Seminar Ski

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA GRAĐEVINARSTVO
FASADERSKI RADOVI
PREDMET: Završni radovi i instalacije na objektima
KANDIDAT:
Pejkovid Ksenija GR 121/2016
PREDMETNI NASTAVNIK:
Prof. dr Željko Jakšid, dipl.inž.arh.
Novi Sad
Septembar, 2018.
ZAVRŠNI RADOVI I INSTALACIJE NA OBJEKTIMA Fasaderski radovi
SADRŽAJ:
1. UVOD………………………………………………………………………………………………………………. 3
2. VRSTE FASADA………………………………………………………………………………………………… 6
2.1. Klasične fasade……………………………………………………………………………………. 6
2.2. Kamene fasade……………………………………………………………………………………. 7
2.3. Staklene fasade……………………………………………………………………………………. 9
2.4. Drvene fasade……………………………………………………………………………………… 12
2.5. Metalne fasade……………………………………………………………………………………. 14
2.6. Betonske fasade…………………………………………………………………………………… 16
2.7. Termo fasade………………………………………………………………………………………. 17
2.8. Ventilisane fasade……………………………………………………………………………….. 19
2.9. Kontaktne fasade…………………………………………………………………………………. 21
2.10. Pametne fasade…………………………………………………………………………………… 23
3. FASADNE BOJE………………………………………………………………………………………………… 26
4. USLOVI RADA I NAČIN OBRAČUNA…………………………………………………………………. 27
5. OBNOVA FASADA……………………………………………………………………………………………. 28
6. ZAKLJUČAK …………………………………………………………………………………………………….. 29
7. LITERATURA…………………………………………………………………………………………………….. 30
8. FOTODOKUMENTACIJA…………………………………………………………………………………… 31
Pejkovid Ksenija GR 121/2016 2

1. UVOD
Reč fasada potiče od latinske reči facies, što u prevodu znači lice, pa samim tim fasada
predstavlja lice svakog građevinskog objekta. Pređašnja svrha fasada je bila samo u
estetskom izgledu, pa tu možemo nadi razne fasade sa ukrašenim svodovima, lukovima i
zabatima. Posebno se davalo pažnje pročelju zgrade do ulice, ulazima i prozorima. Bogatija i
ukrašenija fasada je značila snagu i veličinu objekta, no danas se na fasade počelo gledati na
drugačiji način, pa one sada imaju sve manje dekortivnih elemenata. Uz estetski zadatak su
dobile i puno drugih uloga i funkcija. Uz puno vede mogudnosti a uz manju zahtevnost i
finansijsku pristupačnost, pa lako dostupne materijale, fasade su postale obavezni deo
svake gradjevine, čak su propisane i zakonom (urbanistički zahtevi da se objekat izgledom
uklapa u okolinu).
Danas se smatra normalnim da nam fasada štedi energiju svojim fizičkim svojstvima, no
možda de u bududnosti biti normalno da nam i proizvodi energiju sa tehnologijom koja je
ved dostupna, ali je skupa.
Kvalitet fasade ocenjujemo na osnovu slededih karakteristika:

- vrste izolacije,
- kvaliteta materijala u kome je izvedena,
- načina postavljanja itd.
Sa tehničkog gledišta, kvalitetno izvedena termoizolacija na objektu osigurava produženje

životnog veka građevine zbog smanjenja temperaturnih oscilacija na konstrukciji (bududi da
se toplotna izolacija uglavnom ugradjuje sa spoljašnje strane objekta) i time štiti
konstrukciju od naprezanja usled temperaturnih promena.
Veliki troškovi grejanja, globalno zagrevanje i zaštita čovekove okoline nametnuli su
donošenje strogih zakona i propisa za različite sisteme toplotne izolacije stambenih i
poslovnih objekata.
Slika 1.2 Termo skeneniranje

objekta [1]
Slika 1.1 Termo skeneniranje objekta [1]

Prema novom Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, nove kao i postojede objekte je
potrebno prilagoditi novim, potrebnim dimenzijama termoizolacije.
Pravilnik definiše nove, maksimalne vrednosti koeficijenata prolaza toplote Umax za
elemente toplotnog omotača.
U skladu sa Umax=0,30 (0,40) W/m2K preporučuje se debljina izolacije od 12cm (za nove
objekte) i 8cm (za postojede objekte) materijalima na bazi polistirena.
Uobičajeno su preforirane prozorima, vratima i ventilacionim otvorima.

Obrada tih mesta je, zapravo, najbitniji proces prlikom postavljanja termoizolacije, jer se tu
stvaraju termički mostovi (mesta gde dolazi do prekida u izolacionom materijalu). Na ovim
mestima se može pojaviti kondenzacija na unutrašnjim površinama zidova i posledica toga
je razvoj algi i plesni na zidovima. Dobra izolacija objekta utiče na ekonomičnost stanovanja,
štiti objekat i produžava mu vek, te osigurava zdravu i ugodnu klimu boravka u njemu.
Slika 1.3 Hladni most u konstrukciji [2]
RAZLOZI ZA POSTAVLJANJE FASADE RAZLOZI PROTIV POSTAVLJANJA FASADE

Ušteda na troškovima grejanja
Ugođaj boravka zimi i leti
Troškovi zagrevanja – hlađenja
Nema ih
Prekid hladnih mostova
Povedanje energetske efikasnosti objekta
Povedanje energetske vrednosti nekretnine

Neki primeri evolucije izgleda fasada kroz vreme:
Slika 1.5 Ulaz u antički grad, Petra, Jordan *4]
Slika 1.4 Porodična kuda Pejkovid (1929), Gruža [3]
Slika 1.6 Sagrada Familia, Barselona,

Španija *5+
Slika 1.7 Moderna fasada, Barselona, Španija [6]

