kraj modernosti ili doba simulacije Jean baudrillard Modernost vibe ne postoi sve je aktueno. | sve je retro. Mo- etn acilonaino su 8 Svojom jasnem | fazgovetnom suprot- ‘fofou ustupi mesto aktuelnom renam st je retro, ja suprotnost ‘ie vie distinct, Nekada se mogio rel: ako je madernost pei. Tagovantferen Weologe (za raziku od radia), onde je ona same tok ogroman ideolo8kt proces, to Jest racionalizacija ~ putem zna- Kove Ttennike ~ brese otvorene u svetu traccje, Doba ideologia Jo, medulfm zavigeno,1 s nim doba modermost. Nalazimo 80 03d [Praudeblju' models Koj se tracilonalram vrecnostima ne suprot- Stawjaju samo Kao modernje Wele: suprotstevaju se. uporedo tmodenostl tradi, povezan o8 Uvek djalektiekim odnosom pro thalafene it Kompromss, da bi zpotel | otveril razdoblfesimule- je Ne faut se iat modernost Ako roti imaju nek! sms Shea nihove nestolonje 2 svest lus takode predstavjaznaéajen omerat. A termi nmoderane, strogo uzevsl, 20 nes vibe nema Trnsl, Zastareo [e. Ne gover! se vse e »modernime tehnikama na faint mekin | netzvesnih tennologie. A sam Modern Sty Je vec ‘dugo wemera’ Geo Belle Epoquea, all {za celokupno sikarstvo | Umpinost motemo da kazemo" nsie vie nile modemo u odnosu narneku drugu star: sve je savromen, te ova termin pokrva simi Tanost evn mogueih form. 2a. 2onu so vige ne kaze d2 je =m: Gernaeupotrebs o¥og termina bile bi dovolne da je utn strom, Govor 0 bslsbadanls pravie ponatanja dosegao fe takvu radkal- fost, thw hiperresinestfakay laksizam de je kriidka reference STmodernost+ fu vee. davno prevazidona, »Moderne» idee su Ne Sale spsorbovane, ovde | odmeh svolom prereranom realzaciom, Notade’ se moglo govort! © »modernom= gradu, sve je moglo de Dostane moderne kada su sWver jos uvek imae spectiénd Kontiu- Rrajur Danas su, medutim, gred, namesta), 1! Koll su esta Kao {Barone sto Je doslo na njhove esto oznatava neprisutnos. Konfiguaci nepteutnost, eformalnu Kombinatoricu. Ree je 6 ‘modalira a smedelnosts je zameniia mogernost. dino u oblast trode Ubinak modernost o& ima ulogu feta uelnks, name, tu se {Jowrl osmodernoje hale it nakilutetidesetih I posteratnih go- Ginn Modermost nije vige ono Sto je rekada bia; poput nostlgie modernost je | sama uéinak nostagie Fccimo cwvoreno, celokupna paracigma moderns danas de- Iuje potpuno nal: Kakav ae to Kralak 9po) dogo, kakve co 10 ribpevring peripeta zis (a svar su se posleanin deset godin Iteetno bree raza) || terminlspraanla od svakog znacen, iSpraziaprojekat | mit od flegove supstancje, ubinia forme i ‘Skitine modemest! fakvim da seo nlima do pre jedne generac {os mogto govort | sania a danes su prosto spare ujednom neo- Medorom avotu u Kojem vige neme mesia 20 Idea Ii kdeologi promene, ideal novatorskog raskida Mogornost je bia projekat unverzalnest zasnovan na dijalekté~ kom pokrstu ~ pokreta diskursa, fehnike, Istorie ~ kl je io tareden jednom progresivnom finalnoS6u i Koll nikada, mada ie Podnee she mogute protiresnost (a