IV grupa  BILJNI I SINTETSKI OTROVI (str 104)

 prvi otrovi sa kojima su ljudi došli u dodir bili su biljnog i životinjskog porekla
 To je grupa otrova koja se izdvaja pomoću organskih rastvarača i čine je:
1) Hemijska jedinjenja sa više ili manje izraženim KISELIM karakteristikama
 Salicilna
 Oksalna
 Barbiturati
 OFJ
2) Hemijska jedinjenja više ili manje izraženog BAZNOG karaktera
 Alkaloidi
 Benzodiazepini
 TCA
 b-blokatori
3) hemijska jedinjenja NEUTRALNE reakcije
 sulfonamidi
 kantaridini
4) HETEROZIDI
OPŠTE METODE ZA SISTEMATSKO ISTRAŽIVANJE OVIH OTROVA

Metoda STAS (1850 GOD)

 Principi:
Alkaloidi (bazni karatker) jedine se sa kiselinama dajući soli rastvorne u H2O i C2H5OH
Rastvorne soli alkaloida lako se razlažu dejstvom NaOH, NH3, Na2CO3 i iz soli se oslobadja
alkaloid baza
Alkaloid baza ovako izlučena iz svoje soli, uglavnom se slabo rastvara u H2O, ali se mogu
izolovati ako se tečnost u kojoj se sada nalazi alkaloid pomeša sa ETROM i mućka
Alkaloidi se obično više ili manje rastvaraju u etru, a kad etar ispari ostaje čist alkaloid
 Praktično izvodjenje
o Iseckani materijal + vinska kiselina + 2x
V(cC2H5OH) (u odnosu na zapreminu uzetog
materijala)
o Ostavi se na vodenom kupatilu (60oC) izvesno
vreme pa se filtrira
o Alkoholni filtrat se ispari u vakumu na niskoj
temperaturi kako bi se najveći deo alkohola
isterao iz r-ra
o Ponovo filtriranje da bi se izdvojile nečistoće
(masti i belančevine)
o Filtrat se ponovo isparava u vakumu dok se ne
dobije gusta masa sirupastog izgleda, ona sadrži
alkaloide u obliku tartarata i rastvoriće su u
malo H2O
o U rastvor se dodaje NaHCO3 koji će iz tartarata
istisnuti čist alkaloid
o Tečnost se mućka nekoliko puta sa etrom u
levku za odvajanje, oslobodjeni alkaloidi
prelaze u etar, on se upari i u dobijenom ostatku se identifikuju alkaloidi
 Nedostaci:
o Samo za izdvajanje alkaloida
o Nedovoljno čisti ekstrakti => neuspešno izvodjenje specifičnih reakcija
Metoda STAS-OTTO-ODZIJE-KOHN-ABREST
Izmena koji je uneo Otto
Kiseli r-or dobijen po ispiranju alkohola i rastvaranju sirupaste mase u H2O se ekstrahuje etrom
pre nego što se doda pogodna alkalija koja će osloboditi alkaloid iz njegove soli
Prednosti ovoga
1) etar će is kiselog vodenog rastvora izvući masti, dok će alkaloidi ostati u vodeno
rastvoru
2) iz ovog kiselog rastvora, etar će rastvoriti i otrove iz grupe heterozida i mnoge
sintetske otrove
Nedostaci
Nedovoljno čisti ekstrakti
U etarni ekstrakt dobijen iz kiselog vodenog rastvora uvek je prelazilo više ili manje
masnih materija (ometaju identifikovanje alkaloida)
Izmene koje su uneli Odžije i Kohn-Abrest
Prečišćavanje sirupaste mase po isparavanju alkohola u vakumu ponavla se više puta dok
dobijeni alkoholni rastvor ne bude potpuno bistar
Dobijeni kiseli ekstrakt se prvo ekstrahuje PETROLETROM
pa tek onda etrom
Konačan postupak:
Iseckani organi + vinska kiselina stave se u staklenu bocu i
doda se 2 puta više C2H5OH od količine unetih organa.
Smeša se ostavi 12h na vodenom kupatilu na 60o. U
alkoholu će se rastvoriti svi otrovi ove grupe i
belančevinaste materije koje će koagulisati.
Kad se masa ohladi tečnost se odvoji filtriranjem
Tečnost koja se dobije se destiliše u vakumu na niskoj
temperaturi (da se izbegne raspadanje alkaloida)
U masu se doda dosta alkohola, pajavljuje se talog, a
