ЕЛЕКТРАНЕ И РАЗВОДНА ПОСТРОЈЕЊА

I ПРЕДАВАЊЕ

1. УВОД

Садржај
Основни појмови
Електране
Разводна постројења
Стандарди
Основни појмови о изградњи електроенергетских објеката
Утицаји

1.1 Основни појмови

- Електроенергетски систем
- Производња електричне енергије
- Пренос електричне енергије
- Дистрибуција електричне енергије

1.1.1 Електроенергетски систем

Стални пораст потрошње електричне енергије захтева изградњу електрана
великих снага и преносних мрежа врло високог напона које прекривају велика
пространства и преносе енергију великим потрошачким подручјима.
Расподелу енергије и њену трансформацију није могуће остварити без посебних
постројења. Овај сложени задатак обављају разводна постројења у којима се
налазе трансформатори и високонапонска опрема и апарати за успостављање и
прекидање струјних кола, заштиту и мерење, као и нисконапонски апарати за
заштиту, управљање, мерење и сигнализацију стања постројења.
Разводна постројења налазе се у електранама, у преносној мрежи и у
дистрибутивној мрежи.

1
У разводним постројењим у електранама обавља се трансформација напона и
расподељује енергија произведена у генераторима на водове који повезују
електрану с преносном мрежом.
У преносној мрежи разводна постројења по правилу се налазе у сваком чворишту
мреже, без обзира да ли се у дотичном чворишту обавља трансформација напона.
Међу разводним постројењима у преносној мрежи разликују се трансформаторске
станице које повезује далеководе различитих напона и чворишта далековода
истог напона.
Трансформаторска станица понекад има функцију чворишта у мрежи. Обавезно
има уграђен најмање један енергетски трансформатор, и најмање два разводна
постројења.
Да би електрична енергија дошла до потрошача неопходна су разводна
постројења која служе за преузимање енергије из преносне мреже, за
трансформацију напона и развод у дистрибутивну мрежу, према местима
потрошње.

Слика 1.1
Електроенергетски систем

2
Слика 1.2
Електроенергетски систем

Слика 1.3
Електроенергетски систем

3
1.1.2 Производња електричне енергије
Производња електричне енергије обухвата производњу у хидроелектранама,
термоелектранама, термоелектранама-топланама и другим електранама које
користе обновљиве изворе eнергије.
Историја производње електричне енергије започела је 1882. године, када је
пуштена у рад прва електрана у Њујорку.
Она је производила једносмерну струју, а погон генераторима давале су
парне турбине.
Пренос електричне енергије једносмерне струје био је ограничен на мала
растојања, свега неколико километара, због релативно ниског напона генератора.
Први пренос електричне енергије наизменичне струје на велике даљине остварен
је 1891. године у Немачкој. Из хидроелектране на реци Некар пренесена је
електрична енергија на удаљеност од 175 km, до изложбеног простора у
Франкфурту на Мајни (слика 1.4). Била је међународна електротехничка изложба.

Слика 1.4
Хидроелектрана на реци Некар

4
1.1.3 Пренос електричне енергије
Пренос електричне енергије је преношење електричне енергије преко повезаних
система високих напона ради испоруке крајњим купцима или дистрибутивним
системима, а не обухвата снабдевање (слике 1.5, 1.6 и 1.7).

Слика 1.5
Преносна мрежа

Слика 1.6
Далековод у електрани

5
 Слика 1.7
Далековод

1.1.4 Дистрибуција електричне енергије

Дистрибуција електричне енергије јесте преношење електричне енергије преко
дистрибутивног система ради испоруке електричне енергије крајњим купцима, а не
обухвата снабдевање електричном енергијом.
Дистрибутивни систем електричне енергије чине далеководна и спојна поља 110
kV, сабирнице 110 kV, трансформатори 110/x kV са припадајућим трафо пољима
у трансформаторским станицама 110/x kV, мрежа средњег напона (35 kV, 20 kV и
10 kV) и дистрибутивна мрежа ниског напона, мерни уређај са мерним орманом на
свим местима испоруке са дистрибутивног система, телекомуникациона
инфраструктура у дистрибутивним објектима, информациони и управљачки
систем и друга инфраструктура неопходна за функционисање дистрибутивног
система.

