Seminarski rad

Infektivne bolesti sa epidemiologijom

Zauške ( parotitis epidemica )

 Sadržaj

- Uvod………………………………………………………….….…..3
- Kako nastaje?………………………………………………..…..4
- Kliničke manifestacije …………………………………….….5
- Uzroci………………………………..…………..………….……….7
- Komplikacije…………………………………………….………...8
- Ko treba da se vakcinise…………………………….…...…..9
- Kako se zauške leče?………………………………….……....11
- Zakljucak………………………………………………..…………..12
- Literatura………………………………………………..…..….…13

2
 Uvod

Zauške predstavljaju akutnu virusnu sistemsku infekciju prouzrokovanu virusom mumpsa (

RNK virus, pripada porodici Paramyxovirusa). Tipično se ispoljava bolnim otokom pljuvačnih
zlezda, najčešće parotidnih (tj. parotitisom), ali se moze manifestovati i kao serozni meningitis,
encefalitis,orhitisi dr. Ĉovek je jedini prirodni domaćin (tj. rezervoar) virusa. Pre uvodjenja
vakcinacije je predstavljala znatno češću bolest u dečjem uzrastu. U nerazvijenim zemljama
se i danas javlja u signifikantnom broju dok se u razvijenim javlja sporadično i u vidu manjih
epidemija.

Od uobičajenih dečjih bolesti, to je bolest sa najdužom inkubacijom i može da potraje i do tri

nedelje od početka zaraze do izbijanja bolesti, a za koju može da bude teško da se pronađe
izvor zaraze.Virus je zarazan za oko dva do tri dana pre i do sedam - osam dana nakon što bolest
izbije.

3
 Kako nastaje ?

Inkubacioni period traje najčešće 16 - 18 dana (moze 14-25). Virus prodire u sluznicu
respiratornog trakta (nazalna I oralna sluzokoţa) gde se razmnoţava u ćelijama epitela
(primarna replikacija). Preko parotidnog kanala dospeva do parotidnih ţlezda, tamo se takodje
replikuje i izaziva inflamaciju. Preko regionalnih limfnih čvorova moţe preći u krv pa
nastaje viremija i sistemska diseminacija virusa. Virus pokazuje afinitet za egzokrine ţlezde
(pored parotidnih moţe da napadne i ostale pljuvačne ţlezde, testise, ovarijume, pankreas),
štitastu zlezdu, mozak.

To je virusna infekcija koja se prenosi kapljicama u vazduhu porekla iz nosa ili grla. Međutim,
ona je najmanje zarazna od pet glavnih dečjih bolesti i zahteva bliski kontakt pre infekcije. Iako
mala deca mogu da dobiju zauške, bolest se najčešće javlja nakon druge godine. Većina dece se
vakciniše protiv zauški sa MMR (male boginje, zaušci, rubeola) vakcinom.

Čak i ako je dete vakcinisano, moguće je da oboli, jer vakcina nije 100% efikasna. Virus napada
pljuvačne žlezde, pa zauške možete prepoznati po otoku ispod uha i donjem delu vilice. Otok se
može javiti samo sa jedne ili sa obe strane lica. Ako se javi sa obe, često jedna strana otekne par
dana pre druge. Treba imati na umu da slični otoci mogu nastati i od drugih bakterija i virusa ili
začepljena pljuvačne žlezde. Zauške prati i visoka temperatura (od 38.3 C) i otežano gutanje,
pričanje, glavobolja, bolu u uhu i gubitak apetita.
Kod nekih ljudi zauške se manifestuju respiratornom infekcijom bez tipičnog otoka u zadnjem
delu vilice. Čak je moguće da osoba nema nikakve simptome i da je u pitanju blaži oblik zauški,
pa ih oboleli "preleži", a da nije ni svestan.

4
 Kliničke manifestacije

Zauške mogu da se ispolje na različite načine, te razlikujemo više vrsti:

Parotitis

Najčešća klinička manifestacija. Bolest počinje kraćim prodromalnim periodom (povišena

temperatura, malaksalost, glavobolja, gubitak apetita, bol u uhu). Nakon ovog perioda se razvija
otok parotidne ţlezde (elastičan, nejasno ograničen, lako bolno osetljiv, lokalizovan ispred i
malo ispod nivoa aurikule). Otok se prvo javlja sa jedne strane, a 2-3 dana kasnije i sa druge
strane. Odrţava se oko 3 dana a zatim dolazi do povlačenja simptoma. Posle 7 dana se spontano
povlače svi znaci bolesti.

