VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

Nastavni predmet: Upravljanje projektima

Studijski program: Specijalističke strukovne studije inženjerskog menadžmenta

-Projektni zadatak-

“Bezbedna školska sredina”

Opština Vrbas

Predmetni nastavnik: Studenti: Br. Indeksa:

dr Robert Molnar Šešlija Vladan SIM 5/17
Mandić Novak SIM 3/17
Vujović Goran SIM 2/17
Čerepovski Predrag SIM 4/17

U Zrenjaninu, februar 2018. godine

0
Sadržaj:

Rezime..................................................................................................................2
Uvod......................................................................................................................3
1. Definisanje problematike.........................................................................5
2. Definisanje ciljeva..................................................................................7
3. Matrica logičkog okvira........................................................................9
4. Definisanje aktivnosti.............................................................................12
5. Definisanje vremena...............................................................................15
6. Menadžment projekta............................................................................18
7. Budžet projekta......................................................................................20
8. Prateća dokumentacija..........................................................................22
10.Zaključak......................................................................................................24

11.Literatura............................................................................25
12. Prilozi..................................................................................26
13.Pravilnici..............................................................................27

1
Rezime:

Zaštita dece, odnosno učenika od nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama je složen

proces u kom učestvuju svi zaposleni u školama, deca/učenici, roditelji/staratelji, ministarstvo
unutrašnjih poslova, ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i lokalna
zajednica. Stvaranje uslova za bezbedno odrastanje i zaštita dece od nasilja prioritetan je
zadatak obrazovno-vaspitnih ustanova, ali i svih institucija koje se bave decom. Nasilje,
zlostavljanje i zanemarivanje, koje potencijalno ugrožavaju zdravlje, razvoj i dostojanstvo
dece/učenika, predstavlja povredu osnovnih dečijih prava.

Poslednjih godina sve je očiglednije da je nasilje problem sa kojim se suočavaju kako deca,
tako i odrasli, kako po broju slučajeva, tako i po težini oblika nasilnog ponašanja. U
obrazovno-vaspitnim ustanovama deca su izložena najrazličitijim oblicima i vrstama
vršnjačkog nasilja, ali i nasilja od strane odraslih (Prilog 3. Istraživanja o nasilju). Posledice
osećaju svi, oni koji trpe nasilje, oni koji se nasilno ponašaju, ali i oni koji prisustvuju
situacijama nasilja.

Cilj našeg projekta je smanjenje nasilja za vreme boravka učenika u školama u Vrbasu, uz
angažovanje svih relevantnih aktera. Time će se takođe postići razvijanje duha tolerancije,
međusobnog uvažavanja i poverenja kod učenika.

2
Uvod

Upravljanje projektima je naučna disciplina koja je tokom vremena

evoluirala od skupa procesa smatranih poželjnim u organizaciji, pa sve do
struktuirane metodologije koja se danas smatra neophodnom za opstanak
svake kompanije. Organizacije su danas svesne da njihovo kompletno
poslovanje, uključujući i najveći broj rutinskih aktivnosti, može biti
posmatrano kao serija projekata. Jednostavno rečeno, upravljanje
organizacijama se sve više svodi na upravljanje projektima.

Sam pokušaj uticanja na sprečavanje nepoželjnih pojava u jednoj

organizaciji, što je uostalom i tema ovog rada, je zapravo čitav niz
projekata, koji se prirodno nadovezuju jedan na drugi.

Nasilje u školama je sve rasprostranjenije i dobija sve teže oblike. Nasilje je najčešća forma
kršenja ljudskih prava. Školsko nasilje, porodično nasilje, kao i svako drugo nasilje, suprotni
su moralnim i pravnim normama (uključujući i Konvenciju Ujedinjenih nacija o dečjim
pravima). Nasilje nad decom počinje još u najranijem uzrastu, a zatim se provlači kroz ceo
proces socijalizacije, koja se odvija u školi i u širokoj društvenoj sredini.