6
1.2 Електране
Класификација електрана
- Хидроелектране
- Термоелектране
- Нуклеарне електране
- Обновљиви извори електричне енергије

1.2.1 Хидроелектране
Принцип рада хидроелектране приказан је на слици 1.8.

Слика 1.8
Принцип рада
хидроелектране

1.2.2 Термоелектране
Принцип рада термоелектране приказан је на слици 1.9.
Слика 1.9
Принцип рада
термоелектране

7
Главни делови термоелектране приказани су на слици 1.10.

Слика 1.10
Главни делови термоелектране

Принцип рада гасне термоелектране приказан је на слици 1.11.

8
Слика 1.11
Принцип рада гасне термоелектране

1.2.3 Нуклеарне електране

Принцип рада нуклеарне електране приказан је на слици 1.12.

Слика 1.12
Принцип рада нуклеарне електране

9
1.2.4 Обновљиви извори електричне енергије
У обновљиве изворе електричне енергије спадају:
- Сунчева енергија (соларне електране)
- Енергија ветра (ветрогенератори)
- Енергија таласа (електране које користе енергију таласа)
- Геотермална енергија (електране које користе геотермалну енергију)

Принцип рада соларне електране приказан је на слици 1.13.

Соларни панели приказани су на слици 1.14.

Слика 1.13
Принцип рада соларне електране

Слика 1.14
Соларни панели

10
Принцип коришћења енергије ветра приказан је на слици 1.15.

Слика 1.16
Принцип коришћења енергије ветра (ветрогенератор)

Принцип коришћења енергије морских таласа приказан је на слици 1.16.

Слика 1.16
Електрана која користи енергију таласа

11
Принцип коришћења геотермалне енергије приказан је на слици 1.17.

Слика 1.17
Електрана која користи геотермалну енергију

1.3 Разводна постројења

Разводна постројења спадају у енергетске објекте намењене за пренос и
дистрибуцију електричне енергије.
Класификација разводних постројења
Према намени
- Електропривредна
- Индустријска
- Специјална

Према висини напона

- Високонапонска (ВН)
- Средњенапонска (СН)
- Нисконапонска (НН)

12
Према конструкцији
- Отворена
- Оклопљена (изолована ваздухом)
- Оклопљена (изолована гасом)
- Хибридна

Према смештају
- На отвореном простору (спољашња)
- У затвореном простору (унутрашња, у зградама)

1.3.1 Електропривредна постројења

- У електранама
- У преносној мрежи
- У дистрибутивној мрежи

Разводно постројење у хидроелектрани приказано је на слици 1.18.

Слика 1.18
Разводно постројење у хидроелектрани
13
Разводно постројење у нуклеарној електрани приказано је на слици 1.19.

Слика 1.19
Разводно постројење у нуклеарној електрани

Разводна постројења у преносној мрежи ЈП ЕМС приказана су на слици 1.20.

Слика 1.20
Преносна мрежа ЈП ЕМС

14
Постројења у преносној мрежи су углавном трансформаторске станице (ТС).
Постоје и разводна постројења у којима се не обавља трансформација напона
(чворишта) (РП).

Дистрибутивно разводно постројење приказано је на слици 1.21.

Слика 1.21
Дистрибутивно разводно постројење

1.3.2 Индустријска постројења

Индустријска разводна постројења намењена су напајању електричном енергијом
одређеног индустријског објекта. Такво постројење у потпуности припада
индустријском објекту. Индустријско постројење напаја се електричном енергијом
из преносне мреже преко одговарајућег разводног постројења.

1.3.3 Специјална постројења

- Рударска
- Бродска
- Железничка (електровучне подстанице) (слика 1.22)
- Привремена (мобилна).

