<<< nazad

Bijeli i crni kruh
Prehrana vojnika u starom Rimu se sastojala od golih zrna pšenice. Svaki vojnik je svakodnevno dobijao svoju porciju pšenice,
koju  je  nosio  uza  se  u  jednom  od  džepova.  Tokom  beskrajnih  marševa  vojnici  su  zrnevlje  žvakali  polako  i  temeljito.  Ako  bi
trebali  krenuti  u  akciju,  vojnik  je  u  svakom  trenutku  bio  nahranjen  i  nenadmašan  u  vještinama  i  izdržljvosti.  Uz  vodu  nije
dobijao  ništa  vrijedno  spomena,  inače  bi  o  tome  pisali  rimski  kroničari.  Riječ  'prehrana'  odnosila  se  jednostavno  na  'stvar  sa
pšenicom' (res frumentaria).

Na osnovu ovog izvještaja vidimo da je zrno pšenice, u stvari, potpuna hrana, što znači da se samo od nje može živjeti. Od te
čudotvorne hrane danas se dobija bijelo brašno i peče bijeli kruh. Možda ljudi misle da su, praveći bijelo brašno, još 'usavršili'
taj savršeni Božji dar? Vidjet ćemo u čemu se još sastoji vrijednost zrna pšenice.

Svi  vrijedni  sastojci  pšeničnog  zrna  nalaze  se  u  mekinjama  i  klici.  Unutrašnji  dio,  od  kojeg  se  dobija  bijelo  brašno,  sadrži
takoreći samo škrob. Taj škrob bi mogao poslužiti za spravljanje dobrog ljepila, ali ako se uzima kao hrana, tijelo je opljačkano
i obmanuto, krv postaje kisela, a organi opterećeni sa sluzi i otpadnim tvarima. Nije, dakle, čudo da se klice bolesti u to mogu
dobro primiti.

Bijelo  brašno  se  najčešće  i  dodatno  bijeli.  Otrovnoj  supstanci  koja  se  za  to  upotrebljava  pridružuju  se  i  različiti  otrovi  za
konzerviranje.  Kad  se  ono  ispeče  –  za  što  je  potrebna  prilična  količina  kuhinjske  soli,  a  visoka  temperatura  uništi  i  zadnje
tragove  prirodnih  hranjivih  vrijednosti,  takav  proizvod  nazivamo  bijelim  kruhom,  'prioritetnom  hranom'  za  ljude,  nasuprot
mekinjama i klicama, koje se najvećim dijelom koriste kao stočna hrana. Tko redovno kupuje takav kruh ili pecivo od bijelog
brašna  trebao  bi  uz  to  odmah  uračunati  i  troškove  stomatologa  i  doktora.  Nema  što  –  skup  kruh,  skup  užitak,  prava  pravcata
prevara.

Bijeli kruh važi čak kao posebno prioritetna, specijalna hrana za bolesne i starije osobe, čak i u obliku dvopeka pošto je kao
takav, navodno, neuporedivo lakše probavljiv! U domovima i bolnicama bijeli kruh se puno koristi i uz polubijeli kruh koji je, uz
kruh na seljački način i razne tjestenine, skoro u istoj mjeri štetan. Jedan mlinar mi je rekao da čak i u polubijelom kruhu više
nema  ni  traga  od  mekinja  ili  klica.  Seljaci  ne  znaju  da  u  stvari  jedu  obezvrijeđen  kruh,  a  da  ono  najbolje  bacaju  svinjama  i
stoci. Ništa, ipak, ne nadilazi čovjekovu inteligenciju, jer on doslovno uzgaja, tovi bolest u vlastitom tijelu. Čak se očekuje da
se to pozdravi – zbog požude za zaradom ili nedovoljne obavještenosti javnosti? Pošto je bijelo brašno neograničeno trajno za
skladištenje, tvorci zarade su za tu 'karakteristiku' pripremili dovoljno propagande.

Sljedeće nas podsjeća na smijuriju: poznato je da su žitarice jako bogate vitaminima, naročito vitaminima B­kompleksa, koji je
nezamjenjiv  kao  hrana  za  živce.  Da  bi  proizveli  najtraženije  brašno  (četiri  petine)  –  bijelo  i  polubijelo,  zadatak  mlinskih
radnika  je  da,  s  mekinjama  i  klicama,  iz  brašna  izvade  sve  vitamine.  Neki  pekari  su  shvatili  da  se  na  taj  način  brašno
obezvrijeđuje,  pa  su  od  svojih  mlinara  zatražili  da  umjesto  tih  prirodnih,  brašnu  dodaju  umjetne  vitamine,  a  djelimično  i
umjetne  mineralne  tvari.  Dodavanjem  toga,  uz  još  neke  neslavne  aditive,  nastaje  takozvani  obogaćeni  kruh.  To  zvuči  jako
primamljivo, ali  obezvrijeđivanje  brašna  je  ipak  zločin,  koji  se  ne  može  popraviti  čak  ni  ako  bismo  brašnu  ponovo  dodali  tih
tridesetak oduzetih mineralnih tvari, jer su sve te 'obogaćujuće' tvari sintetičkog i anogranskog porijekla, bez enzima i života,
što znači da im se naši organi nikada ne mogu prilagoditi, niti se s njima u stanicama tijela mogu stvarati kemijski spojevi. Ove
činjenice potvrđuju  rezultati  s  američkih  podmornica  iz  vremena  drugog  svjetskog  rata,  kada  se  mornari  oboljeli  od  skorbuta
(akutno  pomajkanje  vitamina  C)  nisu  mogli  izlječiti,  niti  sačuvati  od  skorbuta  dodavanjem  u  hranu  različitih  vitamina,  nego
jedino hranom bogatom prirodnim vitaminima.

Crni kruh  ili  kruh  od  punog  zrna  je,  doduše,  znatno  zdraviji  od  bijelog  kruha,  ali  se  ipak  ne  može  posmatrati  kao  potpuna,
punovrijedna hrana. Budući da se pečenjem uništavaju svi postojeći enzimi, on spada u kategoriju kuhanih jela. Ljudi koji pate
od reumatizma i artritisa, takav bi kruh čak trebali potpuno isključiti iz svoje prehrane, što se odnosi i na korpuletne osobe.
Židovi su u staro doba pravili jedino zdrav kruh od punog zrna tako što su tijesto tanko razvlačili valjkom i ostavljali da se suši
na suncu. Kad razmislimo da se u 80% slučajeva troši bijeli kruh, mi već vidimo koliko je potrebno obavijestiti javnost. Jedan
stručnjak je, spominjući podatak da bijeli kruh troši 80% potrošača, izjavio da bolje stojeći ljudi, a i doktori više troše tamnije
vrste kruha  nego upravo siromašni i bolesni, kao i neobavještene mase. Kao što smo ranije napomenuli, bijeli kruh je jedan od
uzroka kasnijeg srčanog infarkta, a kako možemo zaključiti, i žučnih kamenaca, jer se suvišne količine uglikohidrata pretvaraju
u masti, a time i u kolesterol koji, kao što je poznato, sužava i zatvara arterije. Žučni kamenci se najvećim dijelom sastoje od
kolesterola.

            Ernst Günter 'Živjeti bez bolesti – 10'

(knjiga je do 1996 doživjela 21 izdanje na Njemačkom jeziku!)

<<< nazad