СЕМИНАРСКИ РАД

ПРИВРЕДНО ПРАВО
ТЕМА: ЧЕК (ПОЈАМ, ВРСТЕ, ЕЛЕМЕНТИ И ЧЕКОВНИ ПОСЛОВИ)

Ментор: Студент:
проф. др Милан Бјелић Немања Стојановић
проф. др Слободан Вучичевић 2Д1/0152/16

Београд,
2017.
 Садржај:

Увод ....................................................................................................... 1
1. Чек ................................................................................................. 2
1.1. Појам чека и његови састојци .............................................. 2
2. Чековни послови.......................................................................... 3
2.2. Презентација на исплату и исплата чека ............................. 3
2.3. Опозив чека ............................................................................. 4
2.4. Регрес због неисплате ............................................................ 4
3. Врсте чека ..................................................................................... 5
Закључак ............................................................................................... 8
Литература ............................................................................................ 9
 Увод

Појам хартије од вредности утврђен је одредбом Закона о облигационим

односима. Према том закон у, хартија од вредности је писана исправа,
којом се њен издавалац обавез ује да исп уни обавез у уписан у на тој
исправи њеном законитом имаоц у.

У Закон у о облигационим односима садржана су општа правила о

хартијама од вредности. Ова правила примењуј у се и на хартије од
вредности регулисане другим законима у питањима која нису уређена тим
законима. У том смислу, законским прописима детаљ но су посебним
законима уређена питања појединих врста хартија од вредности као што
су: менице, чек, складишница, преносиви товарни лист, теретница
(коносман), акција, обвезница, благајнички запис, комерцијални запис,
државни запис и цертификат о депозиту (хартије које се издај у у серији),
и сл.

Чек је писмено на основу кога једно лице – трасант даје налог трасант у
(банци) код које он има расположива средства, да плати по виђењу
одређен у сум у означеном кориснику или неком другом према
ремитентовој наредби, или једноставно, доносиоц у 1.
Чек има шест обавезних састојака: 1) означење да је писмена исправа чек
написана у самом њеном слогу и то на о ном језик у на коме је то писмо
састављено; 2) без условни уп ут да се исплати из трасатових
расположивих средстава одређена сума новца; 3) име онога који треба да
плати (трасата); 4) означење места где треба извршити плаћање; 5)
означење дат ума и места где је и када чек издат 6) потпис онога који је
издао чек – трасанта.

1
– Вучичевић, С., Бјелић, М., Привредно право са практикумом, БПШ-ВШСС, Београд, 2016., стр. 249.

1
 1. Чек

1.1. Појам чека и његови састојци

Чек је писмено на основу кога једно лице – трасант даје налог трасант у
(банци) код које он има расположива средства, да плати по виђењу
одређен у сум у означеном кориснику или неком другом према
ремитентовој наредби, или једноставно, доносиоц у.

Као и меница, чек је строго формална хартија од вредности која мора да

садржи законом одређене састојке. Али, за разлик у од менице, чек има
шест обавезних састојака: 1) означење да је писмена исправа чек
написана у самом њеном слог у и то на осном језик у на коме је то писмо
састављено; 2) без условни уп ут да се исплати из трасатових
расположивих средстава одређена сума новца; 3) име онога који треба да
плати (трасата); 4) означење места где треба извршити плаћање; 5)
означење дат ума и места где је и када чек издат 6) потпис онога који је
издао чек – трасанта.

Није тешко уочити нек е од карактеристика по којима се означени битни

састојци чека разликуј у од одговарајућих састојака менице. Тако, на
пример, чек се не сме издавати без покрића . Истина, тако издат чек не
губи важност, али његов издавалац је кривично одговоран и дужан да
имаоц у надокнади претрпљен у штет у.

Према нашем Закону о чек у трасирање чека врши се искључиво на банк у

код које се, по природи ствари, и иначе депон уј у новчана средства. Затим
чек се плаћа по виђењу, што значи да означење доспелости не представља
битан састојак чека. Ако би, према томе, дос пелост била друкчије
означена, таква исправа изгубила би правно дејство чека. Ни означење
ремитента не представља битан састојак чека. То долази отуда што се чек
може издати и на доносиоца, али трасант може, природно, издати чек на
име или по наредби, а мо же га трасирати и на своје име или по својој
наредби.

