I

MlRO GLAVURTIC

Volter je iskreno mislio da za nekoliko decenija,

od dana kada je tako razmigljao, neCe viSe biti
ni u Francuskoj, n i u svetu, ni jednog svesteni-
ha, a nekoliko decenija posle toga Tejar de Sar-
den optlmistiEki Ce gledati u hriSCanske p e ~ s p e k -
tive, ili ,,buduCnost Eoveka", govoreCi o kristo-
centrizmu, kristogenezi i )>Boianskojsrediniu. Te-
jar de Sarden, po ienskoj Ziniji, beSe potomak
jedne Volterove sestre i sveSitenik iz reda je-
zuita, koji je svojom egzistencijom svedofio da
je Volterovo prorofanstvo, kao mnoga proro-
Eanstva, obifna besmislica.

Iz Renanove porodice bite jedan znameniti ka-

toli6ki konvertit iz Maritenovog serkla. Zak Ma-
riten, neotomista, koji sada iivi u jednom tra-
pistifkam manastiru kod Tuluze, potomak je
Zil Favria, znamenitog masona i antiklerikalca
na pragu TreCe r e p u b l i ~ e Zer
. su svi ti znameni-
ti francuski katolici imali medu precima nekoga
koji je mislio d a je hriSfanstvo mrtvo, na iz-
disaju, i da mu, eventualno, treba zadati posled-
nji udarac pa da fovefanstvo ude u temporalni
raj nekog vefnog materijalistifkog eshatona?
Ti znameniti francuski katolici, kao p o t m c i jed-
nog antihriltanstva, svedofe o jednoj trajnoj
zabludi kada je u pitanju hrigcanstvo i religioz-
nost Ni administrativne zabrane, ili pedeset i vi-
Se godina sistematskog i eksperimentalnog anti-
hriSfanstva nece niSta znafiti do, eventualno,
jedno religiozno i mistifno profigfenje, jednu
,,zimu verovanja" koju svi mistici, koji misle na
nafin alhemifarskih mistika. doiivljavaju bio-
logki, ili kao agronomi koji raEunaju s tim me-
teoroloSkirn ciklusima. MistiEari alhemije bavi-
li su se agronomijom i hortikulturom, pa je nji-
bova simbalika nejasna onima koji misle nekom
dosta primitivnom d i j a l e k t i k m , ili mehanici-
sti6ki. Od drveta saznanja do Jungovag tuma-
Eenia tog stabla. ili alhemifarskih siunbola. i od
evaindeoskih agronomskih parabola i slika do
Spenglerovskog shvatania civilizaciia u biomorf-
nim-smislu, kao biljolikih lkulturno vremenitih
fenomena, misli s e ruvek, kajdla s e &hi, manje ili
viSe prirodnjahki, ili organifki, simbolifki i s
 MIRO GLAVURTIC

Eestim bilinskim predstavama i ciklusima. Tako

misli i konzervativni kardinal Rajt. u intervjuu
koji je dao Aleksu KuEerovu za reviju ,,US ~ e w s
of World Report": ,,Da. Naime, dok sam iiveo u
Pitzburgu, govorio sam o skorainjoj krizi koja
je lkao neka ,,ziman Sto se pribliiava - zima
hriSCanstva, zima vere. I ova bi zima mogla po-
trajati viBe od jedne do dve decenije, moida i
do lkonca ovog veka, ili dotle dok je ne prekine
neka kataklizma koja f e moCi nametnuti neki
novi pravac".

I Zmef de Mestr mislio je tako kada je proro-

Eanski, za Eitav jedan ve,k, govorio 0 trevoluciji u
Rusiji, koja bi, po njemu, imala vrhovni smi-
sao u proEiScenju ruskog hriSCanstva koje je, joS
za svog vremena, video zaledeno u friiideru
hladne Rusije.

