Professional Documents
Culture Documents
стилске фигуре
стилске фигуре
СТАЛНИ ЕПИТЕТИ
Јављају се у усменом поезији и прози као вран гавран, бјели град, вјерна љуба, рујно
саставни делови традиционалног вино, јарко сунце, црне очи
песничког израза.
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА (лат.
PERSONA=ЛИЧНОСТ,
Пучина плава спава...
FACERE=ЧИНИТИ; НАЧИНИТИ
А. Шантић: Вече на шкољу
НЕШТО ЉУДСИМ БИЋЕМ)
Стилска фигура којом се неживим
Љут јатаган о појасу режи.
стварима, вегетативном и анималном
Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге
животу и апстрактним појмовима придају
Ченгића
људске особине. Њоме се појаве и
предмети „очовечују“.
МЕТАФОРА (грч.
METAPHORA=ПРЕНОШЕЊЕ) Имао сам од злата јабуку
Стилска фигура која се заснива на те ми ноћас паде у Бојану.
пренесеном значењу речи тј. то је реч која
означава неки конкретан појам, а упућује Народна епска песма Зидање скадра
на апстрактан.
МЕТОНИМИЈА (грч.
METONYMIA=ЗАМЕНА Кућа је мирна. (= укућани, људи,
ИМЕНА) „Преноси“ значење конкретног породица)
појма на апстрактне појаве. Гради се на Био је буран дан. (= догађај)
принципу замене појмова по основу Одушевило ме је његово
логичке везе и зависности: вешто перо. (= поезија)
- место уместо онога што се налази на Круна је тако одлучила. (= краљевска
њему власт)
- време уместо онога што се у њему збива Устала је кука и мотика. (= народ)
- оруђе уместо производа Живи од својих десет прстију. (= од свог
- знак уместо предмета или појаве рада)
- средство уместо особе Читам Ћосића. (= његова дела)
- средство уместо радње Запалио је лулу. (= дуван)
- писац уместо дела Ври лонче. (= ври вода у лончету)
- садржалац уместо садржине
ОНОМАТОПЕЈА (грч.
Крцну колац неколико пута,
ONOMATOPOIA=СТВАРАЊЕ ЗВУЧНИХ
звизну пала неколико пута.
СЛИКА ПОМОЋУ РЕЧИ)
Подражавање гласова и шумова из
И. Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића
природе.
Пучина плава
АСОНАНЦА (лат. ASONARE=ЗВУЧАТИ спава,
У СКЛАДУ) прохладни пада
Понављање истих самогласника у низу мрак.
речи или у целом стиху.
Алекса Шантић: Вече на шкољу
ЛИРСКИ ПАРАЛЕЛИЗМИ
или фигуре понављања настају када се понављање организује по неком принципу у
оквиру строфе или песме. То су: анафора, епифора, симплоха и палилогија (анадиплоза).
ФИГУРЕ МИСЛИ
ГРАДАЦИЈА (лат.
GRADATIO=ПЕЊАЊЕ)
Јест слободно, млађано Бугарче!
Низање слика, представа, појава, радњи,
Јест слободно, моје драго дјете.
мисли и осећања по значају, вредности и
Јест слободно, мој рођени синко.
јачини од слабијих ка јачим, од мање
важних према важнијим.
АПОСТРОФА (грч.
О класје моје испод голих брда...
APOSTROPHÉ=ОДВРАЋАЊЕ ОД
ПУБЛИКЕ)
Алекса Шантић: О класје моје
Свако обраћање песника предметима,
мртвим личностима, апстрактним
појмовима или одсутним личностима.
Боже свети, подржи нам књаза,
ИРОНИЈА (грч.
Здрава, крепка, охола и славна,
EIRONEJA=ПРЕТВАРАЊЕ)
Јер на свету нит је кадгод било,
Речима се придаје супротно значење од
Нити ће му икад бити равна.
оног које имају у дословном значењу, а та
супротност значења извире из контрастне
Јован Јовановић Змај: Јутутунска народна
ситуације.
химна
ПЕРИФРАЗА (грч.
PERIPHRASIS=ОПИСНО КАЗИВАЊЕ)
Без живота је све. (= мртво),
Када се један појам, стање, особина или
Ромула вечни град (= Рим)
радња описно казује са више речи,
добијама перифразу.
ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Фигуре конструкције су заправо фигуре распореда речи. С обзиром на то да се део
граматике који се бави анализом реченице назива синтаксом, ове фигуре често називамо
синтаксичким фигурама. Свако одступање од природног реда речи оставља посебан
утисак на читаоца / слушаоца, тј. појачава његов доживљај одређеног дела.
Старо језерце.
Ускочи жаба.
Звук воде.
Корак их
ЕЛИПСА (грч.
Поваздан у лов.
ÉLLEIPSIS=ИЗОСТАЈАЊЕ)
Овом стилском фигуром се цела реченица
Замку то запиње рука,
сведе на реч на којој је логичко и
нога у замци.
емоционално тежиште у реченици.
Примењује се у хаику поезији.
Лове,
а уловљени.
С вечери, туго,
ко коме плен?