Različiti oblici školskog nasilja se sve više u sociološkoj literaturi tretiraju kao proizvod
društvene krize. Simptome krize u školama predstavljaju oblici nasilja među učenicima,
između učenika i nastavnika, a sve to dovodi do erozije identiteta škole, učenika i nastavnika.
Koliko god da na prvi pogled izgleda kao unutrašnji problem, sve zaoštreniji oblici nasilja u
školama su ipak usko povezani s oblicima i uzrocima nasilja u porodici, u grupi vršnjaka, u
okruženju škole, u gradu i društvu u celini.

U mnogim zemljama u svetu, škole više nisu bezbedno mesto, ni za učenike ni za školsko
osoblje. Školsko nasilje se povećava i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama, u seoskim i
gradskim sredinama. Nasilje među mladima u školi postalo je pitanje javnog zdravlja i
predstavlja problem kojim se bavi i Svetska zdravstvena organizacija, jer, pored drugih
negativnih posledica koje ima, nasilje u školi stvara hronični strah kod učenika, što može biti
uzrok niza psihosomatskih bolesti.

3
 1. Definisanje problematike

Nasilje je sve prisutnije u školama, počev od verbalnog, pa sve do fizičkog nasilja, što može
da izazove ozbiljne probleme. Jedan od problama je takođe i to što većina škola ima slab
bezbednosni sistem. Često u školama zna da se pojavi alkohol, droga, cigarete, hladno oružje i
to sve utiče na bezbednost učenika.

Posebno moramo da se zabrinemo kad se nasilje dešava u instituciji, koja je po svojoj suštini
treba da bude bezbedno mesto za učenje i odrastanje svakog deteta.

Nasilje među decom i mladima u okviru obrazovno-vaspitnih ustanova i u okruženju,

predstavlja globalni fenomen i predmet je brige svih obrazovnih sistema širom sveta.
Međutim, nepovoljne društvene i ekonomske okolnosti i prateća kriza u porodicama dodatno
su izložile decu u Srbiji povećanom riziku od nasilja. Postojeći podaci ukazuju na trend
povećanog porodičnog, a posebno vršnjačkog nasilja među decom i mladima u Srbiji.

4
 POVEĆANJE STOPE KRIMINALITETA
MEĐU MALOLETNICIMA

PORAST
VRŠNJAČKOG
I SVAKOG
DRUGOG
NASILJA U
ŠKOLAMA

AGRESIVNO
NEBEZBEDNA
PONAŠANJE MEĐU
ŠKOLSKA SREDINA
UČENICIMA

NERAZVIJEN SISTEM NEDOVOLJNA

NEOBEZBEĐEN
VREDNOSTI KOD EDUKACIJA
PROSTOR ŠKOLE
UČENIKA NASTAVNIKA

NEZDRAVA NEDOSTATAK
LOŠI UTICAJI NEMOTIVISANI
PORODIČNA ANGAŽOVANJA
MEDIJA NA DECU NASTAVNICI
ATMOSFERA ŠKOLSKE POLICIJE

Slika 1. Stablo problema

5
 2. Definisanje ciljeva

Cilj našeg projekta je stvaranje bezbedne sredine u školama u opštini Vrbas. Ovim
pristupom nastojimo da utičemo na smanjenje agresivnosti u obrazovno-vaspitnim
ustanovama, ali i na povećanje svesti mladih o toleranciji različitosti. Samim tim, zaustaviće
se trend porasta vršnjačkog nasilja, a time i smanjiti stopa kriminaliteta među mladom
populacijom

Uz podršku ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja, kao i uz podršku organa lokalne samouprave opštine Vrbas, ovaj projekat bi sa jedne
strane sprovodio edukaciju i motivaciju učenika, njihovih roditelja i nastavnika o prevenciji
nasilja u školama, a sa druge izradila bi se analiza nivoa potrebe angažovanja školskih
policajaca.