15
Слика 1.22
Електровучна подстаница

1.3.4 Високонапонска постројења

- Отворена
- Оклопљена, изолована гасом SF6
- Хибридна

Слика 1.23
Отворено високонапонско постројење

16
Слика 1.24
Оклопљено постројење, изоловано гасом SF6

Слика 1.25
Хибридно постројење

17
1.3.5 Средњенапонска постројења
- Отворена (слика 1.26)

- класа A: I’’3KS ≤ 15 kA

- класа B: 15 kA < I’’3KS ≤ 30 kA

- класа C: 30 kA < I’’3KS ≤ 60 kA

- класа D: I’’3KS > 60 kA

- Оклопљена (изолована ваздухом) (слика 1.27)

- класа A: I’’3KS ≤ 15 kA

- класа B: 15 kA < I’’3KS ≤ 30 kA

- класа C: 30 kA < I’’3KS ≤ 60 kA

- класа D: I’’3KS > 60 kA

- Оклопљена (изолована гасом SF6) (слика 1.28).

Слика 1.26
Отворено постројење смештено у
згради

18
Слика 1.27
Оклопљено постројење
(изолована ваздухом)

Слика 1.28
Оклопљено постројење
(изоловано гасом SF6)

19
1.4 Стандарди
Стандарди, уопште, представљају документе настале на добровољном договору
којим се успостављају критеријуми за производе и услуге, а у циљу осигурања да
производи и услуге одговарају својој сврси и да буду упоредиви и усклађени.
Европским стандардима (EN) сматрају се стандарди које је развила, усвојила и
објавила једна од три европске организације за стандардизацију: Европски
комитет за стандардизацију (CEN), Европски комитет за стандардизацију у
области електротехнике (CENELEC) и Европски институт за стандарде у области
телекомуникација (ETSI). Европска унија почела је да користи стандарде као
снажну подршку за развој своје политике и законодавства средином '80-их година
20. века. Европски стандарди се, по правилу, развијају за области значајне за
индустрију, унутрашње тржиште и јавно добро, а иницијативу за развијање
одређеног стандарда могу дати сви заинтересовани на нивоу државе или
директно на европском нивоу.
У оквиру европских стандарда посебан значај имају хармонизовани стандарди. На
основу „новог приступа“ у европском законодавном концепту који је Савет ЕУ
дефинисао 1985. године европске институције које деле законодавну улогу (Савет
ЕУ, Европска комисија и Европски парламент) прописима (директивама) одређују
кључне захтеве које одређени производ или услуга морају да задовоље, а
европске организације за стандардизацију израђују одговарајуће техничке
спецификације - хармонизоване стандарде. Ови стандарди објављују се у
Службеном гласнику ЕУ.

Међународни стандард је стандард који је донела међународна организација

за стандардизацију и који је доступан јавности:
ISO - International Organization for Standardization
IEC - International Electrotechnical Commission
ITU - International Telecommunication Union
ISO: Међународна организација за стандардизацију
IEC: Међународна електротехничка комисија
ITU: Међународна унија за телекомуникације

20
Европски стандард је стандард који је донела европска организација за
стандардизацију и који је доступан јавности:
CEN - European Committee for Standardization
CENELEC - European Committee for Electrotechnical Standardization
ETSI - European Telecommunications Standards Institute
CEN: Европски комитет за стандардизацију
CENELEC: Европски комитет за електротехничку стандардизацију
ETSI: Европски институт за телекомуникационе стандарде
CENELEC, ETSI и CEN сачињавају европски систем за стандардизацију.

Српски стандард (СРПС) је стандард који је донео ИСС - Институт за

стандардизацију Србије.

Појам "хармонизовани стандард" који се користи у директивама новог приступа је

правна квалификација техничких спецификација које постоје као Европски
стандарди, али којима је дато посебно значење овим директивама.
Хармонизовани стандарди:
- су европски стандарди, развијени од стране CEN, CENELEC или ETSI,
- који следе мандат дат од ЕУ комисије,
- објављени су у Службеном листу ЕУ,
- обезбеђују претпоставку усаглашености са основним захтевима релевантних
директива,
- задржавају свој статус добровољне примене у област директива новог приступа.
Стандарде које су донеле европске организације за стандардизацију преузимају
националне организације за стандардизацију европских земаља и објављују их
као националне стандарде.

