08/03/2018

Razvoj pedagoške psihologije

Maja Savić
Filološki fakultet u Beogradu

Pedagoška psihologija
• Psihologija obrazovanja
• Grana psihologije koja istražuje i proučava
psihološku stranu procesa vaspitanja i
obrazovanja
• Primena opšte, razvojne i socijalne
psihologije u vaspitno obrazovnoj praksi

1
 08/03/2018

Istorijski pregled
• Renesansa (XV, XVI v)
• Razumevanje gradiva
• Vođenje računa o individualnim razlikama među
učenicima
• Aktivno učestvovanje u nastavi
• Naučno obrazovanje nastavnika

• Spekulacije poznatih mislilaca, a ne empirijsko

proučavanje dece

Istorijski pregled
• Jan Komenski (1592-1670) – „Velika didaktika“
• Reforma i demokratizacija obrazovnog sistema
• Obavezno školovanje za svu decu
• Nastava u školi prilagođena osobinama i uzrastu učenika
• Organizacija nastave po razredima i predmetima
• Podsticanje urođene radoznalosti deteta

• Žan Žak Ruso (1712-1778) – „Emil ili o vaspitanju“ (1762.)

• Pobuđivanje interesovanja dece
• Razvijanje samostalnosti, aktivnosti, sposobnosti opažanja, učenje
kroz iskustvo
• dete kao subjekt, a ne pasivni objekt obrazovanja
• Stvaranje sredine primerene stadijumu prirodnog razvoja deteta i
njegovim sklonostima

2
 08/03/2018

Istorijski pregled

• J.H. Pestaloci (1746 - 1827.)

• Učenje treba da se zasniva na dečijim prirodnim
interesovanjima i aktivnostima – pokušao da primeni
Rusoovo učenje u praksi
• Princip očiglednosti nastave (opažanje je prvi stepen
saznanja)
• "Learning by head, hand and heart"
• Podučavanje treba da krene od jednostavnog i da se
kreće ka složenijem
• Razvijanje dečijeg mišljenja kao krajnja svrha nastave

Istorijski pregled
• Početak XXv uticaji:
• Holov pokret za proučavanje deteta
• Stenli Hol (1845–1924)
• „Sadržaj dečijeg uma pri polasku u školu“, „Dečije laži“
• Seminari za učitelje
• Teorija evolucije (problemi adaptacije, inteligencije,
učenja, individualnih sposobnosti i uticaja nasleđa/sredine
na razvoj tih sposobnosti)
• Pokret mentalnog testiranja (Bine)
• Psihologija učenja i pamćenja

3
 08/03/2018

Istorijski pregled
• Džon Djui (1859-1952)
– Pedagogija pragmatizma: svrha obrazovanja je da nam pomogne
da se prilagodimo potrebama, ciljevima sredine u kojoj živimo
• do uspeha u učenju dolazi onda kada se učenik bavi nečim što
za njega ima neku vrednost i smisao
– Zastupnik progresivističkih ideja u obrazovanju: obrazovanje
kroz aktivnost, istraživanje; učenik u centru nastavnog procesa
– Nastava mora da uzme u obzir potrebe, interesovanja i
sposobnosti učenika
– Grupno učenje i grupni rad podstiču poželjne soc. osobine
– Razvijanje socijalnih veština, saradnje, tolerancije prema
drugačijim mišljenjima

Istorijski pregled

• Eduard Klapared (1873 – 1940)

– „škola po meri“ – nastavnik mora da vodi računa o
sposobnostima i potrebama učenika
• Paralelni razredi (mentalno zaostali, nadareni, normalni)
• Pokretni razredi (zavisno od sposobnosti za pojedine
predmete može slušati jedan predmet sa jednim
razredom, a drugi sa nekim drugim)
• Paralelni odseci (npr. klasični, moderni, tehnički)
• Sistem izbora (časova, kurseva)

4
 08/03/2018

Istorijski pregled
• Edvard Li Torndajk (1874 -1949)
– Osnivač savremene pedagoške psihologije
• 1903. – „Psihologija obrazovanja“ (Educational Psychology)
– Definisao osnovne probleme kojima se pp bavi

– Kako se ljudska priroda menja pod uticajem obrazovanja

– Obrazovanje treba da bude prilagođeno sposobnostima dece
– Važnost individualnih razlika i razvijanje tehnika za njihovo
merenje;
– Konstruiše testove znanja, razvija metode za obučavanje
čitanju, aritmetici
– Proučavao transfer u učenju; empirijski proveravao teoriju
formalne discipline

Orijentacije u pedagoškoj psihologiji

• Bihejvioristička (proučavanje zakonitosti učenja,
ponašanja)

• Kognitivistička
– Aktivna obrada informacija i njihovo pretvaranje u novu
formu
– Podrška razvoju mišljenja, inteligencije i metakognicije

• Humanistička (Maslov, Rodžers)

– Čovek ima prirodni potencijal za učenjem
– Podrška potrebi za samoaktualizacijom, stvaranje uslova za
razvoj pojedinca

5
 08/03/2018

Vrste istraživanja u p.p.

• Pregledna i.
– Opis stanja primenom ankete ili upitnika
– Ne objašnjavaju odnose među pojavama

• Korelaciona i.
– Utvrđivanje stepena povezanosti među posmatranim
varijablama (npr. inteligencija i školski uspeh)
– koeficijent korelacije -1 ≤ r ≤ 1
– Najčešća u oblasti obrazovanja

• Eksperimentalna i.
– Utvrđivanje kauzalnih (uzročno-posledičnih) veza

Vrste istraživanja u p.p.

• Kvalitativna istraživanja – istraživače pored

rezultata zanima i sam proces u kojem se nešto
dešava
– Posmatranje, intervjuisanje, analiza dokumenata
– Hipoteze se postavljaju i u toku istraživanja
– Važan je lični kontakt sa ljudima i situacija u kojoj se
ispituje
– Osetljiva na kulturološki i istorijski kontekst

6
 08/03/2018

Prikupljanje podataka

• Posmatranje

• Upitnici, testovi, skale procene, sociometrijska

tehnika