RACIO ANALIZA

1. LIKVIDNOST
2. SOLVENTNOST
3. OBRT
4. PROFITABILNOST
5. POKAZATELJI ZASNOVANI NA NOVCANIM
TOKOVIMA
!!!!!!!! Studenti cesto ne mogu da se sete u koji racio idu prosecne vrednosti, a u koji ne
( misli se samo na imenilac).
PRAVILO:
Kod LIKVIDNOSTI I SOLVENTNOSTI svaki racio je bez proseka ( sem u formulama koje
sadrze u sebi neto novcani tok iz poslovanja).
Kod OBRTA I PROFITABILNOSTI, svaki racio je sa prosecnim vrednostima.
 LIKVIDNOST

Likvidnost preduzeća je sposobnost preduzeća da bez problema izmiruje sve svoje kratkoročne
obaveze onako kako one dospevaju.
Iz tog razloga se likvidnost preduzeća često naziva i kratkoročna finansijska sigurnost a analiza
likvidnosti analizom kratkoročnog rizika ulaganja u preduzeće.

Likvidnost imovine je sposobnost njene konverzije u gotovinu bez gubitaka u vrednosti te imovine.
Likvidnom imovinom najčešće se smatraju samo gotovina i gotovinski ekvivalenti. Različite
imovinske stavke imaju različitu likvidnost.

Dakle, stavke imovine koje se mogu brzo konvertovati u gotovinu a da pri toj konverziji ne izgube
na svojoj vrednosti su likvidne stavke u okviru imovine.
Postoje stavke koje imaju sporu konverziju u gotovinu i te stavke su manje likvidne.
Najmanje likvidna je stalna imovina.

Obrtna imovina je likvidnija od stalne imovine.

Širi pojam likvidnosti uključuje obrtnu imovinu a uži pojam likvidnosti uključuje samo gotovinu
i gotovinske ekvivalente.
U okviru obrtne imovine nisu sve stavke jednake likvidnosti – zalihe su najmanje likvidne a gotovina
je najlikvidnija.
!!! Opet, i u okviru svih tih stavki se razlikuje likvidnost – nemaju sva potraživanja jednaku likvidnost
(potraživanja koja ćemo naplatiti u roku od nekoliko dana su likvidnija od onih koja ćemo naplatiti u roku
od nekoliko meseci).

Da bismo ocenili likvidnost preduzeća nije dovoljno da vidimo kolika je likvidna imovina tog
preduzeća već pored toga moramo videti kolike su kratkoročne obaveze i moramo utvrditi da li
postoji poklapanje između konverzije obrtne imovine u gotovinu sa jedne strane i isplate kratkoročnih
obaveza sa druge strane.
Iz tog razloga je likvidnost preduzeća širi pojam od likvidnosti imovine!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Da bi preduzeće bilo likvidno ono mora da raspolaže likvidnom imovinom, ali samim raspolaganjem
značajnim iznosom obrtne imovine nam ne garantuje likvidnost. Možemo imati dosta obrtne imovine i
veći deo te obrtne imovine može biti na zalihama koje su najnelikvidnija stavka obrtne imovine i
možda se te zalihe konvertuju u gotovinu u periodu od nekoliko meseci a da sa druge strane imamo
kratkoročne obaveze koje dospevaju u roku od nekoliko dana.

