Professional Documents
Culture Documents
Alternativne Sankcije
Alternativne Sankcije
1
Мрвић-Петровић, Н., Ђорђевић, Ђ. (1998) Моћ и немоћ казне. Београд: Војноиздавачки завод и
Институт за криминолошка и социолошка истраживања, стр.89-90.
2
Марија Маљковић, Алтернативе казни затвора, Социјална мисао, вол.18, бр.2, 2011., стр. 9. и 15 .
3
N. Bishop, Non-Custiodal Alternatives in Europe, HEUNI, Publication Series No. 14, Helsinki, 1988, стр.37.
4
O. Sevdiren, Alternatives to Imprisonment in England and Wales, Germany and Turkey, Comparative Study,
Springer, Berlin, 2011, str. 14.
државне власти, формирање посебне власти у друштву која је у стању да другима
наметне одређене норме понашања и да осигура њихово поштовање. Оно што је
неопходно је објаснити основе њеног оправдања, циљеве, врсту, начине извршења и
друге карактеристике, ако се доводи у везу с државним, филозофским и правним
системима свог времена. Казна представља ретрибутивну меру, обзиром да изражава и
у себи материјализира, путем ограничења одређених права и слобода човека,
социјалноетичку осуду појединца за учињено дело, опште јавно неодобравање и
прекор. Казна је негативна социјалноетичка осуда учиниоца. Ретрибутивна природа
казне састоји се у томе да ова принудна мера кривичног права мора одговарати
захтевима социјалне правде.5
Прве затворске институције настале су 1553. године у Лондону, затим у Амстердаму,
1595. годину када је основан малолетнички затвор, а годину дана касније и затвор за
жене.6 Модел затворске институције је дефинисан и пре него што је закон дефинисао
затвор као главну и најадекватнију казну. 7 Почетак модерног енглеског затвора се веже
за 1778.годину, Џон Хауарда, док се у 18. веку јављају прве идеје о реформи затвора
као институције. Од 18. века, у Европи је развијено пет система извршења казни
затвора: ћелијски, Аубурнски, Прогресивни систем, Ирски, Маконокијев. У затворским
установама није било селекције преступника, постојао је велики ризик заразе и сл. У
бившој Југославији познати казамат, тврђаве, тамнице, а у Цетињском манастиру,
Калеменгданска тврђава, позната тврђава на Зеленом венцу, и др. Након другог
светског рата, у Италији настаје „Школа друштвене одбране“, која је била ослоњена на
европско криминолошко наслеђе и тежила је социјализацији и хуманизацији
кривичног права. Као наставак идеја позитивистичке школе, чији је творац М. Анцел
оснива се Међународно удружење друштвене одбране 1949. године.
5
Korać H., Penologija, Pravni fakultet u Kiseljaku, Sarajevo, 2009, str. 51.
6
Први затвор, тј. први облик затворске институције, био је лондонски дворац у Брајдвел, где су
смештени, ради изолације, просјаци и скитнице а не криминалци, а услед евидентираног пораста
проституције појавила се потребаза отварање затвора за жене.
7
Фуко, М.: Надзирати и кажњавати, Нови Сад, 1997, стр. 223.