SVETI VLADIKA NIKOLAJ

OHRIDSKI PROLOG

J A N U A R

1. JANUAR
1. Obrezanje Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista.
U osmi dan po rođenju bi Mladenac božanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu po
stojećem u Izrailju još od vremena Avramova. Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je
i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobražava
novozavetno krštenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsk
o telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije učili o Njemu jeretici. Još je Gospod
obrezan i za to što je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i
praoce. Ispunivši taj propis zakonski On ga je zamenio krštenjem u crkvi Svojoj. "J
er u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar" (Gal. 6,
15), objavljuje apostol. (U crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni predpr
aznistva ni popraznistva).
2. Sv. Vasilije Veliki arhiep. Kesarijski.
Rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio se 15 godina u Atini filosofiji, r
etorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. Školski drugov
i su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godi
nama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episko
p Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemni život napuniv 50 godin
a od rođenja. Veliki pobornik Pravoslavlja, velika luča moralne čistote i revnosti ver
ske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Božje - Vasilije se pun
ozaslužno naziva Velikim. U crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi
med vernima i žaokom svojom bode jeretike. Sačuvana su mnogobrojna dela ovoga Oca C
rkve, bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska; isto tako i služba, nazvana po
njegovom imenu. Ova služba služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoči Božića, uoči
ogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku
Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo
Hristovo.
Ti što zakon svetu i čoveku dade,
Ti, Zakonodavče, sam pod zakon stade,
Druge silom - Sebe dragovoljno - veza,
Zato osmog dana telom se obreza.
Ispunivši zakon ti ga smeni novim:
Obrezanje plotsko zameni duhovnim.
Da nečiste strasti režemo od sebe
I u duhu čistom da gledamo Tebe.
Volju tela duhom seći i tesniti,
Volju Tvoju, Spase, duhom ispuniti -
Tom se obrezanju sveci naučiše,
Svoj plameni primer nama ostaviše.
Vasilije divni, sličan sjajnoj luči.
Takvom obrezanju pokolenja uči.
Slava Vasiliju, Tvom velikom sluzi,
Velik, jer zbog Tebe smiri se i suzi.
Zato veći posta, i Veliki osta.

RASUĐIVANJE
 Zašto treba slušati Crkvu a ne jednoga čoveka koji misli protiv crkve, ma on bio na
zvat i najvećim misliocem? Zato što je crkvu osnovao Gospod Isus Hristos, i zato što c
rkvu nadahnjujući rukovodi Duh Božji Sveti. Zato još što crkva označava državu svetih, grad
nu pitomih voćaka. Ako jedan ustaje protiv države svetih, znači da je on nesveti, te z
ašto njega slušati? "Crkva je ograda," govori premudri Zlatoust; "ako si unutra, vuk
ne ulazi; ako li izađeš, zverovi će te uhvatiti... Ne udaljuj se od crkve: ništa silnij
e od crkve nema. Crkva ti je nada, crkva spasenje. Od nebesa je ona viša, od kamen
a tvrđa, od zemlje šira; nikad ne stari, uvek se podmlađuje."

SOZERCANJE
Da sozercavam obrezanje Gospoda Isusa i to:
1. Njegovu slavu u nebesnom carstvu gde mu heruvimi služe sa strahom i trepetom,
2. Njegovo poniženje i smirenje u činu obrezanja, namenjenom za grešnike,
3. da sozercavam srce svoje: koliko sam ga obrezao od grešnih pomisli, poroka i st
rasti.

BESEDA
o tome kako se treba uklanjati od zla i činiti dobro
Ukloni se od zla i učini dobro (Ps. 33, 15)
Ovim rečima iskazan je sav trud naš kojim treba da se trudimo ovde na zemlji i u
zemlji, to jest na ovoj zemlji materijalnoj i u ovome telu materijalnom. Šta treba
, dakle, da bude trud naš? Da steknemo dve navike: jednu - uklanjati se od zla, i
drugu - činiti dobro. A o tome šta je dobro a šta zlo, kazuje nam naša savest nepotpuno
i nejasno, jer je grehom pomračena, a nauka Hristova potpuno i jasno.
Šta traži od nas Gospod naš, braćo? Traži da kao što su oltari naši uvek okrenuti Istoku
ako i duše naše da budu uvek okrenute ka dobru. Da ostavljamo zlo iza leđa, u senci, u
ponoru zaborava, u tami bivšega, a mi iz godine u godinu, iz dana u dan, da se pr
užamo ka dobru: da mislimo o dobru, da čeznemo za dobrom, da govorimo o dobru, da čini
mo dobro. Gospod traži zidare a ne rušioce. Jer ko zida dobro, samim tim ruši zlo. Ko
se pak okrene da ruši zlo, brzo zaboravi zidati dobro i pretvara se u zločinca.
Mrzeći na zlo, držite se dobra (Rim. 12, 9), uči nas apostol Hristov. Mrzi na zlo, no
ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš, leči bolesnika, no ne ubijaj
ga mržnjom tvojom. Drži se dobra, i samo dobra, jer je dobro od Boga, i jer je Bog r
iznica svih dobara.
O Gospode dobri i svedobri, nauči nas uklanjati se od zla i činiti dobro radi sla
ve Tvoje i radi spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek, Amin.

2. JANUAR
1. Sveti Silvestar, episkop rimski
Rođen u Rimu i od mladosti izučen svetskoj mudrosti i veri Hristovoj. Svoj život je uv
ek upravljao prema zapovestima jevanđelskim. Mnogo se koristio poukama sveštenika Ti
moteja, čijem je pogubljenju za veru i sam prisustvovao, pa gledajući primer junačkog
požrtvovanja svoga učitelja, i sam se zapojio takvim duhom za ceo život svoj. U trides
etoj godini postao je episkop rimski. Popravljao je običaje hrišćana. Tako, na primer,
ukinuo je post svake subote, kako se to dotle držalo kod nekih hrišćana, i odredio, d
a se posti samo Velika Subota kao i one subote koje padnu uz postove. Svojim mol
itvama i čudesima pomagao je, da se car Konstantin i majka mu Jelena obrate u veru
pravu i krste. Sadejstvovao carici Jeleni da pronađe Časni krst. Upravljao je crkvo
m Božjom dvadeset godina i česno je skončao svoj zemaljski život preselivši se u Carstvo n
ebesko.
2. Prepodobni Serafim Sarovski
Jedan od najvećih Ruskih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca. Rođen 1759. a prestavi
o se 1833. godine. Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je sav svet slavio, on je
sebe nazivao "ubogi Serafim".
3. Sveta Teodota
Majka svete braće Kozme i Damjana, besrebrenika i čudotvoraca. Živela je životom bogougo
dnim i u takav život uputila i sinove svoje.
4. Prepodobni Amon.
Veliki podvižnik V veka. Bio nastojatelj manastira Tavenisiotskog u gornjem Misiru
. Pod njegovim rukovodstvom podvizavalo se oko tri hiljade monaha. Imao je blago
datni dar čudotvorstva i prozorljivosti. Kad ga je jedan monah pitao za savet, on
mu reče: "Budi sličan prestupniku u tamnici, i kao što on neprestano pita: kad će doći sud
ija, tako se i ti pitaj sa strahom".
Gospode predivni, u svetim si divan,
Kroz svece se javljaš moćan, milostivan,
Ko sunce kroz zvezde Ti kroz svece sijaš.
Smernim silu daješ, u Raj ih uzvijaš.
Prostim mudrost deliš, kroz njih znalce sramiš,
Bedne blagom blažiš, gladne nebom hraniš.
Ti od svake vrste svetitelja imaš,
Od svakog uzrasta Ti u svece primaš.
Od svakog uzrasta, i od svake krvi,
Bez kaste, bez marke: poslednji il' prvi.
Čiste od grehova, i u dobru rodne,
Duše blagorodne, Tvome Hristu srodne
Ti svecima zoveš. I svakog prizivaš
Da svetitelj bude. Odzvane omivaš.
Omivaš od greha, da s' ko vuna bele.
Sva nebesa s Tobom takvim se vesele.
Silvestar bi takav, njemu se veseliš,
Zbog njega i nama ti blagoslov deliš.

RASUĐIVANJE
Kako da odgovoriš onima koji govore: ne može Hristos Čudotvorac da stane u našu logik
u. Odgovori prosto: stanite vi u Njegovu. U Njegovu logiku staje sva večnost i sve
blagorodstvo vremena pa će se, ako želite, naći mesta i za vas. Ako ne može bure u napr
stak, može naprstak u bure. Blaženi Kliment Aleksandrijski veli: „Filozofi su deca sve
dok ne postanu ljudi kroz Hrista... jer istina nikad nije samo mišljenje." Hristo
s je došao da popravi ljude pa, dakle, i logiku ljudsku. On je naš Logos i naša Logika
. Zato mi moramo upravljati naš razum prema Njemu a ne Njega prema našem razumu. On
je korektiv našeg razuma. Ne ravna se sunce prema našem satu nego naš sat prema suncu.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa Hrista kao božansko Slovo (Logosa) i to:
1. kako je trojedini Bog sve sazdao Slovom Svojim, tj. Hristom Gospodom,
2. kako je beslovesan svaki čovek koji se udaljava od Hrista, Slova Božjega, i u kom
e nema Hrista.
BESEDA
o oholosti
Oholost dolazi pred pogibao,
i ponosit duh pred propast (Priče Sol. 16, 18)
Od svega što postoji na četiri strane sveta šta nas, ljude smrtne, može učiniti oholim
osim gluposti i demonske obmane? Nismo li goli i jadni došli u ovaj svet, i nećemo l
i takvi iz njega izaći? Sve što imamo, nismo li pozajmili i nećemo li smrću sve morati p
ovratiti? Ah, koliko je puta ovo rečeno i - prečuveno! Ništa ne donesosmo u ovaj svije
t, dakle ne možemo ništa ni odnijeti (I Tim. 6, 7), govori premudri apostol. I kad B
ogu žrtvu prinosimo, prost hleb i prosto vino, mi govorimo: Tvoja od Tvojih Tebi p
rinosimo!, jer ništa u svetu mi nemamo svoje: ni mrvu hleba, ni kap vina - ništa što o
d Boga nije. Vaistinu, oholost je kći gluposti, kći uma pomračena, rođena iz zle veze s
demonima. Oholost je širok prozor kroz koji brzo izvetravaju sve naše zasluge i sva
dobra dela. Ništa nas ne čini pred ljudima tako praznim ni pred Bogom tako nedostojn
im kao oholost. Kad Gospod nije ohol, kako mi to da budemo? Ko bi imao više prava
da bude ohol od Gospoda, koji svet stvori i koji ga svojom silom drži? I gle, On s
e ponizi do sluge, sluge celom svetu; do smrti, smrti na krstu!
O Gospode smerni, sagori u srcu našem đavolski usev oholosti ognjem Duha Tvog Sve
tog, i usadi u nj blagorodni usev smernosti i krotosti. Tebi slava i hvala vavek
. Amin.

3. JANUAR
1. Prorok Malahija.
Poslednji od proroka po vremenu. Rodio se posle povratka Jevreja iz ropstva vavi
lonskog. Bio je licem neobično lep. Po predanju, narod ga je nazivao angelom, možda
zbog njegove spoljašnje lepote ili zbog duševne čistote, ili pak zbog družbe s angelom B
ožjim. Često je govorio s angelom licem u lice. Kada se to dešavalo, i drugi su neki čul
i glas angelski, ali se nisu udostojili da vide lice angelsko. Ono što mu je angel
javljao, mladi prorok je i proricao. Vikao je na neblagodarni Izrailj i na beza
kone sveštenike. Na petsto godina pre Hrista prorekao je jasno pojavu i službu Jovan
a Krstitelja. No, u glavnom, on je prorok dana Strašnoga Suda. Predstavio se Bogu
u mladosti i posle njega nije više bilo proroka u Izrailju do Jovana Krstitelja.
2. Sveti mučenik Gordije.
Rođen u Kesariji Kapadokijskoj. Bio je oficir u rimskoj vojsci u vreme cara Likini
ja. No kada nasta strašno gonjenje hrišćana, on napusti vojsku i svoj čin i udalji se u
pustinju Sinajsku. Usamljen na planini Horivu, Gordije provođaše vreme u molitvi i r
azmišljanju o tajnama neba i zemlje. Naročito, pak, razmišljaše o sujeti i ništavnosti sve
ga onoga oko čega se ljudi toliko muče i bore na Zemlji, pa najzad poželi da umre i pr
eseli se u život neprolazni i netruležni. S tom željom on siđe u grad u vreme nekih nezn
abožačkih trka i igara. Prijavi se gradonačelniku kao hrišćanin. Uzalud ga ovaj odvraćaše o
ere, s laskama i pretnjama. Gordije osta nepokolebljiv i tvrd kao dijamant i gov
oraše: "Nije li očito bezumlje kupovati ovim kratkovremenim životom večnu muku i pogibao
duševnu?" Na smrt osuđen, on radosno hitaše gubilištu i usput govoraše dželatima o divnoj
slatkoj nauci Hristovoj. I s imenom Isusovim na usnama on predade svoje mlado t
elo maču a pravednu dušu Bogu 320. godine.

3. Sveta Genoveva.
Zaštitnica grada Pariza. Postom, molitvom i milostinjom udostojila se Carstva Božije
g i upokojila se 3. januara 512. godine u 89. godini svoga života.
Malahija javlja što mu angel zbori:
- Dan, dan, o dan ide! dan što ko peć gori.
Ko će ga podneti? ko se održati?
Ko sa svojom pravdom pred Sudiju stati?
Svi bezbožni biće ko suha strnjika.
Hrana gladnom ognju. Plač, uzdah i cika!
Preliva se oganj. i ko reka teče,
Šta tu može jezik grešnika da reče?
Sveštenici moji, beslavnici moji,
Što vam jezik slavu Gospodnju ne poji?
Prezreni postaste kod naroda svuda,
Jer sud moj prezreste, i zakon, i čuda.
Ja Gospod govorim, Gospod nad vojskama,
O da teška suda mrskim vračarama!
Kad oganj pojuri, dim, i strašna huka,
Tad Gospodnja više ne miluje ruka.
Pokajte se ljudi, dok još ima dana,
Vratite se k meni, pa ću i ja k vama.
Ja Gospod govorim, Gospod nad vojskama:
Vratite se k meni, pa ću i ja k vama.
Malahija javlja što mu angel zbori:
- Dan, dan, o dan ide! dan što ko peć gori!

RASUĐIVANJE
Poniženje i propast popušta Bog na ohola čoveka, kada ovaj misli da je njegova sila
za navek osigurana. Kada zli rimski eparh Tarkvinije poseče blaženog Timotija, priz
va on svetoga Silvestra i zapreti mu smrću ako mu ne prokaže zaostavštinu Timotijevu i
ako još uz to odmah ne prinese žrtvu idolima. Bez straha i trepeta odgovori mu proz
orljivi svetac jevanđelskim rečima: bezumni ove noći uzeću dušu tvoju od tebe, a ono što se
hvališ da ćeš naneti meni (tj. smrt), desiće se tebi. Oholi eparh okova Silvestra u okov
e i vrže ga u tamnicu s namerom da ga uskoro pogubi. Učinivši to on sede da ruča. No rib
lja kost zastade mu u grlu. Od podne do ponoći mučiše se lekari da mu život spasu, ali s
ve uzalud. U ponoći Tarkvinije ispusti svoju oholu dušu u najvećim mukama. I tako se o
bistini proročanstvo sv. Silvestera, a i reč biblijska: oholost dolazi pred pogibao
(Priče Sol. 16, 18).

SOZERCANJE
Da sozercavam angela hranitelja i to:
1. kako mi on stoji s desne strane podržavajući me sve dok ja ne ostavim zakon Božji,
2. kako sam ga ja mnogo puta uvredio i od sebe odagnao, grešeći se o zakon Božje.

BESEDA
o tome kako se srcem zadobija Carstvo Božje a ne jezikom
Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode;
ući u carstvo nebesko (Mat. 7, 21)
Jezikom se, braćo, ne osvaja carstvo Božje nego srcem. Srce je riznica onoga blag
a kojim se carstvo kupuje, srce a ne jezik. Ako je riznica puna blaga Božjega, to
jest jake vere, dobre nade, svetle ljubavi i dobrih dela, onda je i vesnik toga
blaga, jezik, veran i mio; ako li je riznica prazna od svega toga blaga, onda je
i vesnik njen lažan i drzak. Kakvo srce, onakve i reči. Kakvo srce, onakva i dela.
Sve, sve zavisi od srca.
Pritvorstvo je nemoćno i pred ljudima, još nemoćnije pred Bogom. Ako sam ja otac, g
ovori Gospod kroz proroka Malahiju, ako sam ja otac, gde je čest moja? I ako sam g
ospodar, gde je strah moj? To jest: čujem da me zovete ocem, ali ne vidim da me čest
vujete srcem. Čujem da me zovete gospodarem, ali ne vidim straha prema meni u srci
ma vašim.
Naša molitva: Gospode! Gospode! krasna je i korisna samo onda kada izvire iz mo
litvenog srca. Sam je Gospod naredio da se molimo neprestano, ali ne samo jeziko
m, da bi nas ljudi čuli, nego zatvoreni u klijet srca, da bi nas Gospod čuo i video.
Gospode veličanstveni i divni, izbavi nas od licemerstva i ulij strah Tvoj u sr
ca naša, da bi srce naše stajalo neprestano uspravno na molitvi pred Tobom. Tebi sla
va i hvala vavek. Amin.
4. JANUAR
1. Sabor svetih Sedamdeset apostola.
Osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao još i sedamdeset drugih, malih a
postola, i poslao ih na propoved Jevanđelja, "I posla ih dva po dva pred licem svo
jim u svaki grad i mjesto kuda namjeravaše sam ići... Idite; evo ja vas šaljem kao jag
anjce među vukove" (Lk 10, 1 i 5). No kao što je jedan od Dvanaestorice, Juda, otpao
od Gospoda, tako su neki od ovih Sedamdeset odustali Gospoda ne s namerom izdaj
stva, nego po nemoći ljudskoj i malovernosti (Jn 6, 66). I kao što je Judino mesto b
ilo popunjeno drugim apostolom, tako su i mesta ovih bila popunjena drugim izabr
anicima. Ovi apostoli trudili su se na istom poslu kao i dvanaest velikih aposto
la, bili su pomoćnici Dvanaestorici u širenju i utvrđivanju Crkve Božje u svetu. Mnoge m
uke i pakosti pretrpeli su oni od ljudi i demona, no njihova tvrda vera i žarka lj
ubav prema vaskrslom Gospodu učinila ih je pobediocima sveta i naslednicima Carstv
a Nebeskoga.
2. Jevstatije, arhiepiskop Srbski.
Rođen u Budimljanskoj župi od roditelja bogobojažljivih. Kao mladić zamonašio se u Zeti, p
a je prešao na viši podvig u Hilendar. Vremenom postane igumanom hilendarskim. I kao
iguman bude izabran za episkopa zetskog, a posle izvesnog vremena i za arhiepis
kopa Srbskog. Bio je muž visoko dobrodeteljan i upravljao je stadom Hristovim s re
vnošću i ljubavlju. Upokojio se mirno 1279. godine u starosti, uzviknuvši pred smrt: "
U ruke tvoje Gospode predajem duh moj". Mošti mu počivaju pod spudom u hramu Pećke pat
rijaršije.
3. Evnuh carice Kandakije.
Apostol Filip krstio je ovoga crnca i evnuha (Dap 8, 26-39). Po krštenju evnuh se
vratio doma i počeo propovedati Hrista. On je bio prvim apostolom vere među crncima
u Etiopiji. Skončao je mučenički i udostojio se Carstva Božjeg.
4. Prepodobnomučenik Onufrije Hilendarac.
U mladosti naljuti se na roditelje i pred Turcima izjavi da će se poturčiti. Odmah z
a tim pokaja se za te reči, ode u Hilendar gde se zamonaši. Mučen savešću, on se reši na mu
ištvo. Zato, s blagoslovom duhovnika svoga, ode u Trnovo, gde se javi Turcima, obj
avi sebe hrišćaninom, naruga se Muhamedu, zbog čega bi posečen 4. januara 1818. godine u
tridest drugoj godini svoga života. Telo ovog duhovnog viteza nije sačuvano, jer ga
Turci baciše u more.
O vitezi krsta, sinovi svetlosti,
Vi još niste prošli, deco budućnosti,
Jer vi niste mrtvi, ka' što Hristos nije,
No živi životom što nikad ne gnije.
Vencedavac Gospod uvenča vas krasno
Što mu ime sveto objaviste glasno
Pred cari i knjazi, pred strašni dželati.
Vi služiste Bogu - svet vam mukom plati.
Hodiste za Hristom, o Hristove pčele!
Svet naliste medom, napuniste zdele!
Ublažiste duše, umiriste strasti,
Hristovim mirisom zemlju okadiste,
So i svetlost svetu i tamjan mu biste.
Sedamdeset druga, svi s ljubavlju istom,
Ko grane sa stablom svi sljubljeni s Hristom;
Sedamdeset zvezda oko Sunca - Hrista,
I angeli tu su, i Deva Prečista,
Tu slast neskazana, radost neviđena,
Pobednika slavnih prolaznog vremena.
Apostoli sveti, slava vam i hvala,
Iz vaše je krvi pravda procvetala.
RASUĐIVANJE
Bog sluša molitve pravednika. To se jasno vidi iz života Mojseja i Ilije i ostali
h starozavetnih pravednika i proroka, kao i iz života apostola i svetitelja. Kada
se sv. Genoveva kao kaluđerica podvizavala u Parizu, dogodi se da Atila sa svojim
divljim Hunima opkoli Pariz. Strah i užas obuzme sve žitelje Pariza koji su svakoga ča
sa očekivali zauzeće grada od neprijatelja. Tada sv. Genoveva pozove narod da posti
i Bogu se moli pa će se nesreća otkloniti. Mnoštvo ljudi i žena odazovu se pozivu ove sv
etiteljke i počnu postiti i moliti se. Sama pak Genoveva najviše je postila i najusr
dnije se Bogu molila. Posle kratkog vremena neprijatelj se okrene od Pariza, bez
ikakvih vidljivih uzroka, i ode na drugu stranu. Ono što ne može učiniti mač mnogih grešn
ika, može molitva jednog pravednika.

SOZERCANJE
Da sozercavam bogatstvo Božje sile, mudrosti i ljubavi i to:
1. bogatstvo te sile, mudrosti i ljubavi, pokazane u stvorenoj prirodi,
2. bogatstvo te sile, mudrosti i ljubavi, otkrivene svetu kroz Gospoda Isusa Hri
sta.

BESEDA
o građanima onoga sveta
Od svijeta nijesu,
kao ni ja što nijesam od svijeta (Jov. 17. 16)
Hristos Gospod nije od ovoga sveta nego samo u odelu ovoga sveta. To je vojvo
da, preobučen u odelo sužnja, da spase sužnje, zarobljene grehom, materijom i satanom.
Pa kakav je vojvoda, takvi su i vojnici njegovi. I oni po duhu nisu od ovoga sv
eta: nisu sužnji no slobodni, nisu robovi no gospodari, nisu truležni no besmrtni, n
isu propali no spaseni. Takvi su svi oni koje Hristos regrutova i koji, okusivši b
esmrtni život, dragovoljno se odrekoše sveta i pristaše uz Njega, i ostaše mu verni do k
raja života na zemlji. Rekao je Avva Mojsej: „Niko ne može stupiti u vojsku Hristovu,
ako ne bude sav kao oganj, i ne prezre počasti i pokoj, i ako ne odseče sve želje tele
sne, i ne uščuva sve zapovesti Božje." Regrutovan bi i Juda, no on otpade i zavole tam
nicu više nego carski dvor, i ropstvo više nego slobodu, i trulež više nego besmrće, i pro
past više nego spasenje. No ostali apostolski regruti veliki i mali ostaše mu verni
do kraja, i izvojevaše pobedu, koja ih proslavi na zemlji među ljudima i na nebu među
angelima. Zato se slave i blagosiljaju i na zemlji i na nebu. Svi koji se svetom
proslaviše, sa svetom i propadoše, a koji se Hristom proslaviše, Hristom se i spasoše.
Slava sveta je smrt, a slava Hristova je život, život večni i nikad umrli.
Gospode besmrtni, iako smo i mi od sveta po telu i grehu, regrutuj nas u Tvoj
u vojsku, koja nije od sveta po duhu, po sili, po mudrosti i ljubavi. Da i mi ka
d umremo svetu, živimo u besmrtnom carstvu Tvome, s angelima, apostolima i svetite
ljima. Zbog ljubavi i molitava svetih apostola Tvojih. Tebi slava i hvala vavek.
Amin.

5. JANUAR
1. Sveštenomučenik Teopemt i Teona.
Kada Dioklecijan objavi gonjenje hrišćana, episkop nikomidijski Teopemt beše prvi koji
postrada za Hrista. On beše izveden pred cara, i car mu zapreti smrtnom kaznom, a
ko se ne odreče Hrista. Na tu pretnju hrabri episkop odgovori caru: "Stoji napisan
o: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast ka
d mojim telom, čini s njim što ti drago". Bi mnogo bijen, glađu mučen i istjazavan na ra
zne načine. Najzad car dozva nekog mađioničara, Teonu, da Božjem čoveku nekako mađijama dos
oči. Teona rastvori u vodi najjači otrov i dade Teopemtu da ispije. Teopemt prekrsti
čašu i ispi otrov. Videv Teona, da njegov otrov ništa ne naškodi Teopemtu, on se okrete
k caru i uzviknu: "I ja sam hrišćanin, i klanjam se Raspetome". Obojica biše na smrt
osuđeni: Teopemta mačem posekoše, a Teonu živa u zemlju zatrpaše, 298 godine. Česno postrad
i građani Carstva Hristovoga postadoše.
2. Sveti prorok Mihej I.
Savremenik proroka Ilije. Prorekao opakom caru Ahavu pogibao u ratu s Asircima (
I car 22; II Dnev 18). Proricao je sve usmeno i nije pisao ništa. Drugi je, pak, b
io onaj Mihej koji je prorekao rođenje Gospoda u Vitlejemu, i knjigu proročanstva na
pisao.
3. Prepodobna mati Sinklitikija.
Poreklom iz Makedonije. Vaspitana u Aleksandriji. Kao bogata i ugledna devojka i
mala je mnogo prosaca, no ona ih sve odbije i odbegne iz roditeljske kuće u manast
ir. U najvećoj uzdržljivosti, bdenju i molitvi poživi do osamdeset godina. Njene pouke
monahinjama oduvek su smatrane pravim duhovnim biserom, jer ova pravednica nije
došla do visoke mudrosti kroz knjige, nego kroz stradanje, muku, danonoćno razmišljan
je i duhovno opštenje s višim božanskim svetom. Preselila se dušom u taj viši svet 350. go
dine. Sveta Sinklitikija između ostaloga govorila je: "Ako je vreme posta, nemoj s
e otkazivati posta tobož zbog bolesti, jer gle i oni koji ne poste, padaju u iste
bolesti". Još je govorila: "Kao što se otkrito blago brzo razgrabi, tako i dobrodete
lj, kada se razglašava, pomračuje se i gubi".
4. Prepodobna Apolinarija.
Kći Antimija, namesnika maloletnog cara Teodosija Mlađeg. To mu beše starija kći, dok mu
mlađa beše luda. Ne htede se Apolinarija udavati, nego se u srcu obruči Hristu i udal
ji u pustinju Misirsku. U muškom odelu i pod muškim imenom Dorotej, ona stupi u muški
manastir gde se podvizavala uznoseći duh svoj neprestano k Bogu i goreći ljubavlju p
rema Tvorcu svome. Carskom namesniku Antimiju posavetuje neko da pošalje svoju lud
u kći pustinjacima, da joj čitaju molitvu. I po promislu Božjem dogodi se da svoju lud
u sestru isceli starija sestra silnom molitvom. Tek kada se Apolinarija upokoji,
objavi se tajna da ona nije bila muško no žensko. Mužestvena hrabrost ove svete devic
e ostala je primerom i podstrekom kroz vekove mnogima, koji misle o svome spasen
ju. Upokojila se 470. godine.
Zbog Boga i duše nevine device
Postadoše Hristu verne sledbenice.
Naslade i raskoš i smeh ostaviše
Angelskome svetu duše uzvisiše;
U telima slabim luče zapaljene,
Duhom Svetim duše divno osvetljene
Vekovima svetle i put ukazuju,
S angelima svetim na nebu likuju.
Apolinarija i Siklitikija,
U srcima vašim Duh Sveti zasija,
On vas i utvrdi, On vas vede, uči,
On vas unevesti i Hristu obruči,
Molite se za nas, čudne isposnice,
Junakinje hrabre, besmrtne device.

RASUĐIVANJE
Plod, plod, i samo plod traži Gospod od svakog živog drveta što se čovek zove. Dobar
plod je bogoljubivo srce, a zao plod je samoljubivo srce. Sve ostalo što čovek ima i
uživa, kao: položaj, vlast, čast, zdravlje, novac, učenost - sve je to samo lišće na drvet
. „Svako drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca" (Mat. 3, 10). Čak i neh
rišćanski narodi cenili su dobra dela više nego lepe reči. Kudikamo više to mora biti prav
ilo za sledbenike Hristove. Na jednom saboru Atinjana, na kome behu i izaslanici
 špartanski, neki starac hođaše od klupe do klupe tražeći mesta da sedne. Atinjani mu se p
odsmevahu i mesta mu ne ustupahu. Kada starac priđe Špartancima, svi skočiše na noge i p
onudiše mu mesto. Videći to Atinjani pohvališe Špartance krasnorečivim pohvalama. Na to im
Špartanci odgovoriše: „Atinjani znaju šta je dobro, no ne tvore dobro." Ko tvori dobro,
taj liči na drvo koje donosi dobar plod domaćinu svome. A izvor dobra u čoveku jeste
dobro, bogoljubivo srce.

SOZERCANJE
Da sozercavam savršenstvo prvoga čoveka, Adama i to:
1. njegovu blizinu Bogu,
2. njegovu silu, mudrost i krasotu od Boga,
3. dragovoljno pokoravanje cele prirode vlasti bezgrešnog Adama.

BESEDA
o nemoći našoj bez Hrista Gospoda
Bez mene ne možete činiti ništa (Jov. 15, 5)
Gospod naš nije imao običaj da govori preuveličano. Ničije reči u svetu nisu odmerenije
od Njegovih. Pa kad On kaže, da mi bez Njega ne možemo činiti ništa, onda to tako treba
bukvalno razumeti i primiti. On govori ovde o dobru a ne o zlu; nikakvo dobro m
i ne možemo činiti bez Hrista, mimo Hrista i nasuprot Hrista. On je vlasnik, davalac
i nadahnitelj svekolikog dobra. Nikakvo dobro ie stoji van Njega, kao što nikakvo
zlo ns stoji u Njsmu. Ja sam čokot, a vi loze, rekao je On. Šta mogu loze bez čokota?
Mogu li rasti i plod doneti? Ništa, osim postati gorivom.
Može čovek misliti koliko hoće, no ne može nikada zamisliti jedno istinsko dobro koje ni
je u Hristu, i koje ne ističe iz Hrista. Ako neko rekne, da on čini dobra i čovečna dela
mimo Hrista, znajte, da su ta njegova dela kvarna u jezgru i razjedena, bilo od
sujete, bilo od skrivenog sebičluka. Jer čovek bez Hrista isto je što i loza bez čokota
. To nam je sam On kazao. Čokot je skriven i ne vidi se, a loza se vidi. Ipak i gr
ožđe na lozi i sama loza zavise od čokota. Čokot svekolikog dobra raste iz srca Boga Oca
i naleva se slašću Duha Svetoga.
Gospode Bože Trojedini, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

6. JANUAR
1. Bogojavljenje.
Kada Gospod Isus beše navršio trideset godina od Svog telesnog rođenja, On otpoče Svoj uči
teljski i spasiteljski posao. I sam, početak početka oznamenova krštenjem na Jordanu.
Sveti Kiril Jerusalimski veli: "Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan". Pri kršt
enju Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna koja se u Starom Zavetu nagoveštav
ala, o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, tj. tajna božanske Sve
te Trojice. Otac se javio čuvstvu sluha, Duh se javio čuvstvu vida, a Sin se javio u
z to još i čuvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedočanstvo o Sinu. Sin se krstio u
vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Krstitelj zasve
doči i reče o Hristu: "Gle, Jagnje Božije koje uzima na se grijehe svijeta" (Jn 1, 29)
i kada on pogruzi i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u
svetu i put našega spasenja. Naime: Gospod uze na se grehe roda čovečjeg i pod njima
umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode); i mi moramo umreti kao stari grehovni čov
ek i oživeti kao očišćeni, obnovljeni i preporođeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasen
ja. Praznik Bogojavljenja (Teofanija, grčki) prosvećuje pokazujući nam Boga kao Trojic
u jednobitnu i nerazdelnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas krštenjem u vo
di prosvećuje time što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Du
ha Svetoga.
O Gospode sveti, sveti u stvaranju,
Sve što Rečju stvaraš, Duhom osveštavaš.
O Gospode krepki, krepki u stradanju,
Za svet u smrt hodiš, za svet vaskrsavaš.
Gospode besmrtni, pevamo Ti u glas:
Oče, Sine, Duše - Bože, pomiluj nas!
Oče što se javi glasom nad Jordanom,
Duše što ko golub mlečni letijaše,
Sin što se krsti prorokom Jovanom,
Tri zraka svetlosti, jedna svetlost sjaše,
Trojice javljena, pevamo Ti u glas:
Oče, Sine, Duše - Bože, pomiluj nas!

RASUĐIVANJE
Nekad su basne jeretičke dosađivale Crkvi Božjoj, a sada joj dosađuju basne bogoodstu
pničke. Istrajnošću u veri, prilježnom molitvom, ispovedništvom pa čak i mučeništvom pobeđe
na dosada. Samo tim načinima biće pobeđena i ova nova dosada. I Crkva Božja, sasud Istin
e božanske, na kraju će trijumfovati, jer će vragu na kraju nestati oružja (Ps. 9, 7). B
laženi Kliment Aleksandrijski rekao je o jereticima koji napustiše crkvu: „Onaj ko je
pao u jeres, putuje kroz suhu pustinju, napuštajući jedinoga istinoga Boga; odvojen
od Boga on traži bezvodnu vodu, skuplja rukama besplodnost, ulazi u nenaseljenu i že
dnu zemlju." To isto se danas može reći o mnogim naučnim hipotetičarima i teoretičarima ko
ji se rukovode maštom svojom a ne istinom Božjom.

SOZERCANJE
Da sozercavam događaj krštenja Gospoda i to:
1. Njegov skromni dolazak na Jordan, nepoznat svima osim Jovanu,
2. Njegovo pogruženje u vodu; lepršanje goluba nad Njim i glas s visine.

BESEDA
o tajanstvenom božanskom Trojstvu
Jer je troje što svjedoči na nebu:
Otac, Riječ i Sveti Duh; i ovo je troje jedno.
I troje je što svjedoči na zemlji:
duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.
(I Jov. 5, 7-8)
Kad čitamo Sveto Pismo treba budno da motrimo na svaku reč. Brzom čitaocu, npr., neće
pasti u oči razlika koju Jevanđelist povlači između nebeskog trojstva i zemaljskog troj
stva. Za nebesko trojstvo on kaže: i ovo je troje jedno, a za zemaljsko: i troje j
e zajedno. Ogromna je razlika između biti jedno i biti zajedno. Otac, Sin i Duh Sv
eti su jedno, dok su duh i voda i krv samo zajedno, a ne jedno. Jer i neprijatel
ji mogu biti zajedno ali ne i jedno. Svi su ljudi na zemlji zajedno ali nisu jed
no. Voda i krv čine telo, a duh je duh. Tijelo pak želi protiv duha a duh protiv tij
ela (Gal. 5, 17); nisu, dakle, jedno, ali su pak zajedno. I kad čovek umre, zajedn
ica se kida i prestaje: krv i voda idu na jednu stranu, a duh na drugu. Dočim je b
ožansko trojstvo na nebesima ne samo zajedno nego i jedno.
No ima jedno trojstvo u unutrašnjem nebu čovekovom, koje treba da bude ne zajedni
ca nego jedinstvo, da bi čovek blažen bio i ovoga i onoga sveta. To je jedinstvo uma
, srca i volje. Dokle je ovo troje samo u zajednici, dotle je čovek u ratu i sa sa
mim sobom i sa nebeskim Trojstvom. Kada pak ovo troje postane jedno, tako da nij
edno ne vlada i nijedno ne robuje, onda čovek biva ispunjen jednim mirom koji prev
azilazi svaki um (Fil. 4, 7), svaku reč, svako objašnjenje, svaki strah i svaku žalost
. Tada malo nebo u čoveku počinje ličiti na veliko nebo Božje, i obraz i podobije Božje bi
va tada jasno u čoveku.
 Gospode trojedini, pomozi nam ličiti bar na one koji liče na Tebe. Tebi slava i h
vala vavek. Amin.

7. JANUAR
1. Sveti Jovan Krstitelj.
Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva
je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezu
je je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovan
ovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje
rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji
čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vre
me Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima
ovoga dana, 7. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost
Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u sve
t, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja
Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve mor
alne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naz
iva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje nar
očito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je pr
orokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev
arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zg
rčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladn
u (v. datume u godini: 24. februar 25. maj 24. jun 29. avgust
2. Sveti mučenik Atanasije.
Ovaj mučenik Hristov beše prost i siromašan čovek, ali bogat verom i mudar Duhom Božjim. J
ednom nehotično stupi u prepirku o veri s nekim Turčinom. Turčin beše školovan i vešt na re
no Atanasije se truđaše svim silama da istakne i utvrdi istinitost i preimućstvo hrišćans
ke vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pre
d sud. Ovaj Turčin stajaše tu kao njegov tužitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se o
drekne vere Hristove i poturči, kao što je tobož i izjavio pred svojim saputnikom dan
ranije, uzviknu Atanasije: "Pre ću primiti hiljadu smrti nego što ću se odreći vere Hris
tove!" Zato bi na smrt osuđen i obezglavljen 1700. godine u Smirni. Telo mu je sah
ranjeno u crkvi svete Paraskeve u istom gradu.
Trideset godina posta i molčanja!
To ni gorske zveri ne mogu podneti.
Lav glad svoju blaži muzikom rikanja.
I drvo zašumi kad vetar naleti,
A ti ne zašumi, nit riknu, nit jeknu.
Pustinjom ni plač ti ni pesma odjeknu!
Čovek li si, reci? Kako ti je ime?
Da l' ćeš ikad hteti progovorit' s kime?
- „Glas, glas, glas, ja sam glas, a On Reč Božja,
Poslat sam da vičem deci Izrailja:
Pokajte se, ljudi, evo On dolazi,
Dobar plod tvorite svak po svojoj snazi.
Evo, evo ide, o čudo čudesa,
Usred vode skriven oganj sa nebesa!
Evo jagnje Božje sred vukova hodi;
Vukovi, perite ćud vučju u vodi!
Trideset godina molčanja i posta,
Šta od tvoga tela sem glasa preosta?
Tvoje suho telo, senka glasa tvoga,
Što vest jednu glasa: evo k nama Boga!
Tvoje suho telo, trsku, Irod skrši.
No glas ode, ode, - niko da g' uguši.
Čij' je glas to? od kog vekovi trepere?
Lava gladnog? ne, ne - čoveka od vere.

RASUĐIVANJE
"Čovek nije nešto vidljivo", rekao je sv. Vasilije Veliki. Kao što kuća liči na kuću tak
spoljašnji čovek na spoljašnjeg čoveka. No kući se odaje čast prema onome ko stanuje u njo
, tako i čoveku prema duhu koji stanuje u njemu. I telesnom vidu jasno je da kuća ni
je domaćin no samo kuća u kojoj stanuje domaćin; ali samo duhovnom vidu jasno je da te
lo nije čovek no samo kuća u kojoj stanuje čovek.

SOZERCANJE
Da sozercavam odlazak Gospoda na goru iskušenja i to:
1. kako se On posle krštenja odmah upućuje na post i molitvu,
2. kako krštenom čoveku đavo pravi spletke naročito u vreme posta i molitve,
3. kako On krotko kao jagnje no odlučno kao gospodar odbi sva iskušenja đavolska.

BESEDA
o pokornosti volji Božjoj
Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu (Mat. 6, 10)
Blago Jovanu Krstitelju, jer ispuni Jevanđelje pre Jevanđelja! Otišavši u pustinju, o
n se predao beše potpuno volji Božjoj, i telom i dušom. I volja Božja vršila se i na zemlj
i njegovog tela kao i na nebu njegove duše. Ni glad. ni zver ne povredi mu telo u
pustinji kroz mnoge godine, niti mu dušu povredi očajanje zbog samoće, niti gordost zb
og nebesnih viđenja. On ne potraži od ljudi ni hleba ni znanja. Sve mu Bog dade što mu
beše od potrebe, jer se beše potpuno predao volji Božjoj.
Niti on upravljaše svoje korake u pustinju ni iz pustinje. Nevidljiva krma sviše
krmanila je životom njegovim. Jer kada trebaše da izađe iz pustinje i pođe u susret Gosp
odu, veli se: "bыstь glagolъ Božїi Іoann-" (Lk. 3, 2). Kao nevini mladenac tako prosto prič
ovan svoje opštenje sa silama nebeskim: i ja ga ne znadoh (tj. Hrista); nego onaj
koji me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na nj
emu, to je onaj koji će krstiti Duhom svetijem. I ja vidjeh i zasvjedočih da je ovaj
sin Božji (Jov. 1, 33-34). Kako nežno i prosto govori on o nebeskim predmetima! A k
ako je strašan, kao lav, kad govori protiv nepravde ljudi, protiv Iroda i Irodijad
e! Jagnje i lav u njemu žive zajedno. Njemu je nebo blisko kao detetu majka. I vol
ja Božja njemu je tako pristupačna i jasna kao i angelima na nebu.
Gospode premudri, upravi prema Tvojoj volji život i nas grešnih u pustinji ovog živ
ota kao što si upravio život sv. Jovana Krstitelja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

8. JANUAR
1. Sveti mučenici Julijan i Vasilisa.
Oboje od plemenitih i bogatih roditelja. Venčani u brak zavetovali se živeti devstve
no kao brat i sestra. Razdadu sve svoje imanje sirotinji, a oni se zamonaše, i to
Julijan osnuje muški, a Vasilisa ženski manastir. Julijan je imao do deset hiljada m
onaha, a Vasilisa do hiljadu monahinja. Kada nasta ljuto mučenje hrišćana pod Diokleci
janom, Vasilisa Boga moljaše da se nijedna od njenih monahinja ne ustraši od muka i
ne odstupi od vere pravoslavne. Usliši Gospod molitvu dostojne sluškinje Svoje i u t
oku šest meseci uze k Sebi sve monahinje, redom, pa naposletku i njihovu igumaniju
Vasilisu. Pred smrt Vasilisa imala viđenje svojih sestara iz onoga sveta: sve joj
se javiše svetle i radosne kao angeli Božji i prizivahu svoju duhovnu majku da im što
pre dođe. Julijanov manastir pak bude ognjem sažežen od mučitelja, a Julijan beščovečno mu
umoren najtežim mukama. U mukama Gospod ga je bodrio i krepio, te je sve junački iz
držao, veru održao, i ime Hristovo proslavio. Zajedno s Julijanom posečeni su: sin i žen
a mučitelja Markijana; Kelasije i Marionila, koji videvši Julijanovo junaštvo u trplje
nju muka, obratiše se i sami u veru Hristovu; dvadeset vojnika rimskih; sedam braće
iz toga mesta; prezviter Antonije, i neki Anastasije, koga Julijan u vreme mučenja
molitvom vaskrse iz mrtvih. Svi česno za Hrista postradaše i građani Carstva nebeskog
a postadoše oko 313. godine.
2. Prepodobni Georgije Hozevit.
Podvizavao se u VII veku u obitelji Hozevitskoj, na putu iz Jerusalima u Jerihon
gde se prvo podvizavao prepodobni Jovan Hozevit.
3. Sveta Domnika.
U vreme cara Teodosija došla kao nekrštena iz Kartagine u Carigrad sa još četiri devojke
neznaboške. Patrijarh Makarije krsti ih i blagoslovi im da žive kao inokinje. Sveta
Domnika preda se podvigu sa velikom revnošću i u toj revnosti nije slabila do same
smrti u dubokoj starosti. Upokojila se u Gospodu oko 474. godine. Prosvetljena D
uhom Svetim ona je mogla prozirati događaje u budućnosti i molitvom čudesa tvoriti.
4. Sveti Grigorije, episkop ohridski.
Blagočestiv učitelj i pastir stada Hristova. Upokojio se 1012. godine. U natpisu jed
nom u crkvi Svete Sofije u Ohridu naziva se "Grigorijem premudrim".
Brakom vezani, Hristom vezaniji.
Savez duhovni - savez je trajniji.
U knjigu Živih Duh ih upisa:
„Bratac Julijan, sestra Vasilisa".
Sve ostaviše, za Hristom pođoše.
I čas kad kucnu živote dadoše
Za ljubav Božju, ljubav trisunčanu,
Slavu prezreše. svu slavu zemljanu;
Ljubavlju k Bogu sebe proslaviše
I primer divan naš ostaviše.
Bogatstvo crkvi, i ukras i dika:
Krv čudotvorna čudnih mučenika.

RASUĐIVANJE
Na jednoj ploči u crkvi Svete Sofije bile su urezane ove reči: "Umij grehe svoje
a ne samo lice". Ko god je ulazio u tu slavnu crkvu, čitao je ovaj natpis i sećao se
da hrišćanska vera zahteva od njega čistotu moralnu: čistotu duše, srca i uma. No kako je
u srcu usredsređen sav duhovni čovek, to je i Gospod rekao: Blaženi čisti serdcemъ. Sva s
poljašnja čistota ne pomaže ništa u zadobijanju carstva nebeskog. O kad bismo mi ulagali
onoliki trud oko umivanja sebe od greha koliko truda ulažemo posvednevno oko umiv
anja lica svoga! U srcu bi se našem tada, vaistinu, video Bog kao u ogledalu.

SOZERCANJE
Da sozercavam tri iskušenja kojim satana kušaše Gospoda Isusa i to:
1. slastoljublje (iskušenje hlebom),
2. slavoljublje (uzdizanje iznad hrama).
3. srebroljublje (nuđenje u posed vascelog sveta).

BESEDA
o potrebnoj opreznosti onih koji misle da su sigurni
Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne (I Kor. 10, 12)
Apostol, koji daje ovakav savet, pravashodno je poznavao prirodu ljudsku i sv
u nemoć njenu. Dan za danom potvrđuje to iskustvo, da tek što se čovek uspravio iz blata
grehovnog, a već ponovo giba se i pada. Tek što se izlečio od poroka srebroljublja, a
već pada u porok slavoljublja. Ili, tek što je otvorio ruku da pomogne bedna čoveka,
a gordost ga obara na drugu stranu. Ili, tek što se malo privikao molitvi, a on ot
vara širom usta svoja da ruži one koji se još nisu molitvi privikli. Ili, tek što je ose
tio da ga Duh Božji rukovodi na put spasenja, a on se odmah nameće za učitelja vascelo
m svetu, dok, avaj, time sasvim ne otera Duha od sebe.
Kada je Gospod predskazivao učenicima da će Ga se svi oni odreći i razbeći, tada je Peta
r, samouveren u postojanstvo svoje, uzviknuo: Ako se i svi sablazne ali ja neću. P
rozirući mu samo srce, i videći ga već pala u samomnjenje i gordost, Gospod mu odgovor
i: Noćas dok pijetao ne zapjeva, tri puta ćeš me se odreći! Pa kad se ovakav pad desio s
apostolom, u neposrednoj blizini Gospoda, kako s ima da se ne desi? Zato, braćo,
kad se dignemo i povratimo on nekog greha, i stanemo uspravno, treba to da pripi
sujemo sili i milosti Božjoj a ne sebi; i treba da se dobro obaziremo, i čuvamo, i B
ogu molimo, da opet ne padnemo, bilo na jednu stranu, bilo na drugu, no da hodim
o pravo putem Gospodnjim.
Gospode svevideći, pomozi nam da se uspravimo Duhom k Tebi; i kad se uspravimo,
podrži nas, da više ne padamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

9. JANUAR

1. Sveti mučenik Polievkt.

Grad Melitina jermenska mnogo je nakvašena krvlju hrišćanskom kao i sva zemlja Jermens
ka. No prva krv za Hrista u ovome gradu beše krv svetog Polievkta, prosuta oko 259
. godine u vreme carovanja Valerijanova. Behu u tom gradu dva prijatelja oficira
: Nearh i Polievkt. Nearh kršten, Polievkt nekršten. Kada izađe zapovest careva o gonj
enju Hrišćana, Nearh se pripremaše za smrt no beše u velikoj tuzi što nije uspeo da svoga
druga Polievkta prevede u pravu veru. Kada Polievkt sazna uzrok tuge Nearhove, o
n obeća preći u veru. Sutradan ispriča on Nearhu svoj san; javio mu se beše sam Gospod u
svetlosti, skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio
ga u sedlo krilatome konju. Zatim Polievkt ode u grad, iscepa carevu zapovest o
mučenju hrišćana i polupa mnoge idolske kipove. Bi mučen i na smrt osuđen. Kad je izveden
na gubilište, ugleda on Nearha u gomili sveta i radosno mu vikne: "Spasavaj se, d
ragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!" I Nearh sveti docnije sk
onča kao mučenik za Hrista u ognju. Praznični mu je spomen 22. aprila.
2. Prepodobni Evstratije.
Od Tarsa. Veliki isposnik i molitvenik. Za sedamdeset pet godina u manastiru nij
e legao na levu stranu da spava no uvek na desnu. Za vreme službe Božje od početka do
kraja u sebi govorio: "Gospodi pomiluj!" Umro je u svojoj devedeset petoj godini
.
3. Sveti Filip, mitropolit moskovski.
Rođen 11. februara 1507. godine. Stojeći jednom kao mladić u crkvi ču gde sveštenik čita iz
Jevanđelja: "Niko ne može dva gospodara služiti", i uplaši se od tih reči kao da se to isk
ljučivo njemu govori i prosveti se u isto vreme, pa se udalji u Solovecki manastir
gde se posle dugog i teškog iskušeništva zamonaši. Postavši vremenom iguman, prosija kao
sunce, i sva Ruska zemlja ču za njega. Zato ga car Ivan Grozni dovede na upražnjeno
mesto mitropolita moskovskog 1566. godine. No ne mogaše sveti čovek gledati ravnodušno
grozote groznoga cara, nego ga savetovaše i neustrašivo izobličavaše. Car nađe lažne svedo
e protiv Filipa, zbaci ovoga i naredi te ga obuku u prostu odrpanu monašku rasu, p
a ga zatvori u Tveru. Skuratov, jedan poverenik carev, dođe u ćeliju Filipovu i udav
i ga jastukom. No uskoro zlom smrću svršiše svi oni koji behu protiv Filipa. A posle n
ekoliko godina telo svetitelja nađe se čitavo, i neistrulelo, i mirisno, i bi prenet
o u Solovecki manastir.
Nearh i Polievkt, vojnici Kesara,
Postaše vojnici Nebeskoga Cara,
Jedan kršten vodom, drugi svojom krvi,
Drugi prvog minu i postade prvi.
O blaženo nek je ovo nadmetanje
I Hristovom carstvu junačko hitanje!
Polievkt odbaci sve čim zemlja mazi,
Sve što kao vetar dolazi, prolazi,
I za hitne muke kupi carstvo trajno:
Trgovina ova ispade mu sjajno:
Za besmrtan život - nek se kosi trava!
Za prolazne muke - neprolazna slava!
Pomoli se za nas, o Hristov voine,
Da nijedna duša od nas ne pogine!