2. VRSTE FASADA
2.1. KLASIČNE FASADE
Klasične fasade su fasade od krečnjačko-cementnog maltera. Ovakva fasada nema

funkciju termoizolacije. Njena jedina svrha je da zaštiti zidove od spoljašnjih
atmosferskih uticaja i estetska funkcija. Izolacijski sloj je mogude postaviti iznutra, što i
nije baš najbolje rešenje, no u prošlosti je ovo bio jako čest i skoro jedini način izrade
fasada.
Krečnjačko-cementne fasade se rade tako da se na čistu površinu zida prvo nabaci
cementni špric uz jako mali udeo krečnjaka, samo zbog lakše izrade, nakon toga se na
zidu izvode vođice od maltera koje služe majstorima za ravnanje nabačenog maltera od
krečnjaka, zaglađuje se gladilicama i nakon sušenja površina je spremna za nanošenje
završnog sloja, tj. plemenitog maltera. Najčešdi završni sloj kod klasičnih fasada je
mineralni malter, koji dolazi u vredama 25-40kg i meša se na gradilištu. Kod obojenih
maltera, jako je važno pravilno dozirati uvek istu količinu vode.
Kod starijih objekata, naročito sakralnih, vrlo često možemo naidi na završni malter koji
se ne nanosi čeličnim gladilicama, nego za to koristimo specijalne špriceve koji koriste
metalne češljeve (jež). Kod izrade ovakvog završnog sloja jako je važno da za to imamo
majstora koji ima iskustva sa radom na takvim fasadama.
Zbog svojih loših termoizolacionih karakteristika, ovaj tip fasade se sve manje izradjuje,
ali ovaj tip zasigurno ima veliku trajnost i kvalitet.
Slika 2.1 Malterisanje YTONG blokova [7]
Slika 2.2 Izrada klasične fasade *8+

2.2. KAMENE FASADE
Ovakve fasade spadaju u obloge od teških elemenata. Izradjuju se od klesanog ili

rezanog kamena i mogu biti postavljane kao pojedinačni delovi ili u ved gotovim
panelima. Postavljanje je mogude da dva načina: suvim i mokrim postupkom.
Suvi postupak sredemo na savremenim objektima. Zahteva postojanje jake

potkonstrukcije na koju se profilima, kukama ili zavrtnjevima kače precizno sečeni
kameni elementi. Sam kamen nema termoizolaciona svojstva pa se ispod kamena
postavlja termoizolacija gde nastaje problem pričvršdavanja kamene obloge posebno
ako postoji i ventilisani sloj. Zbog svoje težine i načina postavljanja ovakav tip fasade se
uglavnom radi na zidovima od armiranog betona gde je mogde dobro pričvrstiti ankere
koji de držati fasadu. U slučaju ventilisanih fasada, minimalna debljina ploča je 3cm.
kamen – granit ili mermer, mora da zadovoljava standard, odnosno da prvenstveno
zadovolji zahtevane parameter pritisne i savojne čvrstode.
Uobičajeni slojevi ventilisane fasade od kamena su:
 kamen d=3cm
 vazdušni prostor debljine 2-3cm
 termoizolacija 8-10cm i
 konstrukcija zida.
Slika 2.3 Konstrukcija za kamenu fasadu [9]
Optimalne dimenzije ploča su približno 60x80cm, odnosno površine približno 0,5m 2, a

težine do 50kg.
Mokri postupak se uglavnom primenjuje na manjim objektima i kada fasada nije

ventilisana. Kamene ploče mogu da budu debljine 2 ili vise centimetara. Ugradnja se vrši
na način klasičnog zidanja cementnim malterom ili lepilima (kada je podloga ravna).
Svakako je potrebno izvršiti skriveno ankerovanje ploča za zid.
Ovakav tip fasade je jako skup zbog komplikovanosti pričvršdavanja obloge koja mora
biti od nerđajudeg čelika, same cene kvalitetnog kamena (mermer ili granit), velike
težine fasade, transporta.
Međutim, fasade od kvalitetnog kamena su pogodne za održavanje, tj. potrebno
održavanje je minimalno, pa su ovakve fasade dobile epitet – večne.

Slika 2.4 Kamena fasada [10]
Slika 2.5 Izgled kamene fasade [11]

2.3. STAKLENE FASADE
U modernom građevinarstvu, staklo postaje sve prisutniji material, posebno u pogledu

završnih radova kako u enterijeru tako i u eksterijeru. Svojim karakteristikama može da
postigne kompletnu termoizolacionu, akustičnu, solarnu, UV zaštitu što dovodi do
mogudnosti oblaganja celih objekata staklenim fasadama.
Ovakve fasade nude mnogo mogudnosti i imaju veliku estetsku važnost. Intenzivno se
koriste na modernim poslovnim objektima u poslednjih 5 godina, pogotovo u Evropi.
Uglavnom se izvode tako da se noseda konstrukcija od aluminijuma ne vidi pa se ne vide
ni otvori koji se uglavnom otvaraju prema spolja i tako fasada izgleda kao iz jednog
komada stakla ili se mogu poznati minimalni razmaci između pojedinih stakala.
Slika 2.6 Moderna staklena fasada [12]
Kod ovakvih fasada na objekat se postavlja sa svih strana stakleni omotač. Razmak
izmedju stvarne fasade i drugog staklenog omotača iznosi od 0,6 do 1,0m. kvalitetan
izbor savremenih stakala ima za cilj postizanje željenih rezultata (propuštanje svetla,
solarni faktor), kako u samom objektu, tako i u spoljašnjem izgledu zgrade (spoljašnja
refleksija, boja zgrade, itd…).
Pri postavljanju staklenih fasada treba voditi računa o:

 Nameni objekta, geografskom položaju istog, prosečnoj brzini vetra za to područje,
statički proračun nosivosti cele konstrukcije, dilataciji objekta u radnim uslovima,
godišnjem sleganju objekta i to sve u cilju pravilne instalacije profila i stakala bududi
da je staklo krt materijal
 Propustnost spoljašnje svetlosti
 Spoljašnja refleksija
 Solarni faktor
 K – vrednosti (koeficijent termičke propustljivosti)

