SADR2AN Seg gpemmm ara | owimrls a ©Beae od H. ‘ie io "nam wanna mnie) — ve Sut ees tenis ss se a 2 {iin gant aba grate ae = = te sgn Guin larc Par paca tain ita pie Com sor Penny ronan pander one hs {ives rote, Be Acta means pete ne Ieee pelo 127 Stl Ste, ate ged a ‘ice ie: Wiley vexmie a0 humanin liken Seoyade — — — — = m ro Mork 199 gal Beprecbog gattog sty = = = = = = un ‘ih ete" Ppt wr sa Seas sca em tte cies seme one Sorat tate open ge | te ee ze 2, fs Fee lta URBANIZAM BEOGRADA CASOPIS ZA PLANIRANJE RAZVOIA, 1zGRADIUL 1 'ROSTORNO UREOENIE BECCRADH Iadses 200d 10 laine race ava weird edn Begradh Conon ad 1. Janaea 1989. gave bose redhei aloes 20/¥ prt, soe Iedoaet sare eso oarre sets vathowe, Stampa: Soars ndeveekogrtet ee aay, Sule soate Mies ‘wok: 1000 primeraCconTenT i a B.A, bla’ Hartame”” we. “Meee Wee =f ER He gents a Te awn Conair SHEARS * ate ree peepee pzeeSe mules eat Seatearec ee » eg ‘at ron of heel erin so Hn re ties ete erwin al abcd eeedene sehr w ‘eh salne Sure B.A, The Pano ein ar tw Fey rs Peay Ah At fe Gy Ss eer ane fr Hien Iie. the too Move Ron twp si Bdpae — =O Gh face tts) BAY Yow» spe eprag Eng a Cy — = sec ae Sivoue 8A. cine Depo Montene — = = = Aceh Miwosr Me Pia’ Mgeebonien = = TT mets eA, the Bai of Be w eat © Sato Si A. ar Emmet Eeape — = = Ls Ante seems de deg Sled i ja in ae ae cee ees nan ie leet SO ai ann Sa aE a on ei eres | seers sean : Sere ie oe tates “Ee eae Sw = Be ae =H nko Want Le Pr eae Bepade = = Fin a tea Tye See Vt de Crt So, fom i, mainmaLt Zora Mar ake selader grpichn Ait = Ia ce tie se Peshtigo tes) ie ate Avo lina, Aha Aaah Briglsh Manse — 1 nh Mare, obtuse foe Arctr — — — Tab Case, Aaa od Behe In Meuron — 2 ae Se Sena ae ee Se SSR SP ia, Spe aie sHocromumis Pysetret 1 Feat. ama ise Yntemminene epraeaerae Beirne rg Yd te: ‘Repel Ca "SE wll40 godina ustanka BRATISLAY STOUANOVIC, ipl. ind. arhitekture REVOLUCIONARNI LIK BEOGRADA 1941 — 1981. (It deo) BOMBARDOVANJA BEOGRADA Beograd je bombordovala fesistigka Ne- matka 1941. godine. Bombardovan Je 6. aprila, od 6,30 do 8 gasova, s3 284 bom bardera uz pratnju lovaca, zatim istog de na oko 11-1'14 éasova | pred vate. U ovim nnaknadnim bombardovanjima ueestvovelo je oko 250 bombardere uz pratnju lovece (57 bombardera, zatim 94 I najzed 99 bom: bardera). Bombardovan jo u of jednom talesu 7. pri Prema podacima Dréavne komistje 22 utr divanje retnih zlogina okupatora | njego- vih pomagaéa, v Beograd je od ovih bom. bardovanja poginulo 2271 lice, dok je bro} ranjenih bio nekoliko puta veel; potpune Su razrufene 682 zgrade, telko ja oftece i socijalistiéke revolucije na 1,601 zarada, a 6.829 2grada je lakie oiteéeno.! Beograd ja bombardovan i od saveznika: 16.1 17. aprila 1944, zatim 18. maja i 6. jun, takede | poéatkom jula | 3. septem: bra iste godine, Ko ukypnipodsci @ matorjinin Srv foe Bocas" tla rate roa se: da fe popuno rauteno 4905 zgrad (3811-500 anova) a5 ukopno 82100 m= gradoin Ske povine; do a0 toto oftetene "2.162 ierale. (19° 7250 “stenove),.odroano 328.000 I? gradovinske povrsine; obteeen Je Jol 481 stn, 0 tu 30 onda I Unistenfe | ikodenlainfrestruktornh 1, Komsnalth sredevine | uredoj dy dl? Ovi pedis ne govore dovel samt po se- Bi ako se ne. Ukao no Job neko Eines, U te vreme. Beograd Je bio med anim gradouima Eorope, +2” 326 000,_ adnorno 240,000 'stonouihiljady dee! ‘stot to reset | etvrte godine; dll Ukeaujero ts proporeju uh gubtake, Dale, spike Bombardovanje 194. godine bio Jo U to ‘arn rtaa|jae | nafttee remake bombecdovanje jacnog grade —~ 1 fo [ot Otvorenoy grace. (reba se seit Fitlerove naraite» 0” Vesiuhopiovtvs Ge pripat glo Zidatek de 80. Jo mo aude pre rabije jugostovensKu terensko | Yasduhoplownd orgenzecily | de uae Stopnim napadima. razori slevai gred Beograds (Ovi podaci su nepotpuni i 2a urbanistitku ‘ocenu nedovoljno struéni, jer ne daju pre- vi ovid v stvarna obteéenja | gubitke crada, Oni, recimo, govore o broju zgrada, broju stanova itd,, 0 brojevima koji ravnopray- no beleze materijaino razligite vrednosti — besnatajne zorade 1 kapitalre objekic. A kao to znemo, kesnije demo neke i ne ‘esti, neprijatelj je razarao | unitiavao, vz 172 simone bora, tom 9 (OF Jovan Maran omnes t rmretemsicbrs ac) bar sel {oj revi 19at~194se), st. S00, 501, 5am, 588 ddrugo, bo objekte od vitalnog znaéaja za vot greda, 2a realno stanje Beograda po- tle aprilskeg bombardovanjs, ruin je na- vest da sv bile paralisane skoro sve ur bbane-komunalne funkeije grade. Takov grad je od prvih dana okupacije bio popriste otpo Fa neprijatelju, front revolu- cionarne borbe za socijalis tieku Jugoslaviju ‘Taj Beograd su 1944. godine bombardovali | angloameriéki saveznvei. Bombardovan je 'z strategijskih razloga v okviry sinhroni zovane borke protiv. zajednikog neori {elja. Bombardovani su nemaéke vojni ob: jekti, itd, Kako je to. stvarno_izgledalo, ‘mode ze videti i iz sledecih podataka, 2. beletensh u sistori|i Boogradee Veliko uzbudenje i tetke gubitke grado. hima donela su savezniéka bombardovan|s u proleée i potetkom jeseni 1944. godine Preko 600 saveanickih volikih éetvoromo- tornih bomberdora izvriilo je prvo veliko bombardovenje Beogrede 16. i 17. aprile T94d, godine. U Beogrady sv padale bombe kod Zeleznitke stanice, na Posty bro| 2, Okruini ured za osigurenje rednike, Red: nigh dom, Palatu »Albsnijze, Fabriku 8tofo- va aVlada ilige, Studentski dom, Tehnizki fakultet, Pivaru »Vajferte, Fabriku »Va na Zeleznizke stanico v Toptideru i Rekovi- 6, Bajlonov pijacu, picaju na Kalenide- vvém gumny, zgradu Ministarstva finansija 1 druge 2grade, kao ina vlice: Stitku, Nitku, Alokee” Nenadoviea, Milesevsku, Kronsku, Francusku, Rimsku, Miletinu, Ma: enzijevy i dr. Bill ev porvdeni evi mostov! ha Dunavu | Savi, @ 6d pojedinih. delova greda najteze je nastradeo Se Ajek (ovo | sve do kraje Sanka istakao autor). Saveznigke bombe sv 17, aprila pogodlla i Togor na Sajmigtu. 8 obsirom da zatvorenici nisu smeli da se sklone, u_lo- {gorv [e poginulo oko 60 i ranjeno oko 150 atvorenika. 3Druge bombardovanje saveznich su izvrsil 18. maja 1944. godine. Tem prilkom nero- ito je stradao kraj na Pasinom brau. Ponovno bombardovanie Zelesnigke stani- ce izvrdena je 6. juna 1944, godine. Oxupe tori su tada imali oko 150 mrtvih vojnike, koji su $0 bili sklonili kod mosta, 2. oko stotinu Nemaca stradalo jeu srueno) 2gradi XII kvarta na. Senjeku. Potetkom jula, prikom bombardovanja Cukeriee, bile je pogodeno sklediéte nafte ‘Sem fogs, bombe’ su pale na Fabriku #ace re, na Brodogradiliste, na flepove sa nat tom ne obali Save, na 3kOly »Matija Bans: U skladitiu nafte na Cukariei, od ukupno 9 stemi, izgorele su 2 velike | 5 malih, sa ‘cko 7 miliona litara bezina | nafte. Pozar je trajao do 4 asa izjutra Poslednje po redu bomberdovanje _anglo- ameritki avioni iavrlili su. soptemra, Tom prilikom ponove je bio pogeden Pan- Gevatki most na Dunavu, ponovo 3 bili cofteceniputnitki | Zaleanigki mostori na Savi, v jagoj meri bila je opet oftecena Fabrika Stofova »Viads Ili¢e ne Karabur- imi. Osim toga, bombs su padale na Zelez nigky stanicu sDunave i teretni deo Zelez- higke stanice sBeograd. Tad je, isto te. ko, bilo pogedeno i Savsko pristanitt, 23- tim je ponovo oBteéena Fabrika hartije »Vapae | oko 20 zgrada_u njenol okolini Bombe su padale iv Rakovicl. Ovo bom: berdovenje nanelo je tetke 2rtve civiinom slanomnistww. Bombe su zasule Ko- leZNeimar, Dufanovac i Past no brdo, Sva ova bombardovanja saveznitkih avi ‘ona nanela sv, lemedy ostalog, | teske ir \ve civilnom stanovnistvy. U prvom bom bordovanju, 16.117. aprila, okupator je. v Zemunu i Beogrady izgubio samo oko 200 hemackih vojnika, a i Beogrady je od bombi poginulo 1.160 gradana, dok bro} ranjenih nije poznet. Isto tak, prilikom kesnijih bombardovanja, koje smo. pome nul, poginua je veliki broj gracana, all 0 tome nisu sugavani nikakeyi podaci.« (als torija Beogradse, tom 3, str. 548.) Daklo, bombardevani sv i objekti 22 koje © mote primeniti nazlv astratetkie, (lake Je veliko pitanje koliko su stvarno stratedki ‘objekti neke fabrike, kao Sto sv Fabrika eéero, Pivara »Vajferte, Fabrike hertije 2Vapan, Fabrika 3tofove’ »Vieda iliée, 20 4 tim Bajlonove i Kaleniéova pijaca..., v tedhosu na indusirje keke je Hitler imao ¥ Cohoslovatkoj, Svedskoj, ... v adnosu na industrijo Francuske i drugih evropskih, industrijski-razvijenih, saveznigkih ivnesa: verniékih zemalja | gradova — kojt nisu omberdoveni ed saveznika kao Beogred.) ‘Ali bombardovani su stragno razorent de lovi grads koji se ni po éemu ne mogy surstati v stratetke. Ubijen je izvestan bro} rnematkih vojnika, ali je dasetak puta vise pobijeno civlnih’ stanownika savezniékog Beograd NNepottedna nesreéa pratila je ovaj grad i bombardovanjima u poslednjoj gocini rata Keds govorimo o Ijudskim drivama, trebo raglesiti da jo v Beogrady i Zemunu v tcku rata izgubilo Zivote oko 100.000 Iu: i, { 10 od bombardovanja, u borbama se ‘ckupatcrom, po logorima i strelitime, Mi smo od prvih dana po oslobodenju Beo- grada ra8tiséovali rufevine i ofivljaval {r8d. U taku obnove i izgradnie otklonili Smo materljalne ostatke razaranja, stvara- Hi smo Beograd kakev smo lel,’ mogl | ure Kada se sada osyrdemo na stradanja greda od bombardovanja, mozeme biti zadoveln Lklanjanjem materjalnin posledica tih ra: zaran|a.\Ali, isto. tako moramo edi da nismo stabelezili« na vidan Ragin ta subijonjee grada bombama, IMisma_naivide i, meddle, najorganizova nije abelezile po grady njegov toe jalistié. ki revolucionarni hod. All v tom beledenju nismo devaljne eznedili ova arhitektonsko- -urbanisticke razarenja, Rekli biemo da je ela za to trajnijim i brEim brrisanjem rat- th pustogenja potisla istorijsku obavezu sovremenika da spomenitki obslage te rat ne rane | ofiljke na gradu. A tamo gde smo VGinili, nisme uvele imal prisuten i ovaj Vid arhicektonsko-urbanistickag govors spomenigkom beledeniu (Ovde treba reéi da smo mi urbanisti, Ke: dda govorimo © struci, dugo bill | bez »slU- haw za ova beleienja. Taj prigovor se od: rnosi na eve nas, poeey od nih Kojima smo davali sva priznanja, pa do danasnjih ak tinh stvorelace Uz ovo nekoltko opétih zapazanja I kon- Statacija, pri narednom pominjanjy.stra- dalih cbjekate, prokomentarisaéemo 1 23: datke na obolezavanjv, keo | moguée 52 Criaje th obeledavanja, Naravno, svaki pri= ‘mer je zadotak 2a sobe, a ova novodenja su samo podsetnik ze buducl rad Dva porusena mosta, Panéevagki na Dunavul langeni preko Save, bili su veliki gradevinsko-brbanvstid! zah. vati za silazanje grada na reke i na povesi vanje njihovil: obala Lanéani most bio je svojevrsni likaw- ni simbol grada. Pri gradnji novog masta Propustili smo da obelezimo, spomenitki Gznagimo, njegovog prethodnika’ — srtvu rata, (Postoje moguénosti da se to nak: nadno uéini, recimo, na. starom stubu U Keradordevo} ulici, ti, moida, na rovobe- ogradskoj strani.) Pangevedki most je sada Zeleznit korumski. U njagovol soni é2 ae je8 gre diti pri zavrEavanju Jelemnitkog évora — deo programe treba da bude | ovaj spome- 1nigki zadatak, Tu ée biti nova putnigke St3- nica sDunave i jodna od staniea buduéeg metroa. U prostorima ovih tanica biee potreba I 23 likovnim sadrzajima, od kojin jedan treba da bude { ovaj istorijsko-sp> menigki Glavna Zeleznigka stanica so avrotkom Evora cstage kao.” rmuze)ske zgrade — Muzaja tehnike, Prilika je da se tada registruje | njena sudbina wv posled- nijem rato. sPo8ta 2x, kraj Zeleznigke stanice, trai prosireno belezenje i u vezi sa njenom ar- hhitoktonskom transformacijom. (One je bila jedan od objekate takorvane srpeko- ~vizantijske arhitekture arh. Moma Koro: ‘naviea; sbnovljena je kao moderna arhitel- tura arh, Andreje Pepkova.) Na dunevskoj strani podvlatimo Doréol (vz ostala