Lisa West - Neodoljivi Paparaco PDF

Book as passion & BalkanDownload
1
NEODOLJIVI
PAPARACO
Lisa West
2
Džejson Kigen je besno gledao fotografiju na naslovnoj

strani “Star magazina”. Vrlo dobro je znao koja je osnovna
tematika ovog časopisa. Bila je to petparačka novina koja se
bavila izmišljotinama i tračevima o poznatim ličnostima,
takozvana žuta štampa! Dok je smrknuto gledao sebe nagog na
fotografiji, još jednom je pročitao komentar: “Najpoželjniji
neženja više nema tajni”. Fotografija stvarno nije skrivala ništa.
Džejson nije mogao da veruje da se iko usudio da toliko izloži
njegovu privatnost. Bilo mu je jasno gde je fotografija snimljena,
ali kako je autor uspeo da se prikrade do bazena u njegovoj vili –
to mu nije bilo jasno. I pored svih mera obezbeđenja, neko se ipak
uvukao na njegov posed. E, pa, otkriće ko je to i dobro ga
isprebijati, jer materijalna nadoknada sudskim putem ne može
zadovoljiti njegov bes!
Pažljivo je još jednom pogledao fotografiju i to je izazvalo
još veću ljutnju – snimak je sačinjen izbliza! Brzo je počeo da traži
imena urednika, reportera, fotoreportera, ne bi li otkrio ko je
krivac. Ime fotoreportera u potpisu bilo je Fredi. Pa, otkriće ko je
taj Fredi, a kad ga se dokopa... Tja, fotoreporter, zašto se ne
potpisuje kako treba – paparaco!
Taj dan je za Džejsona Kigena počeo sasvim dobro: trebalo
je da njegova firma sklopi veliki posao sa zainteresovanim
investitorima iz Japana. Kao i svakog jutra, pokupio je prispele
3
poruke od sekretarice Mis Klark, a onda zatražio da se donesu

kafa i novine. Tada je primetio da nešto nije u redu – njegova
pedesetogodišnja sekretarica je pocrvenela kao devojčica i
stidljivo mu na sto stavila više časopisa. Mis Klark bi retko šta
moglo da poremeti, zato mu je i bila odan službenik već desetak
godina. U svakoj situaciji je bila prisebna ne dozvoljavajući da
njeni lični problemi utiču na posao. Ovakvo njeno ponašanje je iz
tog razloga bilo čudno. Odlučio je da popriča s njom odmah po
prelistavanju novina, a onda je ugledao kobni “Star magazin”!?
Sada mu je bilo jasno crvenilo na licu Mis Klark! Jedva je smogao
snage da Mis Klark kaže da mu otkaže sve sastanke za taj dan po
cenu da izgubi posao sa Japancima. Nikako nije mogao da shvati
zašto je baš on interesantan novinama – po svojoj proceni vodio je
sasvim nezanimljiv život. I otkud to da je on interesantan kao
neženja? Zašto ne kažu da je vrednost njegove kompanije ta koja
je interesantna ženama? To stvarno nema veze s njim....
Mis Klark je bila oniža, debeljuškasta ženica, energičnih
pokreta i vedrog duha. Kako nije imala svoju porodicu, ona se za
svog poslodavca vezala kao da joj je rođeni sin. Za nju je posao
bio zamena za porodični život koji nije imala. Posle smrti svoje
majke, trudila se da svom poslodavcu ugodi na svaki način: znala
je sve njegove tajne, težak život koji je imao, stalne svađe sa
ocem... Listala je svoj primerak “Stara” i nije mogla da ne primeti,
iako je gajila izvesna materinska osećanja prema Džejsonu, da je
on lep muškarac. Znala je da on ovo doživljava tragično, ali
posmatrajući sve sa ženske strane, ovo je moglo samo da mu
bude reklama. Sa svojih trideset pet godina, crnom kosom i
čelično-sivim očima, Džejson je jako lepo izgledao. Ta fotografija
u magazinu je bila lepa na svoj način: prikazivala je muškarca u
punoj snazi, kapljice vode koje klize po njegovom mišićavom
4
telu, tako da bi svaka žena poželela da ga dodirne. Izgledao je