Orhitis

Epididimoorhitis se javlja najčešće kod tinejdzera i mladjih odraslih muškaraca (kod 20-40%
inficiranih nakon puberteta), kod dečaka retko. Nastaje zbog replikacije virusa u seminifernim
tubulima (limfocitna infiltracija i edem). Nastaje 7 dana posle parotitisa. Moţe nastati i kasnije ili
kao jedina manifestacija infekcije virusom.

Mumps meningitis (zapaljenje moždanica)

Najčešće se javlja četvrtog dana od prvih simptoma, sa ponovnim, naglim skokom temperature
koji je praćen glavoboljom, uznemirenošću i iznemoglošću. Glavobolja se postepeno pojačava,
zatim počinje povraćanje, a u predelu vrata javlja se ukočenost. Bolest traje tri do četiri dana, a
zatim dolazi do postepenog pada temperature i povlačenja meningealnih znakova.

5
Meningoencefalitis (zapaljenje mozga)

Na svu sreću, ova vrsta zauški je retka. Međutim, kada do nje ipak dođe, kod obolele osobe se
javlja psihički i fizički nemir, a nekada i paraliza moždanih živaca i grčevi. Posle preležane
bolesti ostaju psihičke posledice, gluvoća ili gluvonemost ako je dete malo, pa se ovaj oblik
zaušaka smatra najtežim. Leči se bolnički, u terapiji se koriste lekovi protiv temperature i bolova
i sedativi. Nekada se uključuju i antibiotici.

Mumps orchitis (zapaljenje testisa)

Javlja se samo kod mladića u pubertetu ili odraslih muškaraca, naročito ako bolesnik nije ležao
od početka bolesti. Prvi simptomi su veoma burni, sa naglim porastom temperature, bolovima u
testisima. Bol je jak i može da se širi prema stomaku ili krstima. Testisi su uvećani dva do tri
puta, a sve traje četiri do pet dana, nakon čega se tegobe stišavaju. U terapiji se koriste
kortikosteroidi.

6
 Uzroci

Izvor infekcije je sekret iz nosa i ždrela obolele osobe, mada se izlučuje i urinom. Prenosi se
kapljičnim putem ili direktnim kontaktom sa obolelom osobom. Zbog toga što su zauške zarazne
i lako se prenose, neophodno je zaraženog izdvojiti u posebnu prostoriju, odnosno izbegavati
kontakt ukoliko se nisu preležale zauške.

Infekcija se prenosi kapljičnim putem. Pacijent je zarazan vec 5-7 dana pre pojave simptoma pa
sve do 9-og dana nakon pojave simptoma.Epidemiologija je izmenjena uvodjenjem obavezne
vakcinacije. U nevakcinisanoj populaciji najčešće oboljevaju deca uzrasta izmedju 5 i 9 godina.
Bolest ima sezonski karakter pik incidencije se javlja tokom zime i proleća (period januar-
maj).

Otok iza ili ispod ušiju jeste siguran i najverniji pokazatelj da osoba ima zauške. Bolest počinje
naglo, sa jezom, drhtavicom, groznicom, malaksalošću, glavoboljom. Posle dan-dva javlja se
otežano žvakanje i bol u uhu, a zatim otiče pljuvačna žlezda, a otok može biti različite veličine,
elastičan je, čvrst i napet. Žlezda je umereno osetljiva ili bezbolna, a koža je nepromenjene boje.
Kasniji simptomi, koji se javljaju zavisno od toga koja je vrsta zaušaka u pitanju, jesu iznenadni
skok temperature, glavobolja i povraćanje. Otok dostiže maksimum trećeg dana bolesti, a znaci
zapaljenja i otok se povlače za pet do sedam dana, tako da cela bolest, ako nema komplikacija,
traje oko 15 dana. U slučajevima kada je otok previše velik spušta se na predeo vrata.