rutenja nemazkim | seveznigkim hombardovanjims — Elektriéna central, Zeleznicka stanice »Dunave, Fabrikastotove, Prva muske gimnazija u Dusaneve| lici, tramvajski depo, itd.) — Doréol, star deo nastanjen_preteino beogradskim Jevreii- rma, Koji su fatisti aprila atrdeset i peve tiéno sravnili sa zemijom, _Lzgradil smo novi Doréol, » nismo obeletill rane i {rive starog Doréola, Kako se gomilaju ne izyrene obeveze? Na tom prostoru odvijao se dramatigan otpor srpske vojske v prvom svetskom raty u odbrani Beograd, pod kormandom majora Gavriloviée. (Iatina — od: iuéeno je da se spomeniéki obeledi i taj deo istorije Beograda,) Evo daljeg nabrajan) ada Telegrafo i telefona, Predsednistvo vlede, Ministar stvo vejske | mornarice, Generalitab, Vo} ra akademija, dvorovi na Dadinju, gardij ske kasorne u Topéideru, Kemand Zander merije, Rercdrom. ..stratedki objelet a zastoneme kod gkelskih grade; de ie dvojimo Drugy musky gimnaziju u Makedonske} uliei. Na delu njenog pros tora je »Politikax. Na drugom — neof milent prostor. (inaée, neposredna ‘okcli- 1a medu rade uredenim gracskim prosto Fima'u istorijskom daly grad; sa spore rikcm Moti Pijade.) Dadeime | ovaj boleg Skoll koja je nelabrisiva vrednost Beogr: da, kake p> prosvetno} loz! kolu je vr Bila tako po arhiteklonskoj _ vrednosti zdanja (2uter arh. Dragutin Derdevie). Zadriimo se ina bolnicama, zdrav. Etvenim objektima, . Studentska poliklinika, Sanatorijum Zivkoviée v Krun- Skoj ulict’(Proleterskih brigada), Opita drzayne belnica.... Zavrdavamo ‘Klinigki entar — mogli bisme, evo, tom prilikorn dda neto uginime | na temu ovog nadeg pri seéanie Da dalje pomenemo delove grada: Student- ski trg, Pozoriéni trg (Trg Republike), Te razijsku padinu, Teg Marksa | Engelsa, roe 21y li 198, eng et nar ke ova) "ran Aurel ao oneal Eeleznsch tip. U tk 7.1 & chica ae ji 7. Jandormeriskt ocd owl Stemetkog dabrowdl Tone 1. pa, major Oreptis Gone (pce fe apts tt ot, On rode 3. baajons elo Sromttley tele) nso Ie sapent sToeno 6 13 tsora nepeltelse ie rast vain si ja, ‘aot te Sot btn be es itor Ferman bal ral pk een brelnen re Wa 3 bene m0 vole Bt Me as Pte. Za peed sha Fert strewn napa va Becgrats movie de m_pova nm nove eldae ine Deu nol Vora horas ile 6 kranicu sLendone, Slaviju, Autokomand Banjiev, Topéider, Dedinje, Senjak, Cuks. icv, Pa8ino Tbrdo, Dusanovac, KotedNe- Evo | mesta civilnih sklonigta v Karaclorde vom parku i v porti Vaznesenske crk Mnogo je toga, pitanje je ge stat pak, mora se pomenuti neiabrisiva slika rulevina v Ulici kralja Milane. (Mordela Tita), deo gde su 2grade SkupHtine Srbije | Skupstine Beograda — bivfl Start | Nov vor, |, na kraju —Narodna bibliote Ka — na Kesanzigevom veneu. ‘Ako se nate naopako mote da. rat — fonda se ta radi na torn mestu. Trebe samo prog pored grade naputiencg radilita, a s0 upitati Kada é to postati arheoloska Vrednoet? 5a malo pameti, sa malo sredstava (samo Jelom onih koja su date 20 neke. feprka- nia...) mora se najhitnije da zatrav! ta) prostor i da napise svetu da je tu subijenae Narodna biblioteke Srbije Vee i posle oveg navodenja razarania ko- ja je pretrees Beograd uv bombardovanji a — ne bi se moglo reéi es jo# namamo ta da obelasima, Ne bi se maglo redi oa nismo imali materijalnih sredstava da i do sada vite obalezima. Mi smo iagradili bro}- ne nove objekte, éitave nove delove grada Ina mestima koja bi trebalo spomenitki bela‘0102 ! ‘0002 ‘066! ‘se6! MUU Loy4 BCelU Dy) ol aE fel-y =|MILUTIN GLAVICKI BEOGRADSK! HORIZONTI Citacei_ naieg éasopisa zapaziée da ovaj primersle predetavija prvi trobro) w dva- haestogodénjoj Istoriji njegovogtzleke- nia, Oprevdanie za izdavanje posiecnja tri broja iz 1971. godine v obliku trobroja nalazimo v Zinjenici da se radi o prikazu Uri istovremeno usvojena_planska doku- mente rezvoja grade | 0 velikom broju éla- naka Koji po obimu prelaze uobi¢ajenu veliginy tri broja asopisa. Medutim, pra- Vi razlog za ladavanje trobroje let, ipak, U Ginjenici dase time bre nadoknaduje zakeinjenie, o kame smo pisali u broju 62, i vr8i Ocredena viteda v trofkovima Htampanja, Usvajanjem Prostornog plana Beograd, Programa drugtveno-ekonomskog | prostor: nog razvoja Beograda u periody od 1981. do’ 1999, godine | Druftvenog plane Bo. grada v periodu od 1981. do 1985. godine, pored vaieéeg Generalnog urbanistigkog plana Boocrada iz 1972. godine, zavréena Je faza uspostevljanja sistema plenova raz- voja teritorije grada i neselja Beograd 2a vremenske horizonte od 5, 10 | 30 godine unapred. Zadetak formiranja ovog siste- ma planora postevila je SkupStina grada 28. marta 1972. godine usvajanjem Odlu- ike © Goneralnem urbanistizkom plany Be- Dorada, éiji je horlzont sagledavanja bila 2600-18 godine. Clanom 5. ove Odluke po- iebno se nevode kao obsvezne odredoe tokstuainog dela plana medy kojima su Fone koje se odnose na akeije planirani 2 obradene su u okviru poglaviia VI — sUslovi za primenu planae: Prostomno planiranje cole teritorije grada predstavljala je stalni cilj grada 1 njegove Urbanistigke sluibe joS od izrade prvog pesleratnog Generalnog urbanistickog pla: fa koji je Usvojen 1950. godine, U toku iz rade ovog plana obavijena su odredena Tstrazivanja Sireg 1 vey regiona Beograda dda. bi se dotlo do predoga prostornag bredenja ule gradske teritorlle od 8.150 ha, koja je predstavijale predmet plan i ‘caluke! Nerodnog odbora grada Beograde Sligno se ponovilo i prilikom rada na deu- ‘gom Generalnom urbanistigkom planv, ko- Il [e usvojen 1972. godine, U nedostatku regionalneg, odnosno prostorneg plene iz- Faden je poseben elaborat pod nazivom sProstorni element gravitacionih 2ona Be- grades. Rezultati ovog race poslutill su za utvrdivanje i planirenje teritorije od 69.587 ha, koja |e bila_precimet plane i ‘odiuka Skopitine grada Beograd LU pomanvtom tekst Generalnos urbant stitkog plana Beograda iz 1972, godine pored ostalog stoji: +26, Pristupanje_prostornom planiranju colokupne teritorije greda Beograda (svih 15 opttina’), paralalno sa radom na pro- stornom planiranju regiona Beograd, pri emu treba posebno sagledati otvorena pk Tanja kao So su: — sudbina poljoprivrede u okolini veli- kog grada I sucbina postojetih sala; — formiranje tzv. nukleuse razvoja teri torije koja donas. ima pretelno polio- privredni karakter, Sto 2naéi podsti- anje razvoja izvesnih naselja kao cen- tara trgovinskih, obrazovnth, kultur- nih, zdravstvenih i drugih vsluga za vite manjihnaselja (mesnih zajedni- ea); aslo cerlone Rakovce he teams opt rau ston rats, — stvaranje znagajnog fonda zadtitnog ze lenila | $uma u okolini grada iz privred- nih, rekreacionih | adravstvenih raz. loge: — cdredivanje novih zona za vikend-kuée Uz prethodno wazavanie intaresa po- Hjopriveedne prolavednie, za8titnog 2=- lenila 1 Suma, zaititnag’koridora sao bracanice 1 drugih infastukture i Donotenjem Prostornog plana Beograda u july 1981. godine sa vremenskim horizon tom sagledavenia razvoja do 20106 go- line ispunjen je nevedeni zadotak, i grad Beograd Je po prvi put dobio plan kojim se dugoroéno usmerava razvoj na njegovo} exloj teriterifl Etepno planiranje rezvoja grada za kraéi vremenski period nego so je 20 do 30 edina, koji se koristi za izracu. General- Nnog_urbanistiékog plane, tekode “se ne- metnulo kao trajna potreba grade gim se Dristupilo vedim zahvatima v rekonstrule ciji i izgrednjt novin delova Beograda. Vr- Ie brz0 Je uoceno da tu potreby ne mogu xadoveljiti samo. druftveniplanovi kao srednjoroéni planovirazvoja, i 10. kako zhog svog kratkog vremenskog.horizonta (04 5 godina tako I 2bog motodologije koja Se nije mogle prilagodevati_prostornowr- Banistigkim espektima razvoja, Program druitvenc-ekonomskog prostor nog razvoja Beograda, tiji je vremenski horizont 10 godina, predstavija odgovor ra. potrebu graca za etapnim sagledave- lem razvoja, polazeéi od Goneralnog ur- anietigkog plana kaa plane dugoroénog razvoja, Koreni ovog dokumenta takode se nalaze vu pomenutoj Odluci o General- nom urbanistizkem plan iz 1972. godi- re. U poglavlju VI ovog plana — sUslovi 23 primenv plana, Izmedu ostalog_stoji Tsledece: ¥25, Pristupanje ‘radi prostornog plana Srednjorotneg rezvoje Beograd do 1980 il do. 1985. godine kao prve etepe razvoja zagledarog Generainim planer. Ove] plan by trebalo’ da bude podloga za lredv le deéeg srednjorogneg druStvenog plone re2- vita’ 20 period 1976 —~ 1980. (Odmeh po usvajanjv Generalnog urbeni- stigkog_ plana. 1972. godine, Urbanistithi zavod je pristupio pripremsnju_predioge sadrfaja |'rada'na Etapnom planu, keko "se toda (a i danas) nazivao taj novi doku- menat. Trebalo je da prode vite od dve godine da se izrade tog dokumente ugovo- Fi. U meduvremany donot je novi Statue ‘reds 1974. godine, kojim je ovaj dokume- nat nazvan Program prostornog razvoja i lagradinje oradae, pa je pod tim nazivom Skupitina grada { donela! Odluku © njego- vo} izrad Potetk rada na ovom dokumenty peda v vwreme kad je spajanjom Zevoda 22. dru tveno planiranje 1 Urbanistikog.zavoda formirana nova organizacija 22 planiranje ruStveno-ekonomskog | prostonnog raz: voja pod nazivom »zaved 2a ploniranje rexvoje grada Beogradae, Bivii Zavod 70 - Upravno isttazivanje razvojnih ciljeva, kod svih semoupravnih subjekata v gradu. Oni su definisani kao: 6 dalji_raxvoj_ socijalistigkth samouprav rilh drustvenovekonomskih ednosa u gradu sa COUR-om | mesnom.zajadn’ com kao esnovnim semoupraynim ob! kom udruivanja rednigike klase 1 rac nih ljudi v gradu; povetanje dohotka kao materijalne os. ove udruzenog rada i razvoja grace — pre svega tklenjanjem brojnih lame neta ekstenzivnog. razvoja, udrufiva jem rada i sredstava rac sticanja 23- jedavtkog dohotka i poveganja akumu- lativne i repreduktivne sporobnosti COURS; stvarenjem uslova za briy iz menu privredne strukture koriséenjem savremene tehnologije, veée produktv ost rada i stalnim poveeanjem lavors; stvaranje uslove za produktivno zapo Eljavanje mladin strugnix kadrove Koji treba da doprinesy ostvarivanju veceg dohotka, @ veeim zaposljavanjem Zena ddoprineti briem goveéanjy porodiénea budiera | standarda; eéwanje i unapredenje Zivotnog stan- darda | podizanje opites kulturnog ni- yea radnih Jjudl i gradana u sklady sa porastom dohotka | zaStitom porodica 42 niZim primanyima po lan domo raynomernili | uskladeniji drustvens- -ekonomsk razvo na teritoriji grade aleiviranjem i racionalnijim ‘korikée- hnjem prostor’ predvidenih GUP.om Beograds, ali i prostora van tog pack rusia kroz. bolje komunalno oprema nije, secbraajno povezivanje sa central nim delovima grads, aktiviranjem inv Strijskih i skladiénin zona uz dosledno sprovodenje mera za zaustavijanje ne racionalnog zauzimanja zemlji8ta, 8 po- sebno poljoprivrednin povrdina;, dale podrubtvljavanje i jaéanie opite narodhe edbrane i drustvane samozasti te ne samo u pogledy obvtenost! | op- remljenosti vee + stvaranjom predusio va u prostornirn | urbanisti¢kim plano vima za efikesnu odbranu naselja, blo- ova I orada od eventualne agresije; — otuvanj i unapredivanie aivetne i red ne sredine, pre svega. angefovanjem sredstaval U investicionim projektima do se zaustavi dalje zagedivenie izvoris ta i vodotokova, zastitem vazduha, 228 titom od buke, edefavaniem jane zis. cee, zastiti rane i zemijitte od ite rh hemijskih sredstava | si Bitna razlika ized degovora o ciljevima | dogovera'o esnovama plana nije u bitno zmenjeno| razvojno} politiel, vee uv naéiny njenog definisanja i uslova 28 njenu reali zaciju. Umesto izglesavanje, one je utvrdi= vana kroz samoupravni postupske drustve ‘nog dogevaranja cko 4.000 samoupravnih subjekata v gradu (COUR, mesnih zajed- nea, $IZ-0va, skupstina cpitine). To je nai Fire plebiecitarno dfinisanje politike raz. vyoja. Otuda ona prevazilaz! vremenskea og