Vrste staklenih fasada:

1) Kontinuirane fasade sa vidljivim pokrivnim profilima (50 ili 60mm) jednostavnog
dizajna sa lakom izradom što predstavlja pouzdano i ekonomično rešenje. Ovaj tip
fasade se često koristi i za pokrivanje u različitim oblicima i primenama, kao što su
piramide, svetlarnici, kupole i nadstrešnice, nudedi poseban ugođaj boravka u
objektu.
2) Strukturalne fasade koje se odlikuju time da aluminijumski profile spolja nisu vidljivi,
tako da staklene površine izgledaju ujednačeno. Staklo se kod ovih fasada lepi za
aluminijumski ram silikonskim lepkovima specijalnog sastava, tako da staklena
zavesa u svom spoljnom izgledu ima neprekidan izgled.
3) Spider fasade – danas najpopularniji tip fasada. Staklene ploče povezane valjkastim
nosačima od nerđajudeg čelika. Najpopularniji model spider fasade je Manet
construct. Manet fasada nije vodonepropusna, nego se staklene ploče sa spider
nosačem vežu za postojedu fasadu. Prednost ove fasade je što se može izvesti u
savijenoj formaciji sa pravilnim lukom. Takođe, ova fasada ima visoku toleranciju
odstupanja od pravilnih linija što omogudava da se trodimenzionalno obuhvate svi
delovi građevine, a isto tako nema dodatnih dilatacija. Drugi model fasade sa spider
nosačima je Rodan, on se pak koristi pri nadsvodnju objekta, jer ima izrazitu
otpornost na napone. Pri Rodan sistemu, nije potrebna osnovna fasada, ni nosivi
zidovi, jer sam sistem slaganja ved sadrži sopstvenu mrežu nosača i zatezača.
Velika prednost staklenih fasada je što se sa izradom može započeti dok još traje
sama gradnja objekta, tj. glavni građevinski radovi. To prostorima daje prirodnu
svetlost u objektu. Zbog svojih karakteristika, staklo ne gubi svojstva na suncu kao
drugi materijali.
Održavanje ovakvih fasada uglavnom je rešeno tako da postoje specijalne dizalice na
krovu objekta kojima se radnici spuštaju po fasadi i tako mogu vrlo lako oprati
staklene površine.
Slika 2.7 Izgled staklene fasade [13]
Slika 2.8 Izgled staklene fasade [14]

Self-cleaning glass – jedno od revolucionarnih dostignuda je staklo koje se samo čisti.

Naime, hidrofobne površine odbijaju vodu, stvarajudi loptaste kapljice koje mogu
skliznuti i sa sobom pokupiti i čestice prašine. Proizvode se nanošenjem tankog
organskog sloja. Kod hidrofilnih površina koje privlače vodu, dešava se suprotno: voda se
širi ravnomerno u film koji otiče sa povrišne i ne ostavlja nikakav trag usled sušenja. Ovo
je postignuto zahvaljujudi specijalnim tankim premazima koji pomažu čišdenje
standardnih vrsta stakala, i to u dve faze: u prvoj fazi, procesom fotokatalize, aktivira se
sunčeva svetlost i razjedinjuje organska prljavština. Ovim procesom se sprečava lepljenje
i neorganske čestice. U drugoj fazi, sloj raspršuje čestice kiše, pri čemu se one ne slivaju u
kapljicama kao na običnom staklu vec ravnomerno i u slapovima koji ispiraju čestice i
prljavštinu.
Sloju je potrebno 5-7 sunčanih dana da se u potpunosti aktivira nakon postavljanja, pri
čemu de delovati i po oblačnom danu i nodu.
Sam sloj ne utiče loše na boju stakla, prozirnost, njegove termičke osobine itd.
Slika 2.9 Samočisteda stakla u raznim primenama [15]

ZASTAKLJENI NEBODER ISTOPIO AUTO U ENGLESKOJ – velike staklene površine
povedavaju jake sunčeve zrake kao lupa, fokusiraju svetlo pa se koncentracijom svetla
počne razvijati jako visoka temperature koja uništava posebno plastične delove
automobila. Neboder visok 37 spratova svojom staklenom fasadom je fokusirao sunčeve
zrake na automobil razvijajudi temperaturu oko 70-800C rezultujuči sprženim i
deformisanim delovima karoserije crnog Jaguara.
Slika 2.10 Neboder u Engleskoj [16] Slika 2.11 Oštedeni automobil *16+

2.4. DRVENE FASADE
Sa povedanjem zahteva za korišdenje obnovljivih resursa, raste i upotreba drveta kao

gradjevinskog materijala, bilo kao dela nosede konstrukcije ili kao dela unutrašnjih ili
spoljašnjih završnih površina.
Korišdenjem drvenih obloga do izražaja dolaze toplina i elegancija. Ukoliko se fasada
kvalitetno postavi i redovno održava, ovakva obloga de biti dugoročno rešenje.
Preporučuje se da se jednom do dva puta godišnje drvo premaže zaštitnim slojevima
ulja. Na ovaj način fasadna obloga de ostati zaštidena od atmosferilija.
Drvo se obradjuje u komorama na visokim temperaturam posle kojih postaje otpornije
na vodu i štetočine. Termotretiranjem drvo dobija tamniju boju i izraženu teksturu.
Obrađeno drvo pored fasade se može koristiti i kao decking podloga u dvorištima ili na
terasama.
Osim prirodnog spoljašnjeg izgleda, ovakva obloga nudi brojne mogudnosti toplotne
izolacije. Zavisno od vrste i načina montaže kao i od preseka i profila samog drvenog
materijala, mogude je ostvariti različiti spoljašnji izgled.
Razlikujemo sledede načine oblaganja:
 Horizontalno, jedna letvica preko druge
 Vertikalno od poda do plafona
 Pero utor montaža
 Montaža u obliku lamella
Zavisno od načina oblaganja, drvena fasada može da se slaže vertikalno ili horizontalno.
Kao i kod odevanja, i ovde važi osnovno pravilo: vertikalno postavljena drvena fasada
objekat de učiniti optički vitkijim, dok de horizontalno postavljene drvene letvice objekat
“proširiti”.
Slika 2.12 Izgled drvene fasade [17] Slika 2.13 Izgled drvene fasade [18]
Vrsta korišdenog drveta određuje vek trajanja – u osnovi, drvene fasade mogu biti vrlo
dugovečne, a i one neobrađene mogu da traju čak i više decenija. Lični ukus i finansijska