tečnost se odvoji filtracijom
Dobijeni alkoholni rastvor se opet destiliše u vakumu do
gustine sirupa
U poslednji alkoholni rastvor se doda 100 ml H2O i opet se
vrši destilacija u vakumu da se iz tečnosti potisne sav
alkohol. Destilacija se prekida kada iz aparata bude
izlazila čista voda bez alkohola. Preostale nečistoe mnogo teže se rastvaraju u apsolutnom
alkoholu nego u običnom
Dobije se vodeni-kiseo restvor koji se prabaci
u levak za odvajanje i doda se petroletar da ukloni
još eventualno prisutne nečistoće. Ovo se ponavlja
2-3 puta i ispuštamo vodeni rastvor
Ovako prečišćen vodeni rastvor koji je kiseo
sada se mučka u istom levku sa etrom
(Vetra=Vrastvora) pa se na kraju vodeni sloj dovoji
od etarskog
Kiselo-etarski ekstrakt ne mora biti kiseo ali
se tako naziva šošto se dobija ekstrahovanjem
kiselog vodenog rastovra. U ovom ekstratku mogu
se naći:
1. Organofosfatni insekticidi
2. Salicilati
3. Barbiturati
4. Heterozidi (neuralni)
5. Kolhicin (samo on od alkaloida)
Alkoholno-etarsi ekstrakt
Vodeno kiseli rastvor iz koga je izdvojen kiselo-etarski služi za istraživanje
alkaloida, treba ga zaalkalisati da bi se iz soli izdvojili alkaloidi
Zaalkališe se dodatkom NaHCO3, pa se zatim vrši ekstrakcija etrom (obrnuto
zbog morfina)
Alkalno-hloroformski ekstrakt
Strihnin i morfin se ne rastvaraju
u etru
Sva tri ekstrakta treba prečistiti
PRIPREMA BIOLOŠKOG MATERIJALA
Cilj
 Dobijanje otrova u što čistijem obliku
 Ukoncentrisavanje
Izbor metodologije zavisi od
 Vrste toksikološke analize
 Fizičko-hemijskih osobina supstance
 Prirode materijala u kome se istražuje
 Podela otrova prema metodi pripreme
 Isparljive organske i neorganske supstance (DESTILACIJA)
 Neisparljive organske materije (EKSTRAKCIJA)
 Organske i neorganske supstance, posebno anjoni (DIJALIZA)
 Metali (MINERALIZACIJA)
Izbor postupka kao odgovor na pitanja
 Da li se očekuju letalne, toksične ili terapijske koncentracije?
 Da li se istraživanje odnosi na primarnu supstancu i/ili metabolite?
 Da li je dovoljno identifikovati grupu jedinjenja?
 Koja je količina i tip materijala uzetog za analizu?
 Koji je otrov u pitanju?
 Za koje je vreme potrebno izdati rezultat?
 Kakva je opremljenost laboratorije?
"Minimalni set" analitičkih podataka - Baza podataka o otrovima/lekovima
 Mogućnost ekstrakcije iz vodene faze
 Mogućnost deproteinizacije
 Tačka mržnjenja
 Retencioni faktor (standardni sistemi)
 Retencioni indeks (standardni sistemi)
 R-je sa standardni detekcionim reagensima
 UV maksimume (0,1 M HCl, 0,1 M NaOH, metanol, etanol)
 IR spektre
Izolacija neisparljivih organskih materija
Deproteinizacija
Sredstva za deproteinizaciju
Etanol, aceton, HCl, HClO4, trihlorsirćetna kiselina, volframova kiselin,
Na-volframat, amonijum-sulfat, Cu(II)sulfat, uranil nitrat, AlCl3,
acetonitril
Aceton (β-blokatori)
Vinska kiselina : aceton (barbiturati)
Etanol : aceton (glikozidi)
Aceton : n-heptan (organohlorni insekticidi)
Toplota
Enzimska deproteinizacija
Pepsin
Tripsin
Enterokinaze
lipaze
Ekstrakcija
Kiseli medijum Baza (OH-) Bazni medijum
Nejonizovana supst HA H2O + A -
Jonizovana supst
Rastv. u org. rastv. Kiselina (H+) Rastvorljiv u vodi
 Direktna ekstrakcija
 Velika brzina
 Velika efikasnost regeneracije analita
 Mala specifičnost usled koekstrakcije


