TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI

(3.1)
Pregled kursa
 Uvod: istorija telekomunikacija, uvodni pojmovi o TK mrežama, model
komunikacionog sistema, izobličenja u prenosu signala, šumovi
 Kablovski sistemi veza (žične linije veza)
 Analogni sistemi prenosa (prvi deo)
 Digitalni sistemi prenosa (PDH, SDH)
 Telefonska mreža, IDN, ISDN, signalizacija no. 7
 Frame Relay tehnologija
 ATM tehnologija i B-ISDN
 xDSL (HDSL, ADSL, VDSL)
 Lokalne računarske mreže (LAN)
 Internet i IP tehnologija
 Multiservisne IP mreže; VoiP, IP televizija
Analogni sistemi prenosa
 Analogni sistemi, bez obzira na prednosti digitalnih sistema, su
u značajnoj meri još uvek u upotrebi.
 Razlog je što su analogni sistemi ranije uvedeni u prvom redu
da zadovolje potrebe prenosa govora, muzike i slike.
 Analogni sistemi se koriste za: niskofrekventni (NF) prenos i
visokofrekventni (VF) prenos. VF omogućava primenu frekvencijskog
multipleksiranja kanala (FDM – Frequency Division Multiplexing).
Poređenje NF, VF i PCM po ceni
Poređenje NF, VF i PCM po ceni
 Za veze dužine do 10 km NF prenos je isplatljiviji od VF
prenosa.
 Na većim daljinama je jeftiniji VF prenos.
 Cena PCM prenosa je data za slučaj potpuno digitalne
mreže sa digitalnim centralama. Uvek je jeftiniji od analognog VF
prenosa. NF prenos je jeftiniji od digitalnog samo na kraćim
rastojanjima do 5km.
Digitalizacija – kada?
 Zamena postojećih analognih sistema digitalnim zavisi od
toga da li su stari sistemi još komercijalno isplativi.
 Novi sistemi koji se ugrađuju za veze među centralama, na
magistralnim pravcima i u opsluživanju velikog saobraćaja, su
digitalni.
Elementi telekomunikacionih sistema
 Telekomunikacioni sistemi se realizuju međusobnim
povezivanjem većeg broja elemenata.
 Svaki od tih elemenata obavlja neku posebnu funkciju u obradi i
prenosu signala.
 Ovi funkcionalni elementi, po svojoj nameni i karakteristikama,
su uglavnom standardizovani.
 Neki od njh su identični kod analognih i digitalnih sistema
prenosa, a neki su posebni. Takođe, postoje posebni elementi vezani
za konkretne žične, optičke i radio linije veza.
Električni filtri – uvod (1)
 Filtar je element ili sistem koji na određeni unapred propisani način vrši
konverziju veličina na svojim ulazima u veličine na svojim izlazima
 Cilj: umanjiti neželjena svojstva ulaznih veličina
zadržati ili istaći željena svojstva
 Električni filtar je sistem čije su ulazne i izlazne veličine električni signali
 Njegova funkcija je da na propisani način promeni karakteristike spektra
ulaznog signala
 Termin "električni" odnosi se na karakter signala koji filtar obrađuje (ne
zavisi od načina realizacije)

Električni filtri – uvod (2)

 Po brojnosti i raznovrsnosti karakteristika, najbrojniji element
telekomunikacionih sistema
 U idealnom slučaju, filtar od svih signala, koji dolaze na njegov ulaz
propušta bez slabljenja signale određenih frekvencija, a signale koji nemaju te
frekvencije beskonačno slabi, odnosno ne propušta.
 Realno, filtar će za neke frekvencije imati dovoljno malo slabljenje, a za
neke dovoljno veliko slabljenje. Takođe, na granici propusni-nepropusni opseg,
slabljenje filtra se neće naglo promeniti. Ta promena će se izvršiti u nekom
manjem opsegu frekvencija. Ukoliko je taj opseg manji, filtar je selektivniji.