RASUĐIVANJE
Pravoslavna Crkva učeći ljude savršenoj ljubavi, uči ih u isto vreme i savršenoj poslušn
sti iz koje proističe red i blagostrojnost među vernima. Episkopi duguju poslušnost Go
spodu, sveštenici episkopima, verni jednim i drugim. O tome piše sv. Ignjatije: "Vi
ste dužni povinovati se bez svakog licemerstva: onaj ko bi obmanuo svog vidljivog
episkopa, nasmejao bi se nad Nevidljivim... Molim vas, starajte se sve izvršivati
u jednodušnosti Božjoj pod predsedništvom episkopa, koji zauzimaju mesto Boga, i prezv
itera, koji sastavljaju sabor apostola... ne misleći da bi ma šta bilo pravilno, što v
i činite sami, odelito."

SOZERCANJE
Da sozercavam sve dobrodetelji u ličnosti Gospoda Isusa Hrista i to:
1. kako je svaka dobrodetelj u Njemu potpuna i savršena kao ni u kome drugom u ist
oriji sveta,
2. kako se sve divno dopunjuju, jedna u drugu zaležući, i jedna drugu čineći sjajnijom.

BESEDA
o brizi za spasenje naših bližnjih
Niko da ne gleda što je njegovo,
nego svaki da gleda što je drugoga (I Kor. 10, 28)
To je načelo svetitelja Božjih, i sada i nekada, od uvek i doveka. To je načelo naz
idno i društveno. Na tom načelu može se osnovati najsavršenije, najbogougodnije i najsrećn
ije društvo ljudsko. Spasonosno načelo za svaki vrstu teškoća, sa kojima se savremeni lj
udi bore, bore bez pobede i bez nade. Sveta duša brine se o susedima svojim, bližnji
m i daljnim; brine se gde će bezdomni prenoćiti, kako će se gladni nahraniti, čime li na
gi odenuti. Brine se i moli se Bogu, da se susedi njeni spasu; da srce svoje isp
une ljubavlju prema Bogu; da um svoj uprave k Bogu; da se nevaljali vrate s puta
nevaljalstva; da se kolebljivi u veri utvrde; da se utvrđeni održe; da upokojeni vi
de lice Božje; da živi budu upisani u Knjigu Živih u carstvu svetlosti.
No pazite, braćo, kako isto tako od reči do reči može da glasi i načelo đavolsko, razorno i
nedruštveno: niko da ne gleda svoje telo kako da ga očuva u čistoti od greha, nego sva
k da gleda tuđe telo kako da ga oskvrni i uništi. Niko da ne gleda svoju dušu kako da
je spase, nego svak da gleda na tuđu dušu kako da je ocrni, okleveta, osiromaši, uprop
asti. Niko da ne gleda svoj dom kako da ga sazida i obnovi, nego svak da gleda n
a dom tuđi kako da ga spali i poruši. Niko da ne gleda svoje žitnice kako da ih napuni
, nego svak da gleda tuđe žitnice kako da ih pokrade i isprazni. Vidite lp. braćo. kak
o ovo načelo može da bude načelo dobra i načelo zla: mač oštar s obe strane; angel ili sata
a. Pogledajte kako jeovo načelo, u satanskom duhu i obliku, danas uzelo maha na sv
e strane!
O Gospode Duše Sveti, koji si ove svete reči pustio u svet kroz jezik apostola Božj
eg, kao svetle zrake sunčane, da nas obasjaju a ne da nas sagore, pomozi nam, da i
h ispunimo u pravom smislu nebesnom, na slavu Boga Trojedinoga a na spasenje duša
naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

10. JANUAR
1. Sveti Grigorije episkop niski.
Brat svetog Vasilija Velikog. Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada
mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi. Odlikovao se o
gromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao na II vaseljenskom saboru. Misli
se da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Veliki besednik, tumač Svetog Pisma,
i bogoslov. Zbog svoga poraza arijevci se behu naročito na njega okomili kao na s
vog strašnog protivnika, te u vreme cara Valenta, njihovog jednomišljenika, uspeše da
zbace s episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj Svet
i Otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u duboko
j starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na z
emlji kao veliko svetilo crkve.
2. Prepodobni Amon.
Podvižnik misirski. Četrnaest godina trudio se i Bogu molio samo da pobedi gnev u se
bi. Dostigao toliko savršenstvo dobrote da nije bio više svestan da postoji zlo u sv
etu. Osobit znalac Svetog Pisma. Upokojio se pročetkom V veka.
3. Sveti Markijan.
Rođen u Rimu, no kao prezviter proživeo do kraja svoj vek u Carigradu, većim delom u v
reme carovanja Markijana i Pulherije. Nasledivši veliko bogatstvo od roditelja, on
ga je neštedice istrošio na dve svrhe: na zidanje ili obnavljanje hramova i na milo
stinju siromasima. Sazidao je dve nove crkve u Carigradu, znamenite po svojoj le
poti i svetinji: svetoj Anastasiji i svetoj Irini. Kad su ga pitali zašto tako mno
go troši na crkve, on odgovori: "Kad bih ja imao ćerku, i hteo je udati za nekoga pl
emića, zar ja ne bih potrošio mnogo zlata da je ukrasim kao dostojnu nevestu? A ovde
ja ukrašavam Crkvu, nevestu Hristovu". Koliko je, pak, ovaj divni muž bio izdašan pre
ma crkvama i siromasima, toliko je bio tvrd, i veoma tvrd, prema samom sebi, sle
dujući savetu apostolskom: "Kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni" (1. Tim
6, 8). Piše se o njemu: "Sav bi u Bogu i Bog u njemu, i predstavi se Bogu ispunje
n godinama i dobrim delima", 471. godine.
Duh darove drži, Duh darove deli,
Nekom milost blagu, nekom razum smeli.
Nekome izrjadnu devičku čistotu,
Nekom ljubav živu, il' uma pravotu
Po jačini vere Duh dar nov domeće:
Poraste li vera što brda pokreće,
Riznica je Duha, otvorena tada
I dar na dar, ko dažd, na vernoga pada.
Zbog velike vere Grigorije sveti
Visini duhovnoj ko oro uzleti.
Zbog velike vere i sveti Markijan
Milošću nebeskom beše obasijan:
Grigor'ju se dade svetlost bogoslovlja.
Markijanu milost - jelej slavoslovlja.
O nebesni Duše, Gospode i Care,
Ni nam ne uskrati tvoje čudne dare,
No molitvom Tvojih izbranih sasuda
Spasi nas osude u dan Strašnog Suda.

RASUĐIVANJE
Sujetljivost zbog odela naročito uzima maha u naše vreme. Ko nema čim drugim da se
gordi, taj se gordi odelom. A onaj ko bi imao čim drugim, dragocenijim od odela, d
a se gordi, taj se i ne gordi. Kao što zlato što ne izlazi na površinu zemlje, tako se
ni duhovne vrednosti jednoga čoveka ne pokazuju spolja. Priča se kako je neki zname
niti filozof video jednoga mladića, kako se gordi svojim odelom, pa mu priđe i šapnu n
a uho: "To isto runo nosio je pre tebe ovan, pa ipak je bio samo ovan!" - Biti h
rišćanin i gorditi se odelom još je luđe nego biti car i gorditi se prašinom pod nogama sv
ojim. Dok je sv. Arsenije nosio zlatotkano odelo u carskom dvoru, niko ga nije n
azivao Velikim. Velikim je nazvat onda kada se bezobzirno sav predao službi Bogu i
obukao u dronje.

SOZERCANJE
Da sozercavam niščetu Gospoda Isusa i to:
1. niščetu cara koji se rodi u pećini,
2. niščetu najbogatijega koji gladova i žeđova,
3. niščetu Svemoćnoga u opštenju s niščim na zemlji.

BESEDA
o zadovoljenju s onim što nam je najnužnije
A kad imamo hranu i odeću, budimo zadovoljni (I Tim. 6, 8)
Apostoli Božji učili su druge onom što su oni sami životom svojim ispunili. Kad su im
ali hranu i odeću, oni su bili zadovoljni. Čak i kad se dešavalo da nisu imali ni hran
u ni odeću, oni su bili zadovoljni. Jer njihovo zadovoljstvo nije priticalo spolja
nego je izviralo iznutra. Njihovo zadovoljstvo nije bilo tako jevtino kao zadov
oljstvo životinjsko, nego skuplje, mnogo skuplje i ređe. Zadovoljstvo unutrašnje, zado
voljstvo od mira i ljubavi Božje u srcu, to je zadovoljstvo viših ljudi, to je bilo
zadovoljstvo apostolsko. U velikim borbama generali se odevaju i hrane kao i pro
sti vojnici, i ne traže zadovoljstva u hrani i odelu nego u pobedi. Pobeda je glav
no zadovoljstvo onih koji se bore. A hrišćani su, braćo, u borbi neprestanoj, u borbi
za pobedu duha nad materijom, u borbi za preodolenje višeg nad nižim, čoveka nad skoto
m. Nije li, dakle, više nego smešno voditi borbu a ne brinuti o pobedi nego o spoljn
im ukrasima i nakitima? Nije li glupo davati znake raspoznavanja svome neprijate
lju? Naš nevidljivi neprijatelj raduje se sujetljivosti našoj, i podržava nas u svakoj
sujetnoj pomisli, i zapošljava nas svim mogućim neuračunljivim sitnicama i dangubicam
a, samo da bi navalio na naš um teški zaborav odnosno onoga zbog čega smo mi na zemlji
. On nam predstavlja ništavno važnim, i sporedno glavnim, i pogubno korisnim, samo d
a bi odneo pobedu nad nama i srušio nas zauvek.
Gospode sveti, krepki i besmrtni, koji si nas od blata sazidao, i u blato dušu ži
vu udahnuo, ne daj, Gospode, da blato nadvlada! Pomozi duhu našem da uvek bude jači
od zemlje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

11. JANUAR
1. Prepodobni Teodosije Veliki.
Prvi ustanovitelj i ustrojitelj opštežića monaškog. Rođen u oblasti Kapadokije, u selu Mog
ariasi, od blagočestivih roditelja. Kao mladić posetio Simeona Stolpnika, koji ga bl
agoslovi, i proreče mu veliku slavu duhovnu. S kadionicom, u koju stavi hladno ugl
jevlje i tamjan, tražaše Teodosije mesto gde bi se nastanio i osnovao manastir, i za
ustavi se onde gde se ugljevlje razgori samo od sebe. Tu se nastani i otpoče podvi
zavati. Uskoro se sabra oko njega mnogo monaha raznih jezika. Zato on sagradi po
jednu crkvu za svaki jezik, te se tako istovremeno služilo i pojala slava Božja na
grčkom, jermenskom, gruzijskom itd. No u dan pričešća sva bratija sabirala se u veliku c
rkvu u kojoj se služilo na grčkom jeziku. Trpeza je bila zajednička za sve, zajednička i
sva imovina, zajednički trud, zajedničko trpljenje a neretko i - gladovanje. Teodos
ije beše uzvišeni primer života svima monasima, primer u trudu, molitvi, postu, bdenju
 i u svima hrišćanskim dobrodeteljima. I Bog ga obdari darom čudotvorstva, te mogaše bol
ne celiti, na daljinu se javljati i pomagati, zverove ukroćavati, budućnost prozirat
i, hleb i pšenicu umnožavati. Beše mu molitva na usnama danju i noću. Upokoji se mirno u
Gospodu kada mu beše sto pet godina od rođenja (529. godine).
2. Blaženi Mihail.
Blaženi Mihail, Hrista radi jurodivi. Rus, od roda kneževskog. Pravljaše se sulud da b
i tako skrio od sveta vrlinu svoju, i da ga ljudi ne bi hvalili. Tako pripremi s
ebi pohvalu pred Bogom. Skonča 1453. godine u manastiru Klopskom, blizu Novgoroda
gde mu i mošti počivaju.
Oni što sa strahom pred Gospodom stoje,
Oni što se samo živog Boga boje,
Oni, samo oni, posvedočit mogu
Da pravednik prima što se moli Bogu.
Po molitvi pravoj Bog ljudima tvori -
Onom svetli zora, ko s' okrene zori.
Todosije sveti svojim molitvama
Pomože mnogima, pomaže i nama.
Jer on i sad živi kao i nekada
I čudesa čini, ko nekad, i sada -
Moć mu Gospod dade, zbog njegove vere,
I ljubavi k Bogu, ljubavi bez mere,
Todosije divni, istine revnitelj,
Monaškog života čudni ustrojitelj,
Nek se od nas slavi, slavljeni od Boga,
Sad građanin slavni carstva Hristovoga.

RASUĐIVANJE
Biti potkupljiv, znači ne biti hrišćanin. Pravoslavni Oci Crkve nikad se nisu dali
ni potkupiti, ni zastrašiti. Potkupljivanje u stvarima vere ravna se Judinom izdaj
stvu Hrista za novac; takvo potkupljivanje bilo je svojstveno samo nekim jeretic
ima. Kada car Anastasije pade u Evtihijevu jeres, on ustade protiv opredeljenja
IV Vaseljenskog sabora u Halkidonu i htede ta opredeljenja obesnažiti. Da bi prido
bio znamenitije predstavnike crkve za sebe, on im poče razašiljati razne darove. Sv.
Teodosije beše po znamenitosti prvi u svoj Palestini. Njemu car posla 30 litara z
lata na dar, kao tobož na potrebe manastirske. Razumede odmah Teodosije da ga car
hoćaše time potkupiti. I kako mudro postupi svetitelj Božji! Ne hte zadržati novac za ma
nastir, premda beše u velikoj nuždi, niti ga htede vratiti caru, da ne bi cara još više
ozlobio protiv Pravoslavlja, nego odmah razdade sve to zlato u ime carevo siroma
sima, da bi tom milostinjom potkrepio svoju molitvu Bogu za ispravku cara i povr
atak na pravi put.

SOZERCANJE
Da sozorcevam plač Gospoda Isusa i to:
1. plač i tugu nad mrtvim Lazarom, kao i nad sudbom Jerusalima,
2. plač i tugu u vrtu Getsimanskom zbog ljudskog robovanja grehu, demonu i smrti.

BESEDA
o postepenosti u duhovnom razviću
Tvrda je hrana savršenijeh,
koji imaju osjećanja dugijem učenjem obučena
za razlikovanje dobra i zla (Jevr. 5, 13-14)
 Oni koji se hrane mlečnom hranom čulnog rasuđivanja ne mogu lako razlikovati dobro
od zla. Oni obično dolaze do zaključka da su sve vere od podjednake vrednosti; da je
greh neophodna senka vrline; da je zlo uopšte neminovan pratilac dobra. Do ovakvi
h pogrešnih zaključaka ne može doći pravi hrišćanin. Jer pravi je hrišćanin zreo čovek, koj
hrani mlečnom hranom, koji je nepoverljiv prema čulima, koji mnogo finije rasuđuje i
pravi finije razlike među vrednostima svega onoga što jeste i što biva. Hrišćaninu su, ist
ina, dati jasni uputi Otkrovenjem Božjim za razlikovanje dobra i zla, no njemu je
ipak potrebno dugo i trudno učenje, da bi kao savršen mogao u svakom danom slučaju zna
ti šta je dobro a šta zlo. To njegovo znanje treba da pređe u osećanje, da bi bilo pouzd
ano i nepogrešno. I dobro i zlo žele da se kosnu srca čovečjeg. Zato čovek treba da je izv
ežban, da osećanjem u srcu odmah pozna šta mu se približuje, onako isto kao što se jezikom
odmah oseti slano i neslano, slatko i gorko.
Trudimo se, braćo, svaki dan i svaki čas, da izoštrimo srce svoje da bi moglo razli
kovati uvek dobro i zlo. Sve ono što nam se događa, stavlja nam pitanje: šta je dobro,
a šta zlo? Upravo sve što nam se događa, događa nam se samo zato da bismo mi mogli uočiti
šta je dobro, i opredeliti se za dobro. I po sto puta na dan stavljamo se mi na t
akva kušanja. Ko ima oči da vidi, neka vidi.
O Gospode čovekoljubivi, zagrej srce naše dobrom koje je od Tebe. I umudri nas, G
ospode, za razlikovanje dobra od zla. I ukrepi nas, Vladiko, da uvek možemo prigrl
iti dobro a odbaciti zlo, radi slave Tvoje, čovekoljupče, i radi spasenja našeg. Tebi
slava i hvala vavek. Amin.

12. JANUAR
1. Sveta mučenica Tatijana.
Rimljanka, od velikoimenitih roditelja. Hrišćanka i đakonisa pri crkvi. Po smrti cara
Heliogabala carovaše u Rimu car Aleksandar, čija majka Mameja beše hrišćanka. Sam car beše
olebljiv i neodlučan u veri, zbog čega držaše u svom dvoru kip Hristov i Apolonov, i Avr
amov i Orfejev. Doglavnici njegovi gonjahu hrišćane i bez naredbe careve. Kada izved
oše Tatijanu devicu na mučenje, ona se moljaše Bogu za svoje mučitelje. I gle, njima se
oči otvoriše, i oni videše četiri angela okolo mučenice. Videći to, osam njih poverovaše u
sta, zbog čega biše i oni mučeni i ubijeni. Svetu Tatijanu produžiše mučiti: šibahu je, ods
hu joj meso, strugahu je železom, i tako svu iznakarađenu i iskrvavljenu bacahu je u
veče u tamnicu da bi je sutradan opet udarali na nove muke. No Bog pošiljaše angele Sv
oje u tamnicu, te je hrabrahu i rane joj isceljivahu, tako da se Tatijana svako
jutro javljaše pred mučiteljima potpuno zdrava. Baciše je pred lava, no lav se umiljav
aše oko nje i ne naškodi joj ništa. Ostrigoše joj kosu misleći, po svom neznabožačkom umu,
joj je u kosi skrivena neka vradžbina, neka sila volšebna. Najzad, izvedoše je, zajedn
o sa ocem njenim, i posekoše oboje mačem. Tako skonča svoj zemni život oko 225. godine i
bi uvenčana besmrtnim vencem slave ova junačna devica, koja imaše slabo žensko telo no
duh muški i vojvodski.
2. Sveti mučenik Petar Avesalamit.
Rodom iz Elevteropolja u Palestini. U mladim godinama postradao za veru Hristovu
u vreme cara Maksimina, 311. godine. Posle mnogih muka bude na smrt osuđen. Sasluša
vši smrtnu presudu, on radosno uzvikne: "To je jedina želja moja, da umrem za Boga m
ojega!" Bude na krst raspet, kao i sam Gospod, i na krstu izdahne.
3. Mlekopitatelnica.
Tako se zove ikona Presvete Bogorodice, koju je doneo Sveti Sava Srbski iz manas
tira Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima, i položio je u svoju Posnicu na Kareji u
Svetoj Gori. I tako se ispunilo proročanstvo Svetog Save Osvećenog, izrečeno na osamst
oto godina pre toga, da će doći neki sveštenik Srbski Sava i da mu se ima predati ta i
kona i žezal njegov. Kad je Sava Srbski posetio manastir Svetog Save Osvećenog, mona
si se sete proročanstva osnivača svoje obitelji i predadu Savi Srbskom ikonu i žezal.
Ta ikona postavljena je s desne strane carskih dveri u Posnici, a žezal u jednoj k
eliji, zvanoj "Paterica", na Kareji.
4. Prepodobna Mati Teodora.
Slavna monahinja i nastavnica monahinja iz Aleksandrije. "Kao što je drveću potrebna
zima i sneg, da bi donosilo roda, tako su muke i napasti potrebne životu našem", go
vorila je ova sveta žena. Upokojila se mirno početkom V veka.
Mladost tela žališ, o razuman budi!
Mladost što prolazi vredi l' žalit, sudi!
Ima jedna mladost, mladost u večnosti,
To je prava mladost, mladost bez starosti,
Ovu vredi iskat, za njom suze liti,
Ako treba smrću telesnom platiti.
Tatijana kupi skupo za jevtino,
Za pep'o i vodu božanstveno vino;
Za telo što stari - besamrtnu mladost
I za malo suza - heruvimsku radost.
Obručena Hristu, Caru besmrtnome,
Ona osta verna Obručniku svome;
Silom čistog duha satre iskušenja
I podnese hrabro strahotna mučenja.
Oko nje se čuše angelski koraci:
Ko zgužvano platno ona telo baci,
Pa slobodna dušom od zemaljskih uza
Diže se na svadbu u Carstvo bez suza.

RASUĐIVANJE
Na zemlji nema veće časti ni većeg zvanja nego biti hrišćanin. Kad je sudija mučitelj Se
ir upitao mladoga Petra Avesalamita: "Od koga si roda?" odgovori Petar: "Hrišćanin s
am." Upita ga dalje sudija: "U kakvom si činu?" Na to Petar: "Nema ni većega ni bolj
ega čina nego biti hrišćanin." A otac Jovan Kronštatski piše: "Sav je svet paučina u sravnj
nju sa dušom čoveka hrišćanina." Hrišćanin je zemljan sud u koji se nalila božanska sila i
tlost. Da li će se taj sud staviti na zlatni presto carski ili će se spustiti u tamn
u izbu prosjačku, vrednost njegova time niti se uveličava, niti umanjuje. Nije li zl
atu ista vrednost, zavili ga u svilenu maramu ili u list od kupusa?

SOZERCANJE
Da sozercavam krotost Gospoda Isusa i to:
1. krotost Njegovu u nečujnom životu u Nazaretu sve do 30 godina,
2. krotost Njegovu u ophođenju s bolesnicima i grešnicima,
3. krotost Njegovu u ophođenju s Judom izdajnikom i s nepravednim sudijama.

BESEDA
o tome kako je Bogu najmiliji čovek i čoveku Bog
Ne tražim što je vaše nego vas (II Kor. 12, 14)
Ovim rečima, koje je mogla izreći samo plamena apostolska ljubav prema bližnjim, is
kazana je suština odnosa hrišćanina prema Bogu i Boga prema hrišćaninu. Ljubav Božja mogla
i da kaže:
Ti hrišćanine, postiš mene radi; mene radi milostinju deliš; mene radi usrdne molitve uz
dižeš; mene radi crkve zidaš; mene radi žrtve prinosiš i mnoga druga dobra dela činiš. Sve
to dobro, i sve je to meni ugodno, no ti si mi draži od svega toga; na kraju kraje
va ja ne tražim ništa od svega toga nego tebe tražim, samo tebe.
Ljubav hrišćanina pak mogla bi da kaže:
Ti mi, Gospode, zdravlje daješ, i to je dobro. Ti svetlost pališ, dažd puštaš, gromom vazd
uh osvežavaš, i to je dobro. Ti daješ bogatstvo, i mudrost, i mnogoletnost, i porod, i
bezbroj drugih dobara Ti obilno postavljaš na trpezu ovoga života. I sve je to dobr
o, i predobro. I sve to primam s blagodarnošću. No na kraju krajeva to je samo ivica
skuta Tvoga; na kraju krajeva ja ne tražim ništa od svega toga no Tebe, Gospode, Te
be jedinoga tražim.
O braćo moja, nije ono Bog što se vidi telesnim očima, niti je čovek ono što se vidi te
lesnim očima. Ono što se vidi u vasceloj prirodi jeste samo nešto od Boga; i ono što se
vidi u telesnoj rizi jeste samo nešto na čoveku. Bog je ljubav, braćo, što nebo spušta k z
emlji; i čovek je ljubav, braćo, što zemlju diže k nebu.
O Gospode čovekoljubivi, Tvorče i Svedržitelju, useli se više, i još više, u nas Duhom T
ojim životvornim, da živi budemo, da živi budemo u carstvu bez smrti. Tebi slava i hva
la vavek. Amin.

13. JANUAR
1. Sveti mučenici Ermil i Stratonik.
Car Likinije podiže veliko gonjenje na Hrišćane. Sveti Ermil, hrišćanin i đakon pri nekoj c
kvi, bi uhvaćen i poveden na sud. Kada mu rekoše da ga vode na mučenje, on se veoma ob
radova. Uzalud mu car prećaše, Ermil ispovedi slobodno svoju veru u Hrista i odgovor
i caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomoćnik, na bojim se, šta mi može učiniti čovek" (Ps
117, 6)? Posle teških mučenja baciše Ermila u tamnicu. A tamničar beše Stratonik, potajni
hrišćanin, koji svim srcem saosećaše sa stradanjima Ermilovim. Kada i Stratonika dostav
iše caru kao hrišćanina, car presudi da se obojica potope u Dunav. Tada vezaše Ermila i
Stratonika u jednu mrežu i potopiše ih u Dunav. Posle tri dana tela njihova izbaci v
oda na obalu i hrišćani ih nađoše i sahraniše na osamnaest stadija daleko od Beograda. Ovi
slavni mučenici postradaše za Hrista i proslaviše se 315. godine.
2. Sveti Jakov, episkop nisibijski.
Kao otšelnik življaše leti u otvorenom polju, a zimi u pećini. Jednom siđe u grad Nisibiju
, da vidi kako vera hrišćanska uspeva i kako hrišćani žive. No tu bude izabran za episkopa
. Učestvovao na I vaseljenskom saboru i zaštićavao Pravoslavlje od Arijeve jeresi. Dog
odi se jednom da neznabožni Persijanci napadnu s vojskom na Nisibiju. Sveti Jakov
s litijom izađe do bedema gradskih, i sam se pope na bedem i šetaše po bedemima ne boj
eći se neprijateljskih strela koje behu upravljene na njega. Šetajući tako, svetitelj
se moljaše Bogu, da Bog sačuva grad i verne na taj način što će poslati muhe i komarce na
Persijance, i time oterati ove od zidova grada Nisibije. Nije, dakle, tražio smrt
neprijateljima niti ma kakvu vrstu pogibije i poraza, nego samo jednu malu dosad
u koja bi ih oterala odatle. I Bog usliša molitvu svoga ugodnika i posla mnogo muh
a i komaraca na Persijance, te ove otera a grad Nisibiju spase. Požive sveti Jakov
dugo i česno, i mirno skonča u dubokoj starosti, 350. godine.
3. Prepodobni Maksim Kapsokaliva.
U XIV veku podvizavao se kao monah u Svetoj Gori na svoj naročiti način; naime, prav
io se malo jurodiv i stalno je menjao svoje obitalište. A njegovo obitalište bila je
koliba od granja. Jednu za drugom kolibu on je podizao i palio, zbog čega je i na
zvat Kapsokaliva, tj. Palikoliba. Smatran je za ludaka sve dok nije u Svetu Goru
došao sveti Grigorije Sinait koji u Maksimu otkrije jedinstvenog podvižnika, čudotvor
nog molitvenika i "angela u telu". Predstavio se Gospodu 1320. godine.
Molitva u srcu kao srce lupa,
Molitva u srcu sa disanjem skupa,
Vnutrsna molitva, ta svetlost vnutrena,
Na Atonu beše Maksimom javljena.
Kao duh bez tela Maksim se dizaše,
Od molitve sav se svetlošću sijaše;
Od molitve beše ispunjen radošću
Od molitve beše ispunjen sitošću,
Kroz molitvu vide nebo otkroveno,
Kroz molitvu - biće ljudsko proslavljeno,
molitvom oseti i blizinu Hrista,
Javno mu se javi i Sveta Prečista.
Maksimova duša beše nebom sita,
Grigor'je Sinait jednom ga zapita:
- Pravedni Maksime, kaži otkud znadeš,
Da vizije dobra a ne zla imadeš?
I da sve to nisu đavolska maštanja
I prelesti lažne, satanska varanja?
- Otud, reče, znadem, da to nisu laže,
Što mi te vizije duh i telo blaže,
Što za njima uvek duša moja čezne
Što od krsnog znaka to neće d' iščezne,
Po radosti slatkoj znam da prelest nije,
Po radosti blagoj što me svega grije.

RASUĐIVANJE
Dobro delo s ćutanjem više vredi nego dobro delo s objašnjenjem, i nesravnjeno više n
ego najduhovitije objašnjenje bez dobra dela. Od svetog Nikolaja Mirlikijskog nisu
ostale nikakve reči, ali su ostala dela. Bez ikakvih objašnjenja on je u tri maha d
olazio noću kući jednog siromaha i ubacivao tajno kroz prozor po jednu kesu zlata. -
Neki starac u Skitu Misirskom razboli se teško, i poželi da jede malo svežeg hleba (j
er hleb koji monasi tada jeđahu beše sušen na suncu i trajaše mesecima). Čuvši to, jedan od
monaha ništa ne reče nego iziđe i ode daleko u neki grad odakle donese svež hleb bolesno
me starcu. Saznavši starac za trud toga monaha, ne hte jesti hleb rekavši: to je krv
brata! (tj. to je brat s mukom dostavio). Tada ostali monasi umoliše starca da je
de govoreći mu, da ne prezre žrtvu brata. - Kakva objašnjenja i kakve reči o bratoljublj
u mogu zameniti ovo prosto i ćutljivo delo bratoljublja?

SOZERCANJE
Da sozercavam glad i žeđ Gospoda Isusa za pravdom i to:
1. kako On dolazi u svet da povrati pogaženu pravdu,
2. kako On objavljuje pravdu Božiju i izobličava nepravdu,
3. kako On žurno čini bezbrojna dela pravde, da bi nama ostavio primer.

BESEDA
o Carstvu Božjem, koje je unutra
Carstvo Božje je unutra u vama (Lk. 17, 21)
Sve što je Božje, nosi pečat besmrtnosti. I Carstvo Božje - carstvo je besmrtno. Ako že
limo, dakle, da dišemo vazduh besmrtnosti, moramo ući unutra u sebe, u srce svoje, u
Carstvo Božje. Izvan nas je vazduh vremena, vazduh prolaznosti i truleži, u kome duša
teško diše. Carstvo prirodno - carstvo je čulno, otuda carstvo tuđine u sravnjenju sa d
ušom našom, koja predstavlja unutrašnje carstvo naše. Zašto ljudi vole da se bave dugo, du
to u tuđini? Zašto retko i nerado ulaze u svoju sopstvenu kuću? Kad god mislimo na sve
, mi mislimo o tuđini. Kad god se razgovaramo o čulnom svetu, mi se razgovaramo u tuđi
ni. Živeći po čulima, mi ličimo na čoveka koji ceo dan juri po tuđim kućama, a samo uveče s
svojoj kući na spavanje. I tako budnoću svoju mi posvećujemo smrti, a spavanje besmrt
nosti! Mi dolazimo k sebi, vraćamo se u sebe samo u snu! No i naš san sanja našu javu,
tj. i kad smo u svojoj kući u besvesnom stanju, mi sanjamo tuđe kuće: naši snovi čulni su
, jer je naša java čulna. I tako mi smo u tuđini, i tuđi i na javi i u snu. Neprestano m
i smo van sebe. A Gospod hoće da nas vrati u nas same, u dom svoj i domovinu svoju
. Za nas je Carstvo Božje unutra u nama: van nas je tuđina. Da bismo izbegli iz tuđine
i našli pravi dom svoj, u kome se sretamo neposredno s Bogom, mi moramo ući u sebe,
u srce svoje. Tu je Car, i tu je carstvo.
O Gospode i Care angela i svetitelja, pokaži nam bogatstvo i sjaj carstva Tvog
unutra u nama. Da bismo zavoleli carstvo Tvoje više nego što volimo čulnu tuđinu, carstv
o promenljivosti i prolaznosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

14. JANUAR
1. Sveti Sava, arhiepiskop Srbski.
Sin Stefana Nemanje, velikog župana Srbskog, rođen 1169. godine. Kao mladić žudeo za duh
ovnim životom, zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i sa retkom revnošću proš
o ceo podvižnički ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dođe u Svetu Goru, g
de se zamonaši i umre kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha
nezavisnost Srbske crkve, i postao prvi arhiepiskop Srbski. Podigao je, zajedno
sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole
po zemlji Srbskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zem
lji. Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stva
rajući Srbsku crkvu, stvarao je kroz to Srbsku državu i kulturu. Unosio je mir među sv
e balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan i voljen od
svih Balkanaca. Narodu Srbskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću d
ržave Srbske. Skončao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bog
ojavljenje, 12. januara 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir
Mileševu, odakle ga Sinan-paša digne i spali na Vračaru u Beogradu, 27. aprila 1594. g
odine (v. 27. april).
2. Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski.
Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski, pobijeni od Saracena, jedan u IV a dru
gi u V veku.
3. Sveti Ilarije, episkop poatijski.
Vatren borac protiv jeresi Arijeve na Zapadu. Mnogo je stradao zbog odbrane Prav
oslavlja. Napisao više spisa, od kojih je najvažniji spis o Svetoj Trojici. Upokojio
se u Gospodu 362. godine.
4. Sveta Nina, prosvetiteljka Gruzije.
Srodnica svetog Đorđa velikomučenika i Juvenala, patrijarha jerusalimskog. Pošto joj se
i otac i majka, plemići kapadokijski, zamonaše, to ona bi vaspitana pod nadzorom pat
rijarha Juvenala. Čuvši za narod gruzijski, devica Nina je odmalena želela da pođe u Gru
ziju i pokrsti Gruzijance. Javila joj se Presveta Bogorodica i obećala joj da će je
odvesti u tu zemlju. Kada joj Gospod otvori put, mlada Nina zaista ode u Gruziju
gde za kratko vreme steče veliku ljubav naroda. Uspe da pokrsti cara gruzijskog M
iriana, njegovu suprugu Nanu i njihovog sina Bekara, koji posle revnosno pomagah
u misionarski rad Nini. Nina je uspela da za života prođe svu Gruziju i uglavnom da
prevede sav narod u veru Hristovu, i to baš u vreme strašnog gonjenja hrišćana od strane
cara Dioklecijana. Odmorila se od mnogih trudova svojih i upokojila u Gospodu 3
35. godine. Grob joj se nalazi u Samtavrskom hramu. Činila mnoga čudesa i za života i
po smrti.
Devica prekrasna, blagorodna Nina.
Postade Promislom apostol Gruzina.
Uprkos gonjenju cara Duklijana,
Ona krstom krsti cara Miriana
I ženu mu Nanu i sina Bekara,
Kroz njih i sav narod i cvet od glavara.
Sve ih krsti krstom Božijega Sina,
Svetiteljka Nina, apostol Gruzina.
Od detinjstva Nina Boga je molila
Đul-Gruziju da bi ona pokrstila.
Što molila Boga Bog joj blagi dao:
Iz Ninine ruke krst je zasijao
Pitomoj Gruziji, gde se i sad sija.
Gde Ninina ruka i sad blagosilja.
Tamo grob je Ninin, nad njim hram se blista
Slaveć, svetu Ninu, i Gospoda Hrista.

RASUĐIVANJE
Ako ti se ponekad dogmati vere učine tvrdom hranom, to postaraj se da prvo ispu
niš dogmate morala hrišćanskog, pa će ti se otvoriti razumevanje za dogmate vere. Radozn
alo ispitivanje stvari visokih, bez truda oko popravke svoga života. ne donosi nik
akve koristi. Nekada monasi misirski rasuđivali o Melhisedeku, pa ne mogući doći ni di
kakve jasnosti o tajanstvenoj ličnosti ovoga drevnog cara i prvosveštenika, pozvaše A
vvu Koprija na svoj zbor i upitaše ga o Melhisedeku. Čuvši to. Koprije se tri puta uda
ri po ustima i reče: "Teško tebi, Koprije! napustio si ono što ti je Bog naredio da ra
diš, a ispituješ ono što Bog od tebe ne potrebuje." Čuvši ovo, monasi se zastideše i raziđo
latoust piše: "I ako prave dogmate držimo, a o vladanju ne brinemo, nećemo imati nikak
ve koristi; isto tako ako se o vladanju brinemo, a prave dogmate prenebregavamo,
ništa korisno nećemo dobiti za naše spasenje. Ako hoćemo da se geene izbavimo i carstvo
zadobijemo, treba da smo ukrašeni od obe strane: i pravotom dogmata i česnošću života".

SOZERCANJE
Da sozercavam milosrđe Gospoda Isusa i to:
1. prema grešnicima i bolesnicima,
2. prema narodu, koji beše zbunjen kao stado bez pastira,
3. prema rodu čovečjem uopšte, radi koga se dao raspeti.

BESEDA
o viziji nevidljivoga sveta
Mi ne gledamo na ovo što se vidi
nego na ono što se ne vidi (II Kor. 4, 18)
Mi vidimo ovaj svet materijalni i prolazni, ali mi gledamo na onaj svet duhov
ni i besmrtni.
Mi vidimo veselje zemaljsko, često isprekidano plačem i uzdasima, i na kraju uvek
završeno smrću, ali mi gledamo na radost duhovnu, među angelima i svetiteljima Božjim n
a nebesima, na radost besprekidnu i večitu.
Mi vidimo patnje i neuspehe pravednika u ovom životu, no mi gledamo njihovu sla
vu i toržestvo u onome svetu.
Mi vidimo mnoge uspehe, i slavu i čest nepravednika u ovom životu, no mi gledamo nji
hov poraz, osudu i muku neiskazanu u večnosti.
Mi vidimo Crkvu Božju često ponižavanu i gonjenu u ovome svetu, no mi gledamo njenu
krajnju pobedu nad svima protivnicima i supostatima, vidljivim i nevidljivim.
Mi vidimo, braćo, nasilnike i otmičare često kao vlastodršce i bogataše u ovom veku, a
svetitelje kao nište i potištene i zaboravljene, no mi gledamo jedno drugo carstvo,
u kome će svetitelji carovati, bez ijednog, ijednog nasilnika i otmičara, Carstvo Božj
e, večito bezgrešno i besmrtno.
O Gospode mnogotrpeljivi i mnogomilostivi, otvori nam vid duhovni, da bismo v
ideli ono što nas čeka posle ovog kratkovremenog života, i da bismo se potrudili da is
punimo zakon Tvoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

15. JANUAR
1. Prepodobni Pavle Tivejski.
Rođen od bogatih roditelja u Donjoj Tivi (Tebi) Misirskoj u vreme cara Dekija. Sve
imanje roditeljsko nasledi Pavle sa jednom svojom sestrom. Ali zet njegov, idol
opoklonik, poželi i Pavlov deo imanja da zagrabi, te pripreti Pavlu da će ga izdati
sudu kao hrišćanina, ako mu ne ustupi svoje imanje. Jedno ta beda, a drugo junački pri
meri samopožrtvovanja hrišćanskih mučenika, koje Pavle očima svojim vide, pobude ga, te da
de i svoj deo imanja sestri svojoj, a on kao ništi udalji se u pustinju, gde se po
dvizavao do smrti svoje. Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj div monah, o t
ome svedoči niko manji do sveti Antonije Veliki, koji jednom poseti Pavla i vide,
kako mu zverovi i tice nebesne služahu. Vrativši se iz te posete, Antonije reče svojim
monasima: "Teško meni, deco moja, grešnome i lažnome monahu, što sam samo monah po imen
u. Videh Iliju, videh Jovana u pustinji, i vaistinu videh Pavla - u Raju!" Sveti
Pavle je živeo stotrinaest godina i mirno se upokojio u Gospodu, 342. godine.
2. Prepodobni Jovan Kuščnik.
Rođen u Carigradu u vreme cara Lava I. Od roditelja bogatih i znamenitih. Bio je j
edino dete u svojih roditelja. Povučen naklonošću za duhovnim životom mladi Jovan odbeže t
ajno s jednim monahom u neki manastir u Maloj Aziji. U tom manastiru on provede še
st godina u prevelikom uzdržanju, molitvi i poslušnosti prema igumanu. Tad navali na
njega đavo s kušanjem, da bi trebalo da ostavi manastir i da se vrati svojim rodite
ljima, te da živi kod njih kao plemić. On se, zaista, vrati u dom svojih roditelja,
obučen kao prosjak, vide svoje roditelje no ne htede da im se javlja kao sin njiho
v, nego kao prosjak nastani se u dvorištu njihovom, živeći tako reći od mrva, koje mu sl
uge dobacivahu, i trpeći mnogo poruganja od svakoga. Tri godine požive on tako sve m
oleći se Bogu, da Bog spase duše oca njegovog i majke. Kada se razboli i oseti pribl
iženje smrti, on se javi roditeljima svojim, koji ga poznaše po jednom skupocenom je
vanđelju, koje mu oni u detinjstvu behu darivali i koje on čuvaše kod sebe kao svu imo
vinu svoju. I tako ovaj mladić, iako vrlo bogat, spase dušu svoju, spase duše svojih r
oditelja, pobedi đavola i upokoji se u Gospodu, oko 450. godine.
3. Prepodobni Gavril Lesnovski.
Sloven i drug svetog Prohora Pčinjskog i Jovana Rilskog. Podvizavao se u X veku ko
d Kratova na gori Lesnovskoj, gde je sagradio hram svetom Arhangelu Mihailu. Čudot
vorac i za života i po smrti. Sadašnji divni hram na tom mestu podigao je car Dušanov
vojvoda Jovan Oliver. Sveti Gavril upokojio se u Gospodu krajem X veka.
4. Sveti mučenik Pansofije.
Sin aleksandrijskog prokonzula Nila. Napustio čast i bogatstvo svetsko i mlad se z
amonašio. Podvizavao se 27 godina tvrdo i uzdizao duh svoj ka višnjem svetu. U vreme
Dekija bi dovučen pred sud, gde bi šiban za ime Hristovo, dok u velikim mukama ne p
redade duh svoj Bogu.
Beše Jovan mlado momče,
Mlado momče i bogato,
No ništa ga ne prelesti -
Niti mladost niti zlato.
Otac njegov velmož carski,
A mati mu gospa fina,
Al' oboje on ostavi
Rad'ljubavi Božjeg Sina.
Bogatstvo mu Hristos beše,
Sve bogatstvo, sva krasota,
Pa zavoli Hrista Boga
Više samog svog života.
I umesto roditelji
Da s' u Paklu sada glase,
Gle, sin njihov kroz niščetu
I sam sebe i njih spase.
I dan-danas mnoge ljude
Što bogatstvom sede guše
Jovan može da zastidi
I spase im grešne duše.

RASUĐIVANJE
 Nemoj nikad ni pomisliti, da te Bog ne čuje, kad mu se moliš. On čuje naše misli kao št
o mi čujemo glasove i reči jedan drugoga. A ako ti ne čini odmah po molitvi, to je ili
zato što mu se nedostojno moliš, ili zato što išteš nešto što će ti biti pogubno, ili pak
o On po mudrosti i domostrojstvu svom odlaže ispunjenje tvoje molbe do podesnijeg
trenutka. Otac Jovan Kronštatski piše: "Kao što mi kroz električni telegraf brzo opštimo s
licima, udaljenim od nas, tako kroz živu veru, kao kroz kakav telegraf, mi brzo o
pštimo s Bogom, s anđelima i svetiteljima. Pusti po telegrafu vere molbu svoju k Bog
u ili svetiteljima i odmah ćeš dobiti odgovor." I opet na drugom mestu piše: "Bog i st
voreni duhovi i duše usopših i živih ljudi - to su bića mislena, a misao je brza i nekak
o svuda prisutna. Pomisli od sveg srca o njima, i oni će ti biti prisutni, i to Bo
g svagda neophodno, a ostali po daru i vlasti Božjoj."

SOZERCANJE
Da sozercavam čistotu Gospoda Isusa i to:
1. čistotu uma Njegovog,
2. čistotu srca Njegovog,
3. čistotu volje Njegove,
4. čistotu jezika Njegovog,
5. čistotu pogleda i svih čuvstava Njegovih.

BESEDA
o veri pobedonosnoj
Vjera je naša ova pobjeda koja pobjedi svijet (1 Jov. 5, 4)
Hristos Gospod pobedi svet; to je, braćo, pobeda i naša. Apostoli pobediše svet, i
to je pobeda naša. Svetitelji, devstvenici i mučenici pobediše svet, i to je pobeda naša
. Ništa silnije u svetu, braćo, nema od vere hrišćanske. Mačevi, koji su sekli ovu veru, u
tupili su se i slomili, a vera je ostala; carevi, koji su se borili protiv ove v
ere, ugušili su se pod anatemom zločina; carstva, koja su ratovala protiv ove vere,
razorena su; gradovi, koji su odbacivali ovu veru, zavaljeni leže u razvalinama sv
ojim; jeretici, koji su kvarili ovu veru, propali su dušom i telom i pod anatemom
otišli iz ovog sveta, a ova je vera ostala.
Kad svet jurne na nas, braćo, svojim prelestima: prelešću spoljašnje krasote, prelešću b
gatstva, prelešću slasti, prelešću prolazne slave, čime ćemo se odupreti i čime pobediti ak
e ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom verom nepobedivom, koja zna za nešto bolje o
d svih blaga ovoga sveta.
Kad sve prelesti ovoga sveta pokažu naličje svoje: kad se krasota obrne u rugobu,
zdravlje u bolest, bogatstvo u bedu, slava u bešašće, vlast u poniženje, i sav rascveta
li telesni život u gad i smrad - čime ćemo premostiti ovaj jad, ovu trulež, ovaj gad i s
mrad, i sačuvati se od očajanja, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedi
vom verom, koja nas uči trajnim i nepromenljivim vrednostima u Carstvu Hristovom.
Kad smrt pokaže razornu silu svoju nad susedima našim, nad srodnicima i prijatelj
ima našim, nad cvećem našim, nad usevima našim, nad delima ruku naših, i kad okrene neodol
jive zube svoje i na nas - čime ćemo pobediti strah od smrti, i čime otključati vrata od
života, jačeg od smrti, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedivom vero
m, koja zna za vaskrsenje i život bez smrti.
O Gospode Isuse, pobedniče sveta, pomozi i nama da pobedimo svet verom u Tebe.
Tebi slava i hvala vavek. Amin.

16. JANUAR
1. Sveti apostol Petar.
Spominje se ovoga dana zbog veriga, u koje bi okovan od bezakonog Iroda, i koje
pri pojavi angela u tamnici spadoše s njega (Dap 12, 7). Te verige čuvahu hrišćani kolik
o zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove celebne moći, jer se mn
ogi bolesnici izlečiše dodirom o njih (kao i o ubrus apostola Pavla, Dap 19, 12). Pa
trijarh jerusalimski sveti Juvenal dade te verige na dar carici Evdoksiji, progn
anoj ženi cara Teodosija Mlađeg, a ova ih prepolovi, pa jednu polovinu posla crkvi S
vetih apostola u Carigrad, a drugo svojoj kćeri carici Evdoksiji, ženi Valentijanovo
j u Rim. Ova Evdoksija sazida crkvu Svetog Petra, i položi u nju ove verige zajedn
o sa onim, u koje beše Petar pred svoju smrt okovan od cara Nerona (v. 29. jun).
2. Sveti mučenici Pevsip, Elevsip, Malevsip i baba im Leonila.
Postradali za Hrista u vreme cara Marka Avrelija (161-180) u Francuskoj. Tri br
ata, tri blizanca. Najpre samo Leonila beše hrišćanka, dok unuci njeni behu neznabošci.
Posle dugih saveta od strane blagočestive Leonile i mesnoga sveštenika ova tri brata
se krste. Krstivši se, oni počnu svim mladićkim žarom revnovati za svoju veru, i u toj
revnosti pođu i polupaju sve idole po celoj okolini. Optuženi i izvedeni na sud, oni
priznadu svoje delo i javno ispovede veru svoju u Hrista. Sudija ih baci u tamn
icu, pa pozove babu Leonilu i uputi je, da i ona pođe u tamnicu i posavetuje svoje
unuke, da se odreknu Hrista i poklone idolima. Leonila ćutke pođe u tamnicu, no mes
to da savetuje unuke da se odreknu prave vere, ona ih počne hrabriti, da se ne pok
olebaju, no da istraju do kraja u svima mukama i umru za Hrista. Kada ih sudija
ponovo ispita i vide njihovu još pojačanu nepokolebljivost u veri, osudi ih na smrt.
Sva trojica najpre budu obešeni o jedno drvo gde višahu "kao strune na guslama", po
tom šibani, i najzad ognjem sažeženi. Neka žena, Jovila, oduševljena hrabrošću ovih mučeni
ovika: "I ja sam hrišćanka!" Odmah, nju uhvate, i zajedno sa staricom Leonilom mačem p
oseku.
3. Prepodobni mučenik Damaskin Gabrovski.
Podvizavao se u Hilandaru, gde je postao i igumanom. Kad je potražio od nekih Tura
ka dug manastirski, ovi nagovore jednu ženu muslimanku, te ona uđe u kuću, gde je stan
ovao Damaskin. Tada oni Turci dođu i nađu tu ženu, pa odvuku Damaskina pred kadiju. Da
maskinu bude predloženo: ili da bude obešen, ili da se poturči, na što on odsudno rekne:
"Bila bi ludost, kad bih ja za privremeni život kupio večnu pogibao". Bude obešen 177
1. godine u Svištovu. Tako Damaskin žrtvova svoje telo da spase dušu svoju. No njegove
ubice postiže odmah kazna Božja. Oni sedoše u čun da se prevezu preko Dunava, no iznena
dnom burom budu izvrnuti i utopljeni.
4. Prepodobni Romil.
Rođen u Vidinu. Bio učenikom svetog Grigorija Sinaita. Podvizavao se u nekoliko mana
stira. U Ravanici (u Srbiji) zajedno sa njim bio je i Konstantin Camblak. Tu se
sveti Romil upokojio u Gospodu, oko 1375. godine.
Držite se slavnog Hrista
I njegovog Jevanđelja,
On je za vas pripremio
Večnost sjaja i veselja.
Ne bojte se ljutih rana,
Prolazne su: niti smrti:
Verne Hristu smrt ne može
Ni sakriti ni satrti.
U sred ognja tri unuka
Hvalu Bogu uznesoše,
Dok im zlice dragu babu
Leonilu posekoše.

RASUĐIVANJE
Ništa tako ne lomi gordost ljudsku kao naviknuta poslušnost prema starijima. U st
aroj Sparti poslušnost se smatrala velikom vrlinom. Priča se kako je jedan vojnik sp
artanski u boju jureći s obnaženim mačem, sustigao neprijatelja, i taman kad je zamahn
uo da ga poseče, truba zatrubi za prestanak boja, a on spusti mač u korice. Kad ga j
e neko, ko je video, upitao, zašto ne poseče neprijatelja, on odgovori: "Bolje posluša
ti vojvodu nego poseći neprijatelja!"
Poslušnost hrišćanska razlikuje se od ove spartanske poslušnosti po tome što je ona dra
govoljna i što ima za cilj spasenje duše, tj. nije radi očuvanja carstva zemaljskog ne
go radi zadobijanja carstva nebeskog. Sv. Jovan Kolov počeo je svoj podvig kod nek
oga starca Tivejskog. Starac, da bi naučio učenika poslušnosti, posadi suho drvo u zem
lju i naredi učeniku, da svaki dan zaleva. Tri godine bezropotno je Jovan zalivao
suho drvo, dok ovo najzad nije ozelenelo i plod donelo. To je plod bezropotne po
slušnosti. Sam raspeti Gospod posl-šlivъ bыlь daž- do sme-ti (Fil. 2, 8).

SOZERCANJE
Da sozercavam mir Gospoda Isusa i to:
1. mir koji On nošaše u duši Svojoj - jedini savršeni Mironosac,
2. mir koji On stvaraše među ljudima - jedini savršeni Mirotvorac,
3. mir koji On dade učenicima Svojim - jedini savršeni Mirodavac.

