BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

PRAKTIČNI RAD

TEMA: CARINJENJE I CARINSKI POSTUPAK

Mentor prakse: Dragan Jerinić Student: Daliborka Radanac 2E2/0067/14

 SADRŽAJ:
1.POJAM CARINE I POSTUPAK CARINJENJA ............................................................ 2
2.STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET .......................................................... 4
3.TRANZIT ......................................................................................................................... 5
4.CARINSKO SKLADIŠTENJE ........................................................................................ 6
5.AKTIVNO OPLEMENJIVANJE .................................................................................... 7
5.1Postupci obrade ........................................................................................................... 7
6.PRERADA POD CARINSKOM KONTROLOM ........................................................... 8
7.PRIVREMENI UVOZ ...................................................................................................... 9
8.PASIVNO OPLEMENJIVANJE ................................................................................... 10
9.IZVOZ ROBE................................................................................................................. 11
10.ZAKLJUČAK ............................................................................................................... 12
11.LITERATURA ............................................................................................................. 13
 1.POJAM CARINE I POSTUPAK CARINJENJA

Carinjenje robe, kao najvažniji institut carinskog sistema, predstavlja samu suštinu
carinskog postupka. Carine su vrsta posrednog poreza koji se naplaćuje kad roba prelazi
carinsku liniju. Osim zabrana izvoza , uvoza i premija , carine su najstariji oblik
ograničenja svetske trgovine. U svom ekonomskom-istorijskom razvoju prešle su one iz
jedne mere, koja je imala ponajviše fiskalni karakter i služila povećanju državnih prihoda,
u zaštitnu meru koja je trebala da zaštiti domaću industriju od inostrane konkurencije.

Svrha carina je:

- Sprovodjenje određene politike za zaštitu domaće proizvodnje(zaštitne carine)

-Sprečavanje uvoza uopšte(prohibitivne carine)

-Povećanje fiskalni prihoda(fiskalne carine)

-Ranije su se primenjivale carine i pri izvozu roba(izvozne carine)

-Danas se uglavnom primenjuju carine na uvoz roba(uvozne carine)

-Carine kao instrument zaštite i mera trgovinske politike

Carinski postupak je poseban upravni postupak, sačinjen od skupa pravnih i

materijalnih akata koje preduzimaju carinski organi radi primene materijalno-pravnih
carinskih propisa, a pre svega radi sprovođenja carinskog nadzora i carinske robe za
slučaj prenosa ili prevoza carinske robe preko carinske linije.
Carinski postupci se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima. Ukoliko se kao
kriterijum koristi vrsta saobraćaja razlikuju se sledeći carinski postupci:
a)carinski postupak u železničkom saobraćaju,

b) carinski postupak u drumskom saobraćaju,

c) carinski postupak u vazdušnom saobračaju,

d) carinski postupak u rečnom saobraćaju,

e) carinski postupak u poštanskom saobraćaju.

2
 Carine i carinski postupak sadrže sledeće elemente:

-Carinski obveznik- je fizičko ili pravno lice ili drugo lice predviđeno važećim
propisima, koje ima prebivalište, odnosno sedište u Srbiji.

-Carinski organ- je nadležna organizaciona jedinica ili ovlašćeni službenik

Uprave carina.

-Carinsko područje Srbije- obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazdušni

prostor iznad Srbije.

-Carinski pogranični pojas na kopnu- obuhvata deo carinskog područja u širini

15 km od carinske linije Srbije.

-Carinski prelaz- je mesto određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe. On može biti
međunarodni i pogranični.

U carinskom sistemu predviđena je kategorija carinskih postupaka, odnosno svako

carinsko dozvoljeno postupanje i upotreba robe, gde učesnici u postupku stiču prava i
obaveze u vezi sa robom predstavljaju carinske postupke. U članu 5. tačka 14. nabrojane
su vrste carinskog postupka, i to:

• stavljanje robe u slobodan promet;

• tranzit;
• carinsko skladištenje;
• aktivno oplemenjivanje;
• prerada pod carinskom kontrolom;
• privremeni uvoz;
• pasivno oplemenjivanje;
• izvoz;

3
 2.STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET

Stavljanje robe u slobodan promet je carinski postupak gde učesnici u postupku stiču
prava i obaveze vezane za robu.