uzbudljivo i moćno na toj fotografiji – san svake žene. Mis Klark
je morala da prekine svoje sanjarenje:
– Mis Klark, doznajte, molim vas, ko je vlasnik “Stara”, i to
što pre – začuo se osoran Džejsonov glas.
– Da, gospodine Kigen, još nešto?
– Ništa više. Nazovite me odmah kad budete imali ime
vlasnika ovog đubreta!
Mis Klark se odmah dala na posao, razmišljajući kako ovo i
nije tako loše. Džejson je u toj meri izgubio kontrolu da će, ako
ništa drugo, početi da vodi malo dinamičniji život. Čovek bi
pomislio da je Džejson pravi plejboj. Imao je sve preduslove za to:
bio je naočit, bogat, šarmantan na svoj način, ali... Već od
dvadeset pete godine, Džejson Kigen se izdržavao sam. Odbio je
da se povinuje želji svoga oca i postane advokat. Džejsona je više
privlačilo građevinarstvo – počeo je kao običan radnik, radeći
najteže fizičke poslove, da bi uskoro napredovao do
preduzimača, a onda je imao i sreće.
Upoznao je arhitektu koji je gajio sličan entuzijazam vezan
za građevinarstvo. Andreas Rajt je bio nešto stariji i puno je
uticao na mladog Džejsona. Naterao ga je da završi fakultet –
tako je Džejson postao inženjer građevinarstva. Udruženi,
Andreas i Džejson su osnovali preduzeće koje se bavilo
projektovanjem i gradnjom. Njihove ideje su bile sveže nove i
ekonomične, tako da i nije neobično što su relativno brzo dobili
dosta poslova, što im je omogućilo širenje i van granica Amerike.
Međutim, uspeh u poslu nije doveo do prevazilaženja
nesuglasica između Džejsona i njegovog oca. Dok su se i sin i otac
tvrdoglavo držali svako svog stava, dotle je Mirijam Kigen, kao
5
majka, najviše trpela. Jako je patila što se dva najvažnija

muškarca u njenom životu ne slažu.
Mis Klark odmahnu glavom. Dosta je bilo prisećanja. Ime
vlasnika “Stara” mora biti na Džejsonovom stolu za deset minuta.
U protivnom... nije htela na to da misli već se brzo latila telefona.
Nije teško doznati informacije, ako znaš koga da okreneš.
– Halo, Mili, Pamela ovde – Mis Klark se osmehnula na
pomisao da verovatno njeno ime u firmi zna jedino službenica
koja potpisuje nalog za platu, ostali su je znali samo kao Mis
Klark. Za Mili, svoju školsku drugaricu bila je i ostala Pamela.
– Hej, Pam, šta ima novo, mislim kakve su reakcije na
naslovnu “Stara”? Ima li neki komentar? – Mili nije mogla da se
oslobodi svoje novinarske radoznalosti.
– Možeš misliti kakva je reakcija, a komentar je bolje i da ne
objaviš?! Upotrebljeni glagoli bi podlegli cenzuri, sigurno!
Sa druge strane se začuo iskren, vedar smeh:
– Znači, momak je ljut. Šteta, izgleda odlično, da sam mlađa
koju godinu.
– Mili, kad je reč o tebi i meni, nisu u pitanju godine, već
decenije!
– Ne budi odvratna. Znači, momak te uhvatio za gušu.
Besan je, zar ne?
– Mili, pronicljiva kao i uvek. Naravno da je ljut. Upravo je
u pregovorima za veliki posao sa Japancima i ovo ga je baš
poremetilo – Mis Klark je pokušala da napravi kratak uvod za
svoje sledeće pitanje, tačnije za prijateljsku uslugu, ali Mili je
prekinula:
– Mejson Stil.
– Kako?
6
– Mejson Stil je vlasnik “Stara”. Njegovu glavu hoće?

