POREKLO REČI „KURAC”

Leksema „kurac” potiče od praslovenske reči „kur”, koja je imala značenje ‘petao’.
Reč je onomatopejskoga postanja (kukuriku). Razvoj značenja u srpskom jeziku ‘petao’ > ‘muški polni
organ’ isti je kao i u engleskom cock ‘petao; muški polni organ’.
Reč „kur” je u srpskom jeziku dobila vrlo rano opsceno značenje, zato je već u Vukanovom jevanđelju
(kraj 12. veka) zamenjena rečju petl. Danas u engleskom cock označava kako petla tako i muški organ.
Britancima to ne smeta, ali puritanski Amerikanci nisu hteli da na farmama upotrebljavaju tako
nepristojnu reč, pa su za petla smislili novi izraz, rooster.
Etimolozi nagađaju zašto je baš petao uzet za simbol muškog uda – da li zbog krutog, uspravnog držanja,
zbog crvene kreste, zbog sklonosti da skače na kokoške ili iz nekog drugog razloga.

Tvorbeno gnezdo ove reči vrlo je bogato: kurožderka, pušikurka, kurcolomka; raskurcati se, kure,
kurence, kurčić, kurat, kurčina, kuronja, kurajlija, kurčevdan, kurčevina, kurčiti se, kuracati se...

Takođe u našoj psovačkoj praksi vlada falusokratija. Sva je naša psovka u slavu kurca! U psovačkim
izrazima stvarnost se okreće oko falusa kao vrhovnog činioca uspostavljanja reda.
Zaista, primetno je u opscenim izrazima kako se muški polni organ percipira kao nosilac moći, dominacije
i kao sredstvo kažnjavanja.

Ova leksema npr. u srpskom i poljskom jeziku pripada grupi tzv. lažnih prijatelja. Lažni prijatelji su parovi
reči iz dva različita jezika koji su oblikom isti ili slični, a značenjem različiti.
Tako da ako vam se neki Poljak obrati sa rečju „kurče” (polj. kurczę), nemojte se sablažnjavati, može biti
samo greška u sporazumevanju, jer ona u poljskom jeziku znači ‘pile’.

Literatura

Vicanović, Marija (2016). „Funkcije opscenih reči i izraza u srpskoj kulturi”.

ERHJ (2016). „Etimološki rječnik hrvatskoga jezika”.

Skok, Petar (1971). „Etmilologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika”

Sokolić, Nikolina, Vidović Bolt Ivana (2012). „O hrvatsko-poljskim lažnim prijateljima”.

ПОРЕКЛО РЕЧИ „ПИЧКА”

Прасловенски (и општесловенски) назив женског полног органа јесте „пизда”.

Сама именица „пизда” (*peizda) изведена је суфиксом -zda од глаголске основе глагола „пити” (пи
< *pei) у значењу '(она) која пије/нараста/доноси плод'. Именице „пика” и „пица” изведене су од
скраћене основе именице „пизда” помоћу хипокористичног и деминутивног суфикса –ка и –ца.
Њихова стварна творбена база је (прасловенска) именица „pizda, али се оне секундарно везују за
(српску) изведеницу „pičbka”.
Другим речима, са синхроног аспекта (са становишта савременог српског језичког осећања),
именице „пика” и „пица” су хипокористици од именице „пичка, међутим изворно су настале од
именице „пизда”.

А како је настала именица „пичка”? Творбена база именице „пичка” је хипокористик „пика”,
посведочен у живој употреби. Додавањем другог суфикса -ка неутрализована је хипокористичност
творбене базе.

Творбено гнездо лексеме пичка је врло богато: пичетина, пичић, пичурак, пицулин, пиздуља,
пицајлза...А да ли знате како је настао облик „пиципевац”? Друга компонента је готова реч
„певац”, али не у значењу мужјака кокошке, па ни у (метафоричном) значењу мушког полног
органа, него у значењу генетски закржљалог тог органа на жениним гениталијама (клиторис).
Прва компонента, са којом је друга срасла и која овој другој прецизира значење, јесте локатив без
предлога именице која нема значење 'вагина' него 'вулва' , али у деминутивном облику.
Неко је толико мали и толико ништаван, а кочопери се, да творац речи не каже да је (као)
'клиторис на вулви' него — 'као „певац" на пичкици’.

Лексема „пичка” је неизоставна и у псовкама, а једна од најфреквентнијих псовки у српском језику

јесте „Иди/марш у пичку материну“. Шта отерати особу у пичку материну може да симболизује?
Мајчин полни орган је место кроз које се рађамо, долазимо на свет, одатле сви потичемо. Када
употребимо ове псовке, као да кажемо: „Врати се тамо одакле си дошао“ – „Врати се у мајчину
утробу, као да ниси ни рођен“ – „Боље да се ниси ни родио“ – „Боље да те нема“!

Можемо претпоставити да су некада давно људи отвореније упућивали поруке „Боље да те никад
није ни било“, а да су се оне социјализацијом пренеле на симболички ниво и претвориле у псовку,
на чије се дословно значење данас и не обраћа много пажње.
С обзиром на суровост поруке којом се исказује презир према целокупном постојању једне особе
и поручује да је штета што се она икада родила, ова псовка остаје симбол агресије, могло би се
рећи да је најсуровија, а нас карактерише као прилично агресивне.
С друге стране, треба имати у виду да је реч о симболу и да његова употреба, оваква каква нам је
позната данас, није дословна, тј. када некоме кажемо „Иди у пичку материну“ не осећамо стварну
жељу да он не постоји и да се никад није ни родио.

Литература

Вицановић, Марина (2017). Функције опсцених речи и израза у српској култури

Маројевић, Радмило(2008), Маца, именице тога типа, њихове творбене базе и паралелна
образовања.