Da bi se roba stavila u carinski postupak stavljanja robe u slobodan promet moraju biti
ispunjeni određeni uslovi, odnosno da roba mora biti obuhvaćena deklaracijom za
postupak stavljanja robe u slobodan promet, da uz deklaraciju moraju biti priložene
isprave za sprovođenje postupka i da je roba obuhvaćena deklaracijom dopremljena
carinarnici.

Stavljanjem robe u slobodan promet strana robe stiče status domaće robe, što
podrazumeva okončanje propisanih postupaka u vezi sa uvozom robe, kao i naplatu svih
propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada.

Ako se pošiljka sastoji od robe koja se svrstava u više tarifnih oznaka, a svrstavanje robe
i obrada deklaracije bi prouzrokovala rad i troškove nesrazmerne obračunatoj carini,
carinski organ može, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se carina za celu pošiljku
obračuna na osnovu svrstavnja u tarifnu oznaku one robe čija je stopa carine najviša.

Roba stavljena u slobodan promet uz povoljniju stopu carine ili bez plaćanja carine, pod
uslovom da se upotrebljava u određene svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom. Carinski
nadzor prestaje kad prestanu i uslovi zbog kojih je i odobrena povoljnija stopa carine, ili
zbog kojih carina nije plaćena, kad se roba izveze ili uništi ili kad je dopuštena upotreba
robe u druge svrhe od onuh koje su propisane za primenu povoljnije stope carine, pod
uslovom da su plaćene uvozne dažbine.

Roba stavljena u slobodan promet gubi status domaće robe ako je deklaracija za
stavljanje robe u slobodan promet poništena ili iznos uvoznih dažbina koji se za robu
plaća u sledećim slučajevima:
• u postupku aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema povrćaja;
• ako roba ima nedostatke ili nezadovoljava uslove iz ugovora u skladu sa kojim je
uvezena;
• u slučajevima kada je povraćaj uvoznih dažbina uslovljen izvozom, odnosno ponovnim
izvozom robe ili stavljem robe u neki drugi odgovarajući carinski dozvoljen postupak ili
upotrebu.

4
 3.TRANZIT

Osnovni princip carinskog tranzitnog postupka je da se omogući kretanje robe iz jedne u

drugu carinarnicu u okviru iste ili neke druge carinske teritorije, bez naplate carine i
drugih dažbina koji se mogu primeniti na uvezenu ili izvezenu robu bez primene mera
trgovinske politike, a pod uslovom da se ispune svi zahtevi koji se odnose na plombe,
rokove ili obezbeđenje i slično.

Tranzit može biti „Nacionalni carinski tranzitni postupak“ kada se tranzitni postupak
odnosi samo na carinsku teritoriju Republike Srbije, a polazna i odredišna carinarnica se
nalaze na ovoj teritoriji (NT postupak). Obezbeđenje koje je potrebno podneti za
nacionalni tranzitni postupak važi na carinskom području Republike Srbije. Tranzitni
postupak Zajednice, tj. tranzitni postupak koji počinje i završava se na carinskoj teritoriji
EU može se smatrati drugim primerom NT postupka.

„Međunarodni carinski tranzitni postupak” je tranzitno kretanje kao deo jedinstvene

carinske tranzitne operacije tokom koje se prelazi jedna ili više granica u skladu sa
bilatelarnim ili multilateralnim sporazumima, a polazna i odredišna carinarnica se nalaze
na različitim carinskim teritorijama. Ovaj sporazum generalno propisuje obrazac carinske
deklaracije za „Međunarodni carinski tranzitni postupak“ i, ako je potrebno, obezbeđenje
koje prihvata svaka carinska uprava zemalja potpisnica ovog sporazuma.

Zajednički tranzitni postupak, tj. tranzitni postupak koji počinje i završava se na

različitim carinskim teritorijama zemalja potpisnica, može se smatrati drugim primerom
„Međunarodnog carinskog tranzitnog postupka”.