Сарадња организација за стандардизацију

Сарадња CEN и ISO
Основни циљ: избегавање дуплирања у вези стандардизације на међународном и
европском нивоу, на добробит потписника споразума, стандардизације уопште и
корисника.

21
Око 2500 EN стандарда идентично је са ISO стандардима.
Донете су заједничке препоруке за израду стандарда
Сарадња ISO и IEC
Формиране су заједничке организације (комитети и одбори).
Сарадња ISO, IEC и ITU
Заједничка правила при прихватању стандарда.
Сарадња ISO/IEC и CEN/CENELEC
Заједничка радна тела.
IEC и CENELEC имају у 80% случаја исти предмет стандардизације.

Српски хармонизовани стандарди за разводна постројења

SRPS ЕN 62271-1:2011: Високонапонска расклопна апаратура - Део 1: Заједничке
спецификације
SRPS ЕN 62271-100: 2010 Високонапонска расклопна постројења - Део 100:
Прекидачи за наизменичну струју
SRPS ЕN 62271-102: 2008: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 102:
Растављачи и земљоспојници за наизменичну струју
SRPS ЕN 62271-108: 2008: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 108:
Високонапонски раставни прекидачи наизменичне струје за назначене напоне од
72,5 kV и веће
SRPS ЕN 62271-200: 2008: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 200:
Расклопне апаратуре за наизменичну струју са металним плаштом за назначене
напоне веће од 1 kV до и укључујући 52 kV
SRPS ЕN 62271-201: 2008: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 201:
Расклопна апаратура са изолационим плаштом за наизменичну струју и назначене
напоне преко 1 kV до и укључујући 52 kV
SRPS ЕN 62271-202: 2008: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 202:
Високонапонска/нисконапонска префабрикована постројења
SRPS ЕN 62271-203: 2008: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 203: Гасом
изолована разводна апаратура са металним плаштом за назначене напоне веће
22
од 52 kV
SRPS ЕN 62271-205: 2010: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 205:
Компактна разводна постројења за назначене напоне изнад 52 kV
SRPS ЕN 62271-207: 2008: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 207:
Сеизмичка квалификација за разводне апаратуре изоловане гасом за назначене
напоне веће од 52 kV
SRPS ЕN 62271-209: 2010: Високонапонске расклопне апаратуре - Део 209:
Кабловске спојнице за гасом изолована и металом оклопљена разводна
постројења назначених напона изнад 52 kV - Екструдирани и флуидом напуњени
каблови - Флуидом напуњени и суви тип кабловских прикључака

1.5 Основни појмови о изградњи електроенергетских објеката

Изградња електроенергетских постројења, као и грађење објеката уопште, у
Републици Србији обавља се према Закону о планирању и изградњи.

1. Планирање
Плански документи су просторни и урбанистички планови.
За изградњу електроенергетских објеката планска документа су:
- План развоја преносног система, усклађен с планом развоја дистрибутивног
система
- План развоја дистрибутивног система, усклађен с планом развоја преносног
система
- Неопходан документ је енергетска дозвола.

2. Енергетска дозвола (Закон о енергетици)

Енергетски објекти се граде у складу са законом којим се уређује услови и начин
уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња
објеката, техничким и другим прописима, а по претходно прибављеној енергетској
дозволи која се издаје у складу са овим законом.

23
Енергетска дозвола се подноси уз захтев за издавање грађевинске дозволе.
Енергетска дозвола се прибавља за изградњу следећих објеката:
- објеката за производњу електричне енергије снаге 1 MW и више;
- објеката за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије у
термоелектранама - топланама електричне снаге 1 MW и више и укупне топлотне
снаге 1 MWt и више;
- објеката за пренос и дистрибуцију електричне енергије напона 110 kV и више.

3. Закон о планирању и изградњи

Овим законом уређује се: услови и начин уређења простора, уређивање и
коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката; вршење надзора над
применом одредаба овог закона и инспекцијски надзор; друга питања од значаја
за уређење простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и за
изградњу објеката.
Изградња објекта јесте скуп радњи који обухвата: претходне радове, израду и
контролу техничке документације, припремне радове за грађење, грађење објекта
и стручни надзор у току грађења објекта.

