21563). HafiZ Munziri, Busiri i šeyh A/bani je
Muslimove kriterije. Vic!Jeti: El-medlmua, (4/483) i Hulasatul-ćihkam,
smatraju vjerodostojnom. Vic!Jeti: /tlzafol-lza.Jeretil-mehere, (3123) i
(2/757).
Sahilu.Jt-tetglb, (l /308-309). 64
Vic!Jeti: El-elJSat; (4118-21), Es-suneneu/-kubra, (31184), El-idlma, str.
62 Imam Zehebi je ostavljanje džume svrstao medu velike grijehe, pod
(44) od Ibn-Munzlra, El-istizlr:Br, (2/289), Bid!yetul-mudltehid
rednim brojem sedamdeset pet. Vic:!jeti: El-kebai;; str. (208).
(2/327), El-mug ni, (31217), .Šerhuz-Zurkani, (11315)

r _______,
---------~-------------,
~

r
-------~----- '
 Đžuma- namaz pravni (fif<nsfciJ propisi
~ rr
Muavya b. Ebi-Sufjan je pitao Zeyda b. Erkama da li
je kla,Yao sa Poslanikom ~ u dtmu kada se spoje dua.
bajrama. 65 Rekao je: "Da, klanjao sam." Potom ga upita.:
"Šta je Poslanik ti činio?" Odgovorio je: "Klaf!iao je
bajram i učinio olakšicu u pogledu džume, ali ko želi
može je klanjati. •'66
U drugoj predaji od Ebu-Hureyre se navodi da j e
Poslanik ~ rekao: "U ouome danu spq;ila su se dva
bć!framaJ· ko ne želi nije obavezan kla!Jjati džumu-namaz,
a mi ćemo .J~ inša-AIIalz, klaryati "67
65 7]. bajram i džuma, jer se džuma smatra sedmičnim bajramom
muslimana.
66 Ebu-Davud, (1070), Nesai, (1590), lbn-Madže, (1 326), Jbn-Huzejme,
(21359), Hakim, (1!228). lbn-Medini, lbn-Huzeyme, Ha.kim, Zehebi,
Sanani i Albani ovć!i hadis smatraju cyerodostojnim. Vidjeti: Et-
telhisul-llabir, (2!621), Bulugul-meram, str. (85), Subuii.IS-selam,
(2/645) i Temamul-minne, str. (344). Imam Nevevi ga je ocijenio
dobrim u El-medžmua, (4/492) i Hulasatul-ahkam, (2/816). Vidjeti,
također: Bezlul-medžhud, (6/45).
67 Ebu-Davud, (1073), lbn-Madle, (1327), Hakim, (2!288-289), Jbn-
Džarud, (302), Bejheki, (3!318), lbn-Abdul-Berr u Et-temhidu,
(10!272). Hakim, Busiri, Zehebi i A/bani ovu predaju smatraju
cyerodostojnom. Vicfjeti: MisbaJu.a-zudžadže, (11429) i Sahihu Ibm~
Madže, (1/392). Međutim, ovom hadisu su prigovorili imam Ahmed,
Darekutni, Jbn-Dževzi, Nevevi i Askalani. Vicfjeti: El-ile/ul-mutenalu.Je,
(11470) i Et-tahldk, (1!503) od lbn-Dževzija, El-medžml.lil, (4!492) i
Et-telhisul-llabil; (2!622).
r------------~--~--------~
'])tuma-namaz pravni (fifcljsfci) propisi
Od Osmana b. Affana se također prenosi da je
učinio olakšicu za džumu kada se zadesi sa bajramom u
istom danu. 68
Nema posebnih razilaženja da onaj ko klanja bajram
nije dužan kla,Yati džumu-namaz, 69 već se vodi spor da li
u tom slučaju treba klanjati podne ili ne. Islamski
učenjaci po ovom pita,Yu imaju dva mišljenja.
Prva skupina učef!iaka kaže da onaj ko kla,Ya
bajram-namaz nije dužan kla,Yati do ikindije, budući da
džuma mijenja podne-namaz petkom, pa sa koga spada
džuma spada i podne, jer ne može rob u jednom
namaskom vremenu biti zadužen sa dva propisana
namaza. Ovo mišljenje se također zasniva na predaji Ataa
u kojoj stoji da je lbn-Zubeyr kla,Yao kao imam bajram-
namaz, potom nije klanjao do ikindije. 70
Druga skupina učenjaka kaže da je onaj ko ostavi
džumu-namaz, koristeći olakšicu, obavezan klanjati podne-
namaz,71 jer je bajramom postignut cilj džume s· obzirom
na okupljarye muslimana na jedno mjesto i slušanje
68
Buhari, (5572), Malik, (431), Šafija u El-tunm, (11274).
69
šeyhul-islam Jbn-Teymijje navodi konsenzus ashaba po ovom pitanju.
Vicfjeti: E/-(etalJil, (241114).
70
Ebu-Davud, (1072). šejh Albani ga je ocijenio cyerodostojnim u
&hihi.IS-slDlen, (1!296).
71
Vicfjeti: Fetava/-ledžnetid-daime, (8/180, 182) (stalna komisija za
islamsko misionarstvo).
r
----- ------~-------------~
 '])žurna-namaz pravni (fiicfisfci) propisi
U prilog ovome mišljenju ide predaja Ataa u kojoj
kaže: "lbn-Zubfjr je klaf]jao petkom bajram-namaz kao
imam, potom smo se iskupili na dž.umu-namaz, međutim
on nije izišao. Zatim smo klaf]jali pojedinačno. U to
vrijeme Ibn-Abbas je boravio u Taifu. Kada se vratio
spomenuli smo mu šta se desilo pa je rekao: 'Postupio je
po Sunnetu. "'73 Iz ove predaje vidimo da je Ibn-Abbas
odobrio lbn-Zubfjrov postupak, kao što je odobrio drugima
klanjanje podne-namaza zasebno.
Vidimo da svaka strana nastoji shodno raspoloživim
argumentima osnovati mišljef]je koje zastupa. Tako prva
skupina kao dokaz koristi predaju Ataa da lbn-Zubfjr
nakon baJrama nije klanjao do ikindfje namaza, pa kažu
72 Prijevod značenja Kur'ana, En-Nisa, (103).
73 Ebu-Davud, (1071), lbn-Huzeyme, (2!359-360), Hakim, (11296-297),
lbn-Ebi-Šeybe, (2/7), Abdur-Rezzak, (31303), lbn-Munzir u El-eosatll,
(4/288), Fakihi u Ahbam Mekk~ (3193). Hakim, Nevevi, Zehebi i
A/bani ga smatraju qjerodostojnim. Vicfjeti: Hu/asatu/-ahkam, (2/816·
817) i Sahilu.JS-sunen, (11295). Imam Ševkani ..u /Yf!i/ul-eotam,
(31282) tvrdi, da su prenosloci ove predaje pouzdani.
r------------~------------~
'])žurna-namaz pravni (fi!c.fisfci) (jropisi
nam od T]jih nije preneseno.
Nije ispravno reći da su Ata i drugi klanjali dž.umu
zasebno a ne podne-namaz, jer se džuma po konsenzusu
islamskih učef]jaka ne može obaviti osim kolektivno u
džematu. 74 Prema tome, općepoznato je da u svakom
namaskom vremenu ima propisani namaz i nije
dozvoljeno pomjeriti jedan . namaz u drugo namasko
vrijeme ili ga u potpunosti ostaviti, osim uz jasan i
autentičan dokaz, ć!-· koji ne postoji u ovom slučaju.
PredaJa lbn-Zubjera može se dvosmisleno razumjeti, pa
zbog svoje nfjasnoće ne može biti dokaz, naročito u
ovakvom fikhsko-pravnom pitanju. U najmanju ruku
sigurnije je klanjati podne-namaz, ugledajući se na Ataa i
druge, potom na lbn-Abbasovo odobrenje T]jihovog
74
Viqjeti: Sllbt.LILJS-selam, (2/646).
r
---- -----~-------------~
 Đžuma-namaz pravni (fi.Kfiski) propisi
~
~
postupka i zbog nepostojanja jasnih dokaza o pokuđenosti
ili zabrani toga čina, a Uzvišeni Allah najbolje zna.
Također,
oncy ko propusti džumu sa ili bez razloga,
dužan je kla,Yati četiri rekata (podne-namaza). lbn-Mesud
je rekao: "Ko stigne na jedan rekat džume stigao je na
namaz, a ko propusti džumu neka klanja četiri rekata. "75
Ovo mišljenje su odabrali mnogi islamski uče,Yaci
kao što su: š~hul-islam Ibn- T~mijje, koji navodi konsenzus
ashaba po ovom pita,Yu, Sanani i drugi. 76
Islamski učenjaci su se razišli kada se zakasni na
jedan rekat džume-namaza, da li se računa džuma ili ne.
Međutim, jasan je hadis Allahovog Poslanika !i: "/(o
sttgne na Jedan re/cat Jednog namaza stigao Je na tqj
namaz. " 77 Nakon što je prenio ovaj hadis poznati tabiin
75 lbn-Ebi-Šeybe, (11461), Abdur-Rezzak, (31235), lbn-Munzir u El-eosaiu,
(41101), Dževheri u MI.ISnedui-Džaa; (11290), lbn-Hazm u El-
muha/la, (5/75), Taberani u El-kebiru_ (9/306) i (91309), sa dobrim
lancem prenosilaca kako tvrdi imam Heysemi u El-medžmea,
(2/192) .
76 Vicljeti: El-(etaoa, (231256), Es-subul, (21646).
77 Buhari, (580), Muslim, (607) . Izniman je hadis u kome Poslanik :!IS
kaže: "Ko stigne na jedan reka! džwne-namaza, stigao je na
džwnu " Nesai, (556), lbn-Madže, (1131, 1133), lbn-Huzeyme,
(3/173-174), H akim, (11291), Darekutni, (1579-1593), lbn-Munzir,
(4/103), Beyheki, (31302), lbn-Abdul-Berr, (7/71). Ebu-Hatim er-Razi,
lbn-Munzir, Darekutni, lbn-Hibban, Ukajli, lbn-Dževzi, Neuevi, lbn-
Mulekkin, Busiri, lbn-Hadžer i ~ejh Albani su prigovorili ovome
r r
---------~-------------~
Đžuma-namaz pravni (fife/is&) propisi
~~hab
ez-Zuhri je rekao: "Džuma je jedan '
namaza. "78 lbn-Abdul-Berr kaže da je ovo opći hadis koji
nije napravio razliku između džume i drugih namaza, tako
da vrijedi za sve namaze općenito. 79 Prenosi se od Ibn-
Omera da je kazao: "Ko stigne na drugi rekat džume-
namaza neka nakla!]ja još jedan, a ako dođe na tešehud
neka klanja četiri rekata. "80 Nakon što je spomenuo ove
predaje od Jbn-Mesuda i Ibn-Omera imam lbn-Hazm je
rekao: "Niko od ashaba nije kazao suprotno ovome. "81
Imam Malik b. Enes kaže: "Ovaj stav zastupcyu učenjaci
Medine, shodno hadisu Poslanika Ci: '/(o stigne na Jedan
hadisu. Vicljeti: J/efu Jbm~Eb,~Hatim, (1/203), El-eosat, (41102- 103),
/le/u Dan!kulru; (9/210), El-i/e/u/-mutenahfje, (11465), Hulasatul-
lllzkam, (21672), El-medžmua, (4/555-556), Hulasatu bedril-munir,
(1/179), Misbalulz-zudžadže, (1/1 35), Et-te/Jzisu/-lzabir, (21543-545) i
!tVau/-ga/il, (2184-90). Ata, Tavus i Mudžahid su kazali: "Ko
propusti džumansku hutbu neka klanja četiri rekata, jer j e džuma-
namaz skraćena (na dva reka ta) zbog hutbe." Fakihi u Alzbaru
Meleke, (3193), sa ispravnim lancem prenosilaca. Vicljeti: E/-mesail,
str. (123) Qd Abdullaha b. Ahmeda.
78 Abdur-Rezzak . u El-mt.LSannefo, (31235), lbn-Munzir u El-evsatt.L,
(4/101), Malik, (234) i /bn-Huzeyme, (31173) sa ispravnim lancem
prenosilaca.
79
Vic:fjeti: Et-temhid, (7172) od /bn-Abdul-Berra.
00
Abdur-Rezzak u El-mt.LSannefo, (31235) i lbn-Ebi-Šeybe u El-
• musannefo, (11461) fbn-Munzir u E/-eosa!t.L, (41101) lbn-Hazm u El-
muha/la, (5175), sa vjerodostojnim lancem prenosilaca. Vicfjeti,
također: Et-temlzid, (7170) i Bulugul-meram, str. (83).
81
Vic:fjeti: El-muha/la, (5175).
----------~----------
 Đžuma-narnaz pravni {fik.lisfć!Jpropisi
~t .Jednog /UUTlaza stigao _je na tW
mišlje,Ye, pored spomenutih učenjaka, odabrali su Enes b.
/UUT1az."'82 Oj
Malik, Seid b. el-Musejjib, Hasan el-Basri, Eš-Šabi,
Alkame, Ibrahim en-Nehai, Salim b. Abdullah, Na{ia,
Šaflja, Ahmed, Ebu-Sevr, Sufjan es-Sevri, Muhammed b .
Hasan, Zufer, Leys b. Sad, El-Evzai, Abdul-Aziz b. Ebi-
Seleme i drugi. 83
Šta je lijepo činiti prije džume-namaza
Da bi musliman na najpotpuniji način obavio džumu-
namaz i tako zaslužio Allahovom ~ milošću neke ili sve
obećane nagrade, neophodno je da učini sljedeće:
l. Da se okupa prije džume-namaza
Brojni hadisi motivišu i obavezliju muslimane na
kupanje petkom, a u nekim predajama se spomi,Ye
upotreba misvaka i mirisa.
82 Vidjeti: El-etJSat, (4/101), Et-temlzid, (7170) i .Šerlzuz-Zurkam; (11332).
63 Vicljeti: MusannejiJ lbm:Ebi...ŠI!!Ibe. (I /461-462), Musannefu Afx/ir-
Rezzak, (234-236), El-etJSat (4/100-103) i Et-temlzid, (7170). Šejh
Seyjid Sabik kaže da ovo mišljenje zastupa izrazita većina
islamskih učenjaka. Vicljeti: Fildu.IS-sunne, (1/338), Fetaval-/edžnetid-
dalme, (8!227) i El-vedžfzu ji jikhis-sunne, str. (145-146).
r
-------~-------------~
Đžuma-na:maz pravni (fif<lislći)propisi
r Ebu-Seid el-Hw:fri kaže da je Allahou Poslanik'
re}cao: "f(upan.Je petkom .Je obaveza (vadžib) svakom
puno!Jetni/CLL. "84 Amr b. Suleym od Ebu-Seida prenosi da je
Poslanik ~ rekao: "KupaJYe petkom .;e obaveza svakom
punofietniku_ te da očisti zube misoakom i da se mu:ztiiše
ukoliko .;e u mogućnostt: "85 Potom je Amr rekao: "Sto se
tiče kupanja svjedočim da je obavezno, međutim upotreba
misvaka i mirisa, Allah najbolje zna da li je obavezno, ali
tako je spomenuto u hadisu."
Ibn-Omer prenosi da je Vjerovjesnik lJ& kazao: "/(o
bude išao na džumu neka se okupa."86• U drugoj predaji
Poslanik ii kaže: "Svaki puno!;etnik .;e obavezan ići na
cUumu_ a svako ko ide na džumu dli.Žan .;e okupati se. "87
Ebu-Hureyre prenosi da je Poslanik ~ rekao: "Obaveza
svakog ml.IS!imana .Je da se okupa .Jedanput sedmično,
perua· svo.Ju glavu i tfjelo. "88 Kod imama Nesaija stoji
dodatak: "... i to petkom. "89
84
Buhari, (858), Muslim, (846).
Buhari, (880) i Muslim, (846) bez riječi Amra.
85
86
Buhari, (887), Muslim, (844).
87
Ebu-Davud, (342), lbn-Huzeyme, (311 JO), lbn-Dlarud, (287), Beyheki,
(3/J 72), Ebu-Nu<:Ym u El-hi/fie, (8/360). Šeyh Albani ga je ocijenio
vjerodostojnim u svojim opaskama na Sahilzu fbm:Huzi!!J"me, (3/110).
88
Buhari, (898), Muslim, (849).
89
Nesai, (1377), Ahmed, (31304), lbn-Ebi..Šeybe (1/434). Imam Nevevi
l šeyh Albani ga smatr<:Yu qjerodostojnim. Vicljeti: Hulasatu/-ahkam,
(2/775), Sa/zi/zu SunenUYesai, (11444) i /roau/-galif- (lll 73).
r
-----------~--------------~
 '])žuma-namaz pravni (fi((fisf(;J propisi
Ashabi .$. su takoder razumjeli riječi Poslanika ti kao
, -::~voljnim.
naredbu. Abdullah b. Omer, kada je pitan o kuparyu
petkom, rekao je: "Poslanik ~ nam je naredi9 kuparye
petkom. ''90 Isti ashab je rekao: "Naređeno nam je da se
kupamo petkom. •'91 Ebu-Hun:;jre kaže: "Svaki punoljetnik je
obavezan okupati se petkom, kao što se kupa nakon
~akulacije. •'92
Dakle, ovo su jasne naredbe iz kojih se zaključ4ie da
je kupanje petkom obavezno. Ovo mišljenje zastupaju
Omer b. el-Hattab, Ebu-Hur~re, Ebu-Seid el-Hudri, Hasan
el-Basri, imam Malik, lshak b. Rahavej, lbn-Hazm kao
neki savremeni uče,Yaci. 93
Medutim, izrazita većina učenjaka smatra da kupanje
petkom nije obavezno a citirane naredbe smatraju
90 Mmed, (2147), Meroezi u El-džwnua, (27). Lanac prenosilaca oue
predaje ispunio je kriterije Buharije i Muslima. Ispravnim ga smatra
š~h Mmed Šakir. Vicijeti opaske Šakira na El-musned, (4/502).
91 Meroezi, (29), sa dobrim lancem prenosilaca.
92 Malik, (Jenvirul-havalik lli 22), Abdur-Rezzak, (311 98), Ibn-Munz ir u
El-evsatu, (4/40).
93 Vicijeti: El-evsat, (4/39-42), Mealimus-slUlen, (1191), El-muha/la,
(2/14), Bid.:yetul-mudžtelzid, (21348), El-minhadž, (6!108), Tarlzu1-
tesrib, (3/146-147) i /Yfdlul-evt.:v; (11231). Prema tome, jasno se vidi
nepreciznost miš/jef'!ia u kome se kaže da kupanje petkom nije
obaoezno po konsenzusu muslimana. Vicijeti, također: Et-temlzid,
(J 0/79), /alamul-muuekkiin, (3/173) l Tarlzut-tesrib, (31147).
r-------------~------------,
'])žuma-namaz pravni {fi.KJisfci)propisi
94 Ovo je također mišlje,Ye lbn-MesucJa95.,
Jbn-Abbasa96 a zasniva se na nekoliko dokaza.
Proi dokaz je hadis lbn-Džunduba u kome se navodi
da j e Poslanik ~ kazao: "Ko_ se abdest/ petkom fijepo je
postupio, a ko se okupa učinio je bofje cfle/o. •'9?
Kada bismo prihvatili autentičnost ove predaje ona ne
bi bila afirmativan dokaz pred jasnim hadisima koji
obavezf.!ju na kupanje petkom. Takoder, ako kažemo da
94 Vicijeti: Er-risa/e, str. (302-306) od imama Šatye, El-eusat, (4138-43),
Mealimus-slUlen, (1191), Ser/zu Salzilzii-Bulzari, (21278-279) od lbn-
Battala, Bidq;etul-mudžtelzid, (2/348), Fetlzul-ban; (2/312), Umdetul-
kan; (6/169), Tenuirul-lzaualik, (11124-125), lršadus-san; (21547),
IYt;Jlul-eut.:v; (11231), .Šerlzuz-Zurk.am; (11319) i ffeuseml-meani,
(10/19) od Muhammeda Šinkitija.
95
Abdur-Rezzak, (31200), sa ispravnim lancem prenosilaca.
96
lbn-Munzir, (4/42), sa dobrim lancem prenosilaca.
97
Nesai, (1379), Ebu-Davud, (354), Tinnizi, (497), lbn-Madže, (J 100),
Mmed, (5122), Darimi, (1539), lbn-Huz~me, (31128), Begavi, (336),
Beyheki, (1/295). Ovaj hadis u svome lancu prenosilaca ima više
mahana. Medutim u ovome smislu ima još šest drugih pred;ya
koje pojačavcyu ovqj hadis a prenose ih Ebu-Hur~re, Ebu-Seid,
Ibn-Abbas, Džabir, Enes i Abdur-Rahman b. Semure sa slabim
lancima prenosilaca. Zbog mnoštva navedenih predaja ovaj hadis
dobrim su ocijenili imami Tirmizi, Begavi i š~h Albani. Vidjeti:
Šerlut.s-slU111e, (1/431) i Salzilzu fbm:Huzt;Jine, (31128). Ebu-Hatim ga
smatra f.!ierodostojnim, jer prihvata sve hadise koje prenosi Semure
od Hasana el-Basrlja. Vicjjeti: Hula.satul-bedril-munir, (1/219). Slabim
ga j e ocijenio lbn-Rušd u Bid.:yetul-mudžtelzid, (21349).
r Đžuma-tumULZ pravni (fiX.fisk!J propisi - r_ '})žuma-tumULZ pravni (fif;hsf:i)propisi ,

se iz hadisa zaključljje
da je kupanje bolje od abdesta, a} PreStanite, bolje vam je." 100 Uzvišeni Allah za licemjere
da nije obavezno, onda bi to značilo da ni abdest nije
101
Jcaže: '/\ ako se pokaju to im je bolje " Iz citiranih
obavezan za džumu, jer je, po ovom hadisu, abdest na a ·eta ne smije se raz~mjeti da je necyerstvo dobro ali da
nižem stepenu nego kupanje. Ove riječi bi tada, bez .~ f8erovanje bolje. Oni samo ukazuju na vrijednost
dvojbe, bile neispravne, jer bi se kosile sa Kur'anom, )vjerovanja u Allaha ~.
Sunnetom i konsenzusom islamskih učenjaka. Ako se kaže kaz ih "' · ka · da· Abd ll ha b
da drugi dokazi ukazuju na obavezu abdesta za namaz Drugi d~ . ov du~edanJa . JOe pre yadrž uh atb ·
, · .., omera u koJQJ se navo L Je mer ~ ao u u, a
opcemto pa i . za džumu, reći ćemo, . da drugi dokaz~ rr
osman b. A11 an je z . akas ·
mo na dž umu, pa ga je o· mer
također, ukazt.yu na obavezu kuparya. Kako ova predaja · "'?" "'Danas sam b·LC
.., .. upitao· "U k oje . to vryeme .. d o l azLS.
ne moze spustLtL obavezu.., . abdesta za džumu na stepen · L. nLSam
zaposlen . . ..,
otLSao k ut·L sve d o džumansk og ezana,
sunneta,· ta k o ne moze m obavezu kupanja. Allah najbolje pa sam se samo abdestLO, . " odgovono · 0 mer mu reče:
· Je.
zna, ali ovim.. hadisom se želi ukazati .., . da . je kupanje "Zar samo abdest, a znas"' da nam Je · p os l am·k ~ d.
~ nare LO
petkom vrednye od abdesta, a ne zeLL se tLme osporiti .?"
. k. . . kupanJe . .1 102
neka od obaveza. Kada se u 0ers Lm tzvorLma spomene
da je nešto bolje od nečega, ne mora uvijek značiti da U komentaru ovoga hadisa imam Nevevi kaže:
činjef1ie boljeg c!jela nije obavezno. Dokoz tome su riječi "Osman se nije okupao za džumu, a Omer ga nije
Uzvišenog Allaha: "Kada bi židovi i kršćani vjerovali to bi ukorio, već ga je podržao, te su tako klanjali džumu. Da
im bilo bolje "98 U drugom ajetu Allah ~ je rekao: "O je kupaf1ie bilo obavezno, ne bi mu Omer dozvolio da
ljudi, došao vam je Poslanik sa istinom od vašeg klaf1ia dok se ne okupa. "103
Gospodara, cyerujte to vam je bolje !"99 Obraćajući se Međutim, iz ove predaje
se zaključuje da je Omer
sljedbenicima Knjige Uzvišeni ~ kaže: "Mesih, Isa, sin ukorio Osmana i to riječima: "... a znaš da je Poslanik ai
Merjemin, samo je Allahov poslanik, i Riječ Njegova koju
je Merjemi dostavio, i Duh od Njega; zato vjengte u
100 Pri.
yevod .
znače,Ya Kur'ana, En-NtSa, (J 71).
Allaha i Njegove poslanike i ne govorite:, Trojica sul 101 Pri.
yevodznače,Ya Kur'ana, Et-Tevbe, (14).
102
Buha.ri, (878), Muslim, (845).
98 Prijevod znače,Ya Kur'ana, AU lmran, (110).
103
Vicyeti: El-minhadž, (6/108). Slično ovome kazao je imam Šaf!ja u
99 Prijevod značenja Kur'ana, En-Nisa, (170). svome poznatom djelu Er-risa/e, str. (305).

r
----------~----------- -----------~---------
 Đžuma-namaz pravni {fikfiski}propisi
~edia kupanje." Isto tako, Omer nije mogao
kupanje Osmanu, jer bi u· tom slučaju, možda, zakasnio
naredj r~im.
na džumu-namaz, a ne bi bilo ispravno propustiti namaz
zbog kupanja. Pored toga, ne znači da je Osman morao
biti vraćen, jer kupanje iako je obavezno, nije uvjet za
valjanost džume po konsenzusu islamskih učenjaka. 1 04
Takoder, Osman je spomenuo da je bio zaposlen, lj. imao
je opravdanje, zbog koga se nije mogao okupati. Potom,
da kupanje za džumu nije obavezno ne bi se oko toga
vodio ovqj dijalog između Omera i Osmana, prekidajući
time hutbu i ne bi ga Omer podsjećao na naredbu
Poslanika fi. Poznati islamski pravnik /shak b. Rahavey i
drugi, su upravo ovim hadisom dokazivali da je kupanje
petkom obaveznoJ05
Treći
dokaz ovih uče,Yaka jeste prethodno spomenuti
hadis Amra b. Sulfjma u kome Vjeroqjesnik :i kaže:
"KupanJe petkom .Je obavezno (vadžib) svakom
punofjetnik~ te da očisti zube misvakom i da se
namiriš~ ukoliko .Je u mogućnostt:"1 06 Potom je Amr
rekao: "Što se tiče kupanja sqjedočim da je obavezno,
104 Vic!jeti: Mealimu-sunen, (1/91), El-istizkar; (21272), Bidqfetul·
mudžtelzid, (21348) .
105 Vic!jeti: El-evsat 4/43, Tarhut-tesrib, 3/146-147 od hafiza /rakija i
Fetlzu/-ban; 2/362.
106 Buhari, (880), Muslim, (846).
r------------~--------------~
Đžuma-namaz pravni (fifcfiski}propisi
upotreba misvaka i mm.sa, Allah TUjjbolje zna
~ li je obavezno, ali tako je spomenuto u hadisu."
Qua skupina učenjaka · kaže da je u ovome hadisu
naređeno kupanje petkom, a za ovu naredbu se veže
upotreba misvaka i mirisa, što znači da su identificirani u
propisu. Pouzdano se zna da upotreba mirisa i misvaka
n[je obavezna i to po konsenzusu učenjaka.I 07
Velika su razilaženja među učenjacima oko znače,Ya
ovog hadisa. Vidimo da je prenosi/ac hadisa Amr
kategorički potvrdio obavezu kupanja, ali ne obavezu
misvaka i mirisa, jer hadis nije jasno obavezao na njihovu
upotrebu. Također, neki lingvističari arapskog jezika
dozooljavqju povezivanje dviju ili više riječi veznikom, bez
njihooog sudioništva u propisu. JOB Ipak, ova predaja j e
107
Vic!jeti: El-evsat (4138), .šemu Sahilzii-Buhan; (21479) od lbn -
Battala, {/mdetul-kari, (6/169). Medutim, Sufjan b. (ljeyne u El-
džamia, sa qjerodostojnim lancem prenosilaca, bilježi da je Ebu-
Hurfjre smatrao upotrebu mirisa petkom obaveznim. Ovo je
takoder mi~lje,Ye nekih uče,Yaka bukvalističke pravne ~kole.
Vic!jeti: Fetlzu/-bari, (2/362) od lbn-Hadžera i Fetlzul-bari_ (8/88) od
lbn-Redžeba. Takoder, neki uče,Yaci iz pozn.jjih generacija
smatrcyu upotrebu misvaka obaveznom. Vic!jeti: El-jiuua, (51117),
Ft;icful-kadir, (51341), El-insa/, (8140), Aunul-mabud, {1/94).
108
Vic!jeti: Fetlzul-bari, (21362), {fmdetul-kari_ (6/169), /tšadi.IS-san;
(2/547).
 Điuma-namaz pravni (fi!cfzsf.j) propisi
cljelomično validan dokaz učenjacima
kuparye petkom nije obavezno.J09
koji kažu
-,r-
dq
Prema tome, kupanje za džumu je u ncymanju ruku
potvrđeni sunnet koga Poslanik ~ nikada nije ostavioiio
niti neko od ashaba, osim iz op~avdanog razloga. Zbo
toga,. tY_er~icima ne preostcye nego da slijede ovu praks:
odazwaJUCL se naredbi Poslanika :i; "Kada vam nešto
naredim učinite od toga koliko možete. "liJ Bitno je
naznačiti da oncy ko se okupa prije namaza112 od
dfenabeta, sa namjerom kuparya za petak, nije dužan
ponovo se kupati za džumuJI3
J09 Ovo je stav većine pravnika. Vic!jeti: Fetlzul-ban; {3/10) i El-
minhadž_ (6/108).
J JO Nije vjerodostojan hadis u kome se kaže da je Poslanik ~
ponekad ostavljao kupaf'!ie petkom. Taberani, (12/242). Vic!jeti:
Tenki/zul-kelam, str. (422).
11
J Buhari, (7288), Muslim, (1337).
2
JJ Kupaf'!ie petkom je zbog namaza a ne zbog petka. Tako, onaj ko
se. okupa nakon namaza nije izvršio naređeno po konsenzusu,
ostm lbn-Hazma koji tvrdi da je kupaf'!ie zbog dana, ne zbog
na~aza. Vic!jeti: El-istizkar, (212 77), Et-tem/zid, (J 4/15 J), Fetlzul-
ban, (2/358) i El-mu/za/la, (1!266).
J JJ Ovo mišljef'!ie zastupa većina islamskih učef'!iaka kao što su: Jbn-
D_mer, Mudžahid, Me/ehu/, Ebu-Hanife, Malik, Sufjan Sevri, Ebu-
z~m:d: Evzai, Šafija, Rebia, Ebu-Sevr, Jshak, Ahmed i drugi.
Vtc!Jett: SlDZenu El;,:oavucl, str. (89), El-evsat, (4/43-44), El-vest'!,
(11253) od imama Gazalija, El-meclžmua, (11387), El-mli!Jni,
01140), El-havil-keblr; (11375) od imama Maverdija, Et-tadžu vel-
tJ)žuma-namaz pravni (fi!cfzs/ći)propisi
Korisno je napomenuti da uz kuparye za džumu ide i
Tepša oc[jeća.I14 Uzvišeni Allah je rekao "O sinovi
nlYY L··yepo se ob ucl·te ka da u džamyu
.. poue
..:t t "
115
Ademovi, e.
Komentirt:Yući
ovaj ajet hafiz Jbn-Kesir je rekao:
"Pohvalno je za namaz obući najljepšu oc[jeću, a posebno
za džwnu i bajram, te se namirisati. "116
Takoder u Sunnetu Poslanika :i nailazimo na brojne
prediYe koje potvrđuju smisao citiranog cyeta. Aiša prenosi
da je Vjer01.ljesnik ii kazao: "Svako ko ima mogućnosti
neka nabavi za dži.IITZu drogu mimo svakodnevne ocfjeće
koju koristi. "117
ik/i/, (1/312), El-ešbahu ven-nazair; (1122) od Sujutija, Fildtus-
savm, str. (51-53) od dr. Husama Affane. Drugi učef'!iaci smatraju
da nije dovoljno samo jedno kupanje već dva. Ovo mišljef'!ie
zastupaju Tavus, Ibrahim, Katade, Hasan, Zuhri, lbn-Hazm i dr.
Od savremenih učef'!iaka odabrao ga je šeyh Albani. Vic!jeti: El-
mu/za/la, (2/42-47) i Temamul-mlnne, str. (126-128).
114
Vic!jeti: Bt'd.Yetul-mudZtelzlc/, (2/356).
JJS Prijevod značef'!ia Kur'ana, El-Earaf (31).
116
Vic!jeti: Te(slrui-Kur'anii-Azim, (21219). Vic!jeti, također: Et-tesli/lu li
ulwnit-Tenz/1, (11287), Fetlzul-kadlr; str. (583), Tt;jslmi-Kerimlr-
Ralvnan, str. (443).
117
Ebu-Davud, (1078), lbn-Madže, (1106), Malik, (240), lbn-Huzeyme,
(3/132). Imam Busiri ga je ocijenio vjerodostojnim u Ez-zeva1au,
(1/365). Šejh Albani ga je po Muslimovim kriterijima svrstao
među vjerodostojne hadise. Vidjeti: G.Yetul-meram, (76).
r
----------~---------
 Đžuma-namaz pravni (/if<frsfdJpropisi Đžuma-namaz pravni (fi!c!is&lpropisi

U drugoj predaji Poslanik ~ je rekao:

propisno očisti i okupa petkomJ obuče nqjfj'epšu cxfjeću
-~

"/(o Se r- .->"
postati pra:;,Lna .
?'" Od .
govono im je: "Alla/z
120
zeml/i tiJela f!ieroqj'esnika. "
_/e zabranio

ne bude upraž!JJavao prazne priče i ne razdvqjt· dvojic~

dok ~ed~ biće mu oprošteno ono što počini do naredne
džlUTle. "118
. Imam Buhari je u svome "Sahihu" u poglavlju džwne
naslovio gel inu: "Oblačenje najljepše ocijeće," potom je
naveo hadis Ibn-Omera u kome se spominje da je Omer
vidio Lijep svileni ogrtač, pa je konsultovao Poslanika ~
za mišlje,Ye da ga kupi za džumu-namaz i kada dolaze
izaslanici. Poslanik M nije osporio Omerov prijedlog, već
mu je rekao: "To Je ocf;eća oni/z kOJi' su propali na
budućem svf/etzL. "119
Enes b. Malik prenosi da je Poslanik ~ rekao:
"Ooilqjle salavatima na mene petkom i uoči petkaJ Jer ko
donese na mene _/edan Alla/z će na !J/ega doniJeti deset
sa/iWilta. "121
Više hadisa govori o vrijednosti salavata na Poslanika
• petkom, a najispravniji jeste prethodni hadis fbn-Evsa,
kako tvrdi imam AhmedJ22
3. Učiti suru EL-Kehf
Poslanik ii podsticao je ashabe na učenje sure EL-
Kehf svakog petka. U hadisu Ebu-Seida el-Hudrija stoji da

2. Donositi salavate na Poslanika ~

Evs b. Evs prenosi da je Poslanik ~ rekao: "/Yqj'bo!Ji
dan Je petak u !JJemu Je stvoren Adem i u IJJemu je
liiTlro. Petkom će se puhnuti u rog i sve će pomrj;e/l:
Zato donosite sa/avate na mene petkom više nego obično,
_/er oni dospf/evqj'u do mene." Potom su ashabi upitali: "O
Allahov Poslaniče, kako dospijevcyu do tebe, a ti ćeš
120
Nesai, (1373), Ebu-Davud, (1047), lbn-Madže, (1094), lbn-Huzeyme,
(31118), lbn-Hibban, (910), Asbehani u Et-tergibu vet-ter/z/b,
(11497-498), Halcim, (1!278). Po ocijeni Hakima i Zehebija ovaj
hadis ispUf!:iava Buharijine i Muslimove kriterije. Imam Nevevi i
~h A/bani ga smatrcyu L?jerodostojnim. Vic[jeti: El-medžmua,
(4/548), Hulasatu/-ahkam, (2!814) i opaske Albanija na Salulzu
lbru:Huzf!j'me, (3/118).
&dheki u .Šu.abul-iman~ (31110), sa dobrim lancem prenosilaca.
121