7
 Komplikacije

Iako su natečene parotidne žlezde i visoka temperatura koja je prouzrokovana zaušcima mogu
da budu neugodani, najteže posledice uključuju mogućnost infekcija drugih organa.

U 20 do 30 posto slučajeva odraslih muškaraca sa zaušcima bolest inficira testise (orchitis) i

uzrokuje oticanje, bol i povišenu temperaturu. Ovo se često događa oko nedelju dana nakon što
se bolest manišestovala, a predstavlja ozbiljnu infekciju koja može da prouzrokuje sterilnost.

Međutim, od nekoliko polno zrelih muškaraca koji imaju zauške, oko samo polovine njih razvije
orchitis. Od tih pacijenata, kod samo 10 posto to utiču na oba testisa, pa čak i onda to ne mora
nužno da dovede do steriliteta. Ako se sterilnost dogodi, još uvek postoji šansa da se plodnost
može vratiti. Dečaci koji nisu u pubertetu i nisu polno zreli retko dobiju ovu vrstu upale testisa.
Rizik kod žena je oophoritis - upala jajnika – i još je manji od upale testisa kod muškaraca.
Međutim, ukoliko se to dogodi, to nema nikakvog uticaja na plodnost. Upala gušterače
(pankreatitis) je poznata, ali uobičajena komplikacija.Manje retka komplikacija zauški je
meningitis koji se može pojaviti 3 do 10 dana nakon početka parotitisa. Ovo je upala ovojnica
mozga ili kičmene moždine.

8
 Ko treba da se vakcinise ?

Danas se preporučuje da sva deca dobiju MMR vakcinu koje sadrži vakcinu protiv parotitisa.
Ova vakcina daje isti doživotni imunitet i zaštitu od bolesti kao i sama bolest. Nedavni porast u
broju slučajeva parotitisa među mladim studentima se podudara u potpunosti sa obzirom da su
ova dece propustila vakcinaciju ranije u svom životu. Kod nas se vakcina daje deci uzrasta
između 12 i 18 meseci, a druga doza pre polaska u školu u uzrastu između šest i sedam godina.

MMR vakcina daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji
mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim
dete zakorači u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da
dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše! Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona
može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem
deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se
imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka
je dobije kasnije!

9
Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije. Zato ogromna
većina protokola za ovu vakcinu predviđa revakcinaciju. Vreme revakcinacije se razlikuje od
zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete pred polazak u školu
dobije revakcinu.

Revakcina je naročito važna za devojčice, koje će jednog dana biti mame, ali to ne znači da
dečaci treba da se provuku.

10
 Kako se zauške leče?

Osim boravka u krevetu, dok su otok i temperatura na vrhuncu, zaušci ne zahtevaju nikakvu
posebnu brigu. Pre razvoja vakcine zaušci su smatrani delom odrastanja za mnogu decu. Ako se
bolest razvije kasnije u životu, rizik od neugodnih komplikacija koje su gore navedene je daleko
veći.

Terapija je simptomatska koja će olakšati tegobe bolesnika i omogućiti adekvatnu hidrataciju i

ishranu. Kod eventualnih komplikacija daju se kortikosteroidi.

Kod bolesnika sa orhitisom: hladni oblozi, analgetici, a kod izrazenog otoka testisa i
glikokortikoidi

Kod infekcija CNS-a: hospitalizacija i simptomatska terapija

11
 Zaključak

Najbitnija je prevencija. Primenjuje se ţiva atenuirana vakcina, najčešće u kombinaciji sa

vakcinom protiv morbila i rubele (MRM). Od 1981.godine jezapočeta vakcinacijau našoj zemlji.
Vrši se u2 godini zivota a revakcinacija u 7 godini. Ukoliko se bolest pojavi, odmah obavestiti
lekara, mirovati I primeniti odgovarajucu terapiju.

12
 Literatura

- Infektivne bolesti, S. Marković, skripta za studente medicine, Novi Sad 2013

- Akutne infektivne bolesti, K. Todorović, Medicinska knjiga Beograd Zagreb 1962

- Infektivne bolesti sa negom, Diklić Antonijević , Beograd 2008

13