ranigenja srednjcroénog plana, pa time pe- staja i osneva dugorotnog programa eko nomske stabilizacije u Beograd Svakako da_je najveci znaéej izrade tri dokumenta 0 razvoju Beograda 23 period 1981 — 1985. godine u okonéanju istra- Evanja | samoupravnom — dogovernom —“utvedivenju dogoreéne poltike razvola ¥ syim oblastime v gradu JJasno definisana razvojna politika prod- Siavljala je snows dase, relativno lako, Usaglase Intoresi U pojedinim oblastima usvoje dogevori osnovama plana iv Republic. ‘Ma koliko da razvojna politike, utvrdena dogoverem © osnovama’ plana ‘za periad 1961 — 1985. godine, predstavlja osnow je é& roalizacija obezhediti ostvarivane dugorotne ckonomske stablizacije u Be> gradu, 10 se.ne mode reci i za kvantifika cle | planirany dinamiku razvola, koja je ulvrdena u drufivenom planu, Osnovn ne. bstatsk pri ulvrdivenia, kventifikectja. |e polaznoj pretpostavel iz ocene razvojnih moguénosti'za zemlju, da ée ee i do 1985, godine obezbedivati restuci abim uvozne akumulaeije 2a ubrzani drubtvenc-ekononrski razvo}_ zemlja. Struéna_ upozorenja iz ‘osnovnih organizactja udruseniog rada_ | mesrih zejednica, kao | primedbe stay Tjene na visoke stope rasta i. preambici ceznu dinamiku razvoja u prediozima ple nova firih drustvenepolitigkih zajednice isu Uvazavana u postupiu drustvenog do: ‘overs, Talkeva opreceljenja utieala si da se u plana Beograda do 1985, godine pla fira preambiciozna cinamika rasta koje neds mosi de te ostvarl. Cak n opredall: nije da se u javnu raspravu, radi provers, ide sa dye varijante kvantifikacija, zavis- no od ofekivanag obima uvozne akumula Cije, nije doprinele da se utvrdlrealnija dinamike rasta Vet sada. se postavlja kao neophodnost preispitivanje kvantifixacija | dovedenja sklad_sarealno ocenjenirm moguénestima razvoja. Time bi s2 olakialo osivarivanie dugercénih ciljeva po dinamici, koja od ‘govara materijalnim moguénastima ine feazive nove strukturne distribuctie u pr vrediom razvoju, Dogovor o csnovama plana omogucio je de se identiéna razvojna politika razraduje i \ planovima COUR, mesnih zajednice, Siz-ova i planors SO, éime je obezbedeno jedinstvo u realizaeij’ plana, uz istovreme- No izrazavanjo. vooma raslieitih.dinamika razyola, zavisno od ocene razvajnih magué: snosti svakog subjekta, kao i njibove spremnosti da to moguénosti aktiviraju. Samoupravno prihvaéena dugorcéna poll tika razvoja predstavijala je osnovu i za ‘zradu prostornih planova ranvoja — »Pro: ‘rama dugorotnog druSivena-ckonomskog I prostornog raavoja ze period 1981 — 1990, godinee | sProstornog plana grada do 2010. godines. Ovim dokumentima 22> ‘ckrutano je jedinstvo ciljeva kao 1 zede- taka v stednjoroénam desetogedignjem 1 Iridesategodinjem periocl, Istovremana izrada ova tei dokumenta predstavljala je Svojevranu proveru | operacionalizaciju dix ‘goreéne politike razvoja, Ona je utvedena 1 prostarnom planv grada do 2010. go- dine. Blite je precizirana u Programy dru- Btveno-ckonomskog i prostomeg razvoja 2a desetogodiénji period i operacionalizo Vena u srednjoroénom druftvencm — plan ze period od 1961. do 1985. godine. Os niovno obeles|e u dokumentima o prostor: hom razvaju je orijentecija na aktiviranje pprirodnih i raclom ztvorenih poteneijala na Prostery grade, maksimalna decentraliza ja. aktivnosti i odluzivanja o uredenju pprestora prema OQUR-u { mesnoj zajednic! kao csneyna} éaliji u Kojo} gradani na sa moupravno} osnevi zadovoljavaju svoje po trabe u oblast stanovanja,Kemunalnog uredenja, snabdevanja, drusivenih potrebe 1'sl. Standard’ | normativi u prostornim planovima usaglaéavani3u_ sa bilansnim ‘moguénostima projektovanog dohotka i njagove resnodele, » aktiviranje prostornih pogodhosti kroz ithor pravaca ra2voja, ra Cicnalnoféu u kori8éenjy pojedinih prosto- ra, izborom privrednih z0ng, racionalnos- tima, normativima za projektovanje I sl, povratno se uiticalo na’ manie optereéenie dlohotka Pored ekonomskog aspekta, _politikom 2guinjavanja grade, priblizevanja mesta ada mestu.stanovanja, orijentacijom na brsi_razvo) tramvsjexog sadbracaja, 220. krvtivanjem razvajrih pravaca kao meste Fada, stanova i zadovoljavanja potreba ne fama u radu i stanovanjy vee iu enaby devanju, obrazovanju, dogjo} zatit, kul tur, fzitko} kulturl { dr. stvoreni su pre- duslovi za planski razvol_u prostoru, Zab titu 1 o€uvanje Cavekove i radam stvorene sredine — 22 razvo} humanijeg grada, pri legodenog asim ppotrebama i nasim’ mo juencstima, larada tri planska dokumenta vévrstila fe metociologiju samoupravnog planiranja 23> shovanu na sporazumevanju | dogovaraniv od COUR i mesne zajednice, samouprav- nih interesnih zajednica, ekupétina opttina i grade kroe postupny ‘eredu | usaglaéeva nnja, pozevsi od analize pastojeceg stanja | Istradivanja_razvojaih moguénostipreko smernica za izrady plane, sporezuma tz: edu subjekete, degovore © osnovema plana i semog plana. lzradom bilansa ne Svim nivaima i svim planovima obecbe: dona je resinest v planovima. | njihovo UsaglaSavanje sa jedinstvenim dohotkom i nnjegovom raspodelom u gradu.. Ubrrdeni minimum jedinstvenih pokezatelja pored Instrumanta 2a kvalitativno iskaalvanje ci Hjeva { zadataka uv planu, predstevlja0 le polazni osney ze samoupravno uskladiva nije planova | anatajan elemenst 2a kon: tWolu f pracenje iavrtavanja plana, Made j8 uvek nekompletan 20 gradu eelini, mir hnimum pokazatelja Keo | bilansi predstay Tjalu polasnu osnovs za dalje istrazivanie Tusavrevanie osnownih pokazatelia. $3 moupravnog plans. ni, kao i realizscija plana, iniciraju j uke. Zujd na sve vecu neophodnost, posebno Uuslovime sprovodenja. politike’ ekonomske stabilizacije u drustvu, pa i v oblasti proz- tornog razvoja, za intenaivaija rezvijanje | primenu urboekonomije u pastusku plant Fanja | ostvarivanja plancvs, Fored metedolotkih unapredenje, Keo i Cstvarivanianacelaatovremenosti u_ pos: ‘opkea ploirania i dogovaran, fered planska dokementa uevrstle fe opredalje hie Kontinuiranom planiranj, posebno Seely prosternog pana. lzradom’ progr nna drUtvensekonomskog_ | prostorneg Trnvoje do 1990. godine, svakih pot godins clesetogesinji period (rade je pln period 1975 — 1985, 1 1960 —" 1990, O24,), potvrdeno je cpredeljanje 74 stalno Breispitivane prostornihrefenja | nitho Yo usealasovanje se moguénestima rezvoja { srednjorotnom periodu, Time se | pan Skim. dokementima potvrduje jecinstvo drusivenosekonomskog, seijlnog | pro- stornog plariranja v Beograd aVELIMIR TOMIC, ipl. ind. gradevinarstva OBNAVLIANIE GRADA KROZ DEOBU | RAZGRANIAVANIE NA ORGANSKE CELINE 1, MOGUCNOSTI REPRODUKCIJE GRADA Pred| nama se odvija uspon i raspadanje ceantralizovanog graca, nastalog na terelju Koncentracije.dustrije | visokog rasta proizvodnje, Grad denas Zivi na velikim fehnigkim siatemima i na sve intenzivnijem trofenjunedbnovijivihresursa. Grad je kao tvarevina iavan oko-sistema. Da Il je to bilizak kraj ill je moguée uspostaviti ne- prekidno obnavljanje grace. Promene Fazvoju grad, naroéito tokom poslednjih Gecenija, ukazuju de njegow dalju repro dukelju ‘reba ofekivati kroz proves decen: tralizacije i deobe grade, kroz resiruktur sanje funkeija i vspostevifanje _sloferih Unutrabnjih veza Nauéno je utvrdeno da je Jivot materija koja reprodukuje samu sabe, da rast Zivih bea izaziva deobu stanica, da se reproduk- ija u mnogostaniénim organizmima 2biva ‘dvajanjem pojedinihstanica ili skupova staniea, Sredinom oveg veka, grad uv syom rexvolu potinje da Ispoljava osabine 2vog bia, Roprodukeija grada potela je da se ‘edvijanjegavor decbom i razgranjavar rnjem na organske celine, kako u okviru kompaktnog tkive teko iv metropoliten- skim razmerama, Danatnj) nauénik umesto kvantitativnog rnagela istrafuje struktury vera izmedy po jave; prostorni planer ne bavi se vise po|- mom veligine grad, vee istrazuje unutra. nje ednose v gradu, koji je postao slozen sistem, Restrukturisanje grade podrazume va uspostavijenje odnosa koji fod do 2000. godine planirano je 1,572,000 stanovnika na povesini od 69.537 hia i 50 zapostonih na 100 stanownika. No- loiena je potreba da se grad razvija u Funkeiji 'prirodnih. procesa, dase titi i Unapreaivje Bivotna "sredina. | Sachraéajni sistem jeu funkeiji raéélanjavanja grad Noy elemenat su magistralni prstenovi, Koji tite glovni-gradskicoptar a _njegovien cckruenjem, povezuju sokundarne gradske entre, sprovode tranzitne tokove. Sagle- ava se u buduénosti potreba finskog sis: tema visokog kapaciteta lzmedy glavnog ‘gradskog | sekundernih gradskih contara Utveduju se f esnovni element! dugoreénog rezvoja svi komunalnih sistema Etapnim planom za period 1976 — 1985. edine stavija se u teziste restrukturisanje rostorne erganizacije grads, To je raz grenjavanje kempaktnog grada v svelike Kempleksne calinee — gradove u gradu stvaranje okrufenja koje a olakéavati sagledavanje svih cdnosa’ zajednickeg i- vyota u gradu. Razvcj se usmerava na tr2jno Sogradivanje 1 upotpunjavanje. kompllcs- nih celina U ckviru kontinualno iagradene teritorije i otpotinjanie intenzivne i2grac- nije prema Zolezniku. Potvrduje se potre>s Tagradnje tongencijalcih elemenata vse bbraéajno| mrasi. Osnoy saobradajne meet predstavlja_unutraénji magistealni prsten ‘ko Sireg centra grade i speljna magistal: nna tangents. Naglatava se veliki znagaj ze- leanico 2a prigradski i gradski jovnis0o- brataj. Potvrduje se potreba da se unapre- duju i razviiaju_postojeci sistemi jav prevoza, a narozito tramva|. Gonosi se ge neralno’ refenje snabdeven|a vodom, ko ‘omoguéava formiranje jedinstvenog site mma za colo posruéje grada, Tekede se ut viduju | resenja gasitikactje | kanalizacije, a rezraduju se i sistem: grejanja, snabde. vanja elektriénom erergijom, PTT | crugi sistemi. Radi se studija 0 tehnigkooko- romskim podobnostima JGS-a, Plan ae 38 tetkogame realizuje 2bog potre be de ae dsprode novi primern) Komvnaln Sistem. Veliki deficit eu kod sistem 23 Snabdevanie vedom, kanalizacje 1 greje nia. Nedostaje sistem magiatralne_ulne mre 1G3 30 oslanja na autobus, Gro je prebr2o Faso, 0 jo brie komuralina po frosnj, koje so bvecovala 2 do 3 pute brie od porasta stenovnsive, bola! do nergelske | privredne rite 0 sve Priortet ime stambena izgradnja nine Sphodnija protrenjs komanelnih sistem, Mogistraine ligne mreéa se ne grad. Ze leznica se ne okljveuje u prigradsk =90 brags}. Medatin, to. no. Zaustvij, vee samo ‘vsporave razvienfe slofene strukto re grade. Jaéajy 1 Konsoliduj se. sokur rns jesgra u gradu, narod Now Boo sod" Zemun © Cukarien — Rokovies Etopnim planom 20 perice 1991 — 1990 godine ostaje u tellty 1 dalje rasgranj: Yenje’Kompoktnog grad, alse jos vile Inte predstojecaKonsolidacia, tovinie vanje deo starih it novih jeagars Raionel no korienje kepaciteta'u best kom nalne infrastrukture, snebdevanja, usluga | drustvenog standarda takode je U funk Ii sa sazimanjem cko postojetih nukleusa, U Prostornem plan grade saglodava so slotona struktura naselfa na teritoril ge {la Osim naselja Beograd, plonira se tar %} oko 20 tojednice naslja ne Sire pro- Boru grads, grupivarih v blizini horidore oii imaju! lorie 1 primarnu, infra Saki (vowed | errs). Naga 4a so blisko vspostovjanje slozenoy grade 50 diferenciranim funkeionalnim eelinems, Tokovi konsolidacija (1981 — 1990-— 2000) U deceniji 1981 — 1990. godine smiri¢e se rast grada, Mebani¢ki i prirodnt prira® ta] e se izjednaditi, #3 tencanijor isra- zitog paca mehanigkeg priradtaja, Stanov- IIgtvo ée se poveéati od 1.462.116 na oko 1,670,000, pa stopiod 16%. Zaposlenost 2 porast! od 541.970 na’ oka 707.000 23+ poslenih, po stopi od 2.2%. aéaju i konsoliduju se zajednice naselja ha tirem podrudju grado, formirajucl se kundarni sistem -naselia” oko. primarnog naselja Beograd. Ne Sirem podrugju_ gr da stanovnistve e rasti