SMANJENJE STOPE KRIMINALITETA

MEĐU MALOLETNICIMA

SMANJENJE
VRŠNJAČKOG
I SVAKOG
DRUGOG
NASILJA U
ŠKOLAMA

ELIMINISANJE
AGRESIVNOG BEZBEDNA ŠKOLSKA
PONAŠANJA MEĐU SREDINA
UČENICIMA

RAZVIJEN SISTEM
OBEZBEĐEN EDUKOVANI
VREDNOSTI KOD
PROSTOR ŠKOLE NASTAVNICI
UČENIKA

ELIMINISANI LOŠI
EDUKOVANI ANGAŽOVANA MOTIVISANI
UTICAJI MEDIJA NA
RODITELJI ŠKOLSKA POLICIJA NASTAVNICI
DECU

6
 Slika br. 2. Stablo ciljeva

Matrica logičkog okvira

Konstantnom edukacijom dece i njihovih roditelja poboljšaće se atmosfera unutar porodice,

kao prvog nivoa vaspotavanja dece, i smanjiti loši uticaji medija na decu.

Izradom analize potreba za angažovanjem školske policije i implementiranjem iste u školama,

dodatno bi se motivisalo i nastavno osoblje da se kroz edukacije dodatno obuči za preventivno
delovanje protiv nasilja u školama.

Sve to zajedno dovešće do smanjenja agresivnog ponašanja kod dece i bezbedne školske
sredine, a u daljim koracima do smanjenja vršnjačkog i svakog drugog nasilja u školama i
smanjenja stope kriminaliteta među maloletnicima.

TABELA MATRICE LOGIČNOG OKVIRA PROJEKTA

LOGIČKA OBJEKTIVNO IZVORI I SRED. RIZICI I

MLO

INTERVENCIJA PROV. INDIKATORI VERIFIKACIJE PRETPOSTAVKE

Smanjenje vršnjačkoh - manji brioj kazni - evidencija kazni

OPŠTI
CILJ

i svakog drugog - manji broj izostanaka - evidencija izostanaka

nasilja u školama - manje angažovanje - izveštaji školskog
školskog psihologa psihologa
Bezbedna školska - obezbeđen prostor - evidencija - redovno angažovanje
ČNI CILJ
SPECIFI

sredina škole angažovanja školskih školskih policajaca

- manji broj incidenata policajaca - konstantna edukacija
u školi - evidencije i izveštaji svih zainteresovanih
strana
- smanjeno agresivno - učešće dece u - rezultati istraživanja - temeljno urađeno
REZULTAT

ponašanje kod istraživanju školskog - službeni nalozi istraživanje

učenika psihologa angažovanim - profesionalno
I

- izrađen plan - definisan broj školskih policajcima vršenje službe od

angažovanja školske policajaca po školama strane šk. policajaca
policije
- formiranje -Efikasnije shvatanje - odluka lokalne
projektnog tima gradiva sto profesori samouprave o načinu
- promocija projekta predaju rešavanja problema
AKTIVNOSTI

- izrada plana -Održavanje bezbednosti u školama

angažovanja šk. ekskurzija,praktične - saradnja roditelja
policije nastave,izleta koje škola - saradnja škola
- edukacija dece i organizuje
roditelja Saradnja sa određenim
- edukacija instititucijama
nastavnika
- uočavanje problema
pretpostavke

bezbednosti u
školamaod strane
Polazne

lokalne samouprave i
opredeljenost iste da
započne rešavanje tog
problema

7
 Tabela 1. Matrica logičkog okvira

3. Definisanje aktivnosti

Pre početka samog projekta neophodni su sledeći preduslovi:

a) Ozbiljno shvatanje da postoji problem sa bezbednošću u školama.

b) Rešenost da se počne sa projektom koji će dati odgovarajuće - potrebne rezultate.

c) Obezbeđivanje potrebnih novčanih sredstava od strane države i lokalne samouprave.