Suprotno misticima, pesnicima i alhemifarilma,

utopisti milenaristickih rajeva koji se prograani-
raju u okvirima dosta skuEenih i'storijskih di-
menzija vide puku mehaniku zbivanja, sa ,,sko-
kovima" u ,,novi kvalitet istorije, u nadistoriju,
sa nadljudima nove svesti, novim Eovekom u
sreknim hilijastiekim okolnostima". Ima viBe od
pedeset godina kako je jedan broj Pravde naja-
vio ulazak u ,.zlatno doba" i zabiljeiio taj datum
kao obiEnu novinarsku finjenicu.
Ni veliki Francuzi u povesti evropske utopije i
milenarima nisu bili b d j i proroci i upravo ge-
netiEki, njihovo seme, informacije DNK, prenosili
su kroz vreme, kao ponornice krvi, korekciju
njihove vlastite misli, dijalektihku negaciju svih
njlhovih afirmacija i tvrdenja. Kao da je to
njihovo seme bafeno po zemlji Francuskoj, pre-
spavaLo jednu zimu u Pran~mskojisbariji.
I kao Sto se radi o sukobu jednog mehanicistiEkog
i jednog organiEkog milljenja, tako se radi i o
sukobu maSlne i prirode. i u zahuktalosti t e per-
manentne borbe govori se o ,,unlSteriju prirode",
,,zagadenosti vazduha i vode", ruSenju ekoloS-
ke ravnoteie i tehnololkoj zagadenosti i polu-
ciji, - poluciji Eije ce seme oploditi pustoi ev-
ropske civilizacije.
Ta polucija, s k o j m se uspegno ufestvuje u sva-
kodnevnoj politiEkoj borbi, prljavi je znak za-
blude jednog vremena koje je imalo isuviSe uto-
pistiEkog pouzdanja u nauku i industriju. Mo-
derna je ameriEka krilatica dana, s kojom na-
stupaju hipici i pobornici ,,EisteU,ili ,,zelene re-
vducije", ,,industrija - to je polucija!"

Kriza nauke, kriza ideologija, kriza inteligenci-

je, HiroSima, ,,£iziEari koji s u spoznali Sta je to
greh posle eksplozije b m b e 'u Alamgordu", fi-
ziEari koji prerastaju u metafizieare, zavere na-
 MIRO GLAVURTIC

ufnika, polucija, ,,luditiWkoji joS jednom bacaju

pesak u maSine ili zakopavaju novi ,,Fordv, ili
mkru p m p u , u ~zemlju nekog auneri&og uhi-
verzitetskog ,,kampusa"; rasuco ideologija, kri-
za struktura i institucija, kontestacija i pobuna
protiv autoriteta i tabua, ustanak homoseksuala-
ca i l e ~ b i j ~ kdijaiektika
i, levo - desnih i ,,napre-
dno - nazadnih" drugtvenih sila - sve to za-
jedno, ali i mnogo vise od toga, predstavlja kon-
aekvencu jedne pogr&ne odluke, ili govoreCi
jezikom misttka i pesnika - ,,no6 vremena" sa
lunarnom simbolikom, lunautima i osvajanjan
Meseca, ali i mesefarima i spavafima koji spa-
vaju na javi i o kojima je Herman Broh napisao
genijalno fil~osof~s~ko li romansijersb d e b , ,,Mese-
Care".
Totalitarne robot-driave sa ljudima robotima,
koji su izgubili ljudskost i usnuli u iluzijama
jednog doba, ,/koje ne zna za stvarnost" (Broh),
jednostavna je posledica jednog opredeljenja za
maSine i jednog lamarkavskog uverenja da je
,,fovek maSina" i da Eovek treba da bude rna-
Sina - u Sta ga je u v e ~ a v a l ajedna dijaboli?ka
magija svih vremena sve do dana danasnjeg,
kada to isto ponavlja jedan Gurdjijev.
Herman Kan, koji je s Telerom radio na ame-
rirkoj H b m b i , staateg i tvorac ,,maSine sudnieg
dana", futurolog par excellence, kibernetirki hla-
dni mozak, jasno vidi dva suprotna procesa i pa-
radokse naSeg vremena koje bi trebalo objasniti
mesefarima jednog doba. Ali fkako? Naufno ili
jezilkom sirnbol~ai ezoterijski? Jer, koji je narin
d a se probude meserari sveta, a po MarSalu Mak
Luanu, filosofu komunikacija u vremenu bez
veze i komunikacija, inafe konvertitu u hatoli-
cizam, politirari su poslednji meseCari, koji se
nikada neCe probuditi i koje salmo stvarnost, su-
rova i krvava, udara iznenada u felo svom si-
lom iznenadne i pozne spoznaje, kada je sve
kasno i kad krv tefe potocima. A u okolnostima
ovog vremena bite i gore, suprotno svim utopi-
stima i milenaristima lkoji su prevashodni mese-
fari.
Francuski futurolog Gaston Berier, kao uosta-
Lom i dmgi fu~t~umlmi, vidi 2 000. aodiau u znaku
duhovne pustoii i neCuvenih d ~ u i t v e n i hnejed-
nakosti. Sve iluzije jednog ~prosvetiteljskogXIX
veka rasplinuCe se kao mehuri od sapunice, u
stvarnosti krvavoj od prave ljudske krvi.