po. stop 2.2%, Bo ée biti znatno vige nego na Utem po! drugju grada, gde ée godiinia stopa rasta Tenositi 142%. Nagladens kancentracija ra sta bie U ckviru Novog Beagrads —Ze- mune (2.4%), Cukarice — Rakovice (2.6%), Grocke (43%), Barajeva (2.6%), Obrenovea (1,9%), Lazarevea (1.7%), Mladenovea (1.4% J. Prelazna. zona oko Jexgra (Palilula, Zvozdara i Vosdevac) u ‘granicama je prircdinog prirastaja (0,9%), Jezgro pada (08%), kao i Sopot (05%) Gating ead mei caste zai cna Imerije na celom podrute gray» pove Gate prow od $9 She 42" dno metta U drutivenom seklory na 100 sta nownike, Ona ce’ 0 fagrporast od 112 ni 127, ne Novorn Beograd tv Zemune vd ana ad, no Cukor 1 0 Rakowe! Sed 21 ne 29! a prolamo} ao oko fe gra — od 0 na Sey Lazareveu od 20 fe 94, 0 Obrenoves — od 18 na 21, 4 Misehoves "ot 25 3%, u Boajow od w'5ina 16 1 v Sopot = 08.7 na 17 Otncina. jergra na Kaine ce we och 7 Koneantisane” grade uperiod 21981 — 1990. godine su: Novi Beograd — Zemun, Cukarica — Rakoviea, Lazarevae | ‘Mladenovac. Rekonstrukcija ée dosti} vo Liki obim v_prelaznoj zoni oko jecare (Zvozdara, Palilula 1 Voidovac), kao |v samom jezgru. (Stari grad, Savskivense 5 Vragar). Rekonsirukeija ée se, dakle, odvijath na prostory koji gubistanownis: Wyo, li tek odréava prirodni_prirata) Ovim ée se otvoriti proces otklanjanja kva- Titativneg_stambenog deficits, 110 zame- nom postojedeg nekvalitemnog fonda, uz zadriavanje blokovske matcice 1 kvalitet: nih objakata, ligne mraze | komunalne infrastrukture. To ee biti revitalizacija | prouredenje grada, sinteza prostora ume- sto razgradivanja, zamena i obnove gra- dovinkog fonda, wodenje zelenth povell- ra i nedostajucth pratecih sadr2aja, radi ppoboljZavanja uslova zivota i zadrzavanja postojedog stanovnitva Postepeno formiranje slofene strukture nhaselja i razvoj veceg broja nuklevsa ne podrugju grada svakako és ubrzati reali Zaciju tri Osnovna komunalna sistema na ivou grada:_sacbraéaj, snabdevanje. vo- dom | energetieu Prigredska Zeleznica predstavljace kitmy sistema javneg ssobracaje u gradu i u 2 rem regiony,. a unutraénji magistralni prsten sa radlijalnim magistralama. biée osnova saobracajne mreze grad, Novi sistem za snabdevanje vodom, osla- njajveél so na izvori8ta u Pocavini, obezbe- digo uslove 2a tnabdevanje vodom ale te riterije grade. Resviée £0 i sistem za kembinovanu. pro- Invodn|u ofekiriéne energije | toplote na bazi_uglia, sa odgovarajudim toplevodima do Beogrécle, 310 € omoguéiti da sou ‘ye2i nagina grajanja iaveli supstituelja to nih u &vrsta goriva. Dalekovodi | gasovodi sa pratesim energetskim objektima obez bodivaéo energetsku baz na eenovnim ko- Fidorims. Potece da se konsoliduje kako preizgrade ni tako i razgradeni prostor. Nacelje ce se zgulnjavati v granicama umerenih | ra ionalnih gustina, uz. trajnu dogradnju, ‘amen | ebnove! realizovade so realni komv- nalni | urbanistigki standard Stitie se poljoprivredno | Sumsko zemlji Rte | stvaraée se uslovi za razvo} intenziv- 2 ne poljoprivrede na povaljnom zemljisty, kao i uslovi 2a razvo} uma i ekstenzivne polipriveede na strmom samljistu | zem- Tifstu nigeg boniteta, Struktura aktivnost rmenjaée 59 U praveu jaéanja primarnih i sokundarnih -delatnostl, rad! obszheden|a materijalne baze 2a dalje unapredenje ko- ‘munalnog I, druBtvenog’ standarda, uslova Bota i rade Vrtiée 2¢ dugoroino i u hodu prilagoda- vanje na racionalno koritéenje resurea, | te ponoynim uspostavljanje poremecenog ciklusa reciklade I recirkulecije. U oblasti tenergetike povecavace se udeo energije lz cebnovljivih'izvora, uz istovremeno Yeoma racionainy potroinju. Zoulnjovonje nasela umesto rarradeneg bret, kena evn eh asl fa lear podraehu gre | rocruurcae Kempaktnog tive ha komplkane” cle lprisde“natnom” amano "wrote merle v Secbrecju. U takvo| lose} Strktri nasi feczica ce postal or munikecions ema, dk Gs sarin Tatelchim sjedcta, bog rthovs fo plekanesiructure 1” feletne.prostorne Kempsienet,smonjiat" veo autina mrahenlonnih Kretay oe interes pavecovone kretojapedke { bickiom Uz postovanje lokalnih klimatskih uslova 7 odlika reljefa, postavljanje objekata u hizovima 1 zatvorenim sistemima_umesto slobodnostojedih objekata, bitno ograniée: nije spratnosti, povecanje toplotne izolac. je kako kod novih tako i kod postojecth ‘objekata — znatno ée smanjiti utrotak enorgije 22 grejanie. U periods 1991— 2000. godine ne vzem potiruzju grade stonovailive ée rasti u gray hiezmaprirednog priraftaja. Doci ge do haglagene tendencije emirivania poraste fadnih mesta, Na Sirem podruéju grada [a ace contraina mesta i njshove zajednice nnaselja, uz rezvijanie. eve “kompleksrije strukture aktivnosti, Odvijace ce proces reprodukcije grada, i to njegovom decbom na organske celine i decentralizacijom i po- dolom funke!ja, Racionalan j &tedljiv odnos prema resursi- ‘me promeniéa naéin Zivota, Umesto masov- ne industrijske robne proizvadnje ogrom- ‘nog mnostve identiénihoblika, koja ie ppratila da zagaci svet i prirodu, postage ‘opet_najveéa. vrecnost judski rad, Koji ireativno ada nove predirate vot 22 duu. Otkrivajuél ponove lepotu stve- renja, ovek ée se vratiti vio) zajednici, oju ie bio izqubio u velikom gradu, A da BF to bilo moguée, reprodukelja grada ée = odvjati njegovom deobom na organske celine, koje € povratiti ijudima alihove iu ajednicuVERICA PETROVIC, cipl. ekonomista DRUSTVENI PLAN GRADA ZA PERIOD OD 1981. DO 1985. GODINE* PRIPREMA, USKLADIVANIE I DONOSENIE: 1, POLAZNE OSNOVE ZA RAD Poland od odracba Zakona 0 osnoveme Sistema druttyenog planiranie | 0 drustve nom plony Jugoslavige! Stature grace 8ao- Grads, Skapttine grad je Jonverv 1979. Godine conela Odiuke © prpremeniv Druk Yeenoo plana grade Beograde za period od W981 do 1998, godine, » fren seve jo 1 serednji | dogovory” 3 fewrinimn vel tna skupitina opttina 1 edgovarejuém Or Ganima Prisrecne komore Beograd, Grade hog via "aerate Grae conference Sociaisickeg sovexa red Werede fobeoaty once Program ree na. pripremanjo. Druftvenog_ plane. grade vim fe utvraena.cbavere sth subjeketa planiranje w gradu da odmah pristupe de- fokenju odluke t programe rade z0_pr= ‘Gbadieea us Sitbanom Vets grade Seopa bro} TS Tat. godine premanje i iztady svojih planova i preduz fh potrabne aktivnosti da se samoupravni sporazumi i dogovori 0 osnovama planova pripreme, medusobno usklade, zakljuee i planovi donesu u predvidenim rokovime, kao i da ierady evolih planskih dokumena- ta bazirajy na analizi razvoja prethodnog parioda 1 ocenirazvojnih moguénosti Periedy ze koji se plan donosi, vedi ko: Fisgenjom. rezultats navenoistrazivackog rada, Na taj nagin obezbedeno je ostvari= vvanje nagela istovremenosti | kontinuiteta pleniranis. Predvideno je da se rad_na_pelpremanju Druftvencg plana i planova svih subjekata ploniranja-v gracly odvije u tri fae. Prva faza, pored donotinja, Ocluks flvanie Programa rade, obuhvatila je 1 izradu analize desadainjeg razvoja sa oce: nom re2vojnih moquénosti za period od 1981. do 1985. godine i izradu i donote- je Smernica 22" pripremanje Druttvenog plana grads. Drugom fazom sbuhvaéena je izrado Ne rte dogovora o osnovama Drustvenog ple= ha prada | opstina | sporazuma 0 osnove- ma plenova samouprevnlh organizacija i ednicn kao oanove zo uteivanje ze higkih interesa, ciljava | medusobno us diyanje pravaca L-dinamike raze] svi Subjeketa pleniranje u gradu i Sire, i utvr ivenje predioge ovih dokumenata radi plihovog akljueivenjs. Ova faza_zaveSave fe izradom Nacrta Drusivenog plana groda Beograda, = _U treéo} faz] utvrduje se Nacrt Drustvencg plana, obavija_javae_rasprava_v osmovnim FP drugim organizaciiama_1_zajednicema, Utvrdbje Predlog 1 utvaja-Druftveni_plan. Obevijanje nabrojarih poslove pretpostar- Tjslo je blagovremenu i sveobuhvatnu raz men informeeija izmedy brojrih subje- Keats planiranja U gradu Rod) isticanja.potrebe povezivenja me uscbnag uskladivanja Drustvenog plana fgreda | Programa drustveno-ekonomskog i prostomog razvoja u period od 1981. de 1990. godine, s3\prvom etapom do 1985. godine, v Osluel 0 pripremanju Drustve= frog plana grada ugradena je. sledeéa od- Fedba: aU izrazovanju zajedni¢kih intoresa prestornog raavoja | materijalnosilansnih Fmoguenosti za, njegovy realizaciiv, Drus- tveni plan grada polezi oc osnova Uivrds- nth prvom etapom Programs drustvens- “ekonomskog | prastarnog razvoja za pe Fiod od 1981, de 1990. godine (vim je, na iavestan naéin, uzinjen poku- Zo) da so, U meri v kaj} je to u sadeénjim uslovima’ moguée, pristupi_integrainom planranju skonomelog, socijalnog | pro- Stornog ranvo)a: 2. ANALIZA RAZVOJA PRETHODNOG PERIODA | OCENA, MOGUCNOST! RAZVOJA ZA PERIOD ZA KOJI SE PLAN DONOS! U prvoi.polovini 1979. godine radeno je ne Analiz) ostvarivenja DruStvenag plana {grado 22 period od 1976. do 1980, godine. Uchavljanjv avog posla, Zavod za plani= renje razvoja grada osivario je sarednjv Se. Privrednom komorom grada, semou- provnim intereenim zajednicama, struénim luabama skupttina opttine i grad I vecim brojem organizacija udruienog rada, kao P'zevodima za druftveno planiranje u SR Srbiji | SERA Zadatak nije bio jednostaven i tak, poste su protekle samo tri godine tekuéeg sred. hjorseneg plana, pa ce ostvarivanje plana Ja posiednje dvs godine moralo procenji- atl. Osim toga, rad su oteZovale i nestole promene u naginuy utvrdivanja ukupneg prihoda. | dohotka u odnosu na 1975 — Bhznw godin, kao i iemene u klasifikaciji delatnost, 32 se moralo. imati uv vidu i prilikom koriséenja rezultata ove Analize, Roja |e rovalirana v septembru 1980, go- dine Rezultati snalize pokazali su da se fizitki obim Industrijske proizvodnje. ostvarvie refto ispod planiranog rasta, dok je rast Grubtveneg proizvoda | dohotka (znad pla- hhiranog. Broj zaposlenth rasteo je mnogo Erde od planiranog i ukazivao je na eksten- ivan r8zvoj poledinih dalatnosti_ i nepo- Yoline tendencije brag porasta broja zo poslenih v vanprivrednim delatnostima v Ednosy na privredu. | pored toga Sto je U protekiom periodu zapatljevanje premati fo planirani obim, broj lies koja su trata zaposlenje stalno s0 poveéavao. Najbrojni- ja su liea 22 srednjom, 3 povetava se i Ueekée sa_visokom I vibom spremom 22 neproievedna zariiman|3. Istovremeno jeu proizvodnji dolazilo do nedostatka odrede- fil profila kadrova, Neuskladenost zani- 23manta eg koje te saposleie | shar Sih pores erganizacia udrusanog. rao Aabrim. delom au" posldicnnopotajonjs ugoroeni jin planove_patreba Redrova 0 Cxponizacijama udruserog rad, Sto in zo Posledicu "sporo prlagedavere rearoje Gbrazovanja potroseme.prirece | pored toga Sto je ocanjeni rast drutive ‘nog proizvoda bio nefto visi od planiranoy, 209 visokog rasta broja zaposlenih ostva. rena je produktivnost rada isped planire: Pe, a tide je i uéetee produktivnost! rads rastu drustvenog proizveda od! planire- og, zeke privede uv respodel. drutteneg proizvda godine v godinu fe smanie vane. Vanredr maramschenemske po ite 01980" godin sav 0) ged oxtvarane sy plairane provoteje kSje bile pradvidene’ 2000 plank prio. U raspodel isteg daha fakode nau ov Even plairane proporcie, Scie. so lgmu' Ejechteu potrosnyu rasa su brie od” sredstva 23 'protanjemateriine ance vad | rezere: Ovau ouhest Spore pogodovall a) porestu sth vicors potreinje, Ovo je narcita bilo tralens a Bve tt godine onvarivana pane, soy go su rezolucjsma su 1970 posed 21980. godinu_predsidene brojne mere Se bls Saran rae sestva seve slice, kojt fe. blo. imo ploricanog i znotne bri od rasta drutiveneg prota, kao stecstave’ 29 sadovoljvanfe, ope. drustvenh | alednehin'potrcou i hese Ussjchicke petroinje organza udrutenog rada: Ovo fe doprinclo poveco Vanja skumuletivmost prvrede 1599. 