– Pa, jeste, ali...
– Slušaj, Mejson Stil je vlasnik, ali reporter Fredi je slobodan
strelac. Sarađuje sa mnoštvom redakcija. Mogu ti reći da je
vrhunski profesionalac, ali i izuzetno tajanstven. Uglavnom
proceni šta je interesantno kojim novinama i to šalje. Povremeno
izađe u susret “Njujork tajmsu”, pa odradi nešto po narudžbini,
ali je u suštini nezavistan i neuhvatljiv. Mislim da mu je ova
fotografija bila izazov, a šuška se i da je u pitanju opklada.
Navodno, tvoj Džejson vodi takav život da niko ne može da
iskopa ništa skandalozno, ništa neprimereno... Tako je Fredi
uspeo da ga zaskoči nespremnog. Ne verujem da ima bilo šta
protiv Džejsona. Uostalom, raspitaću se. Zadovoljna?
– Mili, spasla si mi život. Ovo je više nego što sam
očekivala. Idem odmah da pokušam da ga smirim.
– Nemoj da mu izigravaš mamu, Pem. On ima majku.
– Hvala ti što brineš, Mili, ali on je stvarno drag momak.
Baš mi je žao što se nervira.
– Pusti ga malo. Sudeći po tvojoj priči, on samo radi,
uglađen je, fin, sa fotke vidim i da je zgodan, ali život teče mimo
njega. Treba neki put dati sebi oduška... Kad smo kod toga,
duguješ mi piće u onom irskom pabu u koji si me vodila prošlog
meseca.
– Ako se ovako nastavi, pretplatiću se tamo – Mis Klark se
šalila – biće i Patrik, garantujem.
– Znaš šta, posle četiri neuspela braka, mislim da bi samo
Sveti Patrik bio u stanju da podnese.
– Hajde, hajde, ne budi stroga prema sebi.
7
– Zvoni mi druga linija, moram da prekinem! Javi vreme i

idemo. Ćao!
Mis Klark je već bila naviknuta na žustrinu svoje
prijateljice. Mili je i kao dete bila takva: mala, pegava, crvenokosa,
prgava kad je diraju, ali izuzetno požrtvovana i na usluzi svojim
prijateljima.
– Mis Klark – nervozni Džejsonov glas je razbio prijatnu
tišinu njenog sanjarenja.
– Izvolite, gospodine – ponovo se vratila svojoj poslovnoj
servilnosti.
– Jeste li saznali ko je vlasnik “Stara”?
– Vlasnik je Mejson Stil.
– A, taj Fredi?
– Njega nisam uspela da nađem niti da saznam bilo šta, čak
ni prezime.
– Dobro, ja sad izlazim. Napravite mi nov raspored
sastanaka za sutra. Pre podne ostavite slobodno – kao i uvek
Džejson je, bez pozdrava, završio razgovor.
Mis Klark mu to nije uzela za zlo. Znala je pod kakvim je
poslovnim pritiskom bio svih ovih godina. Ova naslovna strana
“Stara” ga je stvarno izbacila iz koloseka. Da ne bi došlo do
pogoršanja situacije, krenula je sa otkazivanjem sastanaka za
sutrašnji dan. Nije znala kakvi su Džejsonovi prepodnevni
planovi i to je prvi put da nije imala informacije o njegovom
kretanju. Ako ga je fotografija toliko razbesnela, kako bi tek
reagovao da mu je rekla da je možda u pitanju opklada?
8
II
Frederika Andolini, poznatija kao Fredi, jurila je da preda

najnovije fotografije “Njujorkeru”. Upravo se vratila sa puta, i još
je bila pod utiskom stradanja u Somaliji. Njujork je izgledao
usnulo i nezainteresovano.
Njeno mediteransko poreklo bilo je uočljivo ne samo po
emocionalnim izlivima, već i po celoj njenoj pojavi: duga valovita
kosa, svojom crnom bojom isticala je bledilo nežnog srcastog lica.
Crne oči su bile zasenjene dugim trepavicama, pune usne su joj
davale tananu erotičnost koja se gubila sa prvim osmehom jer su
joj razmaknuti zubi davali izgled devojčice. Međutim, njeno telo
nikako nije moglo podsećati na dečije. Jedno je sigurno – kao
manekenka nikada ne bi uspela zbog naglašenih grudi (koje je
stidljivo krila pod širokom muškom košuljom) i oble zadnjice.
Frederiki nije smetalo što joj se manekenska karijera ne
smeši. Ona je vrlo davno odabrala nešto drugo: opredelila se za
fotografiju. Više je volela da posmatra nego da je posmatraju.
Kroz objektiv njenog fotoaparata prolazili su tužni i nesrećni,
bogati i siromašni, ali... Novinarstvom je počela da se bavi iz
radoznalosti koristeći svoj nadimak Fredi kao pseudonim.
Njeno osnovno opredeljenje je bila umetnička fotografija.
Bila je dosta tražena, ali je mnogo cenila svoju nezavisnost.
Materijalno se dovoljno obezbedila da je mogla sama, bez
sponzora da organizuje izložbe svojih radova, ali to više nisu bile
9
fotografije zaljubljenih parova u prolećni sumrak, već lice i naličje