Такође, ни битни састојци, као што су место плаћања и место издања чека
не морај у да буду изричито означени, наравно само ако се мог у
закљ учити из саме садржине чека.

2
 2. Чековни послови

С обзиром на природу и специфичност чека број чековно -правних послова

је нешто мањи него код менице. То су: издав ање чека, пренос
(индосамент), авал, презентација, исплата, опозив и регрес чека.

2.1. Издавање, пренос и авал чека

Издавање, пренос и авал чека – Издавање чека је веома слично
издавању менице, само што трасант, издавалац чека мора у трен утк у
издавања овог писма да има одговарај уће покриће код трасата, банке. Ово
покриће, поред тога мора да је у новц у или новчаном потраживању, а не у
роби или хартијама од вредности.

Поп уњавање чека састављањем трасантовог потписа, као и предајом чека

реминент у, сматра се да је чек издат. Садржај чека може се исписати и
машином, али потпис мора да је извршен мастилом и својеручно (ако је
издавалац чека правно лице онда уз потпис овлашћеног лица мора да
стави и печат предузећа).

Чек на име или по наредби преноси се индосаментом, уколико није у њега

унета ректа-клауз ула; чек на доносиоца једноставном предајом ове
хартије од вредности из руке у руку, а ретка -чек преноси се п утем
грађанско-правног уст упања (цесије). Правило о индосирању менице
односе се и на пренос чека, са из узетком што код чека постоји само
власнички и п уномоћнички индосамент.

Давањем јемства (авала) обезбеђује се исплата целог или делимичног

износа означеног у чек у. Авалиста може бити свако лице, осим трасата, а
ако није означено за кога је дато јемство, онда ће се сматрати да је дато
за трасанта. Обавеза авалисте је солидарна и односи се само на онај износ
на који је авалиста дао јемство.

2.2. Презентација на исплату и исплата чека

Презентација на исплату и исплата чека – Презентација чека на
исплат у је таква чековна радња која обавез ује имаоца чека да приликом
захтева за исплат у поднесе (презентира) чак трасант у у мест у плаћања
чека. Рок за презентац иј у чека креће се од 8 до 70 дана, зависно од
удаљености места издавања и места плаћања. Моментом издања чека
почиње да тече рок за његову презентацију 2.

Чек платив у нашој земљи мора да се пдонесе трасат у на исплат у у

следећим роковима: у рок у од осам дан а ако је место издања чека и место
плаћања јено исто место у нашој земљи; у рок у од 15 дана, ако су место
издања и плаћања различита, а оба су у нашој земљи; у рок у од двадесет

2
– Вучичевић, С., Бјелић, М., Привредно право са практикумом, БПШ-ВШСС, Београд, 2016., стр. 250.

3
дана, ако је чек платив у земљи издат у којој од европских земаља; ако је
чек издат у некој земљи изван Европе, и то на обалама Средоземног или
Црног мора, укљ учуј ући и острва у њима, онда је рок за презентациј у у
нашој земљи четрдесет дана од момента издања; најзад, у рок у од 70 дана
од издања чека, чек се мора презентирати ради исп лате у нашој земљи,
ако је издат у којој другој земљи изван Европе (ипак, неки чекови се
изузимај у од ових рокова).

Непоштовање утврђених рокова за презентациј у чека повлачи

одговарај уће последице. Тако, на пример, ималац чека губи своја
регресна права према свим регресним дужницима из узев према трасант у.
Трасант, наиме, остаје у обавези све до наст упања сатарелости чека.

Исплата чека је чековно -правна радња којом трасант, на основу

благовремене презентације чека и провере подносиоца као законског
имаоца чека, врши исплат у означене суме. Исплатом чека у целости од
стране трасата гасе се обавезе индосаната и трасанта. Зато трасат има
право да захтева ода имаоца чека да му овај на самом чеку потврди да је
извршена исплата.

2.3. Опозив чека

Опозив чека – Опозив чека је чековно -правна радња којом трасант

забрањује трасат у да по одређеном чек у изврши исплат у из његовог
покрића. Опозив чека се може учинити: протеком рока за презентациј у
чека на исплат у, али и пре протека рока за презентациј у чека на име или
по наредби, под условом да је опозив стигао трасат у пре него што је овај
извршио исплат у чека. Трасат врши опозив обично у писменој форми.