1 1980. godin. ‘Meda su sredstva za ligni i drultveni sten- ord 21 ceo planski period rasla spore ‘od planirenag, sredstva za druftvent stan dard rasla su’ brie od sredstava za lignu otroinju, 310 je bilo v skladu 2a oprede Flenjima v plany, U nestabilnim uslovima privredivanja, ko- Je ie, izmedu ostalog, karaktorisao | ubr- ani porast cone na inostranom taistu i Postojanje uvoznih restrikelja | protekcio- nistigke politike na inostranom traistu, i vor reba i usluge nije posteo tra orijen- tactja beogradske privrede, 2bog éeqa.su bile prisutne znatne raslike rastu iavora PO godinama, Osim toga, | regionalna struktura (2voza v odnotu na uvor je ne- 4 povoljna. U poslednje dve godine plane (1979. 1° 1980) éinjeni su znatni_napori da. s2 poveéa izvaz na_konvertibilna po- drugje, 22 S1a su stvarani povoljniji uslov {devalvacija dinara i trgovinski sporazam sa FEZ} Polazeci od ostvarenih rezultata v period od 1976, do. 1980. gedine, ispoljenih pro. bloma i tendncija u reevoiu, oceniene su moguénosti razvajau periody ed 1981 49 1985, godine, pri emu so raéunale na ‘cclunije otklanjanje elemenata ekstenziv nog razvoja i ostvarivanje politike ekangrn- ske stabilizacie kvalitativnim promenama u privredivanju i raspodeli-druStvenog_ pro: fzvoda i dohotka. Tom prilikom korideene su brojne studije, radene za potrabe pla- hiranja raavoja v SERJ, SR Sebiji 1 pojed- nth delatnosti w gradu Ocenjeno je da je moguée csivariti rast fizigkog obima industrijske —profzvodn|= Po stopi cd oko 7, drustveneg proizveda = oko 6, broja zeposlenih “oko 2, ced eqa u privredi — oko 3. Dalle je uke: zano Na potrebu poboljsanjs strukivre i Yesticionih viagenja u korist privrednith Investiija, kao 1 na neophodnast znatno sporijeg rasta vlaganje u eenovne sredsiva od rasta drustveneg proizvoda, Ovi materijal dostavijani su udruzen|ima 1 Privredino} Komori grada, strugnim sive bama angazovanim na pripremi planova v ‘opitinama, samoupravnim interesnim za- [ecnicama I drugim zaintaresovanim orga ima i organizaeijama, @ u skra¢anim ver ijoma razmetreni su na lavrSnom savetu I'v Skupstini grada 3, SMERNICE ZA PRIPREMANUE DRUSTVENOG PLANA GRADA BEOGRADA | DOGOVORA 0 OSNOVAMA DRUSTVENOG PLANA Poto ja Zakonom © osnovams sistema ddru8tvenag ploniranja i Druftvenom plano Jugeslavije (él. 54) predvideno utvrdiva. nje smernica za pripromanje plana. | do govora © osnovama plana druktvena-pol- tieke zajednice, 3 da istovremeno nije bli- ie definisana njihova uloga ni sadrza), au Nocrty zakona 0 drustvenom planiren' SR Srbije ova odredba nije sadrzavela hneephacine dapune, to seu strugnim sluba- mai samoupravnim strukturame dosta © tome raspravijalo, Ho je donekle i uspore- vvalo rad na ever dokument, Zhog toga su_od savernih organa data hnaknacina objasnjenja, koja su kori8cena racy Radna verzija Smernica za pripremy Drus- twenag plana i dogovora 6 osnovama Dros tvenog plana grada Beagrade za period od 1981. do 1985. godine Uradena je u Zavo- dv za planiranje razvoja grada u july 1979. godine. Ona se zasnivala na rezultatima Alosadainjeg razvoja i ceenjenim mogue- nnostima razvoja_y uslovima daljog rezyoja socijalistigkihdruStveno-eko- hhomskih odnosa ii doslednag sprove- denja politike ekonomske stabilizacje, kao i opredelienju da. su zajednitk! interesi i ciljevi u osnovtisti kao v Druktvenom pla- ‘nu grade za period od 1976. do. 1980. 90 dine, jer imaju dugorofan karakter Reci pribavlianja _prethednih miglienja, ‘ova verzije poslata je skupitiname opitine, Ludruienjima u Privredna} komorl grads, Gradskoj konferenciji Socijalistigkag save 22, Graclskom vecu Saveza sindikata i jd: pom’ brojudruftvenih | javnih. radnika, Odkiv je bio vrlo slab, Zemy je delom do: prinela i Ginjenica da je nisu bila poznate Dsnavna opredeljenja u Gdluci o osnovnim smernicama j okvirima ekonomske politike ‘drustvane-ekonomskog razvoja Jugoélavije | Odluci a smernicama 2a pripremanja Dru tvenog plana SR Srbije 1 dagovora © os ovarna Drustvencg plone SR Srbije. Kontakti koji su obavijeni sa organizacija- ma udruzenog rada takode nisu dali ogeki- vane rezultate, posto veti broj organizacija Jo nije zavrifo ili, Zak, ni zapoeeo red na anal! ostvarivanja. tekuéeg plana | oceni ‘moguénosti za neredni plenski period. Stoga su Smernice za pripremu Drutvenog planta Beogreda razmatrane ra lzvrénom Savetu Skupitine grada. tek january 1980. godine, Izvréni savet je tom prilikom ‘ocenio da se ovim dokumentom opredelju- jv osnovni ciljevi, pravci i te8ta razvola, ‘tnove politike razvoja i odluzuje o pripre mi dogavora o esnovama plana u gradu, ai pored toga, Sto ga prema Zakenu Sst druttyong "plniranis” donos Skupltina grade, uputio na. ralmatranje vim organima, organizactiama i zajeda ‘cama Kojima Je bila. dostavljena i radna verzlja, Za obavijanje ovog posla utvedent 50 | rokovi Tads je u svim sredinama otpotela suStin= ska resprava, u Eomu su veliki doprinos 22 dogradivanje ovog dokumenta dale see clje u Socialistitkom savezu i udrufenjau Privrednoj komori grada. U ov raspra- vu bile su ukliuéene i skupstine opstina preko svojth iavrinih saveta, Mote se raci da su u osnovi prihvagene date ocene ‘stvarivanja osnovnih zalednickih ciljava, kao protpostavke daljeg_razvoja, | pred legen pravel vsmeravanja razvoja da. s2 birds edetrane ispoljeni problemi | preva- Zidy nepovoljne tendencije v_razvoju. Osnovna resprava je, medutim, bila. usme- rena na potrebe i moguénosti razvoja po- jedinin delatnosti. Ocenjeno je da br2i raz. ‘oj treba da ima prolzvodnja hrane, siro- vina, energile | ro58_namenjenih i2vowu. Kenkretno je Isticano koje €@ grane i obla- v9] razvo].zasnivati na beljem korit- éenju postojecih kapaciteta, ode je potrsb- rho preduzimati mere za otklanjanje uskih Grla u prolavodnji, vrSiti modernizaciju ili Fekonstrukeijy, # gde igi na nova ulagania. Preovladalo je mitljenje da bi bilo preu- ranjeno da se u fazi utvedivanja smernica Opredeliuje dinamika rezvoja, Dasta painje pasvedeno je i problemu sa- Jpravniog sperazumevanja | dogovare- nja © osnovama plana, kao najznacajntjol i najslesonijoj fazi rada u procesu deus tvenog planiranja, u kojoj subject plani ranja ulvrduju zajadnigke interese | clje ve i uredujuy medusabne odnose, prava, obeveze i edlgovornesti 23 njihovo ostverr- vanje. Istakruto je da se razvo] grada u tekudem plenskom periodu (1976 — 1980) zasniva fa vibe drustvenin degovora © osnovame politike dugoroénog razvoja pojedinih de- Tatnosti, koje treba preispitali, po potrebi opuniti, izmeniti | denet! dogevore u de: latnostima gee to jo8 nije utinjeno, da bi se koristli Fu planiranju eazvoje u period bd 1981. do 1985. godine. Uvatavajuéi specifignosti Beograda kao gradske zajednice opétina ea slogenom dlrustvenoekonomskom strukturam —u kojoj de svi subjekti planiranja imati svoje sporacume o esnoraia alona iistoweme ro ueestvovati v zakljueivanju brojnih epo- azuma i dogovora radi regulisanja svojih preva | obaveza u odnosima drustvene re- predukeije — zakljugeno je da se pristupi Pripremanju jednog dogovora 0 esnovama Brugtvenog plana grada za period od 1981 do. 1985. godine, kojim bi se obubvatila i definissla sva vatnija pitanja raxvoja ors de, O dinamici razvoja v ovo} faz nije se ‘miogo raspravljalo, jer jo ocanjeno da te “9 to jof nisu stekdlpatrebni ustovi. Na osnovu usaglasenih misljenja ueesnika U priprami smernica | rezultata rasprava votienih u delegactiama i skupstinskim oc borima, Skupstina grads_na sednicama sveiih veta, edZanim 27. IIL 1980. godi- re, donela fe Smernice 2a pripremu Dru twenog plana grada Beograd | Dogovora 2 osnevama_Drustvenog plana 2a period oc 1981. do 1985. godine. 4, BOGOVOR 0 OSNOVAMA DRUSTVENOG PLANA GRADA NNatin rade i postupek uv proceduri dono- Jenja Smernica omogueili su da. s@.U pr: ppremi Naerea dogovora pade vee ed odre- Genih drugtveno verifikovanth opredelie fnje. v. pogledy utvrdivanja zajedniékih interesa, eiljeva {politike raza, osim dinamike raavoja pojedinih delatnosti za Snovanih na aeenama potreba | moguéne- sti njihovog razvoja. Posto se sporazumevaniem | dogovaranjem © osnovema plana oslvaruje povezivane | Uskladivanje interasa radih judi w svim oblicima Udrutivanja rade i gradana fesnim zajednicame 0 oblasti_ ckonom. ‘kog, socijalnag prostornog razvoja | zs dovoljavanju njihovih zajedni¢kih potreba, ‘Statutom grada je za usvajanje dogovora © osnoveme Drultvenog plana grada pred: iden tev, dvafaznipostupak. To znaéi da = prema predvideno} proceduri priprema i'w Skupitini utveduje Nacrt koji se upucuje nna javnu raspravu, Na osnovu rezulteta Javne rasprave, lzvréni savet utvrduje Pred- log koji podnosi Skupétini na. usvajanje. '$ obziram da se zakliuélvanjem Dogovora ppreuzimajy obaveze i edgovornost 2 nj hove izvefavanje, potrebno je de. svi uce- nici dagovaranja’ v_ svojim delegatskim kupatinamna | samoupravrim organima do- rnesu Odluku 0 pribvatanju Dogovora, Do- {gover se smatra zaklivésnim kad 98 pri fivati veéina veesnike. lenofenjem postupke dogovaranja 0 osro- vara Drustvenog plana orada, uéinjen |e pokuSaj da se ukede ne siozenost uskladi- Yanje raligitih interesa i njihovo prerasta- hie v zejednizke interese, ciljave, pravee palitiku razvaja, Oye je, kno Eto ja vee regeno, bile najsio- Senija fezaupriprem) plana. Moralo se oti od ocene roguetisti rezvoja i osnov- nih elemenata 2a sporazumevanje | dogo varanje Organizacija udruzaneg rad, dru- ih samoupravnih organizacija { zajednica, ha Kojima je rad v tom periodu, po pravi= Ty, bio v poéetno} fori, i da se, pri tome, istovremano obezbedi zajadniéxa osnova ‘od keje bi te polazilo u planiranju njiho- raoje. Ovde s2 vee na odreden naéin odstupilo ‘ed dosladne primene naéela istovremenosti 1 planiranju, pa je éak dotlo i do vremen- Ske neuskladenosti 0 radu na dono8enju i zakljuéivanju dogovora 0 osnoveme rus tverth planova girih drultveno-politigkih Zajednica, Zato su i naka pitanja koja su Se eslanjala na bilansno-meterijaine prei- postavke ostala do kraja nerazradena, pa ih je trebalo dalje kenkretizovati uw planu. U toky dogovaranja nije bilo nikakih dix ema 0 osnovnim ciljevime. i zojednigkoj politici razvoja. One su, medutim, bile pri- Sutne keds 26 raspravijalo 0 cinamici Prethodne ocene © maguénostima razvoia pojedinih delatnost i privrede v cen’ kva- lifkovane su kao optimistiéke. Ovo je r zurnljive ako se ima u vidu rere v kome Su uskladivanja vréena, Postale su sve Tze ‘atenije te2koce y snabdevanju sirovinema Fepromater|jalima, posebno iz uvore, kao posledice. nepovaljne platnorbilansne situ- Salje zemlje. lako su preduzimane brojne snore, nije se oxtvarivala dogovorena polis Tika u investiciono| potro’nji i obezbediva- niju stedstava za zadovolavanje opétedruk- ‘Nenih | zajedaikih potreba. | najzad, zbog Visokog stepena zadubenostiprivede i Sulavanja. bilansnih moguénosti_banak, Seenjeno. je da znaéajnih vlaganja v nove keapacitete nece biti ‘Otuda je proisteklo 4 opredelienje da 2 U ievne raspravu ide sa. dve varijante di- Homike razvoja (vila se zasnivala na pret- postavel privrednog rasta od 6% godilnje, Brita — od 4.6%). U obrazloten|u je Uke- Zeno de ida verijanta.privrednog rasta pruga manje moguenosti za zepoiljavanje, Bhezheduje ranja sredstva za izgradn|u Stanove i reSavanje brojnih problema ko- Mnunalne infrastrukture i rast. fivotneg standard ‘Trebo istadi de su Dogovorom 0 osnevama Druftvenog plana grada cbubvaéena i ‘osnovna opredeljenja razvoja U prostoru, Zzaltite divotne | radne sredine, starnbene ‘oradnje | komunalne infrastrokture kao 5‘osnove za lzradu Programa drubivenoveko- rnomskog | prostorneg razvoja 72 period ed 1981. de 1990. gociine sa prvom etapom do. 1985. godine, U postupku dogovaranja.znagajnu logy male su gradska 1 opttinske konferenecje Socijalistigkog saveza radnog naroda, grade ska i opitinska_veéa sindikata, skupstine