velegrada i svaka fotografija je sa nesumnjivim kvalitetom u sebi
nosila i poruku.
Frederika je bila zadovoljna svojim umetničkim razvojem.
Njeni roditelji baš i nisu. Podržavali su je u svemu, ali su smatrali
da devojka u dvadeset sedmoj treba već da se skrasi i osnuje
porodicu, a ne da lomi noge po celom svetu! Sva sreća, mogla je
sebi da priušti poseban stan. Nije to bilo ništa preterano
luksuzno, ali je zadovoljavalo njene osnovne prohteve. Još je u
mislima prebirala svoje obaveze kada se taksi zaustavio ispred
njene zgrade.
Vedro se osmehnula taksisti, srećna što je najzad kod kuće.
Brzo je pokupila svoje stvari i pozdravljajući se sa portirom
zgrade, nije bila svesna zadivljenog pogleda mladog taksiste.
Uostalom to je i bilo normalno za nju, jer da ga je pogledala kroz
objektiv, primetila bi da je sasvim prijatan mladić.
– Gospođice Andolini, gde ste sada bili? – u glasu starog
Džoa se osećala dobrodošlica.
– Oh, Džo, tako je lepo biti kod kuće ponovo. Bila sam u
Somaliji i ništa lepo nemam da ti pričam, ali u Londonu je bio
jedan dobar frišop i tamo sam našla nešto za tebe – pružila mu je
flašu znajući da će se obradovati.
Džo je bio kao idealna sekretarica: sve je video, sve je znao,
ali nikada nije pričao. Fredi je mnogo cenila te njegove osobine.
Koliko je samo puta prećutao da ona stanuje tu, jer posle nekih
snimaka mnogi su probali da otkriju njen identitet, ali Džo je
umeo da bude diskretan, čak ni njena mama nije uspevala ništa
da izvuče od njega, a mama je bila pravi stručnjak.
– Frederika, pa ovo je škotski viski star dvanaest godina!
10
– Zato je znači bio na sniženju, Džo! – našalila se Fredi.