2.4. Регрес због неисплате

Регрес због неисплате – Регрес због неисплате врши ималац чека, у

сл учај у трасатовог одбија ња да плати износ означен у чек у, против
трасанта, авалисте и својих претходника (евент уалних индосаната) ради
наплате чековног потраживања 3.

Да би ималац чека могао да оствари своје регресно право потребно је да у

законском рок у поднесе чек на исплат у и д а у случају потп уног или
делимичног одбијања исплате од стране трасата подигне протест због
неисплате.

Редован начин прот еста може се заменити потписан ом изјавом трасата на

чек у којом одбија да изврши исплат у чека уз стављање датума кад је чек

3
– Вучичевић, С., Бјелић, М., Привредно право са практикумом, БПШ-ВШСС, Београд, 2016., стр. 251.

4
био презентиран ради исплате. Оваква изјава се мора у ток у протесног
рока, по захтеву имаоца чека, унети у протесни регистар што се мора о д
стране протестног органа - суда потврдити на чек у или његовом алонжу.

Регресни захтев имаоца чека према трасант у и индосантима застарева за

шест месеци од момента који обележава протек рока за презентациј у чека
ради исплате. Такође, и регресни захтеви индосаната једних против
других или против трасанта застаревају за шест месеци. То значи да ће по
протек у шест месеци од момента к ада је индосант иск упио чек, или је
против њега подигнута т ужба, наст упити застарелост регресних захтева.

3. Врсте чека

Према начин у одређивања носилаца права, чекови се деле на: чек на име,
чек по наредби и чек на доносиоца. Према облик у и намени треба
разликовати:

Барирани чек је добио назив по прецртај у двема параленим линијама

дијагонално подвученим из угл ова чека. Прецртај може бити опш ти или
посебан. Барирани чек са општим прецртањем распознаје се по
паралелним линијама између којих није ниш та назначено, или је само
састављена ознака „преко банке“. Ималац оваквог чека може наплатити
означени износ од трасата преко ма које банке (која у том случај у врши
улогу посредника). Барирани чек са посебним прецртајем распознаје се
по паралелним линијама између к ојих је означено име банке, преко које
се може извршити наплата чека. Значи, овај чек може његов ималац
наплатити само преко тако означене банке. Прецртавање чека може
извршити трасант или ималац чека, с тим што се општи прецртај може
увек претворити у пос ебни. Насупрот освоме, није дозвољено претварање
посебног у општи прецртај.

Барирани чек (са општим или посебним прецртајем) трасат не исплаћује у

готовом новц у имаоца чека, већ га доставља оној банц и која се јавља као
посредник за наплату и која тај износ саставља на располагање имаоц у
чека преко његовог банкарског рачуна.

Исплатни или готовински чек је новчани иструмент којим ималац

рачуна даје налог трасант у да човековну суму исплати у готовом износ у
имаоц у чека или по његовој наредби. Ови чекови корист е се најчешће за
исплат у личних доходака.

Вирмански (обрачунски) чек на предњој страни носи ознак у „само за

обрачун“. Овом клауз улом забрањује се исплата у готовом нову и чек
сл ужи само за обрачун. То значи да обрачунски чек представња нек у
врст у налога на основу кога банка, као трасат, смањује за износ чека
тек ући рачун издаваоца чека, а повећава тек ући рачун корисника

5
(реминента). Ознаку на чек у „само за обрачун“ или други израз који то
исто значи, може ставити трасант и сваки ималац чека.

Вирмански чек се најчешће употребљава у робном промет у иѕмеђу

пред узећа и лако се ра спознаје по својој црвеној боји.

Циркуларни чек издаје банка корисник у који од ње има покриће,

овлашћуј ући га да исплат у чека може тражити од било које њене
пословне јединице или банке кореспондента. Овом врстом чека се
увелико олакшава плаћање и отклања употреба готовог новца.

Цирк уларни чекови имај у дужи рок важења: они важе шест месеци,
рачунај ући од дана издања. У нашој земљи службу по цирк уларним
чековима врши Народна банка Србије.

Акредитивни чек се употребљава код нас при отк уп у пољопривредних

производа од произвођача. Код оваквог чека трасант је предузеће које се
бави отк упом пољопривредних производа, трасант је Народна банка
Србије, а корисник (реминент) је онај произвођач који на име цене за
продате производе добија овај чек на одговарај ући изн ос. Корисник може
добијене чекове наплатити у готову код свих пословних јединица
Народне банке Србије и на свакој пошти. Осим тога, он може ове чекове
користи за к уповину индустијске робе, за плаћање пореза итд.