fopitina Privredna komora grad, Dogovor 0 osnovamna plana usvojen je na sednicama veéa Skupttine grada poéetkom ‘novembra 1980, a objavijen u aprily 198). godine, potto gs je pritvaila veéina vutesnika, Usvajanjem Docovora 0 utvrdivaniu Nacrte Druftvenog plana grada nisu prevazidene dlileme u pogledu bliéeg opredeljenja dine- mike razvoja, zhog ega su. kvantitativnl ppokazatel|i razvoja iskazani, u rasponu (GruSivent proizvod od 4,6 do 6%, Zapo- slenost od 2,1 do 2,7 itd). lako je utvrdivanjem Necrta Drustvenog plane grade zapotela treéa fara rads iz Programa rada na pripremenju Druftvenog Plana grada, Kod velkog broje subjekata planiranja [8 je 1raja0 postupak sporazu- mevenja i dogovaranja @ osnovama plana, 5. DONOSENJE ORUSTVENOG PLANA GRADA, U toku Jevne rasprave 0 Nacrtu Drustve nog plana grada nastavlien je proces uskle: divanja planova razvoja organizacija udru- 4Yenog rada ed interesa za. razvo}. grada (komunaine dolatnosti, javni gradski s00- bra¢aj, Itd.), samoupravnih interosnih 22- jednica druStvenih delainosti, stenovania, ‘redenja zemljiéta, putne privrede i dr. U ovom radu ispoljene su brojne tetkoée kkoje su nastale ks0 posledica sagledava- 1nja materijalnobilansnth moguénosti 2a finensiranje njihoveg daljeg razvoje, « kod samoupravnih intareenih zajednica drutve: nih delatnosti — i obavijanje osnovne de- latrosti Nacrie sporazuma i planova ovih organize. cija | zajednica razmatrao je Komitet 7a - fréd na levu bal Dunava, konsolidacija {ajednica naselja u posayske-koluberskom sramskam delu grada i br2i razvo} za)edn ca naselja uw severnom i zapadnom delu te Fiterije, ednosne v Banatu, _centralnom Eumadijekom prostoru i -dunavekovelio- moravskom sliv U osnovi ovog razvoja je opredelienje da se ograniti povedanje I koncentracija wu contralnom naseljv i vopste v aglomerac Beograd, na raéun daljag.praznjanja bli Bh I daljth maselja f prostora, Ovakay razvo) je u funkeiji — stabilizecije, jer omeguéava ravnomer- hije i recionalnije koriscenjo zemi ruftvenih | komunalnih fondova | = Obraajne infrastrukture, kroz ograni- Eenje dalja.koncentracije + udara na ‘ove fondove u starom jezgru i napo- a4 sredno oko njege i prebecivanje aktiv- osti i rasta na druge prostore ubeg podrugja grada i na okolne zajednice heselja, oslanjajuéi se ne postojecy | nnoophodiny now drustvanu i kemunal nu infrastrukturu, — ceganskog razvoja, jar sledi priradni tok urbanizaclje, kroz kojl se. z20krU: 4ujo, transformige | razgranava cen tralno jeagre Beograds 1 njegovo blige cokruzenje, formirajy nova jezgra po 23- Jednicama nasolja i rast vezuje za ove prostore, — smanjonja razlika v rasvijenosti izme- ‘du centra i periferje, uleq | Sireg pod- ruéia grada, jer polazi od potreba sax moupravne decentralizecije druatvenog sistema, da se po organskim celinama nna viem podrugju grade i po zajedniea- ‘ma naselja razvijajU uporedo stanova- nije, rad, Shabdevanje i druktveni stan- ord, — brie konsolidacije, sradivanja i obnove centra i okoinih delova graca sa starim i nekvaliteinim fondom | ugrodenom 2: vetnom sredinom, jer se evi prostori cclobadaju pritiska da vrs prihvat no- Vin stanovnika | privrednih aktivnesti, pa mogu da se okrenu reavanju svojih potreba, — intenzivnijeg i racionalntjeg koritéenia kapaciteta infrastrukture, narogito inte grisanjom stanovanja sa. privredeim i rustvenim deletnostima, _izgradnjom rrovih i promenom namene postojedih objekata, — silaska grada na roke, | to veéim anga: ovanjem priobalja Save, sa neglaskom ne kejove, bulevare, avenije, grupacije objokate. 1.2. Stanovaistvo Proconjuje se da ée u periody 1981 — 1985. godine biti ostvaren prirodn’ prirad: taj od oko 12.000 1 mehanieki od "9.200 stanownika, 8t0 ukupno éini oko 21.200 ste- ovnika godiénje. Shéni odnosa zadriage se u poriody 1986 ~~ 1990. godine. Odekuje se da nasalie Beograd prihvati pr- adajuei deo prirodnog prirastaja (9.200 stanomniks godiénje), 75% od. ukupnog rmehanikog priraftaja (6.900 stanovnika godinje), ali i da gubi jedan bro} po rodlca, koje bi svoje stambene potrebe re- slizovale v prvom prstenu nasel|a oko ne solla Beograd (1.800 stanovnike godinje) Na taj nazin godisnji porast v naseliv Beo- grad bio bi cko 14.300 stanownika, Sire podrugje prihvatila bi svoj prirodni_ pri rasta) (2.800 stanovnika godinje), 25% fed ukupnog mehanickog prirsdtaja (2.200 stanovnike godiénje) | deo stanovnika iz raselja Beograd (1.800 stanovnika god nije), Sto ukupno Iznest 6.900 stanovnika godiinje, 1.3. Zapostenost U pericdy 1981 — 1985. godine povecanje broja racnih mesta treba da zadovelli po- trebe prircdnog i mehanigkog prirastaja (8.500 radnih mesta godiénja), potrebe 20g smanjenja udela stanovniztva koje se bavi poljoprivredom (800 radrih_mesta), kao | relenje dela potreba (ako 7%) lica 1a privremanom radu u inestranstvu {ne Zaposlenth lica (3.500 radinih mesta), 310 ddaje oko 12.800 radnih masta godiénje) Sligni odnosi trebalo bi da se estvarujy iu periodu 1984 — 1980. godine, uz delje ble {90 smanjenje stope zapoiljavanja, 14, Stambene potrebe U period 1976 — 1985. godine isgradnjs stanova treba da zadovolji potrebe pprirocl hog priraitaja stanovnigtva (4,000 stanova Godlinje), da omoguéi eliminisanje dela sadaénjeg manjka stanova (oko 20% ovog oficita eliminisalo bi se U pevom petogo- dilnjer periods lzgradnjom oko 1.500 sta- nova godiénje), otklanjanje dela kvalitaiv nog deficita zamanom podstandardnog fonda (1.000 stanova godisnje), kao i po- trebe mehaniékog prirastaja (3.000. sta ova goditnie) . ‘To sve daje ukupni obim iagradnje od oko 9.500 starova godinje, od éega na podrué- je neselja Beograd dolazi oko 7.400 stano- ¥e godine. Obim izoradnje od oko 6000 stenova godiénje na uiem gradskom pod: ruéju predstavlja granicu ispod koje bi bio Ugroten dostignuti standard stanovenie,2. ELEMENT! PROSTORNOG RAZVOJA DO 1985, | 00 1990. GODINE 2.1, Contel Polazedi od toga da tercijarne i kvartarne ddalatnosticrganski_prate razgranjavenje grade, da gradu caju unuteatnji skelet | dda su edna od esnova rijegove funkcional- tne ergonizacije, prioritet se dle! — jaéanju noveg jezgra na evo} obali Se Ye na Novem: Beogradu, uz kori8éenje prednostislobodnih | uredenih.lokax ija 1 visckog stepene nijihove pristu- paénosti, kako 20. stonovnike iz blizeg Tako i za stanovnike Iz daljeg okruze- ia, — grupiganju_aktivnosti oko raskrkéa na Koja se slivaju ‘kretanje tz perifernih zona prema centry grade, U okviry noveg jesgrs na levo} ebali Save prioritet imajut raskr8éo Ulice Jurija Gagorina | Ulice proleterska solidarnosti | prostor cko Belemnitke stenice Novi Beograd, na kkome ce se waticati krotenje i pravea Banovog brea | Zelernika preko mosia ne nizvednom Spicy Ade Ciganlije, tz pravea Bezonije | iz udaljenijih naselia proko 2oleznice, — deo Bulevara AVNOJa izmedy Ulice Milentija, Popoviée i Ulics proletorske solidarnosti, kao srediéne pebatke z0- ria na levoj obali Save, Koja ce oziveti | dati kompleksan sacra) 2001 Kongres- nog centra, — zona dub poteza Bulevara Lenjina — Omledinskih brigade, gde se svsrecu keretanja iz celog Zemuna, prema glav nem gradskom centrv, go | 12 pravea Bezanije preme Zemunu | centry Novos Beograde. Na prilazima starom ni su Joxgrunajatraktiv — poter Radnigke ulice kao protirenje centre Banoveg brda, gde se sustitu ravei iz Obrenovea, Rakovico, Resnike, fice lako pristupaéan stanownicima t iz ostalih delova grade, narctito iz No- veg Beograda, = raskride unutrainjeg magistcalnog prs tena, Ustanizke i Mokrolutke ulice kao protirenje contra Dulenovec, gde so Sustigu kretanja iz naselja v mokrolus kom slivy (Brace Jerkovic, Medakovie, Konjarnik), — poter Ulice Milana Rakia iz pravea Mi= Fieva, kao protirenje centra Lien — Cyetko, ade Se sustieu kretanja iz prav- 2 Nirljova i Viinjice. U zonama masovne stambene izgradnje na ‘obedu nacalja Beograd najetraktivnije jo: — reskrige oko Ibarskog pute, gde se sustigu naselja Cerak, Potlove brdo, Knezevac — Kijovo, Skojevska vlica | buduel delovi Zeleznika U poriedy 1986 su slededo akeije 1990. godine osnovane — dalje raavijanje 1 cbogaéivanjo contra Novog Beogreda, — dalje naglateno razvijanje cantra oko Ibarskeg puta v praveu Zeleznike, konsolidovanje i popunjavanje centara Banovo brdo, DuSanovac i Lion, — konsolidovanje 1 restrukturisanje star rog contra grade, 2.2, Stanovanje Daa bi © ubrzao razv0} dela novog gradskog ccentra na leva} obali Save kroz medusobni Ltiea| sa okruzenjam i stvorill uslovi 2a konsolidaciju i ravnomernije | racionalnje koritéanje 2emljiéta, potrebno je — [atati njegovo neposredno. okruéenie, [te izgradinjom Betonije 1 Laudanovog sanca (Blok 47), na bezanijskor pla- tou, koristeéi postojede sisteme infra strukture i slebodno zemijiste, — razvljati | wvoditi v ovaj prostor cel. nie koje mu prircdno gravitiraju, | to Gornji Zemun, Banovo brde, Zarkovo, Kneievac, oslanjajudl se, takode, na slebodno’zomiligte | na’ postoje’e sis- teme infrastrukture, v2 lagradniu pri- kljveake, — takode graditi i ukljutivath | novo jez gfo | paredne moene celine, | to nero Fito Zeleznik, uz izgradnju nove pri marne infrastrukture, radi stvaranja Uslova za dud! period razvo|s, — ukljvtivati preko elemnice u ovaj doo entra | udaljenije zajednice naselja, Kole se cslanjajy na Zeleznitke pruge, — razvijati zonu Mirijovo — Viénjica_ i Mitrovo brdo kao neposredno okruie- nije danainjeg centra grad, radi odr- Zavanje ravnetete u razvojy grada U period 1981 — 1985. godine znagojan chim lagradnje odvijage se u zoni Novos Beograda { Zemuna, uz intenzivny peipre rv zone Zaleanilea radi udarnog zapoéinjar hia iagradnje. Ova priprema ctvara mague rnost za dalji razvo} juznih delova grade fnajsicom smisiu. U period 1986 — 1990. godine zavrtavar ee ze velike celine u Zemunu i Novon Beo- ‘radu, a tetiste ée se pronositi i ne Zelez rik, Uz postepeno otvaranje novih zona v praveb Mitroveg brda i Resnika, kao i mo- ‘94éa prosirenja U zon! Mirijevo — Vi8n|i- cc, Takode ¢e se vrSitl priproma za itenziv- hifi razvoj leve obale Cunava. a bi se brie retio postojedi manjak stano- ya i smanjio pritisak na uke podrugje gr Ua, potrebne’ je ponuditl uv ograni¢anom fobimy stanavanje | u niim gustinama u naseljima prvog prstena oko naselis Beo- (ra, 8 uz Ispunjenie sledecih uslove: — da su uz prugy i mogu da ostvare pri: Ieljugak’-na-magistrainy putny mredu, — da su uz postojege nukleuse radinih z0- ha, 2 naradito industije, skladista | gra- — da su vz postojeée nukleuse neselja, da bi magao'da ze obesbedi minimalnt deux iveni | komunaln stendard, Pricritetne naselja su: Ostrutnica, Suréin, Ovéa, Zuce i Pinosava, U pratenu izmedu leg jexgra grada | no vil naselja veliki deo stambenog fonda je nekvalitetan i sagreden pre vise od 40 geding. Javija se potreba i moguénost da fe pristupi otvaranju procera atilanjan)a ‘ovo kevalitetneg stambenog deficit, Ko}! Je inace mnogo veeih dimenzija od koligin- ‘Skog manjka stanova, uz ispunjevanie sle dedih uslova! — da se prevashodno vrli zamena posto jeceg relevalitetnag gradevinskog fonda F tako, pre svega, unapreduje ukupni kvalitet Stanovanja i 5PLAN. AKCIUA 3981 ~ 1990 ! rozmera 1 00000 7STAMBENA IZGRADNJA ’81 - 85} fiiamle 8 Bouts, Eukarica po veatar BUENAS neougue mn 2veZdara, EES! E25 "rov eo rege WWE —zeraun Fazmera 1:100000 e Sh 20— da se zadrdi vliéna mreta i komunalna infrastruktura, éime se ne vlazl nego: trebno w nove radeve na: komunelnem ‘opremanju 2am |ista, — da se zadrdi osnowna matrica izdute nih blokova koja je organski proizisla iz reljofa, time se zadrdava i Ik grada inasolia, — da se izgradnja sprovodi postupno, + ime $0 ne prekida kontinuitet zivora, U pericdy do. 1985. godine obim ove re konstrukeije biée relativno ogranigen, ¢ Intonaiviranje se czekuje u period 