Tečno-čvrsta ekstrakcija SPE (solid phase extraction)
Brza i ekonomična (ne zahteva primenu višekomponentnih pufera, skupih rastvarača i
reagenasa)
Veći prinos (min. transfer uzorka) i čistoća analita
Osetljivost, specifičnost, selektivnost
Ne zahteva posebnu predpripremu uzorka
Nema problema emulzije
Jednostavnost upotrebe
Smanjen kontakt sa štetnim materijama (min. isparavanja)
Lakse se uklanja otpad
Mogućnost uključivanja u proces automatizacije
HLB®, MCX®, MAX®, XAD-2®
HETEROZIDI DIGITALISA
Toksikološki značaj
MEDICINSKA - uglavnom - greške pri doziranju
samoubilačka - retko
zločinačka - retko
Aktivne supstance digitalisa
Digitoksin
Digoksin
Gitokisn
Gitalin
Toksičnost
Usporavaju rad srca do prestanka rada
Ima kumulativno dejstvo i sporo se eliminiše iz organizma (u mokraći može da se nadje
digoksin pri procesu eliminacije)
Lokalizuje se u srcu
Eliminacija:
URIN
Simptomi i lečenje
Sredstvo u terapiji kod lečenja srčane insuficijencije
AKUTNO trovanje
Gadjenje
Povraćanje
Vrtoglavica
Poremećaji vida
Zujanje u ušima
Usporen rad srca
oblivanje znojem
raširene zenice
SMRT - brzo ii posle višednevnog bolovanja
HRONIČNO trovanje
glavobolja
gadjenje
proliv
TERAPIJA
Otrov treba što pre eliminisati iz oranizma
Ispiranje želuca
Purgativi
Daju se i stimulansi
Kofein
Kamfor
Istraživanje
1. Petenkoferova reakcija - opšta za dokazivanje heterozida
2. Keller-Killiani - specificna za digoksin
3. Lafonova reakcija
4. fiziološki opiti (na srcu žabe)
5. SbCl5, TLC
Kvantitativno odredjivanje:
HPLC
RIA
BARBITURATI
1) Osobine, Istorijat, Primena
Kisele supstance (lako otpuštaju H+ , postoji mogućnost delokalizacije slobodnog e- para
Spadaju u najstarije lekove, prvi barbiturat je sintetisan od barbiturne kiseline 1864., u terapiju su
uvedeni 1903.
Terapijska primena barbiturata bila je da zameni upotrebu opijata, bromida i alkohola u svrhu
izazivanja sna
Sredinom XX veka, po uvodjenju benzodiazepina, oni se više ne koriste kao sedativi
(benzodiazepinski receptori otriveni su kasnije)
Imaju širok terapijski indeks
U niskim dozama SEDATIVI ali i HIPNOTICI u visokim dozama, dalje pove'anje doze rezultira
anestezijom ili smrću (Hipnotička doza x 5 = toksična doza, hipnotička doza x 10 = letalna doza)
70-tih godina trovanje barbituratima je bilo najčešće, danas samo 2%, a statak je uglavnom trovanje
benzodiazepinima
Razlika izmedju Barbiturata i Benzodiazepina
Barbiturati su manje selektivni, jače deluju i toksičniji su od benzodiazepina, ali su i dalje
dostupni za zloupotrebu zbog niske tržišne cene
BD ispoljavaju anestetski efekat samo pri visokim dozama kada je moguće da izazovu smrt
(usled depresije respiratornog i/ili vazomotornog centra u produženoj moždini), dok
barbiturati ovaj efekat ispoljavaju u terapijskim dozama
BD ih češće otvaraju (u prisustvu GABA) a barbiturati produzavaju period otvorenosti
kanala
Upotreba barbiturata - u današnje vreme pod posebno strogo-kontrolisanim režimom izdavanja kako bi
se izbegla zloupotreba
Sedativi (iako su tradicionalno korišćeni kao nespecifični CNS depresori danas su zamenjeni
benzodiazepinima)
Hipnotici (za terapiju insomnije do 2 nedelje, posle 2 nedelje gube efekat)
Preanestetici
Antikonvulzivi (mefobarbital, fenobarbital) tretman lokalnog i opšteg tonic-clonic i cortical
focal seizure
Za brzu kontrolu akutnih konvulzija (epilepzija, kolera, meningitis, tetanus, trovanje
strihninom ili lokalnih anestetika)
U preparatima protiv glavobolje
Prolaze u placentu i mogu ispoljiti efekat na plod (inteligencije)
Klasifikacija barbiturata
Dugodelujući - barbiton, mefobarbiton, fenobarbiton
Manje lipofilni, sporije se distribuiraju, manje se vezuju za proteine
(fenobarbiton 20%) i brže se ekskretuju preko bubrega (u nepromenjenom
obliku - fenobarbiton 20-30% primidon 15-42%, barbiton i do 100%),
t1/2>40h
Srednjedelujući - amobarbiton, aprobarbiton, butalbiton
N-H i C-5 sa alil ili etil grupom
Kratkodelujući - pentobarbiton, sekobarbiton, heksobarbiton
Više su lipofilni, više se vezuju za proteine (sekobarbiton 40%) i imaju veći
pKa,
Efekat se ipsoljava brzo i kratko deluje t1/2<40h
Ultrakratkodelujući - tiopenton