uprave jeu sebinosioprotv- Pecmost wao pokretagxe snaye), nije Kao opSt eksiom bio doveden Upttanje-A ta asiom fe akslom prostora predstavjenog perspekt- ‘tam, Potetka uspostavjenog u debe renesanse, onog u Kojem su Igriave polamnost, ocnostsnage, predstavrik’sisteml (jezik, po {ioe eotetsk) neusni)onog w Kojom delve djtoktka subjektod- Jeet osnaka/osrageno,cifsredstvo: ta) prostor u Kolem sve raz- RStriogu da se reevju, aNoren je gotovo beskonatno) ekepanzih iso Slo zentevau sve preoviadujuce vrecnost! modernosti, Mo: {bisme ree do Jo ova] raclonaln. panoptckprostor u perspek- kel fe prostor proizvodnje, znaéenje | predstavjanja, okom tr iivige vakovs Biveo bez veGhh poremecaja: to je prostor nah mo- dernth kultura, nllnovog pobednosneg uspona, To je prostor Koj 8 ‘danas ru: upravo prisustvujemo tom smrtonosnom razdobilu na- eg prodstavniskog sistema ‘Bo danasinjeg dana (s krizom energie i bez nje) koratali smo (a ‘ovo «mis ovde oznetava takozvana napredna, industijske drusiva) ‘tvaraluél oko sebe prazninu, Ukorenjene | stare (takozvane trad ‘ionalne) Kulture su zbrisane, apsorbovane, u najboljem slucaju, kao natnolo8ki predmetl, au svakom slusalu ponistene, iskjucene iz onog pokreia kojeg nazivamo {I 10 kakvor oholo8cu) istonjom ‘sveta | Jo8 binlje, svat smo prekril volom sopstvenih apstrakcija {uglavnom, jamaéno, dobrin,.). Medutim, veo je zauzeo mesto samin stvar. | jednim nelzbegnim utinkom ogledala, oni drugi (oni koje smo, kako kazemo, lil Kullurnog sidentitetas) mogu sebe jo8 samo da prepoznaju na osnovu slike koju im mi uzvracamo. (Nas) ‘apstraktan | gotovo iskorenjen svet postaje na taj natin univerzalna svat stvar, u Kojem svako, ipak, | dalle vi. Medutim, na ‘snowy zahteva ovoga sveta apstrakcija, a 6esto U imme anonimnih Interse | kao po inerei, mi dalle zblisk stvaramo prazninu, svakod- rhevno ekeploatigemo — uskoro nepovraino ~ ovu Zemiju koja nas rani. Razmislimo. Oruge nam nema ‘Odustat! od stvaranja praznine, a ipak produit istim putem, eto ‘to je vagno. Tu, u tom htenju,le2i po nas najvecirizk (2 ovo mix ‘0v09 puta oznaéav judek! rod). Osivarit ovo htenje pretpostavja Lspeh u prevratu svin odredbi vast: nije dovolino propovedal. Va- Hja, medutim, otvort 061 | nikako u tom kretanju ne reprodukovati sp0j ueinaka porobljavanja. To bi samo ubrzalo tok krize, Ko danas mote da tvrdi ~ ne la2ucl pri tom — da Ge uvek buchim okom da paz! i da | sam neve podiee! priviaénostima igre vlasti, da bina ta) Fain doprineo reprodukovanju dvora koji nas odreduje? Nalazimo Se, dakle,u takvo} situacji da moramo da prevratimo strukturu vla- Sti, ponigtavajuei U tom istom pokretu uélnke Vast, Kole Ge, bez ikakve sumnje, da sivore sam taj prevrat. To, pak, znacl de prec fama stoj zadetak da u celost! ponove promisiimo usiove onog 810 ‘azvamo »pollti¢ko= delovanje. Sve éime sada na tom poljuraspola- emo [idecioglama, organizaciorim formama}, ne odgovara hitnom Zadatku Koll nas o¢ekuje. | na ovom pollu