– Stvarno ste me iznenadili. Ovo je skup poklon za nekoga
kao što sam ja.
– Džo, ništa nije skupo u poređenju sa tvojim prijateljstvom.
Znaš, – uozbiljila se – dok sam bila u onom paklu, nisam bila
sigurna da ću ovako stati s tobom da proćaskam i mirno
produžim u svoj stan, a onda me je misao na sigurnost i na kuću
držala da mogu da radim. Ovog puta mi je bilo teže nego ranije...
– Bežite u stan i pravac u kadu. Moja žena kaže da je
najbolje napuniti kadu, pustiti lepu muziku i ne misliti ništa –
Džo je saosećajno pogleda, Fredi se blago osmehnu:
– U pravu je tvoja žena, Džo. Upravo ću to i da uradim.
Dok je zamicla u pravcu lifta, stari portir je stiskao dobijeni
poklon i nežno gledao za njom. Voleo je svoj posao – u zgradi su
uglavnom bili mladi i prijatni ljudi, ali Fredrika je bila nešto
posebno. Muški se probijala kroz svet novinarstva, ali je u suštini
bila osetljiva i ranjiva žena. Džo je retko viđao ovako utučenu
kada se vrati sa zadatka, nadao se samo da je savet koji joj je dao
dovoljan da noćas spava mirno...
***
Frederika je ušla u svoj stan u kojem je vazduh bio ustajao,
a kako i ne bi kad je nije bilo dve nedelje. Širom je otvorila
prozore i pustila unutra svež večernji vazduh. Torbe je nemarno
bacila u ćošak, nije imala snage da se bavi raspakivanjem, već je
krenula da spere sa sebe prljavštinu koju je osećala od dugog
putovanja. Ušla je u kupatilo, odvrnula slavine da bi napunila
kadu. Sipala je svoju omiljenu penu za kupanje i zadivljeno
pogledala oko sebe. Tamo gde je bila, tuš je bio pojam luksuza, a
11
sada ima za sebe celo kupatilo. Bilo joj je smešno što se divi
nečem tako banalnom, ali trebaće joj vremena da se ponovo
navikne na civilizaciju. Zatvorila je slavine – kada je puna, a sada,
što ono reče Džo... muzika, da muzika. Našla je stanicu koja joj
odgovara, svukla se i bućnula u toplu, mirisnu vodu.
Uh, što je lepo – pomisli. Kako se opuštala, misli je
dovedoše do zgodnog muškarca kojeg je skrivena fotografisala
pre odlaska u Somaliju. Glavni izazov je bio privući se njegovom
bazenu, a ostati neprimećen. Uspelo joj je slučajno – ušla je za
kombijem koji isporučuje hranu i niko nije obratio pažnju na nju.
Sakrila se u bujno zelenilo i čekala, i dočekala. Džejson Kigen,
ubeđen da nikoga nema, skinuo je odeću u dva pokreta i bacio se
u bazen.
Frederiki je prosto bilo žao što i to nije snimila, ali je bila
zatečena njegovim “striptizom“. Očekivala je da će uspeti da ga
snimi sa nekom ženom, pričalo se da se viđa sa jednom poznatom
manekenkom, ali ništa od toga. Tek kada je izronio iz bazena bila
je spremna za slikanje. Bila je zadivljena izgledom njegovog tela i
kao žena i kao umetnik. Žmarci su je podilazili i čudila se kako
izgleda tako seksipilno.
Frederika je Džejsona Kigena videla već ranije na nekoj
zabavi, ali je bio sav hladan i uštogljen tako da joj nije nešto
privukao pažnju, ali ovako nag u bazenu bio je izuzetno
privlačan. Slikajući ga nije sputavala svoja osećanja i to se osećalo
na fotografijama. Želela je da i ostale žene vide taj magnetizam
koji je ona osetila. Jedva se uzdržavala da i ona ne skoči u bazen.
Što bi to bilo interesantno, nije gubila smisao za humor. Čovek bi
se verovatno prepao i pobegao glavom bez obzira...
Brzo se trgla iz sanjarenja osećajući da se voda ohladila.
Dok je oblačila pidžamu, još uvek je mislila na njega. Šta li sada
12
radi? S kim je? Da li je “Star” objavio slike? Nije volela da

sarađuje sa njima, ali Mejson Stil i ona su odrasli u istoj ulici.
Kako je njegov list bio u finansijskim neprilikama, Mejson ju je
preklinjao da mu nađe neku ekskluzivu. On je i pomenuo
Džejsona Kigena. Frederika je probala da ga odbije jer paparaco
novinarstvo nije njen stil, ali Mejson je bio uporan, a dugovala
mu je i zahvalnost jer joj je omogućio da upozna prave ljude i
pokaže im svoje radove. Iako nerado, pristala je da mu pomogne,
onda je tu bila i ta glupa opklada iz novinarskog kluba...
Osećala je da umor pulsira svakim delićem njenog tela.
Pozatvarala je prozore i svalila se u krevet i pre nego što je
dotakla postelju zaspala je noseći u san sliku golog Džejsona...
***
Ne sluteći da je predmet Frederikinih misli, Džejson Kigen
nije mogao da spava: još ga je držala ljutnja. Bio je umoran, ali
nije mogao da se opusti dovoljno da bi otišao u krevet. Telefon je
uporno zvonio ceo dan, ali on se nije javljao. Sem radoznalih
novinara, javila mu se i majka i ostavila poruku:
– Džejsone, ne znam šta si sada smislio, ali otac

ti je van sebe. Meni je sve ovo zabavno, naročito što su
ćerke mojih prijateljica nestrpljive da te upoznaju...
Dobro, šalim se malo, ali “Star” se bavi samo izuzetno
poznatim i uspešnim osobama, pa iz te pozicije
trebalo bi da budeš zadovoljan. To znači da je tvoja
kompanija vrlo uspešna... Što se tate tiče, crveneće
dva-tri dana pred kolegama u sudu, ali proći će i to.
Sine, nadam se da si zdrav, nisi se javljao u poslednje
vreme. Voli te mama.
13
Džejson je više puta preslušao poruku. U svom besu nije ni