4. Учесници у изградњи објекта

Инвеститор
Oдговорни пројектант
Ревизиона комисија
Извођачи радова
Лица која обављају стручни надзор
Комисија за технички преглед објекта.

5. Техничка документација
Техничка документација јесте скуп пројеката који се израђују ради утврђивања
концепта објекта, разраде услова, начина изградње објекта и за потребе
одржавања објекта.
Садржина и врсте техничке документације:
24
- Претходни радови
- Претходна студија оправданости
- Студија оправданости
- Генерални пројекат
- Идејни пројекат
- Главни пројекат
- Пројекат изведеног објекта

Претходна студија оправданости садржи генерални пројекат.

Студија оправданости садржи идејни пројекат.
Генерални пројекат, идејни пројекат, претходна студија оправданости и студија
оправданости подлежу ревизији (стручној контроли) надлежне комисије.

6. Локацијска дозвола
Локацијска дозвола је управни акт који се издаје решењем по захтеву лица које
достави доказ о праву својине.
Локацијска дозвола се издаје решењем за изградњу нових и доградњу постојећих
објеката, за објекте за које се по овом закону издаје грађевинска дозвола, а
садржи све услове и податке потребне за израду техничке документације, у складу
са важећим планским документом.

7. Грађевинска дозвола
Грађевинска дозвола је основни документ који омогућује инвеститору да започне
изградњу објекта.
Уз захтев за издавање грађевинске дозволе прилаже се:
- локацијска дозвола
- идејни или главни пројекат, са извештајем о извршеној техничкој контроли
- за изградњу енергетских објеката прилаже се и енергетска дозвола у складу са
посебним законом (Законом о енергетици)
- доказ о праву својине, односно закупа на грађевинском земљишту.

25
8. Јавне набавке (Тендери)
Инвеститор је дужан да своје намере у погледу услуга и набавки опреме јавно
огласи.
За сваку намеравану активност дужан је да распише јавни позив за подношење
понуда.
У позиву за подношење понуда садржана је и Техничка спецификација која
садржи технички опис предметне јавне набавке (израда техничке документације,
набавка материјала и опреме, набавка услуга транспорта и др.).

9. Изградња и монтажа опреме

Инвеститор је дужан да органу који је издао грађевинску дозволу и надлежном
грађевинском инспектору пријави почетак грађења објекта, осам дана пре почетка
извођења радова.
Грађење објекта врши се на основу грађевинске дозволе и техничке
документације.

10. Испитивање уграђене опреме

После завршетка монтаже опреме предузима се серијско испитивање оних делова
опреме за које серијско испитивање није изведено код произвођача. Ово
сепрвенствено односи на опрему која се испоручује у деловима.

11. Употребна дозвола

Подобност објекта за употребу утврђује се техничким прегледом.
Употребна дозвола се издаје када се утврди да је објекат подобан за употребу.
Комисија за технички преглед може да предложи надлежном органу да одобри
пуштање објекта у пробни рад, под условом да утврди да су за то испуњени
услови.

26
12. Прикључење на мрежу
Електроенергетски објекат прикључује се на мрежу у складу са Уредбом о
условима за испоруку електричне енергије.

1.6 Утицаји
Утицаји разводних постројења су:
- Електрични
- Просторни
- Физички
- Хемијски

Електрични утицаји
На околину
- Опасност од високог напона
- Напон корака, напон додира
Из околине
- Атмосферска пражњења.

Просторни утицаји
На околину
- Заузимање простора
- Естетски утицај
Из околине
- Опасност од земљотреса
- Опасност од поплаве.

Физички утицаји
На околину
- Топлотно зрачење
- Бука

27
Из околине
- Апсорпција топлоте
- Аерозагађења, соли
- Атмосферске падавине, кондензација
- Упад животиња (премошћење проводних делова и проводних делова са
земљом)
- Снег, лед, ветар
- Изузетне температуре (превисоке, прениске).

Хемијски утицаји
На околину
- Опасност од пожара
- Опасне материје (трансформаторско уље)
Из околине
- Корозија
- Експлозивна атмосфера.

28