118
lbn-Madže, (1107), lbn-Huzeyme, (31157). Imam Busiri i §eyh A/bani Vic[jeti: Salzilzul-džamia, (11263). Slično tome bilježe Hakim,
ovaj hadis smatrcyu autentićnim. Vic[jeti: Ez-zevaicl_ (l /336) (2/241) i lbn-Madže, (1637).
122
SaJulzu.s-sLUZenJ (11326). Vic[jeti: El-manfe, (2/529) od imama Beyhekija i Dže!auf-ejJulm, str.
119
Buhari, (886), Muslim, (2068). Uporediti Fethul-bart; (3128-29). (227) od lbn-Kajjima.

r r
-----------~--------------~ ------------~--------------~
 Điuma-namaz pravni {fiKJ1s!Q) propisi
je Vjerol{jesnik ~ rekao: "J(o prouči petkom
biće mu sl!Jetlo do naredne džlUTZe. "123
4. Poraniti na džumu-namaz
Allahovom voljom, ovaj doskoro zapostavljeni sunnet
oživljava se u mnogim podnebljima. Tako vidimo starije i
mlađe kla.njače kako rane u džamije prije džume-namaza.
Njima, uz Allahovu pomoć, pripada ono što je Vjerovjesnik
~ spomenuo u hadisu kojeg prenosi Ebu-Hureyre: "Ko se
okupa petkom kao što se kupa od dženabeta, potom
porani kao da je prinio žrtvu deve_ ko ode u drugom
satu ima nagradu kao onqj ko prinese kravu za žrtvu_ a
ko ode li trećem satu kao da je prinio žrtvu ooce. Ko
ode li četvrtom satu kao da je prinio žrtvu kokoS!; a ko
ode li petom satu kao da je prinio .;;ye_ pa kada se
popne imam na minber dođu meleki da slušqjll
opomenu. "124
U hadisu Evsa se spomuyu sljedeće Poslanikove ~ 126
riječi: "Ko opere svoju glavu i okupa se petkom, potom
/23 Hakim, (1!564). Hakim i Zehebi ga oqenjt.Yu vjerodostojnim po
Muslimovim kriterijima. Nesai u El-ame/LLiy'eomi, (952), Beyheki
(31249) i ovo je njegova verzija. Ovč!i hadis ima mnoštvo puteva
koji pojačavč!iu jedni druge. Šeyh Albani ga smatra qjerodostojnim.
Vic:ljeti: El-irva, (3193). Međutim, neki uče,Yaci smatrč!iu da su ovo
riječi Ebu-Seida el-Hudrija. Vidjeti: Et-teflzisu/-lzabir, (2/594) i
Hecjj'tu1-!Yeb!Jj, str. (48-51) od dr. Nuruddina Aitra.
124 Buhari, (881), Muslim, (850).
r r
----------~-------------~
Điuma- namaz pravni {fifcfzskiJpropisi
5. Doviti i ibadetiti više nego obično
Dova je najjače or~e vjernika i bez nje biva
potpuno nemoćan.126 Mogućnost primanja dove u nekim
vremenima i mjestima je veća nego obično. Ebu-Hureyre
prenosi da je Poslanik fi kazao: "{/ '!/emu (ti. u petku)
ima čas u kome ml/S/iman dok dovi ako zamoli svoga
125 Nesai, (1 380), Tirmizi, (496), Ebu-Davud, (345 i 346), lbn-Madže,
(1 096), Jbn-Huzeyme, (3/132), lbn-Hibban, (2781), Ahmed, (4/104),
Asbehani u Et-tergibu oet-terlzib, (11499-500), Hakim, (1/282).
Imam Hakim i Busiri su ga ocijenili vjerodostojnim . Vic:ljeti
ftfu1/id-luy'eretil-melzere, (311 1). Imam Tirmizi, Nevevi i ~eyh Albani
ga smatraju dobrim. Vic:ljeti: El-medžmua, (4/542), Hufasatul-
ilhk.am, (2/775), i Sa/zilzu SlUlenit-Tinnizt; (1/281).
U ovome smislu se navodi hadis koga bilježi Taberani u El-
etJSatu, (51371), Beyheki u Eš-šuabu, (6/429), Abdul-Kerim Kazvini
u Et-tedoi!U.I ji alzbari f(azoin, (21450), Ramehrwnzi u E/-
mllhadisul-fasif. (1!337), sa qjerodostojnim lancem prenosilaca, u
kome Poslanik ji kaže: u/Yi!J'nemoćn!Ji' su oni ko.Ji su nemoćni da
dove, a my:šhtffi su oni kq;i' škrtme sa nazioary'em se/ama. "
Vic:ljeti: SaJzilzul-džamia, (11238). Bilježi Buhari u E/-edebLLI-
m~u, (1042), sa ispravnim lancem prenosilaca kontekst
citiranog hadis kao riječi Ebu-Hureyre. Vicfjeti: Salzilzu/-edebi/-
ml.ljmd, str. (397) i Es-silsi/etl.IS-sahilza, (1/152-153). lbn-Ebi-Šeybe
ga navodi kao riječi Omera b. el-Hattaba u El-mi.IS8Mefo,
(7/232).
--------~--------
Gospodara za nešto, liSiišaće ryegoou doou. "127 U drugoj
, r~nile
predaji stoji: ':Ako ml/S/iman u tome času bude molio
sooga Gospodara za bilo kq;e dobro, daće mu ga."12B
Islamski učenjaci se razilaze oko vremena u kome se
prima ova dova. Ha{LZ Ebu-Bekr b. el-Munzir navodi osam
različitih mišljenja. 129 Međutim, razilaženje je mnogo veće
od spomenutog, pa je hafLZ Askalani, Icao i obično,
pobrojao i sakupio ova mišljenja kojih ima četrdeset dva
iznijevši dokaze svake skupine ponaosobJ30 Od Poslanika
:i preneseni su brojni hadisi u vezi s ovim satom. Jedni
su pouzdani a drugi nisu i spominju različita vremena.
Imam Mmed kaže: "Najviše hadisa koji govore o ovome
satu spominju vrijeme poslije podne i poslije ikindije-
namaza. "131 Ovo mišljenje zastupaju mnogi ashahi, kao i
učef1iaci prvih i potonjih generacija. 132 Zasnivaju ga na
predaji Enesa b. Malika u kojoj se navodi da je Poslanik
ii rekao da je to jedno od posljednjih vremena nakon
ikindije-namazaJ33 U hadisu Ebu-Musaa el-Ešarija stoji da
127 Buhari, (935), Muslim, (852).
128 Muslim, (852), Nesai, (1388), Ebu-Davud, (1048), Tirmizi, (490).
129 Vicljeti: Sahihut-teyib, (11296-297).
130 Uporediti Fethul-bart; (3181-90).
131 Ovo je prenio imam Tirmizi od imama Mmeda. Vicljeti: El-džamia,
(11278).
732 Vicljeti: Ibid_ Fethul-bart; (3/89) i E/-Minhadž, (6/116-117).
733 Tirmizi, (489), Nesai, (1388), Ebu-Davud, (1048), Hakim, (11279).
Po mišljeiJiu Hakima, Munzir{ja i Zeheb{ja ova predaja ispunjava
r r
-------~-------------~
!ii kazao: "To je orfjeme od imamova iz/as'
~
1
minber do završetka namaza. "134
Seid b. Mensur bilježi da su se ashahi Poslanika ii
skupili i prisjećati sata u kome se ne odbija dova. Svi su
se složili da je to jedan od posljednjih sati u petku. 135
Quo fikhsko pitanje, s obzirom na svoje predaje, u
mnogo čemu Liči pitanju Leyletul-kadra. 136 Tako je najbolje
petkom tokom cijelog dana doviti za ahiretska i
ovosujetska dobra zbog eventualne mogućnosti da ovaj sat
bude u bilo kojem dijelu dana, posebno nakon što imam
sjedne na minber pa do zalaska sunca, jer za ta vremena
postoje najjači dokazi, a Uzvišeni Allah najbolje zna.
6. Klanjati dobrovoljne namaze prije nastupa džumanskog
vremena
Muslimove kriterije. Vicljeti: SaluJzut-teyib, (11296). Imam Nevevi
je ovu predaju ocijenio vjerodostojnom, a šeyh Albani dobrom.
Vicljeti: E/-medžmua, (4/541) i Sahihu St.UZenit-Tinnizt; (11277).
134
Muslim, (85J).
135
HafiZ Askalani u E/-fethu, (3/89) lanac prenosilaca ove predaje
ocijenio je ispravnim.
136
Međutim, neki uče,Yaci tvrde da nema autentičnih argumenata
koji ukazt.Yu da se ovaj čas pomjera poput Lejletul-kadra, već se
iz spoljaš,Yeg znače,Ya prethodnih hadisa zaključt.Ye da je ovaj
čas fiksne prirode. Vicljeti: Zadul-meact (1/300), Hult!lS8tul-ahlcam,
(21755) i Hecfjl.Ul-!Yeb!iJ, str. (59) od dr. Nuruddina Aitra
-------------~--------- --------~
r Đžuma-namaz pravni {fjgf.s&J pfVJ!4j.
Na[ia kaže: "Ibn-Omer bi oduljio s namazom : '
džume, a . poslije rye bi klanjao dva rekata, potom ~:
kazao da Je Poslamk ;i5 tako činio. "137 Ebu-Hun:;jre prenosi
da je Vjer01.yesnik ~ kazao: "f(o se okupa potom ode na
džum~ pa kla!JJa koliko bude u mogućnosti i bude šutio
dok imam ne zaor.ši s lzutbom zatim klarya za !Jitin, biće
mu oprošteno ono .što počini između dviJe džwne. "138
Imam Nevevi u komentaru citiranog hadisa kaže: "U
ryemu je. dokaz da je klanjanje dobrovoljnih namaza prije
IZlaska Lmama na minber139 sunnet i to je mišljerye
većine učenjaka. "140
Na osnovu prethodno spomenutog jasno se vide
propusti klanjača koji razgovarćYu ispred džamije i ne
ulaze u nju sve do ezana. Sunnet Poslanika ;i j e poraniti
na džumu-namaz i ibadetiti sve do ezana na jedan ili
više od spomenutih načina. Također, nema potpore u
Sunnetu da neko od džematlija ili imam uči Kur'an
137
Ebu-Davud, (1128), Mmed, (2/103) i lbn-Ebi-Šeybe, {1/463). HafiZ
/raki, Nevevi, Mmed Šakir i šeyh Albani su lanac prenosilaca ove
predćye ocijenili qjerodostojnim. Vicfjeti: /Yt!f/ul-evtar, (3/255),
Hulasatu/-alzlavn, (21812-813), opaske Šakira na El-mtJSned,
(5!245) i Sahilzus-stu1en, (1!309).
138
Muslim, (857).
139 Znal(• .. dž
o.;L prye nastupa umanskog vremena, jer je Poslanik
na mlnber neposredno po nastupu namaskog vremena.
140
Vlcfjeti: El-mfnhadž, (6/121) i FfkJztJS-Sll/1/le, (1/227).
Đžuma-namaz pravni (ffgF.slij) propisi
-::im
ometajući
glasom ili ddi predB.uanje prije džume-namaz~
time one koji žele ibadetiti zasebno. Međutim,
nema smet,Ye nakon završetka džume poučavati svijet
Kur'anu i vjerskim propisima općenito.141
Neophodan broj klaryača za džumu-namaz
Kao kod većine propisa, islamski učeryacL po ovome
{ikhsko-pravnom pitanju imaju različita mišljenja. Ova
mišljenja, iako su brojna,142 mnoga niSu zasnovana na
autentičnim argumentima. Zbog toga, većina njih ne
izisk4fe posebnu pozornost, već ćemo spomenuti samo
zaključak ovog pitanja, s odgovorom na neka od ovih
mišljerya.
Prvo mišljenje je da se džuma-namaz ne može
klaryati osim uz prisustvo četrdeset osoba koje su,
dakako, obavezne klanjati džumu. Ovo mišljenje se temelji
na riječima Džabira: ''Poznato _je iz SlUllleta da se džwna
i bqjr am kla!JJiy"lf ako ima četrdeset !Judi _jer se smatrqju
141
Vicfjeti: Fetava/-/edžnetid-daime, (8/280) (stalna komisija za
a izlazio
142
islamsko misionarstvo).
Oko petnaest mišljenja. Vlcfjeti: /Yf!Jltd-evtar, (3!231), Eš-šedud-
mwntia, (5/53), El-edžvibe, str. (44).
r-------------~-------------------~
džematom. "143
Đžuma-namaz pravni (fi!clis!QJ propisi
U Lancu prenosilaca ovoga hadisa irnq
Abdul-Aziz b. Abdur-Rahman el-Balisi za koga imam
-~
; r-
Beyheki kaže da je nepouzdan i da nije ispravno
dokazivati njegovim predajama. 144 lbn-Hibban kaže: "Izvrće
ono što prenosi od povjerljivih, " PC?tom konstatt.Ye da nije
dozvoljeno uzimati njegove predaje za dokazJ45 Darekutni
kaže: ''Prenosi ništavne hadise." Nesai tvrdi: "/'lije
pol{jerljiv. " Imam Ahmed njegove hadise smatra
apokrifnim. Imam Nevevi i hafiz lbn-Hadžer ovqj hadis i
druge u ovome smislu smatraju nel{jerodostojnim. 146 Prema
tome, ova predaja ne može poslužiti kao dokaz. Slična
njqj je predaja Umame u kojoj se pripisl..lje Poslaniku ~
da je rekao: '/Ye orf/edi džlUTla osim sa četrdeset fludt:"147
143 Darekutni, (1563), Beyheki, (3/177).
144 Vicfjeti: Es-sunenlil-kl.lbra, (31177).
145 Vicfjeti: El-medžruhin, (21121).
l46 Vicfjeti:El-med.žmua, (4!502), Hu/asatul-ahkam, (21769), Et-te/h/isu/·
habk; (2/567), Bulugu!-meram, str. (86), Hulasatul-bedril-munir,
(1!210), /'lt;jlul-eotar; (31231), Eš-šerhu!-mwntia, (5/48).
147
Hafiz Askalani je ovu predaju spomenuo u Et-telhisul-habtitl,
(2/567) i kaže da nema svoje osnove, (lj. nema lanca
prenosilaca), a općepoznato je da svaka predaja bez svoga lanca
prenosilaca nema ni ncyma,Yu vrijednost kod hadiskih struč,Yak.a.
Istu predcyu hafiZ je spomenuo od Ebu-Derdaa, koja, također,
nema svoje vrijednosti. Vicfjeti: Ibid.
Đžuma-namaz pravni (fi!clisfj)propisi
U jednom ništavnom hadisu stoji da je Vjerocyesnik ii
rekao: "Za pedeset fludi je džlUTla, ne ispod toga. "148
,
Ova skupina učenjaka, također se služi predajom
J(;Jba b. Malika u kojoj se navodi da su prve džume
klanjane u Medini a broj klanjača je bio četrdeset.1 49
Ova predaja, uprkos svojoj ispravnosti, ne može
poslužiti za dokaz, jer u njoj nema ništa što ukazuje da
je prisustvo četrdeset klanjača uslov za ispravnost džume-
namaza. Naprotiv, postoje hadisi koji ukazt.Yu svojim
spoljašnim značenjem da džumu može klanjati skupina
koja nema četrdeset klanjača.
Džabir prenosi da je Poslanik ~ )ednog petka držao
hutbu, potom je pristigla karavana sa trgovačkom robom
148 Darekutni, (1564}, Teberani, (8/296). Nakon što j e naveo ovu
predaju Darekutni je rekao: "Dža{er b. Zubeyr Gedan od
prenosilaca) je potpuno slab." To su potvrdili imam Hejsemi u
El-med.žmea, (2!395) i hafiZ lbn-Hadžer u Et-telhisu, (2/567) i Et-
takribu, (1/134-135). Imam Nevevi ga smatra slabim. Vicfjeti: El-
medžmua, (4/504) i Hu/asatul-ahkam, (2/770). Nepouzdanim ga
smatrcyu: Ibn-Mein, imam Ahmed b. Hanbel, Ebu-Zura, Ebu-
Hatim, Nesai, Ebu-Davud i drugi. Vidjeti: El-džemu oet-tadilu,
(2/479), TehziJJul-kema/, (5132-36), Et-takrib, (1/134-135).
149
Ebu-Davud, (1069), lbn-Džarud, (291), lbn-Huzeyme, (3/112-113),
Darekutni, (1569), Bejheki, (31176), Hakim, (1/281) i ocijenio ga
je qjerodostojnim po Muslimovim kriterijima. S njim se suglasio
imam Zehebi. Međutim, ispravno je da je ovaj hadis dobar kako
tvrdi hafiZ Askal.ani u Et-tahlisu, (2/568).
r
-----------~---------
~
~
Đžuma-namaz pravni (fifcfiski)propisi
iz Šama, pa je svijet pohitao k ,Yoj, a sa Poslanikom
je ostalo samo dvanaest ljudi. Zatim je Uzvišeni Allah
objavio: "Ali oni kad kakvu robu trgovačku ili veset·e
ugledaju, pohrle mu i tebe ostave sama da stojil'I50 U
Dakle, vidimo, da je Poslanik ~ ostao samo sa
dvanaest ljudi 151 i nije nam preneseno da je prekinuo
džumu dok se oni ne vrate. Također, nije preneseno da
su se ashabi uopće vratili nakon što su napustili džamiju.
Isto tako, da je bilo obavezno prisustvova,Ye četrdeset
ljudi izlaskom većine njih pokvarila bi se džuma-namaz, a
nemamo dokaza da su je ponavljali. Imam Malik koristi
ovaj hadis kao dokaz da se džuma-namaz kla,.Ya ako ima
dvanaest ljudi. 152
Ebu-Derda prenosi da j e Poslanik ~ kazao: "Ako
jednom mjestu budu trOJiCa, a ne budu obavlJali namaz ll
džemat~ štt/!an je ovladao ryiina. "153 Citirani hadis je
općeg karaktera i vrijedi za sve namaze.
150 Prijevod znače,.Ya Kur'ana, El-Džumua, (11). Hadis bilježe Buh.ari,
(936) i Muslim, (863).
15 1 U jednoj iznimnoj predaji stoji da je sa Poslanikom ~ ostalo
četrdeset ashaba. Darekutni, (1567), B~heki, (3/182). Imam
Nevevi ga j e ocijenio slabim u Hllfasatul-ahkam, (2/771).
152 Vicfjeti: E/-minhadž, (6/1 26).
153 Ebu-Davud, (547), Nesai, (846), Mmed, (511 96), lbn-Huz~me,
(2/371), lbn-Hibban, (2101), B~heki, (3154), Begavi, (794), Hakim,
(1/21 1). lbn-Huz~me, lbn-Hibban i Nevevi su ga ocijeni/I
r------------~------------~
~~ r
- '])t uma-namaz pravni (fif<fiski)propisi
Ebu-Hur'!ire prenosi da su O meru napisali pismo L
,
. li ga 0 džumi, pa im je odgovorio: "Klanjajte koliko
P= vas bilo. "154 Na osnovu ovih argumenata i komentara
~ prethodne hadise vidimo neosnovanost mišlje,Ya da se
džuma-namaz ne može obaviti osim uz prisustvo četrdeset
klanjača.
Treća skupina učenjaka tvrdi da j e za džumu-namaz
potrebno najmanje tri č01geka, pozivajući se na prethodnu
predaju Ebu-Derdaa. Ovo mišlje,Ye su odabrali šeyhul-islam
lbn-Teymijje, lbn-Useymin i drugi.1 55 Međutim, dokazi ove
skupine, iako su jači i dakako ispravniji od prethodne
grupe, ne mogu biti precizni argumenti, jer se u svim tim
dokazima ne spominje ograničavanje na određeni broj.
Zato su Abdul-Hakk, St4uti i drugi rekli da nema nijednog
ll
ispravnog hadisa koji precizira određeni broj. 156
Prema tome, ovo fikhsko-pravno pitanje možemo
zaključiti mišljenjem koje zagovara da džumu-namaz mogu
klaryati dva ili više klanjača. Džematski namazi mogu biti
sastavljeni od dva klanjača po konsenzusu islamskih
vjerodostojnim. Vicfjeti: El-medžmua, (41182) i Eš-šerlzul-mumtia,
(5152). Š~h A/bani ga smatra dobrim. Vicfjeti: El-miška/z, (1/335).
154
lbn-Ebi-Š~be (11440) i /bn-Munzir u El-etJSatu, (4/31 -32). Š~h
Albani je ovu predć!iu ocijenio r.ljerodostojnom u Ed-daLJe, (21318)
i El-edžvilJe, str. (45).
155
Vicfjeti: Eš-šer!Jul-mumtfa, (5152-53).
156
Vicfjeti: /Yttf/u/-evtar, (31233) .
r
----------~---------
 'Džuma-namaz pravni {fi[(lisfc;Jpropisi
pravnika,157 a džuma je kao ostali namazi. Ko bude želio
izdvojiti džumu od ostalih namaza treba predočiti jasan i
-~
7 r-
ispravan argument, a islamski uče,Yaci potvrđl!ju
nepostojanje takvih dokaza. Ovo je stav imama Taberija,
nekih učenjaka bukvalističke-pravne škole, Ševkanija i
nekih savremenih učenjaka.15B
Odabrano mišlje,Ye potvrđuju brojni hadisi koji
navode da je Poslanik iJi kla,Yao sa lbn-Abbasom u
džematu, 159 a u drugom hadisu sa lbn-Mesudom.I60
Takoder, dokaz je hadis koji prenosi Ebu-Seid kada je
Poslanik j vidio jednog čol.?jeka da klanja samostalno, pa
je rekao: "Zar neće neko da pod!feli sadaku kla!Jiq;l.tći s
ryiin?", pa je jedan od ashaba klanjao s njim.16J
1
57 Vicljeti: /Yf!ilu/-evtar, (3/233) i Eš-šerhul-mwntia, (5/52).
1
58
Vicljeti: El-mu/za/la, (5178), Bidćy'etul-mudžtehid, (21334), /Yf!Jlul-evtar,
(31233) i E.š-šerhul-mwntia, (5152-53), El-edžvibe, str. (44-45).
159 Buha.ri, (698), Muslim, (763).
160 Muslim, (773).
1 1
6 Ebu-Davud, (574), Tinnizi, (220), Ahmed, (3145), Danni, (1368},
lbni-Huzeyme, (3163-64), lbn-Hibban (El-Mevarid 436), lbn-Ebi·
Šeybe, (1/112), Taberani u El-kebiru, (6/254), Beyheki, (21303), Ibn·
Džarud, (330), Hakim, (11209), lbn-Hazm, (41238). Hakim i
Zehebi su ga ocijenili vjerodostojnim po Muslimovim kriterijima.
Imam Tirmizi i Munziri ga smatraju dobrim. Hejsemi tvrdi da su
prenosioci ove predaje pouzdani. Vicljeti: El-medžmea, (2145), Ed-
dirć!Je, (1/173) od lbn-Hadžera i Tlfh/etul-ahvezt; {2/8).
'Džuma-namaz pravni (fiklisfc;Jpropisi
Malik b. el-Huveyris prenosi da je njemu i ,Yegovom
prijatelju Poslanik ~ . :ekao: "Kada nastupi n~ask~.
urjjeme proučite ezan t ika.met_ a neka vas predvodt stargt
od uas doqjice."162 Imam Buhari je na osnovu ovoga
hadisa naslovio poglavlje: "Dvojica i više su džemat. "163
Ovi praktični hadisi su jasna potvrda da su za
džemat dovoljna dva kla,Yača, a povećavanjem broja
povećava se i njihova nagrada, kao što se spominje u
hadisu Ubeyja b. Kaba da je Poslanik ~ kazao: "Namaz
dwjice je bofii od namaza pqjedinca, a namaz trq;iCe je
bo/ii od namaza doqjice i što ih bude više to je Allahu
draže."164 U jednom hadisu, na čiju se l.?jerodostojnost
hadiski stručnjaci kritički osvrću, stoji da je Poslanik ~
rekao: "Dvqjica i više su džemat."165 Dakle, za obavlja,Ye
namaza u džematu dovoljne su dvije osobe, a za džumu-
162 Buhari, (658), Muslim, (674).
163
Vicljeti: Et-tevših, (1/432) od imama Sujutija.
164
Nesai, (842), Ebu-Davud, (554) i Teberani, (18/36) slično tome.
Imam Nevevi ga je ocijenio qjerodostojnim u El-hu/asa, (2/65).
Heysemi tvrdi da su prenosioci kod Teberanije pouzdani. Vidjeti:
El-medžmea, (21163). Šejh Albani ga smatra dobrim. Vidjeti:
SalzihLJS-slUlen, (11279).
165
lbn-Madže, (982), lbn-Ebi-šejbe, (21265), Ebu-Jala, (13/189),
Taberani u El-evsatu, (6!364), Darekutni, (1075-1076), Hakim,
(1/334), Beyheki, (3169), Hatib u Et-tarih, (8/415). Zbog slabosti
ove predaje vicljeti: Medžmeuz-zewid, (2/45), Et-tellzisul-lzabir,
(3/1066-1067), Misbahuz-zudžadže, (1/119), /Yas.bur-rq;'e, (21198) i
lrvaul-gali/, (21248-250).
r
-----------~-------------~
 Đžuma-namaz pravni ({ifć/isk.i) propisi
namaz vrijedi propis kao i za
nepostojanja autentičnih dokaza
Uzvišeni Allah najbolje zna.
ostale namaze, zbog
koji je izdvajaju, a
Ezan za džumu-namaz
Nakon nastupa namaskog vremena Poslanik ii bi
stao166 na minber167 koji je imao samo tri stepenice, I68 i
166 Imam Šafya kaže: "Do nas je doprla vijest od Seleme b. Ekua
da je Poslanik ~ stajao na trećoj stepenici dok je držao hutbu.•
Vicfjeti: El-wnm, (J /200) od imama Šafije. Imam Nevevi i lbn-
Mulekkin su je ocijenili ljerodostojnom. Vidjeti: El-med2mua,
(4/526), Hulasatu bedril-munir, (21215), Et-te/hisul-/zabir, (2/578),
ffešša(ul-kina, (2173), IYfylul-evtar, (31321). Međutim, koliko znamo,
ova predaja nema spojenog lanca prenosilaca na koji bismo se
mogli osloniti, a Allah ~ najbolje zna.
167 Prije toga Poslanik ~ držao je hutbu sa jednog palminog trupa
koji je cvilio kao dijete nakon što je \(jerovjesniku ji napravljen
minber. Buhari, (3585), Nesai, (1395).
168 lbn-Madže, (1435), Ahmed, (11268-269), Šafya u El-ml.ISnedu, str.
(65), Abdur-Rezzak, (31182), Abd b. Humeyd, (11203), lbn-Huzeyme,
(31140), Beyheki, (31189), Dija u E/-elzadisul-mulztare, (31393-394),
Hakim, (11280-281), Lalikai u SeriJu l.ISulll-latilcad, (11702). Hakim
i Zehebi smatrćYu da ovaj hadis odgovara Buharijinim uvjetima.
Dobrim su ga ocijenili imam Busiri u Misbalua-zuclžad2e, {2/16) i
šeyh A/bani u Salzihl.IS-sunen, (J /423-424) i svojim opaskama na
Fadll.IS-salati a/en-/Yeb!Jj. str. (33) od imama Džehdemija. Šeyh
r------------~------------------,
Đžuma-namaz pravni (fi!<lisfć;Jpropisi
r
0 Jcren
-ut licem prema ashabima poselamio ih
. .
Sefamu alejkum.." Tako. su ~os~upalL Ebu-Bekr L 0 mer.
169
azila većina LSlamskih uceryaka smatra da je sunnet
riječima ._::1
l zr. .. . inb 170
poselamLtL prLSutne sa m era.
Opisujući ezan džume-namaza u Poslanikovo ~
vrijeme Saib b. Jezid kaže: "Ezan je učen petkom nakon
Ahmed Šakir ovu predaju smatra vjerodostojnom. Vicfjeti opaske
šakira na E/-ml.ISned, (3! 103). Imam Heysemi u El-medžmea,
(21172) tvrdi da su prenosioci ovoga hadisa pouzd~. ~i ko je
koristio minber sa više od tri stepenice, (sa šest), bLO Je Mervan
koji je živio u vrijeme Muavije. Vicfjeti: Fetlzul-barl, {2/399) i
Bezlul-medžhud, (6/77). v
169 Jbn-Ebi-Šejbe, (1/449), Abdur-Rezzak, (3/193) od Sabija od
Poslanika :fi kao murse[. Također ga ~ilježi Abdur-Rezzak, (31192)
od Ataa kao mursel. lbn-Madže, (J 119) od Džabira. U Lancu
prenosilaca kod lbn-Madže ima lbn-Lehia koji je ~epouzdan.
Taberani u E/-evsatu_ (7/381) i Bejheki, (31205) u čuem lancu
prenosilaca ima Isa b. Abdullah Ensari koji je također nepouzdan.
Vicfjeti: Medžmeuz-zeuald, {2/184) i Takribul-tehzib, (2!105) . Nema
sumf!ie da skupina ovih pre~a ulcazr.Ye na utemeljeJ1je ovog_a
hadisa. Šeyh Albani ga je ocijenio dobrim. Vidjeti: Aclabul-hatlb,_
str. (101), SaJzihl.IS-sunen, (1!329), El-edžvlbetun-nafia, str. (~8) .L
Eš-šemul-mumtia, (5/80-81). Hadisu su prigovorili imam ~hekt,
Neoeoi, Zeylei i ~iri. Vicfjeti: Es-suneneul-kubra, C:/205),
Hulasatul-alzlcam, (2!1fi;_794), l>'asbur-rty'e, (2!205-206) i Misbalzuz-
zudžad2e, (1/370). (><(
170 Ovo mišljef!ie zastupaju Ebu-Hanife, Malik, ša{ija, Ahmed i drugi.
Vicfjeti El-medžmua, (4/527), Aclabul-hatlb, str. (102) i Flklzl.IS-
sunne, (11234).
r----------------~---------
 Đžuma-namaz pravni (fi.K!isfJJpropisi
ršto bi imam stao na minber. Tako je bilo u vrijem i
Poslanika ~. Ebu-Bekra i OmeraJ71 Kada je Osman be
Atfan (treći pravedni vladar), preuzeo vlast i povećao ·
. ,. se
b roJ m us Lmana, naredio je učenje trećeg ezana 172 i to
pa je nakon toga slijeđena Osmano:
173
Ez-Zevrai,
praksa. "174
Nije prihvatljivo mišljenje koje se navodi u pojedinim
cije/ima da je Muavija prvi uveo ovcy ezan,175 niti su
ispravne preclćye koje kaz~.Yu da je to učinio Omer b. ef.
171 omerovu d
pre cyu, također, bilježi Ahmed b. Menia u El-musnedu
a qjerodostojnom je smatra haftz Askalani. Viqjeti: El-metali bu/.
a/fie, {3/68).
Trećim ezanom se u stvari misli na drugi, jer se pod proim ;
172
drugim spodrazunyeva proi ezan i ik.amet. Ovo je poznato u
Sunnetu, kao riječi Poslanika ~ "Izmedu svaka dva ezana (g.
između ezana i ikameta) je namaz i to je ponovio tri puta,
potom j e rekao, za onoga ko želi." Buhari., (624), Muslim, (838).
Na osnovu ovoga hadisa imam Nesai je u E/-mudžteba, (1!223)
r:asl~vio <;jelinu: "Namaz između ezana i ikameta. " Ovo j e jo5
;asnye spomenuto u predaji Uki:yla gqje kaže da je Osman ~
naredio učerye drugog ezana petkom, a bilježi je Buhari, (915).
Uporediti El-fetk {3/54-55).
173
Ez-Zevra je nyesto na medinskoj pijaci kako se navodi u predaji
kod Muslima, (2279), Ibn-Madže, (1145), Ibn-Huzl!;jme, {3/168-1 69)
i drugih. Viqjeti, takoder: Fethul-ban; (3/55) i /Yf!!Ju/-evta/; (31263).
Imam Davudi tvrdi da se radi o jednom uzvišenom nyestu na
pyact. Viqjeti: Ser/tu Sunem· Ebt~Davud, (4/446) od imama t1jn{ja.
174
Buhari, (916), Ebu-Davud, (1087).
175
Viqjeti: El-edžvibetlUl-najia, str. (12).
e
Đžuma-namaz pravni {fi!cfisfci)propisi
jer hadis lbn-Jezida u Buharijinoj hadiskoj zb'
176 lbn-Abdul-Berr
. 0 govori da je to učinio Osman ....
~i konsenzus učenjaka da je Osman prvi praktikovao
ovaj ezan.I77 Većina muslimana današnjice slijedi ovu
raJcsu, tako se u dva harema, mekanskom i medinskom,
p .. dž
uče dva ezana prye wne-namaza.
Hadis b. Jezida nam govori da je u vrijeme
Poslanika ;i, Ebu-Bekra i Omera učen samo jedan ezan,
nakon što bi imam sjeo na minber. 178 Zbog povećanog
broja muslimana i zabavljenosti svijeta sa trgovinom na
medill5koj pijaci, Osman je uveo poseban ezan kojim je
pozivao na džwnu-namaz. Zato je naredio učenje ovoga
ezana na pijaci. Ovaj ezan je učen zbog nužde i zbog
toga se ne smatra novotarijom, a pored toga Poslanik ~
nam je naredio da slijedimo njegov Sunnet i praksu
f'!iegovih pravednih vladara. 179 Ovcfje je nužno naglasiti da
176 Uporediti E!-meb.sut_ (2!31) od imama Serhasija, El-btyanu vet-
tah.si/, (11241) od lbn-Rušda, Et-tadžu vel-ik/tl, (21178), El-iatisam,
{2/303), od imama šatibija, E/-(eth, (3!55-56) .
m Viqjeti: Et-temlzid, (1 0!247) i El-musanne(, (J /470) i (1/263) od
lbn-Ebi·Šeybe.
178
Viqjeti: El-bt!fanu vet-talzsi/, (1/241) i El-iatisam, (21303).
179
Ovo je spomenuto u podužem hadisu u kome se navodi da se
Poslanik :fi obraćao ashabima, tako da su se ryihova srca
pobojala, pa su tražili da ih posavjetuje. Jedan od tih saqjeta
bila je oporuka sijederya Poslanikove :i prakse, potom prakse
ryegovih pravednih vladara. Ebu-Davud, (4607), Tirmizi, (2676),
r
----------~-------------~
 Đžuma-namaz pravni (fiK.Iisfj) propisi
ashabi nisu uvodili novotarije u Lijeru već su u stop
4
-~
i
slijedili Sunnet Allahovog Poslanika ~- Stoga je svako
dobro u slijedef1iu prve najbolje generacije ovoga ummetq
i nema ponosa muslimanima dok se ne vrate izvornorn
islamu koga su praktikovali ashabi.
Prema. tome, ako se ukaže potreba za drugirn
ezanom da bi se obavijestili oni koji ne čuju ezan iz
džamije, učiće se u njihovoj blizini poseban ezan kao što
je naredio Osman o. Budući da je ovcy ezan uveden sa
potrebom i ciljem, neophodno je uči ti ga van džamije,
npr. na pijaci ili drugom mjestuJBO Ako bi se oba ezana
lbn-Madže, (43-44), Mmed, (4/126-127), Darimi, (95), Jbn-Veddah
u El-bida, (16), La.likai u Ser/ut l.ISufil-iatikad, (1175-76) i (2/1045·
1046), lbn-Ebi-Asim u Es-sunne, (54), AdžUJTi u Eš-šen"alz, (1/170·
171), Ebu-Amr Dani u Er-risa/etul-uaffie, (198) i u El-jlten, (123·
124), Taberani u El-lcebiru, (18/254-259), Jbn-Abdul-Berr u Ef.
temltktu, (211278-279) i u Džamiu ~ami-ilnu· ue jadlihi, (1667).
lbn-Battah u E/-ibane, (1/ 79), Herevi u Zemmul-kelami ue eh/illi,
(4/64), Ebu-Nuajm u El-ml.IStalzredžu, (1!35), Hakim, (1195-96) i u
El-medha/u, str. (19-80), Hatib u Muueddilzul-euham, str. (2!489),
Tahavi u .Šerhu muški/il-asar, (3/221 -223), Beyheki u De/ai/lill·
nubuuue, (6/541), lbn-Dževzi u Te/bisu lb/is, str. (13-14). Imam
Tirmizi, Bezzar, lbn-Abdul-Berr, Hakim, Dija Makdisi, Ibn-Teymijje,
Zehebi i !eyh A/bani su ovaj hadis ocijenili r.ljerodostojnim. Vicijeti:
Džamiu ~anil-i/mi ue /adlilu; str. (474), Medžmwtul-(et!J()IJ,
(4/399), Sl/eru eolamin-nube!a, (18!190), Sahihu/-džamia, (1/499) l
lrvau/-galt1, (8/107-108).
180 Uporediti rijeći imama šatibija u El-iati.samu, (2/303).
r
-------~---------------~
,- Đžuma-namaz pravni {fi((fisfj}propisi
učila u džamiji, tako da ih ne čuju osim onih koji se već
,
nalaze u njoj, ili onih u neposrednoj blizini, onda drugi
ezan ne bi imao svoje svrhe. Ovo znači da ukoliko se
~eli slijediti praksa Osmana 4Ji>, neophodno je prvi ezan
učiti van džamije, potom drugi nakon što imam sjedne na
minber. Medutim, učenje oba ezana u džamiji nije
praktikovao niko od ashaba. Prvi ko je uveo učenje
Osmanovog ezana u džamiji bio je Hišam b. Abdul-
MefikiBI i to početkom drugog hidžretskog stoljeća.
Poznati hanefijski učef1iak Kišmiri kaže: "Ne vidim
dokaza kod učenjaka četiri pravne škole o učef1iu ovoga
ezana u džamiji osim što navodi autor c!jela 'El-hidaje'182
da se ta praksa naslijedila od prethodnika, potom su
drugi učef1iaci prenosili ovo mišljenje iz spomenutog qjela.
Shvatio sam da nemaju dokaza pa pribjegavcyu
nasljedstvu dotične prakse. "183
181
Vicijeti: El-iati.sam, (21303-304) od imama šatibija, Fethu!-ban;
(2/395), Serhuz-Zurkani a/ei-Muuetta, (11329) i E/-edžuibetun-najia,
str. (15). Hišam b. Abdul-Me/ik je jedan od vladara umevijske
dinastije. Naslijedio je hilafet posredstvom svoga brata Jezida.
Umro je poslije 125 god. po H. Vicijeti njegovu biografyu u S!Jeru
ealamin-nubela, (6/153-154) i Tafilzul-!zulefa, str. (195-197) od
imama S4iutija.
182
Djelo El-hiclqje je komentar cijela El-bic!Lye koga je napisao
Burhanuddin Ali b. Ebi-Bekr el-Merginani koji je umro 593. god.
po H.
183 l l
vicijeti: Flfidul-bari, (21335) od Muhammeda Ki!mirija Df#ubendija.
r
----------~--------------~
 Đžuma-namaz pravni (fi.K.fisfj)propisi
U savremeno doba, kada se na skoro soiftl
-~
džamijama nalaze razglasni uređaji, tako da gotovo ne~
urbanog mjesta u koje ne dospijeva glas muezzina, nerna
potreba za ponavljanjem ezana, jer nema efekta. Onqj ko
čuje prvi č4ie i drugi ezan, a ko ne čuje prvi ne č4ie lli
drugi, za razliku od Osmanovog ezana kojim su pozivani
oni koji ne č4iu ezan iz džamije.
Poslanik ~ nas je obavezao da slijedimo praksu
njegovih upućenih vladara (hulefair-rašidina), ali prije toga
je spomenuta Poslanikova ~ praksa. 1B4 Prema tome,
danas je preče vratiti se Sunnetu '6erocyesnika. ~ i učiti
za džumu samo jedan ezan kao i za ostale propisane
namaze, a ako se ukaže potreba, onda se vratiti praksi
trećeg pravednog vladara Osmana b . Affana •J85 a
Uzvišeni Allah najbolje zna.
Imam Šafija u svome poznatom c:Yelu "El-umm" kaže:
"Draže mi je da se petkom uči ezan nakon što imam
uđe u džamiju i sjedne na minber. Kada završi muezzin
sa ezanom, neka imam otpočne sa hutbom i neka. se ne
dodaje tome, ... kako god bilo, draže mi je praktikovati
ono što se činilo u Poslanikovo ~ vrijeme. "186
184 U vezi s komentarom ovoga hadisa vicfjeti: Tllfl/etul-t!lhoezi, (3152).
185 Vic!jeti: FeUzu!-bari, (8/221) od imama Jbn-Redžeba.
186 Vicfjeti: El-umm, (1/195).
r
----------~-------------~
r - Đžuma-namaz pravni ({ikfisiQJpropisi
lmaiTl Kurtubi navodi da je Alija b. Ebi-Talib dok je
,
· u Kufi tražio učenje samo jednog ezana za
tJoriWLO
džumu.IB7
Ibn-Omer je rekao: "U vrijeme Poslanika. ~ Bilal je
č" ezan nakon što '6erocyesnik ~ sjedne na minber, pa
'::a~ bi završio sa hutbom muezzin ~i ikam~tio, a prvi
·e uvedena stvar. "188 U drugoJ predaJL Ibn-Omer
ezan J .. d.
kaže: "Prvi ezan je novotarija, a svaka novotanJa vo L u
zabludu, iako je ljudL. smatra ["l [""yepom. "189
Poznati tabiin Jbn-Šihab ez-Zuhri je rekao: "Treba se
napustiti kupoprodaja u ovo vrijeme (zbog koje je Osman
uveo ovqj ezan) potom treba ostaviti prvi Osmanov
ezan. "190
187 Vic!jeti: E/-džamiu li ahkamil-ffur'an, (18/ 100). .
188 Ebu-Tahir u E/-fevaidu_ str. (229) A-B (manuskript). Preneseno IZ
El-edžoibetun-najia, str. (JJ). Ovu pre~u je zabilježio lbn-Ebi-
ŠE>jbe, (1/470), sa ispravnim lancem prenosilaca.
189 Vekia, kako stoji u FeUzu!-bali, (81219) od Ibn-Redžeba. Lanac
prenosilaca ove predaje je vjerodostojan. Vicfjeti: Asa.rus-sa/zabe,
(11476). Drugi dio ove pr~e "a svaka novotarija... " bilježe Ibn-
Nasr Mervezi u Es-sunne_ (83), Jbn-Battah u El-ibane_ (1192),
Lalikai u šemu usuf/1-i.atik.ad, (1/91), Bejheki u El-medhalu,
(1!180), sa ispravnim lancem prenosilaca.
190 Abdur-Rezzak, (31178) i Jbn-Ebi~be, (7/268), sa vjerodostojnim
lancem prenosilaca.
r----------------~--------~------~
 '])žurna- namaz ;pravni (ffiiisfi;j) propisi _ '])žuma-tumUZ.Z pnwni (fif;fisfi;j}_ propisi
r Dok bi Bilal učio
ezan Poslanik lll bi tihim glas'
ponavljao za njim, a kada bi pozvao "hajje ales-salah•
Vjerot.Yesnik ~ bi rekao: "La havle oe la kwoete illa
bil/ah. ll Isto bi kazao nakon što muezzin pozove na "hćyje
alel-felah. IIJ9I Ukazujući na vrijednost ponavljanja za
muezzinom, Poslanik ~ u nekoliko hadisa obećao je
Džennet onome ko tako postupi. 192
Kroz Ja-atki sadržqj
ove studije nismo u mogućnosti obraditi sva pravna
pitanja vezana za ezan, ali ćemo spomenuti nekoliko
propisa koji su od etike ezana, a često su zapostavljeni i
rijetko praktikovani.
Prvo: Da muezzin stavi dva prsta u dva uha, kako je
činio Bilal b. Rebah. 193 Imam Nevevi i šeyh Muhammed
b. Salih Useymin tvrde da su to dva kažiprsta.J94 Imam
Sanani kaže da se time misli na dva palcaJ95 U
pouzdanim predajama nije precizirano o kojim se prstima
radi, ali je najprirodnije da se to čini sa dva kažiprsta, a
191 Buhari, (611 i 613), Muslim, (385).
192 Muslim, (385), Hakim, (11204). Vicljeti: Medžmei.IZ-zevaicl, {1/332).
193 Tlrmizi, (197) i ocijenio ga je ispravnim. lbn-Madže, (718), Mmed,
(4/308), lbn-Huz~me, (1/203), Hakim, (11202), Ebu-Avvane,
(11329). U ovome smislu navodi se više hadisa koji pojačavaju
jedni druge. Vicljeti: Fethul-ban; {2/115). Š~h Albani ga smatra
vjerodostojnim. Vicljeti: Es-semerul-mustetab_ (1/163-164).
194 Vicljeti: Tuhfetul-ahvezt; (1/522), Subulus-se/am, (11280) i Eš-šemul-
mwntia, (2/54).
195 Vicljeti: Subulus-selam, {1/280).
,-------------~------------~
,
r -:
Allah
najboYe zna. Islamski uč."Yaci kažu da za ovaj
k postoje dva razloga. Prvo, da u tom slučaju glas
postup~ biva prodomiji,196 i drugo, da bi onaj koji ne
m~ezz Las muezzina zbog udaljenosti, buke ili što je gluh,
čLDeo gda je nastupilo namasko vrijemeJ97
zna
Drugo: Da pri izgovoru riječi: "hajje ~les_~salah" i
"fuWe alel-felahll okrene svoju glavu. udesno L ulyevo, ~~
'likom predavanj8: selama. OvaJ postupak spomuye
p~· u kojoj se navodi da je Bilal učio ezan i okretao
P ya · '· "ha.. l l h ll i
svoju glavu desno i lijeVO izgovarđ)UCL we a ~-sa ~
"fuWe alel-felah. 198 Komentirajući ovu predćyu. t~a~
11
Nevevi kaže: "U njoj je dokaz da je sunnet pn ucenJu
ezana kod riječi 'hajje ales-sa/ah' i 'hajje alel-felah'199
okrenuti glavu u desnu i lijevu stranu, dok stopala i trup
196 u ovome smislu navodi se hadis od Poslanika ~. ali je f1iegova
vjerodostojnost sporna. /bn-Madže, (717), Hakim, (3/607-608}·.
Taberani u Es-sagi/ll, (21142). Slabim su ga ocijenili imam Busm.
u Misbahi.IZ-zudžadže, 1/90), haftz Askalani u E!-(ethu. (21115) l
šejh Albani u /rvau!-gaiL% (1/249) i Miškatul-mesabih, (1/206). . .
197 Vicljeti: Fethul-ban; (2/116). Međutim, pravu mudro~t stavyanJa
prstiju u uši zna samo Uzvišeni Allah. Zato Je pohvalno
praktikovati ovaj sunnet bez obzira na savremene razglas~e
uređćye koji u moderno doba negiraju neke od spomenutLh
razloga zbog kojih se to nekada činilo.
198
Buhari, (634), Muslim, (503).
199 "H<We ales-salah" i "hajje alel-felah" skraćeno se zove "el-
hćyealet~ni."
r~-----------------~--------------------~
r Đžuma-namaz pravni (fiR.lis/W propisi