mislio na druge. Nije ni znao da “Star” ima toliki tiraž i da se
distribuira i u Bostonu. Rešio je da se osveti, po svaku cenu.
Uništiće te novine, a kada se dokopa Fredija... Nasuo je sebi još
jedan džin, iako je retko pio, sada mu je piće prijalo. Od svih
stvari koje je danas smišljao, od vešanja do prebijanja, izgleda da
je najbolja ideja bila da otkupi “Star”.
Pričalo se da “Star” ima finansijskih problema, pa ako je to
tačno... Advokat će proveriti sve. To će biti prva stvar koju sutra
treba da vidi, a onda da popriča sa Andreasom. Njegovi saveti su
uvek bili krajnje racionalni. Džejson pomisli za sebe da je
trenutno sve sem racionalan. Hteo je da se opusti i ode do bazena,
ali je odmah odustao od te ideje – ko zna ko se krije u njegovom
dvorištu – osećao se kao progonjena zver... Sutra će srediti sve,
tešio se, a u suštini nije mu se izlazilo nigde, pretpostavljao je da
će mu se i na poslovnim sastancima smejati iza leđa. Nastavio je
nemirno da hoda po spavaćoj sobi.
14
III
Frederiku je probudio telefon. Jedva se iskobeljala ispod

pokrivača i još snena napipala telefon:
– Da? – glas joj je bio malo promukao – Ko je?
– Probudio sam te, lepotice?
– Tata! Kako si znao da sam već stigla? – brzo se razbudila
obradovana što čuje očev glas.
– Nisam znao ja, tvoja majka je. Znaš i sama da ona dozna
sve što je zanima, a ti si trenutno ne samo predmet njenog
interesovanja, već i iskrene brige.
– Joj, tata, ne počinjite opet, osećam se kao da imam sto
godina. Zašto mama diže toliku paniku oko mog života?
– Pa, sad, kako da ti kažem, – očev glas je bio prilično
zbunjen – od kad je videla onu sliku u novinama, još je
zabrinutija.
– Koju sliku – Frederika je prebirala u glavi da li je poslala
neke slike iz Somalije, ali nije, nosila ih je sa sobom, jer nije bila
sigurna u ekspeditivnost somalijskih pošta, a nije želela da joj se
zagubi materijal. – Na koju sliku misliš, tata?
– Pa ona sa onim golim mladićem...
– A to. Kakve to veze ima sa mnom?
15
– Pa, mama misli da imaš ozbiljan problem kada iz

prikrajka slikaš gole muškarce...
– Šta?! Pa, vi stvarno niste normalni!!
– Rika, nemoj da besniš, znaš da mama čita neke knjige iz
psihologije i verovatno joj se sve pobrkalo.
Otac je probao da opravda majku, znajući koliko su
Frederika i Marija slične po temperamentu. Nije želeo da se nađe
usred unakrsne vatre. Obožavao je i ćerku i suprugu, ali u
svađama im nije bilo premca. Razmišljao je da li da danas
pobegne na pecanje, ali morao je ostati bar na ručku. Bojao se da
ni ručak neće proći mirno, zato je i zvao ne bi li uspeo da urazumi
lakšu stranu... Izdržaće nekako, Riku (samo ju je on tako zvao)
nije video skoro mesec dana...
– Tata? – Frederika se zabrinula zbog tišine sa druge strane.
– Tu sam Rika – glas mu je zvučao pomalo umorno. – Zvao
sam te da ti kažem kako stvari stoje.
– Ali, tata, to je bio novinarski zadatak. Ne misliš valjda da
stalno špijuniram ljude kad se svlače?!
– Rika, ništa ja ne mislim, ali mama...
– Mama ima razne fiks-ideje, ali to nije moj problem, ti treba
da se izboriš sa tim – čim je ovo izgovorila, ujela se za usnu.
Preterala je. Sa strepnjom je očekivala nastavak razgovora, onda
je otac posle kraće pauze progovorio:
– U pravu si, Rika, to je mamina i moja stvar. Po podne je
porodični ručak u uobičajeno vreme, biće mi drago da dođeš, a
ako se ne pojaviš, to će zaista bit tvoj problem – Frederiku je
iznenadila strogost kojom je to rekao. Još od deteta joj se nije tako
obratio. Njegov pozdrav je bio kratak.
16
– Vidimo se – odgovorila je odsutno i sklopila slušalicu.