Funkcije filtara
 Izdvajanje dela spektra signala koji će se prenositi iz celokupnog spektra
signala
 Odvajanje jednog bočnog opsega posle modulacije
 Odvajanje signala u svom osnovnom (izvornom) opsegu frekvencija od
svih ostalih signala posle demodulacije
 Izdvajanje jednog kanala iz grupe kanala koji se zajedno prenose
 Izdvajanje grupe kanala iz veće grupe kanala
 Izdvajanje signala jedne, tačno određene, frekvencije od svih ostalih
signala
 Nepropuštanje pojedinih signala
 Popravka amplitudske karakteristike sistema
 Popravka fazne karakteristike sistema
Realizacije filtara
 Pasivni filtri – realizuju se pomoću pasivnih elemenata
 Filtri sa koncentrisanim parametrima:
parametrima elementi ovih filtara su kalemovi, kondenzatori,
idealni transformatori i otpornici
 Najrasprostranjeniji su LC filtri (sastavljeni od kalemova i kondenzatora) – najviše se koriste u
multipleksnim uređajima. Kombinacija kalema i kondenzatora predstavlja oscilatorno kolo – može biti redno
ili paralelno
 RC filtri čiji su elementi otpornici i kondenzatori pretežno se primenjuju kao specijalna kola pri
prenosu impulsa
 Filtri sa raspodeljenim parametrima:
parametrima elementi ovih filtara su delovi vodova, rezonantne
šupljine i dr. Koriste se u mikrotalasnoj tehnici
 Aktivni filtri – pored pasivnih elemenata koriste bar jedan aktivni
generator struje i napona
Kalemovi i kondenzatori
 Kalem ima impedansu Z=r+jωL, gde je L induktivnost kalema, a r otpornost
bakarnih namotaja od kojih je kalem napravljen.
 Moduo impedanse je:
 Za ω=唴 ima beskonačnu vrednost i tada kroz njega ne može da prođe signal.
 Za ω=0 moduo impedanse je minimalan i jednak je otpornosti namotaja r. Kada bi bilo r=0 moduo
impedanse bi bio jednak nuli i signal bi prošao kroz kalem bez slabljenja.
 Impedansa kondenzatora je Z=1/jωC, a moduo impedanse |Z|=1/ωC
 Signali beskonačne frekvencije prolaze bez slabljenja
 Signali sa frekvencijom jednakoj nuli se beskonačno slabe.

Redno oscilatorno kolo

Paralelno oscilatorno kolo
 Za f0 moduo impedanse (slabljenje) je maksimalan.
 Kako frekvencija raste, ili opada u odnosu na fo moduo impedanse, znači i slabljenje
signala opada; ukoliko je otpornost kalema manja brži je porast slabljenja,tj. filtar je selektivniji
 U slučaju da je r=0, na rezonantnoj frekvenciji impedansa je beskonačna, a na svim
drugim jednaka je nuli;

Lestvičasti filtri – kombinacija rednih i paralelnih

oscilatornih kola
 Redna i paralelna oscilatorna kola se mogu naći u obe grane gornje mreže koja
predstavlja filtar. Svako od njih ima drugačiju rezonantnu frekvenciju. Kombinovanjem
pojedinačnih rezonantnih frekvencija i slabljenja svakog oscilatornog kola dobijaju se slabljenja
prema zadatom gabaritu
 N je red filtra;
filtra što je N veće slabljenje je bliže idealnom, ali takvo rešenje je složenije i
skuplje.

Filtri: funkcija prenosa (1)

 Električni filtar je sistem, pa se može definisati kao skup specifikacija
kojima su određeni odnosi između njegovih ulaza i izlaza

 Za linearan i vremenski nepromenljiv sistem odnos između ulaza i izlaza

sistema definiše se konvolucionim integralom

gde su: h(t) – impulsni odziv sistema; x(t) – ulaz sistema; y(t) – izlaz ili odziv
sistema

Filtri: funkcija prenosa (2)

 Laplasovom (Laplace) transformacijom konvolucionog integrala dobija se
odnos ulaznog i izlaznog signala u frekvencijskom domenu

gde je H(s) – funkcija prenosa filtra

 Opšti oblik električnog filtra koji se razmatra je električna mreža

sastavljena od konačnog broja elemenata koji su: koncentrisani, linearni i
vremenski nepromenljivi.

Filtri: funkcija prenosa (3)

 Za takve sisteme, odnos ulaz-izlaz moguće je definisati diferencijalnom
jednačinom N-tog reda oblika:

gde su bi (i=0, N) i aj (j=0, M) realni koeficijenti.