1986 —1990. godine, odaosno kad se ude u sta- bilnije usieve razvoja, Stambenom izgradnjem na firem podrugiy trade, prihvatize se najmanje 25% mehe nigkog 'prirastaja | zadrtage se sopstveni priredni prica8taj stanovnistva 23, Privredne zone (industrija, skladiita, komunalni servisi, mala privreda, gra devinarstvo) Zavisno od mamene | etepena epremljenc- Sti, privredne zone se, uslovno, svrstavaju etiri grope. Prvv grupu predstavljaju velike privredne zone ne obodu kontiaualno izgradenog pot rugja naselja Beograd, u sektorima velike Stambone i komunalne iagradnje, visokog stepena komunalne opremljenosti_s@_obe veznim prikljvécima na Zeleznicu i magi tralny putnu mraéu. Prostor se racionalno F intenzivno korist, uz maksimalno sma injenje lokirsnog.Fezervisanog zemljsta Ove zone prihvataju velike proi2vodne i skladisne komplekso, kao i manje organiza clje_istih. delatnosti, 1 to. obezbedenjem seria uredenih parcola odredenag modula, Ove zone 3v: — Avtopput | 2a susednom akledisnom — Gornji Zemun sa Kamendinom, — Pantevadki rit, — Veliki Makié — 2oloznik, kao stven kompleks, Rokoviea, progirena ne novy zonu ject Drugs grups predstavlia manje privredne Zone, pretezn na body nasolia, visokog stegena komunalne opremljenosti. Prostor 40 2 racionalno i intenzivna koristi. Ove zone prihvataju manje organizacile iz oblasti proizvednje | skladiéte | komunalne servise, te obesbedenjem serija uredenih parcele cedredenog medla, Ove zone 0! — u ckviry naselja Beograd na lokalitet: mma: Stojéino brdo, Mali Mokri Lug, aLastae, Votdovac, Novi Mokr! Lug, Resnik, 2elean’k, Julino brdo, Ledine Vd — na Firem podrudju grada, uz neselia Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Ba- rajevo, Sopot | Grocka Trecv grupy predstavljaju velike privredne zone, pretetro na obodu naselja, saobra- é3jno dobro pevezane na magistralny put ‘nu mrety | obavezno Seleznicu, minimalneg stepena komunalne cpremijenosti. Ove zone prihvatalyprvenstveno ” skladista (Ove zone su: Batajnica, Surtin, Zuce, Oves, Valiki Crljent 24. Snabdevanjs U cblasti trgovine graditi robne kuée ili veSiti_koncentracijuy maloprosiajncg pros: tora na raskrécima i potezima u kojima se sustiéy mocna leretanja uv skviru naselje Beograd! — raskriée tberskog puta i sacbraéajnice 2a Rakovicu, — raskréée Ulice Jurija Gagarina | Ulice proleterske sclidarnosti, — poter Ulice Jurija Gagarina v zoni Be Faniie, — potetak Prvomajske ulice, — potez Bulevara AVNOJa izmedu Ulice Milentija Popoviés i Ulice proleterske sclidarnosti, — potez Radlnigke lice, — raskréée kod Vukevog spomenika, — raskriée Bulevara JNA | sacbraéajnice Bulevara INA — Rakoviea U centrima zajednica naselja ne Birem pod rugju grads koncentraciju'trgovine ostve- rivatl_ pre svega izgracnjom robnih kuea Poboljanje snabdevanja prehrambenom ro bom u okviru nasolja Beograd. ostvarit snaknim rezgranjavanjem mrete zelenih Pijeca, 25, davni saobraéaj Tramvajski pedsistem kao najkapacitetni- Ju postojecem stanju, ali sa nedovolinim Uetéom, mara da sa1medemizuje i razvija na osvojenim i nevi praveima na kojima mote da se amortizuje do wvodenja kapac: teinijeg prevoza Analize pekazuju da ée posle 1985. godine, a narctito oko 1990. godine doe’ do izrs Zane nestetice prevoznih kapaciteta, naro- Gite v zoni eentra. To ce usioviti formira je pedzemnih deoniea tramvaja u centre fa csnovnim koricorima cantar starog Bao ‘grada — Novi Beograd i Banovo brdo — Karaburma Po uvodenju kapacitetnijag masoyncg pre vyoza, tramvaj ¢0 dalje komplementarno da se razvija na kracima, radi napajanja jaceg sistema, uz emanjenje ebima v centr Proves modernizacije eleznice elektrifikact jam, uvodenjem dvokoloseéne pruge | ake tiviranjem noveg Zelaznigkog evora prui €e moguénost 2 ukljutivanje Zeleznice v pprigradski saobraéaj. Ove prvenstveno tre ba iskoristiti na razvojsim.pravcima ka Zelezniku i Batajnici, 9 takode i prema Mla: ‘enovcu, Lazaroveu, Malo] Krsnt | Panéevu. U sklepu ovog moraju da se aktiviraju i nova stajalifta: na mrefi ‘Trolejbuske mrafe treba razvijati na onim jutobuskim karidorima koji sv po konfigu rac terene i potrebnom kapacitetu saglas risa ovim vide prevaza Autebuski ssabradaj razvija s¢ veoms bee 20. Ovaj trend treba ublasiti | zeustavith Zglobna vorila treba uvoditi na visoko- Frekventnim linijama. Prednast JGS-v Yecanjem dohotka. To ée v uslovima uskla dene potroinje se stvarnim moguénostime ppredtavljati realau, stabilny osnovy za kontinuirano povecanje produktivnost! ra dda, optteg | liénog standarda, Sirim { realnijim poverivanjem rad i sred: stava, uz potpuno koriSéenfe rezervi | do- macih izvora sirovina | institvisanje kon: finviraneg navnolstrazivackog rada v p: ‘rach, stvoriée se usloui da investiciona ak: tivnost bude vsmerena na zaokruzivanje privredne strukture Beograd u smislu Postizanja visoke akumulacije, koja je ori- Jentisana na izvor | delimigny ili-potpunu zamanu uvoznih sirevina Prostorna organizacija privrednih aktivnes Ui upueuje na efikasnife koriséenje predines ti od aglomariranja, U narednom srednjo- rofnom i dugerognom periody razvoja do- & é@ do poveéanja atraktivnesti v opstina- rma na sirem podrugjy grada | do dohedov- hog poverivanja privrede Beograda sa pri vwredama v firim prostorima | drugim zem- Toma Projekcija dohotka Dijegncza stanja odnesa, koji postoje na ppedrugjv grads, ukazuju na probleme pre ferane koncentracije kapacitota stanovania, radnih mesta i drugih funkelja, koje sve ajedno i svaka pojedinaéno uslovijeveju Wisoke Individvalne | druftvene tratkove ur banizacije, Koll znatno troskewne opterecu: ju rade Orgenizacije (izdaci aa komunici fanje, doprinosi za stambenu izgradnju, na- Iknade 23 koritéenje zemljista, ucesce’ in- vestitora u uredenjy | opremanju zemljista 7'sl). S druge strane, uslovi fermiranja e- ha gradekih fondove’apsolutna i ralativne he abeabeduju njthovu prostu | prosireny Feprodukeiju, jer je kapitalni Koeficijent ‘oko 50, 8t0 anati da 50 dinara osncvnil sredstave cdbacuje semo 1 dinar prinode Da bi se amortizovale nepovolino dejstvo ppreterane koncentracije i centralizacije fondova v gradu, potrebn0 je 1. Relativno usporavati rast uleg gredskog podruéje, a ubraavati rast prigradskih opstina, te na taj natin stvorith pred: slove 24 Integraciju celokupnog podrut- ja grades 2, Zemnljiénom politikem | uvodenjem do- hedownih adnosa u sferi gradskih for- dova postupno skrenuti trendove ka ‘rugim podruejima Srbije, Ovakva skre- tanja cmogueila bi Becgradu da sa vite daha i efikesnije prevazilaci struktur he | prostome organizacione probleme, a obeabedi kvalittnile uslove privre- ivanja | da vaéu korist iaviael = pro- duktivnasti rada, @ ne iz ekstenzivnost privredivania, PROGNOZA BOHOTEA DO 2000, OCOINE Tr we Toa Vote ave Ciaarea #8 Reloviom 2151 het gre 2540 = sist 2 = recta sa Prognaze zaposlenosti i dohotks na_pod: rugju Beegrada zasnovana je na_pretpo- Stavkama stalnog smanjivan)a.veoma_ ne: latenih visokih drustvenih i individualnih Trotkova urbanizecije, Koji posledin|ih ne Koliko godina ugrofavaju efekte funkcion anja grade. Disperzija aktivnasti na sirem podrugju omaguéils bi oslebadanje sener- flje« grada, uz istovremenc aktiviran|e pri= Fodinih | drugih resurse podrugja. Projek- ‘je dohotka 1 zaposlenosti zasnevana je na Tzgracinjt infrastrakturnih sistema, kao precuslovarazvoja centara opétina na 8 rem podrugju, jer je dokazeno da su tres Kevi komunicleanja, ood odeadonim slo: vimma, 2natno nisi od trofkeva funkcianise hija milionske aglomeracije centralnog ne selje Beograda, otto investicioni, @ narcéito sksploataci- ‘oni trodkovi v Beograd naglo rastu 1 sve vide nagrizaju aktivnost radaih crganiza- cija, domacinstava | grada u celini, zauzeto je stanovitte da se uravnotetonijimm razv> lem eelokupnog prostora grada tet! ka nje- ove} optimalno]_prosterno} crganizaci) roo noni” et nT Meted uravnotatenijeg raavoja sastojl se u pomerenju mnogih aktivnost! iz uiog cree: Skog tkiva u one centre Koj) mogu da po- ude anaing nife trotkove smeftaja proize Yodnih snaga i stanovanja, kao 30 su pot, Barajevo, Lazarevee, Grocka, Miado- hovac | Obrenovec. U skladu sa precast mma Kojima respoladu, ovi centri: mogu da ponude prostore za emeita| radaih masta + Franovanja, keji bi u kombinaeiji drustve- ih, zajedniékih | individvalnih —sredstava Znatno ubrzali aktiviranje ovih podréja | Shoal investicione trotkove Urbanizacije DRUSTVENE DELATNOSTI Pretpostavke razvoja drustvenihy delatnosti Razyoj drustvenih delatnosti 1 drustvenih ‘organa | organizacija w periods do 2000 godine zasniva se na seriji pretpostavki Prvo, pretpostavka je da ée beogradsie op: Stine ostvariti intensivan privredni razvo) U-naredncm dugoreénom period, $0 ce 9‘omoguciti | odgovarajuel razvo} neprivres: nih delatnosti. Druga je pretpostavke de ée privrednt razvoj biti ravnotezeniji ne ce fom podruéiu grade, Sto Je | precuslov za lravnatefeniji razvo] crustventh delatnost Treta je pretpostavks da ce se, v vezi pri: vyredneg raevoja | porasta lignog standar- dda, bitno izmeniti struktura potreba cele ‘radske populacije, | 10 tak po obimu ta- feo i po strukturl, §0 ée u oblasti drusive: nog razvoja anaéiti povedanu i reznovrsniju tretnju, § chzirom na ove oksinost, koje preipestavijaju (privredno i drustveno) Fanogo. hamogeniju.metropolitensku_ teri torlju nego #to je to sada bio sluée), da. hesnja podela na opstine | masne zajedn' fo treba da ee shvatl kao uslovna. Organ zacija Fivota v 2010. godini i ranije traziée ‘edredene promene U over domenu, COstvarivanie ovih triju pretpostavki podra zomera provazilagenje razlike izmedu gra fda i sela u domenu moguénosti koje pruZa Faz} crustvenih delatnosti | drustvenih cbjekate | organizacija Pleniran|e decentralizactie proizvedinlh sna- (ge U prostoru grada izazvaée znatnijirezv0) Eelog Kornpleksa abjekate 2a drustveno po: trebe. Sa druge strane, medutim, ti objekt Ubraaée celokupan ratvoj podrugja v_ke- re se nelaze, Otuda znacs] ovih objekata se oni su, 22 jedlne strane, posledica, a, 56 droge strane, preduslov razvoje, Rozvijencst mrage druftvenih objekate uri ime ze kao vasan Incikator liénog | crus Etvenog standard, kao jedna ed osnovnih komponenata koje cbezbedujy pozaljen ni vo levaliteta zivota Ijudi v drustvono| za jednici, tu Konkretnom sluéaju v grec: skom druitvu, Postojanje tih objekata ‘dbecbeduje, 80 jedne strane, ravaopravniji fednos Ijudl v prostoru, 2, sa druge strane, postaje sredstvo za kontrolu i usmerava- je distribueije | radistribucije stanovnis ta u gredskom prostoru: Zato jeden strateski, syecbuhvatni plan tre: bbe da #2 opredeli | z2 ovu katogoriju ob. jakata, na ulazed! najéetée v njihovy loke- clju vee uw koneept njihove organizacije | kepacitet, Sto se tite razvoja mrete objokata druitve nih delatnosti, drustvenih organs | organi zacija, ona treba da buds tako organizove. hau prostory grada da obezbedinjihows eptimelny funkeionalnest i dostupnost. 