2) Toksikološki značaj
Zloupotreba usled sedativnog efekta (početkom XX veka) do uvodjenja benzodiazepina
Retki su letalni ishodi (1-10%), ali su komplikacije trovanja prisutne
Trovanja:
 MEDICINSKA - najčešće - neadekvatno doziranje u terapiji epilepsije
nenamerna - ponovno posezanje za lekom (amnezijski efekat)
samoubilačka multisupstancijalna trovanja (kombinacija sa alkoholom)
što je supstanca lipofilnija brže prolazi hemoencefalnu barijeru pa ima i veći hipnotički efekat, brže se
eliminiše i u većem obliku se vezuje za proteine plazme
Drastična razlika u toksičnim dozama za odrasle i decu
Odrasli > 0,5 g/kg
Deca > 0,02 g/kg
Letalna doza (fenobarbiton)(dugodelujući) = 6-10g - koristi se kao antikonvulziv (na posebnom je
ražimu prepisivanja kod karcinoma mozga i epilepsije
3) Toksikokinetika
Metabolišu se uglavnom u jetri do neaktivnih metabolita koji se u obliku glukuronida eksktretuju
putem urina
Indukuju hepatičnu citohrom P-450 multifunkcionalnu oksidazu, mikrozomalnog enzimskog
oksidirajućeg sistema (potencirajući efekat, kod multisupstancijalnih trovanja)
Liposolubilni - brza resorpcija
↑C => bubrezi i jetra
Prolaze kroz placentu, izlučuje se mlekom
METABOLIZAM:
oksidacija (citohrom P450)
konjugacija
ELIMINACIJA
Renalna (25% fenobarbiton - nepromenjen, i do 100% barbiturata)
METABOLIZAM
N-dealkilacija
Cepanje prstena
Oksidacija C5 grupe
4) Mehanizam dejstva
Potenciranje transmisije u sinapsi GABA-e (inhibitorni NT)
Vezuju se za specifična mesta na jonskim kanalima GABA A receptor-jonoforni kompleks, drže ih
otvorenim, čime omogućavaju ulazak Cl- i posledičnu hiperpolarizaciju membrane postsinaptičkih
neurona
Blokiraju glutamatne receptore u CNS (AMPA receptore), odgovorne za ekscitotoksičnost (inhibiraju
glutamat-indukovanu depolariyaciju, potenciraju i produžuju delovanje GABA).
Depresija noradrenergičke i holinergičke aktivnosti (depresija skeletne, srčane i glatke muskulature)
Barbiturati deluju depresivno na centar za disanje i na kardiovaskularni sistem - vazodilatacija i
hipotenzija
5) Toksični efekti
1) Neurološki
 Letargija
 Koma
 Hipotermija
 Smanjen refleks zenice
 Nistagmus
 Strabizam
 Vertigo
 Nerazgoveta n govor
 Ataksija
 Smanjeni refleksi tetiva
2) Psihijatrijski
 Poremećaj u razmišljanju (problemi sa memorijom, loše prosudjivanje, gubitak
koncentracije)
  Delirijum bilo koje forme je karakterističan)
 Iritabilnost
 Borbenost
 paranoja
3) Respiratorni
 Depresija respiratornog sistema
 Apneja
 Hipoksija
 Akutni respiratorni distres sindrom
4) Kardiovaskularni
 Tahikardija
 Bradikardija
 Hipotenzija
 Dijaforeza
 šok
5) Gastrointestinalni
 Samanjen tonus creva
6) Koža
 Pojava baznog osipa i lezije na rukama, bedrima i kolenia
7) Mutagenost
 Dovode do kraniofacijalne deformacije i doprinose mentalnoj retardaciji
Hipotermija - direktna depresija termoregulacionog centra
Bronhopneumonija
Anurija
Depresija respiratornog sistema je glavni uzrok smrti
8) Simptomi
Simptomi se javljaju brzo nakon ingestije (15-30 min), a potpuna klinička slika nakon 2-4h