sposobnost de odrediti da li de se odabrati domade vrste poput smreke, bora ili tise ili
zapadni crveni kedar.
Kod meranti drveta radi se o uvoznoj vrsti iz Indonezije koja potiče iz kontrolisanih
plantažnih uzgoja, a osim ove vrste, u Evropu se u velikim količinama uvozi i zapadni
crveni kedar. Ove uvozne vrste se vrlo otporne na spoljašnje vremenske uticaje. Ipak ni
kod domadih sorti drveta nikada ne postoji potpuna sigurnost da se ne radi o uvezenom
drvetu iz severnih evropskih zemalja.
Drvene fasade mogu optimalno da se izoluju - široke mogudnosti izvođenja

termoizolacije su danas najvažniji razlog odabira spoljašnje drvene fasade. Iza drvene
fasade sa pozadinskom ventilacijom mogude je ubaciti dovoljno termo izolacijskog
materijala koji de objekat vrlo brzo po standardima da svrsta u niskoenergetske objekte.
Pri tome je vrlo bitno da se tokom postavljanja izolacije izbegnu sve vrste toplotnih
mostova kako ne bi dolazilo do kondenzacije i truljenja drveta.
Slika 2.14 Izgled drvene fasade [19]
Slika 2.15 Izgled drvene fasade [19]

2.5. METALNE FASADE
Ovakve fasade se najčešde izrađuju od čeličnih ili aluminijumskih ploča kao obloga
sendvič panela sa termičkom ispunom.
Čelične ploče su uglavnom u vidu trapezastih bojenih ili impregniranih limova dok se
aluminijumske ploče uglavnom izrađuju kao polirane.
Slika 2.16 Metalna fasada [20]
Postupak kojim se stvara sloj oksida visokih mehaničkih karakteristika na alu-površini

zove se eloksiranje. Taj sloj je od 2 do 4 hiljade puta deblji od sloja prirodnog oksida koji
se stvara izlaganjem aluminijuma atmosferskim uticajima.
Osnovne prednosti aluminijumu daju njegova mala specifična težina, jednostavnost pri
obradi i oblikovanju, i mogudnost kvalitetnog bojenja u željenu boju. Osim niza
prednosti, eloksal ima i jedu manu – izuzetno je osetljiv na atmosferske hemikalije
(smog, kisela kiša, prašina).
Slika 2.17 Metalna fasada [21]

Iako se smatralo da se postavljanjem metalne fasade rešavaju problem trajnosti, ipak se

pokazalo da one statički vezuju čestice prljavštine iz vazduha, vremenom stvarajudi
teško odstranjivi talog koji zatim postaje glavni razlog propadanja fasade. Drugim
rečima, kada se anodizirana ili obojena metalna fasada postavi, treba je redovno
održavati i negovati. To de dati dvostruki efekat jer poboljšava izgled fasade i
istovremeno štiti od spoljašnjih uticaja sprečavajudi koroziju.
Bitni metali koji se koriste kao metalne obloge osim aluminijuma i čelika jesu: bakar,
olovo, cink.
Slika 2.18 Zanimljivi izgled metalne fasade [22]

2.6. BETONSKE FASADE
Betonske fasade su u jednom periodu dvadesetog veka imale značajnu primenu,

međutim beton slabo trpi kiseli vazduh i druge atmosferske uticaje. Ovakvo ponašanje
betona se pokazalo rešivim, dodavanjem aditiva koji utiču da se beton sam prečišdava,
ali brzo zatim se pojavljuju staklene fasadne obloge koje zauzimaju primat i dan danas
ga drže.
U poslednje vreme, ipak, razvijaju se nove tehnologije u vidu aditiva koje čine da beton
nadoknadi sve nedostatke i postigne zadovoljavajudi stepen estetike i kvaliteta u
pogledu postojanosti boja i površinskog sloja.
U toku je ispitivanje prozirnih betona, sa recikliranim staklom kao agregatom, koji ima
odlične mehaničke osobine.
Slika 2.19 Izgled betonske fasade [23]
Vrsta i kvalitet fasade zavise od načina rešavanja problema statičke nosivosti, toplotne i
zvučne izolacije, kondenzacije vodene pare, nošenja stakla, zaptivanja, sistema
pričvršdivanja, dilatacionih spojnica, otpornosti na vatru i naravno, estetskih ciljeva.
Mogude su i kombinacije lakih i teških elemenata za oblaganje.
Slika 2.20 Betonski veo oko objekta [24]

2.7. TERMO FASADE
Termo fasade, ili klasične fasade današnjice su fasade koje, uz estetski zadatak imaju i
zadatak toplotne izolacije. Zimi sprečava gubljenje toplote iz objekta, a leti sprečava da
toplina ulazi u objekat. Ovo svojstvo je ovim fasadama dalo veliku popularnost. Ovakva
fasada može doneti i do 40% uštede na troškovima hlađenja i grejanja, a uz to daje i
ugodan boravak u objektu. Uz svoja toplotna svojstva, ovakva fasada ima i bolju zvučnu
izolaciju. Još jedna velika prednost je što ovakva fasada štiti konstrukciju od naprezanja
u vidu skupljenja i širenja.
Sastav termofasade:
 Postojeda podloga (blok, opeka, beton, AB…)
 Lepak za spajanje izolacije i podloge
 Plastični tipl sa klinom
 Termoizolacijski sloj (debljine 5 – 20cm i više)
 Osnovni sloj lepka
 Mrežica za armiranje fasade
 Dodatni sloj lepka
 Završni sloj – (plemeniti malter) daje dodatnu čvrstodu i estetiku
Slika 2.21 Vrste termoizolacionih materijala [25]

Najvažniji deo ovakve fasade je izolacijski sloj po kojem je i dobila naziv. Može biti od
različitih materijala, ali dva najkorišdenija su: mineralna vuna i EPS ekspandirani
polistiren (stiropor)
Uz odnos termo izolacije, zvučne izolacije i cene, ova fasada je jedna od najpopularnijih
kod stambenih zgrada i porodičnih kuda.