5
 4.CARINSKO SKLADIŠTENJE

Carinsko skladištenje je jedan od posebnih carinskih postupaka sa ekonomskim dejstvom

koje se sprovodi samo na osnovu odobrenja carinskog organa. Ovo odobrenje se daje
samo licima koja imaju sedište u Republici Srbiji i koja pružaju sve garancije da će
pravilno sprovoditi postupak, i ako carinski organ ima mogućnost nadzora i kontrole nad
odobrenim postupkom.

Carinsko skladište je prostor za smeštaj robe pod određenim uslovima, i to strane robe
nakon ulaska u carinsko područje i domaće robe namenjene izvozu, koje odobri carinski
organ I koje je pod carinskim nadzorom.

Osnovna podela koju Carinski zakon navodi je na javna i privatna carinska skladišta.U
javno skladište robu može da skladišti svako lice, a privatno skladište je namenjeno samo
za smeštaj robe držaoca skladišta.

Držalac skladišta je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem.

Carinskim skladištem moze da upravlja i carinski organ.

Korisnik skladišta je lice koje je prema deklaraciji dužno da stavi robu u postupak
carinskog skladištenja ili lice na koje su preneta prava i obaveze tog lica, odnosno
korisnika.

Za upravljanje skladištem potrebno je odobrenje carinskog organa, osim u slučaju kada

carinski organ upravlja skladištem.

6
 5.AKTIVNO OPLEMENJIVANJE

Posao oplemenjivanja je postupak sa uvoznom robom koja je posredno ili neposredno

data korisniku odobrenja na raspolaganje radi proizvodnje prema specifikacijama i
uputstvima i za račun nalogodavca sa sedištem u trećoj državi, pri čemu plaćanja obično
obuhvataju samo troškoveproizvodnje.
U našem carinskom području postupak aktivnog oplemenjivanja, ne isključujući upotrebu
ekvivalentne robe (član 144. Carinskog zakona), može se odobriti:

1. po sistemu odlaganja, koji podrazumeva da se na stranu robu namenjenu

ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda ne plaća carina niti roba podleže
merama trgovinske politike, ili
2. po sistemu povraćaja, koji podrazumeva da se strana roba stavlja u slobodan
promet uz plaćanje dažbina, a nosilac odobrenja ostvaruje pravo povraćaja
carinskog duga ili otpust carine, ako se roba izveze iz carinskog područja u obliku
dobijenih proizvoda.

Dobijeni proizvodi su svi proizvodi koji se dobiju kao rezultat oplemenjivanja. To su

glavni dobijeni proizvodi zbog kojih je ovaj postupak i odobren. U ovom postupku se
mogu dobiti i sporedni dobijeni prizvodi, koji se navode u odobrenju i koji neophodno
nastaju u postupku proizvodnje. Gobici takođe mogu nastati u obavljanju proizvodnjih
radnji, a to je potpuno uništenje ili nepovratan gubitak robe (zbog prirode robe, a ne loše
proizvodnje), nezgode, više sile ili uz odobrenje carinskog organa, i koja roba je potpuno
neupotrebljiva ili nepovratno izgubljena.

5.1Postupci obrade

U postupku aktivnog oplemenjivanja mogu se obavljati sledeće proizvodnje radnje:

1. obrada proizvoda, uključujući montažu, sklapanje i ugradnju u drugi proizvod,

2. prerada proizvoda,
3. popravka robe, uključujući njenu restauraciju i dovođenje u ispravno stanje, ili
4. upotreba određene robe, koju propiše Vlada, koja nije sadržana u dobijenim
proizvodima, ali koja omogućava ili olakšava proizvodnju tih proizvoda, čak i ako
je u potpunosti ili delimično iskorišćena u proizvodnji, osim sledeće robe:

 gorivo i drugi izvori energije, osim onih koji su potrebni za ispitivanje dobijenih
proizvoda ili za utvrđivanje grešaka kod popravke konkretne uvozne robe,
 druga maziva osim onih koja su potrebna za ispitivanje, podešavanje i povlačenje
(vraćanje) dobijenih proizvoda
 oprema i alat.