muezzina ostaju usmjereni prema kibli. "200 Jbn-Huzflime '

-~ -
a::a/UUTlme
Đžuma-namaz pravni (fiKJiskjJ propisi

Rabbe !UJzihid-dauetit-tammeh, ves-salatU-

,
nakon što je naveo citiranu predaju u svome "Sahihu.• kJJimeh, ati Muhammedenil-vesilete vel-fadilete, vebashu
naslovio je poglavlje: "Muezzinovo okretanje· glave, ali ne eJcamen mahmuden ellezi veadtehu. "
cijelog tijela dok izgovara 'hajje ales-sa/ah' i 'haJje alel m . ~ .
felah. '"201 • "0 Allahu mo_t Gospodaru ovoga casnog pozll)a
(ezana) i liSpostaofjenog namaza, podan· Mulzammedu
Prema tome, okreta,Ye čitavog tijela ili samo trupa trtf!inu nagradu i liZI.Jišeno obećano m.festo. "205
nema osnove u cyerodostojnom Sunnetu Poslanika ~, 202 a
Uzvišeni Allah najbolje zna. Treće, da prouči sljedeće riječi:

Treće: Da nakon završetka ezana učini četiri stvarž:20J .:.~ ~J ~~J :; ~~ i~ 0f :; j~). 'i ~J;..:; ~~ ul ~l 'i 0f '4--:.f
, " , ,' .
; ,
Prvo, da donese salavat na Poslanika ii.204 -..l · 'J u:...)
- .~:::. ~. ') '.)
'
-~~ r.l\-1"~ .J~ u
Drugo, da dovi Vjerocyesniku ~ za EL-Vesile, a to je
najuzvišenije mjesto u Džennetu koje pripada najboljem "Ešhedu en La ilahe illellahu vahdehu La šerike lehu
Allahovom robu i poslaniku Muhammedu :i, dovom koja ve enne Muhammeden abduhu ve resuluhu. Reditu billahi
glasi: rabben ve bi Muhammedin resu! en ve bil-islami dina."

il__;,~j~ j ~)! iL; ~T ~Lii1 ~~~j ~81 ~~ij, ~~ ~~ ~~ "Sqedočim da nema drugog boga osim Allaha,
Jednog Jedinog kqji nema sudruga u vlasti i sqedočim
).r~:; e$~' i.)~ L.~ ~') da j e Muhammed l'fl"egoo rob i poslanik. ZadovolJan sam
što mi .J"e Allah Gospoda~; Mulzammed poslanik i islam
qjera. "206

200
Vicljeti: El-minhadž, (4/184) i E!-mlljhim, (21102) od imama
Kurtubija. 205 Buhari, (4719), Nesai, (679), Ebu-Dauud, (529), Tinnizi, (211), lbn-
20 J Vicljeti: Sahilzu lbm:HliZ([/me_ (1/202). Madže, (729), Ahmed, (3!354), lbn-Huzeyme, (11220), Beyheki,
202
Vicljeti: Sl.lbulus-selam, (11281) i Temamu/-minne, str. (150). (1/410), lbn..Suni, (95).
~3 ooo urye ""di za muezztna i za sue kqji čuju ezan.
o
206
Muslim, (384-386), Nesai, (677-678), Tinnizi, (210), Ebu-Dauud,
204
Muslim, (384), Nesai, (677), Ebu-Dauud, (523), Ahmed, (2/168), (523,525), Ahmed, (21168), Bejheki, (1/410), Begaui, (422), Ibn-
Bljheki, (1/410), Begaui, (427), Ibn-Suni, (93). Suni, (93) .

--------~------------,
r
 Điuma-namaz pravni {fiklrsh) propisi
Četvrto, da dovi između ezana i ikameta, j er je
Vjerovjesnik :Ji rekao: "Dovlt~ jer se dova IZmeđu ezana i
lkameta ne odbfja. "207
Propis klanjanja sunneta prije džwne-namaza
Ustaljena praksa većine današryih muslimana je da
nakon proučenog prvog ezana klanjaju džumanske sunnete
dva ili četiri rekata i rijetko da neko klarya više od toga.
Međutim,klanjarye dobrovoljnog namaza u ovome
vremenu nije utemeljeno u vjerodostojnom Sunnetu
Poslanika ~, niti u njemu ima spomena o džumanskim
sunnetima prije namaza.
207
Ebu-Davud, (521), Tirmizi, (212), Mmed, (3/1 19), Jbn-Huzeyme,
(11222), lbn-Hibban, {3/ 101), Ebu-Jala, (3!295), Beyheki, (1/410),
Nesai u Amelui:Jeomi, (68-69), Ibn-Suni u Ame/ui:Jeomi, (102).
Imam Tirmizi šeyh A/bani su ovu predaju ocijenili
vjerodostojnom. Vic:ljeti: Es-smeru!-mi.IS!etab, (11198-200) od
Albanija i (/dža/etur-ragibil-mutemenni, (11154-156). Imam Nevevi
i ~~ Askalani su ga ocijenili dobrim. Vic:ljeti: .Šerlut rjjadis-
salilun, (31228) od lbn-Useymina i /'letaidžu/-ejhu; (l /364) od
~ka~~ij~. ~rugi hadis koji potvrđuje ouo značerye vjerodostojnim
Je ocyemo tmam Nevevi. Vidjeti E/-ezkar, str. (44) i Sahilzu/-
oabilis-sttjJib, str. (184).
r- ']Jžuma-nattUJZ pravni (fjf;fisf;j)propi<i ,
Vjeror.ljesnik ~ bi se nakon ~tup_a namask~g
ena popeo na minber, a muezzm bt potom učto
vretn 208 Nakon ezana Poslanik A održao bi hutbu koju bi
~elio u dva dijela, nakon čega bi se proučio ikamet i
k/afYala džuma-namaz. Prema tome, nije bilo mogućnosti
klanjanje sunneta nakon ezana, niti nam je preneseno
: Poslanika $ i njegovih ashaba da su klanjali
dobrovoljne namaze nakon ezana. 209 Mnogobrojni hadisi
nam opisuju sunnete nakon džume, ali ni u jednom od
,yih nije ni simbolično ukazano na namaz poslije ezana.
Ibn-Omer kaže: "Kla,Yao sam sa Poslanikom ii dva
rekata prije i dva poslije podne, dva rekata nakon džume,
dva rekata nakon akšama i dva nakon jacije. "210 Vidimo
da je Ibn-Omer u ovome hadisu spomenuo sunnete prije
podne a prešutio je namaz prije džume.
Na osnovu ovoga hadisa imam Buhari u svome
"Sahihu" je naslovio poglavlje "Namaz prije i poslije
džume-namaza "211 želeći time ukazati da nema
l
hadisa
koji govore o namazu prije džume, već se u
208 Kao što smo spomenuli u prethodnom hadisu lbn-Jezida koga
bilježi Buharija.
209 Vidjeti: Sll/7/2etul..cfžtunll.i1, str. (10-11) od šeyhul-islama lbn-Teymilje,
kao l riječi hafiza /rakija i lbn-Kajjima u Zadul-meadu, (11329) i
(1/331) i /'lt;j/ul-eota.tU. (31255).
210
Buhari, (1165), Muslim, (129).
211
Vic:ljeti: Fetlzul-bart; (3/1321).
r-------------~---------
r Đžuma-nanuu; pravni (fiK.IirK:idpropisi.
--- '])tuma-namaz pravni (fi!clisfciJ propisi ~

cyerodostojnim predajama navode samo sun net"l nako

dž
ume-namaza. 212 Isto ovo imam Buhari je učini
11
-~ r uče,Yaka
ookaZi koji zagovaraju swmete prije
~
džume-namaza
poglavlju bajram-namaza, naslovivši cjelinu: "Namaz
r· b . prye l
~- ~
pos ye cyrama," potom je naveo hadis Ibn-Abbasa 0
kome se kaže da je Poslanik ~
izišao da kla . Ovo mišljenje se zasniva na nekoliko dokaza koji su
Ramazanski bajram, a nije klanjao pry··e ni posnl~~ lli slabi,21 6 ili apokrifni, ili neyasni, ili pak opći te kao
~ega. m. ~
Prema torr:_e, . imam Buhari nije želio ovim
t;Jkvi ne mogu poslužiti za dokaz jer oponiraju posebnim
ukazatl na namaz prye l poslije bajrama, već je želio re ..
d~. ne~a namaza prije i poslije bajrama, na što aludi:
vjerodostojnim hadisima.
Proi dokaz je hadis Abdullaha b. Mugaffela u kome
cltlram hadis.214
prenosi da je Allahov Poslanik ~ rekao: "Između svaka
· . Imam" Nevevi je u Muslimovom "Sahihu" naslOULO . diJil ezana (tj. izmedu svakog ezana i ikameta)217 je
qe1mu:• •
'Namaz nakon džume "215 a lmam
v· • '
· .
Muslun l1ii/TlBZ," i to je ponovio tri puta, a potom dodao: " ... za
zabt{Jezlo ..Je nekoliko predaja koje govore o sunnetima onoga ko želi kla!Jjati "218
nako~ džume-namaza. Medutim, ni u jednoj od ovih
pr~dcya v nema spomena o kla~a~u dobrovoljnih namaza
Komentar: Ovo je opći hadis koji nije validan kao
prye džume. Da je Poslanik ~ uistinu klanjao ove argument, jer podliježe posebnim praktičnim hadisima koji
sunne~e, to bi ~am . bilo preneseno u vjerodostojnim
spomi,Yu da je Poslanik ~ nakon proučenog ezana počeo
predcyama kao sto Je slučaj sa drugim dobrovoljnim sa hutbom i nije ostavljao ashabima vremena za namaz.
namazima. Kada bi se ovaj hadis odnosio na džumu-namaz, desila bi
se očita kontradij<:tomost izmedu Poslanikovih :\1 riječi i
qjela, a to je nemoguće. Kako da Poslanik ~ obavijesti

216 Slabim ih smatrć!iu vrhunski hadiski stručnjaci kao Jbn-Munzir, Jbn-

Hadžer i drugi. Vidjeti: E/-eosal, (4/97) i Fetlzuf-bari. (4/426).
212 V:'d' . .u:tdul-meact
l yetL: 7- (1!332). 217 Imam Nesai je na osnovu ovoga hadisa u E/-mudžleba, (1/223)

213 Vic!Jeti: Fetlzul-ban; (311387). naslovio poglavlje: "Namaz izmedu ezana i ikameta," a slično
214 Vic!Jeti: Zadul-meact (1!332). tome i Buhari u Es-salzihu, str. (143).
215 218
Vic!Jeti: Ef-minhacU_ (6/1 40). Buhari, (624) Muslim, (838).

------------~------------------" r-------------------~-------------
 Đžuma-namaz pravni ({iklrski}propisi

ashabe o džumanskim sunnetima, potom im ne osta

01
mogućnost da ih klanjaju?! Također, neki islamski
autoriteti koji postupaju po spoljašnjem značenju ovoga,
hadisa pa klaryaju prije džume, ostavljaju rad po ryernu
pa ne klaryaju prije akšam-namaza. 219 Nema, kolik~
znamo, autentičnog argumenta koji izuzima akšam iz
općeg značerya ovoga hadisa.220 Naprotiv, hadisi koji
jasno potvrđuju namaz prije akšama nalaze se u
najt.?jerodostojnijim hadiskim zbirkama.221

Vicljeti: El-ilztj;ar li tali!il-mulztar, (1188-91), /Yasb~.~r-reye, (1/140-141),

219

El-bahn.u--raik_ (11266), Hašj;etu lbn-Abidin, (11376), El-mebslll,

(1/157) od imama Serhasija, .Šerl1u fethil-kadir, (1/445), BedaetJS·
sanaia, (1/287).
fa/ičnom hadisu stoji: "Između svakog ezana i ik.ameta
22
0 U jednom
ima namaz, osim alcšama." Beyheki (2/667) i Darekutni, (J 029) koji
ga je ocijenio slabim. Ha{IZ Aska/ani u Et-te/hisu, (2/494) kale:
"Oua predaja je slaba." Neispravnom ju je ocijenio i šejh Albani u
DaijiJI-džamia, str. 348 i pripisuje je Bezzaru (1/334). Vicljeti i Es· 222 Jbn-Madže, (1139), Taberani, (12674).
silsi/etud-dai(e, (51162). 223 Vicljeti: /Yasb~.~r-reye, (21206), Serhu Sunem· Ebi-Dauud, (4/471), El-
221
Enes b. Malik kate: "Klanjali smo u vrijeme Allahova Poslanika l telhisul-haiJir, (2/597) i Daifos-sunen, str. (87).
224
nakon zalaska sunca, a prije akšam-namaza. Poslanik iWš nas je Vicljeti: Hulasatul-alzkam, (2/813).
vidio i nije nam zabrarJjivao niti naređivao da klarJjamo." Muslim, 225 Vicljeti: Hulasatul-alzkam, (2/813) i Zadul-mead, (11336-337). Između
(836), Nesai, (681), Ebu-Davud, (J 141), lbn-Madže, (962). Također, ostalih mahana u lancu prenosilaca ovoga hadisa se nalazi Ebu-
Buhari, (625) od Enesa u ovome smislu. Abdullah b. Mugaffel kaže Ha{s Mubeššir b. Ubeyd Himsi Kufi koga imam Ahmed smatra
da je Poslanik fi dva puta ponovio: ufflmyiyle prj;e a/cšama... n da lažovom. Vicljeti: El-kamilu ji duafair-nCUa/, (6/417), Mizanui-Latkfa/,
bi treći put kazao: u onqj ko že!t:" bojeći se da to ljudi ne prihvate (6/17), Ef-mugni jid-duafa, (21244), El-kešjid-hasis, (11213) od
kao sunnet. Buhari, (J 183), Ebu-Davud, (J 140), Ibn-Hibban, (4/457) imama Tarabilsija, Takribut-tehzib, (2!235).
226
lbn-Huzeyme, (2/267), Beyheki, (2/666), Darekutni, (1030). Vicljeti: El-medžmea, (21195).

r--------------------~-----------------~
 Đžuma-namaz pravni (fifcfrsf(j) propisi
ti držao hutbu, pa ga je upitao: "Da li si klatyao ct.
--- r :entar:
rekata prjje nego si došao?" "Nisam," odgovorio je. Nak ~
toga Poslanik ~ mu reče: "f(fary~j doa kratka rekata. "22~1l
Komentar: OvaJ hadis sa ovim dodatkom "PriJe ne.
·-~.~
" ... H rio
st uosao je LZmman. afiz Mizzi i lbn-Kajjim tvrde da
u ovoj predaJi desio tashifun (izmjena slova za slo:
tačke za tačku i sl.), pa je urryesto tedžlis ~ (sjeo):
kopista napisao tedži ~t/: (došao) .228 Citirani hadis
prenesen je brojnim pouzdanim putevima, prvenstveno kod
Buharije i Muslima, ali se jedino u ovome predaryu
spominje riječ "došao," dok je u drugim cyerodostojnim
predajama spomenuta riječ "sjeo." Uistinu, da se desilo
kako spomi,Ye ovaJ hadis, Poslanik ~ bi pitao sve ashabe
a ne samo Suleyka. Šeyh A/bani ovu predaju, također,
smatra iznimnom.229
Četvrti dokaz je predaja u kojoj se pripisuje, Aiši r.a.,
da je kazala: "Kla,Yao je Poslanik ;i dva rekata prije
džume u svojoj kući. "230
227
lbn-Madže, (1 124). Ha{tz !raki kaže da je ovcy lanac prenosilaca
ispravan. Viqjeti Tarhut-tesrib, 3/165.
228
Viqjeti: Zadql-meaa; (11334) i Et-tellzisul-habir, (2/597).
229 Vic!jeti: Daijit.s-slUlen, str. (86).
230
Ehu-Hasan u El-lzacfis. (108). Uzeto iz El-edžoibetl-najia, str. (28).
Vic!jeti, također: El-kaolul-mllbin, str. (358).
'])tuma-namaz pravni (fif<frskU propisi
U Lancu prenosilaca ovoga • hadisa ima~
rsJrak b. Idris el-Basri, za koga J?n-Mem kaže da je op~
l v koji izmišlja hadise.23I Seyh A/bani ovo preda.rYe
taJa . . 232
smatra apokri{mm.
Peti dokaz je predaja Alije u kojoj se kaže ~ ~~
poslanik ~ klanjao prije i poslije džume-namaza po cetm
reJcata.233
Komentar: U lancu prenosilaca ovoga hadisa ima
MuhaJTlrn.ed b. Abudr-Rahman es-Sehmi koga imam
Buhari drugi hadiski struč,Yaci smatr,:Yu nepouzdanim.
234
236
Slično se navodi od Ebu-Hurejre235 i lbn-Mesuda, sa
231 Vic!jeti:Et-tarihul-kebir, (11282), Duafaui-Ukqjlt; (1/100)~ El-
med.žn.tlzin, (1/135), Ed-duafau oel-metrukin, (1118) od unama
Nesaije, Sualatui-Berzet; (543), Ed-duafau oel-metmkin, (1/99) od
fbn-Dževzija, Mizanul-iatida/, (1/334), El-kamilu jid-duafa, (1!333) ..
232 Vidjeti: Ef-edžoibetlUl-na/ža, str. (28). Takoder da je ova predaja
bila ispravna bila bi prenesena drugim, mimo putem ovoga
pokvarenjaka budući da je Sunnet Poslanika 8 sačuvan
pouzdanim putevima a ne posredstvom izopačenih lažova.
233 Taberani u E/-eosaLu_ (2/172).
234 Viqjeti: Duafau/-0/ay/t; (4/101), El-mugni fld-duafa, (2/~34), El-
kamilu jid-dua(a, (6/191), Lisanul-mizan, (5/138), El-džerlzu oeL-
tadil, (7/326).
235 Bezzar u El-mliSnea'u. Hafiz Jbn-Had.žer u Fetlzul-ban; (2/426) kaže:
MBilježi ga Bezzar sa slabim lancem prenosilaca." .Imam Esrem
ga je ocijenio slabim. Vidjeti, također: .šerlzuz-Zttrkant, (1/478).
236 Taberani u El-eosatu_ (4/196). /bn-Hadžer u Fetlwl-ban; (21426)
kaže: "Ovaj lanac prenosilaca je slab i prekinut. n
r-----------------~-------------
 Đžuma-nattt.az pravni (fiklisf(j)propisi _ ']).tuma-namaz pravni (ftf;.MiiiJ propisi ,
-~
slabim lancima prenosilaca. Imam Ajni je također odbacio
i ~ džumanskog vremena.242 Dokaz tome su postupci
prethodni hadis.237 dftl{Jih ashaba.
·Šesti doka2 je predqja u kojoj stoji da je Ibn-Omer -Munzir prenosi od Ibn-Abbasa da je prije dolaska
lb n 243
oduljio kla,.Yajući prije džume-nama2a, a nakon toga bi na džumu-namaz kla,.Yao osam rekata.
klanjao dva rekata kod kuće, zatim je kazao da je
Također je Safija ljedna od Poslanikovih M žena, koja
Poslanik ~ tako činio.238
rla u vrijeme Muavijinog hilafeta), klanjala četri
Komentar: Riječi Ibn-Omera "... da je Poslanik ~ tako j~ prije izlaska imama na minber, potom je klanjala
. 244
činio" odnose se na sunnete nakon džume-namaza. dva rekata džume-namaza sa tmamom.
Potvrda tome je predqja u kojoj se navodi da je Ibn-Omer
Od Jbn-Mesuda se također prenosi da je klanjao četiri
kla,.Yao nakon džume dva rekata u svojoj kući, potom je
re}cata prije džume-namaza.245
rekao da je tako činio Poslanik :1.239 Hadis, također, nye
precizirao da se radi o nama2u nakon ezana.240 Kako da Es-Saib b. Jezid kaže: "Klanjali smo petkom u
precizira kada je Poslanik ~ bio na minberu u vrijeme i vrfjeme Omera b. el-Hattaba. Kada bi sjeo na minber
nakon prvog jedinog džumanskog ezana?! Također, kako prekinuli bismo namaz, a kada bi muezzin završio sa
razumjeti da je Ibn-Omer oduljio sa namazom, budući da
je imam počinjao sa hutbom neposredno nakon ezana?J24I 242 Ova predaja nije afirmativan argument za sunnete prije džume-
Dakle, očigledno je da se ovim misli na namaz prije namaza. Vicljeti: Fetlzul-bari, (21426), Avnlll-mabud, (3/337),
.ŠerlztiZ-Zurkam; (1/478), El-mesai/, str. (124) od Abdullaha b.
237 Vicljeti: Ser/zu Stu1eni Ebt:Davud, (4/471) od hafiZa Ajnija. Ahmeda, fi/clzliS-Sll/1fle, (11227) MevsuatliS-salatis-salzi/ul,
238 Ebu-Davud, (1128), sa lancem prenosilaca koji zadovoljava
(311149).
Buharijine kriterije. Vicljeti: Hu/asatul-alzkam, (2/813), EJ. 243 lbn-Munzir u El-elJSatu, (4/97). Vicljeti: Zadu/-mead, (1/335).
edžvibettu1-najia, str. (32-33) i SaJzilzliS-slUlen, (1/309). 244 Ibn-Sad u Et-tabe/alt, (8/360), sa Lancem prenosilaca ko!i po
239 Muslim, (882). ogem iejh Albanija ispUJ'!iava Muslimove kriterije. Vidjeti El-
240 U predaji lbn-Ebi-Šeybe, (I/463) koja ima vjerodostojan tanac
edžvlbetun-na/fa, str. (35). .
prenosilaca Nafia kaže: "Ibn-Omer bi poranio petkom, pa bi 245 Abdur-Rezzak, (3/247), Tahavi u .šerlzul-meani, (1/335), Taberant u
oduljio sa namazom prije nego iziđe imam." Ova predaja jasno El-kebliu. (9/31). HafiZ Askalani je u Et~te~lzisu, (21597) ovu y

ukazqje da se radi o namazu prije nastupa džume. predi!ju ocijenio vjerodostojnom, dok u Ed-dirć!!e, (1/217! kaže da
241
Vicljeti: SlU117etul-džt.U11ua, str. (10-11) i Zadul-mead, (11334-335). su ,.Yeni prenosioci pouzdani. Vicljeti, također: Fetlzul-bari, (21426).

r
--------~-------------~ r------------------~-------------
 Đžuma-namaz pravni (fi!<fzsfd)propisi
-- Đžuma-tUmUlZ pravni (JWisfct! propisi ,

ezanom, Omer bi počeo sa hutbom i ne bismo pričat·

dok ne završi. "246 Isto ovo prenosi Salebe b. Ebi-Malik :
~ Bilalovog ezana kfarYati dobrovoljni namaz, on je
doiSta neznalica, jer dokazi aludm:yu da. Je džuma kao.. i
kaže da su tako postupali u vrijeme Omera i Osmana.247 • •."rY) ~".,.....,".7 s obzirom na dobrovoljne namaze prye
baJrc;u' .-, ILU l~,
Sedmi dokaz ovih učenjaka je analogija. Kažu da
"ih "249
ll/·
džuma mijenja podne-namaz. Prema tome, za nju vrijede
propisi podne-namaza s obzirom na sunnete.248
Hutba
Komentar: Ova analogija nije validna jer je džuma.
zaseban neovisan namaz koji se uveliko po svojoj formi
razlikuje od podne-namaza. Nije ispravno koristiti analogiju Nakon ezana, Poslanik ~ bi ustao250 i započeo hutbu
u obredoslovlju, naročito u propisima koji su pojašryeni
riječima:
nepržkosnovenim riječima ili praksom Allahovog Poslanika
ii koje smo obavezni slijediti.
Kao zaključak navodimo sljedeće lbn-Kajjimove ryect:
''Ashabi su klaryali dobrovoljne namaze prije nastupa
džume, potom bi se Poslanik ~ popeo na minber a Bilal
bi učio ezan. Nije bilo drugog ezana. Neposredno po
249 Vidjeti: Zadu/-mead, (1/331-335). Slično ovome .spominje šeyhul-
završetku ezana Vjerovjesnik ;i bi počeo sa hutbom, pa
islam Jbn-Tejmijje u Sunnetul-džuma, str. (12) l u Medžmuatul~
kada su to ashabi klaqjali sunnete?! Ko kaže da su ustali fetBva, (24/103). Viqjeti, također: Fetva is!amifie, (1/281) l
Temamul-m/nne, str. (326).
2 46 lshak b. Rahavey u El-mliSnedu. Vjerodostojnim ga je ocijenio 250 ovo je spomenuto u hadisu Ibn-Omera u kome kaž;: "Posl~ik ~
hafiZ Askalani u El-metB/ibul-ai!J"e. (3178) koji je prenio Lanac je držao hutbu stojeći, potom bi sjeo, potom. usta~. Buhan, (9~0)
prenosilaca lbn-Rahaveja. Slično tome bilježi Malik, (229). Imam i Muslim, (861). U jednoj predaji se navodl da Je Kab b. Udžre
Nevevi ovu predaju smatra vjerodostojnom. Viqjeti: Hulasatul· džamy"u dok je Abdur-Rahman b. Ummil-Hakem držao
UŠao u 'aka drž'
alzkam, (2/808). hu'tbu sjedeći, pa je rekao: "Vidite li ovoga pokvarery • l

247 lbn-Ebi-Šeybe, (11448), sa vjerodostojnim lancem prenosilaca. hutbu sjedeći, a Uzvišeni Allah kaže: "Ali oni kad kakvu robu
248 Viqjeti: El-ludasatul-jlkhfjje, str. (21) od dr. Ahmeda b. Satima trgovačku ili veselje ugle.d;yu, pohrle mu i tW:osr.a_ve sama da
Mulhima. stojiš." (g. na minberu petkom). Muslim, (864) r Nesal (1396).