Slika 2.22 Slojevi kod izvodjenja termo fasade [26]

2.8. VENTILISANE FASADE
Ventilisane fasade su vrsta fasade koje zadovoljavaju sve važne uslove za oblikovanje
modernih poslovnih objekata, pa su doživele svoj vrhunac u proteklih nekoliko godina.
Zbog dodatnog sloja vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju, naročito leti, stvara se visok
stepen uštede energije. Princip ventilisane fasade ostaje isti bez obzija da li je spoljašnji
omotač od lakih ili teških elemenata obloge.
Slika 2.23 Jedan od mogudih izgleda ventilisane fasade *27]

Kod dobro ventilisanih fasada, vazduh struji izmedju završne obloge i termoizolacije.
Strujanje uslovljava uzgonska sila koja se javlja kao razlika pritisaka vazduha na ulazu i
mesta gde vazduh izlazi iz konstrukcije. U literaturi se često koristi termin “efekat
dimnjaka”, kojim se opisuje fizička pojava kretanja vazduha. Što je prostor između
slojeva uži, kretanje vazduha je usmerenije. U ventilisanim fasadama, prostor koji je
namenjen kretanju vazduha je obično 2 – 4cm širine.
Kroz vazduh se toplota prenosi: kondukcijom, konvekcijom i radijacijom. Za raliku od

drugih slojeva koji se nalaze u jednoj konstrukciji gde je prenos toplote samo
kondukcijom.
Da bi sloj vazduha predstavljao značajniju termoizolaciju on mora da miruje. Kada se
ograniči njegovo kretanje, sprečava se prenos toplote konvekcijom, sa jedne površine
koja ograničava sloj vazduha na drugu.
Kada se ograniči njegovo kretanje (a to uglavnom znači smeštanje vazduha u male
prostore), onda je vazduh dosta dobra termoizolacija. Kada se pak on ostavlja kao sloj u
termoizolaciji fasada, i to u sloju od 3 – 10cm, kod njega se u fasadnim elementima javlja
konvekcija a njegova termička svojstva su od 3 – 14 puta manja nego svojstva
termoizolacije.

Kako bi se izbeglo neželjeno prohlađivanje i dekompozicija spoljašnjeg sloja

termoizolacije, štitimo je na razne načine: staklenim voalom, paropropusnom folijom,
pojačanom/dvojnom gustinom mineralne vune, gde je gušdi deo okrenut prema
spoljnoj, hladnijoj strani konstrukcije.
Bitna tehnološka prednost ventilisanih fasada je u tome što su strukturno razdvojeni

elementi izolacije i elementi za zaštitu od vremenskih nepogoda. Ti elementi su, stoga
manje osetljivi na oštedenja od ostalih fasadnih delova. Osim toga, zahtevi zaštite od
požara, zaštite od buke i od udara groma mogu se provesti jednostavno i kreativno.
Konstrukcija ventilisane fasade:

 Noseda konstrukcija
 Donja konstrukcija
 Termoizolacija, razdelne folije
 Sloj ventilisanja
 Fasadne obloge
Slika 2.24 Konstrukcija ventilisane fasade [28]
Neke od završnih obloga kod ventilisanih fasada mogu biti: kamen, staklo, aluminijum,
drvo, keramika…
Slika 2.25 Princip funkcionisanja ventilisane fasade [29]

2.9. KONTAKTNE FASADE
Ove fasade su direktno pričvršdene na objekat sa spoljašnje strane zida.

Najpoznatiji predstavnici u materijalima su:
 Stiropor
 Mineralna vuna
 Stirodur
 Neopor
Slika 2.26 Izgled kontaktne fasade [30]
Ukoliko se opredelimo za mineralnu vunu, dobidemo odgovarajudu toplotnu zaštitu koja

je na nivou fasada sa EPS izolacijom (za iste odabrane debljine izolacije) ali demo dobiti i
odličnu zvučnu izolaciju zidova kao i negorivu fasadu, naravno ako se izabere sistem sa
svim komponentama koje su prilagođene izolacionom materijalu kao što je kamena
vuna. Bitna razlika između stiropora i mineralne vune je paropropusnost materijala. Ovu
karakteristiku definiše koeficijent µ i manji iznos znači bolju propusnost za vodenu paru.
Dobra orijentacija je vrednost za vazduh µ=1,0, za kamenu vunu µ=1,2 a za EPS µ=30-40.
Iz ovog poređenja je jasno da se difuzija vodene pare kroz zidove sa kamenom vunom
može bez teškoda obavljati pa je kvalitet unutrašnjeg vazduha svakako bolji u odnosu na
sisteme koje u svom sastavu imaju izuzetno paronepropusne materijale.
Slika 2.27 Slojevi kontaktne fasade [31]