Herman Kan, u poslednjem broju pariskog Ex-

pressa, govori o konvulzijama Arnerike i ,,iluzi-
jama" ,,intelektualne ameriEke elite" i onog re-
lativno malog druitvenog sloja koji se naziva
,,upper middle class", koji ,,nisu nikada niSta
shvatili". ,,Jedno drustvo ima uvek potrebu za
strukturama. Frojd je kazao da za veCinu ljudi
 MIRO GLAVURTIC

potreba da se bore za opstanak predstavlja nji-

hov jedini kontakt sa stvarnoS6u. Oslobodite ih
te potrebe i oni Ce iiveti u iluzijama. To je
sluEaj s avangardom ameriEkog druitva." Her-
man Kan k a i e da je ta i takva, ,,meseEarskaW,
avangarda izgubila ,,religiju, tradiciju, autorictet,
potrebu za radom, ideju progresa, moralne im-
perative."
Amerika bi s e morala ,,evropeizovati", misli Her-
man Kan, u smislu ,,humanistieke tradicije, pot-
punog Eoveka, Montenja, ako ho6ete." Ali, u-
pravo prisustvujemo amerikanizaciji Evrope.
Ako dva kvaliteta, promiskuitet i dezerterstvo,
karakteriSu propadanje jedne civilizacije, kako
misli Tojnbi, ali i Broh, onda smo mi negde tu,
nad samim ponorom; mi smo onda pred jednom
kataklizmom ili jednim ,,prehidom vremena" ko-
ji je, prema mnogim tradicijama i proroEanstvi-
ma, smegten negde oko drugog hriS6anskog mi-
lenijuma. ,,Crni proroci" moderne nauke sumnja-
ju u nag ulazak u XXI vek. Ali ako udemo, to
neCe biti trijumfalno, 'kao Sto su juEeraSnji u-
topisti misli1i.l)
Rene Genon, ezoterist, kritiEar duha modernog
vremena, tradicionalist, osnivaE ,,E+ude tradi-
tionelle", hinduist, mason, antimason, musliman
i hrigCanin, koji je, mogube, poslednj? u Evropi
posedovao ono Sto se naziva ,.la sagesse initiati-
que", skicirao je Antihrista, kao Dostojevski, ili
kao Herman Broh u ,,MeseEarimaY'. Dela anti-
-utopije, romani H,ackslija i Orvela, videla su ga
kao strahovito druStveno bife. Po hrigtanskoj
tradiciji Antihrist je istorijska lienost.
Francuski konvertiti u katolicizam Bloa i Helo
bili su uvereni da s u oni ona dva svedoka koji
najavljuju Apokalipsu. Oni su pripadali onim,
danas tako retkim, hriS6anima koje nazivaju
.,hriSCanima Apokalipse."
Dve suprotne tendencije uoEavaju s e uvek, pa ih
spominjemo i mi, a vidi ih i H e m a n Kan u
ameriEkim drugtvenim kretanjima.
RiziEari postaju metafizieari.
Zak Beriije, Jevrejin, heroj pokreta otpora, in-
spirator napada na Ponemlunde, osnivaE revije
.,Planet", koga u jednom od poslednjih brojeva
NIN-a nazivaju ,,teoloSlcim anarhistom", misli,
- moida u duhu onih paradoksa koje je u Pa-
riz doneo , , h a l j paradoksa", Oskar Vajld, ako ih
nije uvela gaspoda Zirarden - da je ,,teologija
- najegzaktnija nauka".
Moida smo upravo pred spojem fizike i metafi-
zike, Sto s e sada tek odvija na planu oseCanja,
u duSi i u srcu modernih fiziEara.
') Miro GlavurtiC: Ctnt ptotocf, DELO br. 211971
 MIRO GLAVURTIC

Ali, umiruki pozitivizalm, ,kobno, neshvatljivo,

t r i j u m h j e jo6 jedino u - teologiji. HriSkanska
metafizika, u modernoj teologiji, prolazi puteve
prortestanltizma ili rasula. HriSkansko jedinstvo
preraslo je u mehani%u sektaSkih borbi, a orga-
non se raspao u dijalektici dihotomija i pluradi-
teta, zavrSavajuki u honizontalizmu.