Prvo se javljaju neurološki simptomi (ataksija, dizartija, nistagmus i konfuznost, a yatim poremećaj
svesti (od somnolencije do duboke kome sa gubitkom tetivnih refleksa). Zenie su u počtku sužene,
a sa produbljivanjem kome one se šire.
Depresija centra za disanje se manifestuje sporim i površim respiracijama koje se završavaju apnejom
Hipotermija je prisutna
Posledice centralne depresije na kardiovaskularni sistem su slab i ubrzan puls, hipotenzija, cijanoza i
na kraju šok.
Izlučivanje mokraće se smanjuje do potpune anurije
Na koži se javljaju bule
Edem mozga i pluća su najčešći uzrok smrti
9) Terapija
Potrebni laboratorijski i dijagnostički testovi
Kompletna krvna slika, status elektrolita, BUN, kreatinin i glukoza
Arterijski parcijalni pritisak kiseonika, sa ciljem da se odredi poremećaj u disanju, hipoksiji i
metabolička acidoza
Merenje sadržaja barbiturata krvi radi praćenja efikasnosti terapije i brzine eliminacije
(alkalinizacija urina, višekratno uzimanje aktivnog uglja, hemodijaliza) kao i alkohola u
krvi
Uraditi test za trudnoću kod žena koje su u periodu plodnosti
Elektrokardiogram - kod hipotermnih pacijenata, voditi računa o poremećaju ritma
Temperatura ispod 30oC predstavlja rizik za ventrikularnu fibrilaciju
Specifičan antidot ne postoji
Terapija SUPORTIVNA u zavisnosti od trenutka trovanja i stanja svesti otrovanog
AKTIVNI UGALJ u ponovljenim dozama (na 4-6 sati) uz primenu LAKSATIVA kao i LAVAŽA želuca
Adekvatna VENTILACIJA da bi se prduprdila hipoksija
U slučaju hipotenzije daje se infuzija, kontroliše se nivo glukoze u krvi i kod trovanih sa ugroženim
stanem svesti se daje nalokson.
u slučaju hipotermije ZAGREVATI pacijenta pažljivo da bi se izbegao pad pritiska
u slučaju hipotonije i hipovolemije pacijentu se daju velike količine tečnosti i ako to nije dovoljno daju
se presorni agensi (NORADRENALIN, DOPAMIN) (kod p => dopamin (kod svih vidova šoka)
Alkalinizacija urina sa NaHCO3 se ne preporučuje kod kratko-delujućih, ali je efikasna kod
dugodelujućih (eliminacija se kod njih na taj način povećava i do 10 puta
Urinarna eliminacija se pospešuje davanjem infuzije dekstroze i NaHCO3
Pneumonija - antibiotici
Mora da postoji duži nadzor nad pacijentom
Hemodijaliza i hemoperfuzija povećavaju eliminaciju barbiturata. Preporučuju se kod pacijenata
rezistentnih na predloženu suportivnu terapiju, kod onih koji su u IV stadijuu kome, stanju šoka,
ozbiljne hipotermije, otkazivanja bubrežne fukncije i pumonarnog edema. Hemoperfuzija je
efikasnija od hemodijalize ali komplikacije mogu biti češće
Analeptici - kontraindikovani
10) Analitika
Komercijalne test trake
Kolor testovi
Par kapi metanolnog rastvora uparenog kiselog ekstrakta urina koji sadrži barbiturate
na sahatnom staklu sa Dill-Koppanyevim testom daje plavo-ljubičastu, a sa
Hg(NO3)2 sivu boju
TLC (tankoslojna hromatografija):
mobilna faza: hloroform:aceton 80:20
reagensi: 1% Hg-nitrat
EMIT
Kvantitativno odredjivanje
GC sa plamenom ili masenom detekcijom
HPLC (tečna hromatografija sa visokim pritiskom sa UV detekcijom)
LC sa masenom detekcijom