r-------------~-------------~ r------------------~----------------
 Đžuma-namaz pravni (fi!<fis!Q)propisi '])tuma-namaz pravni (fi!cfisfc;Jprqpisi

•
(~ ,
~ ~J ;:li~ :&"_,k~ ;:"~1 ~' r ~
;.::.-: ;J[J :Jj.i
• ,"
j;. lj;T
jednog
ljudi, bojte se
čovjeka
Gospođlra svoga Koji vas . ,
stvara, i od njega je suprugu njegovu
~)~jj~ J.b=.) =~l)~~~ <.>~1 (.-~~ 1~1 ~81 ~1li) stvorio i od njih dvoje mnoge muškarce i žene rasijao. J
# 0lŠ' ~l 0! r~~~l) ~ 0};u <.>~' ~l ,_;;,) =~) i~ ~t,;,..) ~ Allaha se bojte s imenom čijim jedni druge molite, i
, , (b: rodbinSke veze ne kidajte, jer Allah, zaista, stalno nad
·- ; uama bdi.252
O vjernici, bojte se Allaha i govorite samo istinu, On
{:e vas za vaša dobra eljela nagraditi i grijehe vam
oprostiti. A onaj ko se Allahu i Poslaniku Njegovu bude
, ono svto b ude ze
. ,. ce
pokoravao, posttcL v t•LO.253

"{/istinu. nqjfjepši Je govor Alla/zoo govo~; a nqjbo!Ja

Zahvala pripada Allahu ~- Samo Njega obožavamo i
samo od Njega pomoć tražimo. Njemu se utječemo od
zla naših duša. Koga On uputi, niko ga u zabludu ne
može odvesti; a koga On u zabludi učini, niko ga na
pravi put ne može uputiti.
Svjedočimo da nema drugog boga osim Allaha 3f-
da je Muhammed ai Njegov rob i Njegov poslanik.
O vjernici, bojte se Allaha istinskom bogobojaznošću
i umirite samo kao muslimani~51
251 Prijevod znaćeiJia Kur'ana, Ali-lmran, (102).
je uputa uputa Mulzammeda iM. . /Yqjgore stvari su
noootar!J'e, a svaka noootarjja Je zabluda a svaka zabluda
txx:li u vatru. "254
2S2 Prijevod značenja Kur'ana, En-Nisa, (1).
2S3 Prijevod značef!ia Kur'ana, El-Ahzab, (70.-71).
254 Ovo je prijevod tzv. Hutbetul-hadže kojom je Poslanik ~ počif!iao
svoj govor, na hutbama, vjenčaf!iima i u drugim prilikama. VicUeti:
Medžmuatu/-(etaoa, (18!163), Hašfj'etu Sindi ala SLU1enen-/'lesa1,
(6/89) i E!-vedžizu ji jiklzis-sl11717e, str. (144-145). Hadis bilježe
Muslim, (867), Asbehani u El-mustalver:lžu, (2/455), Nesai, (1403). i
u El-lcubra, (1/550), Ebu-Davud, (1089), Tirmizi, (l 105), lbn-Mad.že,
(1547-1548), Jbn-Veddah u El-bk/a, (56), lbn-Džarud, (3/20-21~,
Ahmed, (1/432), Abdur-Rezzak, (61187-188), Lalikai u .Šerlut usulil-
iatik.ad (1/170) i (1/388), Ebu-Jala, (4/90), lbn-Ebi-Asim u Es-
Sl11717e, (1154-57), Taberani u El-kebini, (8!363-364) ~ u El-ev.sa~':'
(9/160), Hakim, (2/182-183), Tajalisi, (338), Ebu-NuaJm u El-hl/ge,

r-------------~---------
r Đžuma-namaz PifW"i {{;!;lisfi;!l propisi
Šta je lijepo imamu činiti za vrijeme hutbe- ,
Prenosi se da je Abdullah b. Omer kazao:
'Vjerovjesnik :i držao je dvije hutbe i sjedio je između
njih. "255 U drugoj predaji stoji: "Poslanik ~ držao je hutbu
stojeći, potom bi sjeo, potom ustao, kao što vi danas
činite. "256 Džabir b. Semure kaže: "Poslanik ;Ji je držao
hutbu stojeći, potom bi sjeo, potom ustao i nastavio
hutbu. Ko ti kaže (Džabir se obraća Simaku) da je
Poslanik :i držao hutbu sjedeći, pogriješio je. Tako mi
Allaha, klanjao sam sa Poslanikom ~ više od dvije hiljade
namaza. "257 Ibn-Omer i Džabir kažu da Poslanik ~ nije
pričao između dvije hutbe.258 Na osnovu ovih hadisa
(31189), Beyheki u El-kl.lbra, (31206, 213-214) i (11146), u E/-
iatikadu. str. (300-301), i u El-medhalu, (1!185). Autori ovih zbirki
uglavnom cfjelomično prenose ovaj govor. Navodi se od šest
ashaba u približno identičnim verzijama sa izl.ljesnim izmjenama i
dopunama u ,Yegouom sadržqju. Vidjeti studiju šeyha Albanija na
ovu temu koja se zove Hutbetul-hi!idžeti e/leti kane Resu/el/ahi !li
jua/limlllza ashabeltu.
255 Buhari, (928), Muslim, (862).
256 Buhari, (920), Muslim, (861).
257 Muslim, (862), Ebu-Dauud, (1093), Nesai u /(jfabuf..džumua, (56).
258 Nesai, (1416), Ebu-Davud, (1092), sa dobrim lancem prenosilaca.
Vicfjeti: Sahilzu Stmenin-1Yesa1; {1/457) .
---------~-------------~
'])žurna-namaz pravni (fifclisf;j) propisi
~lamskih učnjaka
iZ dva dijela.259
smatra da ne vrijedi hutba osim
Poslanikov ~ Sunnet je bio da pokazl.fie svojim
/caŽiprstom za vrijeme hutbe.260 Poznati ashab Umare ~­
RLWf4be es-Sekafi vidio je Bišra b. Merv~na
261
ka~o Je
digao svoje ruke daveći na min.IJ_e~, pa Je reka~: 'Allah
amotio i unakazio ove ruke. VtdLO sam Poslamka ti da
OSli kaz ..
n!fe dodavao više od ovoga," potom j~ po .ao s~! Lm
kažiprstom. 262 Iz ovoga i brojnih drugih hftdLSa vcdimo
ustrajnost ashaba u slijeđenju Poslanikovog ti Sunneta
da nisu ni ono što neki muslimani smatraju "nebitnim"
dozvolili da se izmijeni ili zapostavi.
263
Sunnet je skratiti hutbu a oduljiti namaz. Ammar b.
Jasir prenosi da je Poslanik ai! kazao: "Dug namaz a
kratka hutba su znakovi poznavaf]Ja qjetSkilz propisa, pa
259 Vic:fjeti:E/-minlzadž, (6/124), .šemu Stmeni Ebi-Daoud, (4/431),
Fikluts-sunne, {1/333) i Fildzu lzutbetil..džumu.a. str. (12).
260 Vic:fjeti: šemu sulasiJati!-imam A!zmed, (21679) od imama Sefarinija
i Meosuatul-menahiš-šeraijje, (1/495) od Ebu-Usame Hilalfjja.
261 Bišr b. Mervan b. Hakem je izabran za namjesnika u Kufi (71.
god. po H.) posredstvom svoga brata Abdul-Melik.a. Vic:fjeti: Ser/zu
Suneni Eb1:Daoud, (4!444-445) od imama Ajnija i Bezlul-medžlzlld,
{6/106).
2ti2 Muslim, (874), Ebu-Dauud, (1104), Trrmizi, (515), Nesai, (1411).
263 Vic:fjeti: .šemu Stmeni Ebt:Daoud, (4!445), Bezlul-medžlzud, (6/106) i
Hć!Jiul-l!i/am/, str. (62-65).
r-------------~---------
r Đžuma-namaz pravni (fil(ft.sfd) propisi
odufiite namaz a shaltle hutbu. •'264 U drugoj predqji . ,
- a::-
D~~ira b. S~mure ~e nav~di da je džuma-namaz ~ hUtba treba biti
vryeme Poslamka ii btla umJerena, kao što je hutba bila
umjerena.265 Negirajući oprečnost ·izmedu ova dva hadisa
imam Nevevi kaže: "Namaz je dug 1:1 odnosu na hutbu
ali ne suviše dug da postane naporan za muktedije:
Hutba je kratka u odnosu na namaz, pa tada i jedno i
drugo bivaju umjereni. "266 U hadisu kojeg prenosi
Abdullah b. Ebi-Evfa stoji: "Poslanik ~ dužio je namaz a
kratio je hutbu. "267 U drugom predanju lbn-Semure kaže:
'VjeroL?jesnik ii nije duljio sa džumanskom hutbom, bio je
jedan kratki govor. "268 · Ammar b. J asir kaže da im je
Allahov Poslanik ~ naredio da skrate hutbe.269 Na osnovu
264 Muslim, (869), Darmi, (1556), Ahmed, (4/263).
265 Muslim, (866), Nesai, (1417), Tirmizi, (507), Jbn-Madže, (J 106),
Darimi, (1557), Ahmed, (5/91) .
266 Vicfjeti: E/-minhac/2, (6/131).
267 Nesai, (1413). HafiZ /raki i šejh Albani lanac prenosilaca ove
predaje ocijenili su lljerodostojnim. Vicfjeti: Tufl/etul-ahvezt; (3132) i
Sahilzus-stmen, (1/456).
268 Ebu-Dauud, (J 107). Imam Neueui ovu predaju smatra
lljerodostojnom, a šeyh Albani dobrom. Vicfjeti: Hllfasatu/-ah/cam,
(21798) i SaJzilzus-sunen, (11303).
269 Ebu-Dauud, (J 106), Hakim, (1!289), Ebu-Jala, (31192) i Beyheki,
(31207). Imam Hakim, Zehebi i šeyh Albani ouu predaju ocijenili
su lljerodostojnom. Vicfjeti Ef-mi.IStedfek, (1/289) i Sahilzus-stmen,
(1!303).
------~-------------~
Đžuma-namaz pravni {fi!<ft.sfc;Jpropisi
hadisa izrazita većina islamskih učef!iaka smatra da
~
~
kraća od namaza.
270
Sunnet je da se imam uživi u hutbu i govori
povišenim glasom.271 Džabir b. Abdullah kaže: "Kada bi
poslanik ii držao· hutbu njegove oči bi pocroenile, digao
bl svoj glas i bio bi ljut. "272 U predaji En-Nuamana b.
Bešira se navodi da bi Poslanik ~ toliko digao svoj glas
na džumanskoj hutbi da bi se čuo do pijace.273
Takoder je lijepo da imam na minberu prouči suru
Kaf. Ummu-Hišam kaže: "Naučila sam suru Kaf vel-
Kur'anil-Medžid slušajući je od Poslanika :i svakog petka
na hutbi. "274 Spominjući riječi nekih islamskih uče,Yaka
270 Vicfjeti: E/-umm, (1/200), El-muha/la, (5/60), Et-temlzicl_ (10!18),
Aridatul-allvezt; (1/490), El-medžmua, (4/448), El-mugni, (2!78),
Zadul-mead, (J /326), Fetlzul-ban; (315 J4), !Yf!i/ul-evtar, (3/332),
Subu/1./S-se/am, (2/49), Avnu!-mabud, (31321). fik/zi.IS-stmne,
(11236), Eš-šerlzul-mumtia, (5!86) i Es-stmenu/-melldžurelz, str. (77-
78).
271 Vicfjeti: Adabu!-lzatib, str. (J 18-119).
272 Muslim, (867), Jbn-Madže, (45) Beyheki, (31214).
273 Ahmed, (41272), Tajalisi, (792), Beyheki, 3/207, Hakim, (1/287), i
ocijenio ga je lljerodostojnim prema Muslimouim kriterijima. Imam
Zehebi je podržao Hakimouu ocjenu. HafiZ Aska/ani je citirao ovaj
hadis u Fetlzul-barjju, (1/191) i prešutio ga, pa je shodno njegovoj
hadiskoj terminologiji dobar ili vjerodostojan.
274 Muslim, (873), Nesai, (1410), Ebu-Dauud, (1100), Buhari u Et-
tari/zu, (1/132), Ahmed, (6/435), lbn-Huzeyme, (3/144), Hakim,
(1/284), Taberani, (25!141), Beyheki, (3/211).
r-------------~---------
 ---=Đ.:;.~:::..:"u::::..:ma=;-na=maz=~P
_: :. .:. : : :·. ..u.ffif<=·=fls=ki=i)4pr.:..:....:vpts~·:. .: . .i_ _ _
=ra=vm ____ Điuma-nama.z pravm (M.F.s&Jpropisi ,

r
hafiZ Sl.ljuti kaže: "Ova sura je izabrana zbog 'liene
'k . . rt· l. . . v
temat l e Jer govo n o sm l, prozwyenJu l onome sto će se
V•
." r
dobrovoljna. •281
medu u ery u'
1mam N evevi
&.<.4 •
·
·
tvrdi da nema
•
.
razilalenja
•
S .
č ·ac:..... ::o oko učeny·a Kur'ana na mtnberu. Vl se
kažu da• •

dešavati nepokornicima na Sudnjem danu. "275 Slično slaŽIJ da je to ispravno, ·s tLm što nek~ učeryacL
ovome konstatuje imam NevevL276 Safvan b. Jala prenosi je to obavezno. Potom !e im~. Nevev~ odabrao :~!;;:
od svoga oca da je čuo Vjerotijesnika ~ kako na minberu ten)aka koji smatrcyu ucenJe Kurana na
u . . 'edan ::Jiet 282
uči: "Oni će dozivati:, O Malikf'277 U predaji Ubejja b. ob~Jl.K!Znim i to naJmarye J '":l •

Kaba se spominje da je Poslanik ~ petkom na minberu Takoder, lijepo je da imam pouči džema~l.ije r.ijerskim
učio suru Tebareke (Suretul-Mulk). 278 Jednog petka Omer . ima i da ih opomene i podsjeti na Allah ~. Do~
~ je učio suru En-Nahl. Kada je došao do ajeta propts ·e rethodni hadis Ummu-Hišam koja je naučtla
sedžde--
~79 •V 'nb . v· .
• džd . tome J p k 283 Dvab· b
sLSao Je sa mL era L ucmto se u pa su svz Kaf slušajući je od Poslanika ~ pet om. z tr ·.
učinili sedždu. Narednog petka Omer je učio istu suru. suru e kaže: "Poslanik ~ je držao dvije hutbe učećL
Kada je došao do ajeta sedžde rekao je: "O ljudi, mi : . : na njima, ~edeći izmedu njih, opominjući i
učimo qjete .se_džde, pa ~o u~ini sedždu l~epo je ~ostUf:i~, podsjećajući prisutne. "284 Takoder, u jednom podužem
a ko ne učtm nema gryeha. Omer drug L put nue ue mw redan ·u ko ·e govori 0 vrijednostima ranog odlaska na
28
sedždu. 0 U istoj predaji Nafia od Ibn-Omera prenosi: ~!nam!.z Poslanik i'5 kaže: " .. .pa kada izađe imam
"Allah nije propisao ovu sedždu već je ona flil minber meleki dođu da s/1./Ša.fu opomenu. "285 Sulejk vel-

Gatafani je ušao u džamiju dok je Poslar:ik ~ ~ao

275 Vidjeti: Es-slil1en, (311 19) od imama Nesaije sa opaskama S4iutija. hutbu pa je sjeo. Poučavajući Sul~ka vjerskim propLSL~~
276 Vic:Yeti: El-minhadž_ (6/133). Poslanik 11 mu naredi da ustane i klanja dva rekata prue
277 Prijevod značenja Kur'ana, Ez-Zuhru{, (77). Buhari, (3266), Muslim,
nego ponovo sjedne. 286 Drugom ashabu zabranio je da
(871).
278 Jbn-Madže, (1121), Ahmed, (5!143), Jbn-Huz~me, (3!154-155),
B~heki, (31219-220). Imam B~heki, Busiri i š~h A/bani ovaj
281 Vicfjeti: Ibid.
Lanac prenosilaca smatreyu vjerodostojnim. Vidjeti: Marifoti.IS-slU1en,
(4/379), Misbalua-zudžadže_ (11371) i Saflilzi.IS-Slil1en, (11329). Ha(JZ 282 Vicfjeti: E!-minhac/ž, 6!133 i Hulasatu/-a/zk.am, (2!800).
283 Muslim, (873) i drugi.
Askalani ga smatra dobrim . Vic:Yeti: Mulztesaru zevaidii-B ezzar;
284 Muslim, (862).
(11294).
285 Buhari, (881), Muslim, (850).
279 To je pedeseti ajet ove sure.
286 Buhari, (930-931), Muslim, (875).
280 Buhari, (1077), Abdur-Rezzak, (5912), Beyheki, (2/321).

r-------------~------------~ r~-----------------~-------------
r 'Džuma-namaz ptavn;i (#:.lisf;j) propisi -~ r- '])žuma-namaz pravni (#:.lisf;j)propi.si ,

ometa prisutne nakon što je zakasnio na džumu.2B7 Jedr.~ (joVOrio im je o Allahovim bblagobda~ima, t ~ryp·e::::~:~
Prilike Poslanik ~ držao J·e hutbu na minberu pa J·e v·d.·<e ,_,,!Jfiarya
• na Allahovom putu' ogo . OJaznos L,
1
Hasana i Huseyna kako prilaze posrću i ustćlju. Sišao to. Of)O{Ja svyeta, prozw~
IJ.IP"7 .. v· lienju
• SudnJem danu, Džennetu,
sa minbera uzeo ih, te se s• njima ponovo vratio na Je Džehennemu 1'td ·291 .

minber i rekao: "Istinu je rekao Uzvišeni: 'Zaista su
imanja i porod vaš iskušenje vama '2BB vidio sam ih Pa
se nisam mogao suzdržati. "289 Prenosi se da je jedan
stranac ušao u džamiju dok je Poslanik ~ držao hutbu.
Tražio je od njega da ga pouči vjeri. Vjerovjesnik ~ je
sišao sa minbera, poučio ga osnovnim propisima, potom
se vratio na minber i nastavio hutbu.290 Vidimo da je
Poslanik ii nastojao iskoristiti svaku pa i ovu priliku da
pouči, podsjeti i opomene ljude sa Allahovom ~ objavom.
Poželjno je da imam podstakne džematlije v na davanJe
dake. Ebu-Seid kaže da je Poslanik ii držao petkom_
S:.JJ.. a J'edan ashab je ušao u džamiju u pohabancy
tJC!ieći. Vjerovjesnik ~ vicfjevši ga b odrio Je
fiU&Uu, . ashabe. na
izdvajanje sadake. Nakon toga Poslanik ~ mu Je d~o
dvcxlielnu ocfjeću od ucfjeljenog. Naredne džume Poslamk
onovo je bodrio ashabe na davanje sadake.292
1p

Izbor odgovarajuće teme

287 Ebu-Dauud, (l J 18), Nesai, (1398) i u ffitabu/-džumua, (56), Ahmed,
(4/188), Beyheki, (31231), lbn-Huzejme, (3/156) i ovo je ryegova
verzija lbn-Hibban, (2790), Hakim, (11288) i kaže da je
Vidimo iz prethodne predcye da je Poslanik .8 svoju
vjerodostojan po Muslimovim kriterijima. S ,Yim se suglasio imam
Zehebi u Et-tellzis1.1, (11288). Imam Nevevi ga je ocijenio
hutbu povezao sa stvarnošću koja ~l~da među
vjerodostojnim u Hulasatul-ahkam, (2/785). muslimanima. Stoga hutbe ne bi trebale btt1 daleke od
288 Prijevod značerya Kur'ana, Et-Tegabun, (15).
289 Ebu-Davud, (1109), Nesai, (1412), lbn-Madže, (3667), Tirmizi, 291 Buh · (4621 4625), Muslim, (2359, 2865), Nesai, (1407), Ahm~d,
an, , ibb n/15) HakLm
(3774) i ocijenio ga je dobrim. Imam Neuevi i šeyh Albani svrstali (3/445), lbn-Huzeyme, (31150-151), Ibn-H ~: 1'·.. ' •
su ga medu vjerodostojne hadise. Vic[jeti: Hulasatu/-ahkam, (4/436), Taberani, (21240). Brojni su had!SL ko!L govore o
(21804) i SaJzilzu Swzeni Ebt~Davud, (1/304). Slično tome bilježi Poslanikovim ~ hutbama. Šeyh Ibrahim el-Džemel Je sabrao ~ue
Muslim, (1017). hutbe (devedeset i tri) u posebno eljelo koje je nazvao Džamiul-
290 Muslim, (876), Nesai, (5392), lbn-Huzeyme, (3/151), Hakim, (1/286), usu/ min lzutabir-Resu/ li . lan em
Buhari u El-edebul-mli/Ted, (1164), Taberani, (2159), Beyheki, 292 Nesai, (1407) i lbn-Huzeyme, (31150-151), sa dobnm e
(31218). prenosilaca.

r-------------~--------
---~
 Đžuma-namaz.pravni (fiklisfć;J propisi
realizma jednog društva u kome žive muslimani p
. , ro~
---
tmanskim nitima koje ohrabrqju t.ljemike i uly''ev · .
d b . ćYU ITl)
na u u olje sutra, pod uvjetom vraćanja musliman d'. .
·L · . a ln1.
LS amu na načm kako ga Je razumjela i prakticirala
generacija. P%
Šta j e zabraryeno činiti za vrijeme hutbe?
Dok imam drži hutbu nije dozvoljeno džematlijama
da međusobno pričaju. Ebu-Hureyre prenosi da je Poslanik
~ rekao: "ffo kaže svome bratu.~ :Šutt'!' dok imam drii
hutbu počinio je lego (besposlicu i besmislicu). "293 Ibn·
Abbas kaže da je Poslanik fi rekao: "ffo bude pdćao
pe~~om dok imam dai hutbu liči magarcu kq;i' nosi
lo!jtge (a ne razumije šta je u ,Yima), a ko mu kaže;
'Cutf!' nema džlUTle. "294 U drugoj predaji od Ubwa b.
Kaba stoji da je Vjerot.ljesnik ~ učio na minberu suretul·
Mulk. Ebu-Zerr je dodirnuo Kaba i upitao ga. "Kada je
293
Buhari, (934) i Muslim, (851).
294
lbn-Ebi-šeybe, (1/458), Taberani u El-kebini_ (12/90) i fbn-Abdul·
Ben- u Et-lem/zidu, (19/37). Ha{tz Askalani i imam Sanani ouaj
had~ smatraju dobrim. Vic:fjeti: Bu!ugul-meram, str. (84), Fethul·
bart, ~2/414), . Medžmeuz-zevaia', (2!184) i SubultJS-selam, (2!50).
':eđutllTl, nekt učeryaci nisu prihvatili ovu predaju. Vic:fjeti: El·
ilelul-mutenah!Je, (1/463) i Daijiit-te;gi.b_ (11229).
,- Đžuma-namaz pravni {fi!clisfdJpropisi
ob.javljena ova sura, prvi put je čujem?!" Kab mu potom
,
pokaZa da šuti. Kada su napustili džamiju upitao ga je
za§to mu njje odgovorio na njegovo pitanje?! "Nemaš od
džume-namaza osim svoju besposlicu, " odgovorio mu je.
Zatim je otišao kod Poslanika :i pa mu je spomenuo šta
se desilo i šta mu je Ubw rekao. Vjerol.ljesnik ~ mu
odgovori. "Istinu je kazao Ubf!j/"295 U drugoj predaji stoji
da je lbn-Mesud296 upitao Ubwa, pa kada je to
spomenuo Poslaniku ~ rekao je: "Istinu je kazao Ubf!ij,
Istinu je kazao Ubf!ij, pokod se Ubf!iji.i. "29? Iz ovog
predanja možemo uzeti više pouka i propisa.
Prvo: Da je zabranjeno pričati dok imam drži hutbu.
295 /bn-Madže, (1121), Mmed, (5/143), lbn-Huzeyme, (3/154-155),
Beyheki, (31219-220). Imam Beyheki, Busiri i š~h Albani ovaj
lanac prenosilaca smatraju tderodostojnim. Vidjeti: Marl(ettJS-st.UZen,
(4/379), Mi.sbalzuz-zua'žadže, (11371) i SaJzihtJS-st.UZen, (11329). Hafiz
Askalani ga smatra dobrim. Vic:fjeti: Muhtesaru zevaia'ii-Bezzar,
(11294).
296 Prenosi se da je jedan čotdek tražio od lbn-Mesuda da mu uči
(Kur'an) dok je imam držao hutbu, pa se nije osurtao na ryegoue
riječi. Kada je imam završio namaz lbn-Mesud mu reče: "Imaš
od džume to što si pitao." Taberani, (9/308), sa tderodostojnim
lancem prenosilaca. Hafiz Heysemi kaže: "Bilježi ga Taberani u
El-lcebin.t_ a ryegovi prenosioci su pouzdani." Vic:fjeti: Medžmel.IZ-
zevaid, (21186).
297 Ebu-Jala, (1799), lbn-Hibban, (2794). Šejh Albani je ovu predaju
ocijenio dobrom u Salu'hut-te;gib, (1/304). Hafiz /raki T]jene
prenosioce smatra pouzdanim. Vic:fjeti: Ntylul-evtm; (31272).
r------------~------------~
 .~ ---=Đ;:..:z=-="u:::.:ma~~-na~maz~~pn!!]a~vn'!!!:!:_l.ft{fifctJsl!:lis~&~l'.lpn~vpts~·;j_i~
~
Drugo: Da upitani ne treba odgovoriti na
pitarye. postavljeno '
Treće: Da ne vrijedi džuma onom koji priča d k
- --~

~ r- '])žuma-namaz pravni (fik.liski}propisi

Allahov Poslanik ~ također je zabranio klaryarye

noćnog namaza isključivo uoči petka. Ebu-Hureyre prenosi
~

lJ

drži hutbu. 0
imam da je Poslanik ~ kazao: "/Ye posvećqjte noć uoči petka za
Četvrto: Da se kod razilažerya i nJII11ilZ između osta/tn no~ niti petak za post između
pitcyu učeni. nepoznavarya propisa. ostalih dana. "303 Zabrana se, dakle, odnosi na noćni
Peto: Da je dozvoljeno pokazati rukom d namaz koji bi se klanjao izričito uoči petka a ne drugim
priča. 298 a ušuti Onaj koji noćima. Međutim, ako se klarya uoči petka, ali i drugim
Prenosi se da 1·e Ibn o 'd· noćima onda nije pokuđeno. U hadisu se spomtrye i
. - mer VL Lo dva čovjeka kako 'č .
dok Lmam drži hutbu, pa ih je gađao kame v . , . pn cyu zabrana posta petkom o čemu se opširnije govorilo u
SU [ dal' nCLCLma !fada qjelu "Svojstva Poslanikovog 8 posta."
po~ ~. l u ryega stavio je prste na svoja. usta
pokazt.gucL da prekinu 299 Imam ~· . . '
· LrmLZL tvrdi da će se Od zabranjenih postupaka je sjederye u ha/kama prije
~ostupak onoga koji priča osuditi nekakvim znakom 300 džwne-namaza. Dokaz tome je hadis Abdullaha b. Amra u
mam Nevevi 1·e potvr,d' .. č' . ·
drugoJ
.
d ·· p l
LO rye l Lmama Tirrntz' ·· 301
ua.
u /rome kaže: "\(jerovjesnik ii je zabranio sjedenje u
pre aJL os anik ti spomenuo je tri vrste !J'udi ko,·L· halkama petkom u džamiji prije džume-namaza. "304
d oaze
l na džum · "Q .,,_ :;
v •u. oqe~~: dođe pa pnca i mrmlJa i od
džiUTle 1ma to što pnca... "302 '!J. Također nije ispravno dići nekoga sa mjesta na kome
~edi, potom sjesti na njega. Ibn-Omer je rekao: "Poslanik
fi j e zabranio da čovjek digne svoga brata sa mjesta na
298 \/,'d'
1 tmo da Poslanik ~ ·· d' kome sjedi, potom sjedne na ryega." Nafia je rekao da se
kaz . nye osu lO Ubeyjev postupak kada je
po ao dotzčnom asha.bu da š t' l .
potvrđqje citirano red . . . u.z. m~ 1 druga predaja koja
299 Malik (231) /bp ary~, alt Je ryena Vjerodostojnost sporna. 303 Muslim, (1144) .
. ~'-' .. ' n:Munztr, (4170), lbn-Ebi-Šeybe, (11452) sa 304 Ebu-Davud, (1079), Tirmizi, (323) i ocijenio ga je dobrim. lbn-
Vjet uuOStOjrum lanctma prenosi/aca ,
300 Vicfjeti: Dža.miut-Tirmizi (11289) .
Badž·· ' l
'e;.
-mlUZtek.a, (2/117) od imama
Madže (1143), Ahmed, (21179), lbn-Huzeyme, (31158-159), Beyheki,
ya. (3!234), lbn-Ebi-Šejbe, (1/467). Imam Nevevi i ~eyh Albani ovu
3QJ Ilid' •
n yett: E/-minfutctZ; (6; 114). predcyu ocijenili su dobrom. Vic!jeti: Hult!1S8Illl-ahkam, {2/787) i
302
Naknadno ćemo spomenuti izvor ove . rod . Sahihu Stu1enit-Tinnizl, (1/191). Kadija Ebu-Bekr lbn-Earebi i ~eyh
c;jelosti. VJe ostojne predaje u ,Yenoj
Ahmed Šakir je smatrć!ju vjerodostojnom. Vidjeti: El-mi.ISned,
(6/230) i komentar šakira na Džamilli-Tinnizl, (2/139-144).