Planiranje aktivnosti zasniva se na određivanju potrebnih aktivnosti, njihovog redosleda i

međuzavisnosti, procena njihovog trajanja i dodele odgovornosti. U našem radu aktivnosti se
zasnivaju na:

1) Raspisivanje konkursa za menadžera projekta

Nakon uspešnog obezbeđivanja potrebnih sredstava za realizaciju projekta, ali rešenosti da

se reši problem bezbednosti u školama pristupa se prvoj aktivnosti na projektu, a to je
raspisivanje konkursa za menadžera projekta. Ovde se obuhvataju sledeće podaktivnosti:
raspisivanje konkursa za prijavu menadžera, selekcija i odabir lidera projekta, kao i aktivnost
vezana za potencijalne žalbe, ali i za donošenje konačne Odluke o angažovanju menadžera
projekta. Sve gore pomenuto je planirano da traje 30 dana.

2) Angažovanje inspektora za maloletničku delikvenciju

Izabrani menadžer projekta ugovara angažovanje inspektora za maloletničku delikvenciju

Ministarstva unutrašnjih poslova – odeljenja u Vrbasu, gde će njegovi zadaci biti da pruži
potrebna znanja i kompetencije kako bi se nasilje u školama minimiziralo, pa do informisanja
učenika o potencijalnim prekršajima, ali i o njihovim sankcijama u radionicama za decu, do
edukovanja direktora i nastavnika kada je saradnja škola i policije u pitanju. Angažovanje
inspektora bi trebalo da traje 1 radni dan, s tim što bi on trebao da bude angažovan do kraja
projekta.

3) Angažovanje direktora osnovnih i srednjih škola

Menadžer, kao lider projekta, mora da delegira zadatke na niže učesnike projekta, pa su
direktori ti koji su njemu odgovorni za uspešnost projekta, jer su oni rukovodeći u svojim
školama. Tako direktori delegiraju zadatke na niže učesnike projekta i povezuje ih sve u jednu
celinu. Angažovanje svih direktora bi trebalo da traje 1 radni dan, s tim što bi oni trebalo da
budu angažovani do kraja samog projekta.

8
 4) Angažovanje psihologa i pedagoga

Posao psihologa i pedagoga u ovom projektu je taj da prenesu svoja znanja nastavnicima i da
ih obuče kako da oni kroz svoj razgovor sa decom podstiču smanjenje nasilja, ali da sa
inspektorom za maloletničku delikvenciju održavaju radionice sa decom. Angažovanje
psihologa i pedagoga je predviđeno da traje 2 radna dana, s tim što bi oni trebalo da budu
angažovani do kraja projekta.

5) Edukovanje nastavnika

Kao što smo gore napomenuli, edukovanje nastavnika će vršiti inspektor, psiholozi i
pedagozi. Edukovanje nastavnika je zamišljeno da traje 2 radna dana.

6) Uključivanje Saveta roditelja

Nakon prvih pet aktivnosti, krećemo u sledeću aktivnost na projektu, a to je uključivanje

Saveta roditelja, s obzirom da su oni uključeni već u samo funkcionisanje škola. Sa njima će
biti održan jedan sastanak, gde će im biti rečeno koji su ciljevi projekta i šta se od njih
očekuje. Ova aktivnost bi trebala da traje 5 radnih dana.

7) Uključivanje Ministarstva unutrašnjih poslova

Kod ove aktivnosti imamo sledeće podaktivnosti: nadležni organ vrši procenu potrebnog
broja školskih policajaca u školama, a zatim vrši regrutaciju i selekciju prijavljenih policajaca.
Planirano trajanje ove aktivnosti je 5 radnih dana.

8) Realizacija radionica za decu

Posle obuke, tačnije edukovanja nastavnika, uključuju se pedagozi, psiholozi, ali i inspektor
za maloletničku delikvenciju, i realizuju se radionice za decu gde je akcenat stavljen na
informisanje učenika o potencijalnim prekršajima, ali i o njihovim sankcijama kada je nasilje
u pitanju, ali i o smanjenju razlika kada je nacionalna, verska i ekonomska različitost u
pitanju. Trajanje ove aktivnosti je predviđeno 10 radnih dana.