Taman kada je osetila da je obuzima krivica, telefon je opet
zazvonio. Ala je tražena ovog jutra, pomisli javljajući se:
– Da?
– Gde si, lutko? – samo je Mejson počinjao ovako razgovor.
Baš joj je išao na živce. Dok je objašnjavao da je već danima traži i
kako je fotografija digla prašinu, Frederika je u mislima videla
njegov lik: krupan, pre se moglo reći masivan muškarac, grubih
crta lica. Crna kosa i krupne crne oči bi bile gotovo lepe na
njegovom tamnoputom licu da nije bilo prikrivene podmuklosti u
njemu. Sirovost ulica “Male Italije” nisu uspela da prikriju ni
skupa odela, ni brižljivo pedikirani nokti.
– Šta hoćeš sada, Mejsone? – bila je namerno osorna, želeći
da se oslobodi njegovog prepuklog glasa.
– Zvao sam u loše vreme? Pa, mačko, morao sam da ti
pohvalim rad, vrlo sam zadovoljan. Novine su planule već prvi
dan, morali smo da doštampavamo. Već imam ideju za sledeći
broj.
– Ne zanimaju me tvoje ideje, Mejsone! Odradila sam ti ovaj
posao jer sam smatrala da imam obavezu da ti pomognem kao
prijatelju, ali više ne! Naša poslovna saradnja je završena –
Frederika je bila izričita.
Nadala se da je shvatio poruku, jer Mejson je povremeno
koristio mafijaške metode da dođe do onoga šta želi. Nije imala
nameru da mu dopusti da je ucenjuje, tim više što je Mejson u
kriminalu ogrezao koliko i ona sama. U njegovoj redakciji pola
osoblja je verovalo da on ima neke veze sa velikim mafijaškim
porodicama, što naravno nije tačno. Mejson je samo jednom – u
svojoj petnaestoj privođen i to zbog pokušaja krađe kola.
17
– Slušaj, mala, nemoj ti tim tonom sa mnom. Ti znaš ko sam

ja – Mejsonu je bila povređena sujeta. – Ti znaš šta sve mogu da
uradim!
– Mejsone, pusti me da se odmorim. Sinoć sam došla sa
puta. Sem toga, znamo se toliko godina, ne moraš sa mnom da
izigravaš opasnog tipa. Još pamtim da si od svih kola probao da
ukradeš tatina. Zato, budi pristojan i nazovi neki drugi dan – nije
htela dalje da ga sluša, pa je sklopila slušalicu.
Baš je naporan! Moraće da pozove Ednu da čuje šta se
dešava. Svi su zapeli oko te fotografije gospodina Kigena. Nije
valjda Njujork postao sedište puritanaca. Go čovek – pa šta! Brzo
je okrenula brojeve i, naravno probudila Ednu. Edna je jako kasno
dolazila kući. Ona je vodila aktivan noćni život što joj je i bio
posao. Nijedna veća zabava u Njujorku nije prolazila bez Edne
koja je bila stilista i organizator zabava. Njen ukus je bio
nepogrešiv. To je znala i njena klijentela. Bio je to zabavan posao
u kome se Edna sretala i poznavala sa kremom Njujorka, ali je to
bio i dozlaboga naporan posao. Edna je morala i da bude na tim
zabavama da bi se pobrinula da sve protekne savršeno.
– Edna? Stigla sam, Edna?
– Rika! – čuo se vrisak. – Kada si stigla?
– Sinoć.
– Trebalo je da se javiš, znaš koja je zabava bila kod
Miltona.
– Da ti pravo kažem, nisam imala snage. Sem toga išlo mi se
jedino u kadu… Slušaj, moram da se vidim s tobom.
– Znam, hoćeš da čuješ šta je prodrmalo Njujork u tvom
odsustvu – osećalo se da se Edna zabavlja.
– Daj, dosta šale. Kada imaš vremena?
18
– Za sat u “Rouzkafeu”?
– Si, amiga.
– Si, si – bila je to njihova interna šala već petu godinu
koliko su se znale.
Bilo je to najkatastrofalnije letovanje na kojem je Frederika
bila. Ništa sa turističkih brošura nije našla u Novom Meksiku. Na
sreću nije bila sama – bilo je još par sapatnika što je tih par dana u
pustinji učinilo podnošljivim. Tu je upoznala Ednu, koja je isto
tako očekivala peskovite plaže, a završila u meksičkom motelu
usred pustinje. Peska je bilo svuda, ali mora niotkuda!
Recepcionar ili gazda samo je ponavljao “si, si”, “amigos”.
Frederika je prebirala po ormanu tražeći nešto prikladno da
obuče. “Rouzkafe” je bio poznat po svom snobizmu i po svojim
pravilima oblačenja. Znala je da je Edna namerno odabrala ovo
mesto, jer je znala da je nervira. Hm, da vidi šta bi moglo da
odgovara za prepodnevne biskvite i kafu? Ovo – ne, farmerke –
nikako, najzad je našla: obukla je pantalone koje su dosezale malo
ispod kolena i bile pripijene do pucanja, obula je koledž cipele –
dobro, do pola je uspela: nisu farmerke, nisu patike, a gore? Evo
ga – pobedonosno je izvukla bluzu koja diskretno prati liniju
njenog tela. Brzo se našminkala, posebno senčeći svoje oči, dok je
karmin bio jedva primetan. Svoju bujnu kosu je pokupila u
labavu punđu i bila je spremna. Ovog puta ne ide taksijem.
Odlučila je da malo provoza svog “alfaromea”. Uostalom, u ovo
vreme ne bi ni uspela da nađe taksi, što je i inače bio standardni
problem u ovom gradu.
Njena crvena “alfa” je čekala tamo gde je parkirala. Brzo je
sela u auto i nervozno pogledala na sat. Nije želela da kasni.
Ednu je to strašno nerviralo! Izjurila je iz garaže i udarila u lep,
pa više ne tako lep sivi “mercedes”. U svakom slučaju,
19
“mercedes” je mnogo bolje izgledao od njenih kola koja su se