,-------------~------------~
r Đžuma-nanw.z pr:avni fM!isf;fJ_ propisi
-
to odnosi na džumu i mimo džtune-namaza 305 T. k . ,
Omer kada b· k . . . · a 0 Ibn..
L mu ne o ustupw svoje rryesto ne bi . ~·
na ny·ena 306 u had. ko.. . v • ~eo
~· . LSU >JL prenosz Dzabzr navodi se da .
Poslanik ~ . kazao: ·~e/ea nf/co ne dtgne petkom soc!u:
brata .sa IJ!egooog nyes{4 a potom ~edne na IJ!ega. "307
Međ~tzm, dozvoljeno je zamoliti da se napravi TrUest
ukoliko postoji mogućnost približavanja sa{ova .~
kl~'!ia.ča.~ 08 Ovi hadisi jasno ukazt..lju na grešku klarya~~
key z zmcyu tzv. "rezervacije" u džamiji tako da nema
mogućnosti ~esti na njihova mjesta bez obzira koliko on.·
zakasnili. Poslanik ~ u brojnim hadisima podstiče ~
namaz u prvom safu. Ako bi tqj sa{ bio unaprijed već
~ezervisan ili neka mjesta u njemu, onda hadis ne bi
zmao svoga pravog smisla. Mjesta u džamiji su slobodna
P~ipa~u .onome ko prvi dođe shodno hadisirna Allahovo~
Vjer~cy~mka ii.309 Isto tako, nije ispravno sjesti na mjesto
klaryaca koji je prisiljen da trenutno izađe van džamije
npr., zbog obnove abdesta i sl. Ebu-Hureyre prenosi
305
Buhari, (91J), Muslim, (2177).
Muslim, (2177) i Buhari, (6270 1 slično tome
306
307 ~ .
Muslim, (2178), Mmed, (3/342), Beyheki, (3/233).
308
Ouo se jasno spomirye u hadisu Džabira, koga bilježe Muslim,
(2177-2178) i Abdur-Rezzak, (5591).
Viq]eti: Fl!Jčlu/-!r:adir, (6/342) od imama Menavija i opaske šeyha
309
Muhammeda Ata na El-adab, str. (196) od imama Beyhekija.
Đžuma-nanw.z pravni (fi!clisfsj}_propis}
r-
_rz-leći Poslanikov ai hadis: "Ko tJStane sa si.JOga ny"esta
. . .~· . da . . "310
NJJom se vrattJ nć!Jprec.:t Je ~edne na IJ!ega.
r-·
O~ pog:dni~ postupaka je kor~čanje pre~o saf~va i
ometaJYe prLSutmh. Abdullah b. Bišr prenosi da je za
vr{jeme hutbe jedan čol{jek koračao preko safova i
uznemiravao time ashabe, pa mu je Poslanik ~ rekao:
•$jedni, zakasnio st; a ometaš narod"3 11 Abdullah b. Amr
prenosi da je Poslanik ;i kazao: "Tri vrste fj'udf dolaze na
dlumu. Prvi Je čoqek koJi beskorisno priča i on od
!111171dZa ima ono što Je pričao. Dmgf Je ćoqielc kq;l dođe
moli Alla/za i doziva Oa. Ako hoće Alla/z će mu dati ono
što traži ili će mu tJSkratitt: Treći Je čoqiek kq;l šllli i ne
ometa dmge mtJSiimane lcoračqjućf preko IJIL/zovilz glava.
Tome će !Jiegooa džlUlZa biti fskllpfna do naredne
džlUlZe. "312 Također je pokuđeno bespotrebno napustiti
310
Muslim, (2179), Be)heki (31233-234), ša{ya u El-ml.ISnedu, str. (68).
Viq]eti komentar imama Nevevija na ot.XY hadis u El-mirllzadžu,
(14/134).
311
Ebu-Davud, (1118), Nesai, (1398) i u ffltabul-džwnua, (56), Mmed,
(4/188), lbn-Huzeyme, (3/156) i ouo je f!iegova verzija. lbn-Hibban,
(2790)-, Bejheki, (31231), Hakim, (1!288) i kaže da je vjerodostojan
po Muslimovim kriterijima. S ryim se suglasio imam Zehebi u
Et-te/Jz/su, (1/288). Imam Nevevi ga je ocijenio Qjerodostojnim u
Hulasatul-ahlr:am, (21785).
312
Ebu-Davud, (Il 13), Ahmed, {2/214), lbn-Huzeyme, (3/157-158),
Beyheki, (3/219). Imam Nevevi i Mmed šakir svrstali su ga
među vjerodostojne hadise. Viq]eti: Hulasa!ZJI-ahkam, (2/804) i El-
r-------------~------------,
~ ..
Đžuma-namaz pravni (fiklisfctJproptsi
. •. . .
džamyu dok Lmam drzi hutbu. Prenosi se da je Dzahtr b
Abdullah reka"o: "Poslanik ii držao j e hutbu, pa je pristtgl~
karavana iz Sama. Narod je pohrlio k njoj, osim dvanaest
ashaba, pa je objavljen ajet iz sure El-Džumua: 'Oni kada
kakvu robu trgovačku vide ili veselje ugledcyu pohrle mu
a tebe ostave sama da stojiš "'313 ' Abdullah prenosi da je Suleyk el-Gatafani Ušao u džamiju,
Propis tehijjetul-mesdžida dok imam drži hutbu
Ovo pravno pitanje je izazvalo nesuglasice i
razilaženja u pojedinim podnebljima. Nastalo je kao
rezultat nedovoljnog poznavanja vjerskih propisa, s jedne, i
zbog neadekvatnog metoda kod prifT!iene ovoga sunneta, s
druge strane. U Poslanikovoj ai praksi se navode
mnogobrojne predaje koje obaveztdu na klanjanje dva
rekata prije nego klanjač sjedne. Ova dva rekata su
poznata kod učenjaka kasnijih generacija kao "tehiijetul-
mesdžid" (pozdrav džamiji).
Ebu-Katade prenosi da je Poslanik :i kazao: "Kada
neko od oas uđe u džamjju neka klanJa dva reka/a p rfie
musned, (61443). Hafiz /raki i šeyh A/bani ga smatraju dobrim.
Vic:Yeti: /Yf!/!u/-ev!af; (31272) i Salzi.lzus-sunen, (11305).
313 Buhari, (936), Muslim, (863).
r------------~------------~
• -,
r- Đžuma-namaz pravni (fif(!isfciJpropisi
lllll" $etfne. •314 ov;y hadis je došao u imperativnoj formi
,
rezultira obavezom LZvršerya toga c!Jela, shodno
/CQJ:wma islamske jurispudencije. Koliko znamo ne postoji
pra ki autentičan i jasan dokaz koji zabranjuje tehiijetul-
~id za vrijeme hutbe. Naprotiv, vjerodostojna predanja
~tdu na obavezu klanja.rYa ova dva rekata. Džabir b.
u petak. dok je Poslanik ~ držao hutbu. Vjerovjesnik :i ga
upita: "Jesi li klanJao prjje nego što si .gec:?".. "N is~ ".
odgovorio je. Tada mu Poslanik :i naredi: Ostan_' .'
lr/ar!ii!i f"315
Na osnovu ovoga hadisa imam Buhari je
naslovio poglavlje: "Ko dođe dok imam drži hutbu
klanjaće dva kratka rekata. "3 16 U drugom predanju
Allahov Poslanik :i kaže: "Ko dođe p etkom dok imam
ddi lzutbu neka kla!Jia dva rekata. "317 U komentaru
citiranog hadisa imam Nevevi kaže: "Ovaj hadis je jasan
argument (o klanjanju tehiijetul-mesdžida dok imam drži
hutbu), koji se ne može metaforički (figurativno)
314 Buhari, (444), Muslim, (714).
315 Buhari, (930-931), Muslim, (875) sa dodatkom da je sjeo prije
nego što je kla,Yao. Ov,:Y dodatak takoder j e zabilježio i
Darekutni, (1594). Ime dotičnog ashaba nije spomenuto kod
Buharije već kod Muslima, (875), Ebu-Davuda, (1116), lbn-Madže,
(1124), Darekutnija, (1594), i drugih.
31 6 Vic:Yeti: Salzilzu/-Bu/uui, str. (201).
317 Muslim, (875), Ebu-Davud, (1117), Jbn-Huzeyme, (3!167), lbn-
Hibban, (61247-248), Ahmed, (31316), Darekutni, (1595), Beyheki u
Es-sunenus-sugra, (11218).
r------------------~-------------
r '])žurna-= pravni (fi!:/i;{Q)propisi
protumačiti
čuje
i ne pretpostavljam da neko od
za ovoj hadis, a smatra ga ispravnim,3IB moz:
ostaviti rad po njemu. "319 S~čno
ovome kazali su
Muhammed b. Ebi-Džemre i Sevkani.320 Jedne prilike
Vjerotjesnik ii držao je hutbu i kazao: "/(o dođe dok
imam ddi hutb1.1" ili je izišao (na minberu), neka klai!Ja
dva rekata. "321 Neki uče,Yaci kažu da se ova naredba
odnosi eksplicitno na Suleyka. Međutim, kontekst ovoga
hadisa, lj. ,Yegova općenitost, pobija ovo mišlje,Ye. Imam
lbn-Munzir kaže: "Nije ispravno kazati da se naredba u
ovo~e _ha~isu odnosi isključivo na Suleyka, jer Poslanikove
~ ry~čL: :Ko dođe petkor:z dok imam ddi hutbu neka
klarya dua r{!kata', općeg su karaktera i vrijede za sve
muslimane. "322 Također, nije prihvatljivo tumače,Ye ovoga
hadisa da se odnosi na neku drugu a ne na džumansku
hutbu. Pouzdano se zna da je Poslanik ii petkom držao
samo jedn.u hutbu, podijelivši je na dva dijela. Ko
zagovara nekakvu drugu huthu obavezan je predočiti
adekvatan dokaz. Nije nam poznato da je neko od
učenjaka, prvih ili kasnijih generacija ovako interpretirao
ovaj hadis.
318
Nema dvojbe o ,Yegouoj ispravnosti jer je
najqjerodostojnijim hadiskim zbirkama.
319 Vicljeti: El-minlzadž_ (61136).
320 Vicljeti: FeUud-ban; (21411) i IY~jlul-evteu; (3!316).
1
32 Buhari, (1166) i Nesai u Kl!Eibul-džumua, (53).
322 Vicljeti: E/-evsat, (4!95-96).
--------------~-----------------~
'])žurna-= pravni {fi!:/i;{Q)prt>piei ,
učenih~' r ~mam Tirmizi prenosi da je Ebu-Seid el-Hudri ušao
om u džamiju dok je Mervan b. el-Hake:n ~ržao
~u, pa je počeo s namazom. Poto~
mu p:Lđe
_Jedan
tražar, hljevši ga spriječiti. Ebu-Sezd odbz nJegovo
~zorenje i nastavi svoj namaz. Kada je završio s
namazom nekoliko muslimana priđe Seidu i rekoše mu:
•Aflah ti se smilovao, mogli su ti nanijeti zlo." On im
reče: "Ne bih nikada ostavio ova dva rekata nakon što
sam vidio Poslanika ~ kako je naredio onome čovjeku
siromahu da kla,Ya kada je ušao u petak u džamiju dok
je Poslanik li bio na minberu: . pa je . klan~ao ~
'(jerm?jesnik ii držao je hutbu. "323 VLdzmo da Je ovaJ . čas~L
ashab razumio opću Poslanikovu li · naredbu L bzo
spreman izložiti se neugodnostima, a možda, i podnošenju
žrtve na Allahovom putu, odazivajući se naredbi onoga
koji ne govori po svojim prohtjevima. Imam lbn-Munzir
citiranu predaju Ebu-Seida smatra jakim dokazom za
324
klanjanje tehijjetul-mesdžida dok imam drži hutbu.
Izlaganje predaja koje naređ4iu "tehijjetul-mesdžid"
završićemo hadisom u kome stoji da je Poslanik :i nakon
što j e upitao Suleyka. da li je klanjao, rekao: "J(la!Jiqj dua
rekata i nemoj nikada više učiniti to što si učinio."
zabilježen u
l23 Tirmizi, (511) i kaže da je oua predaja ispravna. S ,Yim se složio
šeyh Albani u Sa/uJzl.IS-SIH1en, (1!288). Darimi u Es-s!H1enu, (1552).
324 Vidjeti: E/-evsat, (4!96) i El-minnetul-kubra, (2/213) od dr.
Muhammeda el-Eazamija.
,-------------~---------
rKlaJ)jao
Đžuma·namaz pravni {fifchs&J propisi
j~ dtJa rekata, pot~m je ponovo tjeo.325
-o' ~/jellie-
ha~':: ruwasn~~ odsltkava vryednostL l obavezu klaryarya
tehwetul-mesdžtda, a Uzvišeni Allah najbolje zna.
OV<:fje je bitno napomenuti da imam ne obraća
pažryu na one koji klaqjaju dva rekata, već nastavlja sa
hutbo~. Nije ispravno predarye u kome se kaže da je
Poslamk ~ zastao sa hutbom da bi Suleyk klaqjao.326
Ovaj hadis je prenesen brojnim cyerodostojnim putevima
ali ni u jednom od ryih nije spomenuto da je Poslanik ~
prekinuo hutbu da bi Sulejk klaryao. Također, ako bi
imam trebao prekinuti hutbu da klaryaju oni koji zakasne,
t.?jerovatno bi džuma potrajala mimo ryenog vremena. Ovo
325
lbn-Hibban, (2504). HafiZ lbn-Hadžer, shodno svojoj hadiskoj
terminologiji u El-/ethu_ kada prešuti hadis, ovo predarye ocjef!it.Ye
dobrim ili vjerodostojnim. Viqjeti: El-/eth, (3/72). Darekutni, (1604).
Šeyh Š!Ji!jb Arnaut ga je ocijenio dobrim u svojim opaskama na
El-ihsan, (6!250).
326
Darekutni, (1603), koji ga je ocijenio slabim. Ova predaja je
mursel-slaba. Vicjjeti: /Ya.sbur-rqj'e, (2/203). U ovome smislu naoodi
se još jedan hadis kod Darekutnija, (1605-1606) ali je murse/. (J
ryegovom lancu prenosilaca ima takoder Nudžeyh b. Abdur·
Rahman Ebu-Miašer Sindi koji je nepouzdan. Vicjjeti: Et-tari/uJS·
sagU; (2/172), El-<ižerhu vet-ladi!, (8/493), El-medžmhin, (3/60),
Ed-duafou_ {3/157) od lbn-Dževzija, El-kamilu jid-duaja, (7152),
Mizanul-iatida/, (7112), SiJem ealamin-nubela, (J 1/362), El-mugnl
/id-a'LUJjil, (21452), /Ya.sbur-rć!Je, (21203-204), Takribut-tehzib, (2!303).
Vicfjeti, također: Tenkihul-kelam, str. (434-435).
r -------------~---- __................----~
'])žuma·namaz pravni (fifchski)propisi
pobija prethodna !'recJ4ia u kojoj stqjt • ... pa je
~
~
fda/Y80 a Poslantk ~ Je držao hutbu. "327
s druge strane, svi hadisi koji opomrcyu ovim
tjerodostojnim predajama i negiraju ~lanjanje te~ijj~tul-
esdžida dok imam drži hutbu, msu u.teme!Jem u
m
Poslanikovom ~ Sunnetu. Pouzdana predarya · naredb om L ·
praksom ukazuju na obavezu klanja~ja o~a dva r~kata, ~
Uzvišeni Allah najbolje zna. Neki uceryact smatrcyu da Je
ajet u kome Uzvišeni kaže: "A kada se uči Kur'an vi
slušajte i šutite "328 dokinuo hadise koji naređuju tehijjetul-
mesdžid dok imam drži hutbu.329 Citirani ajet je objavljen
u Mekki prije Hidžre,330 a Poslanik ii je u Medini nakon
Hldžre držao hutbu. Kako onda dotični ajet može dokinuti
ove hadise?! Cijela sura El-Earaf je mekanska osim od
163. do 170. ajeta koji su medinski.331 Također, nije
ispravno, bez jasnog argumenta, smatrati neki dokaz
dokinutim. Preče ih je pomiriti i uskladiti njihova značenja
Šeyh Albani
lZ7 Tirmizi, (511) i kaže da je ova predaja vjerodostojna.
ju je svrstao medu ispravne predaje u Sahi/u.JS-sW7en, (1/288).
Darimi u Es-sW7enu_ (1552).
lZ8 Prijevod značenja Kur'ana, El-Earaf, (204).
lZ9 Vicfjeti: .Šerhu meanil-asar, (1/366) i BedaeliS-sanaia, (1/593).
330 Vicjjeti: El-džamiu li ahlcamii-Kur'an, (7!353), Mealimut-Tenzi/,
{3/320), Muharrert.d-vedžiz, (6/196), Balvul-muhit, (4/448), Fethul-
/xyan, (5/113), Te(siml-menar, (9/457).
331 Vicjjeti: Ožamitd-bf!lan, (8/137) od imama Taberija i El-<ižami1.1 li
ah/camii-Kur'an, (71159-160) od imama Kurtublja.
r---------------__.~-------- ___....---~
r Đžuma-= prrwni {fi!:Fisfsil.propisj - r_
ako postoji mogućnost.332 Ako kažemo da je obavez.,
slušati hutbu ali nakon što se klaryaju dua kratka rek no
t T .
pos upl l smo po aJetu l
. ha..
dLStma, u protivnom ne bis
ata
radili po jednom od argumenata.333 rno
Ouclje je također bitno upozoriti na predanje koje se
pripisuje Poslaniku ;i: "Kada se imam popne na minber
nema namaza niti razgovora dok ne zao/Š/: "334
Pored svoje slabosti ova predaja je u kontradiktornosti
sa hadisima čiju autentičnost prizncyu sui islamski
učeryaci. Nije ispravno odbaciti f.!jerodostojne dokaze a
332
Zbog objašryerifa vic!jeti: El-minhadž, (4/190), Fethu/-bari_ (10!83),
El-.baislll-ha.sis_ str. (123), Eš-šemul-mwntia, (3/299), Menhedžun-
nakd, str. (338-341) i Mea/imu LISu/il-ji/dt, str. (282-283).
333
U ovome smislu vic!jeti: Avnul-mabud, (3/327) i Sl.lbulliS-selam,
(2151).
334
Taberani u El-kebim, sa potpuno slabim Lancem prenosilaca.
Vicljeti: El-medžmea, (2/184). Stepen neispravnosti ovoga hadisa je
izmedu slabe i apokrifne predaje, jer se u ryenom lancu
prenosilaca nalazi EJub b. Nuheyk, čiji se hadisi u potpunosti
odbact.Yu, kako kaže imam Heysemi u E/-medžmea_ (2/148).
Vicljeti: El-džerhu vet-ladi/u_ (2/259), Mizanu/-iatidat_ (11466), El·
mugni jld-duajit, (1/151), Fethul-bart; (9/409) i El-minnetul-kl.lbra,
(21215). Imam Beyheki tvrdi da je pripisiuarife ovoga hadisa
Poslaniku :i kobna greška. S ryim se složio hanefyski uče,Yak
hadisa Zejlei. Vicljeti: Es-stu1en, (3/193) i 1Yasbw-rt3!Je_ (2/201).
Slabim su ga ocijenili imam Neuevi u El-medžmua, (41552) i šejh
A/hani u Ed-daij"e_ (1/199).
Đžuma-na= prrwni (fif;Fisfi;j)propisi ,
tvati
~ljenja
se na ništavna precJarya335
nekih islamskih autoriteta, jer su samo
ili neosnovana
riječi
m .
poslanika ~ nepnkosnouene.
šta je dozvoljeno imamu činiti za vrijeme huthe
/mamu je dozvoljeno da zbog potrebe siđe sa
minbera i ponovo se vrati na njega, kao što je učinio
Poslanik ~ kad je vidio Hasana i Huseyna kako prilaze
džamiji.336
Također je dozvoljeno da imam digne svoje ruke ako
moli za kišu (el-istiska), kao što je činio Poslanik ~ kad
mu je došao jedan pustinjak žaleći se zbog suše koja ih
je pogodila. Poslanik M digao je svoje ruke i dovio,
potom je pala obilna kiša. Naredne džume, kao proi put,
dok je Vjerof.!jesnik ~ držao hutbu, došao je isti pustinjak
335 Kao predaja u kojoj se kaže da je Poslanik tii nakon naredbe
Suleyku da klanja zabranio tehijjetul-mesdžid dok imam drži
hutbu. Ovaj hadis nema svoga utemelje,Ya u qjerodostojnom
Sunnetu niti je, koliko znamo, zabilježen u poznatim hadiskim
zbirkama. Vidjeti: BedaeLJS-sanaia, (11593), gcfje se navodi ooaj
hadis.
3.36 Ebu-Dauud, (1109), Nesai, (1412), Jbn-Madže, (3667), Tumizi,
(3774) i ocijenio ga je dobrim. Šeyh A/hani ga je svrstao među
vjerodostojne hadise. Slično ovome bilježi Muslim, (1017).
,-------------~-------
 ~ Đžuma-nama.z pravni (flfcfrs&J propisi
~

i zamolio Poslanika ~
da dovi za prestanak kiš
nego ih uništi. Poslanik ii ponovo je dignuo svoje e
---~

~rije
. ~ r- brojnim
Đžuma-namaz pravni ({ikfrsfdJpropisi

vjerodostojnim hadisima dozvoljeno je po

zamol~o ALL~ha. ~ za prestanak kiše, pa je pres~~-~3; ~nzusu islamskih uče,Yaka. 344
M_~đutLm,_ .d~arye ruku na minberu, mimo dove za kišu /mamu je također
dozvoljeno da sasluša i odgovori
nye zabL{Jezeno u L?jerodostojnom Sunnetu.338 Preth d ' k
·t· 1· d o no ....nme koji ga u prijekoj nuždi nešto upita, jer je ta o
smo cz zra L pre ilju Umare kada je vidio Ibn M u......
d · d. . - ervana da učiflio Poslanik ~ s onim pustinjakom.
OVL Lf!nu~ch ruku na minberu, pa je rekao: "Allah
osramotw L unakazio ove ruke . . . "339 p renosL. se da · Nakon što imam privede drugu hutbu kraju lijepo je
~dul-Meli~ tražio od Gudćljfa b. Harisa es-Sumćljlijja34o ~: da dovi za muslimane. Kada je Umare es-Sekafi vidio
dcgne svoje ruke na minberu, pa je odbio.34J u d . Blšra b. Mervana kako dovi na minberu oštro je osudio
red .. t .. da . rugaj
P ć!YL ...s OjL je Abdul-Melik naredio Ebu-ldrisu el- ,yegovo diza,Ye ruku, ali ne dovu kojom je dovio.345 Na
Havlanwu da digne svoje ruke (na minberu) pa . osnovu ovoga hadisa imam Beyheki u "Es-sunenu" je
odbio 342 p . k . d" je naslovio poglavlje: "Dokazi da imam dovi za vrijeme
. · . rvt o j e tgao svoje ruke petkom na minberu
(:rzzmo e!:LStiska) bio je Ubeydullah b. Mamer et-Temfmf.343 hutbe. n345 U drugoj predaji Sekl b. Sad . kaže da je vidio
Sto se tLce općenitog dizarlja ruku pri dovi koje se navodi Poslanika • na minberu kako dovi, pokazujući svojim
prstom koji je bio u visini njegova ramena. 347 Neki
islamski uče,Yaci smatraju ovu dovu obaveznom,348 a
337 drugi pohvalnom.349 Jbn-Kudame tvrdi: "Pohvalno je da
Buhari, (1014), Muslim, (857).
338 l š
~am . evkani u IYf!Jlul-evtam_ (3/271}, ovo dizarye ruku na imam dovi za sebe, prisutne i vjernike općenito. Ako bude
mmben nazvao je novotarijom. Viqjeli, također: El-minhadž. (6-
134) i Eš-šetfzul-mwntia '5'85' '
339 ' l· ~· 'l·
Muslim, (874), Ebu-Davud, (1104), Tirmizi, (515), Nesai (1411) i 344 Vic!jeti: TaslziluJd-dua, str. (115) i Hqjrul-(jjj"anu; str. (65-66).
u ffltabul-džtunua, (66). ' 345 Muslim, (874), Ebu-Dauud, (J 104), Tirmizi, (515), Nesai, (1411).
340 Islamski uče,Yaci se spore da Li je Gudayf ashab "L" tab .. 346 Vic!jeti: Es-slil1en, (312 JO). ·
v,·..-~; t" EJ. 1 L samo un.
1
'-!Je_t: l-tanlzliS-sagU; {1/189}, Tuhjetu/-talzsi/, {1/255), Tabibut- 347 H akim, (J 1536) i kaže da je lanac prenosilaca qjerodostojan. S
341 tehzib_ {2/111), Telzz/Đul-lcema/, (23/112), El-/Sabe, (5/323). ,Yim se složio imam Zehebi. Bejheki, (3!210) i Ebu-Davud,
Ebu-Zura u Et-tanlzu_ (1712), sa ispravnim lancem prenosilaca. (l 105). šejh Albani je prigovorio ovoj predaji.. Vic!feti: Daifos-
342
Ebu-Zura u Et-tari/zu, (1713).
stuZen, str. (87).
343 Vic!jeti: Tadžilu/-menj"ea, str. (274) od fbn-Hadžera. .348 Vic!feti: RetxlatlJl-talibin, (2124) i E/-medžmliB, (4/439).
349 Vic!feti: Menams-sebtl, (1/141) od imama Davjana.

r-----------~------------~
 Đžuma·namaz pravni {fi!cfisfWprcpisi
dovio za pretpostavljene i njihovo poboljšanje,
postupio. "350
Dok imam dovi na minberu džematlije neće diz .
svoje ruke.~51 Ebu-Šame tvrdi: "Dizanje ruku muktedt:
1
dok imam dovi je stara novotarija. "352 Imam Szguti ~ :
"Dizanje ruku od strane muktedije dok imam dovi :
ružna novotarija. "353 Veliki hanefijski pravnik lbn-Abid~n
pre~i sljedeće riječi imama Bakalija: "Kada imam počne
doviti· muktedijama nije dozvoljeno dizanje ruku niti
aminanje naglas. Ako to budu činili gr{ješni su. Postoji i
drugo mišljenje da nisu griješni već da su ružno postupili.
Međutim, prvo mišljenje je ispravnije i jače. "354 Prema
tome, prioritetnije je ne dizati ruke dok imam dovi na
minberu, jer to nije činila prva generacija muslimana koji
su nqjbolje poznavali Sunnet Allahovog Poslanika ;~.
Nakon završene hutbe imam će napustiti minber.
Potom će muezzin proučiti ikamet za džumu-namaz.
Vicfjeti: El-mugnt; (31181) i Hulasalul-ahkam, {2/801). Neki uče,Yaci
350
dovu za sultana smatrćYu pokuđenom. Vic!jeti: IY1!!Jlul-evtar, (3!274).
Međutim dok su pretpostavljeni u okvirima islama, nema smetnje
doviti za ,Yihovo pobolj~a,Ye.
51
3 Vicfjeti: Tashilzud-dua, str. (456).
35
2 Vic[jeti: El-bais, str. (J JJ) od Ebu-Šame.
353
Vicfjeti: El-emru bil-it/ba, str. (247) od imama Sqjutija.
354
Vic!jeti: Haš!fetu fbnt:Abidin, (21158).
Đžuma-namaz pravni (fifcliski)prapisi
i upotpUJ1java.rYe sa{ova prije
namaza
Nakon hutbe imam će obratiti pažnju na
poravnavanje upotpunjavanje safova. Neće započeti
namaz dok se safovi ne zbiju. U prilog tome
spomenućemo nekoliko hadisa.
Enes b. Malik kaže da je jedanput proučen ikamet za
namaz. Potom je Poslanik ;i prišao ashabima i rekao:
"Popwzite i poravnqjte sa(ove_ .Ja vas vidim (u namazu)
1z4 svo.filz leđa. "355 En-Nuaman b. Bešir kaže da je
'(jerovjesnik ~ vidio jednog čovjeka isturenog tijela u safu,
pa je rekao: "lli ćete poravnaoati sa(ove ili će Allah vaša
lica rB4ediniti "356 Razjedinjavanjem lica mis li se na
razjeduyenje srca.357 To je pojašnjeno drugom predcyom u
kojoj stoji razjedinjenje srca umjesto razjedinje,Ya lica.358
Ebu-Hureyre prenosi da je Vjerovjesnik ~ rekao: "Poravnqjte
l5S Buhari, (719), Muslim, (434).
3.56 Buhari, (717), Muslim, (436) i ovo je njegova verzija.
357 Vicfjeti: El-minhaclž, (4/131).
l58 Muslim, (432). U ovoj predaji Poslanik il rekao je: "Poravnqjle i
poplUlite sa(ove i nemojte se fčl?iedii?Jilvatt; pa da Allah vaša
srca ra:?fedini" Razjedinje,Ye srca spomenuto je također u drugoj
vjerodostojnoj predaji kod Ebu-Davuda, (662) i Nesaija, (806).
Vicyeti Džilbabul-mereti/-mliSiime, str. (210) od ~ejha Albanija. ·
r------------------~----___..__...-----------~
r Đ:lu11Ul-namo.z pravni {fjg_!isfi;j)_ propisi
i popw_;ite ~v.; por~avaqje
_/er 5.o/ova upotowy;.'
namaz. '3S9 Enes b. Mallk kaže da je Poslanik :i kazao·
"(§'ednaćite i ispravite safooe uistinu Je to sastavni
namaza. "360 Enes b. Malik je upitan šta to osuđ4ie ke:
stanovnika Medine, nakon prisege koju je dao Poslantku.
~? Rekao je: "Ne osuđujem ništa osim neporavnjavarya i
neupotpunjavanja satova. "361 Na osnovu ovoga hadisa.
imam Buhari naslovio je poglavlje: "Grijeh onoga koji ne
upotpunjava satove. "362 U drugom predanju Poslanik 1
rekao je: · "[footpunite proi sa;; potom onqj kq;i' slfjedi,
potom kq;i' sl!Jedi; tako da nepotpuni bude zad!Jii sa/."353
Džabir b. Semure pripovijeda da je Poslanik ci jedanput
izašao na namaz. Kada je vidio ashabe u skupine
podijeljene, rekao je: "Zar se nećete poredali u safoue kao
što se meleki redqju pred suq;iin Gospodarom?!" Upitali
su: "Kako to meleki staju u satove?" Poslanik ;~ im
odgovori: "{foo!pu!J!avqju proo pred!Jie safove" potom ih
ravnq;i.L i zbfić!fli. "364 Od Enesa se prenosi da je
359
Buhari, (722), Muslim, (435).
360
Buhari, (723), Muslim, (433).
3 1
6 Buhari, (723) i lbn-Hazm u El-mulzallt!l, (4159).
362 Vicfjeti: St!lhihui-Bu!zt!lli, str. (161).
363
Ebu-Davud, (671), Nesai, (817), sa qjerodostojnim lancem
prenosilaca. Imam Neveui ga je ocijenio dobrim u El-medžmtHJ,
(41227) i Hulast!ltul-ahkam, (21709). Vicfjeti: El-miškah, (1!342) i
St!lhiluuz-!Yesat; (11270).
364
Muslim, (430), Nesai, (815), Ebu-Davud, (661) Jbn-Madie, (JOOJ),
lbn-Huzeyme, (3/21-22).
r
------------~--------------~
_ r_ Đ:lu11Ul-namo.z prgvni (fif;:.!isliiiprt?pisi ,
'(JeiO'!iesnik ;lj rekao: ·:_~rau!U!Ite..
zbfite. i
fiJko mi Onoga u cyq; iUCl Je mq;a dl.IŠa, Ja vidim
pribltZd~ ~ve.
m: k/UVla kako prolazi između praznina u safouima kao da
SIJ El-lzaze/."365 Zbijanje safova ne znači uznemiravanje
lcJanjača jednih drugima, već znači neostavljanje praznina
u njima. Klanjači koji se već nalaze u satu trebaju
omogućiti upotpunjenje toga sata ako u njemu ima
fTiiesta. Abdullah b. Amr prenosi da je Poslanik ;Wi rekao:
•PoravnaJte safoue_ spq;i'te suoJa ramena" popi.Ulite
praznine" omogućile drugima pristup u saf i ne ostav!Jqj'te
praznine za ŠtJjtana. "366 U drugom ha.disu stoji: "/'fqjbo!Ji'
su oni koJi omoguće drogima popi.UlJery'e safa za
llt!IIT1az. "367 U jednom ha.disu Poslanik M rekao je: "Ko
upo/pi.Ull. sa/ upo/pi.Ull'o Alla/z IJ!egovu nagradLJ" a ko
3d5 Ebu-Dauud, (667), Nesai, (814), lbn-Huzeyme, (3122) . Šeyh Albanije
lanac prenosilaca ove pred;Ve ocijenio vjerodostojnim u svojim
opaskama na St!lhihu Jbni-HuzfJjme, (3122). El-haze{ je sitna cma
stoka, porijeklom iz Hidžaza, koja nema repa ni ušiju. Vicfjeti: El-
kavlul-mubin, str. (212), El-miškah, (11342) i Sahilu.d-tergib_
(11197). Od Jbn-Mesuda se prenosi da je rekao: uPopunite safove,
jer šeytan koristi praznine. " Taberani, (9!317) sa slabim lancem
prenosilaca. Prvi dio ove pred;ye bilježi lbn-Ebi-Šejbe (1/309), sa
qjerodostojnim lancem prenosilaca.
366 Ebu-Dauud, (667), sa qjerodostojnim lancem prenosilaca.
367 Ebu-Dauud, (672). šejh Albanije oucy hadis zbog mnoštva puteva
ocijenio ispravnim u El-miškah, (11343) i St!lhihul-le/!Jib. (1/199).
Imam Munzirl ga smatra dobrim. Vicfjeti: Es-silsiletus-sahiha,
(6/1!75-76) i St!lhihlll-teyii.J, (1/200).
r------------~----------------~
r Đžuma-nanuu; yravni (fi!(!isli;i! f'1VIliV -~
pll!kine sa( pll!kinuo Allah '7iegoou nagmdu.'~68 u Pre<J;y;~
Aiše se navodL da Je Poslamk ~ kazao: .. .ko poptuz.
prazninu u sajil Alla/z će ga liZdignuti za stepen...36:
Imam Taberani u "El-evsatu" dodaje: ".. .i sagradiće mu
kuću u Džennetu. "370 Poslanik ii bi prije početka namaza.
pregledao safove. 371 Enes b. Malik i En-Nuaman b. Bešir
opisujući ashabe u sa{u, nakon što im je Poslanik ~
nare~io da ih p~r~vnaju i popune, kažu: 'Vic!jeli smo
klanJače kako spć1Jć1JU rame uz rame, koljeno uz koljeno i
stopalo uz stopalo. "372 U komentaru ove predaje hafiz Ibn-
368
Nesai, (818), Ebu-Davud, (666), Ahmed, (5724), Jbn-Huz€#me,
(3123), Hakim, (11213). Po oqeni Hakima i Zehebija ovaj hadis
ispuryava Muslimove kriterije.
369
lbn-Madže, (1004), Ahmed, (6/89), sa qjerodostojnim lancem
prenosilaca. Vicfjeti: SahihLJS-stmen, (1/296).
370
Taberani u El-evsatll, (5797). Šeyh Albani je ovu predaju ocyemo
qjerodostojnom. Vicfjeti Es-silsiletLJS-salzilza, (6/1/73) i Sahihut-teyil;,
(11201).
371
Nesai, (810), Ebu-Davud, (664). Šeyh Albani lanac prenosilaca ove
predaje smatra vjerodostojnim. Vicfjeti: Salzilwn-!Yesai, (1/268).
372
Buhari, (725). Ahmed, (41276), lbn-Huzejme, (1/82-83), Ebu-Davud,
(662). Beyheki, (1176) i (31100), Darekutni, (1080), Bezzar, (81220},
koji su zabilježili dodatak (koljeno uz koljeno) dok Buharija
spomuye samo ramena i stopala. Šeyh Albani ga je ocijenio
qjerodostojnim. Vicfjeti SahihLJS-stmen, (1/196). Ovqj hadis bilježe
lbn-Ebi-Šeybe, (11308) i Ebu-Jala, (3720), sa lancem prenosilaca
koji ispuryava Buharijine i Muslimove kriterije i dodqju da je
Enes rekao: "... a kada bi tako danas činili, (g. spajali stopalo uz
stopalo i koljeno uz koljeno), vicfjeli biste čoqjeka (u sa{u)
r
-----------~--------------~
- Đžuma-tuUtUlZ pravni (fi!(!isW propisi
ter
.,
kaže da se pod poravnavanjem i upotpiJI!iavanjem
{ova, koje je naredio VjeroVJesmk ~~ mLSLl na spajaf!ie
sa. ena sa ramenom, koljena sa koljenom i stopala sa
":: alom.373 Ovo je potpuno ispravno tumačenje ovoga
:.a~isa, jer se u f!iemu nakon Poslanikove :i ~~redb.e
navodi postupak ashaba i njihova primjena i razumyevarye
Poslanikovih ti riječi. Prema tome, imam je obavezan
374
poravnati safove, jer je tako čini~ VPoslanik ai. Nema
smetnje da zaduži nekoga od klanJaca da pregleda safove.
Prenosi se da je Omer b. el-Hattab poslao čovjeka da
pregleda safove, pa kada ih je poravnao i vratio se,
Omer j e otpočeo namaz.375 Slično postupku Omera
prenosi se od Osmana b. Affana.376 lbn-Hazm kaže: "Ovo
uznemirenog kao mazgu." Imam lbn-Huzeyme i Zehebi su ovo
preda,Ye ocijenili vjerodostojnim. Vidjeti: Fetlzul-bart; (21273), Sjjeru
ealamln-nubela, (11/492), El-dZamiu li alzkamii-Kur'an, (6197),
Tefsirui-Kur'anli-Azim, (2!29-30) l Es-silsiletLJS-.sahiha, (1171).
373 Vicfjeti: Fetlzul-bart; (2/274).
374 . u jednoj predaji Nuaman b. Bdir kaže: "Poslanik fi poravnavao
j e sa{ove pa su izgledali pravi kao strijele ... " Muslim, (436),
Tirmizi, (227), Ebu-Davud, (663), lbn-Madže, (1003).
375 Malik, (375), Abdur-Rezzak, (2149), lbn-Ebi-Šeybe, (1/309), Jbn-Hazm
u El-muha/la, (4/58) i (41115), sa vjerodostojnim lancem
prenosilaca.
376 Abdur-Rezzak, (2/47), Malik, (374), lbn-Ebi-Šeybe, (1!309), lbn-Hazm
u El-muha/ILl, (4/58) i (4/115). Imam Nevevi je lanac prenosilaca
ove precf.aje ocijenio vjerodostojnim. Vidjeti: Hulasatul..alzkam,
(21806).
r-------------~--------
r Đžuma-na:maz pravni (fif,:lisf;ilpropisi
je postupak dvojice pravednih vladara u prjsustvu
-~
mnogih~
ashaba koji to nisu negirali. "377 Prenosi se od Omera d
a ~-
je zbog svoje preciznosti u poravnavanju safova udario Po
stopalu Ebu-Osmana en-Nehdija.37B Suvejd b. Gafle kaže:
"Bilal je poravnavao naša ramena i udarao nas Po
stopalima prilikom pripreme za namaz. "379 Prve generacije
su dobro razumjele Poslanikove ~ naredbe i u praksu ih
sprovele. Tako, poznati tabiin Abdur-Rahman b. Sabit
kaže: "Najdraže pomjeranje stopala (korača,Ye) kod Allaha
je popuniti prazninu u safu. "380 Nakon što bi \(jerovjesnik
ii vidio poravnane i popunjene safove donio bi početni
tekbir. 381 Imam lbn-Hazm kaže: "Sunnet je sačekati da se
377 Vic:ljeti: E/-mulza//a, (4/59).
3 78 lbn-Hazm u El-mu/za/la, (4158) i lbn-Ebi-Šeybe, (11309). Jbn-Hazm i
lbn-Hadžer su lanac prenosilaca ove precf4ie ocijenili
vjerodostojnim. Vicljeti: E/-mulzal/a, (4158) i Fetlzul-bari, (2121 0).
379 Abdur-Rezzak, (2147), Jbn-Ebi-Šeybe, (11309), lbn-Hazm, (4/59), sa
vjerodostojnim lancem prenosilaca.
380 lbn-Ebi-Šejbe, (11333), sa ispravnim lancem prenosilaca. Slično
ovome navodi se od Ibn-Omera sa slabim lancem prenosilaca.
Abdur-Rezzak, (2!56). U lancu prenosilaca ove predaje ima
poznati Leys b. Ebi-Suleym koji je nepouzdan. Pored toga, on je
obmarYivač (mudellis), a prenosi ovu precf4iu u formi "od, n što je,
shodno hadiskoj terminologiji, dodatni razlog za neprihvat.a.r)je ove
predey'e.
38J Ebu-Davud, (665). Lanac prenosilaca ove p~e s obzirom na
svoju ispravnost, ispUTJiava Muslimove uvjete. Vic!jeti: E/-mišfca/1,
(11342).
r-------------~-------------~
r_ Đžuma-nattUIZ pravni (fi!:.lisf;ii propisi ,
porav.
. : :~
na;u i popune sa{ovi, a aJro imam donese tekbir
t ga ružno je postupio. "382
0
pi1Je '
Dakle, Sunnet Poslanika ~ bezdvojbeno u~e. na
važnost upotpunjavanja i poravnavanja safova. Očztz. s_u
ropusti kada se u mnogim džamijama ostavljcyu
praznine u safovima da kla,Yači gotovo ne dodiruju jedni
~ge i da u svaki sa{ može pristupiti još nekolik~
lcJ.ar!jača. Također, nema smet,Ye pomjeriti se u namazu z
popuniti prazninu u prednjem safu, jer su hadisi koji
govore 0 vrlinama upotpunjava,Ya safova općeg karaktera,
ne odnose se samo na vrijeme prije počet~ namaza.
Hf!iseme b. Abdur-Rahman el-Kufi kaže: "Kla,Yao sam
pored Ibn-Omera.. Kada je vidio prazninu u safu pokazao
mi je da je popunim, pa nisam učinio. Potom se on
pomjerio i popunio je. "383 U drugoj predaji stoji da je Ibn-
Omer vidio čor.zjeka u safu a ispred njega praznina pa ga
j e gurnuo naprijed.384 Lijepo je stati u prvi sa{ zbog
brojnih hadisa koji aludiraju na njegovu vrijednost. Ebu-
Hureyre kaže da je Allahov Poslanik ~ rekao: "&da bi
!iudi znali orfjednost ezana i prvog safa~ natjecali bi se,
iako baca!Jiem kocke odlučivali kome će pripasti proi sa/
382 Vic:ljeti: El-mulza//a, (5/114) od lbn-Hazma. .
.3a3 fbn-Ebi-šejbe, (1/333), sa vjerodostojnim lancem prenosilaca.
384 Vic!jeti: Ibid, sa ispravnim lancem prenosilaca.
r-------------~----------
ruće!]ie
i
Đžuma-namaz pravni (fiKlrsfd) propisi
ezatul."385 El-Bera b. Azib prenosi je ~a
--Posta'
f*, reka o: ''A"- Tltk
J.. • A/.' • •
Ila/ t t 'yegovt melekt blagoslove klaqjače
piVOm safo. "386 U drugom hadisu stoji da Allah i\; ~
Njegovi meleki blagoslove klaryače u prvim safovima.38;
Aiša prenosi da je Vjerof.!jesnik ~ rekao: "Oistin!L Alla/z .
/'yegovi meleki blagoslove one kq;i' klaryE!fi.J IL desna'·
polovini svakog safo. "388 Stoga je El-B era b . Azib reka:
'Voljeli smo klanjati iza Poslanika ~ na njegovoj desnoj
strani. "389
385
Buhari, (615), Muslim, (437). VictJeti: El-mujhim, (2/64-65), El-
min/za~ (4/131 - 132) i Umdetul-kari, (5/125).
Ibn-Madže, (1006), Ahmed, (4/304), Abdur-Rezzak, (2151), TćYalisi,
386
(731), Ibn-Džarud, (316), Asbehani u Et-tetgibtL, (3/28), Ibn-Hibban,
(51530-531), Taberani u El-kebifl.i, (BIJ 74) i u El-evsattL, (1!224),
Ebu-Nuajm u El-hii!Je, (5/27), Beyheki, (3/101), Hakim, (11575).
Dobrim ga smatra imam Nevevi. Vicljeti: EL-medžmua, (4/226).
387
Ebu-Davud, (664), Ibn-Huzeyme, {3/26), Ahmed, (4/296), Abdur-
Rezzak, (2/484), Ibn-Ebi-Šeybe, (1!333), Hakim, (2/572). Imam
Munziri i Nevevi ocijenili su ga dqbrim. VictJeti: Hulasatul-a.hkcm,
(21707), El-medžmlla, (41301) i Salzilutt-tergib, (11331). Ha{tz Busiri
tvrdi da su ryegovi prenosioci pouzdani. Vicljeti: MisbaJua-
zudžadže, (1/121) . Šeyh Albani ovćY hadis smatra vjerodostojnim.
Vicljeti: Sahihu.s-slUlen, (11197) i Gavsul-mekcfuct (11268).
388
Ebu-Davud, (676), i Ibn-Hibban, (5/533-534). Hafiz Askalani ga j e
ocijenio dobrim u Fethul-barjjU, (21213).
389
Muslim, (109), Nesai, (821), Ebu-Davud, (615), Ibn-Madže, (1015),
Beyheki, (2!182). Vicljeti, također: Fethul-bari, (2/213).
Đžuma-nama.z pravni (fifcl1skiJ propisi
Džuma-namaz se klanja dva rekata, jer Ibn-Omer
osi da je Poslanik ~ rekao: "/Yamaz p!Ltnilca _;e dva
= ta,390 i bqjram-namazi s!L po dva rekata, v · ~l.lma _/e
(/JJa reka/a. "391 Islamsk i uče,.Yaci su se v sloztlt da se
t}luma-namaz sastoji iz dva rekata.392 Dz~a-namaz ~e
svojoj fonni ne razlikuje od drugth dvorekatmh
~a, 0 čemu se detaljno kazivalo u knjizi 'Svojstva
poslanikovog ~ namaza."
Neke nepravilnosti dok se kla.IJja u džematu
Prvo: Klanjanje namaza u prekinutim safovima bilo
da su isprekidani stubovima ili nečim drugim. Kurrete b.
ljas el-Muzeni ~ kaže: "U vrijeme Poslanika ~
zabranjivano nam j e da pravimo sa{ između stubova L
390 Iz ovoga pravila izuzima se akšam-namaz koji se klarYa tri
reka ta.
391 Nesai, (1419), Ibn-Madže, (1072), Ahmed, (1 !37), Tajalisi, (136),
fbn-Huzeyme, (2/340), lbn-Hibban, (7/22), Dija Makdisi u El-
mllhtare, (11388), Taberani u El-evsatl.i, (8!244}, Ebu-Jala, J!.!207),
Abd b. Humejd, (1! 40), lbn-Hazm, (4/265), Beyheki, (3/.22-200). "";><
Imam fbn-Seken, Nevevi i šeyh Albani smatrč!iu ga vjerodostojnim.
VictJeti: El-medžmlla, (4/338-339), Et-te!hisul-lza.bir,. (2!583~, !Yasblff-
rć!Je, (2/189), !rvatd-galt% (31105) i Sahilu.ts-SlUlenm·f!e.:a:· (1/457).
392 OvćY konsenzus navode fbn-Munzir i lbn-Hazm. Vu;!Jet1: El-evsat
(4/98), El-k fžm a, str. (45) i Meratibul-idžma, str. (59).
r-------------~----------
r Đžuma-namaz pravni {fik/isfd) propisi
udaljavani smo od njih .."393 Enes b. Malik, nakon
-~to-. r - izričito
~idi~ n~ke kl~,.Yače da su kla,.Yali između stubova, re~~
Je: 1zbjegavaiL smo to u Poslanikovo ~ vrijeme. "394 lb .
Mesud_ je kazao:v "N_~ pravite safove između stubova ...3~5
t:teđuttm, ako džamya postane tijesna, ne sme~ klaryau
LZmeđu st~ova kao što kaže imam Malik, 396 jer se tada
smatra nuzdom.
Drugo: Povući nekoga iz popunjenog safa, da on ·
~
k OJL.. k asni ne bi kla,.Yao sam u safu.397 Ovqj postupak je
393
lbn-Madže, (1011), lbn-Huzeyme, (3129-30), lbn-Hibban, (El-mevarid
400), Beyhekl, (3/104), Tajalisi, (JQ73), Hakim, (11218). Imam
Hakim, . Zehebi i Albani ouo preda,Ye su ocijenili 0erodostojnim.
Oua ~ena. se z~niva najt.Yerouatnije na skupini puteva kojim se
navod1 ouaj hadLS, jer u ,Yegouom lancu prenosilaca ima Ebu-
Muslr.:n Harun b. Muslim, koji ima anonimnu biografiju. Vicljeti:
Takribut-telzzlb, (2/317-318). Jedino ga lbn-Hibban spomi,Ye kao
pouzdanog prenosioca. Vicljeti: Es-sika!_ (9/238-239).
N_esai, (8~0!, Ebu-Davud, (673), Tinnizi, (229) i ocijenio ga je
4
.19
Vjerodostojnu~. Ahmed, (31131), lbn-Huzeyme, @OJ, Beyheki,
(31104), Hak1m, (11218). Hakim i Zehebi su ga svrstali među
t.Yerodostojne predaje. Ispravnost ovoga hadisa potvrdio je i ha(tz
lbn-Hadžer u El-fet!zu_ (11578), kako stoji u El-kavlu/-mubin, str.
(223). Ocjenu lbn-Hadžera prenio je također šeyh Albani u suojim
opaskama na Sahilui fbnt:HI.IZfijine, (3/30) i složio se s ,Ylm.
395 Beyheki, (3/104).
396
Vicljeti: El-mudeoenetul-kubra, (11230).
397
Ouo mišye,Ye zastupaju Ata, Ibrahim, lbn-Hazm, Neuevi, lbn-
Hadžer i drugi. Vicljeti: El-muha/la, (4/52), Ef-mer:Umua, (4/256) i
Bestul-ke/, str. (56) od imama Sqjutija.
"etan
Đžuma-namaz pravni (fifclisfciJpropisi
kod mladih klaf!iača.
Talro, neki od njih
~
~
~ zakasni na namaz i zatekne zadn!i saf p~punjen,
·đe nekom od klanjača koji se nalazL na krć!Ju safa,
~taJene njegovo rame ili ga povuče _da se vrat~ u novi
sa(, budući da je Poslanik. el zabramo da klanJaČ bude
sam u sa{u. Poslanik ti naredio je j:dnom ashabu da
ovi namaz jer je klanjao sam tza sa{a. 398 Nema
-:nje da j e namaz iza safa, zasebno, pogrešan postupak
ukoliko postoji mogućnost pristupa u sa{. Međutim, ako
lclar!iač nema mogućnosti da nađe mjesta u safu onda će
stati sam iza popUf!ienog safa i tako će klanjati. Ako mu
se neko u međuvremenu pridruži dobro je, a ako ne
završiće svoj namaz i neće ga ponavljati.399 U jednoj
predaji se spomi,Ye da je Poslanik ti, podstičući na
upotpunjavanje safova, rekao: "Upotpunile pmi sat potom
398 Tinnizi, (230), Ebu-Davud, (682), lbn-Madže (l 013), Ahmed,
(41228), Tahavi, (1!394), /bn-Ebi-šeybe (7/279), lbn-Huzeyme, (3!30),
lbn-Hibban, (5/576), Beyheki, (3/105), Ibn-Sad, (51551), T~alisi,
(1201), Jbn-Earabi u El-mudžemu, (985). Imam Tirmizi i Nevevi
su ga ocijenili dobrim. Vicljeti: El-medžmua, (4/298). Imam
Ahmed, lbn-Huzeyme, Jbn-Hibban, Jbn-Kajjim i Busiri smatraju ga
vjerodostojnim. Vidjeti: !a/amu/-mLO.Jeldaiil, {2/358), Misbalzuz-
zudžadže, (1/339), Ed-dirqje, (1/171) od lbn-Hadžera, i Tllh(etul-
alu;ezi, (2121). šejh Albani je naveo ovaj hadis sa više_ razl_ič~tU:
puteua, potom ga je svrstao među vjerodostojna predarYa. V1cljett:
El-iroa, (21323-329).
399 Vidjeti: El-ba/vur-railc, (2!35), Eš-.šeduJ/-mumtia, (3/381-382), /roaul-
ga/1/, (2!329), Es-si/sifetud-dai(e, (21322-323).
r-------------~---------
r ,.1"''400 J
Điuma-namaz pravni {fikJiskiJpropi.si
onqj Azyl slffedi; tako da nepotplffli sa/ bude uufjek z
'ćld'JJI
--~ -
.54· . z ovog~ ~d~a vidimo da je obaveza popunili
satove l ne prekzdatl lh. Povlačerye nekoga iz popurye
safa ~asniva .s.e . na jednom hadisu401 po kojem ~~~
dozvoljeno radttL zz dva razloga. Prvo, nije qjerodostojan .
drugo, oponira autentičnim predajama zabilježenim '
1 404
najispravnijim hadiskim zbirkama koje obavez4iu ~
upotpunjavanje i zbijarye satova. Također, vraćaryem
klaryača u sa{ iza čini mu se nepravda, jer je njegov sa{
vredniji. Zatim se dotični klaryač ometa u svome namazu
i dekoncentriše. Ovim postupkom se pravi praznina u već
popunjenom safu, a Poslanik ii je rekao: "Ko popuni sa[
Allah upotpunio !Jiegovu nagrad~ a ko prekine sa/ Allah
prekinuo qjegovu nagradu. "402 U drugom hadisu Poslanik
400
Ebu-Davud, (671), Nesai (81 7), sa t.ljerodostojnim Lancem
prenosilaca. Imam Neuevi ga je ocijenio dobrim u El-medžmUđ,
(41227). Vicljeti: El-miSkah, (11342) i Sahilu.tS-Stu7enin-!Yestll;
(11270).
401
Beyheki, (3!105), Ebu-Jala, (1588), Taberani u E/-eusatu, (7/374),
lbn-Earabi u El-muadžemu, (1268), Ebu-Dauud u El-merast1u,
(83). Zbog neispravnosti ove predaje vicljeti: Et-telhisul-/zabti;
(2/538-539), El-medžnu.ta, (41298), El-medžmea, (2196), froaul-ga!l/,
(21325-327) i Es-silsiletud-daifo. (2!321-323).
402
Nesai, (818), Ebu-Davud, (666), Ahmed, (5724), Jbn-Huzeyme,
(3123), Hakim, (1!213). Po ocjeni Hakima i Zehebija ovaj hadis
ispunjava Muslimove kriterije.
--------------~-----------------~
,
• l~
Điuma-namaz pravni (fiklisfct)propisi
-"•o je: "Dobro se pazile praznina (u safu)."403 Dakle,
• ""'F ,.
~
'
~
uJcoliko se klanjač zate~e ~a nepopuryenog s':~' ucl e~
,yega ako ima mogucnostz. Ako nema, klaryace sam l
~egov namaz je ispravan, j~r All~h ~ n~ optere~uje ..svoje
[Obove preko njihovih mogucnostz. Poslamk ~ kaže: '!(ada
naredim nešto učinite od toga koliko možete. "
/)/J/Tl
Hasan el-Basri nije vidio prepreke da klaryač stane sam
iza popunjenog sa{a ako ne može pristupiti u njega.405
Št:jhul-islam Jbn-Teymwe kaže: "Sve elementarne radrye
namaza spadaju sa obaveznika kada je nemoćan da ih
učinf. "406 Slično ovome kazao je imam Nevevi. 407 Hadis u
kome se spominje ponavljarye namaza onoga koji klanja
zasebno odnosi se na klanjače koji klanjaju samostalno
iza nepopunjenog safa,408 i u tome slučaju ne vrijedi
namaz. Međutim, onome koji ne nađe mjesta u safu, ne
preostaje nego da klarya sam. Imam Malik tvrdi da nije
ispravno prekidati popuryeni sa{ povlačeći nekoga unazad,
403 Taberani u El-kebiru, (l J/188), Ebu-Muhammed el-Ensari u
Tabekatul-mulzaddisin, (3/342). Š~h Albani ga je ocijenio
t.ljerodostojnim u Es-sa/una, (4/352-353). lbn-Ebi-Šeybe, (1/333) ~
Abdur-Rezzak, (2157) od Ataa od Poslanika :i (murse/). Taberam
ga u drugoj verziji prenosi kao riječi Ibn-Abbasa. Vicljeti: E/-
muadžemul-lcebir, (11/188).
404 Buhari, (7288), Musl.im, (1337).
405 /bn-Ebi-Šeybe, (2/12), sa t.ljerodostojnim Lancem prenosilaca.
406 Vicljeti: Medžmuatul-fetava, (23!396).
407 Vicljeti: Fethu/-bari, (13/322) i /Yf!Jlul-evtar, (8/277).
408 Vicljeti: Bestul-kef, str. (14).
r--------------~---------
r - Đ.žuma-nattUJZl'f'W"i(fM:M~propisi ,