9) Uvođenje školskih policajaca

Sama aktivnost uvođenja školskih policajaca u “novi” posao bi trebala da traje 5 radnih
dana, gde bi oni trebali da se edukuju 4 dana od strane inspektora, a da peti dan da bude
rezervisan za raspoređivanje policajaca po školama.

10) Monitoring i evaluacija projekta (Praćenje potencijalnog ostvarivanja rezultata)

Jedna od ključnih, ujedno i najduža, aktivnost na samom projektu, gde se vrši svakodnevno
praćenje projekta, ali povezanost svih učesnika na projektu. Ovde pratimo uspešnost našeg
projketa, a samim tim i da li se nasilje u školama smanjilo. Samo uspešnim monitoringom
možemo doći do željenih ciljeva, a to je u ovom projektu “Bezbedna školska sredina”. Ova
aktivnost traje 45 dana.

11) Okončanje projekta seminarom svih stručnih službi učesnika u projektu

9
 Poslednja, ali svečana, aktivnost na projektu koja je planirana da traje 1 radni dan.
Zamišljeno je da to bude završni seminar svih stručnih učesnika u projektu gde bi se sumirali
rezultati, gde bi se pričalo o budućim koracima smanjenja nasilja u školama, ali i još većoj
borbi protiv nasilja i različitostima.

Tabelarni prikaz aktivnosti

AKTIVNOST POTREBNO OSTALA
OPIS AKTIVNOSTI
VREME VREMENA
1. FORMIRANJE PROJEKTNOG TIMA /

2. IZRADA PLANA /

PLANIRANJE FINANSIJA /

PLAN PROMOCIJE /

3. PROMOCIJA PROJEKTA /

4.ANGAŽOVANJE ŠKOLSKE POLICIJE /

5.EDUKOVANJE NASTAVNIKA /

6.EDUKOVANJE RODITELJA I DECE /

RADIONICE SA DECOM I PSIHOLOGOM /

ZAJEDNIČKE RADIONICE RODITELJA SA
/
EDUKATORIMA
7. NADGLEDANJE PROJEKTA /
8.VREDNOVANJE POSTIGNUTIH
/
REZULTATA

Tabela 2. Tabelarni prikaz aktivnosti

Nastavak projekta će imati za cilj dalje povezivanje i snaženje saradnje sa sistemom

socijalne zaštite, odnosno centrima za socijalni rad u kojima su formirani multidisciplinarni
timovi za zaštitu od nasilja u porodici. Na ovaj način nastaviće se sistemska saradnja i
sveobuhvatan pristup prevenciji i odgovoru na nasilje nad decom.

4. Definisanje vremena
Analiza vremena aktivnostima definisanim u okviru analize strukture daje vremensku
dimenziju. Analiza vremena po metodi kritičnog puta vrši se tako što se prvo odrede vremena
trajanja aktivnosti, proračuna najraniji početak i najkasniji završetaka aktivnosti, odredi
kritičan put i vremenske rezerve.

Metoda kritičnog puta stavlja akcenat na aktivnost. Najduži put u mrežnom dijagramu
predstavlja kritičan put. Aktivnost može da traje koliko i raspoloživo vreme za izvršenje te
aktivnosti ili da traje manje od raspoloživog vremena. Ako aktivnost traje koliko i raspoloživo
vreme, aktivnost je kritična. Takva aktivnost nema vremenskih rezervi, a svako odlaganje

10
početka izvršenja kritične aktivnosti ili produženje vremena trajanja aktivnosti, dovodi do
vremenskog poremećaja u izvršenju narednih aktivnosti i do produženja roka realizacije
projekta.

Kritičan put povezuje početni sa završnim događajem projekta, a sastavljen je od

neprekidnog niza kritičnih aktivnosti. Ovaj niz predstavlja najduže vreme trajanja od svih
puteva u mreži, a samim tim i definiše vreme trajanja projekta. Tokom praćenja realizacije
projekta, kritičnim aktivnostima i kritičnom putu potrebno je posvetiti najveću pažnju.
Održavanje planiranih rokova moguće je samo ukoliko na kritičnim aktivnostima i kritičnom
putu ne dođe ni do odlaganja ni produženja rokova.