Ekstrudirani polistiren (XPS) - ove izolacione ploče se najčešde primenjuju na

elementima od betona kao što su ploče, stubovi, zidovi itd. a kako imaju izrazito veliku
čvrstodu, njihovu primenu možemo primetiti i kod izolacije ravnih krovova i terasa.
XPS izolacione ploče imaju veliku otpornost ka prolazu vodene pare i imaju neku ulogu
parne brane, mada prave parne brane imaju vedu otpornost prolazu vodene pare od 200
do 4000 puta. Upravo u tome i leži razlog zašto se primenjuju samo kod betonskih
elemenata.
Neopor je noviji izolacioni materijal i proizvodi se kao i EPS, od ekspandiranog

polistirena, ali sa dodatkom ugljenih vlakana. Izoluje pomodu vazduha, ali mu ugljena
vlakna daju do 20% viši kvalitet i manje gubitke toplotne energije. Prlikom izrade
termoizolacije prednost se daje Neoporu u odnosu na EPS, jer se koriste tanje ploče.
Preporučuje se prilikom postavljanja na zidove od opeke, šupljih i punih blokova.
Demit fasade su uglavnom zastupljene u gradnji manjh stambenih objekata, a

postavljanje se vrši kao i kod drugih fasada od EPS-a ili XPS-a: na spoljni zid se postavlja
izolaciona ploča na koju se lepi mrežica i zatim se nanosi dekorativna masa, boza za
fasadu ili dekorativni malter.
Slika 2.28 Način izvodjenja demit fasade *32]

2.10. PAMETNE FASADE
Pored optimalnih uslova za život, rad i proizvodnju, javljaju se zahtevi i dizajna,

bezbednosti i automatizacije objekta, kako bi se štedela energija, a troškovi korišdenja
sveli na minimum. Zgrade koje štede i proizvode energiju dade važan doprinos
smanjenju potrošnje, nižim cenama energije i boljoj klimatskoj zaštiti. Centralne teme
projektovanja predstavljaju termička izolacija prozora i fasada kao i korišdenje solarne
energije.
Slika 2.29 Pametna fasada na bolnici, Meksiko

[33]
Slika 2.30 Pametna fasada [34]
Energija kroz automatizaciju – automatskim upravljanjem fasadama, tj. međusobnim

usaglašavanjem funkcija provetravanja, zasene, bezbednosti, unutrašnje temperature,
smanjenja dejstva vetra i proizvodnje energije, kao i automatskim sistemima otvaranja i
zatvaranja prozora – štedi se energija.
Važan deo optimizacije predstavlja i upravljanje klimatizacijom. Prozori i vrata sa

centralnom blokadom pružaju veoma veliki doprinos dobijanju energije, a otvaranje
prozora u toku nodi, može ciljano uticati na hlađenje objekta.
Automatizacija fasade i dalje je na početku razvoja, ali de u bududnosti bitno doprineti
energetskoj efikasnosti celokupnog objekta (naročito za luksuzne domove i na objektima
koji nisu namenjeni stanovanju).

Slika 2.31 Pametna fasada [34]

 TORANJ AGBAR, BARSELONA – predstavlja jednu od brojnih atrakcija ovog grada. Toranj
visok 145m obložen staklom iza koga su postavljene led svetiljke ima mogudnost
šarenolikog osvetljavanja fasade ovog objekta nodu. Veliki spektar boja i oblika se mogu
formirati na fasadi, a posebno je interesantno u novogodišnjoj nodi kada se u ponod
uključuju svetla i odbrojavaju minuti.
Slika 2.32 Toranj Agbar, Barselona [35]

 ZELENE FASADE – u današnje vreme je sve češda pojava zelenih fasada čime se postiže
prirodniji izgled objekta i ispunjavaju ekološke norme. Ovo se izvodi primenom zelenih
zidova koji se mogu nadi na spoljašnjim ali i unutrašnjim delovima zgrada. Ovakvi zidovi
imaju sopstvene sisteme navodnjavanja i mogu biti postavljeni na sam zid ili samostojedi.
Biljke rastu u supstratu koji se nalazi unutar zidnog modula. Drugi vid zelenih fasada
predstavljaju biljke puzavice koje rastu po fasadi objekta. Biljke su posađene u podnožju
zgrade, a za površinu prijanjaju direktno ili se penju po konstrukciji koja služi kao oslonac.
Slika 2.33 Zelena fasada [36]
Slika 2.34 Zelena fasada [37]

3. FASADNE BOJE
Kod biranja premaza ili nijanse boje najčešde bivamo vođeni estetskim faktorom, ali na
taj izbor utiče mnogo faktora, tehničke i fizičke karakteristike kako premaza tako i
zgrade. Pod ovim podrazumevamo sastav podloge, prijanjanje i postojanost premaza na
njoj kao i otpornost izabranog premaza i nijanse na atmosferske uticaje jer zahvati na
spoljašnim zidovima utiču na funkcije fasade, a naročito na njene izolacione
karakteristike.
Treba izabrati takav premaz i nijansu boje koji de omoguditi brzu ramenu vlage i sprečiti
suviše veliku akumulaciju toplotne energije na površini fasade. Sa vlagom su povezane
dve fizičke pojave- paropropustnost i vodoodbojnost. Važan je takođe i uticaj nijanse
boje na zaštitu fasade jer tamnije nijanse apsorbuju više toplotne energije, što može da
izazove brže propadanje materijala ako se toplota akumuliše na površini fasade.
Mogu se nanositi na podloge od:
 Cementnog i produžnog maltera
 Betona,
 Drveta
 Stakla
 Metala itd.
Nanose se u dva sloja pomodu četke, molerskog valjka ili aparata za prskanje. Prvom
sloju se dodaje 10% razređivača da bi se bolje vezao za podlogu. Drugi sloj se uvek
nanosi nakon što se prvi dobro osuši, a to je min 10h. Za svaku vrstu boje treba
postupati prema uputstvu proizvođača. Takođe treba biti oprezan prilikom upotrebe
razređivača, koji mora da bude odgovarajudi za svaku vrstu boje.
Slika 3.1 Primena fasadnih boja [38]