a namaz samostalnog
smatra ispravnim 409 Ovo
klaf!iača već
iza
iš[" .
popunjenog '
dab . sara
t/1-četvrto:
'
· aš"
Preticanje imama. 0 va pojava r. Lrena Je u
·

0
islam fbn-Teimm···e. še"h 'b _8 m ~e:J!.e .~~ ° ralt šey!zw_ ...nf("'Vl cijelom muslimanskom svijetu. Brojni su hadisi koji
:J , ~ t. n az l wUgl. !r'.vv~ . , · t•• ·
zabranjl.!iu preticanje imama. Cittracen:o one naJpozna. ye L
Treće: Prekomjerno raskoračavanje u safu. OLJcy na.jispravnije. Enes b. Malik prenosL da se Poslanik :i
postupak, također, nema svoje potpore u Sunnetu i oč· jedanput nakon namaza okrenuo prema ashabima i. ~ekao:
k on.tr.~d L.kttra
. da.
pre yama u kojima se navodi da su ashabi
Lto
"0 //li~ Ja sam vaš imam, zato me ne pretičite sa
spcyall stopalo sa stopalom i koljeno sa koljenom. N" ttJfaiom, sedždom, kfjamom, niti • • .-J- • ,. .l
preuctlJć!llLCL selam.
"413
širili . svoje
., noge više od toga. U slučcyu da netko LSduo fbu-Hurejre kaže da je Poslanik ti rekao: "Zar ne strahqje
klaryaca ne zna za ovcy sunnet, ili zna ali ga n ()lliJj kOJi" digne glavu prjje imama da će mu Allah
praktikz.lje, ili slijedi fikhsko-pravnu školu koja ne zagouar.e lzobličiti !Jjegovu u magareću glavu?/"414 Na osnovu
spcyarye stopala sa stopalom, onda će oncy koji : ovoga hadisa imam Buhari je naslovio cjelinu: "Grijeh
ktik . . g
pra . .4!e stalL u širini svojih kukova, a nožne prste onoga koji digne glavu prije imama. "415 Imam Nevevi u
usrryentL prema kibli. 411 Neće razmicati svoje noge Lijevo- Muslimovom "Sahihu" naslovio je poglavlje: 'Zabrana
desno da bi sastavio stopalo sa stopalom svoga brata pretica,Ya imama čineci ' ruku, sedžde L L no. "416 Ovom
· s l"č
iritirajući ga time. Ovclje je bitno naglasiti da primje~ hadisu imam Bezzar i Teberani dodaju: "... onqj ko diže i
svakog sunneta povećava vrijednost namazu i upotpunjt.ge spusta glavu prfje Linama zaista Je !Jiegova glava li
ga. Poslanik ~ je kazao: "/(/anJq;le Aako ste vk!Je!i mene štjtanovoJ ruci."417 lbn-Džundub prenosi da je Vjerocyesnik
da kla;yam, "
412 lj. obavite namaz kako sam ga ja obavio,
a kazao: "!(ada budete kla!Jiali ne pretičlte imama sa
bez dodauarya ili oduzimanja.

413 Muslim, (426) i ouo je ryegoua verzija. Ebu-Dauud, (619), lbn-

409
Vicfjeti: El-mudevenetul-lcubra, (11229). Madže, (973), Darimi, (1315).
410
Vicfjeti: E/-iht!Jaratul-ilm!Jje_ str. (42) i Fethul-bari, (21213) sa 414 Buhari, (691), Muslim, (427).
41
opaskama šeyha Ibn-Baza. Uzeto iz El-kavlul-mubin, str. (259- 5 Vicfjeti: Salzillui-Bulzan; str. (155).
260). 416
Vicfjeti: El-minlzadž, (4/125). .
411 ""d" t• C' • 4
412 vl ye L: vlX?Jsllla Poslanikovog :fi namaza, str. (78) od autora. 17 Bezzar, (El-kešf 475). Imam Heysemi u Medžmeuz-zevaid, (21230)
Buhari, (7246) i u El-edebul-mlL/fedu, (213), Darlmi, (1253), kaže da je ouaj lanac prenosilaca dobar. Abdur-Rezzak, (37~3)
Dare/rutni, (1296) i ocijenio ga je qjerodostojnim. kao riječi Ebu-Hurejre koga je ispravnim ocijenio haftz Askalam u
El-(ethu, (21237).

r------------~-------------~
r '])žuma-= pravni {fjf;lisfi;j)_ propi§i
IZikuom i sedždom,
hadisi ja:~~. u~~ju
oeć neka on oas pn>tekne."4: -'
na zabranu preticarija
također L CLnJerya LStovremenih pokreta sa imamo m. A..
prenosi da je Poslanik ~ rekao: "Imam treba da se s/i~-
. ,., • '!Jedt
t ne raz11azite se od !Jiega. Kada donese tekbir donesite .
1
ot; kada d{qne glavu d{qnite i 01; kada bude klan.~
-?Jedeći klaf!!iy[e i of -?Jedećt: "419 u komentaru ou~
0
hadisa imam Nevevi kaže: "Kada imam završi ga.
tekbirom tek tada muktedije donose tekbir. Tako či:
ruku i sedžde nakon što ih učini imam, te predaju selam
nakon što imam preselami. "420 Tako su ashabi Allahovo
Poslanika ~ razumjeli ovaJ hadis. EL-Bera b. Azib kaž;
"Kada bi Poslanik ~ rekao 'Semi Allahu limen hamidelz'
nijedan od nas ne bi povijao svoja leđa dok Poslanik M
ne spusti svoje čelo na tlo, potom bismo učinili sedždu
nakon rijega. "421 U drugoj predaji stoji: "Ostali bismo
:tojeći dok ne vidimo Vjerovjesnika ~ da je stavio svoje
celo na tlo, potom bismo ga slijedili. "422 Imam Mmed b.
Hanbel kaže: "Imam je obavezan posavjetovali muktedije,
zabraniti im da ga pretiču čineći ruku i sedžde i da ih
ne čine zajedno sa imamom. S druge strane, treba im
;;: Bezzar.' (El-kešf 47~). Vicfjeti: Es-silsiletus-salzilza, (3138).
Buhari, (688), Muslun, (412, 414) i ouo je njegoua uerzija.
420
Vicfjeti: El-minhadž, (4/110-111) .
421
Buhari, (690), Muslim, (474).
Muslim, (474) koji nauodi pet identičnih predćYa.
422
'])žuma-= pravni (fjf;lisfi;j)_propisi ,
imama,O~
~ da ih čine
mjeStU imam Ahm:d
nakon što ih on
-~e:
učini."
·:~udno
je da se
423 Na drugom
čovjek
odaZove na ezan zelecL obavt tL namaz iskreno u ime
Allaha· Nekada izađe po kiši, blatu i noćnoj tami
ru ~da · · b L t
nesiguran od njenih izazova, a moz Je L o es an ..
Potom ga š~tan prevari pa pretiče imama u namazu l
;zađe iz džamije bez namaza. "424 Prema tome, očita je
greška onih koji žure prije imama ne znajući da tako
mogu izaći iz džamije griješni umjesto nagrađeni. S druge
strane, neki klanjači kasne za imamom, pa čine ruknoue_
u vremenu kada imam treba prijeći ili prelazi na drugL
rukn. Ko kasni za imamom nije postupio po uputi
Poslanika • koji kaže: "Imam treba da se slfjedi i ne
li!l2ilazite se od !Jiega, pa kada donese tekbir donestle i
ui, kada učini rufcu učfrule i ot: "425 Dakle, muktedije čine
sve radnje neposredno nakon imama, ne prije niti kasnije,
već onako kako su to činili ashabi Allahovog Poslanika
a.
Peto: Zijeva,Ye u namazu. Nema dvojbe da š~tan
nastoji pokvariti ili umanjiti vrijednost vjemikovog namaza.
Došaptava mu u namazu: "Prisjeti se toga i toga," tako
da se čovjek sjeti onoga čega se nije mogao ranije sjetiti,
423 Vicfjeti: Risaletus-salah, str. (25) od imama Ahmeda.
424 Vicfjeti: Ibid, str. (15).
425 Buhari, (688) Muslim, (414).
r-------------~---------
r '])žurna-namaz pravni (#:.lisf;JJ propisi '])luma-ru:una.z pravni (#:.lisf;JJ propisi ,

~~ zaboravi koliko je kla,Yao rekata.426

seytanskth metoda Je nagovaranje muslimana na zijeva. .
· .
u namazu L to daleko vt.še nego u drugim vremenima
J~' ~uvijek
'Ye
r
"ged
usta·
" e
osim u namazu, kada se ne stavlja ruka na
U hadisu Ebu-Seida stoji da Je Poslanik ~ rekao.
.1-
se bude zijevalo u namazu nella se suz.
drži od
..
Tako, vidimo da čovjek skoro nikada ne zijeva, međunrn: 'K_~m ya koliko može. jer šty"tan ulazi ll usta.. onog~ kOJ_'
kada· donese početni tekbir počne sa zijevanjem. Eb _ ~•430 Dakle zijevanje u namazu se suzbya kolLko Je
Hureyre prenosi da je Poslanik ~ kazao: "Allah ~. 00 ~će. Allah ~ voli kihanje, ali pored toga Poslanik ~
0
kilza!JI~ a ne voli zfjeva!JI"e_ pa kada neko od vas kihne i : vao je svoj glas prilikom kiha.,Ya. . Š~ jev
431
~~a s~.
zahval! Allahu obaveza je svakom musiL/nanu koji ga Člfie
da mu kaže ]erhamukellalz'. ZfjevaJJje je od š(/jtana, pa ko
bude zfjevao neka se sl!Zdrži /coiL/co može. a a/co (otvori
:o
.. van ·em i onim klanjačima koji zijevaJUĆl kažu . aaa~
~a se čt9e po cijeloj džamiji?! Po ovosvj~tsktm
kriterijima potčinjeni ne može zijevati u pnsustvu
svoja usta, zijevajući) kaže· /4aalz; štylan mu se smfje. ''427 tpostavljenog, pa kako onda zijevati u namazu dok se
U predaji Ebu-Seida el-Hudrijja Vjerovjesnik kaže: 'fro ~ ~~i pred Gospodarom svih svjetova, Uzvi.šenim Allahom?!
bude zfjelJćlo neka stavi svoju rulcu na usta i stisne ih, jer
šty!an ulazi u !Jiih. "428 Imam Buhari j e u svome "Sahihu"
i "El-edebul-mufredu" naslovio poglavlje: "Stavljanje ruke 430 Muslim, (2995), Tirmizi, (370), lbn-Huzeyme (2/61).
431 r:· · · (2745:' Ebu-Davud (5029), Beyheki u Es-swzenu, (2!290), u
pri zijevanju. "429 Medutim, imam Buhari nije spomenuo ITTniZI, '/1
., ) ·
' Cl/z,, ..
El-adab (350), Ebu-Nuajm u L.t- !I!Je,
Eš-šuabu, (7,.31 1 u , r:,· . . 1.
ovaj hadis u "Es-sahihu" zbog toga .što nije ispunio (8/398), Dievheri u MLJSnedu /bnii-Džad, (1/47~): Imam lrTTl~L
njegove kriterije, ali je naslovio cjelinu kojom je ukazao šejh Albani ovaj hadis ocijenili su 0erodostoJnrm. lbn-Ear:bl ga
5
na njega, potom ga je citirao u djelu "El-edebul-mufred." smatra dobrim. Vicfjeti: Fetlzu/-baa; (10/602), Tuhfetu/-ahvezt,. (811 )
Ovo je bonton muslimana uzet iz neprikosnovenog izvora, . SalzilzLJS-Swzenit-Ttrmizl; (3/96-97). Slično ovome navodi se u
Sunneta Allahovog Poslanika ;i. Stavljanje ruke na usta
~disu Ibn-Omera, ali se hadiski stručnjaci kritički osvrću na
f1iegovu autentičnost. Vidjeti: MedžmeLJZ-ze~l'd, (8/56) . H_a[zz lbn-
Hadžer kaže: "Od etike kihanja je stišati glas, zaJwalltL ~~~
426 Hadis u ovome kontekstu bilježe Buhari, (1231) i Muslim, (389). povišenim glasom, pokriti svoje lice da se ne uznemiraVaJu
427
Buhari, (6226), Tirmizi, (2747), Ahmed, {2/428), Hakim, (4/263-264). ·ut . ,. "idy"eti: Fethul-barl; (10/602). Na osnovu prethodnog
pns m... y, . ,. "Priguš"n;onie
428
Muslim, (2995), Buhari u El-edebul-mujTedu, (949), Tirmizi, (2746), hadisa imam Tirmizi i Bejheki naslovili su g e mu: . t~ !1
Ebu-Davud, (5025), lbn-Huzeyme, (2/60), Darimi. (1328), Mmed, . · 1· a kod kt'h,.nia" Vldy"eti: Tuh(etu/-a/weZt, (8/14)
glasa l pokrtvar!}e IC 1
...., ~ • •