BESEDA
o tome kako smo svi slobodni samo kao robovi Hristovi
Koji je pozvat u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji,
tako i koji je pozvat slobodnjak, rob je Hristov (I kor. 7, 22)
Velika novost, koju Hrišćanstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se ništa ne ceni
punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po suštini. Da se ne cene stvari po boji i
obliku, nego po značenju. Da se ne ceni čovek po položaju i imanju, nego po srcu - po
srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um i volja. Prema toj, za svet vazda novoj nau
ci, nije rob onaj ko je spolja zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu
, telesnu slobodu. Po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od sveta, a
slobodnjak je onaj ko što više uživa od sveta. Po hrišćanskom poimanju rob je onaj ko što m
nje uživa od živoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od živoga i s
atkoga Hrista. I još po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje tvori volju svoj
u a što više volju tuđu, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje vol
u tuđu. Po hrišćanskom pak poimanju rob je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje v
lju Božju, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju Božju a što manje svoju. Robovati
Gospodu jedina je prava i čoveka dostojna sloboda, a robovati svetu i sebi, grehu
i poroku, jedino je smrtonosno robovanje. Carevi na prestolu - čovek bi pomislio:
ima li slobodnijih ljudi na zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najniži i najn
edostojniji robovi zemlje. Okovani hrišćani u tamnici - čovek bi pomislio: ima li bedn
ijih robova na zemlji? Pa ipak hrišćanski mučenici u tamnici osećali su se slobodnim lju
dima, i ispunjeni duhovnom radošću. pevali su psalme i uzdizali blagodarne molitve B
ogu. Sloboda, skopčana s tugom i žalošću, nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hri
stu skopčana s radošću neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode.
O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daješ slobodu kad nas što jače vežeš
za Sebe, učini nas što pre robovima Tvojim, da bismo prestali biti robovima ljutih i
nemilosrdnih gospo dara. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

17. JANUAR
1. Prepodobni Antonije Veliki.
Misirac, rođen oko 250. godine u nekom selu Komi blizu Herakleje. Po smrti svojih
plemenitih i bogatih roditelja on podeli nasleđeno imanje sa svojom maloletnom ses
trom, zbrinu ovu kod nekih rođaka, svoj deo imanja razdade siromasima, a on se u d
vadesetoj svojoj godini posveti životu podvižničkom, kome je težio od detinjstva. Najpre
se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, uda
lji se u pustinju, na obale Crvenoga mora, gde kao zatvorenik provede dvadeset g
odina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i soze
rcanje, podnoseći trpeljivo neiskazana demonska iskušenja. Slava njegova pronese se
po celome svetu, i oko njega se sabere mnoštvo učenika, koje je on upućivao primerom i
rečima na put spasenja. Za osamdeset pet godina svoga podvižničkog života samo je dva p
uta otišao u Aleksandriju, i to prvi put tražeći mučeništva u vreme gonjenja crkve, a drug
i put na poziv svetog Atanasija, da bi opovrgao klevetu arijevaca kao tobož da je
i on pristalica Arijeve jeresi. Skončao je u sto petoj godini svoga života, ostaviv
iza sebe čitavu vojsku učenika i podražatelja. Iako je Antonije bio neknjižan, on je biv
ao savetnikom i nastavnikom najučenijih ljudi toga vremena, kao što je bio sveti Ata
nasije Veliki. Kad su ga kušali neki jelinski filosofi knjižnom mudrošću, zastide ih Ant
onije pitanjem: - "Šta je starije: razum ili knjiga? i šta (od ovog dvoga) bi uzrok
drugome?" Postiđeni filosofi raziđoše se, jer videše, da oni imaju samo knjižno pamćenje be
razuma, a Antonije razum. Evo čoveka koji je dostigao savršenstvo, kakvo čovek može uopšt
e dostići na zemlji. Evo vaspitača vaspitačima i učitelja učiteljima, koji je punih osamde
st pet godina popravljao sebe, te je samo tako mogao popraviti i mnoge druge. Is
punjen mnogim godinama i velikim delima Antonije se upokojio u Gospodu 335. godi
ne.
2. Sveti Car Teodosije Veliki.
Ovaj slavni i u veri revnosni car vladao je od 379-395. godine. Konstantin Velik
i zabranio je gonjenje hrišćana, Teodosije Veliki pak otišao još jedan korak dalje: on j
e zabranio u svojoj državi idolska žrtvoprinošenja. Pomagao je mnogo da se vera hrišćanska
utvrdi i raširi u svetu.

3. Sveti mučenik Georgije Novi, janjinski.

Albanac, rođen u selu Čurkli u Albaniji od vrlo siromašnih roditelja, zemljoradnika. P
risiljavan od Turaka da se poturči on ostane nepokolebljiv u veri hrišćanskoj, zbog čega
bude obešen u Janjini 17. januara 1838. godine. Veliki čudotvorac i iscelitelj do d
ana današnjega.
Nad svim podelama, nad svim klasama,
Bog bestrasni stoji, Gospod nad vojskama.
Bogatog ne mrzi, bednog se ne stidi,
Silnog se ne boji, grešnog zove: pridi!
Svetitelje sebi odasvud vrbuje;
Ovoga što prosi, onog što caruje
Ko trešnjar što bira samo trešnje slatke
Bez mara da l' s grane hrapave il' glatke.
Sve Gospod u jedan krasan venac plete,
Samo kad su duše pokajne i svete.
Antonije divni celog veka posti,
Todosije Hristom celi svet ugosti,
A Janjinski Đorđe krv za Hrista proli -
Svu trojicu Gospod besmrtno zavoli.
Gospod nema mržnje spram useva svoga
Nit slabosti drugih sveta stvorenoga.
On je k svima Jednak, no svi nisu k Njemu.
Uslužan je svakom, milostivan svemu,
Uvek iznad svega i nad svim klasama,
Uvek Bog bestrasni - Gospod nad vojskama.

RASUĐIVANJE
Sveti Antonije uči: "Zavoli smirenje, ono će pokriti sve grehe tvoje. Svi gresi s
u mrski pred Bogom, no najmrskiji od sviju jeste gordost srca... Ne smatraj sebe
učenim i mudrim, inače će propasti trud tvoj, i lađa tvoja doploviće prazna do obale... A
ko imaš veliku vlast, ne preti nikome smrću: znaj, da po prirodi i ti si podložan smrt
i, i da svaka duša skida kao poslednju haljinu sa sebe - telo svoje."
U Vizantiji je postojao čudan i poučan običaj pri krunisanju careva u Sv. Sofiji. N
aime, kada bi patrijarh stavljao krunu na glavu carevu, istovremeno mu je predav
ao u ruke jednu svilenu torbu, ispunjenu zemljom iz groba. Da bi se i carevi sećal
i smrti, izbegavali svaku gordost, i bili smireni.

SOZERCANJE
Da sozercavam progonjenje Gospoda Isusa pravde radi i to:
1. progonjenje Njega kao deteta od strane Iroda,
2. kao čoveka i Mesije od strane jevrejskih književnika i starešina,
3. kao Boga od mnogih savremenih nam književnika i starešina i jevrejskih i hrišćanskih.

BESEDA
o dve različite mudrosti
Premudrost ovoga svijeta ludost je pred Bogom (I Kor. 3, 19)
I ovo je jedna velika novost koju Hrišćanstvo javlja svetu. Jedno je mudrost po B
ogu i od Boga, a drugo je mudrost po svetu i od sveta. Mudrost po Bogu je od Duh
a Svetoga; takvom mudrošću bili su apostoli ispunjeni, kada je na njih sišao Duh Sveti
. Mudrost po svetu je od čula i od materije, i ona predstavlja pravu ludost pred B
ogom, ako nije posoljena i nadahnuta Duhom Božjim Svetim.
Sva mudrost o svetu, koja se rukovodi samo čulima telesnim bez obzira na Duh Božji,
ludost je pred Bogom i angelima Božjim, jer takva mudrost ne vidi ni duh, ni smisa
o ovoga sveta, nego zna ovaj svet samo kao pepeo spolja i kao pepeo iznutra, kao
pepeo koji vetar slučajnosti zgomilava i razgomilava čas ovako čas onako.
Sva mudrost o čoveku, koja se rukovodi samo čulima i telesnim domišljanjima i maštanjima
, ludost je pred Bogom i angelima i svetiteljima Božjim, jer ona ne poznaje čoveka k
ao čoveka, tj. kao biće duhovno, srodno Bogu, nego ga zna samo kao telo spolja i kao
telo iznutra, kao telo po obliku i kao telo po suštini. Isto kao kad bi majmun gl
edajući objašnjavao železničku lokomotivu, pa rekao: to je gvožđe spolja, i gvožđe iznutra,
greje, gvožđe što tera, gvožđe što daje pravac, gvožđe što zaustavlja!
Ko se može, braćo, napuniti mudrošću Božjom osim onoga ko se najpre isprazni od ludosti sv
eta? A s Božjom pomoći ovo svak od nas može. Našem pak hotenju i trudu ide neizostavno B
ožja pomoć u susret. Jer Bog je sama blagost, mudrost i svetost.
Gospode blagi, mudri i sveti, ispuni nas mudrošću Tvojom životvornom. Tebi slava i
hvala vavek. Amin.

18. JANUAR
1. Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski.
Rođen u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva imao naklonost k duhovnom
zvanju. Bio đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ovoga u Nikeju na I vaselj
enskom saboru. Na ovom saboru Atanasije se proslavio svojom učenošću, blagočešćem i revnošć
Pravoslavlje. On je vrlo mnogo doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a Pravoslav
lje utvrdi. On je pisao Simvol Vere, koji je bio na Saboru usvojen. Po smrti Ale
ksandrovoj Atanasije bi izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog. U zvanju arihie
piskopskom ostane preko četrdeset godina, premda ne celo to vreme na prestolu arhi
episkopskom. Bezmalo, kroz ceo život svoj bio je gonjen od jeretika. Od careva naj
više su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valent; od episkopa Jevsevije Nikomidijs
ki, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen
kriti se od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dv
a maha morao je bežati u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir
dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja
koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije
. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad i
zašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe. Za savet, utehu i moralnu p
otporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca.
Čovek koji je formulisao najveću istinu, imao je mnogo i da postrada za tu istinu,
dok ga Gospod nije upokojio u carstvu Svom kao svog "raba vjernago", 373. godine
(v. 2. maj).
2. Sveti Maksim, arhiepiskop vlahozaplaninski.
Sin despota Srbskog Stefana slepog i despotice Angeline. Zamonašen u manastiru Man
asiji. Pritešnjen Turcima on pobegne u Rumuniju gde bude posvećen na upražnjeni presto
arhiepiskopa vlahozaplaninskog. Izmirio zavađene vojvode Radula i Bogdana i sprečio
rat među njima. U starijim godinama vratio se u Krušedol gde je podigao manastir i
gde se posle dužeg podviga i upokojio 18. januara 1546. godine. Njegove netruležne i
čudotvorne mošti i sada leže u tom manastiru.
Mudrost se zasija kroz Atanasija,
I ljude osvetli istina Božija.
Poznadoše ljudi: mudrost nije grka,
No svakom je slatka, ko je do dna srka,
Svakome je draga, ko za nju postrada,
Kome prvo u svet sva utrnu nada.
Ko po svetu hodi ko po starom groblju,
O ljudima misli ko o slabom roblju,
O pet zemnih kopna ka o pet gumana,
Ka o pet lokava o pet okeana -
Tom je Hristos mera, kim ss večnost meri.
Te se mere drži utvrđen u veri,
Ko tu meru pozna, odustat je neće,
Jer za tajne sveta drugu napi neće;
Svaka druga mera, pored sve naprege
Ne stiže do Alfe niti do Omege,
No vara ko mesec što po vodi gmiže.
A liči da do dna, do dna vode stiže.
Hristos premašuje oba kraja sveta,
Gde se drama konči i gde je početa.
Od sviju je tajni On tajna najveća.
Od Svoga Roždestva do krsnog Raspeća
Od Krsnog Raspeća pa do Vaskrsenja -
On je prava mera svih Božjih stvorenja,
Njima mereć muke usred svetske huke
Svetitelji Božji stradaše - bez muke.

RASUĐIVANJE
Na pitanje, zašto se Bog Sin javio svetu u telu čovečijem a ne u obliku druge neke
tvari, umni svetitelj Atanasije ovako odgovara: "Ako pitaju, zašto se On nije javi
o u vidu neke bolje tvari, npr: kao sunce, ili mesec, ili zvezde, ili oganj, ili
etar, nego baš kao čovek? To neka znaju, da Gospod nije došao da pokaže Sebe nego da iz
leči i nauči stradalnike. Jer javiti se samo i začuditi gledaoce, značilo bi doći na pokaz
. Iscelitelju i učitelju nužno je bilo ne samo doći no poslužiti na korist nevoljnika, i
javiti se tako kako bi to (javljanje) bilo podnošljivo za nevoljnike... Nijedna t
var nije bila u zabludi u pogledu Boga osim jednog čoveka: ni sunce, ni mesec, ni
nebo, ni zvezde, ni voda, ni etar nisu izneverili svoj čin, nego, naprotiv, znajući
Tvorca svoga i cara-Slovo, oni svi prebivaju kakvim su i stvoreni; samo su se lj
udi udaljili od dobra, i istinu zamenili obmanom, i čast, pripadajuću Bogu, kao i zn
anje o Njemu, preneli na đavole i ljude, izvajane od kamena... Šta ima, dakle, never
ovatno u tome što se Slovo (Sin Božji) javilo kao čovek da spase čovečanstvo?" Zaista i mi
pitamo nevernike naših dana: u kakvom biste obliku vi želeli da se Bog javio ako ne
kao čovek?

SOZERCANJE
 Da sozercavam Gospoda Isusa pod klevetom i sramotom radi našeg spasenja i to:
1. pod klevetom i sramotom od strane književnika i starešina judejskih,
2. pod klevetom i sramotom od mnogih današnjih književnika i starešina,
3. pod klevetom i sramotom svakoga od nas, koji se u Njegovo ime krstismo a Njeg
ov zakon ne ispunismo.

BESEDA
o opasnosti
Neka budu bedra vaša zapregnuta,
i svijeće zapaljene (Lk. 12, 35)
To je zapovest Onoga koji zna slabosti bića našeg, i koji nam želi dobra više od oca
i majke. To je zapovest našeg čovekoljubivog Gospoda. Kad je čovek raspasan, ne opusti
li se celo telo naniže? Opaše li se i zapregne, ne uspravi li se celo telo kao sveća?
Kao sveća tako duša naša treba da stoji uspravno pred Bogom. Kako će duša stajati uspravn
o pred Bogom, ako je neuzdržljiva telesina oteža zemaljskim strastima i pohotama? Gl
e, među bedrima je gnezdo glavnih strasti telesnih. Zapregnuti bedra znači stegnuti
se uzdržljivošću i ne davati strastima na volju. No zapregnuti telesna bedra nije cilj
nego sredstvo, kojim se služimo da bismo lakše zapregli um svoj i srce svoje i volj
u svoju. Uzdržljivost telesna prva je škola našeg hrišćanskog karaktera; posle nje dolazi
viša škola, u kojoj se učimo uzdržljivosti uma i uzdržljivosti srca i uzdržljivosti volje.
apregnemo li um naš, onda u njegovoj teskobi ne mogu naći mesta pohotne misli.
Zapregnemo li srce naše, onda u njemu ne mogu naći mesta pohotne želje. Zapregnemo
li volju našu, onda u njoj ne mogu naći mesta zla hotenja zverska i demonska.
Tesnim putem, braćo, ulazi se u Carstvo Božije. U teskobi uma i srca i volje jedi
no mogu planuti sveće svih vrlina, čiji plamen uzdiže se ka Bogu. Pod zapaljenim svećama
i treba razumeti hrišćanske vrline.
O Gospode čisti i bezgrešni, ognjište svih vrlina, pomozi nam zapregnuti se uzdržljiv
ošću, i po tesnom putu hoditi k Tebi sa zapaljenim svećama, koje si Ti doneo u svet. T
ebi slava i hvala vavek. Amin.

19. JANUAR
1. Prepodobni Makarije Veliki.
Misirac, jedan od mlađih savremenika Antonija Velikog. Otac mu bio sveštenik. Iz pos
lušnosti prema roditeljima oženi se, no žena mu ubrzo umre i on se udalji u pustinju g
de provede punih šezdeset godina u trudu i borbi, unutrašnjoj i spoljašnjoj, za carstv
o nebesko. Kad su ga pitali, zašto je toliko suv i kad jede i kad ne jede, on odgo
vori: "Od straha Božijega". Toliko je uspeo očistiti svoj um od zlih pomisli i srce
svoje od zlih želja da ga je Bog obdario obilatim darom čudotvorstva, tako da je i m
rtve iz groba vaskrsavao. Njegovo smirenje zadivljavalo je ljude i demone. Reče mu
jednom demon: "Ima samo jedno, u čemu te ja ne mogu nadvladati; to nije post, jer
ja ne jedem nikad ništa; to nije ni bdenje, jer ja ne spavam nikad". "Nego šta je t
o?" upita ga Makarije. "Tvoje smirenje", odgovori demon. Svome učeniku Pafnutiju g
ovorio je Makarije često: "Ne osuđuj nikoga, i bićeš spasen". Živeo je devedeset sedam god
ina. Pred smrt na devet dana javili mu se iz onoga sveta sveti Antonije i sveti
Pahomije i navestili mu da će kroz devet dana umreti, što se i dogodi. Još mu se pred
samu smrt javio heruvim koji mu je otkrio u viziji blaženi svet nebeski, pohvalio
trud i vrlinu njegovu i rekao mu, da je poslat da mu uzme dušu u Carstvo nebesko.
Upokojio se 390. godine.
2. Prepodobni Makarije Aleksandrijski.
Rođen u Aleksandriji i bio najpre prodavac voća. Krstio se tek u četrdesetoj godini i či
m se krstio, otišao na podvig. Bio je najpre učenik svetog Antonija zajedno sa Makar
ijem Velikim, a potom iguman manastira zvanog Kelije, između Nitrije i Skita. Nešto
mlađi od onoga Makarija, on je docnije i umro. Živeo je preko sto godina. Mučen đavolski
m iskušenjima, naročito iskušenjem slavoljublja, on je sebe smirivao preteškim trudovima
 i neprestanom molitvom uzdižući um svoj neprestano k Bogu. Jednom ga vide neki brat
kako puni koš peskom pa nosi uz brdo i prosipa. Začuđen upita ga brat: "Šta to radiš?" Od
govori Makarije: "Iznuravam onoga koji mene iznurava" (tj. đavola). Upokojio se 39
3. godine budući star preko 100 godina.
3. Sveti Arsenije, episkop krfski.
On je dopunio i u sadašnjem obliku sastavio čin tajne jeleosvećenja. Upokojio se 959.
godine. Mošti mu počivaju u Sabornoj crkvi na Krfu.
4. Sveti Marko, arhiepiskop efeski.
Znamenit zbog odvažnog štićenja Pravoslavlja na Florentinskom saboru uprkos i cara i p
ape. Upokojio se mirno 1452. godine. Na smrtnom odru molio svoga učenika Georgija,
docnije slavnog patrijarha Genadija, da se čuva zamki Zapada i da brani Pravoslav
lje.
5. Blaženi Teodor.
Blaženi Teodor, Hrista radi jurodivi Novgorodski. Pred smrt trčao ulicama i vikao sv
ima i svakome: "Proštavajte, putujem daleko!" Upokojio se 1392. godine.
U Misiru u pustinji
Carovaše ljubav velja
Među prostim monasima
Ka' u carstvu svetitelja.
Makarije sveti beše
Ko Heruvim među njima.
U svakome dobru delu
Beše primer inocima.
Razbole se Makarije;
Jagode mu monah traži,
Ode, nađe, i donese.
Da svom starcu bol ublaži.
Makarije ne hte jesti,
"Ima", reče, "brat bolniji,
Nos'te njemu: dar je ovaj
Bratu tome potrebniji."
Bolnik drugi rasplaka se,
Daronoscu reče: "Prosti!
Al' moj sused potrebuje
Više no ja te milosti."
Daronosac dar odnese
I predade tom susedu,
Ovaj dade nekom' trećem.
Taj četvrtom, sve po redu.
Od kelije do kelije,
I od brata pa do brata,
Dok poslednji s jagodama
Makariju - pa na vrata!
"Evo, oče, ti si bolan!"
Zaplaka se Makarije,
Videć divnu ljubav bratsku
Ne hte ni on da ih ije.
Na vreo ih pesak prosu.
Pa zahvalnost Bogu dade,
Što pustinja mrtva, suha,
Od ljubavi raj postade.
Što brat brata više voli
Neg što voli samog sebe:
"O Gospode, dar je ovaj,
Dar ljubavi, dar od Tebe!"
RASUĐIVANJE
Primeri u krotkom podnošenju nasilja, kakve nalazimo u Svetim Ocima, prosto su
za divljenje. Vrativši se jednom s puta svojoj keliji, Makarije Veliki vide nekoga
lopova gde iznosi njegove stvari iz kelije i tovari na magare. Makarije mu ništa
ne reče, nego mu još pomože, da udobno natovari sve stvari na magare, govoreći sam sebi:
ništa ne donesosmo na ovaj svijet (I Tim. 6, 7). Drugi jedan starac, kad su mu ra
zbojnici sve uzeli iz kelije, obazre se i vide da mu nisu uzeli neki zavežljaj s n
ovcima, što je ležao negde skriven, pa brzo uzme taj zavežljaj, vikne za razbojnicima
i preda im i to. Treći opet, zatekavši lopove gde pljačkaju njegovu keliju, vikne im:
"Žurite, žurite, da ne naiđe bratija, te da me ne spreče ispuniti zapovest Hristovu: koj
i tvoje uzme, ne išti" (Lk. 6, 30).

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao so zemlji i to:
1. kao so koja daje ukus ovome životu uopšte,
2. kao so koja čuva od truleži čovečji rod, koji bi inače sav istruleo s kraja u kraj isto
rije,
3. kao so moga sopstvenog života.

BESEDA
o pobedi sveta
U svijetu ćete imati nevolju,
ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet (Jov. 16, 33)
Pobedilac sveta, jedini i jedinstveni, ovim rečima uči svoje sledbenike, da se ne
boje sveta.
Zaista svet izgleda vrlo jak, no zar Onaj koji je stvorio svet, nije jači od sv
eta?
Vrlo je strašan svet za onoga ko ne zna, da Bog vlada svetom, i da On ima vlast
držati ga u biću dokle On hoće, i vratiti ga u nebiće kada On hoće. No ko to zna, za toga
svet nije strašan.
Sravnjen sa Hristom Gospodom svet je ovaj kao tkivo od samih slabosti, dok u Hri
stu Gospodu nema nijedne slabosti. Ko to ne zna, tome je svet strašan, a ko to zna
, taj nema straha od sveta.
Svet je prepun nevolja, muka, grobova, i mirisa od truleži - ko to sve može podneti?
Samo onaj ko ima jako srce. A jako srce ima samo onaj kome u srcu boravi Hristo
s.
Svet nam je pozajmio telo, no za to hoće da nam uzme dušu. No kako će nas nadjačati s
vet, ako mi stojimo kao vojnici Pobedioci sveta?
Pobedilac sveta daje nam oružje za borbu. primerom Svojim uči nas borbi, prokazuj
e skrivenog neprijatelja, ukazuje put napada i odstupanja, pridržava nas Svojom ru
kom, zakriljava nas Svojim krilom, hrani nas Svojim životvornim telom i poji Svojo
m životvornom krvlju, i još nas hrabri dovikujući: ne bojte se! Šta nam, dakle, braćo, može
svet, kad je poraz njegov zapečaćen pobedom Hristovom?
O Gospode, Pobedniče sveta, i pobedonosni Vojvodo naš, budi uvek blizu nas, da se
ne ustrašimo, i uputi nas, da i mi srcem, umom i dušom uvek budemo blizu Tebe. Tebi
slava i hvala vavek. Amin.

20. JANUAR
1. Prepodobni Jevtimije Veliki.
Rođen u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata oko 377. godine, od roditelja
plemenitih i znamenitih. Jedinac sin, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koj
a imade nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom. Od mladosti podvizavao se, najp
re u blizini svoga grada, a potom, pošto poseti Jerusalim u dvadeset devetoj godin
i života, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvatoj Fare. Ispunjavao je sve
dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim. Oko n
jega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelni
k, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio
demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je
učio trudoljublju govoreći: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi tr
ud". Kad su neka mlađa bratija htela postiti više od drugih, on im to zabrani i nare
di da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je gov
orio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje
se često presađuje, ne donosi ploda". Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mes
u gde je. O ljubavi je govorio: "Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama".
Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bo
gomisliju do pred Vaskrs. Za njegova života stvori se u blizini njegove pećine ogrom
na lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu
je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad
ne bude zatvorena. Upokojio se u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je
bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogrom
na masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspe da dovrše opelo. Sedmoga dana p
o smrti javi se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. Prepod
obni Jevtimije u istini bio je pravi sin svetlosti. Upokojio se 473. godine.

2. Sveti mučenici Enen, Niren i Pen.

Smatraju se prvim mučenicima slovenskim, koji se pominju u istoriji. Nazivaju se S
kitima, i učenicima svetog apostola Andreje. Postradali za veru od svojih neznabožački
h suseda s desne strane Dunava, blizu Varne. Vezani na ledu, oni se zamrzoše, i up
okojiše u Gospodu.
Oko što sve vidi, uho što sve čuje,
S putnicima svima i svuda putuje;
Ne menjajuć mesta na svakom je mestu.
Gde s' vrlina mesi, On je kvasac testu,
Gde se svetlost ište, On sam sebe daje,
Gde se pomoć viče, On ne izostaje.
Tiho i nečujno al' uvek u vreme
On stigne da požnje, i da baci seme.
Stigne da nakara, stigne da nagradi,
Mladog da ostari, starog da podmladi,
Da oplevi, skreše, i pogladi voće -
Svud stigne gde hoće, svud stigne kad hoće
Gde god samac misli, gle, On osluškuje,
Gde dvojica zbore, On ko treći čuje,
Tkalja gde tka platno, On joj konce broji,
Vasionsko tkivo u pameti kroji.
O ko će mu znati stope i korake?
Ko mu prebrojati pute i konake?
Večan i besmrtan, trojičan i jedan,
U besputnoj mreži vasionskog tkiva
Nevidljiv i vidan ma od kuda gledan
On pute proseca i pravce otkriva.
U besputnoj mreži On sve staze gleda,
I nijednom mravu zalutati ne da.
Mislima o Njemu Jevtimije sveti
Osamdeset leta na zemlji posveti.

RASUĐIVANJE
Svetitelji crkve koliko su bili milosrdni i snishodljivi prema slabostima lju
dskim, toliko su bili do užasa nepopustljivi i nepreklonivi u pogledu ispovedanja
pravih dogmata vere. Tako je sv. Nikolaj Mirlikijski udario rukom Arija na Prvom
saboru. Sv. Antonije ostavio je svoju pustinju i došao u Aleksandriju, da javno i
zobliči Arija. Sv. Jevtimije budući mnogo pritešnjavan od carice Evdokije i lažnog patri
jarha Teodosija, i ne mogući se više boriti razlogom, napusti manastir i skrije se u
pustinji; njegovom primeru posleduju svi znatniji monasi, U pustinji ostane Jev
timije sve dok lažni patrijarh ne bi zbačen i Pravoslavlje se ne utvrdi. A kada u Je
rusalimu iđaše najveća agitacija u ime cara protiv IV sabora, što bi u Halkidonu, i kada
sav narod beše zastrašen od jeretika. tada sv, Teodosije Veliki, već opterećen starošću, k
o neustrašivi vojnik Hristov dođe u Jerusalim, uđe u veliku crkvu, uspe se na stepenic
e i mahnuv rukom na narod. reče: "Ako neko ne poštuje četiri Vaseljenska sabora kao i če
tiri Jevanđelja, neka bude proklet!" (Do toga vremena behu držana samo četiri sabora V
aseljenska). Svi slušaoci behu užasnuti od onih reči; i niko od jeretika ne smede ništa
protiv reći.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao svetlost i to:
1. kao svetlost životu mome; kao svetlost rodu ljudskom; kao svetlost svakoj tvari
.
2. kao svetlost naročito u mraku straha i stradanja.
3. kao svetlost u času smrtnom, i po smrti - u večnosti.

BESEDA
o jedinoj svetlosti u tami
Ja sam svetlost svijetu (Jov. 8, 12)
Otkako je sveta i vremena niko od rođenih nije se usudio izreći ove reči. Bilo je i
ima ljudi, koji govore: ja donosim svetlost!, ali nikad niko nije se osmelio reći
: ja sam svetlost! Jedini je Gospod Isus mogao izreći te reči smelo i uvereno. Njego
v kratki život na zemlji i Njegova duga istorija od blizu 2000 godina potpuno su o
pravdali ove reči. On je svetlost istine, pravde i života.
On je svetlost istine, jer je javio Sobom istinu o pravoj prirodi Boga. i o prav
oj prirodi čoveka, i o odnosu čoveka prema čoveku, i o odnosu čoveka prema Bogu, i o odn
osu Boga prema čoveku. Nebo i zemlja proći će, a Njegove reči neće proći, jer i nebo i zeml
a postali su Njegovom rečju, a Njegova reč je od Njega i sa Njim zauvek, i neće proći.
On je svetlost pravde, jer je pokazao jačinu pravde i nemoć nepravde. On je to ja
vio u jarkoj svetlosti onim što je rekao, onim što je učinio, i onim što je doživeo i preži
eo među nepravednicima. To je On javio i kroz crkvu Svoju u toku dosadašnjih 20 stol
eća, kroz bezbrojne svetitelje pravde i mučenike za pravdu. Pravda je od Boga i na d
ugoj liniji istorije ona nikad ne može biti pobeđena,; nepravda je od nemoćnih bića; ona
brzo istrči sa svojim trijumfalnim barjakom na bedem, ali se isto tako brzo i sruši
u grob.
On je svetlost života. Njegove reči osvetljuju život; Njegova dela osvetljuju život;
Njegova pobeda osvetljuje život; naročito Njegovo vaskrsenje, kao najsjajnije sunce,
jarkom svetlošću osvetljuje život, i razgoni smrt kao slabu senku.
O Gospode Isuse, svetlosti najsvetlija, Sunce istine, Sunce pravde, i Sunce živ
ota, obasjaj nas grešne i nedostojne! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

21. JANUAR
1. Prepodobni Maksim Ispovednik.
Carigrađanin po rodu i najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom mon
ah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice. Najveći branilac Pravoslavlja
od tzv. monotelitske jeresi, koja se iščauri iz jeresi Evtihijeve. Naime: kao što je
Evtihije tvrdio, da je u Hristu jedna priroda, tako su monoteliti tvrdili, da je
 u Hristu jedna volja. Maksim se opre tome tvrđenju i nađe se kao protivnik i cara i
patrijarha. No on se ne ustraši, nego istraja do kraja u dokazivanju da su u Gosp
odu bile dve volje kao i dve prirode. Njegovim nastojanjem održi se jedan sabor u
Kartagini a drugi u Rimu, i oba ta sabora anatemišu učenje monotelita. Stradanje Mak
simovo za Pravoslavlje ne da se opisati: istjazavan od kneževa, obmanjivan od prel
ata, pljuvan od mase narodne, tučen od vojnika, progonjen, zatvaran, dok najzad, s
a odsečenim jezikom i rukom, ne bi osuđen na doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gd
e tri godine provede u tamnici, pa predade dušu Bogu, šest stotina šezdeset i šeste. god
ine.
2. Blaženi Maksim Grk.
Rođen u Grčkoj, odakle bi dozvan na dvor Ruskog cara Vasilija Jovanovića za carskog bi
bliotekara i prevodioca. Mnogo je radio, ali mnogo je i stradao za istinu. Prove
o je dugo vremena u tamnici gde je napisao poznati kanon Svetome Duhu, koji se i
sada upotrebljava u crkvi. Upokojio se u Gospodu 1556. godine.
3. Sveti mučenik Neofit.
Rodom iz Nikeje. Budući još detetom činjaše čudesa velika blagodaću Božjom. Izveo vodu iz k
na, vaskrsao svoju mrtvu majku. Belim golubom odveden u goru Olimpijsku gde iz j
edne pećine istera lava i on se nastani unutra. Mučen za Hrista u petnaestoj godini
svojoj, u vreme cara Dioklecijana, i to u Nikeji. Nikako se ne hte odreći Hrista.
Posle bijenja i tamnovanja bačen u oganj, no Bog ga očuva živa. Tada ga staviše pred gla
dnog lava, no lav se umiljavaše oko Neofita. Svetitelj pozna u tome lavu onoga ist
og, u čijoj se pećini on podvizavao, pa ga pomilova i naredi mu da ide opet u svoju
pećinu. Tada Neofita probodu kopljem i on se preseli dušom u dvore Gospodnje.
4. Sveta mučenica Agnija.
Trinaestogodišnja devojčica, za veru u Hrista bačena u oganj, pa mačem posečena. Projavila
veliku čudotvornu moć za života i po smrti. Postradala u vreme Dioklecijana, 305. god
ine.
Pučina prostranstva pukla na sve strane:
Zemlja kao stablo gradine zvezdane,
Al' ko crno stablo sa zlaćanim plodom -
Tako crna zemlja sa zvezdanim svodom.
Nevidljive grane zemlja pruža ćutke,
Na granama zvezde - zlaćene jabuke.
O da divna ploda iz jevtina kala,
Što je milost Božja crnoj zemlji dala!
I čovek je zemlja, zemljanog je tela,
Na svodu mu zvezde - to su dobra dela,
Misli su mu duge, na kraj sveta jezde -
Nevidljive grane - vrhovi im zvezde!
Plod! plod ište Gospod od stvorenih ljudi.
Po plodu jedino život ljudski sudi.
Kad smrt drvo strese, nek zlatne jabuke
Tvog života padnu u Božije ruke.
Tad ćeš moći reći: „Nisam zalud bio -
Radi krasne jave ružan san sam snio!"

RASUĐIVANJE
Hrišćanska vera jedina u svetu ima jedno opredeljeno i nikada promenljivo merilo
vrednosti. Kako to ona meri i razvrstava vrednosti, o tome jasno govori sv. Zlat
oust: "Predmeta", veli on, "ima trojakog roda: jedni su dobro i ne mogu biti zlo
m, kao: celomudrenost, milostinja i tome slično; drugi su zlo i nikad ne mogu biti
dobrom, kao razvrat, nečovečnost, surovost; treći bivaju čas ono. čas ovo, kako kad prema
nastrojenju onih koji se njima koriste." I potom objašnjava ovaj božanstveni učitelj,
kako i bogatstvo i bednost, i sloboda, i ropstvo, i vlast, i bolest, pa i sama
smrt, spadaju u ove srednje predmete, koji sami po sebi nisu ni dobri ni zli, no
bivaju ovo ili ono, prema raspoloženju ljudi i prema upotrebi koju ljudi od njih či
ne. Jer ako bi, npr, bogatstvo bilo dobrom a bednost zlom, onda bi svi bogati lj
udi Sili dobri a svi bedni zli: međutim, mi se posvednevno uveravamo, da kao što ima
dobrih i zlih bogataša, tako ima dobrih i zlih siromaha. To se isto može primeniti
i na zdrave i bolesne, slobodne i zarobljene, site i gladne, na one koji su u vl
asti i na potčinjene. Čak i smrt nije zlo jer "mučenici su smrću postali srećniji od sviju
".

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao grad na gori i to:
1. kao grad na gori višnjeg Siona, tj. iznad stvorenog sveta, u carstvu večnosti,
2. kao grad na gori ljudske istorije,
3. kao grad na gori moga sopstvenog života, tj. na vrhuncu moji: ideala, na zenitu
mojih misli i čežnji.

BESEDA
o razumevanju kroz tvorenje
Ko hoće Njegovu (Božju) volju tvoriti
razumjeće je li ova nauka od Boga (Jov. 7, 17)
Malo koristi dokazivati logikom ljudskom i rečima, da je nauke Hristova od Boga
. Najbrži i najpouzdaniji način, da se dozna njen istinitost, jeste u tvorenju volje
Božje onako kako ju je Hristo objavio i iskazao. Ko bude tvorio, taj će i poznati.
Ako plačeš radi Boga, poznaćeš kakva je uteha Bog. Ako bivaš milosrdan, poznaćeš milosrdnos
ožju. Ako mir gradiš, poznaćeš kako ti priliči nazivanje sinom Božjim. Ako praštaš ljudima,
naćeš kako Bog prašta tebi.
Nikada nnko ne može saznati, da je nauka Hristova od Boga osim onoga ko tvori v
olju Božju, Jer samo tvorenje volje Božje, iz vršavanje zapovesti Božjih, to je ključ za o
tključavanje Raja, u kom se Bog vidi. To je ključ za razumevanje Svetoga Pisma i svi
h tajni Otkrovenja.
Sveti Vasilije piše: "Potrebna je čistota života, da bi se ras poznalo ono što je pri
kriveno u Svetom Pismu".
Šta još hoće Gospod od nas kad nas uči, da kroz tvorenje volje Njegove dolazimo do po
znanja božanstvenosti nauke Njegove? Prost hoće to, da se mi delom uverimo u božanstve
nost nauke Njegove. One želi da se mi na lakši način uverimo, nego na teži, ne samo slušaj
ući nego i tvoreći, zato što ko se uveri na lakši način, lakše se i pokoleba i razuveri, a
o se uveri na teži način, teško se koleba i razuverava. Zato, braćo, potrucimo se da tvo
rimo volju Božju, da bismo poznali Boga, i spasli dušu svoju.
O Gospode svemudri, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga tvoriti volju Tvoju s
vetu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

22. JANUAR
1. Sveti apostol Timotej.
Jedan od Sedamdeset apostola. Rođen u Listri Likaonskoj od oca Grka i majke Jevrej
ke. Majku i babu mu pohvaljuje apostol Pavle zbog vere nelicemerne (2. Tim 1, 4-
5). U Listri se Timotej sreo prvi put sa velikim apostolom, i sam bio svedok kad
a je Pavle iscelio hromog od rođenja. Docnije je Timotej bio bezmalo stalan saputn
ik Pavlov, obišavši sa njim Ahaju, Makedoniju, Italiju i Španiju. Veliki revnitelj ver
e, izvrstan besednik i sladak dušom, Timotej je mnogo doprineo rasprostranjenju i
utvrđenju vere hrišćanske. Pavle ga naziva pravim sinom u vjeri (1. Tim 1, 2). Po mučeničk
oj smrti Pavlovoj Timotej je imao za učitelja svetog Jovana Jevanđelista. Ali kada o
voga car Dometijan progna iz Efesa na ostrvo Patmos, Timotej osta u Efesu da epi
skopuje. U vreme nekog idolskog praznika zvanog Katagogium, neznabošci, kivni na h
rišćane, mučki i pod maskama napadnu Timoteja i ubiju ga (oko 93. godine). Časne mošti nje
gove docnije su prenete u Carigrad i sahranjene u crkvi Svetih Apostola, do grob
a svetog Luke Jevanđelista i svetog Andreja Prvozvanog.
2. Prepodobni mučenik Anastasije.
Persijanac po rodu. Neznabožačko mu ime beše Magundat. Kada car Iraklije ratovaše s Pers
ijancima, Magundat prebegne hrišćanima, ode u Jerusalim gde se krsti i dobije ime An
astasije. Ne beše mu dosta što se krstio, nego se i zamonaši, da bi se sav predao služen
ju Gospoda. Pored ostalih podviga vrlo je rano čitao žitije svetih mučenika i čitajući, kv
asio je knjigu suzama, i sam žarko čeznući za mučeništvom. Gospod ga je najzad uvenčao venc
m mučeničkim. Dugo ležaše u tamnici i bi ljuto mučen, dok mu car Hozroe ne izreče smrtnu pr
sudu. Po toj presudi Anastasije bi udavljen u vodi, pa posle izvađen iz vode, i džel
at mu odseče glavu i posla caru. Postrada 22. januara 628. godine u gradu Betsaloe
, blizu Ninive.
Apostoli Sveti, Duhom zagrejani,
Duhovni atleti, Duhom obasjani,
Pobedom Hristovom svet su pobedili,
Svet su pobedili. Crkvu utvrdili.
Orlovi veliki, leteli su snažno.
U muke i u smrt jurili odvažno.
Od svega se lako, lako rastadoše,
Od Hrista se nikad rastat ne mogoše.
Hristova ih ljubav od svega rastavi,
Hristova ih ljubav va veki proslavi.
Porugani nekad od zemnih tirana,
Sad su krunisani bleskom večnog dana:
Ismejani negda od zemnih mudraca.
Sad - braća angela, i vođe svetaca!
Molite se za nas, Hristovi orlovi,
I nas grešne Hristos Duhom da obnovi.
Sveti Timotije, zvezdo međ zvezdama,
Pomozi i nama tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE
Pravoslavna crkva poseduje neiscrpno blago u dokazima života posle smrti. Da na
vedemo ovde jedan od bezbrojnih, jedan primer koji u isto vreme svedoči i da duše lj
udske žive posle telesne smrti i da dragovoljna poslušnost vodi blaženoj besmrtnosti.
Kada sv. Teodosije Veliki osnova manastir, imađaše u početku samo sedam monaha. Da bi
ove dobro utvrdio u sećanju na smrt, naredi da se iskopa jedan grob. Kada grob bi
gotov, Teodosije stade više groba, okružen sedmoricom, i reče: "Evo, deco, groba gotov
a! Ima li ko među vama gotov za smrt, da bi se sahranio u ovaj grob?" Jedan od nji
h, Vasilije po imenu i sveštenik po činu, pade na kolena i potraži od Teodosija blagos
lov da umre. Teodosije naredi da se Vasiliju drže pomeni i podušja: trećina, devetina
i četrdesetnica, kako je običaj nad mrtvima. Kada se svrši četrdesetodnevni pomen, Vasil
ije, zdrav potpuno, leže i umre. I bi sahranjen u novi grob. U četrdeseti dan pak po
njegovom pogrebu, Vasilije se javi jedno jutro među bratijom u crkvi i pojaše sa nj
ima. Vide ga najpre samo Teodosije, pa se pomoli Bogu, da Bog otvori oči i ostalim
a. I sva bratija pogledaše i videše Vasilija među sobom. Jedan brat, Letije, od radost
i raširi ruke i htede zagrliti Vasilija, no ovaj iščeze. A ču se glas Vasilijev: "Spasav
ajte se oci i bratije, spasavajte se!"

SOZERCANJE
Da sozercavam bezbrižnost Gospoda Isusa u pogledu jela i odela i to:
1. bezbrižnost Njegovu o Sebi, koju On na delu pokazuje,
2. bezbrižnost o jelu i odelu, koju On i drugima propoveda (Mat. 6, 31).
BESEDA
o Božjem sveznanju i promislu
A vama je i kosa na glavi sva izbrojana (Mat. 10, 30)
I kosa vam je na glavi izbrojana, braćo, a kamoli dani života! Ne bojte se, dakle
, da ćete umreti pre određenog vremena, niti se nadajte pak, da ćete ma kako moći produžit
i život i za jedan dan mimo volje Onoga koji broji i meri. Ovo saznanje neka vas n
auči krotosti i strahu Božjem.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli stradanja vaša na zemlji! Ne bojte s
e, dakle, da ćete stradati više od mere. Još manje bojte se da će vaša stradanja ostati za
boravljena i neuračunata od Onoga koji sve vidi. Ovo saznanje naučiće vas strpljenju i
poverenju prema Tvorcu vašem i Promislitelju.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlj
i! Ne bojte se, dakle, da ćete imati ni suviše prijatelja ni suviše neprijatelja; niti
se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte da će vas vaši prijatel
ji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja, i ne bojte se ništa. G
le, On je jedini prijatelj vaš, koji vas nepromenljivo voli.
O Gospode blagi, Promislitelju mudri, koji znaš svemu broj, meru i vreme, odagn
aj od nas svaki strah osim straha od Tebe. Da bismo kroz strah od Tebe došli do čist
e i svete ljubavi prema Tebi, Tvorcu i Dobrotvoru našem. Tebi slava i hvala vavek.
Amin.

23. JANUAR
1. Sveštenomučenik Kliment, episkop ankirski.
Rođen 258. godine, u gradu Ankiri od oca neznabošca i majke hrišćanke. Njegova blagočestiv
a majka Efrosinija proreče svome sinu mučeničku smrt i ostavi ovaj svet kada Klimentu
beše dvanaest godina. Njena drugarica Sofija uzme Klimenta u svoju kuću kao sina, i
pomože njegovo vaspitavanje u hrišćanskom duhu. Toliko beše Kliment pročuven zbog svog dob
rodeteljnog života da bi izabran za episkopa ankirskog u dvadesetoj godini svoga živ
ota. U mladim godinama on je stekao starčesku mudrost, i velikom uzdržljivošću ukrotio i
pobedio svoje telo. Hranio se samo hlebom i zeljem, i ništa nije jeo zaklano i kr
vno. U vreme Dioklecijana bi mučen tako strašno "kako nikad niko od postanja sveta".
Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama i jedanaest raznih mučite
lja istjazavahu ga i mučahu. Kada ga jednom udarahu po licu, pljuvahu i zube mu krša
hu, on doviknu mučitelju Domentijanu: "Počast mi činiš, o Domentijane, a ne mučiš me, jer i
Gospodu mojemu Isusu Hristu usta bejahu tako bijena i obrazi šamarani, pa, gle, i
ja nedostojni sada se toga udostojih!" Kada bi doveden pred cara Dioklecijana u
Rim, car postavi na jednu stranu razna oruđa za mučenje a na drugu darove, odlikovan
ja, odela, novce - sve što car može darivati, pa onda reče Klimentu da bira. Mučenik Hri
stov s prezrenjem pogleda na sva blaga careva, pa izabra oruđa za mučenje. I bi mučen
neiskazano: komad po komad mesa otkidan mu je s tela, tako da su se kosti belele
ispod mesa. Najzad bi posečen od vojnika, 312. godine u crkvi u Ankiri, kada kao
arhijerej služaše službu Božju. Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
2. Šesti vaseljenski sabor.
Održan u Carigradu, u prvi mah 681. a u drugi mah 691. godine. Ovaj Sabor osudio j
e jeretike monotelite, koji su pogrešno učili, kao da je u Hristu bila samo božanska v
olja bez čovečanske. Još je uz to doneo nekoliko pravila o redu i disciplini sveštenstva
.
3. Sveti Pavlin Milostivi.
Najpre rimski senator i posle episkop u Noli. Sledovao je primeru svoga prijatel
ja svetog Amvrosija i primio krštenje, posle koga udalji se u Španiju u planine Piri
nejske gde se podvizavao. No kako se nijedan svetilnik ne može sakriti, to i sveti
Pavlin bi pronađen i izabran za episkopa nolskog. Bio je pastir dobri i milostivi
. Mirno se upokojio 431. godine. Mošti mu počivaju u Rimu u crkvi Svetog Vartolomeja
.
O beskrajni Tvorče, dušom Ti se klanjam,
Kad Ti ime rečem, ja Te umanjavam,
I svakom te mišlju umanjavam svojom -
Šta um mislit može pred pučinom Tvojom?
Šta li jezik zborit kad ćutati mora
Pred strahotom Tvojih gora i ponora?
Pred bezmernom Tvojom visinom, širinom.
Ravninom, strminom, dubinom, daljinom
I blizinom. Bože, o da - i blizinom!
I još najčudnije - smernom Ti nizinom!
Ti ko čovek siđe u našu nizinu,
Siđe i stesni se u smrtnu dolinu,
Da dolinu digneš nebeskome krovu,
I tvar oveštalu okreneš u novu.
Od svih osobina nizina mi Tvoja
Zaustavlja mis'o, veže usta moja!
Šta misliti mogu, šta li reći mogu
O gladnom i žednom i raspetom Bogu?
Šta da Ti i kažem, o Najbogatiji,
Što zbog mene posta Najsiromašniji?
Neka jezik ćuti, neka suza zbori:
Milošću spasavaj što umom sotvori!

RASUĐIVANJE
Milosrđe je vazda bilo odlikom pravih pastira stada Hristovog. Sv. Jovan Zlatou
st u svojim slavnim besedama ništa nije tako jako naglašavao i pohvaljivao kao milos
rđe. Sv. Jovan Milostivi, patrijarh aleksandrijski, plakao je svakoga onoga dana k
ada mu se nije dala prilika da ukaže nekome milost. Sv. Pavlin nazvat je zaslužno Mi
lostivim, jer je u istini bio milostiv u punom hrišćanskom smislu te reči. Jednom kada
su Vandali opljačkali Nolu, povedu u isto vreme mnoge ljude u ropstvo. Udovica ne
ka, čijeg jedinca beše knez vandalski Riga uzeo u ropstvo, dođe svome episkopu i plačući p
otraži od njega novaca da plati otkup za sina svoga. Nemajući nigde ništa episkop Pavl
in obuče se u odelo prosta čoveka i reče udovici da njega vodi knezu i da u zamenu za
njenoga sina. Knez pusti udovičina sina a uze Pavlina i odvede u Afriku gde je Pav
lin služio kao knežev baštovan, sve dok Promislom Božjim ne bude oslobođen i povraćen sa os
alim robljem natrag u Nolu.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao iscelitelja i to:
1. kao iscelitelja telesnih bolesti,
2. kao izgonitelja zlih duhova iz sumanutih,
3. kao iscelitelja duha i uma ljudskog svetlošću božanske nauke,
4. kao mog sopstvenog iscelitelja od svih muka i zala.

BESEDA
o angelskom stanju svetitelja
A koji se udostoje dobiti onaj svijet...
više ne mogu umrijeti, jer su kao anđeli (Lk. 20, 35-36)
Tako govori Onaj koji zna, koji je video, i koji se ne može prevariti. Šta imamo
da sumnjamo više, braćo? Svedočanstvo ovo jasnije je od letnjega podne, i tvrđe od dijam
anta, i dragocenije od svih blaga ovoga sveta; a to je svedočanstvo, da oni koji s
e udostoje onoga sveta i vaskrsenja više ne mogu umreti, nego su besmrtni kao ange
li Božji.
A kakvi su angeli? Oni isti angeli koji su se javljali u vreme Avrama i pomag
ali ljudima, isti oni i danas se javljaju i pomažu. Nisu umrli nego su živi; i nisu
ostareli nego su mladi. Isti oni gledali su Adama u Raju, i gledaće poslednje vask
rsenje, Sud i carstvo svetitelja.
Angelima su slični pravednici. Apostoli i proroci, svetitelji i mučenici, žive i da
nas, i živeće vavek, i više ne mogu umreti. Stotine i hiljade godina prolaze no oni ni
ti više umiru niti stare, nego su kao angeli.
Da će pravednici biti venčani besmrćem, to nam je Gospod i gornjim rečima posvedočio, i
Svojim sopstvenim vaskrsenjem pokazao, i kroz proslavljene svetitelje dokazao.
O braćo moja, probudimo se, i potrudimo se samo da se udostojimo zadobiti onaj
blaženi svet!
O Gospode, vaskrsli i besmrtni, pomozi nam udostojiti se carstva Tvog besmrtn
og, u kome Ti caruješ s angelima i svetiteljima Tvojim vavek veka! Tebi slava i hv
ala vavek. Amin.

24. JANUAR
1. Prepodobna Ksenija.
Rođena u Rimu kao jedinica ćerka znamenitog senatora. Privučena ljubavlju Hristovom ne
htede stupati u brak, kako željahu roditelji njeni, nego, da bi izbegla to, odbeg
ne iz doma tajno sa dve robinje svoje, i dođe na ostrvo Koa, u mesto Milas, gde os
nuje devičku obitelj podvizavajući se tu do smrti. Iako beše slaba žena, ipak imađaše mušku
držljivost u postu, molitvi i bdenju. Često po celu noć stajaše na molitvi; beše odevena b
ednije od svih sestara, a na hleb koji jeđaše, često posipaše pepeo iz kadionice. U času n
jene smrti († 450. godine) pojavi se divno znamenje nad devičkim manastirom: venac o
d zvezda sa krstom u sredini, sjajnijim od sunca. Od njenih moštiju mnogi bolesnic
i dobiše isceljenje. Robinje njene sledovahu u svemu primeru svoje igumanije, i ka
da umreše, biše sahranjene, po svojoj želji, kod nogu blažene Ksenije.
2. Sveti mučenik Vavila.
Sveti mučenik Vavila, sveštenik u Siciliji. Postradao za Hrista sa dva svoja učenika u
III veku.
3. Prepodobni Makedonije.
Prepodobni Makedonije, sirijski pustinjak. Tek pod starost hranio se hlebom pečeni
m, a pre toga jeo je samo ječmena zrna omekšana u vodi. Skončao zemni život 418. godine.