4. USLOVI RADA I NAČIN OBRAČUNA

Fasaderski radovi se najčešde izvode kao poslednja grupa radova na građevinskom
objektu. Pre njih mora biti izveden niz ostalih pripremnih radova kao što su: betonski,
zidarski, montaža (postavljanje skele), bravarski, stolarski, pokrivački, izolaterski itd.
Za sve radove koji su preko 2m visine, potrebno je postaviti skelu. Odmah posle izrade
osnovnog sloja mogu se raditi i limarski kao i kamenorezački radovi.
Glavni faktori na osnovu kojih procenjujemo kada je najpogodnije izvoditi fasadne

radove su:
 granice u pogledu temperature su -50C do 350C na površini izrade fasade
 u slučaju velikih udara vetra od preko 30km/h potrebno je odložiti izradu
 takođe, ne treba raditi za vreme jake magle i uopšteno pri velikoj vlažnosti
vazduha
 fasaderske radove je potrebno odložiti i u slučaju lošeg vremena, kao na primer
padavina (kiša, sneg)
Što se otvora na zidovima tiče, oni se obračunavaju kao i prilikom proračuna površina za
malterisanje – špaletne manje od 20cm obračunavaju se na slededi način:
 Otvori površine do 3m2 se ne odbijaju i njihove uložine se ne obračunavaju
 Za otvore površine 3 – 5m2 se odbija površina preko 3m2, a uložine se ne
obračunavaju posebno
 Za otvore površine preko 5m2 se odbija površina preko 3m2 a uložine se
obračunavaju posebno.
Ako su uložine sire od 20cm, onda se višak preko 20cm obračunava posebno po m 2, s
tim što se dužina drugačije računa.

5. OBNOVA FASADA
Obnova fasade se danas radi najčešde na starim objektima kojima je potrebno dati novi
izgled i uklopiti ih u savremenu gradnju, kao i naravno u slučaju oštedenja, kako
mehaničkih tako i tehničkih.
Potrebno je temeljno skinuti sve ostatke prethodne fasade, kao što su bilo kakvi ukrasi i
šare, sastrugati razne aplikacije, skinuti prašinu i naslage, kao i opajati četkom. Zatim je
potrebno zakrpiti, odnosno popraviti eventualna oštedenja ako ih ima na zidovima
fasade. Ona se uglavnom rade lepkom za fasade ili nekim drugim reparaturnim
materijalom, u zavisnosti da li je objekat izolovan ili ne. Kada se popune rupe i poprave
oštedenja, potrebno je par dana ostaviti ih da se osuše i zaštiti ih od direktnog izlaganja
suncu. Kada se sve osuši, može se pristupiti farbanju, a to se uglavnom radi specijalnim
fasadnim bojama i malterima. Boja se nanosi gletericom, ručno, valjcima ili specijalnom
mašinom za nanošenje boja u zavisnosti od materijala koji je odabran za fasadu.

6. ZAKLJUČAK
Pri projektovanju fasada, u današnje vreme, namede se mnoštvo odredbi i propisa koji
se moraju ispoštovati, kako bi fasada zadovoljila potrebne kriterijume za izvođenje.
Najznačajniji, a u skladu sa tim i najrigorozniji su kriterijumi toplotne, zvučne (na
poslovnim objektima), kao i vatrootporne (pogotovo kod čeličnih konstrukcija) izolacije.
Zbog toga, u današnje vreme, za razliku od prethodnih, arhitekte moraju posvetiti dosta
vremena i tehničkom aspektu fasade. Naravno uz tehničke aspekte, fasada mora, pre
svega, biti primamljiva i za oko samog posmatrača, kasnije možda i bududeg kupca ili
zakupca stambenog ili poslovnog prostora u objektu.
Poznato je da su za izgled konstrukcije pa samim tim i projektovanje izgleda i tipa fasade
zadužene arhitekte, što znači da oni moraju biti u korak sa novim tehnologijama, i pratiti
trendove vezane za ovu temu, koja nije nimalo mala, i koja doživljava veliku ekspanziju
poslednjih decenija.
Naročito ako govorimo o pametnim fasadama, koje se sve više primenjuju u svetu, i koje
sem svog, najčešde, interesantnog izgleda, imaju ogroman ekološki aspect, pogotovo
danas u vremenu velikog globalnog zagađenja.
Fasade od stakla, aluminijuma, nerđajudeg čelika, kamena i granitne keramike ved imaju
dugu tradiciju, i danas predstavljaju standardna rešenja, kako u svetu, tako i kod nas. Za
poslednjih deset godina kod nas je realizovan vedi broj modernih fasadnih konstrukcija
koje predstavljaju izuzetna ostvarenja i prema svetskim standardima.

7. LITERATURA
 Slajdovi sa predavanja Završni radovi i instalacije na objektima – Prof. dr Željko

Jakšid dipl.inž.arh.
 “Izvođenje objekata u visokogradnji”, Dušanka Đorđevid
 www.pvcstolarija.blogspot.com
 www.arhingreen.rs
 www.prozorivrata.com
 www.automania.hr
 www.gradnja.rs
 www.svezagradjevinu.com
 www.gradjevinarstvo.rs
 www.gradimo.hr
 www.cladding.lapitec.com
 www.size-projekti.hr