 Primenom Laplasove transformacije dobija se:

Filtri: funkcija prenosa (4)

 Na osnovu toga, funkcija prenosa je:
 Drugim rečima, funkcija H(s) je realna racionalna funkcija kompleksne
frekvencije s, koju je moguće prikazati kao količnik dva polinoma sa realnim
koeficijentima:

Filtri: funkcija prenosa (5)

 H(s) je moguće prikazati i u sledećem obliku:

gde su
 soi (i = 1,…,M) koreni polinoma u brojiocu P(s) ili nule prenosne funkcije,
 spj (j = 1,…,N) koreni polinoma u imeniocu Q(s) ili polovi prenosne funkcije,
 k – realna konstanta jednaka k = aM/bN.

Filtri: funkcija prenosa (6)

 U oba slučaja koreni mogu biti realni ili kompleksni.
 Svaki kompleksni koren ima odgovarajući konjugovano kompleksni par, pa
se uparivanjem, H(s) može prikazati u obliku:

ili

Filtri: funkcija prenosa (7)

 s je kompleksna promenljiva, tj. s= +j , pa je i funkcija H(s) kompleksna
veličina za neki proizvoljni broj s.
 U uslovima stacionarnog stanja sinusne pobude, promenljiva s = j, pa je
H(j ).
funkcija prenosa H(s) = H(j )
 H(j) se naziva kompleksnom frekventnom karakteristikom filtra

 Osnovna funkcija električn

električnih filtara sadržana je upravo u obliku frekventne
frekventne
karakteristike H(j ).
Frekventna karakteristika filtra (1)
 Promene koje električni filtar treba da unese u spektar ulaznog signala
najčešće se svode na prigušenje ili eliminaciju određenih nepoželjnih
frekvencijskih komponenti tog signala
 Za zadati ulazni signal x(t) sa frekvencijskim spektrom X(j):

 Spektar izlaznog signala određen je izrazom

Frekventna karakteristika filtra (2)
 Za module i faze važe sledeći izrazi:

 Modul prenosne funkcije električnog filtra često se izražava u

logaritamskom obliku:

 () predstavlja logaritamsku meru pojačanja filtra

 Slabljenje filtra
 Pored faze (), često se koristi i funkcija grupnog kašnjenja g() koja
se definiše kao:

Primer realizacije pasivnog filtra (1)

 Zadatak je da se odredi funkcija prenosa filtra drugog reda sa slike a).
Ovaj filtar može se može se predstaviti ekvivalentnim kolom sa slike b), gde je:
Primer realizacije pasivnog filtra (2)
 Zamenom izraza za Z1(s) i Z2(s) u izraz za H(s) dobija se:

 Gornji izraz se može predstaviti u obliku

gde je:

Primer realizacije pasivnog filtra (3)

 Za vrednosti elemenata R = 1 k, C1 = C2 = 1 nF
i L = 0.5 mH, važi:

 Funkcija prenosa je:

 Nule funkcije prenosa su:

 Polovi funkcije prenosa su:

Primer realizacije pasivnog filtra (4)

 Zamenom s = j u funkciju prenosa H(s) dobija se kompleksna frekventna
karakteristika filtra:

 Amplitudno frekvencijska karakteristika je moduo gornjeg izraza:

Primer realizacije pasivnog filtra (5)

Tipovi filtara
 Filtre je moguće obzirom na oblik frekventne karakteristike
podeliti u dve grupe:
 Selektivni filtri
 Korektori
 Kod selektivnih filtara oblik |H(j)| je takav da je moguće
jasno razlikovati frekvencijske opsege u kojima je ulazni signal
oslabljen (prigušen) od onih u kojima je on propušten.
Selektivni filtri (1)
 Propusni opseg filtra
 Opseg frekvencija u kome amplitudno frekvencijska karakteristika ima
vrednost približno jednaku 1
 Komponente pobudnog signala čije su frekvencije unutar tog opsega
pojavljuju na izlazu filtra sa približno istom amplitudom kao i na ulazu.
 Nepropusni opseg filtra
 Opseg frekvencija u kome je amplitudno frekvencijska karakteristika
približno jednaka nuli,
 Frekvencijske komponente ulaznog signala koje se nalaze unutar tog
opsega nisu propuštene na izlaz.
Selektivni filtri (2)
 Amplitudno frekvencijska karakteristika |H(j)| je funkcija bez
diskontinuiteta, pa je prelaz između propusnog i nepropusnog opsega
kontinuiran.
 Prelazni opseg filtra
 Opseg frekvencija na prelazu između propusnog i nepropusnog opsega
 U zavisnosti od položaja propusnog i nepropusnog opsega na frekvencijskoj osi,
moguće je razlikovati 4 osnovna tipa selektivnih filtara.