7
 6.PRERADA POD CARINSKOM KONTROLOM

Postupak prerade pod carinskom kontrolom primenjuje se za robu čijom preradom se

dobijaju proizvodi za koje je propisana niža carina nego za uvoznu robu. Ovaj postupak
se takođe primenjuje i za robu koju treba podvrgnuti proizvodnim radnjama da bi se kod
njenog stavljanja u slobodni promet osigurali propisani tehnički uslovi. Proizvodi koji se
dobijaju u postupku prerade pod carinskom kontrolom nazivaju se prerađeni proizvodi.

U postupku prerade pod carinskom kontrolom odobrava se upotreba strane robe na

carinskom području Republike Srbije radi prerade kojom se menja njena priroda ili stanje
pri čemu se ne vrši obračun i plaćanje uvoznih dažbina i bez primene mera trgovinske
politike.

Prerađeni proizvodi se mogu staviti u slobodan promet uz obračun uvoznih dažbina po

stopi koja je za njih propisana. Mere trgovinske politike predviđene propisima koji
uređuju trgovinu robom primenjuju se na stranu robu koja se stavlja u carinski postupak,
samo ako se ove mere odnose na uvoz robe u carinsko područje Republike Srbije. Kada
se proizvodi dobijeni u postupku prerade pod carinskom kontrolom stave u slobodan
promet, na te se proizvode primenjuju trgovinske mere, koje se primenjuju na istovrsnu
uvoznu robu.

8
 7.PRIVREMENI UVOZ

Privremeni uvoz kao carinski dozvoljeni postupak se potpuno odvojeno reguliše od

aktivnog oplemenjivanja i treba ga razlikovati tako što se radi o carinski odobrenom
postupku u okviru koga se strana roba koristi u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u
neizmenjenom stanju, osim zbog uobičajenog smanjenja vrednosti zbog njene upotrebe.

Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina ili se plaća po sniženoj stopi i na nju
se ne primenjuju mere komercijalne politike (spoljnotrgovinska ograničenja), osim ako
posebnim propisima nije drugačije regulisano.
Kao i kod ostalih posebnih postupaka, privremeni uvoz se može obaviti samo na osnovu
podnetog zahteva i dobijenog odobrenja od strane carinskog organa, s tim što se
privremeni uvoz može odobriti samo ako je moguće utvrditi istovetnost uvezene robe.

Roba, koja je stavljena u postupak privremenog uvoza, mora ostati u nepromenjenom

stanju. Dozvoljena je popravka i održavanje, uključujući i remont, podešavanje i mere
potrebne za očuvanje robe ili osiguranje tehničkih uslova potrebnih za upotrebu iste u
okviru carinskog postupka

Odobrenje za sprovođenje postupka privremenog uvoza nadležni carinski organ može

izdati licu koje pruži potrebne garancije za pravilnu primenu odobrenog postupka i to u
slučajevima ako carinski organ ima mogućnost nadzora i kontrole nad odobrenim
postupkom.

Carinski organ neće odobriti postupak privremenog uvoza ako nije moguće utvrditi
istovetnost uvezene robe. Carinski organ može odobriti postupak privremenog uvoza i u
slučajevima gde nije moguće utvrditi istovetnost uvezene robe, ako s obzirom na vrstu
robe ili njenu predviđenu upotrebu nisu moguće zloupotrebe postupka.

9
 8.PASIVNO OPLEMENJIVANJE

Carinski postupak pasivnog oplemenjivanja je postupak sa ekonomskim dejstvom, koji

omogućava privremeni izvoz domaće robe iz carinskog područja Republike Srbije u
svrhu podvrgavanja procesima obrade i nakon toga ponovni uvoz u carinsko područje
Republike Srbije dobijenih proizvoda nastalih u tim procesima, uz potpuno ili delimično
oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina.

Iako je postupak pasivnog oplemenjivanja načelno ograničen na domaću robu, prema

članu 151. Carinskog zakona, dopušteno je da se roba koja nije domaća roba a koja se
nalazi u postupku aktivnog oplemenjivanja, privremeno izveze u svrhu dalje prerade van
carinskog područja Republike Srbije, što je bliže regulisano odredbama o carinskom
postupku aktivnog oplemenjivanja.