AKTIVNOST Datum Datum Trajanje Odgovorna lica za

početka završetka aktivnosti aktivnost
aktivnosti aktivnosti
1. FORMIRANJE
PROJEKTNOG 1.9.2017. 1.10.2017. 30
TIMA
2. IZRADA
PLANA. 2.10.2017. 1.12.2017. 60

3. PROMOCIJA
PROJEKTA 2.12.2017. 1.3.2018. 120

4.ANGAŽOVANJE
ŠKOLSKE 2.12..2017. 1.1.2018 30
POLICIJE
5.EDUKOVANJE
NASTAVNIKA 1.2.2018. 1.8.2018. 180

6.EDUKOVANJE
RODITELJA I
1.9.2018. 31.8.2019. 270
DECE.

7. NADGLEDANJE
PROJEKTA 1.9.2017. 1.9.2019. 2 ŠG

8.VREDNOVANJE
POSTIGNUTIH 1.9.2019. 31.5.2020. 1ŠG
REZULTATA
*UKUPNO TRAJANJE PROJEKTA 3 GODINE*
Tabela 3. Definisanje vremena

11
Mrezni dijagram

Oznaka aktivnosti Naziv aktivnosti

A Školska zgrada
B Nabavna oprema
C Marketing
D Misaona aktivnost učenika kao polazna osnova u modelovanju
interaktivne nastave
E Pedagoška komunikacija kao factor efikasnosti nastave
F Načimi procene i vrednovanje kvaliteta učeničkih postignuća i nivoa
znanja
G Osnaživanje nastavnika za dalju primenu inovaciskih postupaka I
različitih strategija učenja

12
 5. Menadžment projekta

ŠKOLSKI POLICAJCI
ŠKOLSKI PSIHOLOG
MENADŽER PROJEKTA
-finansiski pomoćnik
-pravni pomoćnik
EKSPERTI ZA EDUKOVANJE
NASTAVNICI KOJI SE EDUKUJU
KOMISIJA ZA PROCENU PROJEKTA

6. Budžet projekta

*Ukupni budžet je 6 000 000 din.*

RASPORED BUDŽETA
BUDŽET PLANIRAM DA RASPODELIM NA SLEDEĆE STVARI:

Troškovi za opremu i održavanje edukovanja

- Oprema za održavanje nastave:
Laptop računari
Sveske i olovke
- Troškovi održavanja edukovanja
Voda
Sendviči
Promocija
- Promotivni plakati
- Promotivni letci
- Promocija na društvenim mrežama
Dodatak za učestvovanje školskoj policiji
Angažovanje školskog psihologa na projektu
Menadžer projekta
Pomoćnik za pravne poslove
Pomoćnik za finansije

13
Redni Grupa troškova Jedinica Zbir (RSD)
broj
1. Rukovodilac projekta Honorar 2500000
Direktor
Sekretar
Nastavnici
2 Troškovi za opremu i održavanje Godina 1500000
edukovanja
- Oprema za održavanje nastave
- Laptop računari
- Sveske I olovke

3 Režiski troškovi Godina 1000000

4 Promocija Godina 600000
5 Nepredviđeni troškovi Godina 400000
Troškovi koji ne prelaze 5 % od
direktnih opravdanih troškova

Ukupno 6000000 RSD

Tabela 4. Prikaz budžeta projekta

7. Prateća dokumentacija

Pravni osnov:

 ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

(,,Sl. glasnik RS",br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013)
- član 69, član 72, član 76, član 80, član 81

 ZAKON O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

(,,Sl. glasnik RS", br. 55/2013)
-član 10, član 11

Ključni deo:

Škola ostvaruje školski program.