BENZODIAZEPINI
1. Diazepan
2. Bromazepam
3. lorazepam
Su najčešći uročnici trovanja - 43% ukupnih trovanja
Ishod tovanja može biti povoljan, ali ima slučajeva teške depresije CNS-a sa
kardiovaskularnim i respiratornim poremećajima
Toksični efekat benzodiazepina je znatno slabiji od barbiturata
Ne dovodi do letalnih trovanja jer veće količine deluju emetično
Nizak potencijal toksičnosti - čak ni izuzetno velike doye ne moug dovesti do potpune anestzije
Izaziva zavisnost i razvija toleranciju
Upotreba - široka
Sedativi
Anksiolitici
Hipnotici(nebarbituratskog tipa) -poseduju visok terapijski indeks
Smanjuju REM a-sporotalasno ospavanje, a produžavaju non-REM
Antikonvulzivi
Relaksantni skeletne muskulature
Anestetici (ne mogu dovesti do potpune anestezije)
Jači trankilizeri - antipsihotici (trankilizeri indukuju stanje trankilnosti (smirenja, opuštenosti
organizma)
Opšta načela primene:
 BZ se koriste za kratkotrajni tretman anksioznosti (2-4 nedelje) koja je ozbiljna u meri da
kompromituju svakodnevne aktivnosti ili dovode do velikog distresa
  Primena BZ u terapiji ktratkotrajne "blage" anksioznosti je neprimerena i neprihvatljiva.
 Pravilo je da se koristi najmanja moguća doza leka, kojom se postizu ocekivani
terapijski efekti. U početku lečenja, oralni BZ najčešće se daju u 3-4 dnevne porcije,
nakon postizanja slabijih koncentracija leka, preporučuje se da se najveći deo ili čak
ukupna dnevna doza uzima u večernim satima kako bi se održao terapijski efekat, a
izbegla dnevna sedacija.
 U slučajevima kada se zahtevaju brzi terapijski efekti, diazepam, lorazepam,
hlordiazepoksid i midazolam mogu se dati parenteralno
Dugo-delujući: dugožeiveći aktivni metaboliti - diazepam, hlordiazepoksid
 Terapija anksioznosti
Kratko-delujući
 Terapija insomnije
1) Tolerancija, zavisnost i apstinencijalna kriza
Tolerancija - retko dovodi do slabljenja terapijskog efekta (postoji unakrsna tolerancija izmedju
pojedinih BZ)
Zavisnost - može se razviti i pri terapijskim dozama
 Pri dugotrajnoj upotrebi (3-4 meseca) (diazepam)
 Već posle 6 nedelja - BD sa kraćim t1/2 (lorazepam, oksazepam)
Znak fizičke zavisnosti od BZ (javlja se prilikom naglog prekida terapije)
Simptomi se javaljaju u periodu od nekoliko sati od obustave (kratkodelujući preparati) do nekoliko
nedelja (sporodelujući preparati, npr. Diazepam)
Kriza se manifestuje porastom anksioznosti, iritabilnosšću, nesanicom, glavobojom, mišićnim
bolovima, tremorom, vrtoglavicom, otežanom koncentracijom, mučninom, gubitkom apetita, a u
posebno teškim slučajevima i konfuzijom, psihotičnim ispoljavanjima i konvulzijama. Težini
aptinencijalnih simptoma doprinosi upotreba BZ sa kraćim poluživotom, veća dnevna doza i teža
osnovna psihopatologija.
Većina simptoma spontano se razrešava u periodu od 4-12 nedelja; kod težih ispoljavanja primenjuje
se simptomatska terapija
Prevencija apstinencijalne krize sastoji se u postepenom ukidanju leka, smanjivanjem doze, do
potpune obustave (oko 4 nedelje do godinu dana)
2) Toksikokinetika
Maximalna C u plazmi 1-3h
Vezivanje za proteine plazme 85-99%
LD > 5 mg/l
Benzodiazepini prolaze placentu i kumuluju se u fetusu. Izlučuju se mlekom, a novorodjence prvih par
nedelja nema mogućnost metabolisanje benzodiazepina ↔ kumulativni efekat
3) Mehanizam
Povećavaju inhibitornu aktivnost CNS vezivanjem za postsinaptičke GABA-A receptore
 Hiperpolarizacija postsinaptičke membrane uz influks Cl- (povećana frekvencija i dužina
otvaranja jonskih kanala, čime se smanjuje ćelijska ekscitabilnost).
Olakšavanje transmisije γ-aminobuterne kiseline (GABA)
Antiholinergički efekat ↔ posledice su: midrijaza, suvoca usta, tahikardija
4) Metabolizam
N-demetilacija
3-hidroksilovanje
Konjugacija sa glukuronskom kiselinom
Diazepam - svi metaboliti su aktivni (N-demetil-diayepam, oksazepam)
Eliminacija benzodiazepina:
URIN - 70% doze u obliku glukuronida, u tragovima nepromenjen
feces - 10% doze
5) Toksični efekat
Mogućnost ukrštene tolarancije sa barbituratima, etanolom
Ispoljavaju se pre na motornim nego na kognitivnim funkcijama
1. neuropsihijatrijski poremećaji:
Pospanost
Hipotonija
Ataksija (poremećaj koordinacije mišića)
Hiporefleksija
Arefleksija
Midrijaza
Mistagmus (abnormalni nevoljni pokreti očne jabučice)
Paranoja, psihoze, halucinacije i hipomanično ponašanje
koma
2. Kardiocirkulatoni poremećaji (retko) poremećaji srčanog ritma
3. Depresija disanja u veoma teškim slučajevima (retko) - pri hipnotičkim dozama resorpcija nije
ugrožena