4. Prepodobni Filon, episkop kiparski.

Posvećen za episkopa od svetog Epifanija, kad ovaj bi pozvan u Rim da molitvom pom
ogne sestri cara Honorija. Protumačio je Petoknjižije i Pesmu nad pesmama. Upokojio
se mirno u V veku.
5. Prepodobni Dionisije Olimpijski, čudotvorac.
Podvizavao se na Olimpu. Za monaha postrižen u Svetoj Gori, gde je bio igumanom Fi
lotejevskog manastira. Pred kraj života opet se povukao u samoću na Olimp gde se i u
pokojio u XVI veku.
Devica Ksenija, kao i Agnija,
Il' preslavna Tekla il' Anastasija,
Ne hte da se veže za muža tljenoga
No ženika nađe Hrista besmrtnoga.
Svom dušom zavoli Njegovu krasotu
I milost i nežnost i sjajnu čistotu,
Pa dom senatorski i bogatstvo ma'nu
Kad joj Sunce Pravde u duši ogranu.
Duša! duša! duša! nevesta je prava
A telo je hudo ko prolazna trava.
Pa nevestu poče Ksenija krasiti
I molitvom mnogom miti i hraniti,
Da nevesta bude nebeska prilika.
Mila, i dostojna nebeskog Ženika.
Trud Ksenije svete Ženiku prijaše,
darima je mnogim čudnim darivaše.
Kad joj duša čista nad telom zavlada,
Spokojna ko car osvojenog grada,
Uvenča je Gospod vencem besmrtnosti,
Uvede u čertog večite radosti,
Tamo gde anđeli Tvorcu pesmu poju,
Tamo Gospod primi i nevestu Svoju.

RASUĐIVANJE
U naše dane često se čuje od roditelja reč: hoćemo da osiguramo život svome detetu! Zato
se trude trudom premnogim, nagomilavaju bogatstvo, često i nepravedno, školuju dete
svoje za ono zvanje koje donosi najviše telesne sigurnosti i materijalne koristi.
I to čine nazovi hrišćani! Oni to čine zato što je njihov pojam i o pravom životu i o pravo
osiguranju života - pogrešan. A evo kako prava hrišćanka sprema svoga sina za pravi život
: na smrti blažena Efrosinija govoriše svome sinu, Klimentu Ankirskom: "Učini mi čast, o
sine moj, i mužestveno stani za Hrista, i ispovedi Ga krepko i nepokolebljivo! Ja
se nadam, o srce moje, da će na tebi skoro procvetati venac mučeništva, i u čast moju i
za spasenje mnogih... Ne boj se ni pretnji, ni mača, ni rana, ni ognja. Ništa da te
ne odvoji od Hrista, no gledaj k nebu, i otuda očekuj veliku i večnu i bogatu nagra
du od Boga. Boj se Božjeg veličanstva, straši se Njegovog Suda, treperi od Njegovog sv
evidećeg oka, jer oni koji se Njega odreknu, primiće oganj neugasivi i crva neusipno
g. Ovo neka mi bude nagrada od tebe, sine moj slatki, za muke moje porođajne i tru
dove oko vaspitanja tvoga - da se nazovem mati mučenikova... Krv, primljenu od men
e, ne štedi no prolij, da od toga i ja primim počast. Podaj telo na muke, da se od t
oga i ja zaradujem pred Gospodom našim, kao da sam i sama za Njega postradala".
SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao učitelja i to:
1. kao učitelja koji uči kako čovek treba da misli, da bi se spasao,
2. kao učitelja koji uči kako čovek treba da govori, da bi se spasao,
3. kao učitelja koji uči kako čovek treba da deluje, da bi se spasao.

BESEDA
o najvidovitijem Proroku
Zašto zlo mislite u srcima svojijem? (Mat. 9, 4)
Kada je Gospod izvoleo uputiti ukor farisejima i književnicima, ovi nisu bili u
tom času nikoga ni ubili, ni prevarili, ni poharali. I ne samo to, nego u tom času
oni nisu bili nikoga ni rečima uvredili. Zašto ih, dakle, Gospod ukori, kada oni ne
bejahu učinili nikakv greh, ni delom, ni rečju? Zato što pomisliše zlo.
I zla pomisao je greh. To je velika novost, koju Hristos donese u svet. Upravo z
la pomisao je izvorni greh svakoga greha, jer pre nego što čovek nešto kaže ili učini grešn
, on pomisli grešno. Pomisao je uzročni greh, ostali gresi su samo sledstveni gresi.
Ko želi uništiti ove druge, mora iskoreniti one prve. Ko želi zaustaviti tokove vode,
mora prvo isušiti izvore. Neka se niko, dakle, ne pravda: ja nisam grešan, jer nisa
m nikoga ubio, ni opljačkao, ni oskvrnio. ni slagao. Gle, mi smo puni misli ubilački
h, pljačkaških, skvrnavnih, i prevarnih! Ako li nismo delom učinili greh, to je samo s
tvar milosti Božje i spoljašnjih prilika. Da je Bog popustio i da su prilike podesne
bile, mi bismo učinili sve one grehe koje smo i pomislili. Nije zmija otrovna sam
o onda kada ujede nego i kada ne ujede, jer nosi otrov u sebi.
Ne samo, dakle, da je pomisao greh, nego je ona izvor greha, početak greha, seme i
koren greha. Eto zašto Gospod, svevideći i sveznajući, ukori one koji pomisliše zlo. Zašt
o zlo mislite u srcima svojima?
O Gospode, svevideći i sveznajući, pomozi nam očistiti srce i um naš od pomisli zlih,
da bi tako i reči i dela naša bila čista. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

25. JANUAR
1. Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop carigradski.
Rođen u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa
Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom. Često je on proricao Julijanu da će biti
odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo. Na Grigorija je naročito mnogo u
ticala dobra mu majka Nona. Kada završi svoje učenje, Grigorije se krsti. Sveti Vasi
lije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga poz
ove na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog. Sastavio je mnogobrojna dela,
od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvat Bogoslovom. N
aročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici. Još je pisao pr
otiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvoren
je Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše
, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše. Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odst
upnika, svog negdašnjeg školskog druga. Kada na Saboru 381. godine, nasta raspra oko
njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povuče sam, izjavivši: "Ne mogu nas lišiti Bog
a oni koji nas lišavaju prestola". Zatim napusti Carigrad, ode u Nazijanz, i tamo
prožive do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga. Iako je celog život
a bio slaba zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu. Mošti su mu docnije prenete
u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Bio je i ostao veliko
i divno svetlo crkve pravoslavne, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po n
enadmašnoj dubini uma. Upokojio se u Gospodu 390. godine (v. 30. januar).
2. Prepodobni Publije.
Najpre bio senator pa poznavši svetlost Hristovu, ostavi počasti, razdade imanje sir
omasima i predade se podvižničkom životu u blizini svoga grada Zevgmata na Eufratu. Os
novao dve obitelji i upokojio se u Gospodu 380. godine.
3. Prepodobni Mar.
Odlikovao se spoljašnjom lepotom i slatkopojnim glasom. Povuče se od sveta i proživi u
jednoj kolibi trideset sedam godina u postu, molitvi i očišćenju srca od pomisli. Kao
devedesetogodišnji starac upokojio se u Gospodu 430. godine.
4. Sveti mučenici Felicita i sedam joj sinova.
Kao hrišćanka bude u vreme cara Antoni- na, 164. godine zajedno sa svojih sedam sino
va osuđena na smrt. Molila se Bogu, samo da nju ne pogube pre njenih sinova, da bi
ove mogla hrabriti pri mučenju i ubijanju, te da se ne odreknu Hrista. Tako i bud
e po Božjem ustrojenju. S radošću je ova nenadmašna majka ispraćala jednog po jednog sina,
dok ih nije svih sedam ispratila i videla pogubljenje. Tad je i ona s blagodarn
ošću Bogu primila mučeničku smrt. Svi postradali u Rimu gde im se i mošti nalaze.
Felicita Bogu se molila:
"Imam venac od sedam bisera,
Želim da ga zavijem porfirom,
U porfiri da ga Tebi dadem,
Bože mili, dare ove primi!"
Sedam sina sedam su bisera,
A porfira krv je mučenička.
Molitva se materinska digla
I ko tamjan pred Gospoda stigla.
Ćesar rimski sinove osudi
Na smrt ljutu u mukama ljutim.
Majka rada, svako joj se divi!
Feliinta sinove hrabrila:
"Za to sam vas, deco, negovala,
Da vas dadem Bogu za uzdarje,
Jer Bog vas je meni darovao."
To izreče, dželat pos'o poče:
Jedan pade, majka se pokloni,
Drugi pade, majka dvaput klanja,
Treći pad,e, majka triput klanja.
Sa četvrtim - četir' put se klanja,
Peti pade, pet puta se klanja,
Šesti pade, šest puta se klanja,
Sedmi pade, sedam put' se klanja,
Klanja majka, Bogu blagodari,
Osam put' se za se poklonila,
Pa na panju glavu odmorila.
Mač zablista, glavu joj odrubi -
Majka decu u Raju poljubi.

RASUĐIVANJE
Obmanjuju sami sebe oni koji samouvereno govore da oni dobro poznaju ljude i
da se ne dadu ni od koga obmanuti. Ko može poznati kakav je duh u kom čoveku, osim B
oga jedinoga, koji zna tajne srca? Čak i veliki svetitelji varali su se u ljudima.
Tako npr. Sv. Vasilije dugo je smatrao za svoga čoveka nekoga licemernog jeretika
, i branio je ovoga od mnogih napadača, dok se najzad nije sam uverio o lažnosti nje
govoj i gorko razočarao. Sv. Grigorije Bogoslov pokrstio beše nekog filosofa, po ime
nu Maksima, i toliko zavoli ovoga da ga je držao u domu svome i za trpezom svojom.
A taj Maksim beše opak i lukav kao zmija, i posle izvesnog vremena izdejstvuje sp
letkama i potkupljivanjima, da bude od nekih Carigrađana priznat za patrijarha na
mesto sv. Grigorija. Kada je ovo iskušenje, posle velikih smutnji, otklonjeno, nek
i su ukoravali Grigorija kako je mogao držati kod sebe svoga najvećeg protivnika? "N
ismo mi krivi", odgovori svetitelj, "ako ne proziremo nečiju zlobu. Jedini Bog zna
unutrašnje tajne čoveka. A nama je zapoveđeno zakonom, da s očinskom ljubavlju otvaramo
srce svoje svakom ko nam dolazi." Nezloban čovek ne može lako da pojmi zlobu zlobno
ga.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa
1. kao gospodara nad prirodom,
2. kao gospodara nad demonima,
3. kao gospodara nad besmrtnim
kao cara i to:
koju On ukroćava i stavlja Sebi u službu,
i bolestima, i nad smrću,
carstvom angela i svetitelja.

BESEDA
o tome ko je Hristos
Ko govore ljudi da sam ja? (Mk. 8, 27)
Evo, braćo, skoro će 2000 godina od onoga dana kada je Gospod Isus stavio ovo pit
anje učenicima Svojim. Od onda do danas ovo je pitanje stavljeno svakom ljudskom p
okolenju, svakome belom danu i tamnoj noći; i svako pokolenje ljudsko, i svaki bel
i dan i svaka tamna noć morala je dati neki odgovor na ovo pitanje. Pitanje ovo pi
tanje je života ili smrti, i odgovor na njega živonosan ili smrtonosan. Ti si Hristo
s Sin Boga živoga, odgovorio je apostol Petar. I taj odgovor bio je odobren i pohv
aljen od Gospoda Isusa.
Ko govore ljudi danas da je Hristos? Jedni govore, s Jevrejima, da je On narušilac
 zakona i samozvani Mesija. Drugi govore, s Pilatom, da oni ne mogu uopšte da dođu d
o istine o ovom čoveku. Treći govore, s apostolima, da je On Hristos Sin Boga živoga,
Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog od greha i smrti, Vaskrsli i Vaskrsitelj, Živ
i i Životodavac. I mi svi, kršteni u ime Svete Trojice, slažemo se s apostolima i svet
om crkvom apostolskom, koja sabornim glasom svojim tako ispoveda Hrista Gospoda.
O Gospode Sine Božji jedinorodni, pomozi nam, da Te svakog dana života našeg srcem
verujemo i ustima ispovedamo kao Boga i spasa našeg, kao Božju silu i Božju premudrost
. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

26. JANUAR
1. Prepodobni Ksenofont i Marija, i sinovi njihovi Jovan i Arkadije.
Ugledni i bogati Carigrađani, Ksenofont i Marija, življahu životom bogougodnim i svu p
ažnju posvećivahu hrišćanskom vaspitanju sinova svojih. Kada im sinovi porastoše, poslaše i
na nauke u Virit (Bejrut); no dogodi se, da bura potopi lađu. Promislom pak Božjim
Jovan i Arkadije budu nekako spaseni i talasima izbačeni na obalu, ali na dva razn
a mesta, tako da svaki mišljaše za drugoga da je potonuo. Iz tuge jedan za drugim on
i se oba zamonaše u dva razna manastira. Posle dve godine ožalošćeni njihovi roditelji d
ođu u Jerusalim na poklonjenje svetinjama. Tamo pomoću prozorljivosti jednoga duhovn
ika sastanu se najpre brat s bratom, a potom i roditelji s decom svojom. Iz blag
odarnosti prema Bogu Ksenofont i Marija razdadu sve svoje imanje siromasima, a o
ni se oboje zamonaše. Dirljiva istorija ove četiri svete duše jasno pokazuje kako Gosp
od divno rukovodi sudbom onih, koji u Njega veruju; kako popušta na njih muku i žalo
st, da bi ih posle, još većma ojačane u veri, uveo u što veću radost. Živeli i upokojili se
u Gospodu u V veku.
2. Prepodobni Simeon Vethi.
Drug i prijatelj svetog Paladija. Od rane mladosti pa do smrti podvizavao se u j
ednom vertepu. Osnovao dva manastira i upokojio se u Gospodu 390. godine. Vethim
, ili Starim, naziva se za razliku od Simeona Stolnika, koji se nešto docnije podv
izavao.
3. Sveti David, car gruzijski (1089-1130).
Obnovio i osnažio Gruziju kao državu. Kao veliki revnitelj vere hrišćanske sazidao je mn
oge nove hramove po Gruziji i stare opravio. Smatra se preporoditeljem vere prav
oslavne u Gruziji.
Svet je ovaj tuđin, a mi izgnanici,
Sa carskim snovima roblje u tamnici,
Zabludela deca s tugom Oca traže,
Tuđini ih zovu i slastima blaže.
Kami će ublažit duhove junačke
Tućini čije su sve slasti mrtvačke!
Tuđin smrću diše i na smrt miriše,
To što Jutrom piše, to večerom briše.
A carević izgnan za carstvom uzdiše,
Za besmrtnim carstvom, za vazduhom sviše,
Gde mu Otac vlada, gde ništ nije tuće,
Gde se za smrt ne zna ni za miris buđe.
O prečudni svete, o strašni kaveze!
Ko je s Hristom vezan, kida tvoje veze,
I slobodan biva od svakog i svega,
Taj nit s tobom ide, nit od tebe bega,
No sprema se vredno, da iz tebe ode
U naručja Oca, u carstvo slobode.

RASUĐIVANJE
 Najveće blago jedne države jesu sveti i dobri ljudi, koji u njoj žive. Sravnjeno s
tim blagom svako drugo blago je kao ništa. Blagočestivi carevi hrišćanski smatrali su sv
ete ljude u svojoj državi najvećim blagoslovom Božjim. Sv. car Konstantin Veliki govor
io je: "Blagodarim Gospodu Isusu Hristu, što u moje dane postoje tri božanstvena sve
tila: blaženi avva Antonije, avva Elenije i avva Evhin." Pred Kulikovsku bitku, su
dbonosnu za Rusiju, blagočestivi knjaz Dimitrije Donski, sa doglavnicima i vojvoda
ma otišao beše u šumu Radonežsku, da potraži prepodobnog Sergeja i zamoli ga za molitve nj
egove Bogu. Iako je knjaz bio spremio vojsku za oslobodilački rat protiv Tatara, n
ekako je veću nadu polagao u molitvu jednog svetog čoveka nego li u mnogoljudnu vojs
ku i oružje.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao proroka i to:
1. kao proroka koji je jasnb prorekao pojedincima (kao: Petru, Jovanu, Judi i os
talim apostolima) ono što će im se desiti u budućnosti,
2. kao proroka koji je jasno prorekao budućnost Jerusalimu i drugim nekim gradovim
a; narodu jevrejskom i crkvi Božjoj,
3. kao proroka koji je jasno prorekao kraj sveta i Svoj drugi dolazak.

BESEDA
o nedoumici grehom pomračenih
Ko je ovaj što i grijehe oprašta (Lk. 7, 49)
Tako su pitali nepokajani grešnici: ko je ovaj? To je Onaj koji najvećma i oseća žaok
u ljudskih greha; na koga i padaju svi ljudski gresi kao šamari. To je Onaj koji j
e nekada u Raju gledao čoveka bezgrešna; Onaj koji je čoveka i stvorio bezgrešnim, a koj
i je i sam bezgrešan oduvek i zauvek.
Oprostiti može samo onaj ko može i odmazditi. Moćan čovek sveti se odmazdom, nemoćan mrž
jom. Ako ti možeš vratiti naneti udar i ne vratiš, to ne znači još da si oprostio, sve dok
le koren gnjeva ne iščupaš iz srca. Veliki je jedini Gospod, koji može i odmazditi i opr
ostiti: veliki je u pravdi, jer će odmazditi nepokajanom grešniku; veliki je u milos
ti, jer će oprostiti pokajanom.
O kad bi ljudi znali silu oproštaja grehova! Gle, kad se slepom oproste gresi,
on progleda; gluvom - i on pročuje; grbavom - i on se ispravi; krvotočnom - i on ozd
ravi; ludom - i on se opameti; posednutom đavolima - i on se oslobodi; bludnici -
i ona se očisti; mrtvome - i on oživi!
No, o kako je užasan sindžir greha! Kakvi teški sindžiri - mnogi gresi! Ti sindžiri se
ne dreše grešnim rukama. A kada se ruka prečistoga Gospoda njih dotakne, oni se sami o
d sebe razvezuju i raspadaju. Kada glas Čistoga do njih dopre, oni se raspadaju. I
od pogleda Čistoga oni se raspadaju. Da, čak i od pomisli Čistoga oni se raspadaju -
ti grozni sindžiri greha.
Ko je ovaj što i grijehe oprašta? To je, grešnici, Gospod prečisti, i zbog čistote svem
oćni.
Gospode prečisti i svemoćni, oslobodi i nas okova greha. Tebi slava i hvala vavek
. Amin.

27. JANUAR
1. Sveti Jovan Zlatoust, zlatna truba Pravoslavlja.
Spomen ovoga svetila crkve praznuje se 13. novembra i 30. januara. A ovoga datum
a praznuje se prenos njegovih česnih moštiju iz jermenskog sela Komana, gde je kao i
zgnanik umro, u Carigrad gde je ranije kao patrijarh upravljao crkvom. Kada se n
avrši trideset godina od njegove smrti, patrijarh Prokl održi jedan govor u spomen s
voga duhovnog oca i nastavnika, i tim govorom toliko razgori ljubav naroda i car
a Teodosija Mlađeg, prema velikom svetitelju, da svi požele da se Zlatoustove mošti pr
enesu u Carigrad. Priča se da se kovčeg s moštima nikako nije dao pokrenuti s mesta sv
e dok car nije napisao pismo Zlatoustu, moleći ga za oproštaj (jer majka Teodosijeva
, Evdoksija, vinovna je bila za progonstvo svetitelja) i prizivajući ga da dođe u Ca
rigrad, negdašnju rezidenciju svoju. Kad je ovo pokajno pismo položeno na kovčeg, kovčeg
postane sasvim lak. Pri prenosu, mnogi bolesnici koji se dohvatiše kovčega, ozdraviše
. Kada su mošti prispele u prestonicu, tada je car ponovo nad moštima molio svetitel
ja za oproštaj u ime matere svoje, i to kao da ona sama od sebe govori: "Dok ja žive
h vremenim životom, pakost ti učinih, a sada kada ti živiš besmrtnim životom, budi korista
n duši mojoj. Slava moja prođe i ništa mi ne pomože; pomozi mi ti, oče, u slavi tvojoj, po
mozi mi pre nego što budem osuđena na Sudu Hristovom!" Kada je svetitelj unesen u cr
kvu Svetih Apostola i postavljen u presto patrijaršijski, tada je masa sveta čula iz
usta njegovih reči: "Mir vsjem!" Prenos moštiju svetog Jovana Zlatousta izvršen je 43
8. godine (v. 30. januar i 13. novembar).
2. Prepodobni Tit Pečerski.
Bio najpre vojnik, pa kada u nekom boju zadobi ranu u glavu, on se povuče od sveta
u Pečerski manastir gde ozdravi i primi monaštvo. Provodio je vreme u neprestanom o
plakivanju svojih ranijih grehova. Pred smrt bi izvešten kroz neku nebesku pojavu
da su mu svi gresi oprošteni. Mošti mu počivaju u pešterama Teodosijevim.
Sveti Jovan, truba zlatokovna,
Milost Božju ljudima rastrubi,
Milost čudnu, što i grešne ljubi,
Milost divnu, što kroz sunce sija
I mesecom zemlju zadivljava,
U zvezdanoj kolevci je nija.
Milost strašnu s Golgote krvave.
Gde Bog raspet'svetu zločin prašta.
Milost strave, praštanja i slave,
Milost koju angeli pevaju,
Koju tvari svukolike piju,
Koju samo sveci proslavljaju,
Milost što je melem bolesnima,
Radost prostim, ludost književnima,
Utuk gordim, kazna sujetnima;
Bilost Božju, što sva tvar uživa,
Što se lije ko struja vazduha,
Milost štono sve grehe pokriva -
Milost takva neznana do Hrista;
Večnim sjajem od Hrista zablista.
Učitelju Vožije milosti,
Moli Boga, da nam grehe prosti.

RASUĐIVANJE
Velika je stvar post, no ljubav je još veća. Ako se postom demoni progone, strast
i ukroćavaju, telo umiruje, duh sređuje, ljubavlju se Bog useljava u čoveka. Sam je Go
spod naglasio post kao neophodan, no ljubav je istakao kao glavnu zapovest. U pr
voj polovini prošloga stoleća vladao je Ohridom Dželadin-bej, odmetnik od sultana i sa
mostalni gospodar, a crkvom je u to vreme upravljao mitropolit Kalinik. Dželadin-b
ej i Kalinik, iako razne vere, bili su vrlo dobri prijatelji i često jedan drugog
posećivali. Dogodi se da Dželadin bej osudi 25 hrišćana na vešala. Na Veliki Petak treba l
o je da budu obešeni. Mitropolit, sav uzbuđen zbog toga slučaja ode ka Dželadin-beju i s
tane ga moliti da ublaži kaznu. Dok su oni razgovarali, stigne i vreme ručku, i bej
pozva mitropolita da ruča Za ručak je bilo spremljeno jagnjeće meso. Mitropolit se izv
ini da zbog posta ne može ostati na ručku i spremi se da iziđe. Žao bude beju i rekne mi
tropolitu: "Biraj, ili ćeš jesti sa mnom i 25 ljudi osloboditi od vešala, ili nećeš jesti
i pustiti ih na vešala":
Mitropolit se prekrsti i sede za ručak, a Dželadin oslobodi osuđene od smrtne kazne.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao prvosveštenika:
1. koji prinosi Bogu na žrtvu sve vreme Svoga života na zemlji,
2. koji prinosi Bogu na žrtvu svaku reč Svoju, svako osećanje, svaku pomisao, svaki tr
ud i svaku suzu,
3. koji za ljude prinosi Bogu najzad svecelo Sebe samoga kao čoveka.
BESEDA
o nedoumici malovernih
Ko je ovaj da ga slušaju i vjetrovi i more? (Mat. 8, 27)
Tako su se pitali apostoli ne poznavajući još Gospoda Isusa a videći Ga kako utišava
burno more i vetrove. Ko je ovaj da ga slušaju vjetrovi i more? To je Onaj koji je
i stvorio vetrove i more. Kakvo je čudo, dakle, da ga Njegove sopstvene tvari sluša
ju? Nije li sekira poslušno oruđe u onim rukama koje su je načinile? Gospod je sve stv
orio rečju, zato se sve i pokorava reči Njegovoj.
Ko je Ovaj, braćo? To je Onaj isti koji je i pre toga podizao vetrove i umirivao i
h, i koji je uzburkivao more i obuzdavao ga. To je Onaj isti koji to i danas čini.
Kao čovek On stade pred ljude i zapreti razigranom vetru i razuzdanom moru, da bi
uništio zabludu kod ljudi, kao da se vetrovi i mora kreću i umiruju, ili slepim sluča
jem ili nekom zlobnom silom, i da bi zauvek otkrio istinu, da umna i dobra sila
Stvoritelja upravlja i zapoveda svima stihijama po Svome promislu.
Ko je Ovaj? - pitahu apostoli. To je bezgrešni Sin Božji, o apostoli sveti, čije ćete
ime vi proneti po celome svetu, i za čije ćete ime vi biti mučeni i zaklani kao jagan
jci od vukova. Ko su vukovi? Oni koji misle, da se vetar sam od sebe kreće, i more
samo od sebe uzburkava i utišava, ili samo od sebe, ili od đavola. O sveti apostoli
, koji upitaste i odgovor istinit dobiste, i istinu celom svetu objaviste, molit
e se za nas, da se i mi svi prosvetimo tom istinom.
O Gospode, sveumni i svesilni, umiri vetrove greha i utišaj buru strasti naših pr
ljavih i nedostojnih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

28. JANUAR
1. Prepodobni Jefrem Sirin.
Rođen u Siriji od siromašnih roditelja u vreme cara Konstantina Velikog. Svoju ranu
mladost proveo dosta burno, no najednom nasta prelom u duši njegovoj i on počne sav
plamteti ljubavlju prema Gospodu Isusu. Bio je učenik svetog Jakova Nisibijskog (1
3. januar). Od velike Božje blagodati lila se mudrost s jezika njegovog kao medeni
potok, a iz očiju su mu neprestano tekle suze. Trudoljubiv kao pčela Jefrem je nepr
estano ili pisao knjige, ili usmeno poučavao monahe u manastiru i narod u gradu Ed
esi, ili pak sam se predavao molitvi i razmišljanju. Mnogobrojne su njegove knjige
, prekrasne su njegove molitve. Najpoznatija mu je ona molitva uz Časni post: Gosp
odi i Vladiko života mojego: Kad su ga hteli silom uzeti za episkopa, on se naprav
i lud i počne juriti kroz grad Edesu vukući za sobom haljinu svoju. Videvši to ljudi,
ostave ga na miru. Bio je savremenik i prijatelj svetog Vasilija Velikog. Sveti
Jefrem je uglavnom apostol pokajanja. Njegovi spisi i dan-danas mekšaju mnoga srca
otvrdla od greha, i vraćaju ih Hristu. Upokojio se u dubokoj starosti 378. godine
.
2. Prepodobni Isaak Sirin.
Rođen u Ninivi, i u mladosti podvizavao se u manastiru Mar-Matejskom, u blizini Ni
nive. Kada se proču zbog svetosti života i mnogih čudesa, on bi izabran za episkopa ni
nivskog i primoran da se primi toga čina. No samo posle pet meseci on ostavi episk
opstvo i tajom se udalji u pustinjski manastir Rabban-Šabur. Sastavio je mnogo del
a, od kojih je do nas došlo oko stotinu beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih
uglavnom po sopstvenim doživljajima. Nesravnjiv kao psiholog i rukovoditelj u duh
ovnom životu. Čak i takvi svetitelji, kao što je bio sveti Simeon Divnogorac, tražili su
od njega savet. Upokojio se u dubokoj starosti koncem VII veka.
3. Prepodobni Paladije, pustinjak sirijski.
Veliki podvižnik i čudotvorac. Pred njegovom kelijom osvane leš nekoga bogataša, koga ra
zbojnici behu ubili i opljačkali. Kada Paladija poteraju na sud, on, da bi se spas
ao bede, pomoli se Bogu i molitvom vaskrse mrtvaca. Upokojio se u IV veku.
4. Prepodobni Jefrem Pečerski († 1096. godine)
Ustanovio praznovanje prenosa moštiju svetog Nikolaja u Bari 9. maja.
U Jefrema srce gori
Od ljubavi prema Hristu,
A Jefremov jezik zbori
Jevanđelsku mudrost čistu.
Jefrem pčela medonosna,
Jefrem kiša plodonosna!
Pokajanjem Jefrem diše,
Pokajanje llačem javlja,
"Pokajte se!" Jefrem piše
"Pokajnike Bog proslavlja!"
Divni vođa i učitelj,
I životom i knjigama,
Jefrem - tužnim utešitelj
A bič strašni bezbrigama,
Prema drugim med milosti,
Prema sebi mač strogosti.
Jefremom se Crkva diči,
Angeli ga bratom zovu,
To Jefremu i priliči,
Umilnome bogoslovu.
Crkva slavi svog Sirina,
Proslavljača Božjeg Sina.
Jefrem pčela medonosna,
Jefrem kiša plodonosna,
Molitvenik danonoćni,
Jefrem monah mnogomoćni!
Prema sebi mač strogosti,
Prema drugim med milosti!
Crkva slavi svog Sirina,
Proslavljača Božjeg Sina.

RASUĐIVANJE
Odsustvo zavisti kod svetitelja jeste jednaka poražavajuća i divna pojava. Ne sam
o da svetitelji nisu dozvoljavali da zavist zapleni njihovo srce, nego su se svi
m silama trudili da drugove svoje uzvise a sebe umanje. Kada je jednom sv. Ilari
on Palestinski posetio sv. Adtonija u Misiru, sv. Antonije uzvikne: "Dobro došao,
Danico zvezdo jutarnja!" Na što sv. Ilarion odgovori: "zdravo da si i ti, svetli s
tube, što podržavaš vasionu!" Kad su sv. Makarija hvalili kao monaha, odgovori svetite
lj: "Oprostite, bratije, ja nisam mrnah, ali sam video monahe!" Kad su neki govo
rili sv. Sisoju da je on dostigao sv. Antonija u savršenstvu, odgovori Sisoj: "Kad
bih ja imao samo jednu misao Antonijevu, ja bih bio sav kao oganj!"

SOZERCANJE
 Da sozercavam Gospoda Isusa kao slugu i to:
1. kako On dragovoljno siđe među ljude, da bude sluga svima,
2. kako On nikome ne otkaza dobru uslugu koja se od Njega zahtevala,
3. kako On nevidljivo i ćutljivo i danas kao i oduvek služi vascelom svetu.
BESEDA
o Čoveku koga niko ne zna
Ko si ti? I reče im Isus: početak (Jov. 8, 25)
Gospod Isus je početak stvaranja, početak obnavljanja, početak spasavanja, početak va
skrsenja i slave besmrtne.
Gde god se neko zlo u svetu želi iskoreniti, On je početak. Bez Njega se ne može. G
de god se neko dobro u svetu želi nazidati, On je početak. Bez Njega se ne može. Želi li
se iskoreniti nesloga izloba u porodici, u selu, u gradu, u vascelom svetu, bez
Njega se ne može. S Njim se mora početi. Želi li se uneti dobra volja, mir, ljubav i
sloga u porodici, u selu, u gradu, u narodu, u vascelom svetu, bez Njega se ne m
ože. On je početak.
Zašto se bez Hrista ne može zlo iskoreniti, niti dobro nasaditi? Zato što je svako
zlo od greha, a grehe jedini On može opraštati. Kada On, i samo On, oprosti greh, on
da je greh iščupan iz korena. A nikakvo dobro ne može se bez Njega nasaditi zato što je
u Njega sva riznica dobra, sve seme dobra. Jedini je On sejač dobra po njivi sveta
.
Apostol Pavle, koji je sve ovo pojmio bolje od nas, veli:
Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje (Filib. 4, 13). a bez Isusa Hrista ko može
početi lečiti sebe od zla, lečiti druge od zla, i usađivati dobro u sebe, i usađivati dobr
o u druge? Niko, vaistinu niko.
Zato, braćo, ako smo rešeni zlo iskorenjivati u sebi i u drugima, i mesto zla dob
ro usađivati u sebe i u druge, počnimo s početkom, to jest počnimo sa pobediteljem zla i
sejačem dobra - sa Gospodom Isusom Hristom.
O Gospode Isuse Hriste, budi nam Ti početak u svakoj borbi protiv zla, i u svak
om dobrom delu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

29. JANUAR
1. Sveštenomučenik Ignjatije.
Glavno praznovanje svetog Ignjatija jeste u zimu 20. decembra. Ovoga datuma pak
praznuje se prenos njegovih moštiju iz Rima gde mučenički postrada, u Antiohiju gde je
ranije bio arhijerej. Kada sveti Ignjatije beše pozvan u Rim da pred carem Trajan
om odgovara za svoju veru, na tome dugom putu praćaše ga nekoliko građana iz Antiohije
, pobuđeni na to velikom ljubavlju prema svome divnom arhipastiru. Svetitelj Božji,
pošto se nikako ne hte odreći vere Hristove, prezrevši sva laskanja i obećanja cara Traj
ana, bi osuđen na smrt i bačen u Cirku Velikom pred zverove. Zverovi ga rastrgoše i on
predade dušu svoju Bogu. Tada njegovi pratioci sabraše njegove obnažene kosti, preneše
u Antiohiju i časno sahraniše. No kada Persijanci zauzeše Antiohiju u VI veku, mošti sve
tog Ignjatija ponovo se vrate iz Antiohije u Rim.
2. Sveti mučenici Roman, Jakov, Filotej, Iperihije, Aviv, Julijan i Parigorije.
Svi ovi postradaše za Gospoda Isusa Hrista na Samosatu u vreme cara Maksimijana 29
7. godine. Filotej i Iperihije behu velikaši, a ostali behu mladići znamenita roda.
Umoriše ih neznabošci groznom smrću, ukucavši eksere u glavu svakom od njih. Časno postrad
aše i u večnu radost uđoše.
3. Prepodobni Lavrentije Pečerski.
Dragovoljno izabrao zatvorenički život poput ranijih zatvorenika, Isakija i Nikite,
oprezno čuvajući se đavolske prelesti, kojoj se ova dvojica u početku podaše. Velikim uzdrž
njem, molitvom i bogomislijem dostigao visok stepen savršenstva. Od uplašenog demona
saznao da u Pečerskom manastiru od stotinu osamnaest monaha ima njih trideset, ko
jima je data od Boga vlast nad zlim dusima. Predstavio se Gospodu 1194. godine.
Gorka smrt Hristova žalac smrti stupi,
I odagna navek strah od smrti glupi.
Povrvi za Hristom jato mučenika
U smrt - no bez straha, i žalbe, i krika;
A mnogi s veseljem u smrt poleteše,
Jer angele pred smrt i nebo videše.
Ignjatije sveti u Rim putovaše,
Živog Boga uz put moljaše, moljaše -
Ko sin što se moli svome roditelju,
Da ga zverski zubi samelju, samelju!
Što Boga molio, Bog mu darovao,
Al1 samleven svetac, gle, živ je ostao!
Živ i ceo dosad za trapezom neba
Hleb umekšan mukom rad Hristovog - hleba.
Ignjatije sveti Bogonosac smeli
Kroz vekove hrabrost mučenima deli.
Dva mučenja ima, i dva mogu biti:
Za pravdu, il' grehe - to se ne da skriti.
Muka je za grehe muka bez nadanja,
A muka za pravdu - radost bez jadanja.
Ka' svetlost kroz kišu što našara dugu
Tako radost, kroz plač i kroz blagu tugu,
Po duhovnom nebu Raj i Boga slika -
To i snaži dušu svetih mučenika.

RASUĐIVANJE
Što više jedan čovek napreduje u duhovnom saznanju i očišćenju srca, to mu izgleda nizin
, u kojoj se nalazi, sve niža, a visina, kojoj gredi, sve viša. Kad je jedan duhovni
velikan ležao na samrtnoj postelji, pa čuvši gde ga drugovi pohvaljuju zbog njegovih
velikih podviga, on se zaplaka pa reče: "Deco, ja nisam ni početak učinio u duhovnom živ
otu." Kada je sv. Ignjatije Bogonosac ležao okovan u tamnici, on je pisao Efescima
: "Ne zapovedam vam kao da ja nešto značim. Mada sam u okovima za ime Isusa Hrista,
ipak se još nisam usavršio u Njemu. Sad počinjem biti učenikom, i govorim s vama kao s k
olegijumom nastavnika mojih."

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa u prostoti ponašanja i to:
1. kako se On prosto ophodi kako sa ribarima tako i sa književnicima i knezovima,
2. kako se On svakom odaziva i ulazi u kuću svakoga ko Ga pozove,
3. kako kroz svu prostotu Njegovog ponašanja zrači jasno carska otmenost.

BESEDA
o savršenstvu kroz vršenje volje Božje
Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao,
i da svršim njegov posao (Jov. 4, 34)
Evo spasonosnog primera koji nam daje Spasitelj naš! On koji je imao toliku sil
u i vlast i mudrost govori, da je došao u svet ne da izvrši volju Svoju nego volju O
ca Svoga, i ne da svrši Svoj posao nego Njegov, a mi, mada nemoćni kao paučina, nepres
tano ističemo svoju volju i neki svoj posao! Iako je Sin ravan Ocu, kao što i veli n
a drugom mestu: ja i Otac jedno smo, ipak Gospod Isus govori, da je On došao u sve
t da izvrši volju Očevu i da svrši posao Očev. Ovo On govori ne zato da bi pokazao malen
ost bića Svog pred bićem Očevim, jer biće je jedno, nego zato da bi pokazao veličinu ljuba
vi Svoje prema Ocu, i da bi nas pobudio da iz ljubavi prema Bogu usvojimo potpun
o volju Njegovu.
Sva naša beda u ovome životu dolazi otuda što mi ne sprovodimo volju Onoga koji nas
je i poslao u svet. A Njegovu volju mi ne sprovodimo zato što nemamo ljubavi prem
a Njemu. Jer ko god nekoga ljubi, čini mu po volji. Sam je Gospod rekao: ako imate
ljubavi k meni, zapovijesti moje držite (Jov. 14, 15). Čime bi Gospod Isus mogao ja
viti ljubav svoju prema Ocu, ako ne vršenjem volje Očeve? I čime mi možemo javiti ljubav
našu prema Gospodu Isusu, raspetom za nas na krstu, ako ne vršenjem volje Njegove?
O braćo moja, naša je volja varljiva kao sen; ne sledujmo njoj, da ne poginemo. N
ego sledujmo volji čovekoljubivoga Gospoda, koji jedini zna, šta je za nas najbolje.
O Gospode smerni i čovekoljubivi, nauči nas tvoriti volju Tvoju. Tebi slava i hva
la vavek. Amin.

30. JANUAR
1. Sveta Tri Jerarha.
Svetitelji: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki pos
ebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grig
orije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar. A ovaj zaj
ednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena. Jednom na
sta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizah
u Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove
nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove
čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani,
drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist
crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (14. juna) ima
de jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, nap
ose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše
: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među na
ma prvog ni drugog". Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu
zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divn
og viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. jan. kao zajednički praznik za sva
tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim na
jvećim nacionalnim i školskim praznikom.
2. Sveštenomučenik Ipolit, episkop rimski
Postradao za veru u vreme Klavdijevo. Kada u Rimu devica Hrisija bi nemilostivo
mučena za Hrista, tada se zastupi za nju pred mučiteljima sveti Ipolit i izobliči mučite
lje. Zbog toga protesta i on bi stavljen pod sud, suđen i osuđen na smrt posle dugih
istjazanja. Vezaše mu i noge i ruke i potopiše ga u moru. S njime i Hrisijom postra
da još dvadeset mučenika. Postrada sveti Ipolit 269. godine.

3. Sveti mučenik Teofil Novi

Kao vojvoda cara Konstantina i Irine bi zarobljen od Agarjana i četiri godine držan
u tamnici. Pa kada odbi sva navaljivanja muslimanska, da napusti veru hrišćansku, bi
posečen mačem 784. godine i preseli se ka Gospodu.
4. Sveti Petar, car bugarski.
Sin Simeonov, veliki poštovatelj svetog Jovana Rilskog. Učinio crkvu bugarsku nezavi
snom od Carigrada i sačuvao Pravoslavlje u Bugarskoj od bogumila. Posle jednog neu
spešnog rata sa Mađarima i Rusima umro 976. godine u pedeset šestoj godini života.
Post i vera - Vasilije,
Bogoslovlje - Grigorije.
Milosrđe - Zlatousti,
Zlatousti, Medousti!
Rabotnici jednog dela;
Tri napose - tri angela,
Tri zajedno ko Bog jedan,
Nit ko glavni ni uzgredan.
U večnosti svi se slažu.
Jednog vičeš - tri pomažu.
Jednog pevaš, sva tri čuju,
Jednog slaviš, tri s" raduju.
Tri čoveka - jedno celo,
Tri Jerarha - jedno delo,
Tri imena - jedna slava,
Svoj trojici - Hristos glava.

RASUĐIVANJE
Evo primera kako carevi traže savet u svetitelja, kako svetitelji izbegavaju su
jetu i bogatstvo i kako savetuju careve. Pravoslavni car Petar bugarski krenu sa
svitom svojom uz Rilo planinu, gonjen neodoljivom željom da vidi sv. Jovana Rilsk
og i koristi se njegovom poukom. I posla car ljude napred da jave svetitelju. No
svetitelj se ne saglasi na viđenje s carem. Ožalošćeni car posla ponovo ljude sa nešto je
stivnih stvari i dovoljno zlata i molbom da mu svetitelj napiše neki savet. Jovan
primi jestive stvari a zlato vrati ne htevši ga ni dodirnuti; i odgovori caru: "Ak
o želiš nebesno carstvo, budi milostiv kao Otac nebesni. Ne uzdaj se u nepravdu i ne
budi koristoljubiv; budi krotak, tih, svakome dostupan. Ne primaj pohvale od sv
ojih velikaša. Porfira tvoja neka sija vrlinama. Sećanje na smrt da ne ostavlja dušu t
voju. Smirivaj se pred stopama matere crkve; priklanjaj glavu pred njenim prvopr
estolnicima da bi te Car careva, videći tvoje usrđe, obdario blagom, kakvo nikad na
srce čoveku ne dođe." Dobivši to pismo, car ga je poljubio, i potom često pročitavao.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao prijatelja dece i to:
1. kao prijatelja angela nebeskih koji su kao deca nevini, poslušni i bestrasni,
2. kao prijatelja male dece na zemlji koja prosto i lako veruju u Boga,
3. kao prijatelja svetitelja koji su trudom i blagodaću očišćeni od greha i postali nevi
ni kao deca.

BESEDA
o tome kako ljudi moraju biti kao deca da bi bili sinovi Božji
Zaista vam kažem:
ako se ne povratite i ne budete kao djeca,
nećete ući u carstvo nebesko (Mat. 18, 3)
Tako govori Gospod, i reč je Njegova sveta i istinita. Kakvo to prevashodstvo i
maju deca nad odraslim? Imaju tri prevashodstva: u veri, u poslušnosti i u nezlobi
vosti. Dete pita roditelja o svemu, i ma šta roditelj odgovorio, ono veruje rodite
lju svome. Dete je poslušno roditelju svome, i lako potčinjava volju svoju volji rod
iteljskoj. Dete je nezlobivo, i mada se brzo srdi, brzo i prašta. To troje zahteva
Gospod od svih ljudi, naime: veru, poslušnost i nezlobivost. On traži da ljudi veru
ju Njemu bezuslovno, kao što dete veruje roditelju svome; da budu bezuslovno poslušn
i prema Njemu, kao što je dete poslušno roditelju svome; i da budu nezlobivi u odnos
u jedan prema drugom, da ne pamte zlo i ne vraćaju zlo za zlo.
Vera, poslušnost i nezlobivost glavne su odlike detinje duše. Uz to još dolazi: bes
trasnost i radost. Dete nije srebroljubivo; dete nije pohotljivo; dete nije slav
oljubivo; ono ima oko nepomućeno porocima, i radost nepomućenu brigama.
O braćo, ko nas može ponovo učiniti decom? Niko osim Hrista jedinoga. On nas može pon
ovo učiniti decom i pomoći ponovnom rođaju našem i to: primerom Svojim, naukom Svojom i
silom Duha Svoga Svetoga.
 O Gospode Isuse, savršeni u poslušnosti i nezlobivosti, večni mladenče Oca nebesnog,
pomozi nam biti kao mladenci verom u Tebe, poslušnošću prema Tebi i nezlobivošću jednog pr
ema drugom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

31. JANUAR
1. Sveti Kir i Jovan, besrebrenici i čudotvorci.
Ovi milosrdni i divni svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i silom Hristovom i fizičk
im lekovima. Saznavši da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upući
vao bolesnike da pokajanjem i molitvom očiste dušu od greha, da bi kroz to povratili
i telu zdravlje. Kada nasta Dioklecijanovo gonjenje hrišćana, Kir se udalji u Arabi
ju gde primi monaški čin. No kao što je bio čuven u Aleksandriji, tako se pročuje i u Arab
iji, te su ljudi i tu pribegavali njemu za pomoć. Čuvši za Kira, Jovan, tada rimski of
icir u Edesi, dođe u Arabiju da ga vidi. Videvši se, oni zavole jedan drugog kao bra
t brata, te ostanu zajedno da se podvizavaju. U to vreme istjazavahu mučitelji nek
u Atanasiju hrišćanku, sa tri kćeri njene u gradu Kanopu. Čuju za ovo Kir i Jovan pa dođu
u Kanop da hrabre majku i ćerke, da ne otpadnu od vere. I zaista, blagodareći saveti
ma ovih svetitelja, Atanasija pretrpe sva mučenja i sa ćerkama bi pogubljena za Hris
ta. Ćerke Atanasijine zvale su se: sveta Teoktista od petnaest godina, Teodotija o
d trinaest godina i Evdokija od jedanaest godina. Tada mučitelji uhvate Kira i Jov
ana pa ih, posle muka i tamnovanja, mačem posekoše, 311. godine. Bezbrojna čudesa učiniše
ovi sveti mučenici i za života i po smrti. Njihove mošti prenesene su u vreme cara Ark
adija u Rim. Oni se prizivaju u pomoć naročito pri nesanici, pri osvećenju vode, i jel
eosveštenju (v. 28. jun)
2. Sveta mučenica Trifena.
Dragovoljno i hrabro podnela mnoge muke za Hrista. Pa pošto se ne hte odreći vere, b
ude pušten jedan besan vo, koji je izbode i umrtvi. To se dogodilo u I veku. Nju p
rizivaju u pomoć majke koje ne mogu da doje svoju decu.
3. Prepodobni Nikita Pečerski.
Kao monah, ne poslušav igumana, udalji se iz manastira i zatvori u jednu keliju. Z
a neposlušnost popusti Bog na njega veliko iskušenje. Jednom kada Nikita beše na molit
vi, javi mu se đavo u vidu angela svetlog i reče mu: nemoj se više moliti, nego čitaj kn
jige, a ja ću se moliti za tebe! Posluša Nikita, presta moliti se i poče čitati knjige. Či
tao je samo Stari Zavet, a Novi Zavet nikako nije mogao ni otvoriti, jer mu to n
ije davala sila đavolska. Pomoću đavola i prorokovao je, i to samo zločine, otmice, palj
evine i ostala zla dela, koja su đavolu poznata otuda što i on u njima učestvuje. Najz
ad uvide sveti oci pečerski da je Nikita pao u đavolsku prelest, te se počnu moliti Bo
gu za njega. Nikita se povrati, uvide propast u kojoj je bio, pokaje se gorko za
neposlušnost i gordost, i upravi se pravim putem. Posle dugog kajanja i mnogih su
za, Bog mu oprosti i darova ga darom čudotvorstva. Upokojio se 1108. godine.

Nikita se Tvorcu moli,

Da ga Tvorac udostoji,
Da on Tvorca videt može:
"Javi mi se, Bože, Bože!"
O Nikita, greh te goni
Da ti prosiš to od Boga!
Udostoj se, pa ćeš gledat'
U večnosti Svevečnoga.
Besmrtni se Bog ne dava
Smrtnom oku sagledati
I višnjem je svetu strava
U Svemoćnog pogledati.
Život ovaj dat je nama,
Da se njime pripremamo,
Da dostojni tek po smrti
Svetlost večnu sagledamo.
Al' Nikita ište, moli,
Da ga Tvorac udostoji,
Da on Tvorca videt može:
"Javi mi se, Bože, Bože!"
Tad se njemu đavo javi:
"Pokloni se meni!" reče,
A Nikita brže-bolje
Na kolena pred njim kleče!
Jer pomisli, da je angel:
Beše đavo sav u sjaju,
I ispuni lažnim sjajem
Nikitinu svu odaju.
O ne kušaj, brate, Boga,
Vek je ovaj vek pripreme,
U ovom je veku vera,
U onome tek viđenje
Prvo bitka, pa pobeda,
Prvo muka, pa naslada -
Sve u svoje biva vreme.

RASUĐIVANJE
Iako su Sveti Oci pohvaljivali monaštvo kao angelski čin; iako su mnogi od najvećih
svetitelja proživeli vek i došli do savršenstva u gluhoj i beživotnoj pustinji, ipak cr
kva pravoslavna ne preporučuje monašenje svima vernicima. "Niti se svi u pustinji sp
asoše, niti u svetu svi pogiboše", rekao je jedan svetitelj. Jednome građaninu, koji j
e i bez naklonosti k monaštvu hteo poći u manastir, rekao je sv. Nifont: "Čedo, mesto
niti spasava, niti gubi čoveka, nego dela spasavaju ili gube. Nema koristi ni od s
vetog mesta ni od svetog čina onaj ko ne ispunjava zapovesti Gospodnje. Saul je žive
o usred carske raskoši - i propao je; David u takvoj istoj raskoši - dobio je venac.
Lot je živeo među bezakonim Sodomcima - i spasao se; Juda je bio među apostolima i ot
išao je - u Pakao. Ko god govori da je nemoguće spasti se sa ženom i decom, taj se var
a. Avram je imao ženu i decu, i 318 robova i robinja, i mnoštvo zlata i srebra, pa -
ipak je nazvat drugom Božjim. O koliko se spaslo služitelja crkve i ljubitelja pust
inje! koliko velmoža i vojnika! koliko zanatlija i težaka!... Budi pobožan i čovekoljubi
v, i spašćeš se."

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao domaćina u drmu svome i to:
1. kako On hodi po ovome svetu kao onaj koji vlast ima zapovedajući prirodi i izgo
neći demone,
2. kako se On brižno trudi na svakom čoveku, s kojim se sretne, kao domaćin na svojoj če
ljadi,
3. kako se On ponaša u hramu kao domaćin u domu, čisteći hram od trgovaca.

BESEDA
protiv polutanstva i o izvršenju svega zakona Božjeg
Ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati (Lk. 11, 42)
Ovde se misli na zakon i milost. U duši fariseja i sektanata ne stoje ovo dvoje
, tj. oni ne mogu i da vrše propise zakona i da čine milost, nego prepirući se o tome št
a je važnije od ovoga dvoga, jedno ispuštaju a drugo drže. Fariseji su formalno strogo
držali propise zakonske, ali su bili sasvim napustili milost i čovekoljublje. Sekta
nti pak laskaju sebi da oni drže pravdu Božju, no sasvim odbacuju propise crkvenih z
akona.
Pravoslavlje predstavlja punoću vere. Ono zapoveda, da se čini ovo i da se ne ost
avlja ono. Ono je pažljivo prema spoljašnjim propisima vere, kao čovek kad ide između lo
naca pa čuva da ih ne razbije. No ono je još više pažljivo prema pravdi i milosti Božjoj,
kao čovek koji idući između zemljanih lonaca ceni ove i čuva ne zbog zemlje, od koje su
lonci napravljeni, nego zbog skupocene sadržine koja je u njima. Prazni lonci, koj
i se nikad nikakvim pićem ne pune, bez vrednosti su kao i prazne zakonske forme fa
risejske. Piće pak koje se sipa u vetar, rasipa se i gubi, jer se ne sipa u određene
za nj sudove.
I tako u Pravoslavlju nema jednostranosti, kao što je nije bilo ni u Gospodu Is
usu. Gospod govori Jovanu Krstitelju, koji diše pravdom i milošću Božjom, da treba ispun
iti zakon; a farisejima, praznim paragraflijama, bez pravde i milosti Božje, govor
i: milosti hoću a ne priloga! Očigledno je da je važnije ono što treba činiti od onoga što
e treba ostavljati. No ni malo ne znači da je ono što je manje važno - nepotrebno. U čov
ečjem organizmu ima puno važnijih i puno nevažnijih organa, no svi oni ukupno čine telo čo
vekovo.
O Gospode sveobuhvatni, ne daj nam da budemo jednostrani, no pomozi nam da is
punimo svu volju Tvoju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Preuzeto sa stranice
Svetosavlje.oSVETI VLADIKA NIKOLAJ
OHRIDSKI PROLOG

J A N U A R

1. JANUAR
1. Obrezanje Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista.
U osmi dan po rođenju bi Mladenac božanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu po
stojećem u Izrailju još od vremena Avramova. Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je
i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobražava
novozavetno krštenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsk
o telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije učili o Njemu jeretici. Još je Gospod
obrezan i za to što je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i
praoce. Ispunivši taj propis zakonski On ga je zamenio krštenjem u crkvi Svojoj. "J
er u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar" (Gal. 6,
15), objavljuje apostol. (U crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni predpr
aznistva ni popraznistva).
2. Sv. Vasilije Veliki arhiep. Kesarijski.
Rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio se 15 godina u Atini filosofiji, r
etorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. Školski drugov
i su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godi
nama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episko
p Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemni život napuniv 50 godin
a od rođenja. Veliki pobornik Pravoslavlja, velika luča moralne čistote i revnosti ver
ske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Božje - Vasilije se pun
ozaslužno naziva Velikim. U crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi
med vernima i žaokom svojom bode jeretike. Sačuvana su mnogobrojna dela ovoga Oca C
rkve, bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska; isto tako i služba, nazvana po
njegovom imenu. Ova služba služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoči Božića, uoči
ogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku
Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo
Hristovo.
Ti što zakon svetu i čoveku dade,
Ti, Zakonodavče, sam pod zakon stade,
Druge silom - Sebe dragovoljno - veza,
Zato osmog dana telom se obreza.
Ispunivši zakon ti ga smeni novim:
Obrezanje plotsko zameni duhovnim.
Da nečiste strasti režemo od sebe
I u duhu čistom da gledamo Tebe.
Volju tela duhom seći i tesniti,
Volju Tvoju, Spase, duhom ispuniti -
Tom se obrezanju sveci naučiše,
Svoj plameni primer nama ostaviše.
Vasilije divni, sličan sjajnoj luči.
Takvom obrezanju pokolenja uči.
Slava Vasiliju, Tvom velikom sluzi,
Velik, jer zbog Tebe smiri se i suzi.
Zato veći posta, i Veliki osta.