Školski program obuhvata sve sadržaje, procese i aktivnosti usmerene naostvarivanje

principa, ciljeva i standarda postignuća, i zadovoljenje opštih ispecifičnih obrazovnih interesa
i potreba učenika, roditelja, odnosno staratelja i lokalne samouprave, a u skladu sa optimalnim
mogućnostima škole.Školski program se donosi na osnovu nastavnog plana i programa,

14
odnosnoprograma određenih oblika stručnog obrazovanja, a uzimajući u obzir razvojni
planškole, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Škola, u skladu sa Zakonom, donosi školski
program, po pravilu, na četiri godinei objavljuje ga najkasnije dva meseca pre početka školske
godine u kojoj će početi njegovaprimena.delovi školskog programa inoviraju se i nadograđuju
u toku njegovogostvarivanja.program omogućava orijentaciju učenika i roditelja, odnosno
staratelja uizboru škole, praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata,
kaoi procenu individualnog rada i napredovanja svakog učenika. Školski program predstavlja
osnovu na kojoj svaki nastavnik i stručni saradnikplanira, programira i realizuje svoj rad.

Školski program sadrži:

1) ciljeve školskog programa;

2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje škola ostvaruje i
jezik na kome se ostvaruje program;

3) obavezne i izborne predmete i module po obrazovnim profilima i razredima;

4) način ostvarivanja principa, ciljeva i ishoda obrazovanja i standard postignuća, način i

postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa, programa drugih
oblika stručnog obrazovanja i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

5) program dopunske, dodatne i pripremne nastave;

6) programe i aktivnosti kojima se razvijaju sposobnosti za rešavanje problema,

komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje preduzetničkog duha;

7) fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadržaje i aktivnosti kojima se

ostvaruju;

8) načine ostvarivanja i prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i

vaspitanja, obrazovanja odraslih, učenika sa posebnim sposobnostima i dvojezičnog
obrazovanja;

9) program kulturnih aktivnosti škole;

10) program slobodnih aktivnosti;

11) program karijernog vođenja i savetovanja;

12) program zaštite životne sredine;

13) programe zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programe prevencije drugih

oblika rizičnog ponašanja;

14) program školskog sporta;

15) program saradnje sa lokalnom samoupravom;

15
16) program saradnje sa porodicom;

17) program izleta i ekskurzija;

18) program bezbednosti i zdravlja na radu;

19) druge programe od značaja za školu;

20) Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju poindividualnom

obrazovnom planu čine prilog školskog programa. Ovaj prilog radi se kad i ako se za
njim ukaže potreba;

21) Način ostvarivanja drugih oblasti Razvojnog plana škole koji utiču naobrazovno-
vaspitni rad. (Navesti ciljeve, zadatke, sadržaje i druge specifičnosti ako postoje za
druge oblasti razvojnog plana škole koje nisu navedene kao na primer rad Učeničkog
parlamenta; Vršnjačkog tima; Eko-tima, školskog sajta...).

16
 9. Zaključak

Projektnim radom smo predstavili program zaštite dece u školama. Ustanove suočene sa
problemom nasilja do sada su planirale i realizovale različite aktivnosti, projekte i programe u
želji da unaprede bezbednost i atmosferu u svojoj sredini.

Posebni protokol, Priručnik za primenu Posebnog protokola i Okvirni akcioni plan za

prevenciju nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama pripremljeni su sa namerom da se
pomogne ustanovi u stvaranju sigurne i bezbedne sredine, olakšaju i preciziraju procedure i
postupci u zaštiti dece od nasilja, ali i da podstaknu na preispitivanje i unapređivanje
svakodnevne prakse ustanova u ovoj oblasti. Svaka ustanova, na osnovu opštih smernica,
treba da razvija sopstvene i specifične strategije za prevenciju nasilja. Ustanove i lokalne
zajednice da pokrenu svoje resurse kako bi stvarali pozitivnu atmosferu za rad, podsticajnu za
razvoj i zdravo odrastanje svakog deteta.

U radu je opisana problematika same teme koja se obrađuje, sa širim problemskim

područjem, zatim smo kroz stabla problema i ciljeva prikazali šta je najefikasnije da se uradi
po pitanju rešavanja istih.

