Istorija Fraktalne Geometrije

Matematički Fakultet, Beograd

Maj 2017.

Aleksa Kovačević Mentor:

Indeks: mr14318 Zoran Petrović
Sadržaj
1 Uvod 1
1.1 Pojam ,,Fraktal” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2 Klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.3 Neke karakteristike fraktala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

2 Geometrijski fraktali kroz istoriju 2

2.1 Prvo matematičko objašnjenje fraktala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2.2 Vajerštrasova funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2.3 Kantorov skup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.4 Kohova pahuljica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.4.1 Matematika iza Kohove pahuljice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.5 Trougao i Tepih Sjerpinjskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.5.1 Trougao Sjerpinjskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.5.2 Tepih Sjerpinjskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.5.3 Analogije u višim dimenzijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

3 Još par bitnih fraktala 8

3.1 Fraktali kao funkcije kompleksne ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3.1.1 Žulijin skup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3.1.2 Mandelbrotov skup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

4 Zanimljivosti iz oblasti fraktalne geometrije 10

4.1 Fraktalni oblici u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4.2 Primena u nekim oblastima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.3 Završna reč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
 Aleksa Kovačević

1 Uvod
1.1 Pojam ,,Fraktal”
Fraktal najprostije definišemo kao geometrijski oblik koji razložen na manje delove predstavlja,
makar približno, umanjenu kopiju celine.Kaze se još da su takvi oblici ,,sebi slični” ili da
predstavljaju ,,razvijajuću simetriju”.

Iako su mnoge pojmove iz fraktalne geometrije opisali matematičari pre njega,

prvi put reč fraktal , 1975. godine, uvodi francuski matematičar poljskog porekla,
Benoa Mandelbrot(1924-2010).

1.2 Klasifikacija
Prema osnovnoj podeli, fraktali mogu biti:
• Geometrijski

• Algebarski

• Stohastični
Prema postanku:
• Veštački Oni do kojih su došli naučnici, pri uvećanju zadržavaju osobine fraktala

• Prirodni Nešto nepravilniji, postoji maksimalna i minimalna veličina razmere

U odnosu na stepen samosličnosti:
• Potpuno samoslični - Fraktal je identičan samom sebi na proizvoljnom nivou uvećanja

• Skoro samoslični - Manje strog oblik samosličnosti, fraktal je približno identičan

samom sebi na različitim nivoima uvećanja

• Statistički samoslični - Fraktal poseduje statističke mere koje se čuvaju kroz uvećanje
ili umanjenje

1.3 Neke karakteristike fraktala

Fraktali su drugačiji od ostalih geometrijskih figura i oblika zbog njihove srazmernosti. Na
primer: Duplirajući dimenzije ivica pravougaonika povećavamo njegovu površinu 4 puta
(2 puta je povećana stranica, pa još stepena 2, jer se nalazi u R2 ), kao što i duplirajući
poluprečnik sfere, povećavamo zapreminu 8 puta (u R3 ). Med̄utim, kod fraktala to nije slučaj
jer ako dupliramo sve njegove jednodimenzionalne dužine, stepen srazmernosti prostornog
sadržaja fraktala nije nužno ceo broj. Taj stepen se još naziva i fraktalna dimenzija ili
Hausdorfova dimenzija tog fraktala, i obično je veća od njegove topološke dimnenzije.
Zbog toga su previše nepravilni da bi bili opisani euklidski, ali obično imaju jednostavnu
rekurzivnu definiciju.

1
 Aleksa Kovačević

2 Geometrijski fraktali kroz istoriju

2.1 Prvo matematičko objašnjenje fraktala
Gotfrid Wilhelm Lajbnic(1646-1716), nemački filozof i matematičar, prema izvorima, prvi
je video i razmišljao o fraktalima kroz matematiku, tačnije o pojmu rekurzivne samosličnosti.
Premda je napravio grešku misleći da je samo prava linija slična samoj sebi, njegova je zasluga
što se 17. vek uzima za početak istorije fraktala.
Takod̄e, u svojim beleškama pominje i pojam ,,fraktalni eksponent”, ali i ukazuje na to
da tadašnja geometrija nema adekvatan alat za bavljenje ovim problemom.

2.2 Vajerštrasova funkcija

Tek dva veka posle Lajbnica, prvi ko je poznat da se bavio nekim problemom vezanim za
fraktalnu geometriju bio je nemački matematičar Karl Vajerštras(1815-1897).