Kriza vere je ono Sto ameriEki kardinal Rajt iz

rimske Kurije naziva ,,zimomW.Ali shboliZki
pojmovi ,,zime", ili .,noCi", buduki da pripadaju
jednom ciklirnom i rotacionom simbolirkom sve-
tu, jesu alhemicarski ,,hermafroditi", a Jung je
sve ,,give sirnbole", ,,aktivnog dejstva", video
kao ta i takva alhemiEarska dvopolna bika. Mi-
stirna ,,zima7', ,,nok" ili ,,pustoSV jeislu vreme u
kame kao po paraboli klize Vera i nada, skoro
dodirujuki pol neverice i beznadja.

Ali Vera nije Vera u zemaljsko razreSenje Ijud-

ske sudbine. Religije podrazumevaju nebesko
carstvo, duSu iv,,onostrano". Covek kojd veruje,
koji iivi prakticnim duSevnim iivotom, iivi, joS
za iivota, ,,sub specie aeternitatis", iivotom rni-
stiene Crkve, pa se ne zabrinjava mnogo nad
neuspesima vremenitih progaama i nema ni-
kakvih iluzija koji se odnose na sreCu ljudske vr-
ste i Eovekove zajednice. U najboljem slufaju, on
povezuje socija~lnihorizontalizam sa duhovnim i
mistirnim vertikalizmom; akciju s a kontempla-
cijom, meditirajuCi svalkodnevno onaj stav iz
OEenaBa: ,,Budi volja Tvoja, kako na nebu tako
i n a zem'lji." AktivirajuCi ,,Eve simbole", pola-
zeei od svojih meditacija, jezuiti su oko reke
Parane, u danaSnjem Paragvaju, iiveki i radeki
kao misionari medu domorocima, osnovaLi prvu
ikomunistii5ku driavu, koja je p ~ s t o j ~ a l-
a kao
druStveno Eudo, ali nesumnjivo i Cudo vere -
oko sto i pedeset godina, dok je nisu opustoSile
vojske ,,hriSfanske Evrope".
To je jedno slavno poglavlje u istoriji isuso-
vaEkog reda i niSta viSe.
Desilo se, eto, da je komunizam, barem tokom
tih 150 godina, bio realizovan zahvaljujuei veri u
natprirodno, a ne ,,veri7' u ,,prirodni tok stvari"
i istorije.
U ovoj ,,aimi vere" isusovaEki red ima brojne
apostate i kontestatore, heretike i konspiratore
kao Bto je Danijel Berigen, ,,jedan od najslavni-
jih i l e g a l a ~ a " ~koji
) , sa svojom grupom gradskih
geriljerosa planira o?-micu Niksonovog savetnika
Kizindiera i druge cliverzije. Ivan IliC, jezuita
iz Meksika, sin jednog Dalmatinca i jedne beEke
Jevrejke, piSe ,,otvorena pisma Papi", daje skan-
dalozne izjave u Spiglu i moida, za neke apo-
kaliptiEke hiSCane, predstavlja katoME.ki pandan
') USA eksplozija, STUDENT, broj 10, 6. april 1971.
 7-
MIRO GLAVURTIC

jednog drugog IliCa revolucije. Ali u gradaciji

pobune ir~v~olucijaje uSla u ~ k d a v e ,d o juEe
monolitnih struktura i institucija i Ivan IliC je
za njih ,,znak vremena", kobni Ilija koji ,,do-
lazi na kraju vremena" i koji je jednom, kao
Ivan PreteEa, najavio Hrista. Ali to je sve sim-
bolika jednog vremena koje s e sve viSe obraCa
prosoitvima, jednog doba u kome slutnja dobija
nefuvene razmere, jer Ce 2 000. godina umnoiiti
strah i teror 1000. godine, a ,,uias hiljadite go-
dine" je pojam i zagonentna istorijska einjenica.
I Gavrilo Princip bio je tako shvaCen kao ,.Ga-
brijel Sto navjeScuje", ali u ovom sluEaju jednu
drugu epohu, koju astrolozi, posebno masonska
astrologija, nazivaju ,,erom vodolije", lkojoj veC
prilaiu prve i r t v e u krvi i pevaju joj himne,
kao i Luciferu, u mjuziklu ,,Kosan. KabalistiEki
s e tako igrati imenima i refima, kao Sto to rade
svi oni koji su danas tako duboko zaronjeni u
magiju - Rohan, koji je spalio A1 Aksu u Jeru-
zalemu, da bi se omoguCilo podizanje Solomo-
novog hrama, ili kalifornijski demonski hip&
Menson, kome je ime jednom iznenada zazvufalo
kao Men's Son, S in Covefji, pa je shvatio svoje
mesijansko poslanje - jeste dosta smeSna, ali
i kobna rabota, sasvim opasna kada su u pitanju
ti danaSnji mesefari koji u svom mesefarstvu ko-
lju i pale, da bi uhrzali dolazak - raja na zem-
lji. temporalne vladavine suviSe zemaljskog me-
sije.