Matricom logičkih okvira, kroz konkretne primere kod nas u Srbiji, dobili smo podatke o
logici projekta, indikatorima, izvorima verifikacije kao i određene pretpostavke.

Takođe, definisali smo potrebne aktivnosti, njihov redosled i međuzavisnost, procenu

njihovog trajanja i dodele odgovornosti.

Na ovaj način smo zaokružili celinu u ovoj negativnoj društvenoj pojavi i algoritam njenog
manifestovanja smo prilagodili tako da se ona što ređe pojavljuje i kad se pojavi da postoje
odrešena sredstva tretiranja nasilja u školi koja za promenu daju rezultate.

17
 10. Literatura
1. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Sektor za razvoj obrazovanja i
međunarodnu prosvetnu saradnju. Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada
škole.
2. http://upravusi.rs/bezbednost-kat/nasilje-u-skoli-bezbednost-i-mladi/nasilje-u-skoli-
opste-informacije/
3. http://www.suk.gov.rs/dotAsset/7306.pdf
4. Priručnik za primenu posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja
,zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno vaspitnim ustanovama.
5. http://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/ODGOVORI%20TEHNICKA%20DOKUM
ENTACIJA.pdf
6. http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/nasilje-u-skolama-za-web.pdf

18
 11. Prilozi

OBEZBEĐIVANJE KVALITETA – funkcionalno povezane aktivnosti koje imaju za cilj da

uspostave, prate i unapređuju kvalitet obrazovanja.

OBRAZOVNI STANDARDI – skup zahteva na osnovu koga se procenjuje kvalitet

određenog segmenta ili obrazovanja u celini. Usaglašeni su sa realnim uslovima i
mogućnostima sistema obrazovanja u celini. Mogu biti intuitivni, ekspertski i empirijski.

PODRUČJA VREDNOVANJA – uže tematske celine koje bliže određuju predmet praćenja i
vrednovanja u ključnim oblastima obrazovno-vaspitnog rada. Za identifikovanje ostvarenosti
jednog cilja može se koristiti više pokazatelja.

POKAZATELJI – elementi područja vrednovanja. Pojašnjavaju područja vrednovanja i

ukazuju na sadržaje i aktivnosti.

RESURSI – ljudski, materijalni i tehnički kapaciteti, izvori podrške i pomoći ili sve ono što
može doprineti razvoju škole/ustanove.

SAMOVREDNOVANJE – postupak kojim se procenjuje sopstvena praksa i sopstveni rad;

interno/unutrašnje vrednovanje nekog aspekta rada škole. Pokazuje da li su i koliko aktivnosti
koje se preuzimaju efikasne, tj. da li daju odgovor na pitanje: Koliko je dobra naša škola?.
Samovrednovanje je osnova sistema obezbeđivanja kvaliteta.

SPOLJAŠNJE VREDNOVANJE – procenjivanje kvaliteta nekog aspekta rada škole koje

sprovode prosvetni savetnici i stručne institucije.

STANDARD – definisani, usaglašeni i opšte prihvaćeni nivo ostvarenosti kvaliteta. Standard

je i skup zahteva koji se odnose na ključne segmente iz domena delatnosti škole/ustanove.

STRATEŠKO PLANIRANJE – skup mera i aktivnosti za postizanje dugoročnih ciljeva.

SUMATIVNA EVALUACIJA – vrednovanje u završnoj fazi obrazovnog procesa. Finalna

evaluacija čiji je cilj da sumira ishode i proceni njihov kvalitet.

FORMATIVNA EVALUACIJA – vrednovanje u toku obrazovnog procesa, koje ima

preventivni i podsticajni karakter i čiji je osnovni cilj da utiče na unapređivanje kvaliteta
obrazovanja.

19
 12. Pravilnici:
Zaštita i bezbednost učenika od postupaka drugih lica obuhvata:

1) zaštitu i bezbednost od diskriminacije;

2) zaštitu i bezbednost od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

3) zaštitu i bezbednost od stranačkog organizovanja i delovanja.

20