On je, 18. jula 1872. godine, na tadašnjoj Pruskoj Akademiji Nauka definisao funkciju
koja je u svakoj tački neprekidna, a ni u jednoj diferencijabilna.
U njegovim originalnim beleškama, funkcija je definisana kao suma Furijeovog reda:
∞
X
f (x) = an cos (bn πx)
n=0

Za ovu temu zanimljiv je izgled grafika ove funkcije, zato što predstavlja fraktal u smislu
u kom je definisan tek posle 100 godina.

Grafik Vajerštrasove funkcije

2
 Aleksa Kovačević

2.3 Kantorov skup

Georg Kantor(1845-1918) bio je nemački matematičar koji je, iako se pre svega za njega
vezuje epitet utemeljivača teorije skupova, doprinos dao i fraktalnoj geometriji.
On je 1883. godine, kao student Univerziteta u Berlinu gde mu je izmed̄u ostalih predavanja
držao i Vajerštras, predstavio novu funkciju: ψ, za koju je ψ 0 = 0 osim na skupu tačaka {z}.
Taj skup tačaka {z} je ono što je kasnije postalo poznato kao Kantorov skup.

Za ovu temu je bitniji taj skup od same funkcije, jer se skup može videti, pa i konstruisati
kao tipičan fraktal. Konstrukcija ide rekurzivno, što je i očekivano.
Uzme se duž, na primer prava na segmentu [0, 1] i podeli se na 3 jednaka dela. Prva iteracija
u konstrukciji je tada uklanjanje srednje trećine te duži, i dobijaju se dve novonastale duži,
1 2
[1, ] i [ , 1] koje se ponovo dele na po tri dela i rekurzivno se nastavlja postupak.
3 3

Prikaz prvih 6 iteracija Kantorovog skupa

Takod̄e, ne treba zaboraviti da je fraktal kao pojam definisan tek 1975. godine, a čak
i termin samosličnost se prvi put javlja negde oko 1905. godine, stoga, dosta fraktala
je nastalo kao posledica nečega što su matematičari želeli da prikažu, a kao fraktali su
posmatrani tek kasnije.

3
 Aleksa Kovačević

2.4 Kohova pahuljica

Helg Koh (1870-1924) bio je švedski matematičar koji je prvenstveno, po svojim rečima,
bio nezadovoljan ,,previše analitičkim i apstraktnim” primerom krive koja je u svakoj tački
neprekidna a ni u jednoj diferencijabilna a koju je tri decenije pre njega dao Vajerštras.

Stoga, 1904. godine u svom radu: ,,O neprekidnoj krivoj bez tangenti, dobijenoj
pomoću elementarne geometrijske konstrukcije”, (Sur une courbe continue sans tangente,
obtenue par une construction géométrique élémentaire) on objavljuje definiciju krive koja je
danas poznata kao Kohova pahuljica.

Konstrukcija ovog fraktala počinje konstrukcijom Kohove krive. Naime, uzima duž, deli
je na 3 jednaka dela i onda, uzimajući deo u sredini za osnovicu, konstruiše jednakostranični
trougao.
Kod konstrukcije Kohove pahuljice, umesto duži, istovremeno se uzimaju stranice jednakostraničnog
trougla (može se reći da je konstrukcija Kohove krive prva iteracija u konstrukciji pahuljice),
koje svaki put delimo na tri jednaka dela, i nad delovima u sredini gradimo jednakostranične
trouglove.

Prve četiri iteracije Kohove pahuljice

4
 Aleksa Kovačević

2.4.1 Matematika iza Kohove pahuljice

1) Broj stranica(n):
U svakoj iteraciji, od jedne strane figure iz prethodne iteracije nastaju 4 stranice, a
pošto su u prvoj iteraciji tri stranice, za broj iteracija a, formula glasi:

n = 3 ∗ 4a

2) Duzina stranice(l):
U svakoj iteraciji, dužina stranice je 1/3 dužine stranice iz prethodne iteracije.
Stoga, ako je x dužina stranice početnog trougla:

l = x ∗ 3−a

3) Obim(p): Pošto su u svakoj iteraciji sve stranice Kohove pahuljice jednake, obim je
prosto broj stranica pomnožen sa dužinom stranice, što je za broj iteracija a jednako:

p = (3 ∗ 4a ) ∗ (x ∗ 3−a )

Ako zapišemo malo lepše:

4
p = 3x ∗ ( )a
3
Iz ovoga se vidi da će se u svakoj sledecoj iteraciji obim povećati za 34 .
Tada će, za a → ∞, obim očigledno biti beskonačan.

5
 Aleksa Kovačević

2.5 Trougao i Tepih Sjerpinjskog

Vaclav Sjerpinjski(1882-1969) bio je poljski matematičar, izdao je preko 700 radova i 50
knjiga, i poznat je po izuzetnom doprinosu teoriji brojeva, teoriji skupa, teoriji funkcija i
topologiji.