(3196). od Mubarekfurija, El-adab, str. (209) i Eš-šuab, (7/31) od rmama

429 Viqjeti: Sahihui-Bulzari, str. (1329) i El-edebul-mli/Ted, str. (357). Beyhekija.

r
---------~-------------~
 Đžuma-namaz pravni (fi!cfiskiJpropisi
Šesto:. Puno pokreta i uznemirenosti u namazu.
bespotrebm pokret u namazu aludira da klaryač ..
doVC:ljno konce~trisan i skruš_~n. Neki u namazu pucke~~
prstLma, gled;;yu u sat LIL kroz prozor, neprekidn
• •
porryeraJu svoja stopa/~, koljena, noge ili cijeli trup, dižu
S~J~ ~~ave gore-dolje, bespotrebno popravlj~u svoju
oc!Jecu Lit glade bradu, dišu tako duboko da se jasno čtge
uzdisaj i izdis~, bespotrebno se nakašljavaju, osrryehtgu
itd. Uzvišeni Allah hvali one koji smireno, skrušeno i
ponizno obavljaju namaze, pa kaže: "Uspjeli su cyemici
oni koji namaze svoje skrušeno obavljaJu "432 U drugom
ajetu, opisujući prave cyernike Allah ~ kaže: "Oni koji
svoje namaze smireno obavljaju "433 Smirenost i skrušenost
su srž namaza a ako ona isčezne namaz gubi svoju
svrhu i postaje samo forma bez efekta. Poslanik ~ je
vidio ashabe kako pokazuju svojim rukama lijevo-desno
dok predaJu selam, pa im je rekao: "Šta vam .Je pa
pokazl!Jete soq;iin rukama, kao da su repovi korya
preplašeni/z?! [J namazu budite smirem?'434 U drugim
predaJama Vjerocyesnik ii kaže: "Coqek zavtši namaz a od
!Jiega mu se ne upiše osim desetina ili deoetina tli
osmina ili sedmina ili šestina ili petina ili četvrtina ili
432
Prijevod značenja Kur'ana, El-Muminun, (1-2).
Prijevod značerya Kur'ana, El-Mearidž, (23). Ovo je jedan
433
komentara ovoga ajeta. Vic!Jeti: Tefsiml-ffuranil-azim, (4/450) .
434 Muslim, (430) i (431).
-----------~--------------~
---s) ,-
f tJĆifli1
t])žuma-namaz pravni (fifclisfci)propisi
ili polooina."435 Neki islamski učenjaci
kažu eta tri
,
iše bespotrebnih pokreta klaryaču kvan namaz. Za ovo
:!:ljenje ne postoje poU:dani dokazi4~6 na koje s~
žemo osloniti, već je LSpravno kazatt da bespotrebm
O ((lO k •t•
po~creti i uznemirenost u namaz~ m~gu po van ..~ ~~
ne ograničavajući to na odredem broJ, a All~ ai naj~olje
zna. Ovqje možemo upozoriti na jedan apokrLfan had~ u
kome stoji da je Poslanik ~ vidio čocyeka kako se tgra
svojom bradom u namazu, pa je rekao: "Da .Je !Jiegovo
sn:e mimo i ponizno, bili bi i udovi "437
.cs Ebu-Davud, (196), Ahmed, (4/319), lbn-Hibban, (5!211), Ebu-Jala,
(1615), Beyheki, (2-281) i u Eš-sua/Ju, (3!136), Humejdi ~ El-
mi.ISnedu, (1/80), Tajalisi, (650), sa dobrim lancem prenos1laca.
Viqjeti: Sa/zihi.IS-sunen, (1/226).
436 Viqjeti: Fetava is/amfije, (1/199-200) i El-kavful-mubin, str. (114).
437 Hakim Tirmizi u JYevadirui-I.ISu/. (4!24), (2/172) i (3121 0). U lancu
prenosilaca ovoga hadisa ima Ebu-Davud Suleyman b. ::n:r ~u(i
koji je po mišfjeryu mnogih učeryaka pokvareni lažov . kOJI IZmišlJa
hadise i pripiszge ih Poslaniku tj. Viqjeti: El-kamilu fid~uafa~.
(31245-246) i El-mugni jid-duafa, (1/442). Ova precJ4ia navod1 se l
drugim putem kao riječi Ebu-Hureyre. Međutim, u '!Jenom lanc.u
prenosilaca ima mahana. Zbog neprihvatljivosti ovog preda'!Ja
vidjeti: Taluidžu ehadisil-i/ya, (sa El-ihja 1~205-206) od . hafiza
/rakija, Ft:jdul-kadir, (51319), El-btyanu vet-tarij; (3/1~0) od 1mam~
Hisinija, Es-silseletud-daife, (1/143-144), /roaul-gali/, (21~2~93) l
Daifol-džamia, (4821). Ovaj hadis je poznat kao riJeči lbn-
od Museyiba koga bilježi Jbn-Ebi-Šejbe, (2!86), Abdur-Rezzak, (212~6),
Ibn-Mubarek u Ez-zuhdu, (11419), Muhammed b. Nasr u Tazunu
kadris-salah, (1/194), sa slabim lancem prenosilaca. Također ga
,-------------~--------------~
 Đžuma-namaz pravni {fif<fisfj)propisi
Sedmo:, Kupo~ro~;ya u džamiji.43B Džamije su
Allahove kuce, namyeryene prevashodno za ibadet, i nern
-~
smetnje u njima činiti ono što će koristiti vieri ~
' ' AA :J l Ovo su samo neki najučestaliji propusti
Tn_C:S L~mamma. 'y'eđutim, nije dozvoljeno od džamije činiti
pyacu. Ebu-Hun:;jre prenosi da je Vjerovjesnik ;i kaz .
"Ak ar ao.
v ot ite ne~r:oga da prodqje ili kupl!fe u džamjji recite:
.1-
'Dabogda ti ne usgela trgooinaJ' a ako vidite nekoga ch
pita za izgub/Jenu žiLJotiryi.L recite· 'Alla/z ti Je n
vratio. "'439 U drugom hadisu stoji da je Poslanik :
zabranio kupovinu i prodaju u džamiji. 440 U ovo, takođe;
ulazi i beskorisna priča u kojoj ima ogovaranja:
bilježi Muhammed b. Nasr u Tazimu kadris-salah, {J/194) kao
riječi Huzeyfe b. Jemana, ali sa isto tako slabim lancem
prenosilaca.
438
Vi.qjeti: Tenbilu!!-gajilin, str. (261, 263).
439
Tinn.izi, (1321) i ocijenio ga je dobrim. lbn-Huzeyme, (3!274), lbn-
Hibban, (El-mevarid 313), Beyheki, (2/447), Ibn-Suni, (154), Nesai
u Amelul::/evm, (J 76), Darimi, (1401), lbn-Hazm, (4/246-247),
Hakim, (2156) i kaže da je ova predćya qjerodostojna po
Muslimovim kriterijima. S ryim su se suglasili imam Zehebi i
šeyh A/bani. Vic[jetl: El-iroa, (5/134). Haftz Askalani ovaj hadis
smatra dobrim. Vicfjeti: !Yetaidžu/-ejkar, (J /295) i (/dža/etur-ragibil-
mi.J!ememu; (1/210). Imam Muslim, (568) također je zabilježio
drugi dio ovoga hadisa. · 442 Muslim, (878), Nesai, (1421), Ebu-Davud, (992), Tirmizi, (3/56),
440
Tirmizi, (322) i ocijenio ga je dobrim. Ebu-Davud, (1079), lbn-
Madže, (756), Mmed, (21179). Šeyh A/bani ovu predćyu smatra
do~ro':'. _Vicfjeti: El-miška/J, (11228). Šeyh Mmed Šakir ju je
;x ocyemo I.!Jerodostojnom u svojim opaskama na E/-mi.JSned, {61230. )
r Đžuma-namaz pravni (fif<fisfQ}propisi
prenošenja riječi i sl., koja je u osnovi zabranjena i mimo
džamije.
koji se
dešavaju za vrijeme džume-namaza.
Što se tiče učenja Kur'ana na džumi, Ebu-Hurejre
prenosi da je Poslanik na proom rekatu džume-namaza
učio suru El-Džumua, a na drugom El-Gašije. Ponekad bi
umjesto El-Gašije na drugom rekatu učio suru El-
Munafikun.441 Takoder, En-Numan b. Bešir prenosi da bi
Allahov Poslanik na džumi i bajram-namazu učio sure: EL-
Eala i El-Gašije.442
Nakon završetka namaza Poslanik ~ bi se okrenuo
prema ashabima. Semure b. Džundub kaže: "Nakon što bi
predao selam Vjerovjesnik ~ okrenuo bi se licem prema
nama. "443 Na osnovu ovoga hadisa imam Buhari je
naslovio cjelinu: "Imam se okreće prema muktedijama
nakon selama. "444 Aiša kaže da Poslanik il ne bi ostao
na svome mjestu nakon selama, osim da izgovori:
441 Muslim, (877), Nesai, (1422), Ebu-Davud, (993-994), Tirmizi, (519),
lbn-Madže, (924), lbn-Ebi·Šfdbe, (1/471), lbn-Hibban, (7/46-47), fbn-
Huzeyme, (31171), Bezzar, (9/215).
lbn-Madže, (926), lbn-Ebi-šeybe, (1/471), fbn-Hibban, (7148), Ahmed,
(5/13-14), lbn-Huzeyme, (31172), Taberani, (71221).
443 Buhari, (845).
444 Vicfjeti: Salzilzu/-Bulzari, str. (185).
r------------~------------~
r 'Džuma-namaz pravni {fifc/i.sfdJ propisi
"Allahumme Entes-Selam ve minkes-Selam tebarekte.,
- '])žurna-namaz pravni (fifcfi.sfci)propisi
zel-Dželali vel-lkram. "445 Šeyhul-islam /bn-Teymijje ka}~
"Ne treba imam nakon selama ostati na. svome nyest~·
osim da izgovori 'Allahumme Entes-Selam ... "'446 Potorn b;
Poslanik ~ zikrio nakon džume-namaza na način o kome
smo prethodno govorili u kryizi "Svojstva Poslanikovog i
namaza."
445
Muslim, (592), Tirmizi, (298), lbn-Madže, (934), Tajalisi, (1558).
446
Vicfjeti: Medžmuatu/-fotava, (22!505).
Džumanski sunneti nakon namaza
Ebu-Hureyre prenosi da je Poslanik ii kazao: "Ako
pudete k/arya/i pos/fie džum~ k/an_jqjte četiri rekata. "447
Ibn-Omer prenosi da Poslanik ai nije klaryao nakon
džume-namaza, osim kada se vrati kući. Klanjao bi dva
reJcata. 448 Sunneti nakon džume u mnogo čemu liče
sunnetima nakon podne-namaza. Od Poslanika :J&
preneseno je da je klanjao nakon podne-namaza dva449 i
podstakao na klanjanje četiri rekata.450 Dva šeyhul-islama
/bn-Teymjje i lbn-Ka.jjim odabrali su mišljenje . da se
kfanjqju četiri rekata nakon džume ako se klaryaju u
džamiji, a ako se klanjaju kod kuće onda dva rekata. 451
/bn-Ka.j jim kaže: "Na ovo ukaz4iu hadisi Poslanika ~­
Ebu-Davud prenosi da je Ibn-Omer nakon džume klaryao
četiri rekata u džamiji, ili dva kod kuće. "452
447 Muslim, (881), Ebu-Davud, (1131), Nesai u Kitabu/-džlUTlua, (96),
Mmed, (2/499), Tcyalisi, (2406), Ismaili u El-muadžemu_ (1/343-
344), Dulabi u El-lama, (1/210), Beyheki, (3/240) i u Es-sLLnenJJS-
sugra, (11224).
448 Buhari, (937), Muslim, (882).
449 Buhari, (1180), Muslim, (729).
450 Tirmizi, (427), Ebu-Davud, (1269), lbn-Madže, (1171), Mmed,
(6/325). Imam Tirmizi i ~eyh Albani ovu predcyu smatrcyu
f.!ierodostojnom. Vicfjeti: El-miška, (1/367).
451 Vicfjeti: Zadul-mead, (1!340) i .šemu rjjadis-salihin, (3!294).
452 Vicfjeti: Zadul-mead, (1/340).
r-------------~----- - ---"'
 r Đžuma-namaz pr:avni (ft!;hskiJ propis_i
Međutim, ne pozruYemo l!ierodostqjne · i jasne had"
na kojima se zasniva ovo mišljenje. Što se tiče citiraISe
predaje Ibn-Omera ona je u 'Zadul-meadu" spomenuta ne
skraćenom i iskrivljenom obliku. Izvorna verzija ~
predcye spomirye da je Ibn-Omer nakon džume-namaza u
Mekki klaryao dva, potom je klanjao četiri rekata. Ako bi
bio u Medini ne bi klaryao nakon džume dok se ne vrau
kući. Klanjao bi dva rekata kod kuće. Kada je upitan 0
ovom postupku, rekao je: ''Tako je činio Poslanik ~."453
Prema tome, ova predaja nije validan argument kojim se
podupire ovo mišljerye, jer ukaztije da je Ibn-Omer klaryao
šest reka.ta nakon džume-namaza u Mekki a ne četiri. 454
Također, ova predaja nije jasno precizirala da je Ibn-Omer
klaryao sunnete u džamiji. Prenosi se od Alije b. Ebi-
Taliba da je naređivao šest reka.ta nakon džume, dva pa
četiri. 455 Slično se navodi od Ebu-Musaa el-Ešarijja.456
Ovo mišljenje zastupa imam Ahmed, ali smatra da treba
453
Ebu-Davud, (J 130), Hakim, (11290), Beyheki, (31240). Imam Hakim,
Neuevi, Zehebi, Ahmed šakir i šeyh A1bani su ovu predaju
ocijenili qjerodostojnom. Vic:jjeti: Hulasatul-alzlcam, (2181 1-812),
opaske Šakira na El-ml.ISned, (5/245) i Sahiluts-sunen, (1/310) .
454
X Vic:jjeti: /Yf!Jlul-evtar, (3/281), Bezlul-medžhua; ( 6/i54,) Eš-šerlull-
miHT1tia, (51102) i Temamul-minne, str. (432-433). -
455
Abdur-Rezzak, {3/247), Jbn-Ebi-Šeybe, (1/464) i Taberani u El-
kebini, (9/309), sa vjerodostojnim lancem prenosilaca.
4
56 lbn-Munzir u El-evsatu, (41126).
-------------~------------------~
- r_ Đžuma-ruunaz pravni (ft!;hsf;j)propi.si · ,
,eselamiti na soaka dva rekata.457 Islamski
~Uaze oko džumanskih sunneta s obzirom na broj reka.ta
uče,Yaci se
mjesto gcfje se klđJ!iaju, u džamiji ili kod kuće. Nema
1
0 smetnje klanjati nakon džume dva ili četiri reka.ta u
džamiji, ali ih je bolje klanjati kod kuće zbog mnoštva
hadisa koji ukazuju da su namazi u kući bolji nego u
džamiji, osim propisanfh.458 Također je Lijepo kombinovati
dva i četri reka.ta zbog očuvanja sunneta. 459 Što se tiče
klanjanja šest rekata sunneta nakon džume, koje se
navodi u hadisu Ibn-Omera, neki učenjaci smatrcyu da to
vrijedi eksplicitno za El-mesdžidul-haram u Mekki, 460 a
Allah najbolje zna.
457 Vic:jjeti: El-mesai!, str. (121) od Abdullaha b. Ahmeda b. Hanbela.
Ovo miš[je(/e ~e takoder odabrao Ebu-Jusuf. Vic:jjeti: Bez/ul-
)!- medžlzua; {6~. . .
458 Vidjeti: Temamul-minne str. (341-342). Što se ttče hadtSa koji
govore o vrijednosti dobrovoljnih namaza u kući vic:jjeti knjige:
Svqjstva Poslani/covog lf namaza i Svq;:Stva Poslani/covog Ji posta
gc:jje se opširnije o tome govorilo. Ouc[je je bitno naglasiti da je
neophodno napraviti pauzu izmedu {arza i sunneta, o čemu je
takoder bilo govora.
459 Vic:jjeti: Eš-šerlud-miHT1tia, (5/103).
460 Vic:jjeti: Temamul-minne, str. (343) . Hafiz /raki tvrdi da je Ibn-Omer
ovim želio prenijeti postupak 'vjerovjesnika ai u Medini, jer nema
pouzdanih predaja da je Poslanik ai u Mekki klanjao džumu-
namaz. Viqjeti: Tllh(etul-alzvezi, (3159). Međutim lbn-Redžeb je
porekao klanjaJ'!ie šest rekata nakon džume. Viqjeti: Takriml-
kavaicf, (1/87).
r------------~---------
r Đžuma-namaz pravni ({jg.frsf;iJ propisi
Propis kla.ryarya podne nakon džume-namaz
Uzvišeni Allah je obavezao muslimane na sly··eđe ·
~ , . ~e
1 \ur ana L Sunneta, koji su osnovni izvori islamsko
učerya. Obligatna je dužnost t.jernika općenito, a islamski~
učenjaka posebno, da se u svim svojim sporovima vraća ·u
Allahovoj ~ Objavi i Sunnetu Poslanika ;i. Ko razborZto
pogleda u Kur'an i t.jerodostojne hadise vic[jeće da
klanjarye podne-namaza nakon džume nema svoje osnove.
Također, ovć!j čin je u kontradiktornosti sa kur'ansko-
hadiskim postavkama.
Uzvišeni Allah kaže: "O t.jernici, kada se petkom na
namaz pozovete kupoprodć!ju ostavite i na namaz
požurite, to vam je bolje neka znate. A kada namaz
ob~~ite . onda se po zemlji raziđite i Allahovu blagodat
trazLte
.
L spomiryite Allaha puno da biste us:pJe
l .
. 1."461 Prvi
L.
aJet a udLra na obavezu džume-namaza i zabranu
kupoprodć!je za vrijeme namaza. Potom Uzvišeni kaže: '/\
kada namaz obavite onda se po zemii raziđite..." lj. kada
klaryate džumu-namaz, koja po konsenzusu muslimana
461
Prijevod značerya Kur'ana, El-Džumua, (9-10).
- r_ Đžuma-tuUTUJZ pravni (fif;.lisf;i!propisi ,
a
~ p
rvlh i potonjih generacija ima samo dva rekata, 462 onda
. l .
nastavite sa svojim svakodnevmm pos omma.
Islam je upotpunjen u Poslanikovo ti vrijeme tako da
n ..e moguće činiti bilo kakve promjene nakon toga. Allah
~ kaže: "Danas sam vam vašu vjeru upotpunio i svoju
blagodat prema vama usavršio .. "463 Allahov P~slanik fj je
rekao: "Ostao/o sam oam dofje stoar4 ako ih se budete
dlža/1 nikada nećete zalutatt;· Kl.lr'an i mqj Sunnet. "464 U
drugoj precliyi stoji: "... ko bude ž/oto nakon mene oicfjeće
mnoga razilaže!Jia. Zato se držite moga S!Ulneta i S!Ulneta
mqJllz pravedni/z i upućeni/z o/adara nakon mene.
Prf/watite se toga kao kada soo.fim oČ!Jjaclma zagrize/e
nešto. Dobro se pazite noootarjjaJ .fer .Je soaka noootarfja
zabluda. "465
462 Vic!jeti: El-kUma, str. (45), Hulasatu/-a/zlalm, (21809)
kina, (2176), Hi!Jiul-!!ifami_ str. (34).
Keššafol-
463 Prijevod značerya Kur'ana, El-Maide, (3).
464 Malik, (Tenvirul-havalik 3/93), Hakim, (1/93), Bejheki, (10/114),
Darekutni, (4559), Lalikai u šemu lJSlliil-mtilcad, (1/80), lbn-Abdul-
Berr u Et-temlzid1.1, (24/331), lbn-Hazm u E/-ihkamu, (6/243).
Šeyhul-islam fbn-Tejmijje je ovim hadisom dokazivao. obavezu
slijeđerya Sunneta. Vidjeti Mese/etut-tekfo; (2/474) od š~ha Abdul-
Medžida Mešabija. Šeyh Albani ga je ocijenio dobnm u Es-
siLsiletus-sahlha, (4/355-361) i El-miška, (J /66).
465 Ebu-Davud (4607), Tirmizi, (2676), lbn-Madže, (43-44), Ahmed,
(4!126-127J, Darimi, (95), Jbn-Veddah u El-bida, (76!, ~likai u
.šerhu lJSulil-mtikad, (1!75-76) i (2!1045-1046), Ibn-Ebt-AsLm u Es-
stmne, (54), Adžurri u Eš-šedah, (1/170-171), Ebu-Amr Dani u Er-
r---------------------~---------------~
 Đ.žuma-~ pravni (fif<frskiJ propisi

Surmet Poslanika ;li jasno ulaw;je da nakon

ne~a. drugog namaza, osim redovnih džumanskih sunU/ne
~' Hassan b. Atijje je rekao: "Kada jedan narod bude
tJI)O<lio novotarije u vjeru, Allah ~ će u istoj mjeri uzdizati
koJe Je Poslanik ti klany·ao kod kuc'e d va reka ta 466neta
.. od njih Sunnet i neće im ga vratiti do Sud,Yeg dana. "469
četiri T.~'~
V ·

preporucLO klanjanje rekata ·467 aJ\.Ouer,

.". ..' n ilL
nye 14noge hadiske zbirke kao "El-musannef," (1/463-465), od
preneseno od ashaba i tab ii na da su kl · L. arn Jbn-Ebi-Šfjbe, "El-musannef," (3/245-248), od Abdur-
~ ~l~~
(3/239~0)
dž
on urne-namaza, a ko se to dosy·edny..e držao . Rezzaka, "Es-sunenul-kubra," od imama >(
o"f(l nJL · d· ALfah. se smilovao imamu Maliku k OJL·· Je
d ..h?t VJer,e
· rekao· Btjhekija, "El-evsat," (4/124-127), od imama /bn-Munzira i
o u~e ~ u LSLa.n: neku novotariju, smatrajući je Lijepom. druge, prepune su predaja da prve generacije nakon
~otvono.~e ~oslanLka ~ da je pronevjerio svoje poslanstv0 , džume-namaza nisu ništa klanjale osim džumanske
Jer UzvLSem , v
Allah kaže·• 'Danas sam vam vašu '-deru• sunnete dva ili četiri rekata. Što se tiče naklaJ1javanja
upotpunio.·ka Sta tada nije bilo od l!J·er:e 1t u vrijeme podne-namaza nije preneseno ni od jednog od njih u
Pos l am ~ i ashaba) ny ..e nL· danas ~{jera. "468 Poznati qjerodostojnoj, niti u slaboj, pa ni u apokrifnoj verziji.
Poznati ashab Abdullah b. Mesud je kazao: "Slijedite
risaletul-vajfje, (198) i u El-jiten, (123-124) Taberani u Ef.keb. (praksu Poslanika ~ i ashaba) to vam je dovoljno, a
(18/254-259) i u Ml.ISnedliŠ-šamjjjine
temhidu_ (21/278- , . v • '
(1125~)
•
lb -Abd l B -
n
• .'
tlU,
u- err u Et-
klonite se novotarija, uistinu je svaka novotarija
279' L u Dzamtu btyanil-ilmi ve fadlilzi (1667'
lbh-Battah
4 64 u. Ef-ibane, (1179", H erevt. u Zemmul-kelami ve ' ehlihi
"
(. l ~. Hakun, (1195-96), lbn-Dževzi u Te/bisu lb/is. str (13 14';
Imam Tirm· · B ' · · l· 469 Darimi, (98), Jbn-Veddah u E!-bida, (93), Jbn-Battah u El-ibane,
ezzar, lbn-Abdul-Berr, Hakim Dija M. kd. . lb -
T~mYJe, had~ ~li
• ••• LZL,
Zehebi i šeyh Albani su o:my· tSL,.. (1/97), La.lika.i u Ser/zu l.ISUii!-iatikad, (1!92), Ebu-Nuajm u El-
l!Jerodoslo
v
~·d·
?l tm. l yett: Džamiu btyanil-ilmi ve fadlilzi, str.ocyeru
·n. . tS
1474', hil!ie, (6/73), sa ispravnim lancem prenosilaca. U ovome smislu
MedžmtiBtul-fetava
• v • '
14!'3
r 9911
'' e-··
v!Jent ea!amin-nube!a, r 1
(18/190), prenosi se hadis od Poslanika ~ ali je ,.Yegov lanac prenosilaca
Sah~l-dZamta, (1/499) i lroaul-galtZ (8/107-108). {aličan. Mrned (4/105), Taberanu u El-kebini, (18/99), Bezzar (El-
466 Buhari, (937), Muslim, (129). kešf 1!82). Vidjeti: Medžmet.JZ-zeoaid, (1/188), Fty'du!-kadir, (5/499-
Muslim, (881), Ebu-Davud, (1 131) Ahmed (21499) lb H . 500), Miškatu!-mesabilz, (l /66), Daifot-teyib, (1 !39-40), Đaifol­
Tajal~i, (240~)
467
(3/183), lbn-Munzir, (4/125), ouuilii n-;.:;;; džamia, str. (720). Nije prihvatljiva ocjena ovoga hadisa dobrim
(1~~10!· Bey~e~, (3/240), lbn-Ebi.Šeybe, (1!464). u - ' kako smatrćf!iu pojedini uče,.Yaci, jer se u ,Yegovom lancu
468 Vtc!JetL:
ve El-ta!tsam' (1 /62) i (21368," od Lmama
eseJ7.ilza . šatibija, El-bidaiU prenosilaca nalazi Ebu-Bekr b. Abdullah šami Gassani koji je
. , str. (29) od Selima b. Aida Hilalija. Slično ovo. izreci nepouzdan. Vic[jeti: Fethu!-ban; (13/253) i Takribut-tehzib, (2/405)
rekao Je lbn-Hazm. Vic[jeti: E!-ilz/cam, (61255). ?l od ha(LZa Askalanija.

----------~--------------~
r zabluda. "
Đžuma-namaz pravni {fikfisfćiJ propisi

470 Slično ouome navodi se od Ibn-Abbasa.

-471., e Đžuma-namaz pravni (fifcfis(Q)propisi

kaže: "Srelim je o~ koji.~e up~/'

ddi_
drugoj pred~i od lbn-Mesuda stoji: "O ljudi, vi ćete kao~ generacija, a napusti novotarye poznyih narasta.Ja.
1
drugi uvoditi novotarije, pa kada vidite neku novotar··
. . yu Uzvišeni Allah je pojednostavio praktikovanje dini-
vrattte se prakst prve generacije. "472 Imam Eš-Šatžb·
islama. Svako ko sebi, na bilo koji na~in, oteža "vj:ru, z~
navodi da je Huzeyfe b. el-Jeman rekao: "Klonite s~
n.jega vrijede riječi Allahovog Poslamka . ~: J1era !e.
postupaka koje nisu činili ashabi Allahovog Poslanika
.~~r. "473 l
p ostaona (prirodna), a ko bude pre!Jenoao. u l!Jen
~· mam El-L..VZaL
r::
Je kazao: "Znanje je ono što se
• .
Mdoladaće ga. "476 U komentaru citiranog hadLSa haftz
prenosi od ashaba u protivnom nije zna!Jje. "474 Haftz Ibn-
Jbn-Hadžer kaže: "Ko se preoptereti u {{jeri i ostavi blagost
(Qjerski validne olakšice), neće ustrajati već će prekinuti i
470
Darimi, (205), lbn-Battah u El-/bane_ (1186-87), Meroezi u Es- biti poražen. "477 Jbn-Muneyir je kazao: "Ovaj hadis j~
SI.U1ne_ (79), Taberani u El-ke.bUu, (9/154), Lalikai u .Šer/11.1 liSilli/- dokaz Vjerocyesnikovog ~ poslanstva. Vidjeli smo, kao L
iatik.aa; (1184-85), lbn-Veddah u El-bida, (19), Asbehani u Et- oni prije nas, da svaka osorica (grubijan i cjepidlaka) u
tet:gibll, (11294), Beyheki u Eš-š11ab11, {2/407), E/-medha/11, (1/186) vjeri napusti vjeru. "478 Stoga je Poslanik ~ govorio:
i El-iatik.ad11, str. (306), sa vjerodostojnim lancem prenosilaca.
Vic!feti, također: E/-džamiu li ah/cami!-KLJrElfl, (7/1 40), Medžmel!Z-
zevakt, (11181). Kešjit/-hafo, (1!36) i El-bit:la ve esen.tha, str. (41 -
42).
471
Darimi, (139), Meroezi u Es-si.U1ne_ (84), lbn-Veddah u E/-bida, 475 Vicfjeti: Fetlzul-ban; (13/311) od ha{tza Askalanija. Preno~! se .da !e
(64), lbn-Battah u El-/bane, (1183), (1191) i (1!98), Hatib u El- Su[jan Sevri kazao: "Novotarija je draža šejtanu OC: gr~ešenJa, Jer
fekilzu ve/-mutefekkilz, (11436), lbn-Hazm u El-ilzk.am, (6/221), sa se čovjek često pokaje zbog svoje nepokomostz, alz ne zb~
dobrim Lancem prenosilaca. Vic!feti: El-bais, str. (25) od imama novotarije koju čini aer je smatra vjerom). " Lalikai U .Šerhu l.lSilfi/-
Ebu-Šame i El-emro bi/-itiba, str. (61) od imama Slljutija. iatik.ad_ (11127-128), Dževheri u MI.ISnedu/-Džacl, (11272), E~u­
Nuajm u El-hi/fie, (7/26), Beyheki u Eš-šl.lt!1b.. (7/~9), /bn-~ževzz. u
472
Darimi, (169), Meruezi u Es-si.U1ne, (81), Jbn-Battah u E/-ibane.
(1/88). Ovu predćyu qjerodostojnom su ocijenili Jbn-Redžeb u Te/bisll /blis. str. (J 4-15). Vic!feti: EI-DžamLll lt alzkanu1-KLJran,
Džamilll-llltum; str. (268) i lbn-Hadžer u Fetlud-bari;i.i_ (I 3!253). (7/141) od imama Kurtubija i Medžmll.t!1lul-fetava, (11/472) od
Vic!feti: El-bals, str. (24-25) od imama Ebu-Šame i El-emm bt1· šeyhul-lslama lbn-Teymijje.
itiba, str. (59) od imama S4iutija. Slično ovome bilježi Lalikai u 476 Buhari, (39), Nesai u El-mlldžteba, (5049) i u El-kllbra, (6!537),
.Šerhll liSlllil-iatik.aa; (I 177). Jbn-Hibban, (1/32) i /bn-Abdul-Berr u Et-tem/zid11, (5/121).
473
Vic!feti: E/-iatisam, (3153) od imama šatibija. 477 Vic!feti: Fetlzlll-bart; (1!127).
474
Vic!feti: Sflero ea/amin-nl.lbe/a, (7!120) i Fetllll/-bari, (13!356). 478 Vicfjeti: Ibid.

r-----------~------------~
 Đžuma-namaz pravni (fi!cftsWpropisi
"!Yq;llo!Ja '!Jera Je nqjlakša, "479
objavljena Vjerol.?jesniku ~.
g. onakva Irak~., ~:m Je
. Š~h El-Kasimi kaže: "Pogledey kako je Uzvišeni Allah
mllostw prema svojim robovima. Propisao im je samo du
rekata toga .~amaza (g. džume), jer je znao da će utroši~
određeno ~ryeme za slušarye hutbe, a zatim im naređt.ge
da se razLdu po zemlji tražeći Allahove blagodati. Zatim
pogledey ljude kako sebi otežavaju !.?jeru. Tako neki os ~
od ryL''h klaryaju dvadeset dva rekata nakon nastup~
dž a
umanskog vremena. Klaryeyu četiri prije, potom džumu
potom četiri poslije džume-namaza, zatim četiri prije, p~
podne, pa opet četiri poslije podne-namaza. "480
Prema tome, klaryarye podne poslije džume-namaza je
~vedena stvar koja nije bila poznata prvim stoljećima
~lama. Uzvišeni Allah nije obavezao svoje robove da u
Jednom namaskom vremenu klanjeyu dva propisana
namaza. Poslanik ~ je zabranio da se jedan namaz
ponovi u istom danu, rekavši: "/Ye klaryiy'le isti namaz u
479
Mmed, (3/379), Dija u El-muhtare, (1/132), Taberani u Ef-kebiru,
(20/~9~), lb~-Ebi-Asim u El-a/zadu vel-me.sani, (4/349-350). Hafa
lrakt Je ovcy hadis ocijenio dobrim u Ta/vidžu e!zad/ 'fJM "
El 'J..; 1/.'22 'ISt. u!/a, ,sa
.-L:y~ ~. a vjerodostojnim Askalani u Fethul-baq'ju, (11126).
Vu:petz: E/-medžmea, (9/359), Talzrldžu ehadi.sil-lwnea, str. 353 od
šeyha Gamarya i ffes"fi.t/-ha/a, (1/470).
480
Vic[jeti: l.slaJud-mesadžia; str. (50-51).
Đžuma-namaz pravni (fi!<ftsfciJpropisi
danu dva pula. "481 U drugoj predaji stoji
Allahov Poslanik ~ ugledao jednog čol.?jeka koji klanja
da'
na.Jcon sabaha, pa ga je ukorio pitanjem: "Zar klanJaš
soba1z doa puta?f"4B2 Vjerovjesnik ~~ također, kaže: "/Ye
k/a!Jić!fte Ol'tr-namaz u istqj noći doa puta. "483
Ovi i drugi hadisi ukazr.gu da nije dozvoljeno klanjati
dva puta isti namaz u jednom danu, jer je u tome
opterećenje za klaryače i pregerivarye u !.?jeri, što je
identično klanjanju dva propisana namaza u jednom
namaskom vremenu. Uzvišeni Allah je propisao pedeset
namaza u jednom danu, potom je iz svoje neizfT!jeme
milosti i ljubavi prema Poslaniku ~~ a znajući ljudsku
slabost, smanjio to na samo pet namaza. Neki muslimani
odlaze u jednu kreynost pa ne klanjaju propisane namaze
redovno, dok drugi dodaju namaze kojim ih Uzvišeni Allah
481 Ebu-Davud, (579), Mmed, (2/19), sa ispravnim lancem
prenosilaca.
482 Jbn-Madže, (J 165), lbn-Ebi-Šeybe, (1/310), Mmed, (51447), lbn-Ebi-
Asim u· El-a/zadu vel-mesam; (41176), Taberani, (181367), lbn-
Abdul-Berr, (13138), Hakim, (11275) koji kaže da ovaj hadis
odgovara Buharijinim i Muslimovim kriterijima. \(jerodostojnim ga
smatra šeyh Albani. Vic[jeti: SllhiJu.tS-.slUlen, (11341).
483 Nesai, (1678), Tirmizi, (470), Ebu-Davud, (1439), lbn-Hibban,
(61202), Tcyalisi, (1095), lbn-Ebi-Šeybe, (2184). Imam Tirmizi,
Mmed Šakir i šeyh Albani su ovaj hadis ocijenili vjerodostojnim.
Vic[jeti opaske šakira na Ož817llu1-Tinnlzt (21334) i Sllhilud-
dž817lia, (211256).
r------------~-------------~
~
~
Đžuma-namaz pravni {fik.fis&i) propisi

nije. obavezao. N~bolji je sredryi put put iz

krć1Jnosti kojim su hodili Poslanik ,.... . '
--
d '
me u dvije
Đžuma-namaz pravni {-fi!<fiski) propisi

Neki neosnovani postupci vezani za

~ L proe generacije.
v Znači, nepravilno je klanjati podne-nam
džume, ali je još nepravi/nije i zabraryeno s~r~:kon
obavez~m, potom osuđivati one koji postupaju po S L to
Poslanika ~~ ograničavajući se na dž . Wlnetu
dž k umu-namaz L redovn
umans e sunnete, a Uzvišeni Allah najbolje zna.
petak i džumu-namaz 484
484 Vidjeti: El-muha/la, (5/114), El-baisu ala inkaril-bidai vel-lzavadis,
str. (111-114) i (119-126), El-medžmua, (4/401-403) i (4/529), El-
minlzacU, (6/134), Revdatut-ta/ibin, (2132), .Medžmuatu/-(etava,
e
(22/189), (22/393), (241216-218) i (24/204-205), Sunnetu/-džumuati!-
lrablfje, (77-82), Adabu/-lzatib, str. (110-133), Ser/zu sulas!Jal Ahmed,
(2/679), Fetaval-imamiš-ŠBtibl; str. (127-128), Fetlzul-ban; {1/14) i
(11/143), Et-te/hisul-lzabir, (2/594), Omdetul-k.art; (6/185), .Šerhus
Suneni Eb/-Davud, (4/445), El-envu b1'1-itiba, str. (247-248),
Keššafo/-kina, (2174), Haš!Jelu lbni-Abidin, (2/161), /Yf!ilu!-evtar,
(31271), Fetlzu!-ea!am, (2!117), Es-siradžu!-vehluuiž. {3/158), Tuhfetu!-
ahvezi_ {3/50), Bezlu/-medžhua; (61160), !s!ahu/-mesadžid, str. (47-
76), El-fotavas-Sad!iJ'e, str. (137-140), El-ibdau fl medan'/-ibtida, str.
(167-179), Es-sunenu ve/-mubtedeat, str. (69-78), Temamul-minne,
str. (152), Es-silst'lelus-sahiha, (1141), El-edžvibetun-najla, str (65-
75), El-bidau vel-muhdesat, str. (497-498), Fetava islam!iJ'e, (1/179,
213-214), Eš-šerlzul-mumt1a, (11298-299), (5/133) i (7178-79),
Fetava.š-Šf!jhi!-Ost!f/nin, (11400), Fetava/-ledžnetid-daime, (8/217) i
(8/242-243), Tashilzua'-dua, str. (454-459), Tevd!Jzu/-ahkam, (21346-
34 7), E!-kavlul-mubin, str. (213-214) i (363-389), Tah/cikul-burlzan,
str. (62), Et-taluvetu ves-sa/ah, str. (65-67), Tenkihu/-kalam, str.
(424), Hqjrul-f!i!am, str. (84-93), Mevsuatus-salatis-.sahiha, {3/1140),
{3/1151) i (311208-1213), Mtauna fl ramadan, str. (82), El-
mesdžidu fl/-is/am, str. (312-348), radai/us-sa/ah, str. (19),
.Mevsu.ab.d-menahiš-šeraijje, (1!495), Ma _jeluunmul-musallin, str.
(31 4, 317-318), Siradžul-muttekin, str. (45), El-enbau bi ah!BI'I-
Izulaba, str. (105), Fiklul hutbeti/-džumu.a, str. (37-39) i (55-56),
Risa/etul-mesdžid, str. (42-44).

r------------~---------------~
 Đžuma-namo.z pratmi (fif;lisf;!Jpropisi ,

-., r ~č
Đ.žuma-namaz pravni (flfclisfd)propisi

· e El-Kehf povišenim glasom i ometal)je

Na ovom mjestu spomenut ćemo samo najizrazitije 11. . erye. SU/i
nepravz'lnost'z k OJe
· su pnsutne
· na naš'zm prostonma.
· Sto
v
se pnsutnzh. k . riča is red džamije prije
·v
t zce , • 'h k .. v.
12 · Bespotreban borava z P P
opcemtL propusta cyz se eme u ovom danu u
mnogzm · 1·
mus ['lmans k'zm zemyama, om· su mnogo b rcyniji
. diume-namaza. . k .. ·r posly"e namaza
. . . . · 3
1 · Posebne halke zzkra pet om, prye LL ·
Neke od ovlh nepravllnostl msu navedene u spomenutim .. m 'esta u džamiji, najčešće u
· ·
LZvorzma, pa smo l·h oznacz .. č';JU autor, kOJa
v·t·L rye · stoji u 14· Rezervacya posebnog Y
zagrad l. na Jer;cyu
• d o t'zcnog
v •
cttata. prvom safu. da . ·· diume namaza
15. Držati konstantna pre varya prye - · ..
l. Uče,Ye Kur'ana, posebno sure Jasin izričito uoči petka. 16. Jmamovo učenje sure Jasin povišenim glasom prye
2. Učenje Kur'ana mrtvima uoči petka. namaza. (Autor) .
3. Zabrana rezanja noktiju petkom i obaveza ukopavarya 17. Muezzinovo uče,Ye ezanske dove povišenim glasom l
istih ako se to ipak učini. (Autor) amina,Ye prisutnih na dovu. (Autor) . "
4. Učenje sure El-Kafirun i El-lhlas na akšamu i sure El- 18. Riječi muezzina "Allahumme sal li ala M~medzn. · · "
Džumua i El-Munafikun na jaciji uoči petka. poslije prvog ezana, a prije četiri .rekata sunneta.
5. Smatrati obaveznim uče,Ye sure Es-Sedžde i El-lnsan (Autor)
petkom na sabahskom farzu. 19. Čekati završetak drugog ezana potom klanjati dva
6. Učenje sure El-lhlas stotinu puta petkom. rekata kada imam počne sa hutbom.
7. Zabrana bilo kakvog rada prije džume-namaza. 20. Muezzinovo učenje salavata dok se imam penje na
(Autor) minber, a prije drugog ezana. (Autor) .
8. Dotjerivanje za džumu-namaz brija,Yem brade, 21. Učenje posebnih dova na svakoj stepenici minbera z
oblače,Yem svilene ocljeće i zlatnog nakita (za dizanje ruku tom prilikom.
muškarce). 22. Penjati se na svaku stepenicu minbera prvo desnom
9. Učenje sure El-Kadr nakon abdesta za džumu i nogom. .
druge namaze. 23. Uspinjati se sasvim polagahno na mznb~~·
l O. Pušiti prije džume-namaza, pa uznemiravati prisutne 24. Početi hutbu bismilom prije zahvale Uzvzsenom All~.
neprijatnim mirisom duhana. 25. Govoriti tihim glasom da džematlije skoro ne Č4JU
imama.

r
---------~-------------~ r-------------~----------
 Đžuma-namaz pravni (fil(ftsfd) propisi
26. Sjediti na povijenim potkoljenicama dok imam
-~
~
ll
završi sa arapskim dijelom hutbe, potom sjesti u
podesan položqj. (Autor)
27. Nakon što imam privede hutbu krqju ili prouči
"lnnellahe je'muru bil-ad/i... " sjesti ponovo na povijene
potkoljenice. (Autor)
28. Prekinuti hutbu da bi oni koji zakasne klaryali dva
rekata.
29. Učiti suru El-lhlas ili nešto drugo iz Kur'ana između
dvije hutbe.
30. Dizati ruke i doviti u pauzi između dvije hutbe.
31. Aminati povišenim glasom na imamovu dovu.
32. Donositi sa/avate na Poslanika ;i povišenim glasom
kada imam spomene Vjerovjesnika :fi na minberu.
33. Koristiti misvak dok imam drži hutbu.
34. Nazvati ili odvratiti selam riječima dok imam drži
hutbu.
35. Kazati 'Jerhamukellah" onome koji kihne za vrijeme
hutbe.
36. Prekorryemo skratiti drugu hutbu.
37. Silaziti stepenicu niže i okretati leđa džematlijama
zbog dove.
38. Konstantno učenje qjeta "lnnellahe ve melaiketehu... "
na minberu.
39. Konstantno učenje qjeta "lnnellahe je'muru bif-ad/i.. . "
pri krqju hutbe na minberu.
40. Poselamiti džematlije nakon prve ili druge hutbe.
r-
41 .
Đžuma-namaz pravni {fiicftsfdJpropisi
Polagahno silaziti sa minbera učeći
neosnovane dove.
~~ M0
,
42. Spomenuti apokrifan hadis: "Allah ne g. e, ll
sa("
43. Nijetiti riječima za džumu i druge namaze. ..
44. Početi sa namazom (donijeti početni tekbir) prye nego
muezzin završi sa ikametom.
45. Klanjanje sunneta neposredno nakon džume-namaza,
ne razdvajajući između njih.
46. Rukovanje nakon selama ili zikra i dova riječima
"Takabelellahu mina ve minkum .. ., " potof"l'l: staviti dlan
desne ruke na grudi nakon rukovanja. (Autor)
47. Riječi muezzina "Allahumme entes-Selam · · ·" povišenim
glasom.
48. Zajednički zikr nakon namaza, dizanje ruku pri dovi i
učenje El-Fatihe.
49. Dizanje glasa i bespotrebna priča pri izlasku iz
džamije. (Autor) .
50. Posebna dova nakon izlaza u dvorištu džamije, koju
uči imam a ostali aminaju. (Autor)
51. Istovremeni izlazak ljudi i žena iz džamije na ista
vrata. (Autor)
52 . Doviti usmjeren prema mezarju nakon namaza. (Autor)
Ovim završavamo ovo skromno djelo koje je tretiralo
svojstva džume-namaza u Poslanikovo M vrijeme. Ispravno
u ryemu je od Uzvišenog Allaha. "Ja samo želim da
,-------------~---------
 r Đžuma-namaz pravni (:Mlis{(j) [!fppisi -~ 'Džuma-namaz pravni (fikJisfd) propisi
učinim dobro kolik .
v • o mogu, a USpjeh moj je od Allaha "48.5
Ono sto je pogrešno to je od mene i molim Milo t: Bibliografija
Gospodara ~ da mi oprosti. "Ja ne pravdam sebe s l~g
duša navodi na zlo, osim one k . . , zaiSta
1. EJ-Kur'anul-Kerim.
smilqje. "486 OjQJ se Gospodar moJ 2. Mabul-halib. Ali b. Ibrahim Alt.ar Dimeški (724). Egipat (1416).
3. Mbaru Mekke. Muhammed b. /shale Fak/hi Mekki (-). Bejrut (1414).
4. Mtauna fl ramadan. Muhammed b. Rašid b. Abdullah Oa{lli. Rijad (1418).
Naša pos{jedrya dova je: s. J.me/ul:feumi vel-lf#/eh. Ahmed b. Muhammed b. Suni (364). Bejrut (1417).
6. Amelul-jeuml ue/-1~/eh. AhJ!led b. Šuč!ib Nesai (303). Bejrut (1406).