50 Fredlvida se znatno poveéenje standards us: luga, bogetija nomenklotura deletnosti sa \egim lagradenimm | neizgradenim prostor: ma, znaino poboljSanje strukture | broja edrava i deugih uslova za prufanje odgo- varajveih usluga povecanem broju Stvarnih kris KONCEPT PROSTORNE ORGANIZACLE PODRUCJA GRADA BEOGRADA Podrule grada Beograde, kao metropoli- tensko podrugje i kao deo najvece oblast! Koneentracijo ¥ nafo| zamlji, predstavija, sa planerskog stanovista, istorski nukan i stoga jasen primer nevravnotezenog raz yoja. Naglim razvojem u poslednjih 100 ‘2 narotito od 1920, godine do danas, grad Beograd posteo je najvei pol rasta v 20m. Ii, pri demu je znatno utiead na. raz) susednih, bliskih alii velo udaljenih pros: tora, Direktni utico) Beagreda ne sire pros tore, a | obrnuto, oseéa|u se na ralacij ma od nekoliko stotina kilometara, usvim raveima. Razvojem ovih meduuticaja Beograd |e po: primio superresionalne, nacionalne i ze Imaliske funkeije, U nefoj zemlli je v toky zna¢ajan proces decentralizacje, Ho. je od posebnog inte rosa za grad Beograd. Veliks koncentracija stanovnistva | activnosti 0 Beogradu pos tala je o2biljan problem u razvoino] poll tici gracia Beograda. Problem bilo de se ra- dio kvalitety divotne sredine, kvalifikacii Zaposlenih, aktivnom stanovnistve ili sao: boracaju, zettiti od katastrofa i ratnih raza Fanja, | moguenostima infrastrukturnog ‘opremanja i prostorne organizaclje uopite Imajuéi_v vid potencijalno — povetanie atraktivnost! Besgrada v" medunarsdnim Fezmerama, kao | probleme koji proizilaze fod velike Koneentrecije, nulno je da se is tevremeno istrazuju | planirajy mere i sredstva koja €© cmoguciti — da se porast atraktivnasti Beograda op: timalno korist, | — da te optimalno rete problemi koji pro- Tailaze fz velike koncenteacls Na prvi poaled mote da izgleda de obe na- vedene akclje nisu komplementerne, t), da se porastom atraktivnosti Beograda more da poveés i koncontracija. Madutim, ako se iz razmatranja odstrani stihijeki razvoj | prihvati planiranje kao sredstvo za usmeravanje razvoja, onda se i jedan 1 drugi problem mogu refavati i re- Siti, mada. se, u svakom sluéaju, radio relavanju jechog vrlo siozenog zadotka, Razvo| Beograda, kao gradske aajednice ‘pitina, mora se’ uskladiti sa razvojem su: sednih regicnalnih zajednica i sa razvajem Republike Srbije. Prostorni plan Srbije jos nije donet, mada su radovii na donosenjy tog plana intenzivirani. lz dosaddsnieg ra- dda na Prostornom planw Republike Srije | nna Prostornom planu grads Beograda ma 4 se zakljueiti da ée ove dvo plana biti Uskladona, Jor ne postoje razliee u snow rim opredeljenjima. Podrugje greds Beograde karakteristiéno Je po tzrazito velikim gustinama stanovnis {va | po aktivnosti u utem podrutju grad, a izrezito niskim gustinama u Sirem pod: Fugju greda, Istorijski je tipiéne de vei ‘9f8d prazni prostore Oko “seb> | dane ‘omeguéava konkurenciju w bliskom sused- stvu. Cak i kada je ima, dolazi do konur bacije (spajanja) eva grada, 810 jo upra vo Kod nas sluéaj. Istorijski uzersi, ovde 50 bai ovih godina zavréava proces konur becije Beograda i Zomuna. Medutim, da ras ova pojava centralizacie nije vise ti pigna v razvijenim zemljema, Veliki grado- Yi, kao noetikasni sistem, vrse dacentra zaciju svojih funkeija, 3to'u okviru zemali keg razvoja daje vece ukupne efekte. U Jugostaviji je sprovedena decentralizaci: ja u nekoliko korak, all se sada radio praktiénom i vrlo slofencm zadatky da se Slecentralizacija_sprovede na svom osnow- hom nivou — jatanjem uloge mesnih za jednico, OOUR-® i svakog pojedinea Grad Beograd, kao possbna samoupravna ecvopstinsks zajednica, 87a 8 pods ako © ranvoju svih opitina na terior rad, te jo r32v0j jadne opéting na raéun rage u gradu kao sistemy iakljuden, Pre- rma tome, w osnovnim opredelenjima i ci Ijevima rezvoja greda ne rad se samo 0 patrebi da se decontralzacijom ree pro Bem naselja Beograd, vee, patpune Istom ‘merom, radi 39.0 tome da se istovrereno povees atraktivnost Bireg podrutja grad,Decentralizeclju naselja Beograd treba shvatiti | usmeriti tako da ona bude prvi anaéajan podstrek 23 razvo) opttina v Si rem podruéju greda. Na ovaj nagin po vecavaju se efekti grada u ealini Keds se uzmu_u obsir zadact koji stojo pred razvojem Beograda vopite, onda se |2- sno mote !zvuéi zakluéak: U narednom, dugorotnom, razvoju podrué- fada Beograd nije v pitanju kvantita- tivni, vee kevalitativnl razvo) i da Plan, ka suma mera I sredstava za realizaciju Ijeva, ima. za zodatsk da_usmeravanjem rarvoja obeabedi prelazak —celokupnog ppodruéja grads Beograda na jedan visokl kevalitativnl nivo, COsnovni Koncept levedi se iz navedenih opredeljenja i zadatak mu je da omoguet Sintenau optimalnog razvoj2, kao i de po- ‘mogne usmeravanju strategije razvoja gra fds, da bi ee dotlo do znacajnih stratetkih ‘opredeljenja | doneo Plan koji ima prver- siveno stratedki kerakter No osnoyu jasne i utvrdene strategiie, grad Ge politiky razvoja usmeraveti kroz’ sre: njorogne | druge planske dokument Imajuei w vidu tri esnovna ednoss: 1) Beograda prema Jugoslaviji, Evropi i bb) Beograda prema Republici Srbiji, i €) vieg podrugja prema Sirem podrutju grade, potlo se od pretpostavke da de Beograd Svakako koristti Komparativne prednosti u fednoew na Evropv, | 2ire, kao | da ¢e od: ‘os! Beograd | Republike Srbije biti uskls deni, Teziste istrazivanja svedeno je na oc: nose u gradu Beogrady, cdnose iamedu leg | Hireg podrugja grads, daklo na pita- nije uravnateiencst! razvoja grade i. pros tome organizacije erada kao sisters, Pollo je uravnotezavanje razvoja jedno od esnovnih opredeljenja u cilievima grade, iz kojeg preizilaze mnogi drugiciljevi (de ceniralizacija, podizanje inicijatve, integr' senje { stabilizacja), plan je postavijen ta ko da move najbolje da postu razrmatranju navedenih epradeljenja, kao bitnih temat- skih podrugja u okviru ukupre razvojne problematike grad OSNOVNA OPREDELIENJA U PROSTORNOM PLANU GRADA BEOGRADA ‘Shotino opredeljenjima i ciljevima rezvoia naleg drusive U celini i posebno interesi- mma, potrebeme i maguénostima _razvoja podrueja Beograda, planiranje ima za cil 1a uskladi i usmerove razvo) Usmeravanje razvoja celeg podruzja grads, aktivnosti, stanovnisiva | prirede vr8i se Kkroz racionalne oblike organizacije, pri ée mv 3¢ u puno} meri Koriate drugtvena opre Ualjenja, postuju potrebe i moguenost, pr: rodni uslovi i ukupni kvalitet 2ivotne sre dine. Radi stvaranja S10 revnopravnijih uslova za razvo) né cela] teritoriji_greda, 2 ppostojanje velikih razlika, i2veSeno je vray Rotezavanje razvaja kroz odgovarajueu prostornu organizacilu, podelu radia | ost Tih funkeija, kroz razmestaj stanovalstve i radnih meet Urarnotetavanje razvoja pretpostavija, pe: red odgovarajuée prostorre organizaciie, Komplementarnort U ravejnoj dinar ne elo] teritonji grads fu Sirim prostorima, kroz sporazumevanja i solidersost u akci jama veteg drusivenog, privrednog i pros- tornog 2naeaja (Metropalitenske podrugje Beograca karak- teride se velikim razlikama izmedy Uie0 | Sireg podrugja grada. Veoma centralizovani oblici organizacije leg podrugje_ (kon paktnog tkiva) Beograd i nedovoljao in- tegrisent oblici organizacije U rem pod rucju zahtevaju razligite postupke da bi se Uurawotetio raze}. Zbog toga su uv planu sprovedene istovremero dve osnovne mere: 18) Decentealizaclja v prostornoj organize ij vote | rada, nerogito v viem pod. ruéju grada, rac sivaranja efikasnjih oblika udrutivanje interesa, _boljom Fdentifikacijom problema u_uslovima razvojne inicljative 1 osedanja_pripad osti_zajednici, Prostornom erganizac jom oblika decentralizacije stvaraju se Uslovi za podizanje kvaliteta Zivotne sredine { kvalitete 2ivota u ealini; 1b) Integracija interesa, kroz funkclonalny prostorny integreciju naselje u zajed rice naeelja, narozito u Biren podrueju fgrada, na’ Jednom mnogo vite kvali tetnom nivou, koji obezbeduje aktivne: sti-na baz! proverenih zajedniékih inte- esa. Qvim procesom, koji dovodi do Ubadenja de. se pojedinacni interes! ne {i bez refavania zajednie interesa, stvaraju se uslo- vi za prevazilazenje jednog vrlo vezncg praga'u cpitem razvoju. Time se cstva Fuju Siroke moguénost! za dinamiény stabilizacijy r2avoje, bez kriznih situ acija v funkeionisanju grada kao siste mma. To je istovremens | garanclja za vi: Soke efekte v ekonomic! grad u celini, kao j za visoki druftveni i ligni stan- dard, ‘Oblici prostorne organizacije _podruéja grads Beograda zahtevaju i omoguéavajy Facionalnost i realnost v etapnom razvoju, kk2o adakvatnom odnosu prema moguénos- tima | patrebome. Omoguéava se domacin- ki postupak u svakodaevnom 2ivotu radu, privredivanju, Korigéenju unutrainjih re envi, pravilnija respodela i, vopste, racic- halnija odluéivenje u refavanju tekucih problema Humaniziranje usiova Zivota | rade na ce [oj teritoriji greda, pored stvaranja usiova 32 zdravu | prljatnijy Zivotnu sredinu, pos: tide ce u planu time Sto se ve8i prerespode- Ja gusting stanovanja i aktivnosti, tako da te gredsko gustine smanjuju, 2 prigradske ra2tv, Pored ove globalne intervenctje, vr8i te preraspodela gustina i u naselju Beo- rad. Decentralisanom prostornom organizacl- Jom u naseljima | zajednicama naselja stva Faju se mnogo bolji uslovi za upoznayanie | zblizavanje livdi, éime se bitno doprinosi razyoju drusveno-politizkog sistema, jer se suzbija otudivanje ljudi, korakteristiéno za podrugja sa valikim gustinama: Prostornom organizaciiom direktno se uti- ena povoliniji odnos mesta stanovanja i esta rade, 2 razvojem naselja, organiza cljom edgovarejuéih radnih mesta i prime ‘nom Siroke lepeze nagina stenovanja znat- ro se utiée na postizanje iabornosti masta Htanovanja, a i mesta rade, Ovo bitns utige na emanjenje zamorenosti radnh tjudi fomaguéava uspesnije obavljanje radnih luprevljazkih funkelja, koje na’ fovek pbavlja vu mestu.stanovanja iu mest radeStvaranjem mnogih pogodnosti 28 svestra: no podizanje lignosti — prostornom or enizacijom druftvenih funkcria | adekvot him rasporedom objekata drusivenog st darda, kao | efekinom organizacijom re kreacije — stvara se mnogo veéa izbornost 2a kultumo uzdizenje i previlen r2zvo} f- 2itkeg | psihiekog 2dravlja.stanovnistvs Uraglagonost firiékih | prirodnih struletura veli-se na celo} terltorl grada, kao uslov 22 unapredenje Zivotne sredine i 23 p22 tivae efekie Keriséenja potencijala, kao | 2a proventivno chezbedenje cd slementar- nih katastrofa (poplava, zemljotres, kliza- ‘je terena). U principy, rezmestaj fizékih struktura v funkclji je osnevnih prirodnh process, @ ne cbruto, Novijim istrativanjima utvrdeno ja da ina mnogim mestima mora intervenisati da bi Ge usaglasili postojeel planovi sa pri rodnim uslevima, Ovo ¢e norotito biti po- trebno na razvojnim pravcima prema Bo- lecu i Batajnici Infrastruktura. se prvenstveno koristi 20 Usmeravanje I integrisanje razvoja. Na taj agin vloga infrastrukture nije svedena sa- Ino ne opslutivanie postojeéeg stanja, vee se cna, pre svegs, Koristi_ radi pravilne Drostorne organizacije zajednica naselja i proizvodnih zojednica Funkcionisanje grada kao ukupnog sistema Cchezbecvje se restrukturnim sis temima: — sacbragai u: oradska | prigrad: ska deleznica; cbllazni autoputski pr Sten sa wochosizvodnim radbradajnica- fa | s8 magistralnim tangentema 0 do linama Kolubare | Velike Morave; znat- no povedan kapacitet aerodroma t dr; —venergetici: toploini dalekovodi iz domadh invera, uv kojima se vrbi kombinovana proizvodnja. toploine i elektriéne enercije; gasifikacija i dr; -u snabdevenju vedom: fer ‘mira se sistem 2a celu teritoriju grade, 2 lavorittima u Beogredu, Obrenoveu i Smederevus

You might also like

• Časopis Urbanizam Beograda 31

  

  Document42 pages

  Časopis Urbanizam Beograda 31

  tensorflow

  0% (1)
• Časopis Urbanizam Beograda 19

  

  Document44 pages

  Časopis Urbanizam Beograda 19

  tensorflow

  No ratings yet
• Časopis Urbanizam Beograda 40

  

  Document48 pages

  Časopis Urbanizam Beograda 40

  tensorflow

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Časopis Urbanizam Beograda 06

  

  Document31 pages

  Časopis Urbanizam Beograda 06

  tensorflow

  No ratings yet
• Časopis Urbanizam Beograda 37

  

  Document48 pages

  Časopis Urbanizam Beograda 37

  tensorflow

  No ratings yet
• Časopis Urbanizam Beograda 49

  

  Document58 pages

  Časopis Urbanizam Beograda 49

  tensorflow

  No ratings yet
• Časopis Urbanizam Beograda 52

  

  Document60 pages

  Časopis Urbanizam Beograda 52

  tensorflow

  No ratings yet