2.5.1 Trougao Sjerpinjskog

Sam naziv ovog fraktala ukazuje na osnovne karakteristike i izgled ovog geometrijskog lika,
takod̄e poznat i kao sito Sjerpinjskog ili stezač Sjerpinjskog.
Kao dekorativni obrazac, pojavio se mnogo vekova pre nego što mu je dato ime, 1915. godine.

Postoji više različitih načina da se konstruiše ovaj fraktal, med̄u njima je jedan od
najprostijih je uklanjanjem trouglova:
Polazi se od jednakostraničnog trougla, u kom se povezivanjem sredina svih stranica, dobijaju
četiri manja, takod̄e jednakostranična trougla. Tada se uklanja trugao u sredini, a rekurzivno
se postupak ponavlja na preostalim trouglovima.

Prikaz konstrukcije trougla Sjerpinjskog

6
 Aleksa Kovačević

2.5.2 Tepih Sjerpinjskog

Kao i trougao, ovaj fraktal je dobio naziv po Sjerpinjskom , 1916. godine i takod̄e je
dvodimenzionalni geometrijski oblik.
Konstrukcija funkcioniše sa identičnom idejom kao i kod trougla, postiže se rekurzijom.

Kao prvi korak uzima se kvadrat, deli se na 9 manjih, med̄usobno jednakih kvadrata, i
uklanja se kvadrat u sredini.
Postupak se tada ponavlja istovremeno za svaki od ostalih kvadrata.

Prve četiri iteracije tepiha Sjerpinjskog

2.5.3 Analogije u višim dimenzijama

I trougao i tepih Sjerpinjskog mogu se ,,podići” za dimenziju, gradeći pritom, Tetraedar
Serpinjskog(tetriks) i Sund̄er Sjeprinjskog(Negde i Mengerova kocka)

Tetriks Kocka

7
 Aleksa Kovačević

3 Još par bitnih fraktala

Postoji veliki broj fraktala, pa čak i veliki broj samo geometrijskih fraktala, te ih je nemoguće
sve obuhvatiti. U prethodnom delu teksta su njihove karakteristike u nekoj meri objašnjene,
uglavnom onih koji su prostiji za konstrukciju i razumevanje.
Fraktali iz ovog odeljka biće manje oslonjeni na matematičku reprezentaciju, iako su potpuno
korektno matematički definisani, iz razloga što bi detaljno objašnjenje karakteristika ovih
fraktala zahtevalo dosta predznanja i korišćenje alata koji nije predvid̄en za tekst ovog tipa.

3.1 Fraktali kao funkcije kompleksne ravni

3.1.1 Žulijin skup
Krajem 19. i početkom 20. veka, dva francuza Pjer Fatu i Gaston Žulija (doduše
nezavisno jedan od drugog) došli su do rezultata koji su se ispostavili kao bitni za fraktalnu
geometriju, istraživajući iterativne funkcije u kompleksnoj ravni.
Njihov rad na iterativnim funkcijama doveo je do pojma (eng.attractors) atraktora, koji
predstavljaju tačke u prostoru koje privlače ostale tačke ka njima, kao i do pojma (eng.
repellers) repelera, tačke u prostoru koja odbija druge tačke, uglavnom ka nekom atraktoru.
Nalaženje granica raznih oblasti atrakcije se ispostavilo kao veliki problem, danas poznat kao
Žulijin skup. Ovaj skup možemo najlakše opisati kao funkciju nad skupom kompleksnih
brojeva koja ne konvergira kada se ponavlja proizvoljan broj iteracija.

J(f ) = ∂{z|f (n)(z) → ∞, n → ∞}

Ovakvi skupovi, jasno predstavljaju tipičan primer fraktala, med̄utim pošto su i Žulija i
Fatu radili na ovom problemu pre pojave računara, nisu imali mogućnost da vide vizuelizaciju
većine objekata koje su otkrili.
Takod̄e razlikju se dva tipa skupa, nepovezan i povezan Žulijin skup.