Акредитивни чек важи три месеца рачунај ући о д дана издања. Он гласи
на округле, унапред на чек у одштампане износе. Овакав чек гласи на име
одређеног лица (произвођача).

Путнички чек издаје се обично у корсит п утника, т уриста, трговаца и

других. Код нас ове чекове издаје Народна банка Србије и то на округле
износе и продаје их корисницма, преко својих корисподената у
иностранству. Они се могу употребити за плаћање саобраћајних и други х
усл уга, такса, пореза и других дажбина.

Ови чекови се могу наплатити и у готовом новц у у свакој мењачници или

пошти. Путнички чекови важе три месеца рачунај ући од дана када к упац
као трасант стави дат ум и место издавања чека.

Чек банке за текуће рачуна грађана представља међубанкарсим

спораз умом јединстевни ин струмент плаћања у облик у ткв. р екта чека уз
сва права и обавезе које проистичу из одредба Закона о чек у. Чековне
бланкете издаје банка власницима текућих рачуна одмах после првог
приспећа средстава на рачун банчиног клијента и то у к оличини која
зависи, по правилу, од висине сталног месечног прилива средстава, затим
од поверења банке према власник у текућег рачуна, од потреба бласника

6
рачуна за већим бројем бланкета, с обзиром на дужи боравак у мест у ван
седишта банке и сл 4.

Чек банке за текуће рачуне грађана спада у посебну врст у чекова

познатих под назибом – лимитирани. Овај назив потиче от уда што је код
неких чекова унапред штампан износ на који чек гласи или тај износ до
извесне суме може трасат сам да означи, значи до неког унапред
утврђеног лимита. У случај у потребе за п лаћањем веће суме, природно,
издавалац ће морати да употреби два или више чекова.

Чековни бланкет се састоји из талона и чека. Талон мора да задржи

трасант у својој чековној књи жици ради своје евиденције о издатим
чековима и требало би да га чува најмање шест месеци. Свакако да такво
упозорење има свој значај нарочито за случај губитка неког чека када се
на основу евент уалне рекламације, мора да изврши реконст укција
података. Тал он у таквим случајевима може да представља, ако не
материјали доказ о издатом чек у, а оно озбиљан индикатор о извршеној
обавези плаћања.

4
– Вучичевић, С., Бјелић, М., Привредно право са практикумом, БПШ-ВШСС, Београд, 2016., стр. 253

7
 Закључак

Као што је већ речено у претходном излагању,чек је врло распрострањена

хартија од вредности и веома је значајна у савременом платном промет у.
Етимолошки реч чек потиче од енглеске речи „ to check“ ,што значи
контролисати, проверити, задржати 5. Наиме, дужник је обавезан да
контролише и провери да ли је издавалац чека обезбедио покриће как о је
чек вукао на њега и да задржи налог за исплат у ако нема тог покрића.
Чек, као строго формални док уменат, садржи одређене елементе као
штосу: назив чека, наређење за исплату одређене суме, име лица које ће
чек платити(трасат), дат ум издавања чека.

Карактеристике чека су: 1.чек је хартија од вредности која служи за

плаћање; 2.чек ствара без условн у обавез у да се исплати одређена
свотановца; 3.чек као хартија од вредности доспева увек по виђењу,и
4.исплат у чека врши банка као трасат из трасантовог покрића .

Употребом чека смањује се цирк улација папирног и кованог новца,

уклања се некорисно држање већих количина новца, појефтињује и
поједностављ уље међународни платни промет.

Одређуј ући општи појам хартије од вредности, Закон о облигационим

односима утврђује да се посебним законом за поједине хартије од
вредности могу да предвиде и други битни састојци, као што су случај са
Законом о меници или чек у. То практично значи да посебни закони
којима се ближе одређуј у поједине хартије од вредности представљај у lex
specialiс у односу на овај закон.

5
– Илија Г., Радуловић З., Пословно право, ВПШЧ, Чачак, 2010., стр. 95

8
 Литература
1. Вучичевић, С., Бјелић, М., Привредно право са практикумом, БПШ-ВШСС,
Београд, 2016.
2. Илија Г., Радуловић З., Пословно право, ВПШЧ, Чачак, 2010.