Jedan deo isusovaEkog ~ e d a kao

, i jedan sraz-
merno mali deo svegtenstva, utonuo je u iluzioni-
zam i meseEarstvo, sanjajuki kao Danijel Beri-
gen i Ivan IliC taj pusti Milenijum, t o hidjadu-
godiSnje zemaljsko carstvo - taj drevni san
svih h i l i j a ~ t a . ~ )
Ti sveStenici geriljerosi iz Latinske Amerike, kao
atac Kamilo Torez, koji uzimaju puSke u Sake,
viEni, inafe, hlolotovljevim koktelima, ,,tehnika-
ma driavnog udara", urbanim gerilskim takti-
kama i drugim ~djavolijamakoje smeraju uvek za
tirn da se sruSi jedna nepravedna driava i uspo-
stavi Milenijum, anarhistifko horizontalno i de-
centralizovano druStvo 1 realizuje sreCa, oznafa-
vaju krizu vere, 'kao i oni sveStenici koji se, u
znaku kontestacije iene i osnivaju ,,paralelnu
crkvu" jednog novog i intrasigentlliijeg klerikali-
zma 1 netolenancije. Ti sveStenici i ti jezuiti ni-
kada vbSe neCe osnovati komunistifku d r i a v u kao
onda oko reke Parane, jednostavno zbog toga Sto
ne veruju, Sto je njihova puSka i njihovo na-
silje znak duhovne pustoSi.
Ostaje d a se joS jednom utvrdi ono Sto je tra-
dicija trajno utvrdila, a 30d u h modernog vre-
mena permanentno koniguje, kao uostalom i ce-
3 0 utopiji, o anarhistima i hipicima, ili pacifistima,
koji neuroticno vicu: ~Paradis now!(<vidi esej Znaci
u DELU br. 4 1971.
 MIRO GLAVURTIC

lu tradiciju jednim g l o b a l n h osporavanjem, na-

ime da je Eovek nesrekno stvorenje i da mu je
,,data dolina patnje i d a u znoju lica svoga shi-
Ee sebi hleb svakodnevni". Da li je to aksiom?
Miroslav Krleia, putujufi kroz Rusiju, na s m m
poznatom ,,izletuMi hodoEaSfu u zemlju Sovjeta,
sugestivno je sebi ponavljao da paltnja nije alk-
siom! Miroslav Krleia neeumnjivo pripada ono-
me Sto s e opCenito naziva ,,duhom modernog
doba" ali sumnjam da je uSao u zemaljski r a j
gde ne pastoji p a k j a , dekrebam i jednostam~im
administrativnim merama, i gde je sreCa - ak-
siom. Ne znam da li je ikad Pravda demantova-
la jednu vest od pre pedeset ili vise godina o
tome d a se ,,sutra ulazi u zlatno doba". Posle to-
ga je doSao Staljin, Eije ime dolazi od reEi ,,staljS
- Eelik, i moida je jedno doba u Rusiji bilo
gvozdeno. Paradoksalno, dostojno ,,kralja para-
doksa", put u r a j Eudesno se lpreobraiava u
put u pakao. I danas, posle nekoliko decenija od
svog izleta, kada Miroslav Krleia piSe scenario
za svoj prvli film ,,Put u ~ a j " ,on nije doSao ni
do kakvih metafiziEkih saznanja, na ni do toga
da je put u palkao poploEan lepim ieljama veE-
nih utopista, meseEara i milenarista.

Kada inteligencija, kao avangarda jednog doba,

umesto zemaljskog raja realizuje, po zakonitosti
paradoksa, zemaljski palkao na nekom mestu ove
zemaljske kugle, preostaje joj jedino da obma-
njuje i sebe !i druge, odbijajufi da sagleda krvavu
stvarnost i upravo u tome krije se priroda dija-
boLiEnog.
Anksioznost, nankomanija, samoubistva, nasilje i
beznadje onih koji iive u drugtviuna izobilja, gde
su sxuSeni tabui, kao ,,zablude tradicije", ostva-
mjuCi svoj ,,permissiv society", dcfkazi su pri-
vida tih ,,zemaljslrih rajeva", a privid je privid-
niji ukoliko je ta ,,inteligencijaWi t a ,,elitaV viSe
usnula, iivefi u iluzijama ,,jer su raskimuli po-
slednju vezu sa stvarnoSfu, onda kada s u pre-
stali d a zaraduju nasuSni hleb u znoju svog lica".