na stay je neuroti¢an’ ide 00 oabjanja do ponavijanja. Na ta) nacin, neephodno wodustaja- Flee nese moti da Se sprovede bez preraspodele |, uopsieno go- ‘oreel, bez inventivnosti, ~Covetanstvo-, pisao je Marx, »sebi post- Avia samo one probleme koje moze da resi, Ovo je opasnaiiuzija "ona najmanje odgovera vremenu w kojem zivimo. Recimo blaze formula je odsuaila svoje. Danas Je preuzet | njome se test; bilo bi ravno situacli u Kojo] bismo Se pouzdall u one Koji twrde da ‘naj: |, ako £8 ponova poslusimo igrom metafora koja nam je ve ‘oristia, blo bi ravno situacii u Kojo] bismo se prepustl onim »sa- telitimas sudbine Koji nas oGekuju: S10 |e opet »utinak kcize- Ne znadl Il 0 onda da moramo da nautimo da mislimo samo ra: cionalnost? Nije I uprvo to — kada sve uzmemo u obzir — u Ko- Fenu kriznog stanja u koje ulazimo: zahtev koji moramo da zadovo- limo, fako ne znamo sasvim pouzdano kako, zahtev koji od nas {radi da prievolimo sopstveno racionalno orude? Ukratko, da poku- Samo da okonGamo stanje pocvojenost.| ode, takode, oscliremo ‘zmeduodbjanja | ponavianja, Jedni optululu. prosvecenost Drugh, pak, s autoritotom istitu svoje univerzaino carstvo. Tre¢i ‘beze [ll bar nastoje) prema — ni sami ne znamo kakvo} ~ drugo- ti, nalgju_sveta, gde je sve, toboze, kao na dan postanka stvar. Uistinu, Bojim se da nema ni nalfja ni carstva, pa makar ono bilo carsive prasveGenostl. Ne postojinista drugo do ovog sveta Koji se ‘ove, sada, predocava | nudl razumevan|u putem, u njemu nasta ‘acionalnostl Upravo tu racionainost sada valla da naucimo, da je onevo ukorenimo | medusobno raspodelimo u ovom svetu w ko- Jom je nastala. Bi spregen uv odustajanjy od ulaska u rizk, 2veti 'ba8 fakvu strepniu | osa¢ati kako se polulkujy najsarija ubedenje “"upravo je to 2nak ulaska w krizu. Valja, medutim, proti kroz te ‘okeinesti | suoditi se sa smrionosnim opasnostima, U protivnom, ‘mt je sigurna, moZda, varvarstvo, zesigurno. ‘Ostaje nam ako ne da zakijutimo (ko Bi se uopste na tako nesto usudio?}, onda barem da ove nage reéi privedemo kraju, Ponov- emo, prema tome, tansponulucl je, formulu. starog_Hipokrata, ‘Ovindana jlusi mehom dospevalu u krtiéko stanje. Sve &t0 0 svojo) istorii znaju (0 filozofij, nave’, tehnologjj, pa Gak i o samom umu) ‘sada moraju ponovo da promisle, ponovo da odelotvore, da ocene, Jr u suocen! sa zahtevom 2a sopstvenim prezitkom. Nijedan poe- ‘inae (a to nameée | situacja u Kojo se svaki nalazi) ne moze da se ‘Ssloni na cruge U obavjanju pomenutin zadataka. Svako u svom ‘domanu i prema sopstvenim moguénostima mora ta) zadatak da Ispunl, Mnoga uéenja koja se smatrau istinitim raspasce se, Druga biti dopunjena, Mnoge Ge ustanove biti unistene, | mozda ée ‘mnogi drustvani oblicl da nestanu. Sve ée biti poljuliano. U tome Te2ivetkirizk 2a ljude: jer priika je kratkotrajna i mobilna, a umnet- ost je, dalom, jo uvek nepoznata, 1 Encyclopaedia Universalis, Symposium, Prevod sfrancuskog: ivan Vejvoda polja 105,