Postupak pasivnog oplemenjivanja se razdužuje ili za količinu privremeno izvezene robe

koja je, prema prihvaćenom normativu proizvodnje, sadržana u dobijenim proizvodima ili
za količinu robe u nepromenjenom stanju prijavljenoj za ponovni uvoz. Deklaracija
kojom se razdužuje postupak pasivnog oplemenjivanja (C6) podnosi se carinskom organu
završetka postupka navedenom u odobrenju. Ako su carinski organ završetka postupka i
nadzorni carinski organ različiti organi, u tom slučaju carinski organ završetka postupka
je obavezan da nadzornom carinskom organu dostavi kopiju carinske deklaracije o
razduživanju postupka pasivnog oplemenjivanja. Izuzetno, nadzorni carinski organ može
odobriti da se carinska deklaracija za razduživanje postupka pasivnog oplemenjivanja
podnese nekom drugom carinskom organu, osim onom koji je naveden u odobrenju.

10
 9.IZVOZ ROBE

Postupak izvoza je carinski postupak u kom carinski organ odobrava iznošenje domaće
robe iz carinskog područja Republike Srbije, pri čemu se primenjuju izvozne formalnosti
uključujući primenu trgovinskih mera i obračunava se izvozna carina ako je propisana.

Domaća roba namenjena iznošenju iz carinskog područja Republike Srbije stavlja se u

izvozni postupak, osim u slučaju robe stavljene u postupak pasivnog oplemenjivanja ili u
postupak unutrašnjeg tranzita u skladu sa članom 125. Zakona kojim se reguliše kretanje
domaće robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog područja Republike Srbije bez
promene njenog carinskog statusa pri prolazu kroz teritoriju treće države.

Domaća roba je roba u celini dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike
Srbije, koja ne sadrži robu uvezenu iz država ili s teritorija van carinskog područja
Republike Srbije. Domaćom robom se smatra i roba uvezena iz država ili s teritorija van
carinskog područja Republike Srbije koja je stavljena u slobodan promet, kao i roba
dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije, nezavisno od toga da li
je dobijena ili proizvedena od robe u potpunosti dobijene u Republici Srbiji ili od robe
uvezene iz drugih država ili carinskih teritorija, koja je bila stavljena u slobodan promet.

Puštanje robe za izvoz odobrava se pod uslovom da se roba izveze iz carinskog područja
Republike Srbije u stanju u kome je bila u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije.
Izvoznik je lice u čije ime je podneta deklaracija i koje u trenutku njenog prihvatanja
vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja sa predmetnom robom.

11
 10.ZAKLJUČAK

U ovom praktičnom radu je obrađena tema i pojašnjeni su svi bitni pojmovi i funkcije,
kao i procesi vezani za carinski postupak.

Carinjenje robe se vrši prilomo svakog uvoza/izvoza na graničnim prelazima ili posebnim
mestima namenjenim za carinjenje robe. Carina predstavlja svojevrstan porez koji se
plaća državi u koju se uvozi roba određene vrednosti. Ovaj porez je kao svojevrsna
zastita domaće proizvodnje i instrument za održavanje konkurentnosti na domaćem
tržištu. Svaka država značajan dio svojih budžetskih prihoda ubire naplaćivanjem carine.

Carinjenje obavljaju carinski organi ili carinarnica. U procesu carine nalogodavac zastupa
sebe ili to čini ovlašteni špediter u njegovo ime. Carinski sistem mora biti dobro uređen i
zaštićen, ali i kontrolisan zbog sprečavanja kriminalnih i krivičnih dela, kojima je
carinjenje izrazito podložno.

Carinjenje robe se obavlja prema carinskim tarifama prema kojima se sortira

robakoja se treba cariniti, te tarife su određene zakonskim propisima.
Određivanje carinskeosnovice je izuzetno bitno prilikom carinjenja i u uskoj je vezi sa
tarifom, jer su to dvijestavke koje najviše određuju cijenu carine koju treba
platiti za neku robu. Na visinucarine koju treba platiti utiče količina robe, kvalitet,
vrijednost porijeklo i slično.

12
 11.LITERATURA

1. Zakon o carinskoj politici RS (http://www.carina.rs/lat/Zakoni/lat-

Zakon%20o%20carinskoj%20tarifi%202009%20-%20preciscen%20tekst.pdf )

2. Uprava carina ( http://www.carina.rs/lat/Stranice/Default.aspx )

13