Prosvetiteljstvo se zavrSava u ,,pomraeenju uma"

i mraku Skolstva. Rejmon Aron moie danas na-
pisati ,,Opijum za (intelektualce", ali Sta to zna-
Ei? Da li s e ikakva poruka moie viSe preneti,
pita se filosof kolnunikacija MarSal Mak Luan.
Luj Pauels ponavlja jedan dosta Eesti paradoks,
zasnovan na paradoksalnoj istoriji : ,,Religija je
bila crpijum za marod. Olpijum (i druga droga) po-
stali su d m a s religija za nalnod!" To je duhovito
refeno, ali to zapravo nikome ne smeta, jer su
svi, zajedno s tim ,,anarhistom metafizike", spre-
mni cia udu u luoiferijanske sfere ,,ere modolije",
koju i Luj Pauels navjeSCuje Mtaocima ,,Twe-
na". bfiroslav Krleia danas dolazi do spoznaje
da pesnici Prometejski mit treba da zamene mi-
tom Lucifera. Ali d a li je Lucifer mit ili real-
 MIRO GLAVURTIC

nost, to je pitanje na koje meseEari nikad ne mo-

gu odgovoriti, lkao Sto ne mogu videti stvarnost.
Za religiozne ljude Lucifer predstavlja Kneza
ovog sveta i Kneza mraka i mraEnih podrufja.
Za nevernike on je mit, nosilac svetlosti (lux,
hois - svetlost, fero - inkti). Mi% isvetlm~o-
sac, koga je Bog prognao, kao Sto su bogovi ne-
pravedno kaznili Prometeja.
M e h t i m , sulkob je ozbiljan. Pobeda jednih ili
drugih, na druatvenom planu nije neSto irele-
vantno, neSto Sto bitno n e menj,a ,druStveni po-
redak i lju'dske oholnosti. Razlike su fantastiEne,
a izblor je 'odgovoran. Antihrist ke takode biti
jedna stvarnost, a Josif VisarionoviE, b a r a n pre-
ma modernim kabalistima koji se raduju sva-
kom takvom otkriku, pandan je Josifu iz Naza-
reta, t e je znak bliskosti xKralja sveta(c. Jedna
bizarna ameri%ka proroEica saopstila nam je
da se taj Mesija rodi,o negde na Bliskom istoku
2. februara 1961. godine. Magija je osvojila veC
m a g e slurajwe, postajuoi stvar s a s h modema
a u San Francisku po prvi put legalno povtoji
crkva Satanina, na felu sa madarskim ernigran-
tam Sandorom Lavejom. OkultiistiEke sknjige
predstavljaju prvorazredni bizni,s, neSto kao por-
nografski hsopisi i knjdge, Eesto udruieni u je-
dan jedinstveni posao, veC i time Sto je asek-
sualna magijaa najreSM vid magije.
MciaLazi nisu wogli pe4postaviti taj crni talas
magije koji je napljusnuo Englevku, Kalifor-
niiu, Pariz, NemaEku. te s e pojavilo jedno
necuveno pleme Tojfela, Devila, pseudmesija.
Satana, xandela pakla(<, ,vebticaa, astrologa i
maga. Taj crni talas ozntafava ne samo krizq
materijalizma, i ideologija, pozitivizma i na-
uke, veC i duboku krizu objavnih religija. 20-
zef d e Mestr je u svim Mm oblicima religiozne
i mistifne anarhije video i jedan rezervoar iz
koga se uvek moie pr&istiti i Eista duhovnost.
kada se talog n a t a h i i i kada vreme jednog
pnocesa probe.
Pjer d e Boadefr kaie da se oseCa ne samo za-
staaSujuEa napast unagije i akultizma ve6 i pro-
dor prave religioznosti. Crlrva, usnula u jedan
zimmski san, nije mogla kaptirati tu oseCajnost
mladih generacija, ne razumevajuei njihov je-
zik i ne shvatajuki njihove simbole. Mrtav
pozitivizam uvukao se u tteologiju i u Crkvu,
upravo u onom 6asu kada se mebu mLadima
pojaviha jedna metafizicka glad i teinja za nat-
prirodnim. Time se, paradoksalm, ispoljila ta
nhermafroditska(< priroda >zime vremenax i ,no-
i joS jednom se objasnio dvostruki pmces
i dijalektika jednog doba, s brojnim ~dvopol-
nim simbolima(( (Jun,g), koje cbi trebalo d d i -
frovati.
 MIRO GLAVURTIC