Osnovni tipovi selektivnih filtara (1)

 Niskopropusni filtar (NF, Low-pass)
 Propusni opseg: 0 <  < 1
 Nepropusni opseg 2 <  < 
 Uslov: 1 < 2
Osnovni tipovi selektivnih filtara (2)
 Visokopropusni filtar (VF, High-pass)
 Propusni opseg: 2 <  < 
 Nepropusni opseg 0 <  < 1
 Uslov: 1 < 2
Osnovni tipovi selektivnih filtara (3)
 Propusnik opsega (Band-pass)
 Propusni opseg: 2 <  < 3
 Nepropusni opseg 0 <  < 1 i 4 <  < 
 Uslov: 1 < 2 < 3 < 4
 Poseban slučaj –
uskopojasni filtar, koji
propušta samo uzan
opseg oko 2
Osnovni tipovi selektivnih filtara (4)
 Nepropusnik opsega (Band-stop)
 Propusni opseg: 0 <  < 1 i 4 <  < 
 Nepropusni opseg 2 <  < 3
 Uslov: 1 < 2 < 3 < 4
Filtarska skretnica (1)
 Kombinacijom osnovnih tipova filtara može se izvršiti realizacija i složenijih
funkcija, npr. filtarska skretnica
 Dvožičnom vezom prostire se u jednom smeru signal čiji je spektar u
opsegu {f1, f2}. Po istoj parici, u suprotnom smeru, prenosi se signal čiji spektar
leži u opsegu od {f3, f4}. Razdvajanje ova dva signala vrši filtarska skretnica, koju
čine dva filtra propusnika opsega.
Filtarska skretnica (2)
 Opisana funkcija je identična onoj koju vrši račvalica, samo se ovde radi o
signalima visokih frekvencija u različitim opsezima.
 Realizacija račvalice pomoću diferencijalnog transformatora za visoke
frekvencije je gotovo nemoguća zbog teškoća da se uravnoteži transformator i
zbog njegovih gubitaka pri visokim frekvencijama.
Filtarski korektori (1)
 Za razliku od selektivnih filtara, nemaju jasno definisan propusni i
nepropusni opseg
 Služe za korekciju frekvencijske karakteristike nekog drugog
sistema.
 U zavisnosti od toga da li vrše korekciju amplitudne ili fazne
karakteristike dele se na:
 amplitudske korektore i
 fazne korektore

Filtarski korektori (2)

 Amplitudski korektor, AK , ima linearnu faznu karakteristiku, a njegova
amplitudska karakteristika, sabrana sa amplitudskom karakteristikom sistema,
treba da obezbedi željenu amplitudsku karakteristiku.
 Fazni korektor, FK , najčešće se realizuje kao svepropusnik opsega;
amplitudska karakteristika je ravna u celom frekvencijskom opsegu, a njegova
fazna karakteristika, sabrana sa faznom karakteristikom sistema treba da
obezbedi linearnu faznu karakteristiku.
Projektovanje analognih filtara (1)
 Slabljenje filtra:
 Idealan filtar imao bi Au propusnom opsegu i Au nepropusnom
opsegu
 Realno, projektovanje analognog filtra kreće od definicije zahteva koji taj
filtar treba da zadovolji – specifikacije gabarita slabljenja
 Gabarit slabljenja definiše:
 Propusni i nepropusni opseg filtra
 Najmanje dozvoljeno slabljenje u nepropusnom opsegu
 Najveće dozvoljeno slabljenje u propusnom opsegu

Primer gabarita slabljenja filtra

 Primer gabarita slabljenja propusnika opsega

Projektovanje analognih filtara (1)

 Kod većine postupaka aproksimacije polazi se od idealne karakteristike
propusnika niskih učestanosti (NF)
 Frekvencijskim transformacijama se ta nisko propusna karakteristika
transformiše željenu karakteristiku:
 Propusnika visokih učestanosti
 Propusnika opsega
 Nepropusnika opsega
 Frekvencijska osa prototipa NF filtra je normalizovana na graničnu
frekvenciju, c=1.
Prototipski analogni NF filtar
 Amplitudska karakteristika idealnog normalizovanog NF filtra data je
izrazom:

Projektovanje analognih filtara (2)

 Za filtar zadat funkcijom prenosa H(s) važi:

odnosno:

 U postupku aproksimacije pogodno je koristiti karakterističnu

funkciju K(s) :

Karakteristična funkcija K(s)

 K(s) je racionalna funkcija kompleksne promenljive s

 |K( j)| treba da bude približno jednak 0 u propusnom opsegu i što

veći u nepropusnom opsegu
 Krajnji cilj je određivanje funkcije prenosa filtra

 Ostvarljivost H(s)
 Stabilnost H(s)

Postupci aproksimacije funkcije prenosa

električnih filtara
 Ciljevi aproksimacije:
 Problem aproksimacije svodi se na nalaženje frekvencijske karakteristike
koja zadovoljava zahteve za filtar
 Sistem mora da bude ostvarljiv, što nižeg reda i stabilan
 Tipovi aproksimacija:
 Batervortova (Butterworth) aproksimacija
 Čebiševljeva (Chebyshev) aproksimacija
 Eliptička ili Kauerova (Cauer) aproksimacija i dr.
Batervortova aproksimacija (1)
 Karakteristična funkcija je:
 gde je N – stepen funkcije prenosa
 Amplitudska karakteristika filtra je

 Ako se granična frekvencija C definiše za slabljenje 3 dB:

Batervortova aproksimacija (2)

Batervortova aproksimacija (3)
 Na osnovu kvadrata amplitudne karakteristike treba odrediti H(s) filtra :

 Zamenom =s/j dobija se:

 Koreni imenioca dobijaju se rešavanjem:

Batervortova aproksimacija (4)

 Polovi funkcije H (s) H (-s) u s ravni su ravnomerno raspoređeni po
kružnici poluprečnika c
 Polovi u levoj poluravni pripadaju funkciji
prenosa H(s)

Batervortova aproksimacija (5)

 Uparivanjem konjugovano kompleksnih parova polova dobija se opšti oblik
funkcije prenosa:

 Za normalizovani filtar C=1 važi 0k=1, k

Batervortova aproksimacija (6)

 Frekventna karakteristika Batervortovog filtra je maksimalno ravna (nema
talasanja – ripples) u propusnom opsegu i teži nuli u nepropusnom opsegu.
 Nagib u nepropusnom opsegu – 20 decibela po dekadi za filtar prvog
reda, 40 decibela po dekadi za filtar drugog reda itd.
 Zadržava isti oblik za viši red filtara, ali sa oštrijim nagibom (opadanjem) u
nepropusnom opsegu.

Čebiševljeva aproksimacija tipa I (1)

 Karakteristična funkcija se definiše kao:

gde je TN() Čebiševljev polinom N-tog reda:

 Boljim rasporedom nula kod funkcije TN() postiže se poklapanje s

idealnom karakteristikom u više tačaka u propusnom opsegu nego kod
Batervortovog filtra
 Za Čebiševljeve polinome važi rekurzivna formula :

Čebiševljeva aproksimacija tipa I (2)

 Korišćenjem rekurzivne formule i poznavanjem prva dva polinoma T 0() i
T1() lako se nalaze preostali:

Čebiševljeva aproksimacija tipa I (3)

 Amplitudska karakteristika normalizovanog NF filtra sa Čebiševljevom
aproksimacijom data je izrazom:

gde konstanta  određuje talasnost Rp u propusnom opsegu filtra

 Amplitudska karakteristika filtra je monotono opadajuća funkcija sa

porastom frekvencije  od 1 prema .
Čebiševljeva aproksimacija tipa I (4)

Čebiševljeva aproksimacija tipa I (5)

 Propusni opseg, Rp=1dB
Čebiševljeva aproksimacija tipa II (1)
 Svojstvo Čebiševljevog filtra tipa I je da minimizira grešku između idealne i
realne karakteristike filtra, ali na račun talasnosti u propusnom opsegu
 Čebiševljeva aproksimacija tipa II – inverzna
inverzna Čebiševljeva
aproksimacija – ima ravniju karakteristiku u propusnom opsegu, a talasnost se
pojavljuje u nepropusnom opsegu
 Karakteristična funkcija se definiše kao:

 Konstanta Rs određuje talasnost u nepropusnom opsegu

Čebiševljeva aproksimacija tipa II (2)
Eliptička aproksimacija (1)
 Eliptička ili Kauerova aproksimacija karakteriše se jednakom talasnošću u
propusnom i nepropusnom opsegu (equiripple)
 Talasnost u svakom od opsega može se podešavati nezavisno
 Ova aproksimacija omogućava veoma brzu tranziciju između propusnog i
nepropusnog opsega.