Znači, da bismo ocenili likvidnost preduzeća moramo pored likvidne imovne videti i visinu kratkoročnih
obaveza, ali i to nije dovoljno već moramo uskladiti prilive novca (konverzija obrtne imovine u
gotovinu) sa odlivima novca (isplata kratkoročnih obaveza).
Ovako shvaćena likvidnost preduzeća u suštini predstavlja jedan dinamičan fenomen.!!!!!!!!!!!!!!!!
Računanje i tumačenje racia likvidnosti predstavlja statičnu analizu likvidnosti.
Zašto je to statična analiza?
Zato što svi ti racio brojevi u suštini predstavljaju poređenje visine nekog dela obrtne imovine i
kratkoročnih obaveza, ali ne uzimamo u obzir dinamiku odnosno tempo kojim se obrtna imovina
konvertuje u gotovinu i tempo kojim se gotovina odliva iz preduzeća po osnovu isplate kratkoročnih
obaveza.
Dinamična analiza likvidnosti bi bila analiza novčanih tokova. U analizi novčanih tokova možemo
videti da li su prilivi usklađeni sa odlivima novca u preduzeću.
Racio analiza likvidnosti je analiza likvidnosti na bazi informacija iz bilansa stanja.
Racio analiza likvidnosti ima ograničene mogućnosti – posmatrajući bilans stanja, u najvećem broju
slučajeva, ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo da li je preduzeće likvidno, već na bazi njihovog
obračunavanja i tumačenja možemo doneti zaključke o tome da li postoje pretpostavke za likvidnost a
da li je preduzeće stvarno likvidno to ćemo videti pomoću analize novčanih tokova.

3 racia likvidnosti su:

1. Racio tekuće likvidnosti (opste)
2. Racio rigorozne likvidnosti ( redukovane, monetarne)
3. Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja

Sva 3 racia likvidnosti pripadaju statičnoj analizi likvidnosti samo se razlikuju po svojoj statičnosti. Oni
su statični zato što porede visinu pozicija iz BS (prva 2).
Posmatrajući visinu ovih stavki ne možemo zaključiti da je preduzeće likvidno.
Moramo uzeti u obzir kojim tempom se obrtna imovina konvertuje u gotovinu i kojim tempom
se isplaćuju kratkoročne obaveze i da li su ta 2 tempa usklađena.
Dinamička analiza likvidnosti podrazumeva analizu ove brzine konvertovanja obrtne imovine u gotovinu
i brzinu isplate kratkoročnih obaveza i proverava usklađenost novčanih priliva sa jedne strane i novčanih
odliva sa druge strane.
Ako bismo ova 3 racia rangirali po statičnosti: najstatičniji pokazatelj je racio tekuće likvidnosti,
manje statičan je racio rigorozne likvidnosti a najmanje statičan je racio likvidnosti na bazi NT
iz poslovanja (koji je uvod u dinamičku analizu likvidnosti).
 Posto se likvidnost odnosi na kratak rok, to znaci da u racia ulazi
KRATKOROCNA imovina ( obrtna) i KRATKOROCNE obaveze.
Svaki racio tumacimo u odnosu na orijentacionu normalu tj idealnu vrednost.

ORIJENTACIONA NORMALA JE 2 ( dopusteno je da se tumaci I u odnosu na 1)

Ako je vrednost racia iznad 2 to upućuje na to da preduzeće raspolaže sa značajnim NOK-
om, kvalitetnom finansijskom strukturom i dobrim pretpostavkama za likvidnost.

Vrednosti racia ispod 2 ukazuju na neuporedivo lošiju finansijsku strukturu i lošije pretpostavke za
održavanje likvidnosti ali to još uvek ne znači da će preduzeće obavezno imati likvidnosnih problema. Da
bismo u ovakvoj situaciji utvrdili da li oni postoje morali bismo da analiziramo obrt obrtne imovine i
kratkoročnih obaveza i usklađenost NT.

Na kraju 2006. godine svaki dinar kratkoročnih obaveza je bio pokriven sa 2,47 dinara obrtne imovine.
Zašto ovaj racio ne može oslikati likvidnost preduzeća?
Zato što samo poredimo visinu obrtne imovine i kratkoročnih obaveza, ne uzima u obzir strukturu
ovih stavki niti tempo kojim se obrtna imovina konvertuje u gotovinu i tempo kojim isplata
kratkoročnih obaveza dovodi do odliva gotovine.
Zapravo, visoke vrednosti ovog racia u nekim izuzetnim slučajevima se mogu dugovati značajnim
zalihama koje preduzeće ne može da proda ili izuzetno visokim potraživanjima koja preduzeće ne
može da naplati.
U takvoj situaciji, bez obzira što je obrtna imovina veća od kratkoročnih obaveza, to nije pokazatelj da
je preduzeće likvidno već pre pokazuje da preduzeće ima problema sa održavanjem svoje likvidnosti.
Upravo iz tog razloga nikada ne možemo doneti konačan zaključak o tome da li je preduzeće likvidno
samo na osnovu jednog racia. Svi zaključci koji su zasnovani na pojedinačnom raciu su preliminarnog
karaktera i oni moraju biti potvrđeni kroz neku kasniju analizu.
ORIJENTACIONA NORMALA JE 1