Akutna intoksikacija
Imaju niski potencijal toksičnosti
Pospanost
Oštećena motorna koordinacija (hiporefleksija)
Smetnje govora, konfuzija
Hipotenzija
Depresija disanja sa apnoičnim krizama
Pojava konvulzija
Srčani zastoj
Smrtni ishod je izuzetno redak (u kombinaciji sa alkoholom ili drugim depresorima CNS)
6) Terapija
simptomatska
Lavaža želuca
Aktivni ugalj
FLUMAZENIL - specifični antidot (specifični antagonist BZ receptora)
forsirana diureza
najpre se saniraju sitemi koji mogu da ugroze život (kadiopulmonarni) pa zatim terapija
7) Komplikacije
Kombinovano uzimanje alkohola i benzodiazepina ↑ smrtnost
Kod samoubilačkih trovanjauglavnom jeu pitanju smeša lekova - polimedikamemetozna
trovanja
Teška komplikacija - trovanje benzodiazepinima i antiaritmicima
8) Analitika
Ekstrahuje se iza ALKALNOG rastvora
Metoda izbora: Multikolonska HPLC (nezamenjiva za kvalitativne i kvantitativne analize)
1. Mobilna faza: etilacetat : etanol : n-heptan : NH3 (42:6:42:3)
Reagens kis, jodoplatinat, Dragendorf
2. Mobilna faza: metanol : NH3
Reagens: Dragendorf, 5% Fe(III)hlorid
Ekstrakcija
Etar + fosfatni pufer pH=9
IDENTIFIKACIJA
Pomoću komercijalnih jednokomponentnih traka (iz urina)
Pomoću kolor testova (iz urina)
 Par kapi metanolnog rastvora uparenog ekstrakta na sahatnom staklu daju
Mandelin test - zeleno-plavu boju
Zimerman test - crveno-ljubičastu
Dragendorf - narandžastu
Liebermannov - braon-narandžastu
FPN - žuta (diazepam)
Jodoplatinat
Morkisov reagens
TLC - iz urina ili salive, nakon BAZNE EKSTRAKCIJE, dokazivanje predstavnika iz grupe
benzodiazepina se vrši tehnikom tankoslojne hromatografije
Oksazepan je ključni metabolit koji se odredjuje
Kvalitatitvne analize - skrining-metode za odredjivanje prisustva benzodiazepina
GC (MS, FID)
HPLC (UV, DR, MS)