RASUĐIVANJE
Zašto treba slušati Crkvu a ne jednoga čoveka koji misli protiv crkve, ma on bio na
zvat i najvećim misliocem? Zato što je crkvu osnovao Gospod Isus Hristos, i zato što c
rkvu nadahnjujući rukovodi Duh Božji Sveti. Zato još što crkva označava državu svetih, grad
nu pitomih voćaka. Ako jedan ustaje protiv države svetih, znači da je on nesveti, te z
ašto njega slušati? "Crkva je ograda," govori premudri Zlatoust; "ako si unutra, vuk
ne ulazi; ako li izađeš, zverovi će te uhvatiti... Ne udaljuj se od crkve: ništa silnij
e od crkve nema. Crkva ti je nada, crkva spasenje. Od nebesa je ona viša, od kamen
a tvrđa, od zemlje šira; nikad ne stari, uvek se podmlađuje."

SOZERCANJE
Da sozercavam obrezanje Gospoda Isusa i to:
1. Njegovu slavu u nebesnom carstvu gde mu heruvimi služe sa strahom i trepetom,
2. Njegovo poniženje i smirenje u činu obrezanja, namenjenom za grešnike,
3. da sozercavam srce svoje: koliko sam ga obrezao od grešnih pomisli, poroka i st
rasti.

BESEDA
o tome kako se treba uklanjati od zla i činiti dobro
Ukloni se od zla i učini dobro (Ps. 33, 15)
Ovim rečima iskazan je sav trud naš kojim treba da se trudimo ovde na zemlji i u
zemlji, to jest na ovoj zemlji materijalnoj i u ovome telu materijalnom. Šta treba
, dakle, da bude trud naš? Da steknemo dve navike: jednu - uklanjati se od zla, i
drugu - činiti dobro. A o tome šta je dobro a šta zlo, kazuje nam naša savest nepotpuno
i nejasno, jer je grehom pomračena, a nauka Hristova potpuno i jasno.
Šta traži od nas Gospod naš, braćo? Traži da kao što su oltari naši uvek okrenuti Istoku
ako i duše naše da budu uvek okrenute ka dobru. Da ostavljamo zlo iza leđa, u senci, u
ponoru zaborava, u tami bivšega, a mi iz godine u godinu, iz dana u dan, da se pr
užamo ka dobru: da mislimo o dobru, da čeznemo za dobrom, da govorimo o dobru, da čini
mo dobro. Gospod traži zidare a ne rušioce. Jer ko zida dobro, samim tim ruši zlo. Ko
se pak okrene da ruši zlo, brzo zaboravi zidati dobro i pretvara se u zločinca.
Mrzeći na zlo, držite se dobra (Rim. 12, 9), uči nas apostol Hristov. Mrzi na zlo, no
ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš, leči bolesnika, no ne ubijaj
ga mržnjom tvojom. Drži se dobra, i samo dobra, jer je dobro od Boga, i jer je Bog r
iznica svih dobara.
O Gospode dobri i svedobri, nauči nas uklanjati se od zla i činiti dobro radi sla
ve Tvoje i radi spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek, Amin.

2. JANUAR
1. Sveti Silvestar, episkop rimski
Rođen u Rimu i od mladosti izučen svetskoj mudrosti i veri Hristovoj. Svoj život je uv
ek upravljao prema zapovestima jevanđelskim. Mnogo se koristio poukama sveštenika Ti
moteja, čijem je pogubljenju za veru i sam prisustvovao, pa gledajući primer junačkog
požrtvovanja svoga učitelja, i sam se zapojio takvim duhom za ceo život svoj. U trides
etoj godini postao je episkop rimski. Popravljao je običaje hrišćana. Tako, na primer,
ukinuo je post svake subote, kako se to dotle držalo kod nekih hrišćana, i odredio, d
a se posti samo Velika Subota kao i one subote koje padnu uz postove. Svojim mol
itvama i čudesima pomagao je, da se car Konstantin i majka mu Jelena obrate u veru
pravu i krste. Sadejstvovao carici Jeleni da pronađe Časni krst. Upravljao je crkvo
m Božjom dvadeset godina i česno je skončao svoj zemaljski život preselivši se u Carstvo n
ebesko.
2. Prepodobni Serafim Sarovski
Jedan od najvećih Ruskih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca. Rođen 1759. a prestavi
o se 1833. godine. Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je sav svet slavio, on je
sebe nazivao "ubogi Serafim".
3. Sveta Teodota
Majka svete braće Kozme i Damjana, besrebrenika i čudotvoraca. Živela je životom bogougo
dnim i u takav život uputila i sinove svoje.
4. Prepodobni Amon.
Veliki podvižnik V veka. Bio nastojatelj manastira Tavenisiotskog u gornjem Misiru
. Pod njegovim rukovodstvom podvizavalo se oko tri hiljade monaha. Imao je blago
datni dar čudotvorstva i prozorljivosti. Kad ga je jedan monah pitao za savet, on
mu reče: "Budi sličan prestupniku u tamnici, i kao što on neprestano pita: kad će doći sud
ija, tako se i ti pitaj sa strahom".
Gospode predivni, u svetim si divan,
Kroz svece se javljaš moćan, milostivan,
Ko sunce kroz zvezde Ti kroz svece sijaš.
Smernim silu daješ, u Raj ih uzvijaš.
Prostim mudrost deliš, kroz njih znalce sramiš,
Bedne blagom blažiš, gladne nebom hraniš.
Ti od svake vrste svetitelja imaš,
Od svakog uzrasta Ti u svece primaš.
Od svakog uzrasta, i od svake krvi,
Bez kaste, bez marke: poslednji il' prvi.
Čiste od grehova, i u dobru rodne,
Duše blagorodne, Tvome Hristu srodne
Ti svecima zoveš. I svakog prizivaš
Da svetitelj bude. Odzvane omivaš.
Omivaš od greha, da s' ko vuna bele.
Sva nebesa s Tobom takvim se vesele.
Silvestar bi takav, njemu se veseliš,
Zbog njega i nama ti blagoslov deliš.

RASUĐIVANJE
Kako da odgovoriš onima koji govore: ne može Hristos Čudotvorac da stane u našu logik
u. Odgovori prosto: stanite vi u Njegovu. U Njegovu logiku staje sva večnost i sve
blagorodstvo vremena pa će se, ako želite, naći mesta i za vas. Ako ne može bure u napr
stak, može naprstak u bure. Blaženi Kliment Aleksandrijski veli: „Filozofi su deca sve
 dok ne postanu ljudi kroz Hrista... jer istina nikad nije samo mišljenje." Hristo
s je došao da popravi ljude pa, dakle, i logiku ljudsku. On je naš Logos i naša Logika
. Zato mi moramo upravljati naš razum prema Njemu a ne Njega prema našem razumu. On
je korektiv našeg razuma. Ne ravna se sunce prema našem satu nego naš sat prema suncu.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa Hrista kao božansko Slovo (Logosa) i to:
1. kako je trojedini Bog sve sazdao Slovom Svojim, tj. Hristom Gospodom,
2. kako je beslovesan svaki čovek koji se udaljava od Hrista, Slova Božjega, i u kom
e nema Hrista.
BESEDA
o oholosti
Oholost dolazi pred pogibao,
i ponosit duh pred propast (Priče Sol. 16, 18)
Od svega što postoji na četiri strane sveta šta nas, ljude smrtne, može učiniti oholim
osim gluposti i demonske obmane? Nismo li goli i jadni došli u ovaj svet, i nećemo l
i takvi iz njega izaći? Sve što imamo, nismo li pozajmili i nećemo li smrću sve morati p
ovratiti? Ah, koliko je puta ovo rečeno i - prečuveno! Ništa ne donesosmo u ovaj svije
t, dakle ne možemo ništa ni odnijeti (I Tim. 6, 7), govori premudri apostol. I kad B
ogu žrtvu prinosimo, prost hleb i prosto vino, mi govorimo: Tvoja od Tvojih Tebi p
rinosimo!, jer ništa u svetu mi nemamo svoje: ni mrvu hleba, ni kap vina - ništa što o
d Boga nije. Vaistinu, oholost je kći gluposti, kći uma pomračena, rođena iz zle veze s
demonima. Oholost je širok prozor kroz koji brzo izvetravaju sve naše zasluge i sva
dobra dela. Ništa nas ne čini pred ljudima tako praznim ni pred Bogom tako nedostojn
im kao oholost. Kad Gospod nije ohol, kako mi to da budemo? Ko bi imao više prava
da bude ohol od Gospoda, koji svet stvori i koji ga svojom silom drži? I gle, On s
e ponizi do sluge, sluge celom svetu; do smrti, smrti na krstu!
O Gospode smerni, sagori u srcu našem đavolski usev oholosti ognjem Duha Tvog Sve
tog, i usadi u nj blagorodni usev smernosti i krotosti. Tebi slava i hvala vavek
. Amin.

3. JANUAR
1. Prorok Malahija.
Poslednji od proroka po vremenu. Rodio se posle povratka Jevreja iz ropstva vavi
lonskog. Bio je licem neobično lep. Po predanju, narod ga je nazivao angelom, možda
zbog njegove spoljašnje lepote ili zbog duševne čistote, ili pak zbog družbe s angelom B
ožjim. Često je govorio s angelom licem u lice. Kada se to dešavalo, i drugi su neki čul
i glas angelski, ali se nisu udostojili da vide lice angelsko. Ono što mu je angel
javljao, mladi prorok je i proricao. Vikao je na neblagodarni Izrailj i na beza
kone sveštenike. Na petsto godina pre Hrista prorekao je jasno pojavu i službu Jovan
a Krstitelja. No, u glavnom, on je prorok dana Strašnoga Suda. Predstavio se Bogu
u mladosti i posle njega nije više bilo proroka u Izrailju do Jovana Krstitelja.
2. Sveti mučenik Gordije.
Rođen u Kesariji Kapadokijskoj. Bio je oficir u rimskoj vojsci u vreme cara Likini
ja. No kada nasta strašno gonjenje hrišćana, on napusti vojsku i svoj čin i udalji se u
pustinju Sinajsku. Usamljen na planini Horivu, Gordije provođaše vreme u molitvi i r
azmišljanju o tajnama neba i zemlje. Naročito, pak, razmišljaše o sujeti i ništavnosti sve
ga onoga oko čega se ljudi toliko muče i bore na Zemlji, pa najzad poželi da umre i pr
eseli se u život neprolazni i netruležni. S tom željom on siđe u grad u vreme nekih nezn
abožačkih trka i igara. Prijavi se gradonačelniku kao hrišćanin. Uzalud ga ovaj odvraćaše o
ere, s laskama i pretnjama. Gordije osta nepokolebljiv i tvrd kao dijamant i gov
oraše: "Nije li očito bezumlje kupovati ovim kratkovremenim životom večnu muku i pogibao
 duševnu?" Na smrt osuđen, on radosno hitaše gubilištu i usput govoraše dželatima o divnoj
slatkoj nauci Hristovoj. I s imenom Isusovim na usnama on predade svoje mlado t
elo maču a pravednu dušu Bogu 320. godine.
3. Sveta Genoveva.
Zaštitnica grada Pariza. Postom, molitvom i milostinjom udostojila se Carstva Božije
g i upokojila se 3. januara 512. godine u 89. godini svoga života.
Malahija javlja što mu angel zbori:
- Dan, dan, o dan ide! dan što ko peć gori.
Ko će ga podneti? ko se održati?
Ko sa svojom pravdom pred Sudiju stati?
Svi bezbožni biće ko suha strnjika.
Hrana gladnom ognju. Plač, uzdah i cika!
Preliva se oganj. i ko reka teče,
Šta tu može jezik grešnika da reče?
Sveštenici moji, beslavnici moji,
Što vam jezik slavu Gospodnju ne poji?
Prezreni postaste kod naroda svuda,
Jer sud moj prezreste, i zakon, i čuda.
Ja Gospod govorim, Gospod nad vojskama,
O da teška suda mrskim vračarama!
Kad oganj pojuri, dim, i strašna huka,
Tad Gospodnja više ne miluje ruka.
Pokajte se ljudi, dok još ima dana,
Vratite se k meni, pa ću i ja k vama.
Ja Gospod govorim, Gospod nad vojskama:
Vratite se k meni, pa ću i ja k vama.
Malahija javlja što mu angel zbori:
- Dan, dan, o dan ide! dan što ko peć gori!

RASUĐIVANJE
Poniženje i propast popušta Bog na ohola čoveka, kada ovaj misli da je njegova sila
za navek osigurana. Kada zli rimski eparh Tarkvinije poseče blaženog Timotija, priz
va on svetoga Silvestra i zapreti mu smrću ako mu ne prokaže zaostavštinu Timotijevu i
ako još uz to odmah ne prinese žrtvu idolima. Bez straha i trepeta odgovori mu proz
orljivi svetac jevanđelskim rečima: bezumni ove noći uzeću dušu tvoju od tebe, a ono što se
hvališ da ćeš naneti meni (tj. smrt), desiće se tebi. Oholi eparh okova Silvestra u okov
e i vrže ga u tamnicu s namerom da ga uskoro pogubi. Učinivši to on sede da ruča. No rib
lja kost zastade mu u grlu. Od podne do ponoći mučiše se lekari da mu život spasu, ali s
ve uzalud. U ponoći Tarkvinije ispusti svoju oholu dušu u najvećim mukama. I tako se o
bistini proročanstvo sv. Silvestera, a i reč biblijska: oholost dolazi pred pogibao
(Priče Sol. 16, 18).

SOZERCANJE
Da sozercavam angela hranitelja i to:
1. kako mi on stoji s desne strane podržavajući me sve dok ja ne ostavim zakon Božji,
2. kako sam ga ja mnogo puta uvredio i od sebe odagnao, grešeći se o zakon Božje.

BESEDA
o tome kako se srcem zadobija Carstvo Božje a ne jezikom
Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode;
ući u carstvo nebesko (Mat. 7, 21)
 Jezikom se, braćo, ne osvaja carstvo Božje nego srcem. Srce je riznica onoga blag
a kojim se carstvo kupuje, srce a ne jezik. Ako je riznica puna blaga Božjega, to
jest jake vere, dobre nade, svetle ljubavi i dobrih dela, onda je i vesnik toga
blaga, jezik, veran i mio; ako li je riznica prazna od svega toga blaga, onda je
i vesnik njen lažan i drzak. Kakvo srce, onakve i reči. Kakvo srce, onakva i dela.
Sve, sve zavisi od srca.
Pritvorstvo je nemoćno i pred ljudima, još nemoćnije pred Bogom. Ako sam ja otac, g
ovori Gospod kroz proroka Malahiju, ako sam ja otac, gde je čest moja? I ako sam g
ospodar, gde je strah moj? To jest: čujem da me zovete ocem, ali ne vidim da me čest
vujete srcem. Čujem da me zovete gospodarem, ali ne vidim straha prema meni u srci
ma vašim.
Naša molitva: Gospode! Gospode! krasna je i korisna samo onda kada izvire iz mo
litvenog srca. Sam je Gospod naredio da se molimo neprestano, ali ne samo jeziko
m, da bi nas ljudi čuli, nego zatvoreni u klijet srca, da bi nas Gospod čuo i video.
Gospode veličanstveni i divni, izbavi nas od licemerstva i ulij strah Tvoj u sr
ca naša, da bi srce naše stajalo neprestano uspravno na molitvi pred Tobom. Tebi sla
va i hvala vavek. Amin.

4. JANUAR

1. Sabor svetih Sedamdeset apostola.

Osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao još i sedamdeset drugih, malih a
postola, i poslao ih na propoved Jevanđelja, "I posla ih dva po dva pred licem svo
jim u svaki grad i mjesto kuda namjeravaše sam ići... Idite; evo ja vas šaljem kao jag
anjce među vukove" (Lk 10, 1 i 5). No kao što je jedan od Dvanaestorice, Juda, otpao
od Gospoda, tako su neki od ovih Sedamdeset odustali Gospoda ne s namerom izdaj
stva, nego po nemoći ljudskoj i malovernosti (Jn 6, 66). I kao što je Judino mesto b
ilo popunjeno drugim apostolom, tako su i mesta ovih bila popunjena drugim izabr
anicima. Ovi apostoli trudili su se na istom poslu kao i dvanaest velikih aposto
la, bili su pomoćnici Dvanaestorici u širenju i utvrđivanju Crkve Božje u svetu. Mnoge m
uke i pakosti pretrpeli su oni od ljudi i demona, no njihova tvrda vera i žarka lj
ubav prema vaskrslom Gospodu učinila ih je pobediocima sveta i naslednicima Carstv
a Nebeskoga.
2. Jevstatije, arhiepiskop Srbski.
Rođen u Budimljanskoj župi od roditelja bogobojažljivih. Kao mladić zamonašio se u Zeti, p
a je prešao na viši podvig u Hilendar. Vremenom postane igumanom hilendarskim. I kao
iguman bude izabran za episkopa zetskog, a posle izvesnog vremena i za arhiepis
kopa Srbskog. Bio je muž visoko dobrodeteljan i upravljao je stadom Hristovim s re
vnošću i ljubavlju. Upokojio se mirno 1279. godine u starosti, uzviknuvši pred smrt: "
U ruke tvoje Gospode predajem duh moj". Mošti mu počivaju pod spudom u hramu Pećke pat
rijaršije.

3. Evnuh carice Kandakije.

Apostol Filip krstio je ovoga crnca i evnuha (Dap 8, 26-39). Po krštenju evnuh se
vratio doma i počeo propovedati Hrista. On je bio prvim apostolom vere među crncima
u Etiopiji. Skončao je mučenički i udostojio se Carstva Božjeg.
4. Prepodobnomučenik Onufrije Hilendarac.
U mladosti naljuti se na roditelje i pred Turcima izjavi da će se poturčiti. Odmah z
a tim pokaja se za te reči, ode u Hilendar gde se zamonaši. Mučen savešću, on se reši na mu
ištvo. Zato, s blagoslovom duhovnika svoga, ode u Trnovo, gde se javi Turcima, obj
avi sebe hrišćaninom, naruga se Muhamedu, zbog čega bi posečen 4. januara 1818. godine u
tridest drugoj godini svoga života. Telo ovog duhovnog viteza nije sačuvano, jer ga
Turci baciše u more.
O vitezi krsta, sinovi svetlosti,
Vi još niste prošli, deco budućnosti,
Jer vi niste mrtvi, ka' što Hristos nije,
No živi životom što nikad ne gnije.
Vencedavac Gospod uvenča vas krasno
Što mu ime sveto objaviste glasno
Pred cari i knjazi, pred strašni dželati.
Vi služiste Bogu - svet vam mukom plati.
Hodiste za Hristom, o Hristove pčele!
Svet naliste medom, napuniste zdele!
Ublažiste duše, umiriste strasti,
Hristovim mirisom zemlju okadiste,
So i svetlost svetu i tamjan mu biste.
Sedamdeset druga, svi s ljubavlju istom,
Ko grane sa stablom svi sljubljeni s Hristom;
Sedamdeset zvezda oko Sunca - Hrista,
I angeli tu su, i Deva Prečista,
Tu slast neskazana, radost neviđena,
Pobednika slavnih prolaznog vremena.
Apostoli sveti, slava vam i hvala,
Iz vaše je krvi pravda procvetala.

RASUĐIVANJE
Bog sluša molitve pravednika. To se jasno vidi iz života Mojseja i Ilije i ostali
h starozavetnih pravednika i proroka, kao i iz života apostola i svetitelja. Kada
se sv. Genoveva kao kaluđerica podvizavala u Parizu, dogodi se da Atila sa svojim
divljim Hunima opkoli Pariz. Strah i užas obuzme sve žitelje Pariza koji su svakoga ča
sa očekivali zauzeće grada od neprijatelja. Tada sv. Genoveva pozove narod da posti
i Bogu se moli pa će se nesreća otkloniti. Mnoštvo ljudi i žena odazovu se pozivu ove sv
etiteljke i počnu postiti i moliti se. Sama pak Genoveva najviše je postila i najusr
dnije se Bogu molila. Posle kratkog vremena neprijatelj se okrene od Pariza, bez
ikakvih vidljivih uzroka, i ode na drugu stranu. Ono što ne može učiniti mač mnogih grešn
ika, može molitva jednog pravednika.

SOZERCANJE
Da sozercavam bogatstvo Božje sile, mudrosti i ljubavi i to:
1. bogatstvo te sile, mudrosti i ljubavi, pokazane u stvorenoj prirodi,
2. bogatstvo te sile, mudrosti i ljubavi, otkrivene svetu kroz Gospoda Isusa Hri
sta.

BESEDA
o građanima onoga sveta
Od svijeta nijesu,
kao ni ja što nijesam od svijeta (Jov. 17. 16)
Hristos Gospod nije od ovoga sveta nego samo u odelu ovoga sveta. To je vojvo
da, preobučen u odelo sužnja, da spase sužnje, zarobljene grehom, materijom i satanom.
Pa kakav je vojvoda, takvi su i vojnici njegovi. I oni po duhu nisu od ovoga sv
eta: nisu sužnji no slobodni, nisu robovi no gospodari, nisu truležni no besmrtni, n
isu propali no spaseni. Takvi su svi oni koje Hristos regrutova i koji, okusivši b
esmrtni život, dragovoljno se odrekoše sveta i pristaše uz Njega, i ostaše mu verni do k
raja života na zemlji. Rekao je Avva Mojsej: „Niko ne može stupiti u vojsku Hristovu,
ako ne bude sav kao oganj, i ne prezre počasti i pokoj, i ako ne odseče sve želje tele
sne, i ne uščuva sve zapovesti Božje." Regrutovan bi i Juda, no on otpade i zavole tam
nicu više nego carski dvor, i ropstvo više nego slobodu, i trulež više nego besmrće, i pro
past više nego spasenje. No ostali apostolski regruti veliki i mali ostaše mu verni
do kraja, i izvojevaše pobedu, koja ih proslavi na zemlji među ljudima i na nebu među
angelima. Zato se slave i blagosiljaju i na zemlji i na nebu. Svi koji se svetom
proslaviše, sa svetom i propadoše, a koji se Hristom proslaviše, Hristom se i spasoše.
Slava sveta je smrt, a slava Hristova je život, život večni i nikad umrli.
Gospode besmrtni, iako smo i mi od sveta po telu i grehu, regrutuj nas u Tvoj
u vojsku, koja nije od sveta po duhu, po sili, po mudrosti i ljubavi. Da i mi ka
d umremo svetu, živimo u besmrtnom carstvu Tvome, s angelima, apostolima i svetite
ljima. Zbog ljubavi i molitava svetih apostola Tvojih. Tebi slava i hvala vavek.
Amin.

5. JANUAR
1. Sveštenomučenik Teopemt i Teona.
Kada Dioklecijan objavi gonjenje hrišćana, episkop nikomidijski Teopemt beše prvi koji
postrada za Hrista. On beše izveden pred cara, i car mu zapreti smrtnom kaznom, a
ko se ne odreče Hrista. Na tu pretnju hrabri episkop odgovori caru: "Stoji napisan
o: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast ka
d mojim telom, čini s njim što ti drago". Bi mnogo bijen, glađu mučen i istjazavan na ra
zne načine. Najzad car dozva nekog mađioničara, Teonu, da Božjem čoveku nekako mađijama dos
oči. Teona rastvori u vodi najjači otrov i dade Teopemtu da ispije. Teopemt prekrsti
čašu i ispi otrov. Videv Teona, da njegov otrov ništa ne naškodi Teopemtu, on se okrete
k caru i uzviknu: "I ja sam hrišćanin, i klanjam se Raspetome". Obojica biše na smrt
osuđeni: Teopemta mačem posekoše, a Teonu živa u zemlju zatrpaše, 298 godine. Česno postrad
i građani Carstva Hristovoga postadoše.
2. Sveti prorok Mihej I.
Savremenik proroka Ilije. Prorekao opakom caru Ahavu pogibao u ratu s Asircima (
I car 22; II Dnev 18). Proricao je sve usmeno i nije pisao ništa. Drugi je, pak, b
io onaj Mihej koji je prorekao rođenje Gospoda u Vitlejemu, i knjigu proročanstva na
pisao.
3. Prepodobna mati Sinklitikija.
Poreklom iz Makedonije. Vaspitana u Aleksandriji. Kao bogata i ugledna devojka i
mala je mnogo prosaca, no ona ih sve odbije i odbegne iz roditeljske kuće u manast
ir. U najvećoj uzdržljivosti, bdenju i molitvi poživi do osamdeset godina. Njene pouke
monahinjama oduvek su smatrane pravim duhovnim biserom, jer ova pravednica nije
došla do visoke mudrosti kroz knjige, nego kroz stradanje, muku, danonoćno razmišljan
je i duhovno opštenje s višim božanskim svetom. Preselila se dušom u taj viši svet 350. go
dine. Sveta Sinklitikija između ostaloga govorila je: "Ako je vreme posta, nemoj s
e otkazivati posta tobož zbog bolesti, jer gle i oni koji ne poste, padaju u iste
bolesti". Još je govorila: "Kao što se otkrito blago brzo razgrabi, tako i dobrodete
lj, kada se razglašava, pomračuje se i gubi".
4. Prepodobna Apolinarija.
Kći Antimija, namesnika maloletnog cara Teodosija Mlađeg. To mu beše starija kći, dok mu
mlađa beše luda. Ne htede se Apolinarija udavati, nego se u srcu obruči Hristu i udal
ji u pustinju Misirsku. U muškom odelu i pod muškim imenom Dorotej, ona stupi u muški
manastir gde se podvizavala uznoseći duh svoj neprestano k Bogu i goreći ljubavlju p
rema Tvorcu svome. Carskom namesniku Antimiju posavetuje neko da pošalje svoju lud
u kći pustinjacima, da joj čitaju molitvu. I po promislu Božjem dogodi se da svoju lud
u sestru isceli starija sestra silnom molitvom. Tek kada se Apolinarija upokoji,
objavi se tajna da ona nije bila muško no žensko. Mužestvena hrabrost ove svete devic
e ostala je primerom i podstrekom kroz vekove mnogima, koji misle o svome spasen
ju. Upokojila se 470. godine.
Zbog Boga i duše nevine device
Postadoše Hristu verne sledbenice.
Naslade i raskoš i smeh ostaviše
Angelskome svetu duše uzvisiše;
U telima slabim luče zapaljene,
Duhom Svetim duše divno osvetljene
Vekovima svetle i put ukazuju,
S angelima svetim na nebu likuju.
Apolinarija i Siklitikija,
U srcima vašim Duh Sveti zasija,
On vas i utvrdi, On vas vede, uči,
On vas unevesti i Hristu obruči,
Molite se za nas, čudne isposnice,
Junakinje hrabre, besmrtne device.

RASUĐIVANJE
Plod, plod, i samo plod traži Gospod od svakog živog drveta što se čovek zove. Dobar
plod je bogoljubivo srce, a zao plod je samoljubivo srce. Sve ostalo što čovek ima i
uživa, kao: položaj, vlast, čast, zdravlje, novac, učenost - sve je to samo lišće na drvet
. „Svako drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca" (Mat. 3, 10). Čak i neh
rišćanski narodi cenili su dobra dela više nego lepe reči. Kudikamo više to mora biti prav
ilo za sledbenike Hristove. Na jednom saboru Atinjana, na kome behu i izaslanici
špartanski, neki starac hođaše od klupe do klupe tražeći mesta da sedne. Atinjani mu se p
odsmevahu i mesta mu ne ustupahu. Kada starac priđe Špartancima, svi skočiše na noge i p
onudiše mu mesto. Videći to Atinjani pohvališe Špartance krasnorečivim pohvalama. Na to im
Špartanci odgovoriše: „Atinjani znaju šta je dobro, no ne tvore dobro." Ko tvori dobro,
taj liči na drvo koje donosi dobar plod domaćinu svome. A izvor dobra u čoveku jeste
dobro, bogoljubivo srce.

SOZERCANJE
Da sozercavam savršenstvo prvoga čoveka, Adama i to:
1. njegovu blizinu Bogu,
2. njegovu silu, mudrost i krasotu od Boga,
3. dragovoljno pokoravanje cele prirode vlasti bezgrešnog Adama.

BESEDA
o nemoći našoj bez Hrista Gospoda
Bez mene ne možete činiti ništa (Jov. 15, 5)
Gospod naš nije imao običaj da govori preuveličano. Ničije reči u svetu nisu odmerenije
od Njegovih. Pa kad On kaže, da mi bez Njega ne možemo činiti ništa, onda to tako treba
bukvalno razumeti i primiti. On govori ovde o dobru a ne o zlu; nikakvo dobro m
i ne možemo činiti bez Hrista, mimo Hrista i nasuprot Hrista. On je vlasnik, davalac
i nadahnitelj svekolikog dobra. Nikakvo dobro ie stoji van Njega, kao što nikakvo
zlo ns stoji u Njsmu. Ja sam čokot, a vi loze, rekao je On. Šta mogu loze bez čokota?
Mogu li rasti i plod doneti? Ništa, osim postati gorivom.
Može čovek misliti koliko hoće, no ne može nikada zamisliti jedno istinsko dobro koje ni
je u Hristu, i koje ne ističe iz Hrista. Ako neko rekne, da on čini dobra i čovečna dela
mimo Hrista, znajte, da su ta njegova dela kvarna u jezgru i razjedena, bilo od
sujete, bilo od skrivenog sebičluka. Jer čovek bez Hrista isto je što i loza bez čokota
. To nam je sam On kazao. Čokot je skriven i ne vidi se, a loza se vidi. Ipak i gr
ožđe na lozi i sama loza zavise od čokota. Čokot svekolikog dobra raste iz srca Boga Oca
i naleva se slašću Duha Svetoga.
Gospode Bože Trojedini, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

6. JANUAR
1. Bogojavljenje.
Kada Gospod Isus beše navršio trideset godina od Svog telesnog rođenja, On otpoče Svoj uči
teljski i spasiteljski posao. I sam, početak početka oznamenova krštenjem na Jordanu.
Sveti Kiril Jerusalimski veli: "Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan". Pri kršt
enju Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna koja se u Starom Zavetu nagoveštav
ala, o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, tj. tajna božanske Sve
te Trojice. Otac se javio čuvstvu sluha, Duh se javio čuvstvu vida, a Sin se javio u
z to još i čuvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedočanstvo o Sinu. Sin se krstio u
vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Krstitelj zasve
doči i reče o Hristu: "Gle, Jagnje Božije koje uzima na se grijehe svijeta" (Jn 1, 29)
i kada on pogruzi i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u
svetu i put našega spasenja. Naime: Gospod uze na se grehe roda čovečjeg i pod njima
umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode); i mi moramo umreti kao stari grehovni čov
ek i oživeti kao očišćeni, obnovljeni i preporođeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasen
ja. Praznik Bogojavljenja (Teofanija, grčki) prosvećuje pokazujući nam Boga kao Trojic
u jednobitnu i nerazdelnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas krštenjem u vo
di prosvećuje time što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Du
ha Svetoga.
O Gospode sveti, sveti u stvaranju,
Sve što Rečju stvaraš, Duhom osveštavaš.
O Gospode krepki, krepki u stradanju,
Za svet u smrt hodiš, za svet vaskrsavaš.
Gospode besmrtni, pevamo Ti u glas:
Oče, Sine, Duše - Bože, pomiluj nas!
Oče što se javi glasom nad Jordanom,
Duše što ko golub mlečni letijaše,
Sin što se krsti prorokom Jovanom,
Tri zraka svetlosti, jedna svetlost sjaše,
Trojice javljena, pevamo Ti u glas:
Oče, Sine, Duše - Bože, pomiluj nas!

RASUĐIVANJE
Nekad su basne jeretičke dosađivale Crkvi Božjoj, a sada joj dosađuju basne bogoodstu
pničke. Istrajnošću u veri, prilježnom molitvom, ispovedništvom pa čak i mučeništvom pobeđe
na dosada. Samo tim načinima biće pobeđena i ova nova dosada. I Crkva Božja, sasud Istin
e božanske, na kraju će trijumfovati, jer će vragu na kraju nestati oružja (Ps. 9, 7). B
laženi Kliment Aleksandrijski rekao je o jereticima koji napustiše crkvu: „Onaj ko je
pao u jeres, putuje kroz suhu pustinju, napuštajući jedinoga istinoga Boga; odvojen
od Boga on traži bezvodnu vodu, skuplja rukama besplodnost, ulazi u nenaseljenu i že
dnu zemlju." To isto se danas može reći o mnogim naučnim hipotetičarima i teoretičarima ko
ji se rukovode maštom svojom a ne istinom Božjom.

SOZERCANJE
Da sozercavam događaj krštenja Gospoda i to:
1. Njegov skromni dolazak na Jordan, nepoznat svima osim Jovanu,
2. Njegovo pogruženje u vodu; lepršanje goluba nad Njim i glas s visine.

BESEDA
o tajanstvenom božanskom Trojstvu
Jer je troje što svjedoči na nebu:
Otac, Riječ i Sveti Duh; i ovo je troje jedno.
I troje je što svjedoči na zemlji:
duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.
(I Jov. 5, 7-8)
Kad čitamo Sveto Pismo treba budno da motrimo na svaku reč. Brzom čitaocu, npr., neće
pasti u oči razlika koju Jevanđelist povlači između nebeskog trojstva i zemaljskog troj
stva. Za nebesko trojstvo on kaže: i ovo je troje jedno, a za zemaljsko: i troje j
e zajedno. Ogromna je razlika između biti jedno i biti zajedno. Otac, Sin i Duh Sv
eti su jedno, dok su duh i voda i krv samo zajedno, a ne jedno. Jer i neprijatel
ji mogu biti zajedno ali ne i jedno. Svi su ljudi na zemlji zajedno ali nisu jed
no. Voda i krv čine telo, a duh je duh. Tijelo pak želi protiv duha a duh protiv tij
ela (Gal. 5, 17); nisu, dakle, jedno, ali su pak zajedno. I kad čovek umre, zajedn
ica se kida i prestaje: krv i voda idu na jednu stranu, a duh na drugu. Dočim je b
ožansko trojstvo na nebesima ne samo zajedno nego i jedno.
No ima jedno trojstvo u unutrašnjem nebu čovekovom, koje treba da bude ne zajedni
ca nego jedinstvo, da bi čovek blažen bio i ovoga i onoga sveta. To je jedinstvo uma
, srca i volje. Dokle je ovo troje samo u zajednici, dotle je čovek u ratu i sa sa
mim sobom i sa nebeskim Trojstvom. Kada pak ovo troje postane jedno, tako da nij
edno ne vlada i nijedno ne robuje, onda čovek biva ispunjen jednim mirom koji prev
azilazi svaki um (Fil. 4, 7), svaku reč, svako objašnjenje, svaki strah i svaku žalost
. Tada malo nebo u čoveku počinje ličiti na veliko nebo Božje, i obraz i podobije Božje bi
va tada jasno u čoveku.
Gospode trojedini, pomozi nam ličiti bar na one koji liče na Tebe. Tebi slava i h
vala vavek. Amin.

7. JANUAR
1. Sveti Jovan Krstitelj.
Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva
je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezu
je je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovan
ovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje
rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji
čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vre
me Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima
ovoga dana, 7. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost
Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u sve
t, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja
Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve mor
alne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naz
iva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje nar
očito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je pr
orokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev
arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zg
rčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladn
u (v. datume u godini: 24. februar 25. maj 24. jun 29. avgust
2. Sveti mučenik Atanasije.
Ovaj mučenik Hristov beše prost i siromašan čovek, ali bogat verom i mudar Duhom Božjim. J
ednom nehotično stupi u prepirku o veri s nekim Turčinom. Turčin beše školovan i vešt na re
no Atanasije se truđaše svim silama da istakne i utvrdi istinitost i preimućstvo hrišćans
ke vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pre
d sud. Ovaj Turčin stajaše tu kao njegov tužitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se o
drekne vere Hristove i poturči, kao što je tobož i izjavio pred svojim saputnikom dan
ranije, uzviknu Atanasije: "Pre ću primiti hiljadu smrti nego što ću se odreći vere Hris
tove!" Zato bi na smrt osuđen i obezglavljen 1700. godine u Smirni. Telo mu je sah
ranjeno u crkvi svete Paraskeve u istom gradu.
Trideset godina posta i molčanja!
To ni gorske zveri ne mogu podneti.
Lav glad svoju blaži muzikom rikanja.
I drvo zašumi kad vetar naleti,
A ti ne zašumi, nit riknu, nit jeknu.
Pustinjom ni plač ti ni pesma odjeknu!
Čovek li si, reci? Kako ti je ime?
Da l' ćeš ikad hteti progovorit' s kime?
- „Glas, glas, glas, ja sam glas, a On Reč Božja,
Poslat sam da vičem deci Izrailja:
Pokajte se, ljudi, evo On dolazi,
Dobar plod tvorite svak po svojoj snazi.
Evo, evo ide, o čudo čudesa,
Usred vode skriven oganj sa nebesa!
Evo jagnje Božje sred vukova hodi;
Vukovi, perite ćud vučju u vodi!
Trideset godina molčanja i posta,
Šta od tvoga tela sem glasa preosta?
Tvoje suho telo, senka glasa tvoga,
Što vest jednu glasa: evo k nama Boga!
Tvoje suho telo, trsku, Irod skrši.
No glas ode, ode, - niko da g' uguši.
Čij' je glas to? od kog vekovi trepere?
Lava gladnog? ne, ne - čoveka od vere.

RASUĐIVANJE
"Čovek nije nešto vidljivo", rekao je sv. Vasilije Veliki. Kao što kuća liči na kuću tak
spoljašnji čovek na spoljašnjeg čoveka. No kući se odaje čast prema onome ko stanuje u njo
, tako i čoveku prema duhu koji stanuje u njemu. I telesnom vidu jasno je da kuća ni
je domaćin no samo kuća u kojoj stanuje domaćin; ali samo duhovnom vidu jasno je da te
lo nije čovek no samo kuća u kojoj stanuje čovek.

SOZERCANJE
Da sozercavam odlazak Gospoda na goru iskušenja i to:
1. kako se On posle krštenja odmah upućuje na post i molitvu,
2. kako krštenom čoveku đavo pravi spletke naročito u vreme posta i molitve,
3. kako On krotko kao jagnje no odlučno kao gospodar odbi sva iskušenja đavolska.

BESEDA
o pokornosti volji Božjoj
Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu (Mat. 6, 10)
Blago Jovanu Krstitelju, jer ispuni Jevanđelje pre Jevanđelja! Otišavši u pustinju, o
n se predao beše potpuno volji Božjoj, i telom i dušom. I volja Božja vršila se i na zemlj
i njegovog tela kao i na nebu njegove duše. Ni glad. ni zver ne povredi mu telo u
pustinji kroz mnoge godine, niti mu dušu povredi očajanje zbog samoće, niti gordost zb
og nebesnih viđenja. On ne potraži od ljudi ni hleba ni znanja. Sve mu Bog dade što mu
beše od potrebe, jer se beše potpuno predao volji Božjoj.
Niti on upravljaše svoje korake u pustinju ni iz pustinje. Nevidljiva krma sviše
krmanila je životom njegovim. Jer kada trebaše da izađe iz pustinje i pođe u susret Gosp
odu, veli se: "bыstь glagolъ Božїi Іoann-" (Lk. 3, 2). Kao nevini mladenac tako prosto prič
ovan svoje opštenje sa silama nebeskim: i ja ga ne znadoh (tj. Hrista); nego onaj
koji me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na nj
emu, to je onaj koji će krstiti Duhom svetijem. I ja vidjeh i zasvjedočih da je ovaj
sin Božji (Jov. 1, 33-34). Kako nežno i prosto govori on o nebeskim predmetima! A k
ako je strašan, kao lav, kad govori protiv nepravde ljudi, protiv Iroda i Irodijad
e! Jagnje i lav u njemu žive zajedno. Njemu je nebo blisko kao detetu majka. I vol
ja Božja njemu je tako pristupačna i jasna kao i angelima na nebu.
Gospode premudri, upravi prema Tvojoj volji život i nas grešnih u pustinji ovog živ
ota kao što si upravio život sv. Jovana Krstitelja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

8. JANUAR
1. Sveti mučenici Julijan i Vasilisa.
Oboje od plemenitih i bogatih roditelja. Venčani u brak zavetovali se živeti devstve
no kao brat i sestra. Razdadu sve svoje imanje sirotinji, a oni se zamonaše, i to
Julijan osnuje muški, a Vasilisa ženski manastir. Julijan je imao do deset hiljada m
onaha, a Vasilisa do hiljadu monahinja. Kada nasta ljuto mučenje hrišćana pod Diokleci
janom, Vasilisa Boga moljaše da se nijedna od njenih monahinja ne ustraši od muka i
ne odstupi od vere pravoslavne. Usliši Gospod molitvu dostojne sluškinje Svoje i u t
oku šest meseci uze k Sebi sve monahinje, redom, pa naposletku i njihovu igumaniju
Vasilisu. Pred smrt Vasilisa imala viđenje svojih sestara iz onoga sveta: sve joj
se javiše svetle i radosne kao angeli Božji i prizivahu svoju duhovnu majku da im što
pre dođe. Julijanov manastir pak bude ognjem sažežen od mučitelja, a Julijan beščovečno mu
umoren najtežim mukama. U mukama Gospod ga je bodrio i krepio, te je sve junački iz
držao, veru održao, i ime Hristovo proslavio. Zajedno s Julijanom posečeni su: sin i žen
a mučitelja Markijana; Kelasije i Marionila, koji videvši Julijanovo junaštvo u trplje
nju muka, obratiše se i sami u veru Hristovu; dvadeset vojnika rimskih; sedam braće
iz toga mesta; prezviter Antonije, i neki Anastasije, koga Julijan u vreme mučenja
molitvom vaskrse iz mrtvih. Svi česno za Hrista postradaše i građani Carstva nebeskog
a postadoše oko 313. godine.
2. Prepodobni Georgije Hozevit.
Podvizavao se u VII veku u obitelji Hozevitskoj, na putu iz Jerusalima u Jerihon
gde se prvo podvizavao prepodobni Jovan Hozevit.
3. Sveta Domnika.
U vreme cara Teodosija došla kao nekrštena iz Kartagine u Carigrad sa još četiri devojke
neznaboške. Patrijarh Makarije krsti ih i blagoslovi im da žive kao inokinje. Sveta
Domnika preda se podvigu sa velikom revnošću i u toj revnosti nije slabila do same
smrti u dubokoj starosti. Upokojila se u Gospodu oko 474. godine. Prosvetljena D
uhom Svetim ona je mogla prozirati događaje u budućnosti i molitvom čudesa tvoriti.
4. Sveti Grigorije, episkop ohridski.
Blagočestiv učitelj i pastir stada Hristova. Upokojio se 1012. godine. U natpisu jed
nom u crkvi Svete Sofije u Ohridu naziva se "Grigorijem premudrim".
Brakom vezani, Hristom vezaniji.
Savez duhovni - savez je trajniji.
U knjigu Živih Duh ih upisa:
„Bratac Julijan, sestra Vasilisa".
Sve ostaviše, za Hristom pođoše.
I čas kad kucnu živote dadoše
Za ljubav Božju, ljubav trisunčanu,
Slavu prezreše. svu slavu zemljanu;
Ljubavlju k Bogu sebe proslaviše
I primer divan naš ostaviše.
Bogatstvo crkvi, i ukras i dika:
Krv čudotvorna čudnih mučenika.

RASUĐIVANJE
Na jednoj ploči u crkvi Svete Sofije bile su urezane ove reči: "Umij grehe svoje
a ne samo lice". Ko god je ulazio u tu slavnu crkvu, čitao je ovaj natpis i sećao se
da hrišćanska vera zahteva od njega čistotu moralnu: čistotu duše, srca i uma. No kako je
 u srcu usredsređen sav duhovni čovek, to je i Gospod rekao: Blaženi čisti serdcemъ. Sva s
poljašnja čistota ne pomaže ništa u zadobijanju carstva nebeskog. O kad bismo mi ulagali
onoliki trud oko umivanja sebe od greha koliko truda ulažemo posvednevno oko umiv
anja lica svoga! U srcu bi se našem tada, vaistinu, video Bog kao u ogledalu.

SOZERCANJE
Da sozercavam tri iskušenja kojim satana kušaše Gospoda Isusa i to:
1. slastoljublje (iskušenje hlebom),
2. slavoljublje (uzdizanje iznad hrama).
3. srebroljublje (nuđenje u posed vascelog sveta).

BESEDA
o potrebnoj opreznosti onih koji misle da su sigurni
Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne (I Kor. 10, 12)
Apostol, koji daje ovakav savet, pravashodno je poznavao prirodu ljudsku i sv
u nemoć njenu. Dan za danom potvrđuje to iskustvo, da tek što se čovek uspravio iz blata
grehovnog, a već ponovo giba se i pada. Tek što se izlečio od poroka srebroljublja, a
već pada u porok slavoljublja. Ili, tek što je otvorio ruku da pomogne bedna čoveka,
a gordost ga obara na drugu stranu. Ili, tek što se malo privikao molitvi, a on ot
vara širom usta svoja da ruži one koji se još nisu molitvi privikli. Ili, tek što je ose
tio da ga Duh Božji rukovodi na put spasenja, a on se odmah nameće za učitelja vascelo
m svetu, dok, avaj, time sasvim ne otera Duha od sebe.
Kada je Gospod predskazivao učenicima da će Ga se svi oni odreći i razbeći, tada je Peta
r, samouveren u postojanstvo svoje, uzviknuo: Ako se i svi sablazne ali ja neću. P
rozirući mu samo srce, i videći ga već pala u samomnjenje i gordost, Gospod mu odgovor
i: Noćas dok pijetao ne zapjeva, tri puta ćeš me se odreći! Pa kad se ovakav pad desio s
apostolom, u neposrednoj blizini Gospoda, kako s ima da se ne desi? Zato, braćo,
kad se dignemo i povratimo on nekog greha, i stanemo uspravno, treba to da pripi
sujemo sili i milosti Božjoj a ne sebi; i treba da se dobro obaziremo, i čuvamo, i B
ogu molimo, da opet ne padnemo, bilo na jednu stranu, bilo na drugu, no da hodim
o pravo putem Gospodnjim.
Gospode svevideći, pomozi nam da se uspravimo Duhom k Tebi; i kad se uspravimo,
podrži nas, da više ne padamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

9. JANUAR
1. Sveti mučenik Polievkt.
Grad Melitina jermenska mnogo je nakvašena krvlju hrišćanskom kao i sva zemlja Jermens
ka. No prva krv za Hrista u ovome gradu beše krv svetog Polievkta, prosuta oko 259
. godine u vreme carovanja Valerijanova. Behu u tom gradu dva prijatelja oficira
: Nearh i Polievkt. Nearh kršten, Polievkt nekršten. Kada izađe zapovest careva o gonj
enju Hrišćana, Nearh se pripremaše za smrt no beše u velikoj tuzi što nije uspeo da svoga
druga Polievkta prevede u pravu veru. Kada Polievkt sazna uzrok tuge Nearhove, o
n obeća preći u veru. Sutradan ispriča on Nearhu svoj san; javio mu se beše sam Gospod u
svetlosti, skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio
ga u sedlo krilatome konju. Zatim Polievkt ode u grad, iscepa carevu zapovest o
mučenju hrišćana i polupa mnoge idolske kipove. Bi mučen i na smrt osuđen. Kad je izveden
na gubilište, ugleda on Nearha u gomili sveta i radosno mu vikne: "Spasavaj se, d
ragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!" I Nearh sveti docnije sk
onča kao mučenik za Hrista u ognju. Praznični mu je spomen 22. aprila.
2. Prepodobni Evstratije.
Od Tarsa. Veliki isposnik i molitvenik. Za sedamdeset pet godina u manastiru nij
e legao na levu stranu da spava no uvek na desnu. Za vreme službe Božje od početka do
kraja u sebi govorio: "Gospodi pomiluj!" Umro je u svojoj devedeset petoj godini
.
3. Sveti Filip, mitropolit moskovski.
Rođen 11. februara 1507. godine. Stojeći jednom kao mladić u crkvi ču gde sveštenik čita iz
Jevanđelja: "Niko ne može dva gospodara služiti", i uplaši se od tih reči kao da se to isk
ljučivo njemu govori i prosveti se u isto vreme, pa se udalji u Solovecki manastir
gde se posle dugog i teškog iskušeništva zamonaši. Postavši vremenom iguman, prosija kao
sunce, i sva Ruska zemlja ču za njega. Zato ga car Ivan Grozni dovede na upražnjeno
mesto mitropolita moskovskog 1566. godine. No ne mogaše sveti čovek gledati ravnodušno
grozote groznoga cara, nego ga savetovaše i neustrašivo izobličavaše. Car nađe lažne svedo
e protiv Filipa, zbaci ovoga i naredi te ga obuku u prostu odrpanu monašku rasu, p
a ga zatvori u Tveru. Skuratov, jedan poverenik carev, dođe u ćeliju Filipovu i udav
i ga jastukom. No uskoro zlom smrću svršiše svi oni koji behu protiv Filipa. A posle n
ekoliko godina telo svetitelja nađe se čitavo, i neistrulelo, i mirisno, i bi prenet
o u Solovecki manastir.
Nearh i Polievkt, vojnici Kesara,
Postaše vojnici Nebeskoga Cara,
Jedan kršten vodom, drugi svojom krvi,
Drugi prvog minu i postade prvi.
O blaženo nek je ovo nadmetanje
I Hristovom carstvu junačko hitanje!
Polievkt odbaci sve čim zemlja mazi,
Sve što kao vetar dolazi, prolazi,
I za hitne muke kupi carstvo trajno:
Trgovina ova ispade mu sjajno:
Za besmrtan život - nek se kosi trava!
Za prolazne muke - neprolazna slava!
Pomoli se za nas, o Hristov voine,
Da nijedna duša od nas ne pogine!