Vrednosti ovog racia iznad 1 govore o kvalitetno ukomponovanoj finansijskoj strukturi preduzeća sa
izuzetno visokim NOK-om (deo potraživanja i plasmana je finansiran iz dugoročnih izvora) tako da su
u ovom slučaju pretpostavke za održavanje likvidnosti izuzetno dobre.

Vrednosti ovog racia ispod 1 govore o neuporedivo lošijoj finansijskoj strukturi i lošijim pretpostavkama
za održavanje likvidnosti ali to ne mora da znači da će preduzeće imati likvidnosne probleme. Da bismo
utvrdili da li oni postoje moramo analizirati tempo naplate potraživanja i tempo izmirivanja
kratkoročnih obaveza i morali bismo da analiziramo usklađenost NT.
U našem preduzeću u 2006. godini svaki dinar kratkoročnih obaveza je bio pokriven sa 1,05
dinara monetarne imovine
I ovo je statički pokazatelj likvidnosti. Poredi visinu monetarne imovine i kratkoročnih
obaveza, ne uzima u obzir njihove strukturu,obrt I uskladjenost novcanih tokova. Visoka
vrednost ovog racia se može dugovati nagomilanim potraživanjima koja preduzeće ne može da
naplati i to može biti izvor njegovih likvidnosnih problema …
ISKUSTVENA NORMALA JE 0,4
Ovaj racio je najmanje statican zato sto koristi NNT iz poslovanja, koji predstavlja dinamicku kategoriju tj
prilive I odlive novca.

ZASTO NAM JE BITAN NNT IZ POSLOVANJA???????

NNT iz poslovanja je oslobođeni višak gotovine iz poslovne aktivnosti koje preduzeće može koristiti za
finansiranje investicija, otplatu kredita, otkup akcija,...
Uvek preferiramo preduzeća koja u svom BU imaju poslovni dobitak jer takva preduzeća imaju biznis
koji odbacuje pozitivne rezultate odnosno biznis koji generiše dobitak. Kada je u pitanju izveštaj o NT
uvek preferiramo preduzeća koja imaju pozitivan NNT iz poslovanja što znači da biznis preduzeća
generiše više gotovine nego što se iz njega odliva gotovina.
Inače, NNT iz poslovanja se dobija kada uporedimo prilive po osnovu prodaje gotovine proizvoda, robe
i sl. i odlive po osnovu kupovine materijala, isplate poreza, zarada, kamata,... Znači, u pitanju je iznos
novca koji ostaje u preduzeću kada se iz priliva po osnovu prodaje proizvoda isplate sve stavke po
osnovu poslovnih rashoda i eventualno kamate. Preduzeća koja imaju pozitivan NNT iz poslovanja će
verovatno moći da finansiraju svoje investicije u stalnu imovinu, imaće novca da plaćaju dividende,...

Vrednosti iznad 0,4 govore o dobrim pretpostavkama za održavanje likvidnosti. Vrednosti

ispod 0,4 o neuporedivo lošijim pretpostavkama.

U našem preduzeću u 2006. godini svaki dinar kratkoročnih obaveza je bio pokriven sa 0,67
dinara oslobođenog viška gotovine iz poslovanja.
Vrednosti ovog racia su iznad orijentacione normale što nam govori da ovo preduzeće ima
dobre pretpostavke za održavanje likvidnosti.