gde je RN(, ) racionalna eliptička funkcija N-tog reda

Eliptička aproksimacija (2)
Eliptička aproksimacija (3)
 Propusni opseg, Rp=1dB, Rs=40dB

Primer gabarita i slabljenja filtra za odvajanje jednog kanala

iz grupe telefonskih kanala
Poređenje aproksimacija za filtar četvrtog reda, uz uslov c=1, Rp=1dB
i Rs=40dB
Aktivni analogni filtri (1)
 Aktivni filtri koriste bar jedan aktivni generator struje i napona, pored
pasivnih elemenata
 Korišćenjem aktivnog elementa (tipično operacionog pojačavača) efikasno
se utiče na odziv filtra, prvenstveno u prelaznom opsegu između propusnog i
nepropusnog opsega filtra.
 Time se omogućava korišćenje filtara nižeg reda i eliminiše potreba za
induktivnim elementima (značajno se smanjuju dimenzije filtra).
 Sve ranije navedene aproksimacije karakteristične funkcije koriste se i pri
projektovanju aktivnih filtara.
Aktivni analogni filtri (2)
 Sallen-
Sallen-Key filtar je najjednostavniji tip aktivnog filtra
 NF ili VF filtar drugog reda projektuje se korišćenjem dva otpornika, dva
kondenzatora i jediničnog operacionog pojačavača
 Filtri višeg reda dobijaju se kaskadnim vezivanjem osnovnih ćelija
 Topologija je poznata i kao
naponski kontrolisan
izvor napona – VCVS
(Voltage Controlled
Voltage Source) filtar.

Aktivni analogni filtri (3)

 Ostali tipovi aktivnih filtara:
 Fliege-ovi filtri
 Filtri sa višestrukom povratnom spregom
 Filtri sa promenljivom stanja (state variable)
 Akerberg Mossberg-ovi filtri itd.

Uvod u digitalne filtre (1)

 Digitalni filtri – izvršavaju digitalne matematičke operacije nad signalom;
mogu postići bilo koji efekat filtriranja koji se može izraziti kao matematička
funkcija ili algoritam
 Danas su sastavni element mobilnih telefona, radio prijemnika, stereo
prijemnika i drugih telekomunikacionih uređaja
 Prednosti digitalnih nad analognim filtrima su brojne:
 Lako se mogu realizovati performanse koje su značajno bolje od performansi analognih
filtara
 Za kompleksne operacije filtriranja signala postižu znatno bolji odnos signal/šum
 Programabilni; malih dimenzija

Uvod u digitalne filtre (2)

 Projektovanje digitalnih filtara se pretežno zasniva na brzoj Furijeovoj
transformaciji (FFT)
 Funkcija prenosa linearnog digitalnog filtra izražava se pomoću z-
transformacije:
transformacije

 Bilinearna transformacija – transformiše funkciju prenosa H(s) u

kontinualnom vremenskom domenu (analognog filtra) u funkciju H(z) u
diskretnom vremenskom domenu (digitalnog filtra)
Uvod u digitalne filtre (3)
 FIR (Finite
(Finite Impulse Response)
esponse) filtri – filtri sa konačnim impulsnim
odzivom su klasa digitalnih filtara koja ima samo nule u z-ravni. Ovi filtri su uvek
stabilni i imaju linerani fazni odziv
 IIR (Infinite
(Infinite Impulse Response)
esponse) filtri – filtri sa beskonačnim impulsnim
odzivom su klasa digitalnih filtara koja ima i nule i polove u z-ravni. Posledica
toga je potencijalni problem sa stabilnošću, kao i nelinearni fazni odziv. Prednost
u odnosu na FIR filtre se ogleda u znatno bržem prelazu između propusnog i
nepropusnog opsega.

Uvod u digitalne filtre (4)

 Primer realizacije FIR filtra:
 Elementi koji unose fiksno kašnjenje T (DELAY)
 Koeficijenti h0, h1, ..., hn–1
 Sabirači (+)
Za kraj priče o filtrima ...
 Projektovanje analognih i digitalnih filtara vrši se efikasno
pomoću programskih paketa kao što su:
 MATHLAB
 Mathematica
 FiltersCAD i dr.

__