Alkaloidi
Mali broj trovanja jer je do njih teško doći, a i ljudi nisu toliko upoznati sa
njihovim dejstvom
SLUČAJNA - česta su trovanja otrovnim biljkama
Veći toksikološki značaj imaju MEDICINSKA trovnja akao posledica pogrešno
prepisane doze (hipnotička i narkotička sredstva)
1) Osobine
Bazni karakter
U biljakam ase uvek nalaze vazni za neku kiselinu u obliku soli
Istaraživanje - opšti reagensi
Dobar opšti reagens:
Daje jasnu reakciju i sa tragovima alkaloida
Daje reakciju sa svim alkaloidima

1) MAYEROVreagens, HgJ2 + KJ

Beli, žuto beli ili svetlo žuti talozi rastvorljivi u C2H5OH i CH3COOH

2) BOUCHARDATOV ili WAGNEROV reagens, J2 + KJ

Mrko-crveni talozi, rastvorljivii u C2H5OH
Kofein ne daje talog!

3) DRAGENDORFOV reagens, BiJ3 + KJ

Crven ili narandžasto-crven talog
Najosetljiviji kinin i strihnin

4) BERTRANDOVreagens 5% r-or silikovolframove kiseline ili Na-soli

Talozi u obliku pahuljica ili kristalni talozi žute boje
Najosetljiviji opšti reagens

5) SONNENSCHEIN-OV reagens, Na - fosfomolibdat (nastaje taloženjem NH4-molibdata u HNO3

pomoću Na3PO4)
Žuti ili beli talozi

6) MARME-OV reagens, CdJ2 + KJ

 Naročito za morfin

7) PIKRINSKA KISELINA
Kristalni talozi žute boje
Najviše za kokain, atropin, nikotin

8) HLORID Au i Pt, AuCl3, PtCl4

Žuti ili bledožuti talozi

5)

6) Značaj upotrebe opštin reagenasa

Služe da se utvrdi da li u ispitivanom rastvoru uopšte ima alkaloida
Ako je reakcija (+) to još nije dokaz da u ispitivanom rastvoru ima alkaloida jer ovi reagensi
daju taloge i sa drugim jedinjenjima (albuminoidnima, ptomainima...) (benzodiazepini daju
Dragendorfovu reakciju)
Reagensi za specifične reakcije na alkaloide - bojene reakcije
Problem - nedovoljno prečišćen materijal daje nejasne reakcije
Reagenasi
Daju reakcije sa većim brojem alkaloida koje se medjusobno razlikuju (po boji)
Daju specifične reakcije samo sa jednim odredjenim alkaloidom
1. Čista koncentrovana H2SO4
Veratrin - žuto →narandžasto →crveno
Kolhicin - žuto
Narcein - žuto-mrko
Tebain - crveno →crveno-narandžasto
2. Fredov reagens, konc H2SO4 + Na- ili NH4-molibdat
Morfin - ljubičasto → zeleno → žuto
Apomorfin - zelena → plava
Berberin - mrko-žuta → mrko-zelena
Kolhicin - boja limuna

Pri ispitivanju nepoznate supstance najbolje je izvršiti paralelno probu i sa čistim alkaloidom
zbog uticaja raznih faktora na reakciju
3. Mandelin-ov reagens, NH4 - vanadat + konc H2SO4
Strihnin - ljubičasto
Morfin, atropin, veratrin, brucin, kolhicin ???????????????????????????
4. Lafonov reagens, NH4-selenit + konc H2SO4
+ alkaloidi opijuma
5. Marguisov reagens, konc H2SO4 + HCHO
Alkaloidi opijuma ()
Morfin (+) - ljubičasto
6. conc HNO3
Morfin - crveno → narandžasto → gubi se boja
Brucin - crveno → narandžasto
7. Erdmanov reagens, konc H2SO4 + HNO3 (malo)
Iste reakcije kao i konc H2SO4
8. Mokranjac i Filipović (Na-telurat+conc.H2SO4)
Brucin

TLC dobijenih ekstrakata: mobilna faza:metanol:30% NH3