Nepovezan Žulijin skup

Povezan Žulijin skup

8
 Aleksa Kovačević

3.1.2 Mandelbrotov skup

Mandelbrotov skup predstavlja skup tačaka c u kompleksnoj ravni za koje je Žulijin skup
povezan, tj. skup tačaka za koje funkcija fc (z) = z 2 + c ne divergira kada je iteriramo od
z = 0, drugim rečima, skup za koji niz fc (0), fc (fc (0)), fc (fc (fc (0))), . . . konvergira ka nekoj
granici.
Formalna rekurzivna definicija je:

zn+1 = zn + c

Ovaj skup je poznat ne samo u oblasti matematike nego i zbog svoje estetske vrednosti,
i takod̄e kao kompleksna struktura koja je nastala primenom prostih pravila. Predstavlja
jedan od najpoznatijih primera vizuelizacije matematike, popularan i pod imenom Savršen
fraktal

Vizulizacija Mandelbrotovog skupa

9
 Aleksa Kovačević

LATEX

4 Zanimljivosti iz oblasti fraktalne geometrije

U matematičkom smislu pojam ,,fraktal” pojavio se relativno skoro, med̄utim, pojava samih
fraktalnih oblika stara je koliko i priroda kakvu danas poznajemo, a čak je i stvaranje
fraktalnih oblika ljudskim delovanjem za sigurno više od jednog milenijuma starije od njihove
definicije. Premda su fraktali korišćeni u umetnosti kao estetski lepi oblici, njihovim preciznim
definisanjem i pojavom tehnoloških otkrića, već su rešeni, a naučnici i dalje rešavaju mnoge
probleme njihovom primenom.

4.1 Fraktalni oblici u prirodi

Jasno je već da se u prirodi ne javljaju potpuno samoslični fraktali, ali je zanimljivo to što
se za neke, bar golim okom, to nikako ne može primetiti.
Teško je napraviti i samu podelu, o pobrojavanju svih, logično je, nema govora:

-Biljni i životinjski:

• Drveće

• Brokoli (posebno vrsta poznata kao Romanesco broccoli )

• Ananas

• DNK lanac

• Alge

• Rogovi planinskih koza

• Izgled(šare) nekih životinjskih vrsta

-Pojave i oblici:

• Krateri

• Planinski venci

• Pahulje snega

• Saturnovi prsteni

Nabrajanje bi moglo da ode predaleko, nabrojani su samo neki intuitivno bliski i poznati
oblici, broj ni blizu onom koliko ih u prirodi postoji, i to samo broj onih koji su otkriveni do
sada.

10
 Aleksa Kovačević

4.2 Primena u nekim oblastima

Takod̄e, ne možemo sve pobrojati, tako da će biti navedene samo neke od oblasti koje su po
mišljenju autora ovog teksta zanimljive.

• Moda i Dizajn - Sama činjenica da postoji pojam fraktalni dizajn već govori dovoljno

• Kompjuterska grafika - Koristi rekurzive osobine fraktala da generiše razne oblike,

pa se koristi za razne potrebe, na primer:

– Generisanje oblika sličnog planinskim vencima

– Vizuelizacija i analiza galaksija
– Dizajniranje kompleksnih 3D tekstura u video igrama

• Biologija i Hemija - Za prikazivanje bakterijskih kultura, hemijskih reakcija, ljudske

anatomije, molekula, biljaka. . .

• Seizmologija i Meteorologija

• Umetnost - Jedna od oblasti o kojoj se lako može napisati isto onoliko koliko je napisano
do sada o svim fraktalima. Umetnička dela i umetnici su brojni, a period bavljenja
fraktalnom umetnošću traje do danas, a datira od, prema najstarijim poznatim
fraktalima, indijske arhitekture, tačnije arhitekture hramova, koji su bili prošarani
fraktalnim oblicima.

4.3 Završna reč

Fraktalima su se bavili umetnici, matematičari, fraktali su u prirodi, živoj i neživoj, kao
pravilnosti koje niko ne očekuje na mestima gde na prvi pogled ne može da ima pravilnosti
i simetrije. Napisano je i dosta knjiga o fraktalima , izmed̄u ostalih jedna od njih baš nosi
naziv ,,Lepota Fraktala”, od autora Pitgena i Ričera, napisana 1986. godine.
Zanimljivo je to što su fraktali svuda oko nas, a iza njih se krije matematička definicija,
koja je, iako prosta, poprilično moćna i korisna u raznim oblastima i matematički i prirodni
smisao ovog pojma se neminovno prepliću. Takod̄e je i sam Benoa Mandlebrot, otac fraktalne
geometrije, u jendoj od svojih knjiga napisao:

Fraktalna geometrija nije samo oblast matematike, već oblast koja pomaže svakom čoveku
da isti svet vidi drugačije.

11
 Aleksa Kovačević

Literatura
[1] Wikipedia,
https://en.wikipedia.org/wiki/Fractal

[2] MacTutor History of Mathematics archive,

http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/HistTopics/fractals.html

[3] Fractal.org, Centre for Fractal Design and Consultancy,

http://www.fractal.org/

[4] Benoı̂t Mandelbrot. The Fractal Geometry of Nature,

W. H. Freeman and Company, (1982)

12