.~~~ ~~ JJ w, 0r 1. Mdatu/-ahuezl. Muhammed b. Abdullah b. Arebl (543). Bejrut (1415).

"ENI-L-HAMDUL/UAHJ RABBIL-ALEMIN"
"Hvala Allahu, Gospodaru svih st.?jetova/'487
485
486 Prijevod znače,Ya Kur'ana, Hud, 1.0~',uo,.
B. N;arus-sahabe. Zekerija b. Oulam b. Kadlr Pakistan/. Beyrut (1421).
9. Avnul-mabud. Muhammed Ebu-Tajjlb Abadl (--). Beyrut (1415).
10. Bedaeus-sanaia. Alauddin b. Mesud Kasani (587). Bejrut (1419).
1J. Bedaeus-sanaia. Alauddin b. Mesud Kasani (587). Beyrul (J 402).
12. Bestul-keff. Dže/a/uddin Abdur-Rahman Sf#uti (911). Amman (1414).
13. Bez/ul-medihud. Ha/il b. Ahmed Seharenfwi (1346). Kairo (1408) _
14. 8/dajetul-mudltehld. Muhammed b. Ahmed b. RuM. Kurtubi (.595). Bejrut (1416).
15. Bulugul-meram. Ahmed b. Ali b. Hadler Aska/ani (852). Beyrut (1418).
16. Da/{ul-džamla. Naslruddin Muhammed b. Nuh Albani (1420). Beyrul (1410).
17. Dal{us-sunen Ebi-Da.uud. Muhammed b. Nuh Alba.n i (1420). Rijad (1419).
18. Daifus-sunenit-TIITTiizi. Nasiruddin Muhammed b. Nuh Albani (1420). Rijad (1420).
19. Dai{ut-terglbit-terhlb. Naslruddin Muhammed b. Nuh Albani (1420). Rijad (1421).
20. De/ailun-nubuuve. Ahmed b. Huseyn Bejheki (458). Bejrut (1405).
21. Dua{aui..(Jkajli. Muhammed b. Omer Ukajli (322). Bejrut (1404).
22. Džamiu bejanil-ilml ue {ad/ihi. Jusuf b. Abdui-Berr Ende/us/ (463). Kairo (1416).
23. Dlamiul-bejan. Muhammed b. Dlerir Taberi (310). Beyrut (1421).
24. Džamiul-u/wni ve/-hlkem. Abdur-Rahman b. Redleb Hanbeli (150). Bejrut (1408).
25. Džamiut-Tirmizi. Muhammed b. Seur-ete Tirmizi (279). (Štampa šakir). (---).
26. Džamiut-Tirrnlzi (sa Et-tuhfe). Muhammed b. Seurete TIITTiizi (279). Bejrut (1415).
27. Dželaul-e{ham. Šemsuddin b. Muhammed b. Kajjim Dlmdki (151). Beyrut (---).
28. Džllbabul-meretil-musllme. Muhammed b. Nuh Albani (1420). Bejrut (1418).
29. Ea/amul-muvekkiin. šemsuddin b. Abdullah b. Kajjim Dimdkl (151). Bejrut (1393).
30. Ed~urerul-munteslre. Dfelaluddin Abdur-Rahman Sf#uli (911). RIJad (1415).
31. Ed-dlfč!ie fl !ahridlll-hidaje. Ahmed b. All b. Hadler Askalani (852). Beyrut (-).
32. Ed~uafau uel-metrukin. Ahmed b. ŠUć!ib Nesai (303). Ha/eb (1369).
33. Ed-dua{au vel-me!rukin. Abdur-Rahman b. Ali b. Džeuzl (.597). Bejrut (1406).

487
Prfjeuod
..
značerya Kur'ana, Jus••'
...,.
(531''l· 34. El-adab. Ebu-Bekr Ahmed b. Huseyin Beyheki (458). Bejrut (1406).
35. El-ahadu uel-mesani. Ahmed b. Amr b. Ebi-Aslm šejbanl (287). Rijad (1411).
P,Yeuod značerya Kur'ana, Junus, (JO). 36. El-azame. Ebu.šejh Abdullah b. Muhammed Asbehani (396). Beyrut (1414).

r------------~------------~
l r - --=']):::...:z::::..:"u:=::.:ma=:. . . :n- a=maz==-.tP::.!..:ra:::.:vn .u.(fi.: .J.k. :. :fis~IQ~V':!..:op~
::..:.=-
i -&tm is:. : . i
__ , '])žurna-namaz pravni (fifc.fisfj}propisi
,
37.
38.
El-bahrul-muhil. Muhammed b. Jusuf Ende/us! (749). BejTUt (1403).
El-bahrur-raik. Zejnu b. Ibrahim b. Muhammed (970). BejTUt (--···).
~
78·
·
El·l>ab<- Mm<d b. Ali b. fladW "'""""'' (852). 8</~t 0412).
El-lstizkar. Jusuf b. Abdul-Berr Endeiusl (463). Haleb (1414).
39. El-bals. Ebu-šame Abdur-Rahman b . Ismail b. Ibrahim (665). Kairo (··--). El-kamilu fld-dua{a. Abdullah b. Adi Diurdžani (365). BeyTUt (1409).
40. El-balsul-hasls. Ismail b. Kesir Kur~l Dim~kl (774). Bej/Ul (/416).
79
/1). El-kavlul-mubln. M~hur b. Hasan. Ali Selman. BejTUl (1416).
41. El-beyanu vet-tahsil. Ebu-Velid b. Rušd Kurtubi (520). BejTUt (1404). : El-kavlu/-mufid. Muhammed b. Ali b. Muhammed ševkanl (1250). Kuvajt (1396).
81
42. El-bejanu vet-tarif. Ibrahim b. Muhammed Hasini (1120). Bej/Ul (1402). sz El-kebair. Muhammed b. Ahmed Zehebi (748). Zerka (1408).
43. El-bidatu ve eseTUhas-sftlji fil-ummetL Selim b. Aid Hi/ali. BejTUt (1421). 113. El-~{ul-hasls. Ibrahim b. Muhammed Tarabilsi (841). BejTUL (1407).
44. El-bidau uel-muhdesat. Ibn-Baz sa skupinom učef!iaka. Rijad (/419). 84. El-kuna vel-esma. M uhammed b. Ahmed Dulabi (310). Bejrut (1403).
45. E/-bidau ven-nehi anha. Muhammed b. Veddah Kurtubi (----). Diedde-Kairo (1416). 85. El-leailul-mensure. Muhammed b. AbdulLah Zerlceši (794). ~TUI (1417).
46. El-diamiu fi ehadis/1-ahkam. Abdus-Se/am b. Muhammed Al/uš. BejTUl (1420). 86: El-tematu {11-diumua. Dželaluddin b. Abdur-Rahman Sujuti (91 1). Amman (1407).
47. El-diamiu ll ahkam/1-Kur'an. Muhammed b. Mmed Kurtubl (671). BejTUl (1385). 87. El-m ebsut. Ebu-Bekr Muhammed b. Ahmed Serhasi (---}. BejTUl (1406).
48. El-dierhu vet-ladi/u. Abdur-Rahman b. Ebi-Halim Razi (327). BejTUt (1271). BB. El-medhal. Ntmed b. Husejn Bejheki (458). KUIJć!jt (1404). . ·
49. El-diumua. Ahmed b. All b. Seid Meruezl (292). Amman (1407). /S. El-medhal. Muhammed b. Abdullah Haldm Nejsaburi (405). ~TUI (140~).
50. El-diumua. Ahmed b. Šuajb Nesai (303). Egipat (- ) . 90. El-medžmua Wftul-muhezzeb. Jahja b. šere{ Dim~ld NeveiJI (676). BeJTUl (1417).
51. El-edebul-mufred. Muhammed b. Ismail Buhari (2.56). Rijad (1418).
91. El-medi/Uhin. Muhammed b. Hibban Busti Temlmi (354). Haleb (-).
52. El-edžvibetul-nafia. Muhammed b. Nuh A/bani (1420). BejTUt (1400). 92. El-merasil. Sulejman b. Ešas Sldilstanl (275). Bejrut (1418).
53. El-ehadlsul-muhtareh. Muhammed b. Abdul-Vahid Makdlsi (643). Mekka (1410). 93. El-mesdiidu fil-islam. HajTUddin Vane/l. Bej/Ul (1419). ,
54. El-emTU bil-itiba. Dielaluddin Abdur-Rahman Sujuti (91 J). Kairo (1422). 94. El-meta/ibul-a/Ue. Ahmed b. Ali b. Hadier Aska/ani (852). M ekka (1418).
55. El-enbau bi ahtall-hutaba. Sand b. Me/uh Eanzi. BeyTUt (1422). 95. El-minnetul-kubra. Muhammed Dljaur-Rahman Eazaml. Rijad (1422).
56. El-esrarul-mer(ua. Muhammed Ali Kari (1014). Dimešk (1406). 96. El-minhadi. Jahja b. šeref Dim~kl Nevevl (676). BejTUt {1415).
57. El-ešbahu ven-nazair. Abdur-Rahman b. Ebi-Bekr Sujuli (911). BejTUt (1403). 97. El-muad.žemul-evsat. Ebu-Kasim Taberanl (360). Kairo (1415).
58. El-evsat. Muhammed b. Ibrahim b. Munzir Nejsaburi (318). Rijad (1414). 98. El-rrwadiemul-kebir. Ebu-Kasim Taberani (360). Bagdad (1404).
59. El-ezkar. Ebu-Zekerija JaJya b. Šeref Dim~ld Nevevi (676). BeyTUl (1417). 99. El-muadiemus-sagir. Ebu-Kasim Taberanl (360). Bejrut (-).
60. El-fekihu vel-mutefekkih. Ahmed b . Ali Hatib Bagdad! (462). Rijad (1421). 100. El-mubdla. Ibrahim b. Muhammed b. Muf/ih (884). BejTUt (1400).
61. El-fiten. Ebu-Amr Osman b. Seid Kurtubi Dani (444). BejTUl (1418). 101. El-mudevenetul-kubra. Malik b. Enes M edini (179). BejTUt (- ·).
62. El·fuTUa. Muhammed b. Muf/ih Makdlsi (762). Bej/Ul (1418). 102. El-mufhim. Ebu-Abbas Ahmed b. Omer Kurtubi (656). Dime§k-BejTUt (1420).
63. El-havil-kebir. All b. Muhammed Maverdl (·····). Bejrut (1414). 103. El-muharrerul-vediiz. Abdul-Hakk b. Atijje Endelusi (···-). Katar (1411).
64. El-hulasatul-{lkhijje. Ahmed b. Salim Mu/him. Amman (1422). 104. El-mugni. Abdullah b. Muhammed b. Kudame Makdlsi (620). BejTUt (1405).
65. E/-iatibar. Muhammed b. Musa Hazimi Hemdan! (584). BejTUt (1416). 105. El-mugni fld-dua{a. Muhammed b. Ahmed Zehebi (748). BejTUt (1418).
66. El-iatlsam. Ibrahim b. Musa Gamati šatibi (790). Behrejni (1420). 106. El-muhadlsul-fasil. Hasan b. Abdur-Rahman RamehTUmzi (360). BejTUt (1404).
67. El-iatikadu vel-hicUye. Ahmed b. Husejn Bejheld (458). BeyTUt (1420). 107. El-muhalla. All b. Ahmed b. Hazm Endelusi (456). BejTUl (-).
68. El-ibane. lbn-Battah Abdullah b. Muhammed Akberi (387). BejTUt (1422). 108. El-muharerul-vedliz. Abdul-Hakk b. Alijje Endelusi (--). Katar (-).
69. El-ibdau fi medaril-ibt/da. Ali Mahfuz. Bej/Ul (--·). 109. El-munteka §emul-muvetta. Sulejman b. Hale{ Badil (494). BejTUt (1420).
70. El-ldima. Muhammed b. Ibrahim b. Munzlr Nejsaburi (318). Amman (1420). 110. El-munteka. Abdullah b. Ali b. DžaTUd Nejsaburi (307). ~TUI (1408).
71 . El-ifsah. Ahmed b. Muhammed Hejlemi (973). Amman (1406). 11 J. El-mustahredi. Ntmed b. Abdullah Asbehani (430). BejTUt (I 416).
72. El-ihkam. Ali b. Ahmed b. Hazm Endelusi (456). Kairo (1404). 112. El-mustedrek. Muhammed b. Abdullah Haklm Nejsaburi (405). Bejrut (- ).
73. El-ihlijar li talilll-muhtar. Abdullah b. Mahmud Musi/i (683). ~/Ut (-). 113. El-numa{akat. Ibrahim b. Musa Gamati šatibi (790). Saudijska Nabf!<t (1417).
74. El-lleL Abdur-Rahman b. Ebi-Hatlm Razi (327). BejTUt (1405). 114. El-umm. Ebu-Abdultah Muhammed b. Idris b. }.bbas Šllfil (204). ~rut (1393).
75. El-1/elul-mutenah!Je. Abdur-Rahman b. All b. Dževzi (597). Bej/Ul (1403). 115. El-musnedul-must.ahredž. Ahmed b. AbdulLah Asbehani (430). Bejrut (1416).
76. El-insa{. Alauddin b. Ali Merdavi (885). BejTUl (-). 116. El-vediizu fl flkhls-Sunneti vel-Kitab. Abdul-kim b. Bedevl Hale{L DiiT!iat (1416).

~ ---------~
----------~-------------~ r-------------~---------
rt Đžuma-na= pra1111i (g!isfi:jJ propisi

117.
118.
119.
120.
E/-o~ll. MohamnwJ. b. MWwmmOO Gaull /505). Kaim (1417).

Er-rlsaletul-vafije. Ebu-Amr Osman b. Seid Kwtubi Dani (444). Ku~t (/421).

-
Er·risale. Ebu·Abdullah Muhammed b. Idris b. Abbas ša(ii {204). Bejrut (- -).

Es-salatu ue hukmu tarik/ha. Semsuddin b. K<yfim Džeuzijje (751). Kairo (- .;.

., r:
lS ·
1S:·
l~·
Đžuma-namaz pravni (fifcli.sfflpropisi

Fetauas-Sadijje. Abdur-Rahman b. Nasir Sadi (1376). Bejrut (14.15).

Fetaua$-$eyhi/.{)seymin. Muhammed b. Salih Useymin (1421). RIJad (1414).
Fethul-bari. Ahmed b. Ali b. Hadier Aslcalanl (852). Bejrut (1397).
121. Es-semerul-mustelab. Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Kuvajt (1422). 1 ' Fethul-bari. Ahmed b. Ali b. Hadier Aslcalanl (852). Bejrut (1414).
122. Es-sllsl/etud<laife. Naslruddln Muhammed b. Nuh Albani (1420). Rijad (1392). 161 : Fethul-bari. Ahmed b. Ali b. Had er Aska/ani (852). Bejrut (1422).
123. Es-silsiletus-sahlha. Nasiruddin Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Rijad (1404). 162 Fethul-bari. Zeynuddln b. Redieb Hanbeli (795). Medina (1417).
124. Es-siradiul-vehhadž. Slddlk b. Hasan Han Kanudii (1307). Katar (-). 163' Fethul-bejan. Siddlk b. Hasan Han Kanudii (1307). Katar (1410).
125.
126.
Es-sikat. Muhammed b. Hlbban Busti {354). BejruJ. (1395).
Esnel-metallb. Muhammed b. Derviš Bejruli (1276). Bejrut (1412).
!65:
64
.
Fethul-ealam. Siddik b. Hasan Han Kanudii (1307). BejruJ. (1422).
Fethul-kadir. Muhammed b. All šeulcani (1250). Bejrut (1421).
127. Es-sunne. Abdullah b. Ammed b. Hanbe/ ~bani (290). Demmam (1416). 166. Fikhu hutbelil-&umua. Muhammed Ebu-Sailejk. Amman (1416).
128. Es-sunne. Ahmed b. Amr b. Ebi-Asim (287). Rijad (1419). 167. Fikhus-sauml. Husamuddin A{fane. Amman (1421).
129. Es-sunne. Muhammed b. Nasr Mervezl (294). Rijad (1422). 168. Fikhus-sunn.e. Sejjld Sablk (1422). Beyrut (14 19).
130. Es-sunenul-lrubra. Ahmed b. Husejn Bejheki (458). Mekka (1414). 169. Gajetul-meram. Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Bejrut (1414).
131. Es-sunenul-lrubra Ahmed b. Šuajb Nesai (303). Bejrut (141 1). 170 Gausul-mekdud. Ebu-lshak Huuejnl Eseri. Bejrut (1414).
132. Es-sunenul-mehdžure. Abdullah b. Jusuf Ali Muhammed. Rijad (1417). 171. HiYrul-eJiam. Jakub b. Jusuf b. Abdullah. Bejrut (1422). .
133. Es-sunenus-sugra. Ahmed b. Huseyn Bejhekl (458). Bejrut (1420). 172. Ha$ijetu fbnl-Abldin. Muhammed b. Emin b. Abldln (1252). Beyrut (1386).
134. Es-sunenu vel-mubtedeat. Muhammed b. Ahmed Hauandi Šeklrl. Egipal (·····). 173. Ha$ijetu Sindi alen-Nesai. Nuruddin b. Abdui-Hadi Sindi (1138). Beyrut (1414).
135. Eš-$erhul-mumtia Muhammed b. Salih Useymln (1421). Rijad (1416). 174. Ha$ijelu Sujull alen-Nesai. Dielaluddln Abdur-Rahman Sujul i (911). Beyrut (1414).
136. Et-tabekatul-lrubra Muhammed b. Sad Basri (230). Bejrut (--). 175. He4jun-Nlbijj. Nuruddinl Aitr. Beyrut (1420). •
137. Et-tadiu uel-ik/11. Muhammed b. Jusuf Abderi (897). Beyrut (1398). 176. Hilijetul-e.ulija Ahmed b. Abdullah Asbehani (430). Bejrut (-).
138. Et-t.aharetu ues-salah. Abdul-Aziz b. Muhammed Sedhan. Rijad (J 420). Jn. Hulasatu bedril-munir. Omer b. Nl b. Mulekkln (804). Rijad (1410).
139. Et-tahkik. Abdur-Rahman b. All b. Džeuzi (597). Beyrut (1405). 178. Hulasalul-ahkam. Jal!ja b. šere{ Neueui (676). Bejrut (1418).
140. Et-tarih. Ebu-Zura Abdur·Rahman b. Amr Dime$ki (281). Beyrut (1400). 179. 1/e/ud-Darekutni. All b. Omer b. Ahmed Darekutni (385). R.ijad (1405).
141. Et-tar/hul-kebir. Muhammed b. Ismail Buhari (256). Bejrut (···--). 180. f~dus-sari. Ahmed b. Muhammed Kasta/ani (923). Beyrut (1416).
142. Et-laruhus-sagir. Muhammed b. Ismail Buhari {256). Bejrut (1397). 181. froau/-ga/il. Naslruddin Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Amman (1405).
143. Et-teduin. Muhammed b. Abdul-Kerim Kazuini (-). Beyrut {1407). 182. fslahul-mesadild. Muhammed b. Dtemaluddin Kasim/ (-). Bejrut (1403).
144. Et-lelhisul-habir. Ahmed b. Ali b. Hadier Aska/ani (852). Mekka (1417). 183. ftha{ul-tuyere.Ul-mehere. Ahmed b. Ismail Buslrl (840). Rijad (1419).
145. Et-lemhid. Jusuf b. Abdul-Berr Endelusi (463). Alžir (1387). 184. Kdša{ul-kina. Mensur b. Junus Behueti (1051). Bejrut (1420).
146. Et-terglbu uet-terhib. Ismail b. Muhammed Asbehani (535). Kairo (1414). 185. Kdfu/-estar. Nuruddin b. Ebu-Bekr Hejsemi (807). Bejrut (1397).
147. Et-teshilu ll ulumit-Tenzil. Muhammed b. Ahmed Gamati (741). Beyrut (-). 186. Kdful-ha{a. /small b. Muhammed Adi/uni (I 162). Beyrut .(1405).
148. Et-teu$ih. Dielaluddin Abdur-Rahman Sqjuli (911). Beyrut (1420). 187. Ke${uz-zunun. Mustafa b. Abdullah KustanUnl. (1068). B~Tul (1413).
149. Ez-zuhdu uer-relcalk.. Abdullah b. Mubarek (181). Bejrut (-). 188. Keuserul-meanl. Muhammed b. Hadir Šinklt/ (1354). Be;rut (1415).
150. Fadailus-salah. Ali b. Hasan b. Abdul-Hamid. Zerlca (1412). 189. Lisanu/-mizan. Ahmed b. All b. Hadier Aska/ani (852). Bejrut (1406).
151. Fadlus-sa/ati a/en-Nebijj. Ismail b. lshak Diehdemi Malik/ (282). BeyruJ.. (1397). 190. Ma jehummul-musallin. Abdi-Aziz b. Nasir Museynld. Rijad (1419).
152. Feydul-bari. Muhammed b. Enver Kišmir/ (1352). Indija (1357). 19 1. Marlfetus-sunen. Ahmed b. Huseyn Bejhekl (458). Beyrut (1411).
153. Feydul-kadir. Abdur-Reuf Menaui (1031). Egipat (1356). 192. M ealimu usull/-f/.kh. Muhammed b. Husejin Di/zani. Rijad (1419).
154. Fetaua is/amijje. Ibn-Baz, lbn.{)seymin, lbn-Dilbrin. Beyrut (1408). 193. Mealimus-sunen. Ahmed b. Muhammed ei-Haltabl (388). Beyrut (1416).
155. Fetaual-ledinelid-daime. Ahmed b. Abdur-Rezzak DWJejš. Rijad (1416). 194. Mealimut-Tenzll. Huseyn b. Mesud Begaui (516). Beyrut {1420).
156. Fetaual-imamiš-Šalibi. Ibrahim b. Musa GamaU šallbi (790). Tunis (1406). 195. Medimeuz-zeuald. Nuruddin b. Ebu-Bekr Heyseml (807). Bejru~ (1402).
196. Medimuatu1-fetaua. Tekljjuddln b. Ahmed b. Teymlffe (728). RijMI (1417).

r-------------------~-------- --------~
 Đžuma-namaz pravni {fi/<fzsfJ)propisi Đžuma-namaz pravni (filcfzsfQJ propisi

197.
198.
199.
200.
M.&m-{<14~. T<k!JIOOdln b. Mm«< b. T<fmW< (728). RU•d (-). - . ,
Menarus-sebll. Ibrahim b. Muhammed b. Salim Dacyan (1353). Rijad (1405).
Menhedžun-nakdl {i ulumil-hadis. Nuruddin A/tr. Bejrut (1418).
t::
238.
239.
Nevadlrul-usul. Muhammed b. All Hak/m Tinnizi (- ). Beyrul (/412).
Revdatut-tallbin. Jahja b. šere{ Nevevl (676). Beyrut (1405).
Risaletul-mesdžid. Abdul-Medžld b. Mahmud b. Abdul-Medžld. Bejrut (1417).
Ruhul-meanl. Ebu-Fadl Muhammed Alusi (1270). Bejrut (1417).
Meratibul-idžma. All b. Ahmed b. Hazm Endelusi (456). Beyrut (1419). 240.
201 . Mesailul-imaml Ahmed. Abdullah b . Ahmmed b. Hanbel (290). Bejrut. 0408). 241. Sahihu lbni-Hibban. Muhammed b. Hibban Temlmi (354). Bejrut (1414).
202. Mese/etut-tekfir. Abdui-Medžid b. Salim b. Abdullah Mdabi. Rijad (1418). 242. Sahihu /bni-Hu.zejme. Muhammed b. lshak b. Hu.zeyme (311). Amman (1412).
203. Mevahibul-dielll. Muhammed b. Abdur-Rahman Magribi (954). Bejrut (1398). 243. Sahlhu Muslim (Minhadž). Muslim b. Hadždladž Nejsaburi (261). Bejrut (1415).
204. Mevaridu.z-zaman. Nuruddin b. Ebu-Bekr Heysemi (807). Dlmdk (1411). 244- Sahihul-Buhari. Muhammed b. Ismail Buhari (256). Bejrut (1416).
205. Mevsuatul-menahl.§-~era!Qe. Selim b. Aid Hi/ali. Kairo (1419). 245. Sahihul-diamla. Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Amman (1408).
206. Mevsuatus-salatis-sahiha. Fevzl b. Muhammed Ali Avdeh. Rijad (1421). 246. Sahlh.ul-edebll-mufred. Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Rijad (1418).
207. Ml{lahul-dieMe. Dželaluddin Abdur-Rahman SL!futi (911). Beyrut (1414). 247. Sahlhul-vabllis-sajjib. Ebu-Usame Selim b. Aid Hi/all. Rijad (1416).
208. Mirkatul-mesabih. Ali b. Muhammed b. Sultan Kari (1014). Bejru.l (1422). 248. Sahlhu mevaridiz-zarnan. Muhammed b. Nuh Albanl (1420). Rijad (1422).
209. Misbahu.z-zudJ.adJ.e. Ahmed b. Ismail Bus/rl (840). Bejrut (1403). 249. Sahihus Suneni Ebi-Davud. Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Rijad (1419).
210. Miškatul-mesabih. Muhammed b. Abdullah Hatib ( - ) (A/bani). Bejrut (1405). 250. Sahihus Suneni /bnl-Madže. Muhammed b. Nuh Albanl (1420). Rijad (1417).
211 . Mizanul-iUdal. Muhammed b. Ahmed Zehebi (748). Bejrut (1415). 251. Sahihus Sunenin-NesaL Muhammed b. Nuh A1banl (1420). Rijad (1419).
212. Mut1džemu lbnli-Earabi. Ahmed b. Muhammed b. Earabl (340). Rijad (1418). 252. Sahihus Sunent-TirmizL Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Rijad (1420).
213. Muadi.emul-lsma/11. Ahmed b. Ibrahim Ismaili (371). Bejrut (----). 253. Sahlhut-terglbit-terhib. Muhammed b. Nuh Albani (1420) . Rijad (1421).
214. Muhtesaru zevaidli-Bezzar. Ahmed b. HadJ.er Aska/ani (852). Bejrut (1412). 254. Si(etus-salatln-Neb!if. Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Rijad (1417).
215. Musanne(u Abdlr-Rezzak. Abdur-Rezzak b. Hammam Sanan/ (21 1). Bejrut (1403). 255. Sijeru ealamln-nubela. Muhammed b. Ahmed Zehebl (748). Bejrut (1413).
216. Musanne(u lbni-Ebl-šejbe. Abdullah b. Muhammed Ku{i (235). Bejrut (1416). 256. Siradlul-muttekln. Fevzi b. Abdullah Eserl. Hamed-BaJtreyn (1417).
217. Musnedu Abdi-lbni-Humeyd. Abd b. Humeyd b. Nasr (249). Kairo (1408). 257. Sualatul-Berzel. Ubeydullah b. Abdul-Kerim Razi (264). Mensure (1409).
218. Musnedud-Darlmi. Abdullah b. Abdur-Rahman Darimi (255). Bejrut (1417). 258. Subulus-selam. Muhammed b. Ismail Sanani (1182). Bejru.l (1379).
219. Musnedu Ebi-Avuane. Jakub b. lshak Ebu-Avuane (316). Meleka (- ). 259. Sunnetul-diumualil-kabl!ife. Tekljjuddln b. Ahmed b. Tejm/ffe (728). ~rut (1415).
220. Musnedu Ebi.Jala. Ahmed b. All Temiml (307). Dlmdk (1404). 260. Sunenud-Darekulni. AJI b. Omer Darekulni (385). Bejrut (1417).
221. Musnedu lbn/1-Dlad. All b. Dlad Dževherl (230). Bejrut (1410). 261. Sunenu Ebl-Davud. Suleymen b. Ešas Sidžistani (275). Bejrut (1420).
222. Musnedul-Bezzar. Ahmed b. Amr b. Bezzar (292). Bejrut (1409). 262. šemu fethll-kadlr. Muhammed b. Abdul-Vahid Sejvasl (681). Beyrut (-).
223. Musnedui-{U'devs. Ebu-šediaa b. šejrevejh Deylemi (509). Bejrut (1396). 263. šerhul-akldelit-Tahav!Jje. AJI b. All b. Ebii-Aiz Dlmdkl (793). Bejrut (1419).
224. Musnedul-Humeydi. Abdullah b. Zubeyr Humejdi (219). Beyrut (1409). 264. šemu meanll-asar. Ahmed b. Muhammed Tahavl (321). Bejrut (139':!).
225. Musnedul-lmami Ahmed. Ahmed b. Hanbel šejbani (241). Kairo (-). 265. šemu m~kllil-asar. Ahmed b . Muhammed Tahavi (32 1). Bejrut (1415).
226. Musnedul-lmami Ahmed. Ahmed b. Hanbel šejbani (241) (Nnaut). Bejrut (141 6). 266. šemu Sahihii-Buharl. Ali b. Hale{ b. Battal (449). Rijad (1420).
227. Musnedul-imami Ahmed. Ahmed b. Hanbel šejbani (241) {&kir). Kairo (1414). 267. šemu sulasijatll-imam Ahmed. Muhammed Sefarlni (- -). Beyrut (1410).
228. Musnedu-ša{il. Muhammed b. Idris ša{U (204). Bejrut (1400). 268. Šerhus-sunne. Huseyin b. Mesud Begavi (516). Bejrut (1394).
229. Musned~-~am/fflne. Ebu-Kas/m Taberani (360). Bejrut (1405). 269. šerhu Sunenl Ebi-Davud. Muhammed b. Mahmud f1nl (855). Rijad (1420).
230. Musnedut-Tajalisl. Ebu-Davud b. Džarud Tajalisl (204). Beyrut (-----). 270. Šerhul-muvetta. Muhammed b. Abdul-Baki Zurkanl (J 122). Bejrut (1417).
231. Muveddihul-evham. Ahmed b. Ali Hatib Bagdadi (462). Bejrut (1407). 271. šemu rijadis-salihin. Muhammed b. Salih Useymln (1421). /skenderija (1421).
232. Muvettaul-imaml Malik. Malik b. Enes Medlni (179). Bejrut (1417). 272. Šuabul-lman. Ahmed b. Huseyin Beyhekl (458). Bejrut (1410).
233. Nasbur-raje. Džemaluddin Zeylei (762). Kairo (-). 273. Tabakatul-muhaddisin. Abdullah b. Muhammed Ensarl (369). ~rut (1412).
234. Neylul-evtar. Muhammed b. AJI ševkanl (1250). Bejrut (1393). 274. Tadi.ilul-menfea Ahmed b. All b. Hadi.er Aska/ani (852). Bejrut (-).
235. Neylul-evtar. Muhammed b. All ševkanl (1250). Bejrut (1403). 275. Tahkikul-burhan. Merai b. Jusuf Kerml Makdlsl (1033). Bejrut (1421).
236. Netaidžul-efkar. Ahmed b. Ali b. Hadžer Aska/ani (852). Bejrut (1421). 276. Tahridžu ehadisil-ihja (sa El-lf!la). Ebu-Fadl b. Huseyn /raki (806). Bejrut (1420).

~ ---------~,
----------~-------------~ r.....---------------------~------
 'Džuma-namaz pravni {{i{(fisfj) propisi 'Džuma-namaz pravni ({ifdiski)propisi

277.
278.
279.
Tahridlu""""'11·1~ ... Abdullah b. Mw.amm<d G""'"' Hoslot. Be]M
Takribul-kauaid. Zeynuddin b. Redieb Hanbe/i (795). Kairo (1419).
(J~'
Takribut-tehzib. Ahmed b. Ali b. Hadier Askalani (852). ~ruJ. (1417).
r Sadržaj

280. Tarhut-tesrl.Q. Abdur-Rahman b. Husejn /raki (806). Beyrut (1421).

281. Tarihu Bagdad. Ahmed b. Ali Hatib Bagdad/ (462). Bejrut (·---).
282. Tarihul-hu/e{a. Dželaluddin Abdur-Rahman Sujuli (91 J). ~rut (-·-). to predgovora ................................................ ........... 4
Umjes_
283. Tazimu ka.dris-salah. Muhammed b. Nasr Mervezi (294). Medina (1 406). Uvod ............................... ..................................................... 6
284. Tashihud-dua Ebu-Zeyd Bekr b. Abdullah. Rijad (1419).
285. Tefsiru Ebi-Saud. Muhammed b. Muhammed Amadi (982). Bejrut (1419). Korištene metode pri pisanju ovoga djela ..................... 17
286. Tefsirul-Kerimir-Rahman. Abdur-Rahman b. Nasir Sadi (1376). Bejrut (1418). Odlike petka i džume-namaza ........................................20
287. Te{sirul-Kur'an. Mensur b. Muhammed Semani (489). Rijad (1418).
288. Te{sirul-Kur'anii-Azim. Ismail b. Kesir Dimdki (774). ~rut (1407). Džuma-namaz je obligatna dužnost ............................ .. .24
289. Te[sirul-menar. Muhammed b. Rešid Rida (- ). Kairo (1327). Posljedice neopravdanog ostavljanja džume-namaz ........26
290. Tehzibul-kemal. Džmaluddin Jusuf Ebu-Hadidiadi Mizzi (742). Bejrut (1 400).
291. Te/bisu lb/is. Džemaluddln Abdr-Rahman b. Dlevzi. (597). ~rut (1414). Ko nije obavezan klanjati džumu-namaza ................... 29
292. Temamul-minne. Nasiruddln Muhammed b. Nuh A/bani (1420). Aden (1408). Kada se zadese džuma i bajram-namaz u istom
293. Tenblhul-gafllln. Ahmed b. Ibrahim b. Nehhas Dimdkl (--- ). ~rul (1423).
294. Tenkihul-kelam. Zekerija b. Gutam b. Kadir PakistanL ~rut (1420). danu.............. .............................................. ....................... 29
295. Tenuirul-havalilc. Dželaluddin Abdur-Rahman Sujuti (91 J). Bejrut (-). šta je lijepo činiti prije džume-namaza ........................36
296. Tevdihul-ahkam. Abdullah b. Abdur-Rahman Bessam. Mekka (1414).
297. Tezkiretul-hu{faz. Muhammed b. Tahir Kajserani (507). Rijad (1415). Neophodan broj kla,Yača za džumu-namaz ............... . .53
298. Tuhfetul-ahvezi. Muhammed b. Abdur-Rahman Mubarekfuri (1353). Bejrut (1415). Ezan za džumu-namaz ................................................ ...60
299. Tuhfetut-tahsil. Ahmed b. Abdur-Rahman b. Ibrahim (862). Rijad (141 9).
300. Udialetur-ragib/1-mutemenni. Ebu.(.Jsame Selim b. Aid Hi/ali. Bejrut (1422). Propis klanjanja sunneta prije džume-namaza .... ......... .. 72
301. Umdetul-kari. Bedruddin b. Mahmud !yni (855). Bejrut (- ). Dokazi učenjaka koji zagovaraju sunnete prije džume-
302. Zadul-mead. šemsuddln b. Muhammed b. K;yjim Dimdki (751). Bejrut (1415).
303. Zemmul-ke/aml ve ehlihl. Abdullah b. Muhammed Herwi (481). Medina (14 18). namaza .................................................................................... ____ :zs
304. l iJeru ahbari Asbehan. Ahmed b. Abdullah Asbehani (430). l...ejdun (1314). Hutba ................................................................. ............. -. 83
šta je lijepo imamu činiti za vrijeme hutbe ............. •.86
Izbor odgovarajuće teme ............................................. · ..93
Šta je zabraf1ieno činiti za vrijeme hutbe ................. __94
Propis tehijjetul-mesdžida dok imam drži hutbu ........ 1OO
šta je dozvoljeno imamu činiti za vrijeme hutbe .....107
Poravnava,Ye i upotpunjavanje sa{ova prije namaza.· .1 11
Neke nepravilnosti dok se klanja u džematu ........... 119
Džumanski sunneti nakon namaza ....................... ·.. · .135

r-------------~------------~ r-------~--------
~ ---------'
 Điuma-namaz pravni (fife/is&J propisi

Propis k/ill)jarJia podne nakon džwne-namaza .........

Neki neosnovani postupci vezani za petak i džumu-
138,
namaz ......................................................................... 147
Bibliografija ...................................................................153
Sadržf!i ...........................................................................161

r
-------~-------------~
 Ovo djelo..

-Analizira način obavljanja džume-

namaza kroz Sunnet Allahovog
Poslani ka s.a. v.s. i prve ,najbolje
generacije muslimana.

-Irna za cilj oživljavanje izvorne

islamske prakse koja je zalog opstanka
muslimana i njihovog prosperiteta na
ovim prostorima.