RASUĐIVANJE
Pravoslavna Crkva učeći ljude savršenoj ljubavi, uči ih u isto vreme i savršenoj poslušn
sti iz koje proističe red i blagostrojnost među vernima. Episkopi duguju poslušnost Go
spodu, sveštenici episkopima, verni jednim i drugim. O tome piše sv. Ignjatije: "Vi
ste dužni povinovati se bez svakog licemerstva: onaj ko bi obmanuo svog vidljivog
episkopa, nasmejao bi se nad Nevidljivim... Molim vas, starajte se sve izvršivati
u jednodušnosti Božjoj pod predsedništvom episkopa, koji zauzimaju mesto Boga, i prezv
itera, koji sastavljaju sabor apostola... ne misleći da bi ma šta bilo pravilno, što v
i činite sami, odelito."

SOZERCANJE
Da sozercavam sve dobrodetelji u ličnosti Gospoda Isusa Hrista i to:
1. kako je svaka dobrodetelj u Njemu potpuna i savršena kao ni u kome drugom u ist
oriji sveta,
2. kako se sve divno dopunjuju, jedna u drugu zaležući, i jedna drugu čineći sjajnijom.

BESEDA
o brizi za spasenje naših bližnjih
Niko da ne gleda što je njegovo,
nego svaki da gleda što je drugoga (I Kor. 10, 28)
To je načelo svetitelja Božjih, i sada i nekada, od uvek i doveka. To je načelo naz
idno i društveno. Na tom načelu može se osnovati najsavršenije, najbogougodnije i najsrećn
ije društvo ljudsko. Spasonosno načelo za svaki vrstu teškoća, sa kojima se savremeni lj
udi bore, bore bez pobede i bez nade. Sveta duša brine se o susedima svojim, bližnji
m i daljnim; brine se gde će bezdomni prenoćiti, kako će se gladni nahraniti, čime li na
gi odenuti. Brine se i moli se Bogu, da se susedi njeni spasu; da srce svoje isp
une ljubavlju prema Bogu; da um svoj uprave k Bogu; da se nevaljali vrate s puta
nevaljalstva; da se kolebljivi u veri utvrde; da se utvrđeni održe; da upokojeni vi
de lice Božje; da živi budu upisani u Knjigu Živih u carstvu svetlosti.
No pazite, braćo, kako isto tako od reči do reči može da glasi i načelo đavolsko, razorno i
nedruštveno: niko da ne gleda svoje telo kako da ga očuva u čistoti od greha, nego sva
k da gleda tuđe telo kako da ga oskvrni i uništi. Niko da ne gleda svoju dušu kako da
je spase, nego svak da gleda na tuđu dušu kako da je ocrni, okleveta, osiromaši, uprop
asti. Niko da ne gleda svoj dom kako da ga sazida i obnovi, nego svak da gleda n
a dom tuđi kako da ga spali i poruši. Niko da ne gleda svoje žitnice kako da ih napuni
, nego svak da gleda tuđe žitnice kako da ih pokrade i isprazni. Vidite lp. braćo. kak
o ovo načelo može da bude načelo dobra i načelo zla: mač oštar s obe strane; angel ili sata
a. Pogledajte kako jeovo načelo, u satanskom duhu i obliku, danas uzelo maha na sv
e strane!
O Gospode Duše Sveti, koji si ove svete reči pustio u svet kroz jezik apostola Božj
eg, kao svetle zrake sunčane, da nas obasjaju a ne da nas sagore, pomozi nam, da i
h ispunimo u pravom smislu nebesnom, na slavu Boga Trojedinoga a na spasenje duša
naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

10. JANUAR
1. Sveti Grigorije episkop niski.
Brat svetog Vasilija Velikog. Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada
mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi. Odlikovao se o
gromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao na II vaseljenskom saboru. Misli
se da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Veliki besednik, tumač Svetog Pisma,
i bogoslov. Zbog svoga poraza arijevci se behu naročito na njega okomili kao na s
vog strašnog protivnika, te u vreme cara Valenta, njihovog jednomišljenika, uspeše da
zbace s episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj Svet
i Otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u duboko
j starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na z
emlji kao veliko svetilo crkve.
2. Prepodobni Amon.
Podvižnik misirski. Četrnaest godina trudio se i Bogu molio samo da pobedi gnev u se
bi. Dostigao toliko savršenstvo dobrote da nije bio više svestan da postoji zlo u sv
etu. Osobit znalac Svetog Pisma. Upokojio se pročetkom V veka.
3. Sveti Markijan.
Rođen u Rimu, no kao prezviter proživeo do kraja svoj vek u Carigradu, većim delom u v
reme carovanja Markijana i Pulherije. Nasledivši veliko bogatstvo od roditelja, on
ga je neštedice istrošio na dve svrhe: na zidanje ili obnavljanje hramova i na milo
stinju siromasima. Sazidao je dve nove crkve u Carigradu, znamenite po svojoj le
poti i svetinji: svetoj Anastasiji i svetoj Irini. Kad su ga pitali zašto tako mno
go troši na crkve, on odgovori: "Kad bih ja imao ćerku, i hteo je udati za nekoga pl
emića, zar ja ne bih potrošio mnogo zlata da je ukrasim kao dostojnu nevestu? A ovde
ja ukrašavam Crkvu, nevestu Hristovu". Koliko je, pak, ovaj divni muž bio izdašan pre
ma crkvama i siromasima, toliko je bio tvrd, i veoma tvrd, prema samom sebi, sle
dujući savetu apostolskom: "Kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni" (1. Tim
6, 8). Piše se o njemu: "Sav bi u Bogu i Bog u njemu, i predstavi se Bogu ispunje
n godinama i dobrim delima", 471. godine.
Duh darove drži, Duh darove deli,
Nekom milost blagu, nekom razum smeli.
Nekome izrjadnu devičku čistotu,
Nekom ljubav živu, il' uma pravotu
Po jačini vere Duh dar nov domeće:
Poraste li vera što brda pokreće,
Riznica je Duha, otvorena tada
I dar na dar, ko dažd, na vernoga pada.
Zbog velike vere Grigorije sveti
Visini duhovnoj ko oro uzleti.
Zbog velike vere i sveti Markijan
Milošću nebeskom beše obasijan:
Grigor'ju se dade svetlost bogoslovlja.
Markijanu milost - jelej slavoslovlja.
O nebesni Duše, Gospode i Care,
Ni nam ne uskrati tvoje čudne dare,
No molitvom Tvojih izbranih sasuda
Spasi nas osude u dan Strašnog Suda.

RASUĐIVANJE
Sujetljivost zbog odela naročito uzima maha u naše vreme. Ko nema čim drugim da se
gordi, taj se gordi odelom. A onaj ko bi imao čim drugim, dragocenijim od odela, d
a se gordi, taj se i ne gordi. Kao što zlato što ne izlazi na površinu zemlje, tako se
ni duhovne vrednosti jednoga čoveka ne pokazuju spolja. Priča se kako je neki zname
niti filozof video jednoga mladića, kako se gordi svojim odelom, pa mu priđe i šapnu n
a uho: "To isto runo nosio je pre tebe ovan, pa ipak je bio samo ovan!" - Biti h
rišćanin i gorditi se odelom još je luđe nego biti car i gorditi se prašinom pod nogama sv
ojim. Dok je sv. Arsenije nosio zlatotkano odelo u carskom dvoru, niko ga nije n
azivao Velikim. Velikim je nazvat onda kada se bezobzirno sav predao službi Bogu i
obukao u dronje.

SOZERCANJE
Da sozercavam niščetu Gospoda Isusa i to:
1. niščetu cara koji se rodi u pećini,
2. niščetu najbogatijega koji gladova i žeđova,
3. niščetu Svemoćnoga u opštenju s niščim na zemlji.

BESEDA
o zadovoljenju s onim što nam je najnužnije
A kad imamo hranu i odeću, budimo zadovoljni (I Tim. 6, 8)
Apostoli Božji učili su druge onom što su oni sami životom svojim ispunili. Kad su im
ali hranu i odeću, oni su bili zadovoljni. Čak i kad se dešavalo da nisu imali ni hran
u ni odeću, oni su bili zadovoljni. Jer njihovo zadovoljstvo nije priticalo spolja
nego je izviralo iznutra. Njihovo zadovoljstvo nije bilo tako jevtino kao zadov
oljstvo životinjsko, nego skuplje, mnogo skuplje i ređe. Zadovoljstvo unutrašnje, zado
voljstvo od mira i ljubavi Božje u srcu, to je zadovoljstvo viših ljudi, to je bilo
zadovoljstvo apostolsko. U velikim borbama generali se odevaju i hrane kao i pro
sti vojnici, i ne traže zadovoljstva u hrani i odelu nego u pobedi. Pobeda je glav
no zadovoljstvo onih koji se bore. A hrišćani su, braćo, u borbi neprestanoj, u borbi
za pobedu duha nad materijom, u borbi za preodolenje višeg nad nižim, čoveka nad skoto
m. Nije li, dakle, više nego smešno voditi borbu a ne brinuti o pobedi nego o spoljn
im ukrasima i nakitima? Nije li glupo davati znake raspoznavanja svome neprijate
lju? Naš nevidljivi neprijatelj raduje se sujetljivosti našoj, i podržava nas u svakoj
sujetnoj pomisli, i zapošljava nas svim mogućim neuračunljivim sitnicama i dangubicam
a, samo da bi navalio na naš um teški zaborav odnosno onoga zbog čega smo mi na zemlji
. On nam predstavlja ništavno važnim, i sporedno glavnim, i pogubno korisnim, samo d
a bi odneo pobedu nad nama i srušio nas zauvek.
Gospode sveti, krepki i besmrtni, koji si nas od blata sazidao, i u blato dušu ži
vu udahnuo, ne daj, Gospode, da blato nadvlada! Pomozi duhu našem da uvek bude jači
od zemlje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

11. JANUAR
1. Prepodobni Teodosije Veliki.
Prvi ustanovitelj i ustrojitelj opštežića monaškog. Rođen u oblasti Kapadokije, u selu Mog
ariasi, od blagočestivih roditelja. Kao mladić posetio Simeona Stolpnika, koji ga bl
agoslovi, i proreče mu veliku slavu duhovnu. S kadionicom, u koju stavi hladno ugl
jevlje i tamjan, tražaše Teodosije mesto gde bi se nastanio i osnovao manastir, i za
ustavi se onde gde se ugljevlje razgori samo od sebe. Tu se nastani i otpoče podvi
zavati. Uskoro se sabra oko njega mnogo monaha raznih jezika. Zato on sagradi po
jednu crkvu za svaki jezik, te se tako istovremeno služilo i pojala slava Božja na
grčkom, jermenskom, gruzijskom itd. No u dan pričešća sva bratija sabirala se u veliku c
rkvu u kojoj se služilo na grčkom jeziku. Trpeza je bila zajednička za sve, zajednička i
sva imovina, zajednički trud, zajedničko trpljenje a neretko i - gladovanje. Teodos
ije beše uzvišeni primer života svima monasima, primer u trudu, molitvi, postu, bdenju
i u svima hrišćanskim dobrodeteljima. I Bog ga obdari darom čudotvorstva, te mogaše bol
ne celiti, na daljinu se javljati i pomagati, zverove ukroćavati, budućnost prozirat
i, hleb i pšenicu umnožavati. Beše mu molitva na usnama danju i noću. Upokoji se mirno u
Gospodu kada mu beše sto pet godina od rođenja (529. godine).
2. Blaženi Mihail.
Blaženi Mihail, Hrista radi jurodivi. Rus, od roda kneževskog. Pravljaše se sulud da b
i tako skrio od sveta vrlinu svoju, i da ga ljudi ne bi hvalili. Tako pripremi s
ebi pohvalu pred Bogom. Skonča 1453. godine u manastiru Klopskom, blizu Novgoroda
gde mu i mošti počivaju.
Oni što sa strahom pred Gospodom stoje,
Oni što se samo živog Boga boje,
Oni, samo oni, posvedočit mogu
Da pravednik prima što se moli Bogu.
Po molitvi pravoj Bog ljudima tvori -
Onom svetli zora, ko s' okrene zori.
Todosije sveti svojim molitvama
Pomože mnogima, pomaže i nama.
Jer on i sad živi kao i nekada
I čudesa čini, ko nekad, i sada -
Moć mu Gospod dade, zbog njegove vere,
I ljubavi k Bogu, ljubavi bez mere,
Todosije divni, istine revnitelj,
Monaškog života čudni ustrojitelj,
Nek se od nas slavi, slavljeni od Boga,
Sad građanin slavni carstva Hristovoga.

RASUĐIVANJE
Biti potkupljiv, znači ne biti hrišćanin. Pravoslavni Oci Crkve nikad se nisu dali
ni potkupiti, ni zastrašiti. Potkupljivanje u stvarima vere ravna se Judinom izdaj
stvu Hrista za novac; takvo potkupljivanje bilo je svojstveno samo nekim jeretic
ima. Kada car Anastasije pade u Evtihijevu jeres, on ustade protiv opredeljenja
IV Vaseljenskog sabora u Halkidonu i htede ta opredeljenja obesnažiti. Da bi prido
bio znamenitije predstavnike crkve za sebe, on im poče razašiljati razne darove. Sv.
Teodosije beše po znamenitosti prvi u svoj Palestini. Njemu car posla 30 litara z
lata na dar, kao tobož na potrebe manastirske. Razumede odmah Teodosije da ga car
hoćaše time potkupiti. I kako mudro postupi svetitelj Božji! Ne hte zadržati novac za ma
nastir, premda beše u velikoj nuždi, niti ga htede vratiti caru, da ne bi cara još više
ozlobio protiv Pravoslavlja, nego odmah razdade sve to zlato u ime carevo siroma
sima, da bi tom milostinjom potkrepio svoju molitvu Bogu za ispravku cara i povr
atak na pravi put.

SOZERCANJE
Da sozorcevam plač Gospoda Isusa i to:
1. plač i tugu nad mrtvim Lazarom, kao i nad sudbom Jerusalima,
2. plač i tugu u vrtu Getsimanskom zbog ljudskog robovanja grehu, demonu i smrti.

BESEDA
o postepenosti u duhovnom razviću
Tvrda je hrana savršenijeh,
koji imaju osjećanja dugijem učenjem obučena
za razlikovanje dobra i zla (Jevr. 5, 13-14)
Oni koji se hrane mlečnom hranom čulnog rasuđivanja ne mogu lako razlikovati dobro
od zla. Oni obično dolaze do zaključka da su sve vere od podjednake vrednosti; da je
greh neophodna senka vrline; da je zlo uopšte neminovan pratilac dobra. Do ovakvi
h pogrešnih zaključaka ne može doći pravi hrišćanin. Jer pravi je hrišćanin zreo čovek, koj
hrani mlečnom hranom, koji je nepoverljiv prema čulima, koji mnogo finije rasuđuje i
pravi finije razlike među vrednostima svega onoga što jeste i što biva. Hrišćaninu su, ist
ina, dati jasni uputi Otkrovenjem Božjim za razlikovanje dobra i zla, no njemu je
ipak potrebno dugo i trudno učenje, da bi kao savršen mogao u svakom danom slučaju zna
ti šta je dobro a šta zlo. To njegovo znanje treba da pređe u osećanje, da bi bilo pouzd
ano i nepogrešno. I dobro i zlo žele da se kosnu srca čovečjeg. Zato čovek treba da je izv
ežban, da osećanjem u srcu odmah pozna šta mu se približuje, onako isto kao što se jezikom
odmah oseti slano i neslano, slatko i gorko.
Trudimo se, braćo, svaki dan i svaki čas, da izoštrimo srce svoje da bi moglo razli
kovati uvek dobro i zlo. Sve ono što nam se događa, stavlja nam pitanje: šta je dobro,
a šta zlo? Upravo sve što nam se događa, događa nam se samo zato da bismo mi mogli uočiti
šta je dobro, i opredeliti se za dobro. I po sto puta na dan stavljamo se mi na t
akva kušanja. Ko ima oči da vidi, neka vidi.
O Gospode čovekoljubivi, zagrej srce naše dobrom koje je od Tebe. I umudri nas, G
ospode, za razlikovanje dobra od zla. I ukrepi nas, Vladiko, da uvek možemo prigrl
iti dobro a odbaciti zlo, radi slave Tvoje, čovekoljupče, i radi spasenja našeg. Tebi
slava i hvala vavek. Amin.

12. JANUAR
1. Sveta mučenica Tatijana.
Rimljanka, od velikoimenitih roditelja. Hrišćanka i đakonisa pri crkvi. Po smrti cara
Heliogabala carovaše u Rimu car Aleksandar, čija majka Mameja beše hrišćanka. Sam car beše
olebljiv i neodlučan u veri, zbog čega držaše u svom dvoru kip Hristov i Apolonov, i Avr
amov i Orfejev. Doglavnici njegovi gonjahu hrišćane i bez naredbe careve. Kada izved
oše Tatijanu devicu na mučenje, ona se moljaše Bogu za svoje mučitelje. I gle, njima se
oči otvoriše, i oni videše četiri angela okolo mučenice. Videći to, osam njih poverovaše u
sta, zbog čega biše i oni mučeni i ubijeni. Svetu Tatijanu produžiše mučiti: šibahu je, ods
hu joj meso, strugahu je železom, i tako svu iznakarađenu i iskrvavljenu bacahu je u
veče u tamnicu da bi je sutradan opet udarali na nove muke. No Bog pošiljaše angele Sv
oje u tamnicu, te je hrabrahu i rane joj isceljivahu, tako da se Tatijana svako
jutro javljaše pred mučiteljima potpuno zdrava. Baciše je pred lava, no lav se umiljav
aše oko nje i ne naškodi joj ništa. Ostrigoše joj kosu misleći, po svom neznabožačkom umu,
joj je u kosi skrivena neka vradžbina, neka sila volšebna. Najzad, izvedoše je, zajedn
o sa ocem njenim, i posekoše oboje mačem. Tako skonča svoj zemni život oko 225. godine i
 bi uvenčana besmrtnim vencem slave ova junačna devica, koja imaše slabo žensko telo no
duh muški i vojvodski.
2. Sveti mučenik Petar Avesalamit.
Rodom iz Elevteropolja u Palestini. U mladim godinama postradao za veru Hristovu
u vreme cara Maksimina, 311. godine. Posle mnogih muka bude na smrt osuđen. Sasluša
vši smrtnu presudu, on radosno uzvikne: "To je jedina želja moja, da umrem za Boga m
ojega!" Bude na krst raspet, kao i sam Gospod, i na krstu izdahne.
3. Mlekopitatelnica.
Tako se zove ikona Presvete Bogorodice, koju je doneo Sveti Sava Srbski iz manas
tira Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima, i položio je u svoju Posnicu na Kareji u
Svetoj Gori. I tako se ispunilo proročanstvo Svetog Save Osvećenog, izrečeno na osamst
oto godina pre toga, da će doći neki sveštenik Srbski Sava i da mu se ima predati ta i
kona i žezal njegov. Kad je Sava Srbski posetio manastir Svetog Save Osvećenog, mona
si se sete proročanstva osnivača svoje obitelji i predadu Savi Srbskom ikonu i žezal.
Ta ikona postavljena je s desne strane carskih dveri u Posnici, a žezal u jednoj k
eliji, zvanoj "Paterica", na Kareji.
4. Prepodobna Mati Teodora.
Slavna monahinja i nastavnica monahinja iz Aleksandrije. "Kao što je drveću potrebna
zima i sneg, da bi donosilo roda, tako su muke i napasti potrebne životu našem", go
vorila je ova sveta žena. Upokojila se mirno početkom V veka.
Mladost tela žališ, o razuman budi!
Mladost što prolazi vredi l' žalit, sudi!
Ima jedna mladost, mladost u večnosti,
To je prava mladost, mladost bez starosti,
Ovu vredi iskat, za njom suze liti,
Ako treba smrću telesnom platiti.
Tatijana kupi skupo za jevtino,
Za pep'o i vodu božanstveno vino;
Za telo što stari - besamrtnu mladost
I za malo suza - heruvimsku radost.
Obručena Hristu, Caru besmrtnome,
Ona osta verna Obručniku svome;
Silom čistog duha satre iskušenja
I podnese hrabro strahotna mučenja.
Oko nje se čuše angelski koraci:
Ko zgužvano platno ona telo baci,
Pa slobodna dušom od zemaljskih uza
Diže se na svadbu u Carstvo bez suza.

RASUĐIVANJE
Na zemlji nema veće časti ni većeg zvanja nego biti hrišćanin. Kad je sudija mučitelj Se
ir upitao mladoga Petra Avesalamita: "Od koga si roda?" odgovori Petar: "Hrišćanin s
am." Upita ga dalje sudija: "U kakvom si činu?" Na to Petar: "Nema ni većega ni bolj
ega čina nego biti hrišćanin." A otac Jovan Kronštatski piše: "Sav je svet paučina u sravnj
nju sa dušom čoveka hrišćanina." Hrišćanin je zemljan sud u koji se nalila božanska sila i
tlost. Da li će se taj sud staviti na zlatni presto carski ili će se spustiti u tamn
u izbu prosjačku, vrednost njegova time niti se uveličava, niti umanjuje. Nije li zl
atu ista vrednost, zavili ga u svilenu maramu ili u list od kupusa?

SOZERCANJE
Da sozercavam krotost Gospoda Isusa i to:
1. krotost Njegovu u nečujnom životu u Nazaretu sve do 30 godina,
2. krotost Njegovu u ophođenju s bolesnicima i grešnicima,
3. krotost Njegovu u ophođenju s Judom izdajnikom i s nepravednim sudijama.

BESEDA
o tome kako je Bogu najmiliji čovek i čoveku Bog
Ne tražim što je vaše nego vas (II Kor. 12, 14)
Ovim rečima, koje je mogla izreći samo plamena apostolska ljubav prema bližnjim, is
kazana je suština odnosa hrišćanina prema Bogu i Boga prema hrišćaninu. Ljubav Božja mogla
i da kaže:
Ti hrišćanine, postiš mene radi; mene radi milostinju deliš; mene radi usrdne molitve uz
dižeš; mene radi crkve zidaš; mene radi žrtve prinosiš i mnoga druga dobra dela činiš. Sve
to dobro, i sve je to meni ugodno, no ti si mi draži od svega toga; na kraju kraje
va ja ne tražim ništa od svega toga nego tebe tražim, samo tebe.
Ljubav hrišćanina pak mogla bi da kaže:
Ti mi, Gospode, zdravlje daješ, i to je dobro. Ti svetlost pališ, dažd puštaš, gromom vazd
uh osvežavaš, i to je dobro. Ti daješ bogatstvo, i mudrost, i mnogoletnost, i porod, i
bezbroj drugih dobara Ti obilno postavljaš na trpezu ovoga života. I sve je to dobr
o, i predobro. I sve to primam s blagodarnošću. No na kraju krajeva to je samo ivica
skuta Tvoga; na kraju krajeva ja ne tražim ništa od svega toga no Tebe, Gospode, Te
be jedinoga tražim.
O braćo moja, nije ono Bog što se vidi telesnim očima, niti je čovek ono što se vidi te
lesnim očima. Ono što se vidi u vasceloj prirodi jeste samo nešto od Boga; i ono što se
vidi u telesnoj rizi jeste samo nešto na čoveku. Bog je ljubav, braćo, što nebo spušta k z
emlji; i čovek je ljubav, braćo, što zemlju diže k nebu.
O Gospode čovekoljubivi, Tvorče i Svedržitelju, useli se više, i još više, u nas Duhom T
ojim životvornim, da živi budemo, da živi budemo u carstvu bez smrti. Tebi slava i hva
la vavek. Amin.

13. JANUAR
1. Sveti mučenici Ermil i Stratonik.
Car Likinije podiže veliko gonjenje na Hrišćane. Sveti Ermil, hrišćanin i đakon pri nekoj c
kvi, bi uhvaćen i poveden na sud. Kada mu rekoše da ga vode na mučenje, on se veoma ob
radova. Uzalud mu car prećaše, Ermil ispovedi slobodno svoju veru u Hrista i odgovor
i caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomoćnik, na bojim se, šta mi može učiniti čovek" (Ps
117, 6)? Posle teških mučenja baciše Ermila u tamnicu. A tamničar beše Stratonik, potajni
hrišćanin, koji svim srcem saosećaše sa stradanjima Ermilovim. Kada i Stratonika dostav
iše caru kao hrišćanina, car presudi da se obojica potope u Dunav. Tada vezaše Ermila i
Stratonika u jednu mrežu i potopiše ih u Dunav. Posle tri dana tela njihova izbaci v
oda na obalu i hrišćani ih nađoše i sahraniše na osamnaest stadija daleko od Beograda. Ovi
slavni mučenici postradaše za Hrista i proslaviše se 315. godine.
2. Sveti Jakov, episkop nisibijski.
Kao otšelnik življaše leti u otvorenom polju, a zimi u pećini. Jednom siđe u grad Nisibiju
, da vidi kako vera hrišćanska uspeva i kako hrišćani žive. No tu bude izabran za episkopa
. Učestvovao na I vaseljenskom saboru i zaštićavao Pravoslavlje od Arijeve jeresi. Dog
odi se jednom da neznabožni Persijanci napadnu s vojskom na Nisibiju. Sveti Jakov
s litijom izađe do bedema gradskih, i sam se pope na bedem i šetaše po bedemima ne boj
eći se neprijateljskih strela koje behu upravljene na njega. Šetajući tako, svetitelj
se moljaše Bogu, da Bog sačuva grad i verne na taj način što će poslati muhe i komarce na
Persijance, i time oterati ove od zidova grada Nisibije. Nije, dakle, tražio smrt
neprijateljima niti ma kakvu vrstu pogibije i poraza, nego samo jednu malu dosad
u koja bi ih oterala odatle. I Bog usliša molitvu svoga ugodnika i posla mnogo muh
a i komaraca na Persijance, te ove otera a grad Nisibiju spase. Požive sveti Jakov
dugo i česno, i mirno skonča u dubokoj starosti, 350. godine.
3. Prepodobni Maksim Kapsokaliva.
U XIV veku podvizavao se kao monah u Svetoj Gori na svoj naročiti način; naime, prav
io se malo jurodiv i stalno je menjao svoje obitalište. A njegovo obitalište bila je
koliba od granja. Jednu za drugom kolibu on je podizao i palio, zbog čega je i na
zvat Kapsokaliva, tj. Palikoliba. Smatran je za ludaka sve dok nije u Svetu Goru
došao sveti Grigorije Sinait koji u Maksimu otkrije jedinstvenog podvižnika, čudotvor
nog molitvenika i "angela u telu". Predstavio se Gospodu 1320. godine.
Molitva u srcu kao srce lupa,
Molitva u srcu sa disanjem skupa,
Vnutrsna molitva, ta svetlost vnutrena,
Na Atonu beše Maksimom javljena.
Kao duh bez tela Maksim se dizaše,
Od molitve sav se svetlošću sijaše;
Od molitve beše ispunjen radošću
Od molitve beše ispunjen sitošću,
Kroz molitvu vide nebo otkroveno,
Kroz molitvu - biće ljudsko proslavljeno,
molitvom oseti i blizinu Hrista,
Javno mu se javi i Sveta Prečista.
Maksimova duša beše nebom sita,
Grigor'je Sinait jednom ga zapita:
- Pravedni Maksime, kaži otkud znadeš,
Da vizije dobra a ne zla imadeš?
I da sve to nisu đavolska maštanja
I prelesti lažne, satanska varanja?
- Otud, reče, znadem, da to nisu laže,
Što mi te vizije duh i telo blaže,
Što za njima uvek duša moja čezne
Što od krsnog znaka to neće d' iščezne,
Po radosti slatkoj znam da prelest nije,
Po radosti blagoj što me svega grije.

RASUĐIVANJE
Dobro delo s ćutanjem više vredi nego dobro delo s objašnjenjem, i nesravnjeno više n
ego najduhovitije objašnjenje bez dobra dela. Od svetog Nikolaja Mirlikijskog nisu
ostale nikakve reči, ali su ostala dela. Bez ikakvih objašnjenja on je u tri maha d
olazio noću kući jednog siromaha i ubacivao tajno kroz prozor po jednu kesu zlata. -
Neki starac u Skitu Misirskom razboli se teško, i poželi da jede malo svežeg hleba (j
er hleb koji monasi tada jeđahu beše sušen na suncu i trajaše mesecima). Čuvši to, jedan od
monaha ništa ne reče nego iziđe i ode daleko u neki grad odakle donese svež hleb bolesno
me starcu. Saznavši starac za trud toga monaha, ne hte jesti hleb rekavši: to je krv
brata! (tj. to je brat s mukom dostavio). Tada ostali monasi umoliše starca da je
de govoreći mu, da ne prezre žrtvu brata. - Kakva objašnjenja i kakve reči o bratoljublj
u mogu zameniti ovo prosto i ćutljivo delo bratoljublja?

SOZERCANJE
Da sozercavam glad i žeđ Gospoda Isusa za pravdom i to:
1. kako On dolazi u svet da povrati pogaženu pravdu,
2. kako On objavljuje pravdu Božiju i izobličava nepravdu,
3. kako On žurno čini bezbrojna dela pravde, da bi nama ostavio primer.

BESEDA
o Carstvu Božjem, koje je unutra
Carstvo Božje je unutra u vama (Lk. 17, 21)
Sve što je Božje, nosi pečat besmrtnosti. I Carstvo Božje - carstvo je besmrtno. Ako že
limo, dakle, da dišemo vazduh besmrtnosti, moramo ući unutra u sebe, u srce svoje, u
Carstvo Božje. Izvan nas je vazduh vremena, vazduh prolaznosti i truleži, u kome duša
teško diše. Carstvo prirodno - carstvo je čulno, otuda carstvo tuđine u sravnjenju sa d
ušom našom, koja predstavlja unutrašnje carstvo naše. Zašto ljudi vole da se bave dugo, du
to u tuđini? Zašto retko i nerado ulaze u svoju sopstvenu kuću? Kad god mislimo na sve
, mi mislimo o tuđini. Kad god se razgovaramo o čulnom svetu, mi se razgovaramo u tuđi
ni. Živeći po čulima, mi ličimo na čoveka koji ceo dan juri po tuđim kućama, a samo uveče s
svojoj kući na spavanje. I tako budnoću svoju mi posvećujemo smrti, a spavanje besmrt
nosti! Mi dolazimo k sebi, vraćamo se u sebe samo u snu! No i naš san sanja našu javu,
tj. i kad smo u svojoj kući u besvesnom stanju, mi sanjamo tuđe kuće: naši snovi čulni su
, jer je naša java čulna. I tako mi smo u tuđini, i tuđi i na javi i u snu. Neprestano m
i smo van sebe. A Gospod hoće da nas vrati u nas same, u dom svoj i domovinu svoju
. Za nas je Carstvo Božje unutra u nama: van nas je tuđina. Da bismo izbegli iz tuđine
i našli pravi dom svoj, u kome se sretamo neposredno s Bogom, mi moramo ući u sebe,
u srce svoje. Tu je Car, i tu je carstvo.
O Gospode i Care angela i svetitelja, pokaži nam bogatstvo i sjaj carstva Tvog
unutra u nama. Da bismo zavoleli carstvo Tvoje više nego što volimo čulnu tuđinu, carstv
o promenljivosti i prolaznosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

14. JANUAR
1. Sveti Sava, arhiepiskop Srbski.
Sin Stefana Nemanje, velikog župana Srbskog, rođen 1169. godine. Kao mladić žudeo za duh
ovnim životom, zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i sa retkom revnošću proš
o ceo podvižnički ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dođe u Svetu Goru, g
de se zamonaši i umre kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha
nezavisnost Srbske crkve, i postao prvi arhiepiskop Srbski. Podigao je, zajedno
sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole
po zemlji Srbskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zem
lji. Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stva
rajući Srbsku crkvu, stvarao je kroz to Srbsku državu i kulturu. Unosio je mir među sv
e balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan i voljen od
svih Balkanaca. Narodu Srbskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću d
ržave Srbske. Skončao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bog
ojavljenje, 12. januara 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir
Mileševu, odakle ga Sinan-paša digne i spali na Vračaru u Beogradu, 27. aprila 1594. g
odine (v. 27. april).
2. Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski.
Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski, pobijeni od Saracena, jedan u IV a dru
gi u V veku.
3. Sveti Ilarije, episkop poatijski.
Vatren borac protiv jeresi Arijeve na Zapadu. Mnogo je stradao zbog odbrane Prav
oslavlja. Napisao više spisa, od kojih je najvažniji spis o Svetoj Trojici. Upokojio
se u Gospodu 362. godine.
4. Sveta Nina, prosvetiteljka Gruzije.
Srodnica svetog Đorđa velikomučenika i Juvenala, patrijarha jerusalimskog. Pošto joj se
i otac i majka, plemići kapadokijski, zamonaše, to ona bi vaspitana pod nadzorom pat
rijarha Juvenala. Čuvši za narod gruzijski, devica Nina je odmalena želela da pođe u Gru
ziju i pokrsti Gruzijance. Javila joj se Presveta Bogorodica i obećala joj da će je
odvesti u tu zemlju. Kada joj Gospod otvori put, mlada Nina zaista ode u Gruziju
gde za kratko vreme steče veliku ljubav naroda. Uspe da pokrsti cara gruzijskog M
iriana, njegovu suprugu Nanu i njihovog sina Bekara, koji posle revnosno pomagah
u misionarski rad Nini. Nina je uspela da za života prođe svu Gruziju i uglavnom da
prevede sav narod u veru Hristovu, i to baš u vreme strašnog gonjenja hrišćana od strane
cara Dioklecijana. Odmorila se od mnogih trudova svojih i upokojila u Gospodu 3
35. godine. Grob joj se nalazi u Samtavrskom hramu. Činila mnoga čudesa i za života i
po smrti.
Devica prekrasna, blagorodna Nina.
Postade Promislom apostol Gruzina.
Uprkos gonjenju cara Duklijana,
Ona krstom krsti cara Miriana
I ženu mu Nanu i sina Bekara,
Kroz njih i sav narod i cvet od glavara.
Sve ih krsti krstom Božijega Sina,
Svetiteljka Nina, apostol Gruzina.
Od detinjstva Nina Boga je molila
Đul-Gruziju da bi ona pokrstila.
Što molila Boga Bog joj blagi dao:
Iz Ninine ruke krst je zasijao
Pitomoj Gruziji, gde se i sad sija.
Gde Ninina ruka i sad blagosilja.
Tamo grob je Ninin, nad njim hram se blista
Slaveć, svetu Ninu, i Gospoda Hrista.

RASUĐIVANJE
Ako ti se ponekad dogmati vere učine tvrdom hranom, to postaraj se da prvo ispu
niš dogmate morala hrišćanskog, pa će ti se otvoriti razumevanje za dogmate vere. Radozn
alo ispitivanje stvari visokih, bez truda oko popravke svoga života. ne donosi nik
akve koristi. Nekada monasi misirski rasuđivali o Melhisedeku, pa ne mogući doći ni di
kakve jasnosti o tajanstvenoj ličnosti ovoga drevnog cara i prvosveštenika, pozvaše A
vvu Koprija na svoj zbor i upitaše ga o Melhisedeku. Čuvši to. Koprije se tri puta uda
ri po ustima i reče: "Teško tebi, Koprije! napustio si ono što ti je Bog naredio da ra
diš, a ispituješ ono što Bog od tebe ne potrebuje." Čuvši ovo, monasi se zastideše i raziđo
latoust piše: "I ako prave dogmate držimo, a o vladanju ne brinemo, nećemo imati nikak
ve koristi; isto tako ako se o vladanju brinemo, a prave dogmate prenebregavamo,
ništa korisno nećemo dobiti za naše spasenje. Ako hoćemo da se geene izbavimo i carstvo
zadobijemo, treba da smo ukrašeni od obe strane: i pravotom dogmata i česnošću života".

SOZERCANJE
Da sozercavam milosrđe Gospoda Isusa i to:
1. prema grešnicima i bolesnicima,
2. prema narodu, koji beše zbunjen kao stado bez pastira,
3. prema rodu čovečjem uopšte, radi koga se dao raspeti.

BESEDA
o viziji nevidljivoga sveta
Mi ne gledamo na ovo što se vidi
nego na ono što se ne vidi (II Kor. 4, 18)
Mi vidimo ovaj svet materijalni i prolazni, ali mi gledamo na onaj svet duhov
ni i besmrtni.
Mi vidimo veselje zemaljsko, često isprekidano plačem i uzdasima, i na kraju uvek
završeno smrću, ali mi gledamo na radost duhovnu, među angelima i svetiteljima Božjim n
a nebesima, na radost besprekidnu i večitu.
Mi vidimo patnje i neuspehe pravednika u ovom životu, no mi gledamo njihovu sla
vu i toržestvo u onome svetu.
Mi vidimo mnoge uspehe, i slavu i čest nepravednika u ovom životu, no mi gledamo nji
hov poraz, osudu i muku neiskazanu u večnosti.
Mi vidimo Crkvu Božju često ponižavanu i gonjenu u ovome svetu, no mi gledamo njenu
krajnju pobedu nad svima protivnicima i supostatima, vidljivim i nevidljivim.
Mi vidimo, braćo, nasilnike i otmičare često kao vlastodršce i bogataše u ovom veku, a
svetitelje kao nište i potištene i zaboravljene, no mi gledamo jedno drugo carstvo,
u kome će svetitelji carovati, bez ijednog, ijednog nasilnika i otmičara, Carstvo Božj
e, večito bezgrešno i besmrtno.
O Gospode mnogotrpeljivi i mnogomilostivi, otvori nam vid duhovni, da bismo v
ideli ono što nas čeka posle ovog kratkovremenog života, i da bismo se potrudili da is
punimo zakon Tvoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

15. JANUAR
1. Prepodobni Pavle Tivejski.
Rođen od bogatih roditelja u Donjoj Tivi (Tebi) Misirskoj u vreme cara Dekija. Sve
imanje roditeljsko nasledi Pavle sa jednom svojom sestrom. Ali zet njegov, idol
opoklonik, poželi i Pavlov deo imanja da zagrabi, te pripreti Pavlu da će ga izdati
sudu kao hrišćanina, ako mu ne ustupi svoje imanje. Jedno ta beda, a drugo junački pri
meri samopožrtvovanja hrišćanskih mučenika, koje Pavle očima svojim vide, pobude ga, te da
de i svoj deo imanja sestri svojoj, a on kao ništi udalji se u pustinju, gde se po
dvizavao do smrti svoje. Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj div monah, o t
ome svedoči niko manji do sveti Antonije Veliki, koji jednom poseti Pavla i vide,
kako mu zverovi i tice nebesne služahu. Vrativši se iz te posete, Antonije reče svojim
monasima: "Teško meni, deco moja, grešnome i lažnome monahu, što sam samo monah po imen
u. Videh Iliju, videh Jovana u pustinji, i vaistinu videh Pavla - u Raju!" Sveti
Pavle je živeo stotrinaest godina i mirno se upokojio u Gospodu, 342. godine.
2. Prepodobni Jovan Kuščnik.
Rođen u Carigradu u vreme cara Lava I. Od roditelja bogatih i znamenitih. Bio je j
edino dete u svojih roditelja. Povučen naklonošću za duhovnim životom mladi Jovan odbeže t
ajno s jednim monahom u neki manastir u Maloj Aziji. U tom manastiru on provede še
st godina u prevelikom uzdržanju, molitvi i poslušnosti prema igumanu. Tad navali na
njega đavo s kušanjem, da bi trebalo da ostavi manastir i da se vrati svojim rodite
ljima, te da živi kod njih kao plemić. On se, zaista, vrati u dom svojih roditelja,
obučen kao prosjak, vide svoje roditelje no ne htede da im se javlja kao sin njiho
v, nego kao prosjak nastani se u dvorištu njihovom, živeći tako reći od mrva, koje mu sl
uge dobacivahu, i trpeći mnogo poruganja od svakoga. Tri godine požive on tako sve m
oleći se Bogu, da Bog spase duše oca njegovog i majke. Kada se razboli i oseti pribl
iženje smrti, on se javi roditeljima svojim, koji ga poznaše po jednom skupocenom je
vanđelju, koje mu oni u detinjstvu behu darivali i koje on čuvaše kod sebe kao svu imo
vinu svoju. I tako ovaj mladić, iako vrlo bogat, spase dušu svoju, spase duše svojih r
oditelja, pobedi đavola i upokoji se u Gospodu, oko 450. godine.

3. Prepodobni Gavril Lesnovski.

Sloven i drug svetog Prohora Pčinjskog i Jovana Rilskog. Podvizavao se u X veku ko
d Kratova na gori Lesnovskoj, gde je sagradio hram svetom Arhangelu Mihailu. Čudot
vorac i za života i po smrti. Sadašnji divni hram na tom mestu podigao je car Dušanov
vojvoda Jovan Oliver. Sveti Gavril upokojio se u Gospodu krajem X veka.
4. Sveti mučenik Pansofije.
Sin aleksandrijskog prokonzula Nila. Napustio čast i bogatstvo svetsko i mlad se z
amonašio. Podvizavao se 27 godina tvrdo i uzdizao duh svoj ka višnjem svetu. U vreme
Dekija bi dovučen pred sud, gde bi šiban za ime Hristovo, dok u velikim mukama ne p
redade duh svoj Bogu.
Beše Jovan mlado momče,
Mlado momče i bogato,
No ništa ga ne prelesti -
Niti mladost niti zlato.
Otac njegov velmož carski,
A mati mu gospa fina,
Al' oboje on ostavi
Rad'ljubavi Božjeg Sina.
Bogatstvo mu Hristos beše,
Sve bogatstvo, sva krasota,
Pa zavoli Hrista Boga
Više samog svog života.
I umesto roditelji
Da s' u Paklu sada glase,
Gle, sin njihov kroz niščetu
I sam sebe i njih spase.
I dan-danas mnoge ljude
Što bogatstvom sede guše
Jovan može da zastidi
I spase im grešne duše.

RASUĐIVANJE
Nemoj nikad ni pomisliti, da te Bog ne čuje, kad mu se moliš. On čuje naše misli kao št
o mi čujemo glasove i reči jedan drugoga. A ako ti ne čini odmah po molitvi, to je ili
zato što mu se nedostojno moliš, ili zato što išteš nešto što će ti biti pogubno, ili pak
o On po mudrosti i domostrojstvu svom odlaže ispunjenje tvoje molbe do podesnijeg
trenutka. Otac Jovan Kronštatski piše: "Kao što mi kroz električni telegraf brzo opštimo s
licima, udaljenim od nas, tako kroz živu veru, kao kroz kakav telegraf, mi brzo o
pštimo s Bogom, s anđelima i svetiteljima. Pusti po telegrafu vere molbu svoju k Bog
u ili svetiteljima i odmah ćeš dobiti odgovor." I opet na drugom mestu piše: "Bog i st
voreni duhovi i duše usopših i živih ljudi - to su bića mislena, a misao je brza i nekak
o svuda prisutna. Pomisli od sveg srca o njima, i oni će ti biti prisutni, i to Bo
g svagda neophodno, a ostali po daru i vlasti Božjoj."

SOZERCANJE
Da sozercavam čistotu Gospoda Isusa i to:
1. čistotu uma Njegovog,
2. čistotu srca Njegovog,
3. čistotu volje Njegove,
4. čistotu jezika Njegovog,
5. čistotu pogleda i svih čuvstava Njegovih.

BESEDA
o veri pobedonosnoj
Vjera je naša ova pobjeda koja pobjedi svijet (1 Jov. 5, 4)
Hristos Gospod pobedi svet; to je, braćo, pobeda i naša. Apostoli pobediše svet, i
to je pobeda naša. Svetitelji, devstvenici i mučenici pobediše svet, i to je pobeda naša
. Ništa silnije u svetu, braćo, nema od vere hrišćanske. Mačevi, koji su sekli ovu veru, u
tupili su se i slomili, a vera je ostala; carevi, koji su se borili protiv ove v
ere, ugušili su se pod anatemom zločina; carstva, koja su ratovala protiv ove vere,
razorena su; gradovi, koji su odbacivali ovu veru, zavaljeni leže u razvalinama sv
ojim; jeretici, koji su kvarili ovu veru, propali su dušom i telom i pod anatemom
otišli iz ovog sveta, a ova je vera ostala.
Kad svet jurne na nas, braćo, svojim prelestima: prelešću spoljašnje krasote, prelešću b
gatstva, prelešću slasti, prelešću prolazne slave, čime ćemo se odupreti i čime pobediti ak
e ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom verom nepobedivom, koja zna za nešto bolje o
d svih blaga ovoga sveta.
Kad sve prelesti ovoga sveta pokažu naličje svoje: kad se krasota obrne u rugobu,
zdravlje u bolest, bogatstvo u bedu, slava u bešašće, vlast u poniženje, i sav rascveta
li telesni život u gad i smrad - čime ćemo premostiti ovaj jad, ovu trulež, ovaj gad i s
mrad, i sačuvati se od očajanja, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedi
vom verom, koja nas uči trajnim i nepromenljivim vrednostima u Carstvu Hristovom.
Kad smrt pokaže razornu silu svoju nad susedima našim, nad srodnicima i prijatelj
ima našim, nad cvećem našim, nad usevima našim, nad delima ruku naših, i kad okrene neodol
jive zube svoje i na nas - čime ćemo pobediti strah od smrti, i čime otključati vrata od
života, jačeg od smrti, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedivom vero
m, koja zna za vaskrsenje i život bez smrti.
O Gospode Isuse, pobedniče sveta, pomozi i nama da pobedimo svet verom u Tebe.
Tebi slava i hvala vavek. Amin.

16. JANUAR
1. Sveti apostol Petar.
Spominje se ovoga dana zbog veriga, u koje bi okovan od bezakonog Iroda, i koje
pri pojavi angela u tamnici spadoše s njega (Dap 12, 7). Te verige čuvahu hrišćani kolik
o zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove celebne moći, jer se mn
ogi bolesnici izlečiše dodirom o njih (kao i o ubrus apostola Pavla, Dap 19, 12). Pa
trijarh jerusalimski sveti Juvenal dade te verige na dar carici Evdoksiji, progn
anoj ženi cara Teodosija Mlađeg, a ova ih prepolovi, pa jednu polovinu posla crkvi S
vetih apostola u Carigrad, a drugo svojoj kćeri carici Evdoksiji, ženi Valentijanovo
j u Rim. Ova Evdoksija sazida crkvu Svetog Petra, i položi u nju ove verige zajedn
o sa onim, u koje beše Petar pred svoju smrt okovan od cara Nerona (v. 29. jun).
2. Sveti mučenici Pevsip, Elevsip, Malevsip i baba im Leonila.
Postradali za Hrista u vreme cara Marka Avrelija (161-180) u Francuskoj. Tri br
ata, tri blizanca. Najpre samo Leonila beše hrišćanka, dok unuci njeni behu neznabošci.
Posle dugih saveta od strane blagočestive Leonile i mesnoga sveštenika ova tri brata
se krste. Krstivši se, oni počnu svim mladićkim žarom revnovati za svoju veru, i u toj
revnosti pođu i polupaju sve idole po celoj okolini. Optuženi i izvedeni na sud, oni
priznadu svoje delo i javno ispovede veru svoju u Hrista. Sudija ih baci u tamn
icu, pa pozove babu Leonilu i uputi je, da i ona pođe u tamnicu i posavetuje svoje
unuke, da se odreknu Hrista i poklone idolima. Leonila ćutke pođe u tamnicu, no mes
to da savetuje unuke da se odreknu prave vere, ona ih počne hrabriti, da se ne pok
olebaju, no da istraju do kraja u svima mukama i umru za Hrista. Kada ih sudija
ponovo ispita i vide njihovu još pojačanu nepokolebljivost u veri, osudi ih na smrt.
Sva trojica najpre budu obešeni o jedno drvo gde višahu "kao strune na guslama", po
tom šibani, i najzad ognjem sažeženi. Neka žena, Jovila, oduševljena hrabrošću ovih mučeni
ovika: "I ja sam hrišćanka!" Odmah, nju uhvate, i zajedno sa staricom Leonilom mačem p
oseku.

3. Prepodobni mučenik Damaskin Gabrovski.

Podvizavao se u Hilandaru, gde je postao i igumanom. Kad je potražio od nekih Tura
ka dug manastirski, ovi nagovore jednu ženu muslimanku, te ona uđe u kuću, gde je stan
ovao Damaskin. Tada oni Turci dođu i nađu tu ženu, pa odvuku Damaskina pred kadiju. Da
maskinu bude predloženo: ili da bude obešen, ili da se poturči, na što on odsudno rekne:
"Bila bi ludost, kad bih ja za privremeni život kupio večnu pogibao". Bude obešen 177
1. godine u Svištovu. Tako Damaskin žrtvova svoje telo da spase dušu svoju. No njegove
ubice postiže odmah kazna Božja. Oni sedoše u čun da se prevezu preko Dunava, no iznena
dnom burom budu izvrnuti i utopljeni.
4. Prepodobni Romil.
Rođen u Vidinu. Bio učenikom svetog Grigorija Sinaita. Podvizavao se u nekoliko mana
stira. U Ravanici (u Srbiji) zajedno sa njim bio je i Konstantin Camblak. Tu se
sveti Romil upokojio u Gospodu, oko 1375. godine.
Držite se slavnog Hrista
I njegovog Jevanđelja,
On je za vas pripremio
Večnost sjaja i veselja.
Ne bojte se ljutih rana,
Prolazne su: niti smrti:
Verne Hristu smrt ne može
Ni sakriti ni satrti.
U sred ognja tri unuka
Hvalu Bogu uznesoše,
Dok im zlice dragu babu
Leonilu posekoše.

RASUĐIVANJE
Ništa tako ne lomi gordost ljudsku kao naviknuta poslušnost prema starijima. U st
aroj Sparti poslušnost se smatrala velikom vrlinom. Priča se kako je jedan vojnik sp
artanski u boju jureći s obnaženim mačem, sustigao neprijatelja, i taman kad je zamahn
uo da ga poseče, truba zatrubi za prestanak boja, a on spusti mač u korice. Kad ga j
e neko, ko je video, upitao, zašto ne poseče neprijatelja, on odgovori: "Bolje posluša
ti vojvodu nego poseći neprijatelja!"
Poslušnost hrišćanska razlikuje se od ove spartanske poslušnosti po tome što je ona dra
govoljna i što ima za cilj spasenje duše, tj. nije radi očuvanja carstva zemaljskog ne
go radi zadobijanja carstva nebeskog. Sv. Jovan Kolov počeo je svoj podvig kod nek
oga starca Tivejskog. Starac, da bi naučio učenika poslušnosti, posadi suho drvo u zem
lju i naredi učeniku, da svaki dan zaleva. Tri godine bezropotno je Jovan zalivao
suho drvo, dok ovo najzad nije ozelenelo i plod donelo. To je plod bezropotne po
slušnosti. Sam raspeti Gospod posl-šlivъ bыlь daž- do sme-ti (Fil. 2, 8).

SOZERCANJE
Da sozercavam mir Gospoda Isusa i to:
1. mir koji On nošaše u duši Svojoj - jedini savršeni Mironosac,
2. mir koji On stvaraše među ljudima - jedini savršeni Mirotvorac,
3. mir koji On dade učenicima Svojim - jedini savršeni Mirodavac.