8. FOTODOKUMENTACIJA
[1] http://homeinspectorsbradentonfl.com/
[2] https://www.gradnja.rs/hladni-most-na-parcijalno-izvedenoj-fasadi/
[3] Autorska fotografija
[4] https://www.vogue.com/article/jordan-petra-travel-guide
[5] https://en.wikipedia.org/wiki/Sagrada_Fam%C3%ADlia
[6] https://www.flickr.com/photos/javier1949/4885560489/sizes/l/
[7] https://www.ytong.ba/obrada_vanjskih_ytong_zidova_masom_2176.php
[8] http://malterisanje.rs/spoljni-zidovi/
[9]https://www.radiopingvin.com/srbija/usluge/kamenorezacke-radnje/ventilisane-fasade-i-
kamini-tabas
[10]http://riyul.info/fake-rock-siding-panels/fake-rock-siding-panels-stone-veneers-magic-
masonry-fireplace-ideas-pinterest-stone/
[11] http://makehouse.me/pict/
[12] https://www.ribaj.com/products/sophisticated-ventilated-glass-facades
[13]https://inhabitat.com/festos-new-automated-glass-facade-outsmarts-germanys-strict-
energy-standards/
[14] http://www.ftm-doo.com/al-fasade-i-auto-vrata.php
[15] https://www.prozorivrata.com/sta-su-to-samocisteca-stakla/
[16] https://automania.hr/ostakljeni_neboder_doslovno_otopio_automobil_u_engleskoj/
[17] http://woodofsteel.com/fasade.html
[18] http://drvotehnika.info/clanci/da-kuca-dise-drvene-ventilirajuce-fasade
[19] http://www.stolarija-vinkuran.hr/index.php/proizvodi/drvene-fasade
[20] https://inhabitat.com/?s=metal%20facade
[21]https://www.architonic.com/en/product/carl-stahl-arc-x-tend-
facades/1184961#&gid=1&pid=3
[22] https://www.indiamart.com/proddetail/perforated-metal-facade-13916348997.html
[23] https://www.mojenterijer.rs/arhitektura/131-savremena-betonska-vila
[24] https://www.prozorivrata.com/betonske-ploce-koje-cine-cipkastu-fasadu/
[25] https://www.youtube.com/watch?v=n30lEVe2y20
[26] http://www.zelena-energija-solar.com/izrada-termo-fasade/
[27] https://www.navidiku.rs/firme/ventilisane-fasade
[28] http://kompozitnimaterijali.com/ventilirajuca-fasada/
[29] https://www.gradnja.rs/ventilisana-fasada-elementi-i-nacin-izvodenja/
[30] https://www.navidiku.rs/firme/demit-fasada
[31] https://www.knaufinsulation.rs/kontaktna-fasada
[32] https://www.piscorealestate.com/demit-fasada-stedi-energiju/
[33] http://arhingreen.rs/inteligentna-fasada-pametna-ornamentika/#jp-carousel-536
[34] https://www.prozorivrata.com/fasada-vizuelni-simbol-energetske-efikasnosti/
[35] http://www.hotelesbaratosbarcelona.es/torre-agbar/
[36] https://www.wish.hr/zivim-krovovima-i-fasadama-becani-hlade-grad-i-brinu-o-prirodi/
[37]http://www.aquaria.co.rs/vertikalne_baste-
vrtovi_zelene_fasade_zeleni_zidovi_nebeski_vrtovi_zeleni_krovovi.htm
[38] https://www.savjetnica.com/fasadna-boja-kako-ju-odabrati/

Seminar Ski

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seminar Ski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 2

Kvalitet fasade ocenjujemo na osnovu slededih karakteristika:

Sa tehničkog gledišta, kvalitetno izvedena termoizolacija na objektu osigurava produženje

Slika 1.2 Termo skeneniranje

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 3

Uobičajeno su preforirane prozorima, vratima i ventilacionim otvorima.

Slika 1.3 Hladni most u konstrukciji [2]

RAZLOZI ZA POSTAVLJANJE FASADE RAZLOZI PROTIV POSTAVLJANJA FASADE

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 4

Neki primeri evolucije izgleda fasada kroz vreme:

Slika 1.5 Ulaz u antički grad, Petra, Jordan *4]

Slika 1.4 Porodična kuda Pejkovid (1929), Gruža [3]

Slika 1.6 Sagrada Familia, Barselona,

Slika 1.7 Moderna fasada, Barselona, Španija [6]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 5

Klasične fasade su fasade od krečnjačko-cementnog maltera. Ovakva fasada nema

Slika 2.1 Malterisanje YTONG blokova [7]

Slika 2.2 Izrada klasične fasade *8+

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 6

2.2. KAMENE FASADE

Ovakve fasade spadaju u obloge od teških elemenata. Izradjuju se od klesanog ili

Suvi postupak sredemo na savremenim objektima. Zahteva postojanje jake

Slika 2.3 Konstrukcija za kamenu fasadu [9]

Optimalne dimenzije ploča su približno 60x80cm, odnosno površine približno 0,5m 2, a

Mokri postupak se uglavnom primenjuje na manjim objektima i kada fasada nije

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 7

Slika 2.4 Kamena fasada [10]

Slika 2.5 Izgled kamene fasade [11]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 8

2.3. STAKLENE FASADE

U modernom građevinarstvu, staklo postaje sve prisutniji material, posebno u pogledu

Slika 2.6 Moderna staklena fasada [12]

Pri postavljanju staklenih fasada treba voditi računa o:

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 9

Vrste staklenih fasada:

Slika 2.7 Izgled staklene fasade [13]

Slika 2.8 Izgled staklene fasade [14]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 10

Self-cleaning glass – jedno od revolucionarnih dostignuda je staklo koje se samo čisti.

Slika 2.9 Samočisteda stakla u raznim primenama [15]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 11

2.4. DRVENE FASADE

Sa povedanjem zahteva za korišdenje obnovljivih resursa, raste i upotreba drveta kao

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 12

Drvene fasade mogu optimalno da se izoluju - široke mogudnosti izvođenja

Slika 2.14 Izgled drvene fasade [19]

Slika 2.15 Izgled drvene fasade [19]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 13

2.5. METALNE FASADE

Slika 2.16 Metalna fasada [20]

Postupak kojim se stvara sloj oksida visokih mehaničkih karakteristika na alu-površini

Slika 2.17 Metalna fasada [21]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 14

Iako se smatralo da se postavljanjem metalne fasade rešavaju problem trajnosti, ipak se

Slika 2.18 Zanimljivi izgled metalne fasade [22]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 15

2.6. BETONSKE FASADE

Betonske fasade su u jednom periodu dvadesetog veka imale značajnu primenu,

Slika 2.19 Izgled betonske fasade [23]

Slika 2.20 Betonski veo oko objekta [24]

Pejkovid Ksenija GR 121/2016 16