Sezdesete godine bile su u znaku kontestacije

i anoga Sto Herman Broh naziva ,,prodorom
odozdo", a St0 je De Go1 nazvao internaciona-
lom i ljudima mrfnje.
Dva broja njujorSkog TIME-a, moguCe da sim-
boliEki najbolje izmiavaju tu >>no&<religioz-
nosti, s njenom paraboliEnoSCu i ambivalent-
noSCu simbo1,a. Jedan iz 1966, s crnom nasloy-
nom stranom, govorio ]e o >>smrtiBogs((, pol-
mu koji je od NiEea dospeo preko protestant-
ske do k t o l i c k e teologije i do one horizontalne
crkve, ili ~paralelnex, koja je >>verovala((da
se spasenje moie postiCi samo .ljubavlju pre-
ma bliinjima~c, samo socijalnim akcijama, te
d a je Vera u Boga i svet natprirodnog neSto
irelev>antm. Ta linija zavrSavala je u Sumama
Latinslke Amerike i u labirintima antidriavnih
konspiracija. Drugi simbolliEki broj TIME-a je
iz godine 1970, kraja tih kobnih Sezdesetih
godinace, sa beLom naslovnom stranom i iutim
zracima more religioznosti((. Zar vet?
Pariski Planete, koji izdaju ti, veC pomenuti,
nanarhist mistike i religioznosti(c, takode nago-
veStava to novo doba, novih iracionalnih pro-
dora, nprodona odozdox, ali ne sa drustvenog
dna, gde je naravno i druStveni talog, veC iz
dna ljudske duge.
Cak i pariski Lui, nmagazin za muSkarce((, be-
leii taj talas nove religioznosti kojeg ne mogu
kaptirati pastojete objavne rwligije, vet i zbog
toga Sto njihovi vodeCi teolozi i i~staknuti ,mi-
sliocicc pretvaraju Crkvu u socijalnu institu-
ciju, neSto nalik na ienevski Crveni krst. Mla-
di, koji oseCaju Zed za metafizikom i natpri-
nodnim, jednostavno su izigrani od tih posled-
njih pazitivista i frojdijaca u mantijama, koje
uostalom svlaEe.
Mladi, kao u nAlisinom restoranu~c, dolaze da
obave svoje mistiEne rituale. Bezbrojne su nji-
hove sekte i Cesto, kao u sluEaju Mensonove
porodice, u meseEarstvu sveta i u maglama
halucigenih trava, oni ne razlikuju Hrista od
Satane, te im se Menson predstavlja kao hi-
bridna tvorevina, koja sasvim odgovara stanju
ove religiozne anarhicnosti.
Bog im je ponekad v o l t e n ~ s h iVeliiki Cauovni-
Ear, nekada duhovni i vitalni princip svake
stvari - ,,Om" - iz novije magije, ali d iz
filma ,,Morew, nekada Pan ,,koji vaskrsava",
posle ,,smrti hriSCanskog Boga". Oni su u ,,ni-
Eijoj zemlji", n a pragu 2 000. goctine, te ih mo-
i e iskonistiti luciferijanska avangarda zla, koju
Ce, moguCe, predvoditi Antihrist.
0 -rastuCoj pojavi vere govori i Herman K'an
u svojoj tknjizi o 2000. godini, kao Sto se i u
 MIRO GLAVURTIC

filmu ,,Odiseja 2 000. godine" vide ablici jedne

nove religioznosti, naravno u duhu S. F.

U dvostrukosti svih tih procesa i u p a r a l e l n m

rastu suprotnih sila teSko je predvideti razre-
Senje. Sve govori o buduum verskim natovima,
sukobima sekta, 3.0 ke svet iznenaditi, kao po-
java nacionalizma i netrpeljivosti medu naro-
dima na kraju dvadesetog veka, ali upravo je
tako predvidao i NiEe, kao Sto je Berdjajev pro-
ldcao ,,Novo srednjevekovlje".

R b e d a iluzionizma i meseEarstva dovela bi

konkretnu kreaturu, Antihrista, kao logikog
naslednika svih onih .,harizmatitkih voda". ko-
ji su t a b iracionaho izbili u sred XX veka.
Talas anarhirne duhovnosti i sektagtva, da li
Ce uspeti da kanalige jedna Crkva Eiji su pa-
sbiri usnuli u Getsemanskom vrtu naSih dana,
ne razabirajuki Sto se to radi u svetu, prera-
stajuCi Eesto u nove Jude, ,,sveStenstvo Judine
crkve", kakvo veC i mi imamo?