BESEDA
o tome kako smo svi slobodni samo kao robovi Hristovi
Koji je pozvat u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji,
tako i koji je pozvat slobodnjak, rob je Hristov (I kor. 7, 22)
Velika novost, koju Hrišćanstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se ništa ne ceni
punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po suštini. Da se ne cene stvari po boji i
obliku, nego po značenju. Da se ne ceni čovek po položaju i imanju, nego po srcu - po
srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um i volja. Prema toj, za svet vazda novoj nau
ci, nije rob onaj ko je spolja zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu
, telesnu slobodu. Po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od sveta, a
slobodnjak je onaj ko što više uživa od sveta. Po hrišćanskom poimanju rob je onaj ko što m
nje uživa od živoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od živoga i s
atkoga Hrista. I još po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje tvori volju svoj
u a što više volju tuđu, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje vol
u tuđu. Po hrišćanskom pak poimanju rob je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje v
lju Božju, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju Božju a što manje svoju. Robovati
Gospodu jedina je prava i čoveka dostojna sloboda, a robovati svetu i sebi, grehu
i poroku, jedino je smrtonosno robovanje. Carevi na prestolu - čovek bi pomislio:
ima li slobodnijih ljudi na zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najniži i najn
edostojniji robovi zemlje. Okovani hrišćani u tamnici - čovek bi pomislio: ima li bedn
ijih robova na zemlji? Pa ipak hrišćanski mučenici u tamnici osećali su se slobodnim lju
dima, i ispunjeni duhovnom radošću. pevali su psalme i uzdizali blagodarne molitve B
ogu. Sloboda, skopčana s tugom i žalošću, nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hri
stu skopčana s radošću neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode.
O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daješ slobodu kad nas što jače vežeš
za Sebe, učini nas što pre robovima Tvojim, da bismo prestali biti robovima ljutih i
nemilosrdnih gospo dara. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

17. JANUAR
1. Prepodobni Antonije Veliki.
Misirac, rođen oko 250. godine u nekom selu Komi blizu Herakleje. Po smrti svojih
plemenitih i bogatih roditelja on podeli nasleđeno imanje sa svojom maloletnom ses
trom, zbrinu ovu kod nekih rođaka, svoj deo imanja razdade siromasima, a on se u d
vadesetoj svojoj godini posveti životu podvižničkom, kome je težio od detinjstva. Najpre
se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, uda
lji se u pustinju, na obale Crvenoga mora, gde kao zatvorenik provede dvadeset g
odina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i soze
rcanje, podnoseći trpeljivo neiskazana demonska iskušenja. Slava njegova pronese se
po celome svetu, i oko njega se sabere mnoštvo učenika, koje je on upućivao primerom i
rečima na put spasenja. Za osamdeset pet godina svoga podvižničkog života samo je dva p
uta otišao u Aleksandriju, i to prvi put tražeći mučeništva u vreme gonjenja crkve, a drug
i put na poziv svetog Atanasija, da bi opovrgao klevetu arijevaca kao tobož da je
i on pristalica Arijeve jeresi. Skončao je u sto petoj godini svoga života, ostaviv
iza sebe čitavu vojsku učenika i podražatelja. Iako je Antonije bio neknjižan, on je biv
ao savetnikom i nastavnikom najučenijih ljudi toga vremena, kao što je bio sveti Ata
nasije Veliki. Kad su ga kušali neki jelinski filosofi knjižnom mudrošću, zastide ih Ant
onije pitanjem: - "Šta je starije: razum ili knjiga? i šta (od ovog dvoga) bi uzrok
drugome?" Postiđeni filosofi raziđoše se, jer videše, da oni imaju samo knjižno pamćenje be
razuma, a Antonije razum. Evo čoveka koji je dostigao savršenstvo, kakvo čovek može uopšt
e dostići na zemlji. Evo vaspitača vaspitačima i učitelja učiteljima, koji je punih osamde
st pet godina popravljao sebe, te je samo tako mogao popraviti i mnoge druge. Is
punjen mnogim godinama i velikim delima Antonije se upokojio u Gospodu 335. godi
ne.
2. Sveti Car Teodosije Veliki.
Ovaj slavni i u veri revnosni car vladao je od 379-395. godine. Konstantin Velik
i zabranio je gonjenje hrišćana, Teodosije Veliki pak otišao još jedan korak dalje: on j
e zabranio u svojoj državi idolska žrtvoprinošenja. Pomagao je mnogo da se vera hrišćanska
utvrdi i raširi u svetu.
3. Sveti mučenik Georgije Novi, janjinski.
Albanac, rođen u selu Čurkli u Albaniji od vrlo siromašnih roditelja, zemljoradnika. P
risiljavan od Turaka da se poturči on ostane nepokolebljiv u veri hrišćanskoj, zbog čega
bude obešen u Janjini 17. januara 1838. godine. Veliki čudotvorac i iscelitelj do d
ana današnjega.
Nad svim podelama, nad svim klasama,
Bog bestrasni stoji, Gospod nad vojskama.
Bogatog ne mrzi, bednog se ne stidi,
Silnog se ne boji, grešnog zove: pridi!
Svetitelje sebi odasvud vrbuje;
Ovoga što prosi, onog što caruje
Ko trešnjar što bira samo trešnje slatke
Bez mara da l' s grane hrapave il' glatke.
Sve Gospod u jedan krasan venac plete,
Samo kad su duše pokajne i svete.
Antonije divni celog veka posti,
Todosije Hristom celi svet ugosti,
A Janjinski Đorđe krv za Hrista proli -
Svu trojicu Gospod besmrtno zavoli.
Gospod nema mržnje spram useva svoga
Nit slabosti drugih sveta stvorenoga.
On je k svima Jednak, no svi nisu k Njemu.
Uslužan je svakom, milostivan svemu,
Uvek iznad svega i nad svim klasama,
Uvek Bog bestrasni - Gospod nad vojskama.

RASUĐIVANJE
Sveti Antonije uči: "Zavoli smirenje, ono će pokriti sve grehe tvoje. Svi gresi s
u mrski pred Bogom, no najmrskiji od sviju jeste gordost srca... Ne smatraj sebe
učenim i mudrim, inače će propasti trud tvoj, i lađa tvoja doploviće prazna do obale... A
ko imaš veliku vlast, ne preti nikome smrću: znaj, da po prirodi i ti si podložan smrt
i, i da svaka duša skida kao poslednju haljinu sa sebe - telo svoje."
U Vizantiji je postojao čudan i poučan običaj pri krunisanju careva u Sv. Sofiji. N
aime, kada bi patrijarh stavljao krunu na glavu carevu, istovremeno mu je predav
ao u ruke jednu svilenu torbu, ispunjenu zemljom iz groba. Da bi se i carevi sećal
i smrti, izbegavali svaku gordost, i bili smireni.

SOZERCANJE
Da sozercavam progonjenje Gospoda Isusa pravde radi i to:
1. progonjenje Njega kao deteta od strane Iroda,
2. kao čoveka i Mesije od strane jevrejskih književnika i starešina,
3. kao Boga od mnogih savremenih nam književnika i starešina i jevrejskih i hrišćanskih.

BESEDA
o dve različite mudrosti
Premudrost ovoga svijeta ludost je pred Bogom (I Kor. 3, 19)
I ovo je jedna velika novost koju Hrišćanstvo javlja svetu. Jedno je mudrost po B
ogu i od Boga, a drugo je mudrost po svetu i od sveta. Mudrost po Bogu je od Duh
a Svetoga; takvom mudrošću bili su apostoli ispunjeni, kada je na njih sišao Duh Sveti
. Mudrost po svetu je od čula i od materije, i ona predstavlja pravu ludost pred B
ogom, ako nije posoljena i nadahnuta Duhom Božjim Svetim.
Sva mudrost o svetu, koja se rukovodi samo čulima telesnim bez obzira na Duh Božji,
ludost je pred Bogom i angelima Božjim, jer takva mudrost ne vidi ni duh, ni smisa
o ovoga sveta, nego zna ovaj svet samo kao pepeo spolja i kao pepeo iznutra, kao
pepeo koji vetar slučajnosti zgomilava i razgomilava čas ovako čas onako.
Sva mudrost o čoveku, koja se rukovodi samo čulima i telesnim domišljanjima i maštanjima
, ludost je pred Bogom i angelima i svetiteljima Božjim, jer ona ne poznaje čoveka k
ao čoveka, tj. kao biće duhovno, srodno Bogu, nego ga zna samo kao telo spolja i kao
telo iznutra, kao telo po obliku i kao telo po suštini. Isto kao kad bi majmun gl
edajući objašnjavao železničku lokomotivu, pa rekao: to je gvožđe spolja, i gvožđe iznutra,
greje, gvožđe što tera, gvožđe što daje pravac, gvožđe što zaustavlja!
Ko se može, braćo, napuniti mudrošću Božjom osim onoga ko se najpre isprazni od ludosti sv
eta? A s Božjom pomoći ovo svak od nas može. Našem pak hotenju i trudu ide neizostavno B
ožja pomoć u susret. Jer Bog je sama blagost, mudrost i svetost.
Gospode blagi, mudri i sveti, ispuni nas mudrošću Tvojom životvornom. Tebi slava i
hvala vavek. Amin.

18. JANUAR
1. Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski.
Rođen u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva imao naklonost k duhovnom
zvanju. Bio đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ovoga u Nikeju na I vaselj
enskom saboru. Na ovom saboru Atanasije se proslavio svojom učenošću, blagočešćem i revnošć
Pravoslavlje. On je vrlo mnogo doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a Pravoslav
lje utvrdi. On je pisao Simvol Vere, koji je bio na Saboru usvojen. Po smrti Ale
ksandrovoj Atanasije bi izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog. U zvanju arihie
piskopskom ostane preko četrdeset godina, premda ne celo to vreme na prestolu arhi
episkopskom. Bezmalo, kroz ceo život svoj bio je gonjen od jeretika. Od careva naj
više su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valent; od episkopa Jevsevije Nikomidijs
ki, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen
kriti se od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dv
a maha morao je bežati u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir
dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja
koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije
. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad i
zašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe. Za savet, utehu i moralnu p
otporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca.
Čovek koji je formulisao najveću istinu, imao je mnogo i da postrada za tu istinu,
dok ga Gospod nije upokojio u carstvu Svom kao svog "raba vjernago", 373. godine
(v. 2. maj).

2. Sveti Maksim, arhiepiskop vlahozaplaninski.

Sin despota Srbskog Stefana slepog i despotice Angeline. Zamonašen u manastiru Man
asiji. Pritešnjen Turcima on pobegne u Rumuniju gde bude posvećen na upražnjeni presto
arhiepiskopa vlahozaplaninskog. Izmirio zavađene vojvode Radula i Bogdana i sprečio
rat među njima. U starijim godinama vratio se u Krušedol gde je podigao manastir i
gde se posle dužeg podviga i upokojio 18. januara 1546. godine. Njegove netruležne i
čudotvorne mošti i sada leže u tom manastiru.
Mudrost se zasija kroz Atanasija,
I ljude osvetli istina Božija.
Poznadoše ljudi: mudrost nije grka,
No svakom je slatka, ko je do dna srka,
Svakome je draga, ko za nju postrada,
Kome prvo u svet sva utrnu nada.
Ko po svetu hodi ko po starom groblju,
O ljudima misli ko o slabom roblju,
O pet zemnih kopna ka o pet gumana,
Ka o pet lokava o pet okeana -
Tom je Hristos mera, kim ss večnost meri.
Te se mere drži utvrđen u veri,
Ko tu meru pozna, odustat je neće,
Jer za tajne sveta drugu napi neće;
Svaka druga mera, pored sve naprege
Ne stiže do Alfe niti do Omege,
No vara ko mesec što po vodi gmiže.
A liči da do dna, do dna vode stiže.
Hristos premašuje oba kraja sveta,
Gde se drama konči i gde je početa.
Od sviju je tajni On tajna najveća.
Od Svoga Roždestva do krsnog Raspeća
Od Krsnog Raspeća pa do Vaskrsenja -
On je prava mera svih Božjih stvorenja,
Njima mereć muke usred svetske huke
Svetitelji Božji stradaše - bez muke.

RASUĐIVANJE
 Na pitanje, zašto se Bog Sin javio svetu u telu čovečijem a ne u obliku druge neke
tvari, umni svetitelj Atanasije ovako odgovara: "Ako pitaju, zašto se On nije javi
o u vidu neke bolje tvari, npr: kao sunce, ili mesec, ili zvezde, ili oganj, ili
etar, nego baš kao čovek? To neka znaju, da Gospod nije došao da pokaže Sebe nego da iz
leči i nauči stradalnike. Jer javiti se samo i začuditi gledaoce, značilo bi doći na pokaz
. Iscelitelju i učitelju nužno je bilo ne samo doći no poslužiti na korist nevoljnika, i
javiti se tako kako bi to (javljanje) bilo podnošljivo za nevoljnike... Nijedna t
var nije bila u zabludi u pogledu Boga osim jednog čoveka: ni sunce, ni mesec, ni
nebo, ni zvezde, ni voda, ni etar nisu izneverili svoj čin, nego, naprotiv, znajući
Tvorca svoga i cara-Slovo, oni svi prebivaju kakvim su i stvoreni; samo su se lj
udi udaljili od dobra, i istinu zamenili obmanom, i čast, pripadajuću Bogu, kao i zn
anje o Njemu, preneli na đavole i ljude, izvajane od kamena... Šta ima, dakle, never
ovatno u tome što se Slovo (Sin Božji) javilo kao čovek da spase čovečanstvo?" Zaista i mi
pitamo nevernike naših dana: u kakvom biste obliku vi želeli da se Bog javio ako ne
kao čovek?

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa pod klevetom i sramotom radi našeg spasenja i to:
1. pod klevetom i sramotom od strane književnika i starešina judejskih,
2. pod klevetom i sramotom od mnogih današnjih književnika i starešina,
3. pod klevetom i sramotom svakoga od nas, koji se u Njegovo ime krstismo a Njeg
ov zakon ne ispunismo.

BESEDA
o opasnosti
Neka budu bedra vaša zapregnuta,
i svijeće zapaljene (Lk. 12, 35)
To je zapovest Onoga koji zna slabosti bića našeg, i koji nam želi dobra više od oca
i majke. To je zapovest našeg čovekoljubivog Gospoda. Kad je čovek raspasan, ne opusti
li se celo telo naniže? Opaše li se i zapregne, ne uspravi li se celo telo kao sveća?
Kao sveća tako duša naša treba da stoji uspravno pred Bogom. Kako će duša stajati uspravn
o pred Bogom, ako je neuzdržljiva telesina oteža zemaljskim strastima i pohotama? Gl
e, među bedrima je gnezdo glavnih strasti telesnih. Zapregnuti bedra znači stegnuti
se uzdržljivošću i ne davati strastima na volju. No zapregnuti telesna bedra nije cilj
nego sredstvo, kojim se služimo da bismo lakše zapregli um svoj i srce svoje i volj
u svoju. Uzdržljivost telesna prva je škola našeg hrišćanskog karaktera; posle nje dolazi
viša škola, u kojoj se učimo uzdržljivosti uma i uzdržljivosti srca i uzdržljivosti volje.
apregnemo li um naš, onda u njegovoj teskobi ne mogu naći mesta pohotne misli.
Zapregnemo li srce naše, onda u njemu ne mogu naći mesta pohotne želje. Zapregnemo
li volju našu, onda u njoj ne mogu naći mesta zla hotenja zverska i demonska.
Tesnim putem, braćo, ulazi se u Carstvo Božije. U teskobi uma i srca i volje jedi
no mogu planuti sveće svih vrlina, čiji plamen uzdiže se ka Bogu. Pod zapaljenim svećama
i treba razumeti hrišćanske vrline.
O Gospode čisti i bezgrešni, ognjište svih vrlina, pomozi nam zapregnuti se uzdržljiv
ošću, i po tesnom putu hoditi k Tebi sa zapaljenim svećama, koje si Ti doneo u svet. T
ebi slava i hvala vavek. Amin.

19. JANUAR
1. Prepodobni Makarije Veliki.
Misirac, jedan od mlađih savremenika Antonija Velikog. Otac mu bio sveštenik. Iz pos
lušnosti prema roditeljima oženi se, no žena mu ubrzo umre i on se udalji u pustinju g
de provede punih šezdeset godina u trudu i borbi, unutrašnjoj i spoljašnjoj, za carstv
o nebesko. Kad su ga pitali, zašto je toliko suv i kad jede i kad ne jede, on odgo
vori: "Od straha Božijega". Toliko je uspeo očistiti svoj um od zlih pomisli i srce
svoje od zlih želja da ga je Bog obdario obilatim darom čudotvorstva, tako da je i m
rtve iz groba vaskrsavao. Njegovo smirenje zadivljavalo je ljude i demone. Reče mu
jednom demon: "Ima samo jedno, u čemu te ja ne mogu nadvladati; to nije post, jer
ja ne jedem nikad ništa; to nije ni bdenje, jer ja ne spavam nikad". "Nego šta je t
o?" upita ga Makarije. "Tvoje smirenje", odgovori demon. Svome učeniku Pafnutiju g
ovorio je Makarije često: "Ne osuđuj nikoga, i bićeš spasen". Živeo je devedeset sedam god
ina. Pred smrt na devet dana javili mu se iz onoga sveta sveti Antonije i sveti
Pahomije i navestili mu da će kroz devet dana umreti, što se i dogodi. Još mu se pred
samu smrt javio heruvim koji mu je otkrio u viziji blaženi svet nebeski, pohvalio
trud i vrlinu njegovu i rekao mu, da je poslat da mu uzme dušu u Carstvo nebesko.
Upokojio se 390. godine.
2. Prepodobni Makarije Aleksandrijski.
Rođen u Aleksandriji i bio najpre prodavac voća. Krstio se tek u četrdesetoj godini i či
m se krstio, otišao na podvig. Bio je najpre učenik svetog Antonija zajedno sa Makar
ijem Velikim, a potom iguman manastira zvanog Kelije, između Nitrije i Skita. Nešto
mlađi od onoga Makarija, on je docnije i umro. Živeo je preko sto godina. Mučen đavolski
m iskušenjima, naročito iskušenjem slavoljublja, on je sebe smirivao preteškim trudovima
i neprestanom molitvom uzdižući um svoj neprestano k Bogu. Jednom ga vide neki brat
kako puni koš peskom pa nosi uz brdo i prosipa. Začuđen upita ga brat: "Šta to radiš?" Od
govori Makarije: "Iznuravam onoga koji mene iznurava" (tj. đavola). Upokojio se 39
3. godine budući star preko 100 godina.
3. Sveti Arsenije, episkop krfski.
On je dopunio i u sadašnjem obliku sastavio čin tajne jeleosvećenja. Upokojio se 959.
godine. Mošti mu počivaju u Sabornoj crkvi na Krfu.
4. Sveti Marko, arhiepiskop efeski.
Znamenit zbog odvažnog štićenja Pravoslavlja na Florentinskom saboru uprkos i cara i p
ape. Upokojio se mirno 1452. godine. Na smrtnom odru molio svoga učenika Georgija,
docnije slavnog patrijarha Genadija, da se čuva zamki Zapada i da brani Pravoslav
lje.
5. Blaženi Teodor.
Blaženi Teodor, Hrista radi jurodivi Novgorodski. Pred smrt trčao ulicama i vikao sv
ima i svakome: "Proštavajte, putujem daleko!" Upokojio se 1392. godine.
U Misiru u pustinji
Carovaše ljubav velja
Među prostim monasima
Ka' u carstvu svetitelja.
Makarije sveti beše
Ko Heruvim među njima.
U svakome dobru delu
Beše primer inocima.
Razbole se Makarije;
Jagode mu monah traži,
Ode, nađe, i donese.
Da svom starcu bol ublaži.
Makarije ne hte jesti,
"Ima", reče, "brat bolniji,
Nos'te njemu: dar je ovaj
Bratu tome potrebniji."
Bolnik drugi rasplaka se,
Daronoscu reče: "Prosti!
Al' moj sused potrebuje
Više no ja te milosti."
Daronosac dar odnese
I predade tom susedu,
Ovaj dade nekom' trećem.
Taj četvrtom, sve po redu.
Od kelije do kelije,
I od brata pa do brata,
Dok poslednji s jagodama
Makariju - pa na vrata!
"Evo, oče, ti si bolan!"
Zaplaka se Makarije,
Videć divnu ljubav bratsku
Ne hte ni on da ih ije.
Na vreo ih pesak prosu.
Pa zahvalnost Bogu dade,
Što pustinja mrtva, suha,
Od ljubavi raj postade.
Što brat brata više voli
Neg što voli samog sebe:
"O Gospode, dar je ovaj,
Dar ljubavi, dar od Tebe!"

RASUĐIVANJE
Primeri u krotkom podnošenju nasilja, kakve nalazimo u Svetim Ocima, prosto su
za divljenje. Vrativši se jednom s puta svojoj keliji, Makarije Veliki vide nekoga
lopova gde iznosi njegove stvari iz kelije i tovari na magare. Makarije mu ništa
ne reče, nego mu još pomože, da udobno natovari sve stvari na magare, govoreći sam sebi:
ništa ne donesosmo na ovaj svijet (I Tim. 6, 7). Drugi jedan starac, kad su mu ra
zbojnici sve uzeli iz kelije, obazre se i vide da mu nisu uzeli neki zavežljaj s n
ovcima, što je ležao negde skriven, pa brzo uzme taj zavežljaj, vikne za razbojnicima
i preda im i to. Treći opet, zatekavši lopove gde pljačkaju njegovu keliju, vikne im:
"Žurite, žurite, da ne naiđe bratija, te da me ne spreče ispuniti zapovest Hristovu: koj
i tvoje uzme, ne išti" (Lk. 6, 30).

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao so zemlji i to:
1. kao so koja daje ukus ovome životu uopšte,
2. kao so koja čuva od truleži čovečji rod, koji bi inače sav istruleo s kraja u kraj isto
rije,
3. kao so moga sopstvenog života.

BESEDA
o pobedi sveta
U svijetu ćete imati nevolju,
ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet (Jov. 16, 33)
Pobedilac sveta, jedini i jedinstveni, ovim rečima uči svoje sledbenike, da se ne
boje sveta.
Zaista svet izgleda vrlo jak, no zar Onaj koji je stvorio svet, nije jači od sv
eta?
Vrlo je strašan svet za onoga ko ne zna, da Bog vlada svetom, i da On ima vlast
držati ga u biću dokle On hoće, i vratiti ga u nebiće kada On hoće. No ko to zna, za toga
svet nije strašan.
Sravnjen sa Hristom Gospodom svet je ovaj kao tkivo od samih slabosti, dok u Hri
stu Gospodu nema nijedne slabosti. Ko to ne zna, tome je svet strašan, a ko to zna
, taj nema straha od sveta.
Svet je prepun nevolja, muka, grobova, i mirisa od truleži - ko to sve može podneti?
Samo onaj ko ima jako srce. A jako srce ima samo onaj kome u srcu boravi Hristo
s.
Svet nam je pozajmio telo, no za to hoće da nam uzme dušu. No kako će nas nadjačati s
vet, ako mi stojimo kao vojnici Pobedioci sveta?
Pobedilac sveta daje nam oružje za borbu. primerom Svojim uči nas borbi, prokazuj
e skrivenog neprijatelja, ukazuje put napada i odstupanja, pridržava nas Svojom ru
kom, zakriljava nas Svojim krilom, hrani nas Svojim životvornim telom i poji Svojo
m životvornom krvlju, i još nas hrabri dovikujući: ne bojte se! Šta nam, dakle, braćo, može
svet, kad je poraz njegov zapečaćen pobedom Hristovom?
O Gospode, Pobedniče sveta, i pobedonosni Vojvodo naš, budi uvek blizu nas, da se
ne ustrašimo, i uputi nas, da i mi srcem, umom i dušom uvek budemo blizu Tebe. Tebi
slava i hvala vavek. Amin.

20. JANUAR
1. Prepodobni Jevtimije Veliki.
Rođen u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata oko 377. godine, od roditelja
plemenitih i znamenitih. Jedinac sin, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koj
a imade nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom. Od mladosti podvizavao se, najp
re u blizini svoga grada, a potom, pošto poseti Jerusalim u dvadeset devetoj godin
i života, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvatoj Fare. Ispunjavao je sve
dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim. Oko n
jega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelni
k, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio
demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je
učio trudoljublju govoreći: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi tr
ud". Kad su neka mlađa bratija htela postiti više od drugih, on im to zabrani i nare
di da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je gov
orio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje
se često presađuje, ne donosi ploda". Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mes
u gde je. O ljubavi je govorio: "Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama".
Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bo
gomisliju do pred Vaskrs. Za njegova života stvori se u blizini njegove pećine ogrom
na lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu
je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad
ne bude zatvorena. Upokojio se u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je
bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogrom
na masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspe da dovrše opelo. Sedmoga dana p
o smrti javi se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. Prepod
obni Jevtimije u istini bio je pravi sin svetlosti. Upokojio se 473. godine.
2. Sveti mučenici Enen, Niren i Pen.
Smatraju se prvim mučenicima slovenskim, koji se pominju u istoriji. Nazivaju se S
kitima, i učenicima svetog apostola Andreje. Postradali za veru od svojih neznabožački
h suseda s desne strane Dunava, blizu Varne. Vezani na ledu, oni se zamrzoše, i up
okojiše u Gospodu.
Oko što sve vidi, uho što sve čuje,
S putnicima svima i svuda putuje;
Ne menjajuć mesta na svakom je mestu.
Gde s' vrlina mesi, On je kvasac testu,
Gde se svetlost ište, On sam sebe daje,
Gde se pomoć viče, On ne izostaje.
Tiho i nečujno al' uvek u vreme
On stigne da požnje, i da baci seme.
Stigne da nakara, stigne da nagradi,
Mladog da ostari, starog da podmladi,
Da oplevi, skreše, i pogladi voće -
Svud stigne gde hoće, svud stigne kad hoće
Gde god samac misli, gle, On osluškuje,
Gde dvojica zbore, On ko treći čuje,
Tkalja gde tka platno, On joj konce broji,
Vasionsko tkivo u pameti kroji.
O ko će mu znati stope i korake?
Ko mu prebrojati pute i konake?
Večan i besmrtan, trojičan i jedan,
U besputnoj mreži vasionskog tkiva
Nevidljiv i vidan ma od kuda gledan
On pute proseca i pravce otkriva.
U besputnoj mreži On sve staze gleda,
I nijednom mravu zalutati ne da.
Mislima o Njemu Jevtimije sveti
Osamdeset leta na zemlji posveti.

RASUĐIVANJE
Svetitelji crkve koliko su bili milosrdni i snishodljivi prema slabostima lju
dskim, toliko su bili do užasa nepopustljivi i nepreklonivi u pogledu ispovedanja
pravih dogmata vere. Tako je sv. Nikolaj Mirlikijski udario rukom Arija na Prvom
saboru. Sv. Antonije ostavio je svoju pustinju i došao u Aleksandriju, da javno i
zobliči Arija. Sv. Jevtimije budući mnogo pritešnjavan od carice Evdokije i lažnog patri
jarha Teodosija, i ne mogući se više boriti razlogom, napusti manastir i skrije se u
pustinji; njegovom primeru posleduju svi znatniji monasi, U pustinji ostane Jev
timije sve dok lažni patrijarh ne bi zbačen i Pravoslavlje se ne utvrdi. A kada u Je
rusalimu iđaše najveća agitacija u ime cara protiv IV sabora, što bi u Halkidonu, i kada
sav narod beše zastrašen od jeretika. tada sv, Teodosije Veliki, već opterećen starošću, k
o neustrašivi vojnik Hristov dođe u Jerusalim, uđe u veliku crkvu, uspe se na stepenic
e i mahnuv rukom na narod. reče: "Ako neko ne poštuje četiri Vaseljenska sabora kao i če
tiri Jevanđelja, neka bude proklet!" (Do toga vremena behu držana samo četiri sabora V
aseljenska). Svi slušaoci behu užasnuti od onih reči; i niko od jeretika ne smede ništa
protiv reći.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao svetlost i to:
1. kao svetlost životu mome; kao svetlost rodu ljudskom; kao svetlost svakoj tvari
.
2. kao svetlost naročito u mraku straha i stradanja.
3. kao svetlost u času smrtnom, i po smrti - u večnosti.

BESEDA
o jedinoj svetlosti u tami
Ja sam svetlost svijetu (Jov. 8, 12)
Otkako je sveta i vremena niko od rođenih nije se usudio izreći ove reči. Bilo je i
ima ljudi, koji govore: ja donosim svetlost!, ali nikad niko nije se osmelio reći
: ja sam svetlost! Jedini je Gospod Isus mogao izreći te reči smelo i uvereno. Njego
v kratki život na zemlji i Njegova duga istorija od blizu 2000 godina potpuno su o
pravdali ove reči. On je svetlost istine, pravde i života.
On je svetlost istine, jer je javio Sobom istinu o pravoj prirodi Boga. i o prav
oj prirodi čoveka, i o odnosu čoveka prema čoveku, i o odnosu čoveka prema Bogu, i o odn
osu Boga prema čoveku. Nebo i zemlja proći će, a Njegove reči neće proći, jer i nebo i zeml
a postali su Njegovom rečju, a Njegova reč je od Njega i sa Njim zauvek, i neće proći.
On je svetlost pravde, jer je pokazao jačinu pravde i nemoć nepravde. On je to ja
vio u jarkoj svetlosti onim što je rekao, onim što je učinio, i onim što je doživeo i preži
eo među nepravednicima. To je On javio i kroz crkvu Svoju u toku dosadašnjih 20 stol
eća, kroz bezbrojne svetitelje pravde i mučenike za pravdu. Pravda je od Boga i na d
ugoj liniji istorije ona nikad ne može biti pobeđena,; nepravda je od nemoćnih bića; ona
brzo istrči sa svojim trijumfalnim barjakom na bedem, ali se isto tako brzo i sruši
u grob.
On je svetlost života. Njegove reči osvetljuju život; Njegova dela osvetljuju život;
Njegova pobeda osvetljuje život; naročito Njegovo vaskrsenje, kao najsjajnije sunce,
jarkom svetlošću osvetljuje život, i razgoni smrt kao slabu senku.
O Gospode Isuse, svetlosti najsvetlija, Sunce istine, Sunce pravde, i Sunce živ
ota, obasjaj nas grešne i nedostojne! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

21. JANUAR
1. Prepodobni Maksim Ispovednik.
Carigrađanin po rodu i najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom mon
ah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice. Najveći branilac Pravoslavlja
od tzv. monotelitske jeresi, koja se iščauri iz jeresi Evtihijeve. Naime: kao što je
Evtihije tvrdio, da je u Hristu jedna priroda, tako su monoteliti tvrdili, da je
u Hristu jedna volja. Maksim se opre tome tvrđenju i nađe se kao protivnik i cara i
patrijarha. No on se ne ustraši, nego istraja do kraja u dokazivanju da su u Gosp
odu bile dve volje kao i dve prirode. Njegovim nastojanjem održi se jedan sabor u
Kartagini a drugi u Rimu, i oba ta sabora anatemišu učenje monotelita. Stradanje Mak
simovo za Pravoslavlje ne da se opisati: istjazavan od kneževa, obmanjivan od prel
ata, pljuvan od mase narodne, tučen od vojnika, progonjen, zatvaran, dok najzad, s
a odsečenim jezikom i rukom, ne bi osuđen na doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gd
e tri godine provede u tamnici, pa predade dušu Bogu, šest stotina šezdeset i šeste. god
ine.
2. Blaženi Maksim Grk.
Rođen u Grčkoj, odakle bi dozvan na dvor Ruskog cara Vasilija Jovanovića za carskog bi
bliotekara i prevodioca. Mnogo je radio, ali mnogo je i stradao za istinu. Prove
o je dugo vremena u tamnici gde je napisao poznati kanon Svetome Duhu, koji se i
sada upotrebljava u crkvi. Upokojio se u Gospodu 1556. godine.
3. Sveti mučenik Neofit.
Rodom iz Nikeje. Budući još detetom činjaše čudesa velika blagodaću Božjom. Izveo vodu iz k
na, vaskrsao svoju mrtvu majku. Belim golubom odveden u goru Olimpijsku gde iz j
edne pećine istera lava i on se nastani unutra. Mučen za Hrista u petnaestoj godini
svojoj, u vreme cara Dioklecijana, i to u Nikeji. Nikako se ne hte odreći Hrista.
Posle bijenja i tamnovanja bačen u oganj, no Bog ga očuva živa. Tada ga staviše pred gla
dnog lava, no lav se umiljavaše oko Neofita. Svetitelj pozna u tome lavu onoga ist
og, u čijoj se pećini on podvizavao, pa ga pomilova i naredi mu da ide opet u svoju
pećinu. Tada Neofita probodu kopljem i on se preseli dušom u dvore Gospodnje.
4. Sveta mučenica Agnija.
Trinaestogodišnja devojčica, za veru u Hrista bačena u oganj, pa mačem posečena. Projavila
veliku čudotvornu moć za života i po smrti. Postradala u vreme Dioklecijana, 305. god
ine.
Pučina prostranstva pukla na sve strane:
Zemlja kao stablo gradine zvezdane,
Al' ko crno stablo sa zlaćanim plodom -
Tako crna zemlja sa zvezdanim svodom.
Nevidljive grane zemlja pruža ćutke,
Na granama zvezde - zlaćene jabuke.
O da divna ploda iz jevtina kala,
Što je milost Božja crnoj zemlji dala!
I čovek je zemlja, zemljanog je tela,
Na svodu mu zvezde - to su dobra dela,
Misli su mu duge, na kraj sveta jezde -
Nevidljive grane - vrhovi im zvezde!
Plod! plod ište Gospod od stvorenih ljudi.
Po plodu jedino život ljudski sudi.
Kad smrt drvo strese, nek zlatne jabuke
Tvog života padnu u Božije ruke.
Tad ćeš moći reći: „Nisam zalud bio -
Radi krasne jave ružan san sam snio!"

RASUĐIVANJE
Hrišćanska vera jedina u svetu ima jedno opredeljeno i nikada promenljivo merilo
vrednosti. Kako to ona meri i razvrstava vrednosti, o tome jasno govori sv. Zlat
oust: "Predmeta", veli on, "ima trojakog roda: jedni su dobro i ne mogu biti zlo
m, kao: celomudrenost, milostinja i tome slično; drugi su zlo i nikad ne mogu biti
dobrom, kao razvrat, nečovečnost, surovost; treći bivaju čas ono. čas ovo, kako kad prema
nastrojenju onih koji se njima koriste." I potom objašnjava ovaj božanstveni učitelj,
kako i bogatstvo i bednost, i sloboda, i ropstvo, i vlast, i bolest, pa i sama
smrt, spadaju u ove srednje predmete, koji sami po sebi nisu ni dobri ni zli, no
bivaju ovo ili ono, prema raspoloženju ljudi i prema upotrebi koju ljudi od njih či
ne. Jer ako bi, npr, bogatstvo bilo dobrom a bednost zlom, onda bi svi bogati lj
udi Sili dobri a svi bedni zli: međutim, mi se posvednevno uveravamo, da kao što ima
dobrih i zlih bogataša, tako ima dobrih i zlih siromaha. To se isto može primeniti
i na zdrave i bolesne, slobodne i zarobljene, site i gladne, na one koji su u vl
asti i na potčinjene. Čak i smrt nije zlo jer "mučenici su smrću postali srećniji od sviju
".

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao grad na gori i to:
1. kao grad na gori višnjeg Siona, tj. iznad stvorenog sveta, u carstvu večnosti,
2. kao grad na gori ljudske istorije,
3. kao grad na gori moga sopstvenog života, tj. na vrhuncu moji: ideala, na zenitu
mojih misli i čežnji.

BESEDA
o razumevanju kroz tvorenje
Ko hoće Njegovu (Božju) volju tvoriti
razumjeće je li ova nauka od Boga (Jov. 7, 17)
Malo koristi dokazivati logikom ljudskom i rečima, da je nauke Hristova od Boga
. Najbrži i najpouzdaniji način, da se dozna njen istinitost, jeste u tvorenju volje
Božje onako kako ju je Hristo objavio i iskazao. Ko bude tvorio, taj će i poznati.
Ako plačeš radi Boga, poznaćeš kakva je uteha Bog. Ako bivaš milosrdan, poznaćeš milosrdnos
ožju. Ako mir gradiš, poznaćeš kako ti priliči nazivanje sinom Božjim. Ako praštaš ljudima,
naćeš kako Bog prašta tebi.
Nikada nnko ne može saznati, da je nauka Hristova od Boga osim onoga ko tvori v
olju Božju, Jer samo tvorenje volje Božje, iz vršavanje zapovesti Božjih, to je ključ za o
tključavanje Raja, u kom se Bog vidi. To je ključ za razumevanje Svetoga Pisma i svi
h tajni Otkrovenja.
Sveti Vasilije piše: "Potrebna je čistota života, da bi se ras poznalo ono što je pri
kriveno u Svetom Pismu".
Šta još hoće Gospod od nas kad nas uči, da kroz tvorenje volje Njegove dolazimo do po
znanja božanstvenosti nauke Njegove? Prost hoće to, da se mi delom uverimo u božanstve
nost nauke Njegove. One želi da se mi na lakši način uverimo, nego na teži, ne samo slušaj
ući nego i tvoreći, zato što ko se uveri na lakši način, lakše se i pokoleba i razuveri, a
o se uveri na teži način, teško se koleba i razuverava. Zato, braćo, potrucimo se da tvo
rimo volju Božju, da bismo poznali Boga, i spasli dušu svoju.
O Gospode svemudri, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga tvoriti volju Tvoju s
vetu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

22. JANUAR
1. Sveti apostol Timotej.
Jedan od Sedamdeset apostola. Rođen u Listri Likaonskoj od oca Grka i majke Jevrej
ke. Majku i babu mu pohvaljuje apostol Pavle zbog vere nelicemerne (2. Tim 1, 4-
5). U Listri se Timotej sreo prvi put sa velikim apostolom, i sam bio svedok kad
a je Pavle iscelio hromog od rođenja. Docnije je Timotej bio bezmalo stalan saputn
ik Pavlov, obišavši sa njim Ahaju, Makedoniju, Italiju i Španiju. Veliki revnitelj ver
e, izvrstan besednik i sladak dušom, Timotej je mnogo doprineo rasprostranjenju i
utvrđenju vere hrišćanske. Pavle ga naziva pravim sinom u vjeri (1. Tim 1, 2). Po mučeničk
oj smrti Pavlovoj Timotej je imao za učitelja svetog Jovana Jevanđelista. Ali kada o
voga car Dometijan progna iz Efesa na ostrvo Patmos, Timotej osta u Efesu da epi
skopuje. U vreme nekog idolskog praznika zvanog Katagogium, neznabošci, kivni na h
rišćane, mučki i pod maskama napadnu Timoteja i ubiju ga (oko 93. godine). Časne mošti nje
gove docnije su prenete u Carigrad i sahranjene u crkvi Svetih Apostola, do grob
a svetog Luke Jevanđelista i svetog Andreja Prvozvanog.
2. Prepodobni mučenik Anastasije.
Persijanac po rodu. Neznabožačko mu ime beše Magundat. Kada car Iraklije ratovaše s Pers
ijancima, Magundat prebegne hrišćanima, ode u Jerusalim gde se krsti i dobije ime An
astasije. Ne beše mu dosta što se krstio, nego se i zamonaši, da bi se sav predao služen
ju Gospoda. Pored ostalih podviga vrlo je rano čitao žitije svetih mučenika i čitajući, kv
asio je knjigu suzama, i sam žarko čeznući za mučeništvom. Gospod ga je najzad uvenčao venc
m mučeničkim. Dugo ležaše u tamnici i bi ljuto mučen, dok mu car Hozroe ne izreče smrtnu pr
sudu. Po toj presudi Anastasije bi udavljen u vodi, pa posle izvađen iz vode, i džel
at mu odseče glavu i posla caru. Postrada 22. januara 628. godine u gradu Betsaloe
, blizu Ninive.
Apostoli Sveti, Duhom zagrejani,
Duhovni atleti, Duhom obasjani,
Pobedom Hristovom svet su pobedili,
Svet su pobedili. Crkvu utvrdili.
Orlovi veliki, leteli su snažno.
U muke i u smrt jurili odvažno.
Od svega se lako, lako rastadoše,
Od Hrista se nikad rastat ne mogoše.
Hristova ih ljubav od svega rastavi,
Hristova ih ljubav va veki proslavi.
Porugani nekad od zemnih tirana,
Sad su krunisani bleskom večnog dana:
Ismejani negda od zemnih mudraca.
Sad - braća angela, i vođe svetaca!
Molite se za nas, Hristovi orlovi,
I nas grešne Hristos Duhom da obnovi.
Sveti Timotije, zvezdo međ zvezdama,
Pomozi i nama tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE
Pravoslavna crkva poseduje neiscrpno blago u dokazima života posle smrti. Da na
vedemo ovde jedan od bezbrojnih, jedan primer koji u isto vreme svedoči i da duše lj
udske žive posle telesne smrti i da dragovoljna poslušnost vodi blaženoj besmrtnosti.
Kada sv. Teodosije Veliki osnova manastir, imađaše u početku samo sedam monaha. Da bi
ove dobro utvrdio u sećanju na smrt, naredi da se iskopa jedan grob. Kada grob bi
gotov, Teodosije stade više groba, okružen sedmoricom, i reče: "Evo, deco, groba gotov
a! Ima li ko među vama gotov za smrt, da bi se sahranio u ovaj grob?" Jedan od nji
h, Vasilije po imenu i sveštenik po činu, pade na kolena i potraži od Teodosija blagos
lov da umre. Teodosije naredi da se Vasiliju drže pomeni i podušja: trećina, devetina
i četrdesetnica, kako je običaj nad mrtvima. Kada se svrši četrdesetodnevni pomen, Vasil
ije, zdrav potpuno, leže i umre. I bi sahranjen u novi grob. U četrdeseti dan pak po
njegovom pogrebu, Vasilije se javi jedno jutro među bratijom u crkvi i pojaše sa nj
ima. Vide ga najpre samo Teodosije, pa se pomoli Bogu, da Bog otvori oči i ostalim
a. I sva bratija pogledaše i videše Vasilija među sobom. Jedan brat, Letije, od radost
i raširi ruke i htede zagrliti Vasilija, no ovaj iščeze. A ču se glas Vasilijev: "Spasav
ajte se oci i bratije, spasavajte se!"

SOZERCANJE
Da sozercavam bezbrižnost Gospoda Isusa u pogledu jela i odela i to:
1. bezbrižnost Njegovu o Sebi, koju On na delu pokazuje,
2. bezbrižnost o jelu i odelu, koju On i drugima propoveda (Mat. 6, 31).
BESEDA
o Božjem sveznanju i promislu
A vama je i kosa na glavi sva izbrojana (Mat. 10, 30)
I kosa vam je na glavi izbrojana, braćo, a kamoli dani života! Ne bojte se, dakle
, da ćete umreti pre određenog vremena, niti se nadajte pak, da ćete ma kako moći produžit
i život i za jedan dan mimo volje Onoga koji broji i meri. Ovo saznanje neka vas n
auči krotosti i strahu Božjem.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli stradanja vaša na zemlji! Ne bojte s
e, dakle, da ćete stradati više od mere. Još manje bojte se da će vaša stradanja ostati za
boravljena i neuračunata od Onoga koji sve vidi. Ovo saznanje naučiće vas strpljenju i
poverenju prema Tvorcu vašem i Promislitelju.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlj
i! Ne bojte se, dakle, da ćete imati ni suviše prijatelja ni suviše neprijatelja; niti
se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte da će vas vaši prijatel
ji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja, i ne bojte se ništa. G
le, On je jedini prijatelj vaš, koji vas nepromenljivo voli.
O Gospode blagi, Promislitelju mudri, koji znaš svemu broj, meru i vreme, odagn
aj od nas svaki strah osim straha od Tebe. Da bismo kroz strah od Tebe došli do čist
e i svete ljubavi prema Tebi, Tvorcu i Dobrotvoru našem. Tebi slava i hvala vavek.
Amin.

23. JANUAR
1. Sveštenomučenik Kliment, episkop ankirski.
Rođen 258. godine, u gradu Ankiri od oca neznabošca i majke hrišćanke. Njegova blagočestiv
a majka Efrosinija proreče svome sinu mučeničku smrt i ostavi ovaj svet kada Klimentu
beše dvanaest godina. Njena drugarica Sofija uzme Klimenta u svoju kuću kao sina, i
pomože njegovo vaspitavanje u hrišćanskom duhu. Toliko beše Kliment pročuven zbog svog dob
rodeteljnog života da bi izabran za episkopa ankirskog u dvadesetoj godini svoga živ
ota. U mladim godinama on je stekao starčesku mudrost, i velikom uzdržljivošću ukrotio i
pobedio svoje telo. Hranio se samo hlebom i zeljem, i ništa nije jeo zaklano i kr
vno. U vreme Dioklecijana bi mučen tako strašno "kako nikad niko od postanja sveta".
Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama i jedanaest raznih mučite
lja istjazavahu ga i mučahu. Kada ga jednom udarahu po licu, pljuvahu i zube mu krša
hu, on doviknu mučitelju Domentijanu: "Počast mi činiš, o Domentijane, a ne mučiš me, jer i
Gospodu mojemu Isusu Hristu usta bejahu tako bijena i obrazi šamarani, pa, gle, i
ja nedostojni sada se toga udostojih!" Kada bi doveden pred cara Dioklecijana u
Rim, car postavi na jednu stranu razna oruđa za mučenje a na drugu darove, odlikovan
ja, odela, novce - sve što car može darivati, pa onda reče Klimentu da bira. Mučenik Hri
stov s prezrenjem pogleda na sva blaga careva, pa izabra oruđa za mučenje. I bi mučen
neiskazano: komad po komad mesa otkidan mu je s tela, tako da su se kosti belele
ispod mesa. Najzad bi posečen od vojnika, 312. godine u crkvi u Ankiri, kada kao
arhijerej služaše službu Božju. Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
2. Šesti vaseljenski sabor.
Održan u Carigradu, u prvi mah 681. a u drugi mah 691. godine. Ovaj Sabor osudio j
e jeretike monotelite, koji su pogrešno učili, kao da je u Hristu bila samo božanska v
olja bez čovečanske. Još je uz to doneo nekoliko pravila o redu i disciplini sveštenstva
.
3. Sveti Pavlin Milostivi.
Najpre rimski senator i posle episkop u Noli. Sledovao je primeru svoga prijatel
ja svetog Amvrosija i primio krštenje, posle koga udalji se u Španiju u planine Piri
nejske gde se podvizavao. No kako se nijedan svetilnik ne može sakriti, to i sveti
Pavlin bi pronađen i izabran za episkopa nolskog. Bio je pastir dobri i milostivi
. Mirno se upokojio 431. godine. Mošti mu počivaju u Rimu u crkvi Svetog Vartolomeja
.

O beskrajni Tvorče, dušom Ti se klanjam,

Kad Ti ime rečem, ja Te umanjavam,
I svakom te mišlju umanjavam svojom -
Šta um mislit može pred pučinom Tvojom?
Šta li jezik zborit kad ćutati mora
Pred strahotom Tvojih gora i ponora?
Pred bezmernom Tvojom visinom, širinom.
Ravninom, strminom, dubinom, daljinom
I blizinom. Bože, o da - i blizinom!
I još najčudnije - smernom Ti nizinom!
Ti ko čovek siđe u našu nizinu,
Siđe i stesni se u smrtnu dolinu,
Da dolinu digneš nebeskome krovu,
I tvar oveštalu okreneš u novu.
Od svih osobina nizina mi Tvoja
Zaustavlja mis'o, veže usta moja!
Šta misliti mogu, šta li reći mogu
O gladnom i žednom i raspetom Bogu?
Šta da Ti i kažem, o Najbogatiji,
Što zbog mene posta Najsiromašniji?
Neka jezik ćuti, neka suza zbori:
Milošću spasavaj što umom sotvori!

RASUĐIVANJE
Milosrđe je vazda bilo odlikom pravih pastira stada Hristovog. Sv. Jovan Zlatou
st u svojim slavnim besedama ništa nije tako jako naglašavao i pohvaljivao kao milos
rđe. Sv. Jovan Milostivi, patrijarh aleksandrijski, plakao je svakoga onoga dana k
ada mu se nije dala prilika da ukaže nekome milost. Sv. Pavlin nazvat je zaslužno Mi
lostivim, jer je u istini bio milostiv u punom hrišćanskom smislu te reči. Jednom kada
su Vandali opljačkali Nolu, povedu u isto vreme mnoge ljude u ropstvo. Udovica ne
ka, čijeg jedinca beše knez vandalski Riga uzeo u ropstvo, dođe svome episkopu i plačući p
otraži od njega novaca da plati otkup za sina svoga. Nemajući nigde ništa episkop Pavl
in obuče se u odelo prosta čoveka i reče udovici da njega vodi knezu i da u zamenu za
njenoga sina. Knez pusti udovičina sina a uze Pavlina i odvede u Afriku gde je Pav
lin služio kao knežev baštovan, sve dok Promislom Božjim ne bude oslobođen i povraćen sa os
alim robljem natrag u Nolu.
SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao iscelitelja i to:
1. kao iscelitelja telesnih bolesti,
2. kao izgonitelja zlih duhova iz sumanutih,
3. kao iscelitelja duha i uma ljudskog svetlošću božanske nauke,
4. kao mog sopstvenog iscelitelja od svih muka i zala.

BESEDA
o angelskom stanju svetitelja
A koji se udostoje dobiti onaj svijet...
više ne mogu umrijeti, jer su kao anđeli (Lk. 20, 35-36)
Tako govori Onaj koji zna, koji je video, i koji se ne može prevariti. Šta imamo
da sumnjamo više, braćo? Svedočanstvo ovo jasnije je od letnjega podne, i tvrđe od dijam
anta, i dragocenije od svih blaga ovoga sveta; a to je svedočanstvo, da oni koji s
e udostoje onoga sveta i vaskrsenja više ne mogu umreti, nego su besmrtni kao ange
li Božji.
A kakvi su angeli? Oni isti angeli koji su se javljali u vreme Avrama i pomag
ali ljudima, isti oni i danas se javljaju i pomažu. Nisu umrli nego su živi; i nisu
ostareli nego su mladi. Isti oni gledali su Adama u Raju, i gledaće poslednje vask
rsenje, Sud i carstvo svetitelja.
Angelima su slični pravednici. Apostoli i proroci, svetitelji i mučenici, žive i da
nas, i živeće vavek, i više ne mogu umreti. Stotine i hiljade godina prolaze no oni ni
ti više umiru niti stare, nego su kao angeli.
Da će pravednici biti venčani besmrćem, to nam je Gospod i gornjim rečima posvedočio, i
Svojim sopstvenim vaskrsenjem pokazao, i kroz proslavljene svetitelje dokazao.
O braćo moja, probudimo se, i potrudimo se samo da se udostojimo zadobiti onaj
blaženi svet!
O Gospode, vaskrsli i besmrtni, pomozi nam udostojiti se carstva Tvog besmrtn
og, u kome Ti caruješ s angelima i svetiteljima Tvojim vavek veka! Tebi slava i hv
ala vavek. Amin.

24. JANUAR
1. Prepodobna Ksenija.
Rođena u Rimu kao jedinica ćerka znamenitog senatora. Privučena ljubavlju Hristovom ne
htede stupati u brak, kako željahu roditelji njeni, nego, da bi izbegla to, odbeg
ne iz doma tajno sa dve robinje svoje, i dođe na ostrvo Koa, u mesto Milas, gde os
nuje devičku obitelj podvizavajući se tu do smrti. Iako beše slaba žena, ipak imađaše mušku
držljivost u postu, molitvi i bdenju. Često po celu noć stajaše na molitvi; beše odevena b
ednije od svih sestara, a na hleb koji jeđaše, često posipaše pepeo iz kadionice. U času n
jene smrti († 450. godine) pojavi se divno znamenje nad devičkim manastirom: venac o
d zvezda sa krstom u sredini, sjajnijim od sunca. Od njenih moštiju mnogi bolesnic
i dobiše isceljenje. Robinje njene sledovahu u svemu primeru svoje igumanije, i ka
da umreše, biše sahranjene, po svojoj želji, kod nogu blažene Ksenije.
2. Sveti mučenik Vavila.
Sveti mučenik Vavila, sveštenik u Siciliji. Postradao za Hrista sa dva svoja učenika u
III veku.
3. Prepodobni Makedonije.
Prepodobni Makedonije, sirijski pustinjak. Tek pod starost hranio se hlebom pečeni
m, a pre toga jeo je samo ječmena zrna omekšana u vodi. Skončao zemni život 418. godine.
4. Prepodobni Filon, episkop kiparski.
Posvećen za episkopa od svetog Epifanija, kad ovaj bi pozvan u Rim da molitvom pom
ogne sestri cara Honorija. Protumačio je Petoknjižije i Pesmu nad pesmama. Upokojio
se mirno u V veku.
5. Prepodobni Dionisije Olimpijski, čudotvorac.
Podvizavao se na Olimpu. Za monaha postrižen u Svetoj Gori, gde je bio igumanom Fi
lotejevskog manastira. Pred kraj života opet se povukao u samoću na Olimp gde se i u
pokojio u XVI veku.
Devica Ksenija, kao i Agnija,
Il' preslavna Tekla il' Anastasija,
Ne hte da se veže za muža tljenoga
No ženika nađe Hrista besmrtnoga.
Svom dušom zavoli Njegovu krasotu
I milost i nežnost i sjajnu čistotu,
Pa dom senatorski i bogatstvo ma'nu
Kad joj Sunce Pravde u duši ogranu.
Duša! duša! duša! nevesta je prava
A telo je hudo ko prolazna trava.
Pa nevestu poče Ksenija krasiti
I molitvom mnogom miti i hraniti,
Da nevesta bude nebeska prilika.
Mila, i dostojna nebeskog Ženika.
Trud Ksenije svete Ženiku prijaše,
darima je mnogim čudnim darivaše.
Kad joj duša čista nad telom zavlada,
Spokojna ko car osvojenog grada,
Uvenča je Gospod vencem besmrtnosti,
Uvede u čertog večite radosti,
Tamo gde anđeli Tvorcu pesmu poju,
Tamo Gospod primi i nevestu Svoju.