PomraEenje vere u progres i velika razofara-

nost nauEnika omogukili su jedno s l o b d n i j e
obratanje misterijama iivota i prirode i jedno
novo otkriCe natprirodnog. Dvostruki procesi u
svetu, rastuke ,,dihotomije0 koje h b n o naslu-
Cuje savremena futurologija, a o kojoj su pisali
teoretiEari Medijale, objasnike se iednom razo-
renom svetu brojnim polarizacijama, pluraliz-
mom, ,,sektaSkim duhom". Takve polarizacije
osekaju se i u danaSnjoj Crkvi, gde se sukob-
lj\avaju ,,leveV i ,,desneU tendenaije, navodni
.,progresistiU s navodnim ,,tradicionalistima".
Sve je to mehanika zbivanja jednog doba u ko-
jem se vek javljaju n,ovi ))luditia, ljudi koji hi-
steriEno izraiavaju svoju nostalgiju za organic-
kim kao i za misterijama. Oni be, mogufe, spoz-
nati i mehaniku druStvenih zbivanja te se neCe
emcrcionalno vezivati za hipnotieke ideoIagije, ko-
je samo umnoiavaju hipnotizam i meseEarstvo
sveta. Nad tom iracionalnom mehanikom, koja se
iz sveta prenela i u C ~ k v u ,danaSnji katolik,
kao onaj konvertita iz Vijetnama, lamentiraju
kao starozavetni proroci: aNikada viSe neCemo
misliti komplementarno!(c Herman Kan, kao i
Herman Broh izmedu mnogih drugih, spoznali
su ludilo jednog vremena. Cesterton, - Ciji
su ))uEeniai<(i ti pomenuti >)anarhisti religioz-
nosti<(, Pauels i Beriije, ali i jedan Borhes -
misli da s e ,logiEno rasudivanje zavrSava ili LI
katolicizmu ili u ludilu,(. Crkva je donedavno
bila tvrdava jedinstvenog migljenja, ali njen
>>personal((je mahom usnuo. Cesterton je po-
stao katolik - po liniji svog logiEnog rasudi-
vanja. E. Bloh za njega kaie da je najmudriji
Eovek koji je ikada iiveo, divio se njegovim
))paradoksimaa, bio je superiorniji od >>kralja
paradoksac, Odkara Vajlda. P a ipak, niko od
 MIRO GLAVURTIC

njegovih ufenika, niko od &ih poznatih njegovih

oboiavalaca, nije poSao za njim - u katolici-
zam. N,iko nije razurneo tu njegovu logiku i
t a j njegov poslednji paradoks.
Logika i milost mogli bi izvubi svet riz te Sume
dilhotomija jedncng shizofrenog vrernena.

Oni kojd su Eitali knjigu prirode uoEili su eko-

loSke ritmove, recimo kako se u kalamnitetu
gubara postepeno javlja i razvija njegov konta-
minator. PustoS koja raste u svetu zavrSiCe se
kobno, kao Sto su zavrSile sve civilizacije.

Za vernlika uopSte nije vaino to temporalno raz-

reSenje, jer on, i ovde ~u ovoj dolini bola(<, ose-
La ~konkretno prisustvo nebeskog carstva. Za
vern~ika, sve ovo je samo jedan novi herojski
period u kome se njegova Vera idkusava. ,Per-
sonal(( Crkve je islruSan. Mnogi su spektaku-
larno Objavili svoju nevericu, w o j e beznade, ili
svoje - meseEarstvo. Oni su nastavili duhovnu
pustoS madernog doba, unoseci u Crkvu sve
bolesti veka.

VeEnost Crkve, kao i fudo njenog istorijskog

trajanja, takode..se zasniva na tim dwstrukim
procesima, toj d~jalekticii tirn paradoksima koje
smo spominjali. Jedni odlaze, otpadaju od Cr-
kve, lcao v&e Jude, koji permanen'tno sanja-
J U svoju ,paralelnu c r k v u ~ ~ ,
,nave strukture(( -
horizontalne; drugi dolaze iz sveta lkao veEiti
razmetni sin. Samo konverzije spabavaju Crkvu.
Ljudi t a k a , lcao Pitagora na Kmtoni, kao Pla-
ton, spasavaju svet, ali danas retko ko shvata
smisao i funkciju tabua, njihovu logiku.