RASUĐIVANJE
U naše dane često se čuje od roditelja reč: hoćemo da osiguramo život svome detetu! Zato
se trude trudom premnogim, nagomilavaju bogatstvo, često i nepravedno, školuju dete
svoje za ono zvanje koje donosi najviše telesne sigurnosti i materijalne koristi.
I to čine nazovi hrišćani! Oni to čine zato što je njihov pojam i o pravom životu i o pravo
osiguranju života - pogrešan. A evo kako prava hrišćanka sprema svoga sina za pravi život
: na smrti blažena Efrosinija govoriše svome sinu, Klimentu Ankirskom: "Učini mi čast, o
sine moj, i mužestveno stani za Hrista, i ispovedi Ga krepko i nepokolebljivo! Ja
se nadam, o srce moje, da će na tebi skoro procvetati venac mučeništva, i u čast moju i
za spasenje mnogih... Ne boj se ni pretnji, ni mača, ni rana, ni ognja. Ništa da te
ne odvoji od Hrista, no gledaj k nebu, i otuda očekuj veliku i večnu i bogatu nagra
du od Boga. Boj se Božjeg veličanstva, straši se Njegovog Suda, treperi od Njegovog sv
evidećeg oka, jer oni koji se Njega odreknu, primiće oganj neugasivi i crva neusipno
g. Ovo neka mi bude nagrada od tebe, sine moj slatki, za muke moje porođajne i tru
dove oko vaspitanja tvoga - da se nazovem mati mučenikova... Krv, primljenu od men
e, ne štedi no prolij, da od toga i ja primim počast. Podaj telo na muke, da se od t
oga i ja zaradujem pred Gospodom našim, kao da sam i sama za Njega postradala".
SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao učitelja i to:
1. kao učitelja koji uči kako čovek treba da misli, da bi se spasao,
2. kao učitelja koji uči kako čovek treba da govori, da bi se spasao,
3. kao učitelja koji uči kako čovek treba da deluje, da bi se spasao.
BESEDA
o najvidovitijem Proroku
Zašto zlo mislite u srcima svojijem? (Mat. 9, 4)
Kada je Gospod izvoleo uputiti ukor farisejima i književnicima, ovi nisu bili u
tom času nikoga ni ubili, ni prevarili, ni poharali. I ne samo to, nego u tom času
oni nisu bili nikoga ni rečima uvredili. Zašto ih, dakle, Gospod ukori, kada oni ne
bejahu učinili nikakv greh, ni delom, ni rečju? Zato što pomisliše zlo.
I zla pomisao je greh. To je velika novost, koju Hristos donese u svet. Upravo z
la pomisao je izvorni greh svakoga greha, jer pre nego što čovek nešto kaže ili učini grešn
, on pomisli grešno. Pomisao je uzročni greh, ostali gresi su samo sledstveni gresi.
Ko želi uništiti ove druge, mora iskoreniti one prve. Ko želi zaustaviti tokove vode,
mora prvo isušiti izvore. Neka se niko, dakle, ne pravda: ja nisam grešan, jer nisa
m nikoga ubio, ni opljačkao, ni oskvrnio. ni slagao. Gle, mi smo puni misli ubilački
h, pljačkaških, skvrnavnih, i prevarnih! Ako li nismo delom učinili greh, to je samo s
tvar milosti Božje i spoljašnjih prilika. Da je Bog popustio i da su prilike podesne
bile, mi bismo učinili sve one grehe koje smo i pomislili. Nije zmija otrovna sam
o onda kada ujede nego i kada ne ujede, jer nosi otrov u sebi.
Ne samo, dakle, da je pomisao greh, nego je ona izvor greha, početak greha, seme i
koren greha. Eto zašto Gospod, svevideći i sveznajući, ukori one koji pomisliše zlo. Zašt
o zlo mislite u srcima svojima?
O Gospode, svevideći i sveznajući, pomozi nam očistiti srce i um naš od pomisli zlih,
da bi tako i reči i dela naša bila čista. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

25. JANUAR
1. Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop carigradski.
Rođen u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa
Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom. Često je on proricao Julijanu da će biti
odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo. Na Grigorija je naročito mnogo u
ticala dobra mu majka Nona. Kada završi svoje učenje, Grigorije se krsti. Sveti Vasi
lije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga poz
ove na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog. Sastavio je mnogobrojna dela,
od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvat Bogoslovom. N
aročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici. Još je pisao pr
otiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvoren
je Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše
, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše. Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odst
upnika, svog negdašnjeg školskog druga. Kada na Saboru 381. godine, nasta raspra oko
njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povuče sam, izjavivši: "Ne mogu nas lišiti Bog
a oni koji nas lišavaju prestola". Zatim napusti Carigrad, ode u Nazijanz, i tamo
prožive do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga. Iako je celog život
a bio slaba zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu. Mošti su mu docnije prenete
u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Bio je i ostao veliko
i divno svetlo crkve pravoslavne, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po n
enadmašnoj dubini uma. Upokojio se u Gospodu 390. godine (v. 30. januar).
2. Prepodobni Publije.
Najpre bio senator pa poznavši svetlost Hristovu, ostavi počasti, razdade imanje sir
omasima i predade se podvižničkom životu u blizini svoga grada Zevgmata na Eufratu. Os
novao dve obitelji i upokojio se u Gospodu 380. godine.
3. Prepodobni Mar.
Odlikovao se spoljašnjom lepotom i slatkopojnim glasom. Povuče se od sveta i proživi u
jednoj kolibi trideset sedam godina u postu, molitvi i očišćenju srca od pomisli. Kao
devedesetogodišnji starac upokojio se u Gospodu 430. godine.
4. Sveti mučenici Felicita i sedam joj sinova.
Kao hrišćanka bude u vreme cara Antoni- na, 164. godine zajedno sa svojih sedam sino
va osuđena na smrt. Molila se Bogu, samo da nju ne pogube pre njenih sinova, da bi
ove mogla hrabriti pri mučenju i ubijanju, te da se ne odreknu Hrista. Tako i bud
e po Božjem ustrojenju. S radošću je ova nenadmašna majka ispraćala jednog po jednog sina,
dok ih nije svih sedam ispratila i videla pogubljenje. Tad je i ona s blagodarn
ošću Bogu primila mučeničku smrt. Svi postradali u Rimu gde im se i mošti nalaze.
Felicita Bogu se molila:
"Imam venac od sedam bisera,
Želim da ga zavijem porfirom,
U porfiri da ga Tebi dadem,
Bože mili, dare ove primi!"
Sedam sina sedam su bisera,
A porfira krv je mučenička.
Molitva se materinska digla
I ko tamjan pred Gospoda stigla.
Ćesar rimski sinove osudi
Na smrt ljutu u mukama ljutim.
Majka rada, svako joj se divi!
Feliinta sinove hrabrila:
"Za to sam vas, deco, negovala,
Da vas dadem Bogu za uzdarje,
Jer Bog vas je meni darovao."
To izreče, dželat pos'o poče:
Jedan pade, majka se pokloni,
Drugi pade, majka dvaput klanja,
Treći pad,e, majka triput klanja.
Sa četvrtim - četir' put se klanja,
Peti pade, pet puta se klanja,
Šesti pade, šest puta se klanja,
Sedmi pade, sedam put' se klanja,
Klanja majka, Bogu blagodari,
Osam put' se za se poklonila,
Pa na panju glavu odmorila.
Mač zablista, glavu joj odrubi -
Majka decu u Raju poljubi.

RASUĐIVANJE
Obmanjuju sami sebe oni koji samouvereno govore da oni dobro poznaju ljude i
da se ne dadu ni od koga obmanuti. Ko može poznati kakav je duh u kom čoveku, osim B
oga jedinoga, koji zna tajne srca? Čak i veliki svetitelji varali su se u ljudima.
Tako npr. Sv. Vasilije dugo je smatrao za svoga čoveka nekoga licemernog jeretika
, i branio je ovoga od mnogih napadača, dok se najzad nije sam uverio o lažnosti nje
govoj i gorko razočarao. Sv. Grigorije Bogoslov pokrstio beše nekog filosofa, po ime
nu Maksima, i toliko zavoli ovoga da ga je držao u domu svome i za trpezom svojom.
A taj Maksim beše opak i lukav kao zmija, i posle izvesnog vremena izdejstvuje sp
letkama i potkupljivanjima, da bude od nekih Carigrađana priznat za patrijarha na
mesto sv. Grigorija. Kada je ovo iskušenje, posle velikih smutnji, otklonjeno, nek
i su ukoravali Grigorija kako je mogao držati kod sebe svoga najvećeg protivnika? "N
ismo mi krivi", odgovori svetitelj, "ako ne proziremo nečiju zlobu. Jedini Bog zna
unutrašnje tajne čoveka. A nama je zapoveđeno zakonom, da s očinskom ljubavlju otvaramo
srce svoje svakom ko nam dolazi." Nezloban čovek ne može lako da pojmi zlobu zlobno
ga.

SOZERCANJE
 Da sozercavam Gospoda Isusa kao cara i to:
1. kao gospodara nad prirodom, koju On ukroćava i stavlja Sebi u službu,
2. kao gospodara nad demonima, i bolestima, i nad smrću,
3. kao gospodara nad besmrtnim carstvom angela i svetitelja.

BESEDA
o tome ko je Hristos
Ko govore ljudi da sam ja? (Mk. 8, 27)
Evo, braćo, skoro će 2000 godina od onoga dana kada je Gospod Isus stavio ovo pit
anje učenicima Svojim. Od onda do danas ovo je pitanje stavljeno svakom ljudskom p
okolenju, svakome belom danu i tamnoj noći; i svako pokolenje ljudsko, i svaki bel
i dan i svaka tamna noć morala je dati neki odgovor na ovo pitanje. Pitanje ovo pi
tanje je života ili smrti, i odgovor na njega živonosan ili smrtonosan. Ti si Hristo
s Sin Boga živoga, odgovorio je apostol Petar. I taj odgovor bio je odobren i pohv
aljen od Gospoda Isusa.
Ko govore ljudi danas da je Hristos? Jedni govore, s Jevrejima, da je On narušilac
zakona i samozvani Mesija. Drugi govore, s Pilatom, da oni ne mogu uopšte da dođu d
o istine o ovom čoveku. Treći govore, s apostolima, da je On Hristos Sin Boga živoga,
Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog od greha i smrti, Vaskrsli i Vaskrsitelj, Živ
i i Životodavac. I mi svi, kršteni u ime Svete Trojice, slažemo se s apostolima i svet
om crkvom apostolskom, koja sabornim glasom svojim tako ispoveda Hrista Gospoda.
O Gospode Sine Božji jedinorodni, pomozi nam, da Te svakog dana života našeg srcem
verujemo i ustima ispovedamo kao Boga i spasa našeg, kao Božju silu i Božju premudrost
. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

26. JANUAR
1. Prepodobni Ksenofont i Marija, i sinovi njihovi Jovan i Arkadije.
Ugledni i bogati Carigrađani, Ksenofont i Marija, življahu životom bogougodnim i svu p
ažnju posvećivahu hrišćanskom vaspitanju sinova svojih. Kada im sinovi porastoše, poslaše i
na nauke u Virit (Bejrut); no dogodi se, da bura potopi lađu. Promislom pak Božjim
Jovan i Arkadije budu nekako spaseni i talasima izbačeni na obalu, ali na dva razn
a mesta, tako da svaki mišljaše za drugoga da je potonuo. Iz tuge jedan za drugim on
i se oba zamonaše u dva razna manastira. Posle dve godine ožalošćeni njihovi roditelji d
ođu u Jerusalim na poklonjenje svetinjama. Tamo pomoću prozorljivosti jednoga duhovn
ika sastanu se najpre brat s bratom, a potom i roditelji s decom svojom. Iz blag
odarnosti prema Bogu Ksenofont i Marija razdadu sve svoje imanje siromasima, a o
ni se oboje zamonaše. Dirljiva istorija ove četiri svete duše jasno pokazuje kako Gosp
od divno rukovodi sudbom onih, koji u Njega veruju; kako popušta na njih muku i žalo
st, da bi ih posle, još većma ojačane u veri, uveo u što veću radost. Živeli i upokojili se
u Gospodu u V veku.
2. Prepodobni Simeon Vethi.
Drug i prijatelj svetog Paladija. Od rane mladosti pa do smrti podvizavao se u j
ednom vertepu. Osnovao dva manastira i upokojio se u Gospodu 390. godine. Vethim
, ili Starim, naziva se za razliku od Simeona Stolnika, koji se nešto docnije podv
izavao.
3. Sveti David, car gruzijski (1089-1130).
Obnovio i osnažio Gruziju kao državu. Kao veliki revnitelj vere hrišćanske sazidao je mn
oge nove hramove po Gruziji i stare opravio. Smatra se preporoditeljem vere prav
oslavne u Gruziji.
Svet je ovaj tuđin, a mi izgnanici,
Sa carskim snovima roblje u tamnici,
Zabludela deca s tugom Oca traže,
Tuđini ih zovu i slastima blaže.
Kami će ublažit duhove junačke
Tućini čije su sve slasti mrtvačke!
Tuđin smrću diše i na smrt miriše,
To što Jutrom piše, to večerom briše.
A carević izgnan za carstvom uzdiše,
Za besmrtnim carstvom, za vazduhom sviše,
Gde mu Otac vlada, gde ništ nije tuće,
Gde se za smrt ne zna ni za miris buđe.
O prečudni svete, o strašni kaveze!
Ko je s Hristom vezan, kida tvoje veze,
I slobodan biva od svakog i svega,
Taj nit s tobom ide, nit od tebe bega,
No sprema se vredno, da iz tebe ode
U naručja Oca, u carstvo slobode.

RASUĐIVANJE
Najveće blago jedne države jesu sveti i dobri ljudi, koji u njoj žive. Sravnjeno s
tim blagom svako drugo blago je kao ništa. Blagočestivi carevi hrišćanski smatrali su sv
ete ljude u svojoj državi najvećim blagoslovom Božjim. Sv. car Konstantin Veliki govor
io je: "Blagodarim Gospodu Isusu Hristu, što u moje dane postoje tri božanstvena sve
tila: blaženi avva Antonije, avva Elenije i avva Evhin." Pred Kulikovsku bitku, su
dbonosnu za Rusiju, blagočestivi knjaz Dimitrije Donski, sa doglavnicima i vojvoda
ma otišao beše u šumu Radonežsku, da potraži prepodobnog Sergeja i zamoli ga za molitve nj
egove Bogu. Iako je knjaz bio spremio vojsku za oslobodilački rat protiv Tatara, n
ekako je veću nadu polagao u molitvu jednog svetog čoveka nego li u mnogoljudnu vojs
ku i oružje.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao proroka i to:
1. kao proroka koji je jasnb prorekao pojedincima (kao: Petru, Jovanu, Judi i os
talim apostolima) ono što će im se desiti u budućnosti,
2. kao proroka koji je jasno prorekao budućnost Jerusalimu i drugim nekim gradovim
a; narodu jevrejskom i crkvi Božjoj,
3. kao proroka koji je jasno prorekao kraj sveta i Svoj drugi dolazak.

BESEDA
o nedoumici grehom pomračenih
Ko je ovaj što i grijehe oprašta (Lk. 7, 49)
Tako su pitali nepokajani grešnici: ko je ovaj? To je Onaj koji najvećma i oseća žaok
u ljudskih greha; na koga i padaju svi ljudski gresi kao šamari. To je Onaj koji j
e nekada u Raju gledao čoveka bezgrešna; Onaj koji je čoveka i stvorio bezgrešnim, a koj
i je i sam bezgrešan oduvek i zauvek.
Oprostiti može samo onaj ko može i odmazditi. Moćan čovek sveti se odmazdom, nemoćan mrž
jom. Ako ti možeš vratiti naneti udar i ne vratiš, to ne znači još da si oprostio, sve dok
le koren gnjeva ne iščupaš iz srca. Veliki je jedini Gospod, koji može i odmazditi i opr
ostiti: veliki je u pravdi, jer će odmazditi nepokajanom grešniku; veliki je u milos
ti, jer će oprostiti pokajanom.
O kad bi ljudi znali silu oproštaja grehova! Gle, kad se slepom oproste gresi,
on progleda; gluvom - i on pročuje; grbavom - i on se ispravi; krvotočnom - i on ozd
ravi; ludom - i on se opameti; posednutom đavolima - i on se oslobodi; bludnici -
i ona se očisti; mrtvome - i on oživi!
No, o kako je užasan sindžir greha! Kakvi teški sindžiri - mnogi gresi! Ti sindžiri se
ne dreše grešnim rukama. A kada se ruka prečistoga Gospoda njih dotakne, oni se sami o
d sebe razvezuju i raspadaju. Kada glas Čistoga do njih dopre, oni se raspadaju. I
od pogleda Čistoga oni se raspadaju. Da, čak i od pomisli Čistoga oni se raspadaju -
ti grozni sindžiri greha.
Ko je ovaj što i grijehe oprašta? To je, grešnici, Gospod prečisti, i zbog čistote svem
oćni.
Gospode prečisti i svemoćni, oslobodi i nas okova greha. Tebi slava i hvala vavek
. Amin.

27. JANUAR
1. Sveti Jovan Zlatoust, zlatna truba Pravoslavlja.
Spomen ovoga svetila crkve praznuje se 13. novembra i 30. januara. A ovoga datum
a praznuje se prenos njegovih česnih moštiju iz jermenskog sela Komana, gde je kao i
zgnanik umro, u Carigrad gde je ranije kao patrijarh upravljao crkvom. Kada se n
avrši trideset godina od njegove smrti, patrijarh Prokl održi jedan govor u spomen s
voga duhovnog oca i nastavnika, i tim govorom toliko razgori ljubav naroda i car
a Teodosija Mlađeg, prema velikom svetitelju, da svi požele da se Zlatoustove mošti pr
enesu u Carigrad. Priča se da se kovčeg s moštima nikako nije dao pokrenuti s mesta sv
e dok car nije napisao pismo Zlatoustu, moleći ga za oproštaj (jer majka Teodosijeva
, Evdoksija, vinovna je bila za progonstvo svetitelja) i prizivajući ga da dođe u Ca
rigrad, negdašnju rezidenciju svoju. Kad je ovo pokajno pismo položeno na kovčeg, kovčeg
postane sasvim lak. Pri prenosu, mnogi bolesnici koji se dohvatiše kovčega, ozdraviše
. Kada su mošti prispele u prestonicu, tada je car ponovo nad moštima molio svetitel
ja za oproštaj u ime matere svoje, i to kao da ona sama od sebe govori: "Dok ja žive
h vremenim životom, pakost ti učinih, a sada kada ti živiš besmrtnim životom, budi korista
n duši mojoj. Slava moja prođe i ništa mi ne pomože; pomozi mi ti, oče, u slavi tvojoj, po
mozi mi pre nego što budem osuđena na Sudu Hristovom!" Kada je svetitelj unesen u cr
kvu Svetih Apostola i postavljen u presto patrijaršijski, tada je masa sveta čula iz
usta njegovih reči: "Mir vsjem!" Prenos moštiju svetog Jovana Zlatousta izvršen je 43
8. godine (v. 30. januar i 13. novembar).
2. Prepodobni Tit Pečerski.
Bio najpre vojnik, pa kada u nekom boju zadobi ranu u glavu, on se povuče od sveta
u Pečerski manastir gde ozdravi i primi monaštvo. Provodio je vreme u neprestanom o
plakivanju svojih ranijih grehova. Pred smrt bi izvešten kroz neku nebesku pojavu
da su mu svi gresi oprošteni. Mošti mu počivaju u pešterama Teodosijevim.
Sveti Jovan, truba zlatokovna,
Milost Božju ljudima rastrubi,
Milost čudnu, što i grešne ljubi,
Milost divnu, što kroz sunce sija
I mesecom zemlju zadivljava,
U zvezdanoj kolevci je nija.
Milost strašnu s Golgote krvave.
Gde Bog raspet'svetu zločin prašta.
Milost strave, praštanja i slave,
Milost koju angeli pevaju,
Koju tvari svukolike piju,
Koju samo sveci proslavljaju,
Milost što je melem bolesnima,
Radost prostim, ludost književnima,
Utuk gordim, kazna sujetnima;
Bilost Božju, što sva tvar uživa,
Što se lije ko struja vazduha,
Milost štono sve grehe pokriva -
Milost takva neznana do Hrista;
Večnim sjajem od Hrista zablista.
Učitelju Vožije milosti,
Moli Boga, da nam grehe prosti.

RASUĐIVANJE
Velika je stvar post, no ljubav je još veća. Ako se postom demoni progone, strast
i ukroćavaju, telo umiruje, duh sređuje, ljubavlju se Bog useljava u čoveka. Sam je Go
spod naglasio post kao neophodan, no ljubav je istakao kao glavnu zapovest. U pr
voj polovini prošloga stoleća vladao je Ohridom Dželadin-bej, odmetnik od sultana i sa
mostalni gospodar, a crkvom je u to vreme upravljao mitropolit Kalinik. Dželadin-b
ej i Kalinik, iako razne vere, bili su vrlo dobri prijatelji i često jedan drugog
posećivali. Dogodi se da Dželadin bej osudi 25 hrišćana na vešala. Na Veliki Petak treba l
o je da budu obešeni. Mitropolit, sav uzbuđen zbog toga slučaja ode ka Dželadin-beju i s
tane ga moliti da ublaži kaznu. Dok su oni razgovarali, stigne i vreme ručku, i bej
pozva mitropolita da ruča Za ručak je bilo spremljeno jagnjeće meso. Mitropolit se izv
ini da zbog posta ne može ostati na ručku i spremi se da iziđe. Žao bude beju i rekne mi
tropolitu: "Biraj, ili ćeš jesti sa mnom i 25 ljudi osloboditi od vešala, ili nećeš jesti
i pustiti ih na vešala":
Mitropolit se prekrsti i sede za ručak, a Dželadin oslobodi osuđene od smrtne kazne.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao prvosveštenika:
1. koji prinosi Bogu na žrtvu sve vreme Svoga života na zemlji,
2. koji prinosi Bogu na žrtvu svaku reč Svoju, svako osećanje, svaku pomisao, svaki tr
ud i svaku suzu,
3. koji za ljude prinosi Bogu najzad svecelo Sebe samoga kao čoveka.
BESEDA
o nedoumici malovernih
Ko je ovaj da ga slušaju i vjetrovi i more? (Mat. 8, 27)
Tako su se pitali apostoli ne poznavajući još Gospoda Isusa a videći Ga kako utišava
burno more i vetrove. Ko je ovaj da ga slušaju vjetrovi i more? To je Onaj koji je
i stvorio vetrove i more. Kakvo je čudo, dakle, da ga Njegove sopstvene tvari sluša
ju? Nije li sekira poslušno oruđe u onim rukama koje su je načinile? Gospod je sve stv
orio rečju, zato se sve i pokorava reči Njegovoj.
Ko je Ovaj, braćo? To je Onaj isti koji je i pre toga podizao vetrove i umirivao i
h, i koji je uzburkivao more i obuzdavao ga. To je Onaj isti koji to i danas čini.
Kao čovek On stade pred ljude i zapreti razigranom vetru i razuzdanom moru, da bi
uništio zabludu kod ljudi, kao da se vetrovi i mora kreću i umiruju, ili slepim sluča
jem ili nekom zlobnom silom, i da bi zauvek otkrio istinu, da umna i dobra sila
Stvoritelja upravlja i zapoveda svima stihijama po Svome promislu.
Ko je Ovaj? - pitahu apostoli. To je bezgrešni Sin Božji, o apostoli sveti, čije ćete
ime vi proneti po celome svetu, i za čije ćete ime vi biti mučeni i zaklani kao jagan
jci od vukova. Ko su vukovi? Oni koji misle, da se vetar sam od sebe kreće, i more
samo od sebe uzburkava i utišava, ili samo od sebe, ili od đavola. O sveti apostoli
, koji upitaste i odgovor istinit dobiste, i istinu celom svetu objaviste, molit
e se za nas, da se i mi svi prosvetimo tom istinom.
O Gospode, sveumni i svesilni, umiri vetrove greha i utišaj buru strasti naših pr
ljavih i nedostojnih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

28. JANUAR
1. Prepodobni Jefrem Sirin.
Rođen u Siriji od siromašnih roditelja u vreme cara Konstantina Velikog. Svoju ranu
mladost proveo dosta burno, no najednom nasta prelom u duši njegovoj i on počne sav
plamteti ljubavlju prema Gospodu Isusu. Bio je učenik svetog Jakova Nisibijskog (1
3. januar). Od velike Božje blagodati lila se mudrost s jezika njegovog kao medeni
potok, a iz očiju su mu neprestano tekle suze. Trudoljubiv kao pčela Jefrem je nepr
estano ili pisao knjige, ili usmeno poučavao monahe u manastiru i narod u gradu Ed
esi, ili pak sam se predavao molitvi i razmišljanju. Mnogobrojne su njegove knjige
, prekrasne su njegove molitve. Najpoznatija mu je ona molitva uz Časni post: Gosp
odi i Vladiko života mojego: Kad su ga hteli silom uzeti za episkopa, on se naprav
i lud i počne juriti kroz grad Edesu vukući za sobom haljinu svoju. Videvši to ljudi,
ostave ga na miru. Bio je savremenik i prijatelj svetog Vasilija Velikog. Sveti
Jefrem je uglavnom apostol pokajanja. Njegovi spisi i dan-danas mekšaju mnoga srca
otvrdla od greha, i vraćaju ih Hristu. Upokojio se u dubokoj starosti 378. godine
.
2. Prepodobni Isaak Sirin.
Rođen u Ninivi, i u mladosti podvizavao se u manastiru Mar-Matejskom, u blizini Ni
nive. Kada se proču zbog svetosti života i mnogih čudesa, on bi izabran za episkopa ni
nivskog i primoran da se primi toga čina. No samo posle pet meseci on ostavi episk
opstvo i tajom se udalji u pustinjski manastir Rabban-Šabur. Sastavio je mnogo del
a, od kojih je do nas došlo oko stotinu beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih
uglavnom po sopstvenim doživljajima. Nesravnjiv kao psiholog i rukovoditelj u duh
ovnom životu. Čak i takvi svetitelji, kao što je bio sveti Simeon Divnogorac, tražili su
od njega savet. Upokojio se u dubokoj starosti koncem VII veka.
3. Prepodobni Paladije, pustinjak sirijski.
Veliki podvižnik i čudotvorac. Pred njegovom kelijom osvane leš nekoga bogataša, koga ra
zbojnici behu ubili i opljačkali. Kada Paladija poteraju na sud, on, da bi se spas
ao bede, pomoli se Bogu i molitvom vaskrse mrtvaca. Upokojio se u IV veku.
4. Prepodobni Jefrem Pečerski († 1096. godine)
Ustanovio praznovanje prenosa moštiju svetog Nikolaja u Bari 9. maja.
U Jefrema srce gori
Od ljubavi prema Hristu,
A Jefremov jezik zbori
Jevanđelsku mudrost čistu.
Jefrem pčela medonosna,
Jefrem kiša plodonosna!
Pokajanjem Jefrem diše,
Pokajanje llačem javlja,
"Pokajte se!" Jefrem piše
"Pokajnike Bog proslavlja!"
Divni vođa i učitelj,
I životom i knjigama,
Jefrem - tužnim utešitelj
A bič strašni bezbrigama,
Prema drugim med milosti,
Prema sebi mač strogosti.
Jefremom se Crkva diči,
Angeli ga bratom zovu,
To Jefremu i priliči,
Umilnome bogoslovu.
Crkva slavi svog Sirina,
Proslavljača Božjeg Sina.
Jefrem pčela medonosna,
Jefrem kiša plodonosna,
Molitvenik danonoćni,
Jefrem monah mnogomoćni!
Prema sebi mač strogosti,
Prema drugim med milosti!
Crkva slavi svog Sirina,
Proslavljača Božjeg Sina.

RASUĐIVANJE
Odsustvo zavisti kod svetitelja jeste jednaka poražavajuća i divna pojava. Ne sam
o da svetitelji nisu dozvoljavali da zavist zapleni njihovo srce, nego su se svi
m silama trudili da drugove svoje uzvise a sebe umanje. Kada je jednom sv. Ilari
on Palestinski posetio sv. Adtonija u Misiru, sv. Antonije uzvikne: "Dobro došao,
Danico zvezdo jutarnja!" Na što sv. Ilarion odgovori: "zdravo da si i ti, svetli s
tube, što podržavaš vasionu!" Kad su sv. Makarija hvalili kao monaha, odgovori svetite
lj: "Oprostite, bratije, ja nisam mrnah, ali sam video monahe!" Kad su neki govo
rili sv. Sisoju da je on dostigao sv. Antonija u savršenstvu, odgovori Sisoj: "Kad
bih ja imao samo jednu misao Antonijevu, ja bih bio sav kao oganj!"

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao slugu i to:
1. kako On dragovoljno siđe među ljude, da bude sluga svima,
2. kako On nikome ne otkaza dobru uslugu koja se od Njega zahtevala,
3. kako On nevidljivo i ćutljivo i danas kao i oduvek služi vascelom svetu.
BESEDA
o Čoveku koga niko ne zna
Ko si ti? I reče im Isus: početak (Jov. 8, 25)
Gospod Isus je početak stvaranja, početak obnavljanja, početak spasavanja, početak va
skrsenja i slave besmrtne.
Gde god se neko zlo u svetu želi iskoreniti, On je početak. Bez Njega se ne može. G
de god se neko dobro u svetu želi nazidati, On je početak. Bez Njega se ne može. Želi li
se iskoreniti nesloga izloba u porodici, u selu, u gradu, u vascelom svetu, bez
Njega se ne može. S Njim se mora početi. Želi li se uneti dobra volja, mir, ljubav i
sloga u porodici, u selu, u gradu, u narodu, u vascelom svetu, bez Njega se ne m
ože. On je početak.
Zašto se bez Hrista ne može zlo iskoreniti, niti dobro nasaditi? Zato što je svako
zlo od greha, a grehe jedini On može opraštati. Kada On, i samo On, oprosti greh, on
da je greh iščupan iz korena. A nikakvo dobro ne može se bez Njega nasaditi zato što je
u Njega sva riznica dobra, sve seme dobra. Jedini je On sejač dobra po njivi sveta
.
Apostol Pavle, koji je sve ovo pojmio bolje od nas, veli:
Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje (Filib. 4, 13). a bez Isusa Hrista ko može
početi lečiti sebe od zla, lečiti druge od zla, i usađivati dobro u sebe, i usađivati dobr
o u druge? Niko, vaistinu niko.
Zato, braćo, ako smo rešeni zlo iskorenjivati u sebi i u drugima, i mesto zla dob
ro usađivati u sebe i u druge, počnimo s početkom, to jest počnimo sa pobediteljem zla i
sejačem dobra - sa Gospodom Isusom Hristom.
O Gospode Isuse Hriste, budi nam Ti početak u svakoj borbi protiv zla, i u svak
om dobrom delu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

29. JANUAR
1. Sveštenomučenik Ignjatije.
Glavno praznovanje svetog Ignjatija jeste u zimu 20. decembra. Ovoga datuma pak
praznuje se prenos njegovih moštiju iz Rima gde mučenički postrada, u Antiohiju gde je
ranije bio arhijerej. Kada sveti Ignjatije beše pozvan u Rim da pred carem Trajan
om odgovara za svoju veru, na tome dugom putu praćaše ga nekoliko građana iz Antiohije
, pobuđeni na to velikom ljubavlju prema svome divnom arhipastiru. Svetitelj Božji,
pošto se nikako ne hte odreći vere Hristove, prezrevši sva laskanja i obećanja cara Traj
ana, bi osuđen na smrt i bačen u Cirku Velikom pred zverove. Zverovi ga rastrgoše i on
predade dušu svoju Bogu. Tada njegovi pratioci sabraše njegove obnažene kosti, preneše
u Antiohiju i časno sahraniše. No kada Persijanci zauzeše Antiohiju u VI veku, mošti sve
tog Ignjatija ponovo se vrate iz Antiohije u Rim.
2. Sveti mučenici Roman, Jakov, Filotej, Iperihije, Aviv, Julijan i Parigorije.
Svi ovi postradaše za Gospoda Isusa Hrista na Samosatu u vreme cara Maksimijana 29
7. godine. Filotej i Iperihije behu velikaši, a ostali behu mladići znamenita roda.
Umoriše ih neznabošci groznom smrću, ukucavši eksere u glavu svakom od njih. Časno postrad
aše i u večnu radost uđoše.
3. Prepodobni Lavrentije Pečerski.
Dragovoljno izabrao zatvorenički život poput ranijih zatvorenika, Isakija i Nikite,
oprezno čuvajući se đavolske prelesti, kojoj se ova dvojica u početku podaše. Velikim uzdrž
njem, molitvom i bogomislijem dostigao visok stepen savršenstva. Od uplašenog demona
saznao da u Pečerskom manastiru od stotinu osamnaest monaha ima njih trideset, ko
jima je data od Boga vlast nad zlim dusima. Predstavio se Gospodu 1194. godine.
Gorka smrt Hristova žalac smrti stupi,
I odagna navek strah od smrti glupi.
Povrvi za Hristom jato mučenika
U smrt - no bez straha, i žalbe, i krika;
A mnogi s veseljem u smrt poleteše,
Jer angele pred smrt i nebo videše.
Ignjatije sveti u Rim putovaše,
Živog Boga uz put moljaše, moljaše -
Ko sin što se moli svome roditelju,
Da ga zverski zubi samelju, samelju!
Što Boga molio, Bog mu darovao,
Al1 samleven svetac, gle, živ je ostao!
Živ i ceo dosad za trapezom neba
Hleb umekšan mukom rad Hristovog - hleba.
Ignjatije sveti Bogonosac smeli
Kroz vekove hrabrost mučenima deli.
Dva mučenja ima, i dva mogu biti:
Za pravdu, il' grehe - to se ne da skriti.
Muka je za grehe muka bez nadanja,
A muka za pravdu - radost bez jadanja.
Ka' svetlost kroz kišu što našara dugu
Tako radost, kroz plač i kroz blagu tugu,
Po duhovnom nebu Raj i Boga slika -
To i snaži dušu svetih mučenika.

RASUĐIVANJE
Što više jedan čovek napreduje u duhovnom saznanju i očišćenju srca, to mu izgleda nizin
, u kojoj se nalazi, sve niža, a visina, kojoj gredi, sve viša. Kad je jedan duhovni
velikan ležao na samrtnoj postelji, pa čuvši gde ga drugovi pohvaljuju zbog njegovih
velikih podviga, on se zaplaka pa reče: "Deco, ja nisam ni početak učinio u duhovnom živ
otu." Kada je sv. Ignjatije Bogonosac ležao okovan u tamnici, on je pisao Efescima
: "Ne zapovedam vam kao da ja nešto značim. Mada sam u okovima za ime Isusa Hrista,
ipak se još nisam usavršio u Njemu. Sad počinjem biti učenikom, i govorim s vama kao s k
olegijumom nastavnika mojih."

SOZERCANJE
 Da sozercavam Gospoda Isusa u prostoti ponašanja i to:
1. kako se On prosto ophodi kako sa ribarima tako i sa književnicima i knezovima,
2. kako se On svakom odaziva i ulazi u kuću svakoga ko Ga pozove,
3. kako kroz svu prostotu Njegovog ponašanja zrači jasno carska otmenost.

BESEDA
o savršenstvu kroz vršenje volje Božje
Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao,
i da svršim njegov posao (Jov. 4, 34)
Evo spasonosnog primera koji nam daje Spasitelj naš! On koji je imao toliku sil
u i vlast i mudrost govori, da je došao u svet ne da izvrši volju Svoju nego volju O
ca Svoga, i ne da svrši Svoj posao nego Njegov, a mi, mada nemoćni kao paučina, nepres
tano ističemo svoju volju i neki svoj posao! Iako je Sin ravan Ocu, kao što i veli n
a drugom mestu: ja i Otac jedno smo, ipak Gospod Isus govori, da je On došao u sve
t da izvrši volju Očevu i da svrši posao Očev. Ovo On govori ne zato da bi pokazao malen
ost bića Svog pred bićem Očevim, jer biće je jedno, nego zato da bi pokazao veličinu ljuba
vi Svoje prema Ocu, i da bi nas pobudio da iz ljubavi prema Bogu usvojimo potpun
o volju Njegovu.
Sva naša beda u ovome životu dolazi otuda što mi ne sprovodimo volju Onoga koji nas
je i poslao u svet. A Njegovu volju mi ne sprovodimo zato što nemamo ljubavi prem
a Njemu. Jer ko god nekoga ljubi, čini mu po volji. Sam je Gospod rekao: ako imate
ljubavi k meni, zapovijesti moje držite (Jov. 14, 15). Čime bi Gospod Isus mogao ja
viti ljubav svoju prema Ocu, ako ne vršenjem volje Očeve? I čime mi možemo javiti ljubav
našu prema Gospodu Isusu, raspetom za nas na krstu, ako ne vršenjem volje Njegove?
O braćo moja, naša je volja varljiva kao sen; ne sledujmo njoj, da ne poginemo. N
ego sledujmo volji čovekoljubivoga Gospoda, koji jedini zna, šta je za nas najbolje.
O Gospode smerni i čovekoljubivi, nauči nas tvoriti volju Tvoju. Tebi slava i hva
la vavek. Amin.

30. JANUAR
1. Sveta Tri Jerarha.
Svetitelji: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki pos
ebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grig
orije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar. A ovaj zaj
ednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena. Jednom na
sta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizah
u Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove
nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove
čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani,
drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist
crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (14. juna) ima
de jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, nap
ose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše
: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među na
ma prvog ni drugog". Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu
zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divn
og viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. jan. kao zajednički praznik za sva
tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim na
jvećim nacionalnim i školskim praznikom.
2. Sveštenomučenik Ipolit, episkop rimski
Postradao za veru u vreme Klavdijevo. Kada u Rimu devica Hrisija bi nemilostivo
mučena za Hrista, tada se zastupi za nju pred mučiteljima sveti Ipolit i izobliči mučite
lje. Zbog toga protesta i on bi stavljen pod sud, suđen i osuđen na smrt posle dugih
istjazanja. Vezaše mu i noge i ruke i potopiše ga u moru. S njime i Hrisijom postra
da još dvadeset mučenika. Postrada sveti Ipolit 269. godine.
3. Sveti mučenik Teofil Novi
Kao vojvoda cara Konstantina i Irine bi zarobljen od Agarjana i četiri godine držan
u tamnici. Pa kada odbi sva navaljivanja muslimanska, da napusti veru hrišćansku, bi
posečen mačem 784. godine i preseli se ka Gospodu.
4. Sveti Petar, car bugarski.
Sin Simeonov, veliki poštovatelj svetog Jovana Rilskog. Učinio crkvu bugarsku nezavi
snom od Carigrada i sačuvao Pravoslavlje u Bugarskoj od bogumila. Posle jednog neu
spešnog rata sa Mađarima i Rusima umro 976. godine u pedeset šestoj godini života.
Post i vera - Vasilije,
Bogoslovlje - Grigorije.
Milosrđe - Zlatousti,
Zlatousti, Medousti!
Rabotnici jednog dela;
Tri napose - tri angela,
Tri zajedno ko Bog jedan,
Nit ko glavni ni uzgredan.
U večnosti svi se slažu.
Jednog vičeš - tri pomažu.
Jednog pevaš, sva tri čuju,
Jednog slaviš, tri s" raduju.
Tri čoveka - jedno celo,
Tri Jerarha - jedno delo,
Tri imena - jedna slava,
Svoj trojici - Hristos glava.

RASUĐIVANJE
Evo primera kako carevi traže savet u svetitelja, kako svetitelji izbegavaju su
jetu i bogatstvo i kako savetuju careve. Pravoslavni car Petar bugarski krenu sa
svitom svojom uz Rilo planinu, gonjen neodoljivom željom da vidi sv. Jovana Rilsk
og i koristi se njegovom poukom. I posla car ljude napred da jave svetitelju. No
svetitelj se ne saglasi na viđenje s carem. Ožalošćeni car posla ponovo ljude sa nešto je
stivnih stvari i dovoljno zlata i molbom da mu svetitelj napiše neki savet. Jovan
primi jestive stvari a zlato vrati ne htevši ga ni dodirnuti; i odgovori caru: "Ak
o želiš nebesno carstvo, budi milostiv kao Otac nebesni. Ne uzdaj se u nepravdu i ne
budi koristoljubiv; budi krotak, tih, svakome dostupan. Ne primaj pohvale od sv
ojih velikaša. Porfira tvoja neka sija vrlinama. Sećanje na smrt da ne ostavlja dušu t
voju. Smirivaj se pred stopama matere crkve; priklanjaj glavu pred njenim prvopr
estolnicima da bi te Car careva, videći tvoje usrđe, obdario blagom, kakvo nikad na
srce čoveku ne dođe." Dobivši to pismo, car ga je poljubio, i potom često pročitavao.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao prijatelja dece i to:
1. kao prijatelja angela nebeskih koji su kao deca nevini, poslušni i bestrasni,
2. kao prijatelja male dece na zemlji koja prosto i lako veruju u Boga,
3. kao prijatelja svetitelja koji su trudom i blagodaću očišćeni od greha i postali nevi
ni kao deca.

BESEDA
o tome kako ljudi moraju biti kao deca da bi bili sinovi Božji
Zaista vam kažem:
ako se ne povratite i ne budete kao djeca,
nećete ući u carstvo nebesko (Mat. 18, 3)
Tako govori Gospod, i reč je Njegova sveta i istinita. Kakvo to prevashodstvo i
maju deca nad odraslim? Imaju tri prevashodstva: u veri, u poslušnosti i u nezlobi
vosti. Dete pita roditelja o svemu, i ma šta roditelj odgovorio, ono veruje rodite
lju svome. Dete je poslušno roditelju svome, i lako potčinjava volju svoju volji rod
iteljskoj. Dete je nezlobivo, i mada se brzo srdi, brzo i prašta. To troje zahteva
Gospod od svih ljudi, naime: veru, poslušnost i nezlobivost. On traži da ljudi veru
ju Njemu bezuslovno, kao što dete veruje roditelju svome; da budu bezuslovno poslušn
i prema Njemu, kao što je dete poslušno roditelju svome; i da budu nezlobivi u odnos
u jedan prema drugom, da ne pamte zlo i ne vraćaju zlo za zlo.
Vera, poslušnost i nezlobivost glavne su odlike detinje duše. Uz to još dolazi: bes
trasnost i radost. Dete nije srebroljubivo; dete nije pohotljivo; dete nije slav
oljubivo; ono ima oko nepomućeno porocima, i radost nepomućenu brigama.
O braćo, ko nas može ponovo učiniti decom? Niko osim Hrista jedinoga. On nas može pon
ovo učiniti decom i pomoći ponovnom rođaju našem i to: primerom Svojim, naukom Svojom i
silom Duha Svoga Svetoga.
O Gospode Isuse, savršeni u poslušnosti i nezlobivosti, večni mladenče Oca nebesnog,
pomozi nam biti kao mladenci verom u Tebe, poslušnošću prema Tebi i nezlobivošću jednog pr
ema drugom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

31. JANUAR
1. Sveti Kir i Jovan, besrebrenici i čudotvorci.
Ovi milosrdni i divni svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i silom Hristovom i fizičk
im lekovima. Saznavši da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upući
vao bolesnike da pokajanjem i molitvom očiste dušu od greha, da bi kroz to povratili
i telu zdravlje. Kada nasta Dioklecijanovo gonjenje hrišćana, Kir se udalji u Arabi
ju gde primi monaški čin. No kao što je bio čuven u Aleksandriji, tako se pročuje i u Arab
iji, te su ljudi i tu pribegavali njemu za pomoć. Čuvši za Kira, Jovan, tada rimski of
icir u Edesi, dođe u Arabiju da ga vidi. Videvši se, oni zavole jedan drugog kao bra
t brata, te ostanu zajedno da se podvizavaju. U to vreme istjazavahu mučitelji nek
u Atanasiju hrišćanku, sa tri kćeri njene u gradu Kanopu. Čuju za ovo Kir i Jovan pa dođu
u Kanop da hrabre majku i ćerke, da ne otpadnu od vere. I zaista, blagodareći saveti
ma ovih svetitelja, Atanasija pretrpe sva mučenja i sa ćerkama bi pogubljena za Hris
ta. Ćerke Atanasijine zvale su se: sveta Teoktista od petnaest godina, Teodotija o
d trinaest godina i Evdokija od jedanaest godina. Tada mučitelji uhvate Kira i Jov
ana pa ih, posle muka i tamnovanja, mačem posekoše, 311. godine. Bezbrojna čudesa učiniše
ovi sveti mučenici i za života i po smrti. Njihove mošti prenesene su u vreme cara Ark
adija u Rim. Oni se prizivaju u pomoć naročito pri nesanici, pri osvećenju vode, i jel
eosveštenju (v. 28. jun)
2. Sveta mučenica Trifena.
Dragovoljno i hrabro podnela mnoge muke za Hrista. Pa pošto se ne hte odreći vere, b
ude pušten jedan besan vo, koji je izbode i umrtvi. To se dogodilo u I veku. Nju p
rizivaju u pomoć majke koje ne mogu da doje svoju decu.
3. Prepodobni Nikita Pečerski.
Kao monah, ne poslušav igumana, udalji se iz manastira i zatvori u jednu keliju. Z
a neposlušnost popusti Bog na njega veliko iskušenje. Jednom kada Nikita beše na molit
vi, javi mu se đavo u vidu angela svetlog i reče mu: nemoj se više moliti, nego čitaj kn
jige, a ja ću se moliti za tebe! Posluša Nikita, presta moliti se i poče čitati knjige. Či
tao je samo Stari Zavet, a Novi Zavet nikako nije mogao ni otvoriti, jer mu to n
ije davala sila đavolska. Pomoću đavola i prorokovao je, i to samo zločine, otmice, palj
evine i ostala zla dela, koja su đavolu poznata otuda što i on u njima učestvuje. Najz
ad uvide sveti oci pečerski da je Nikita pao u đavolsku prelest, te se počnu moliti Bo
gu za njega. Nikita se povrati, uvide propast u kojoj je bio, pokaje se gorko za
neposlušnost i gordost, i upravi se pravim putem. Posle dugog kajanja i mnogih su
za, Bog mu oprosti i darova ga darom čudotvorstva. Upokojio se 1108. godine.
Nikita se Tvorcu moli,
Da ga Tvorac udostoji,
Da on Tvorca videt može:
"Javi mi se, Bože, Bože!"
O Nikita, greh te goni
Da ti prosiš to od Boga!
Udostoj se, pa ćeš gledat'
U večnosti Svevečnoga.
Besmrtni se Bog ne dava
Smrtnom oku sagledati
I višnjem je svetu strava
U Svemoćnog pogledati.
Život ovaj dat je nama,
Da se njime pripremamo,
Da dostojni tek po smrti
Svetlost večnu sagledamo.
Al' Nikita ište, moli,
Da ga Tvorac udostoji,
Da on Tvorca videt može:
"Javi mi se, Bože, Bože!"
Tad se njemu đavo javi:
"Pokloni se meni!" reče,
A Nikita brže-bolje
Na kolena pred njim kleče!
Jer pomisli, da je angel:
Beše đavo sav u sjaju,
I ispuni lažnim sjajem
Nikitinu svu odaju.
O ne kušaj, brate, Boga,
Vek je ovaj vek pripreme,
U ovom je veku vera,
U onome tek viđenje
Prvo bitka, pa pobeda,
Prvo muka, pa naslada -
Sve u svoje biva vreme.

RASUĐIVANJE
Iako su Sveti Oci pohvaljivali monaštvo kao angelski čin; iako su mnogi od najvećih
svetitelja proživeli vek i došli do savršenstva u gluhoj i beživotnoj pustinji, ipak cr
kva pravoslavna ne preporučuje monašenje svima vernicima. "Niti se svi u pustinji sp
asoše, niti u svetu svi pogiboše", rekao je jedan svetitelj. Jednome građaninu, koji j
e i bez naklonosti k monaštvu hteo poći u manastir, rekao je sv. Nifont: "Čedo, mesto
niti spasava, niti gubi čoveka, nego dela spasavaju ili gube. Nema koristi ni od s
vetog mesta ni od svetog čina onaj ko ne ispunjava zapovesti Gospodnje. Saul je žive
o usred carske raskoši - i propao je; David u takvoj istoj raskoši - dobio je venac.
Lot je živeo među bezakonim Sodomcima - i spasao se; Juda je bio među apostolima i ot
išao je - u Pakao. Ko god govori da je nemoguće spasti se sa ženom i decom, taj se var
a. Avram je imao ženu i decu, i 318 robova i robinja, i mnoštvo zlata i srebra, pa -
ipak je nazvat drugom Božjim. O koliko se spaslo služitelja crkve i ljubitelja pust
inje! koliko velmoža i vojnika! koliko zanatlija i težaka!... Budi pobožan i čovekoljubi
v, i spašćeš se."
SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao domaćina u drmu svome i to:
1. kako On hodi po ovome svetu kao onaj koji vlast ima zapovedajući prirodi i izgo
neći demone,
2. kako se On brižno trudi na svakom čoveku, s kojim se sretne, kao domaćin na svojoj če
ljadi,
3. kako se On ponaša u hramu kao domaćin u domu, čisteći hram od trgovaca.

BESEDA
protiv polutanstva i o izvršenju svega zakona Božjeg
Ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati (Lk. 11, 42)
Ovde se misli na zakon i milost. U duši fariseja i sektanata ne stoje ovo dvoje
, tj. oni ne mogu i da vrše propise zakona i da čine milost, nego prepirući se o tome št
a je važnije od ovoga dvoga, jedno ispuštaju a drugo drže. Fariseji su formalno strogo
držali propise zakonske, ali su bili sasvim napustili milost i čovekoljublje. Sekta
nti pak laskaju sebi da oni drže pravdu Božju, no sasvim odbacuju propise crkvenih z
akona.
Pravoslavlje predstavlja punoću vere. Ono zapoveda, da se čini ovo i da se ne ost
avlja ono. Ono je pažljivo prema spoljašnjim propisima vere, kao čovek kad ide između lo
naca pa čuva da ih ne razbije. No ono je još više pažljivo prema pravdi i milosti Božjoj,
kao čovek koji idući između zemljanih lonaca ceni ove i čuva ne zbog zemlje, od koje su
lonci napravljeni, nego zbog skupocene sadržine koja je u njima. Prazni lonci, koj
i se nikad nikakvim pićem ne pune, bez vrednosti su kao i prazne zakonske forme fa
risejske. Piće pak koje se sipa u vetar, rasipa se i gubi, jer se ne sipa u određene
za nj sudove.
I tako u Pravoslavlju nema jednostranosti, kao što je nije bilo ni u Gospodu Is
usu. Gospod govori Jovanu Krstitelju, koji diše pravdom i milošću Božjom, da treba ispun
iti zakon; a farisejima, praznim paragraflijama, bez pravde i milosti Božje, govor
i: milosti hoću a ne priloga! Očigledno je da je važnije ono što treba činiti od onoga što
e treba ostavljati. No ni malo ne znači da je ono što je manje važno - nepotrebno. U čov
ečjem organizmu ima puno važnijih i puno nevažnijih organa, no svi oni ukupno čine telo čo
vekovo.
O Gospode sveobuhvatni, ne daj nam da budemo jednostrani, no pomozi nam da is
punimo svu volju Tvoju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Preuzeto sa stranice
Svetosavlje.org
rg