bukvalno zgužvala u prednjem delu. Sem štete, nije bilo ništa
ozbiljno. Frederika je zadobila samo ogrebotinu, ali zato je ka njoj
jurio podivljali vlasnik “mercedesa”, tako da nije sigurno da li će
pored ogrebotine zadobiti još koju povredu. Iskočila je iz kola
koliko je brže mogla i povikala:
– Kriva sam, evo polise. Priznajem svaku štetu. Znam ja
sam žena, kreten za volanom. Žene ne znaju da voze! Šta mi bi da
probam! – reči je ispaljivala velikom brzinom, tako da je njen
razjareni neprijatelj stao zatečen.
Nastavila je da grdi sebe, smatrajući da je odabrala dobru
taktiku za zbunjivanje, ali on nije bio zbunjen rečima, već onim
što vidi: od sudara, dugmad na Frederikinoj košulji su
jednostavno popucala i njene grudi su kipele iz oskudnog
čipkastog brushaltera, kosa se razletela na sve strane. Muškarac
ju je gladno gledao, ali ona to nije primećivala.
I dalje se pravdala, dok joj je on prilazio. Oči su mu iskrile,
ali Frederika obuzeta onim što se upravo dogodilo to nije
primetila kao što nije stigla ni da reaguje kad su se njegove usne
silovito spustile na njene. Nije mogla da ostane ravnodušna na
požudu koja je izbijala iz svakog njegovog pokreta. Predala se
lako i strasno da je i njega iznenadila.
Tek kada je krenuo ka njenim grudima, ona je postala
svesna gde se nalaze. Okupljeni radoznalci su im uputili aplauz i
zvižduke podrške. Ona je pocrvenela do korena kose, a onda ga
pogledala ispod oka, to je bio... To je bio Džejson Kigen! Glavom i
bradom. Njeno crvenilo se izgubilo za čas – sada joj je lice bilo
sivo. Od svih ljudi na svetu – baš na njega da udari. Ovo je ružan
san! Ovo se ne događa! Poželela je da ima snage da se krvnički
20
uštine za ruku i proveri da li ovo sve sanja. Do nje su dopirali

isprekidani segmenti govora:
– Zovite hitnu pomoć, izgleda da je povređena – govorio je
muški glas, a ona nije imala snage da objašnjava da joj nije ništa.
Još uvek u šoku pokušavala je da progovori. Osećala je oko sebe
čvrste mišićave ruke koje su je pridržavale. Nesumnjivo prijao joj
je taj dodir sigurnosti.
– Šta stojite tu, vidite da joj je loše!
– Nije mi ništa – jedva čujno je progovorila, skupljajući
snagu da ga pogleda. On je bio namršten i zabrinut.
– Nemojte ustajati, možda ste se prilikom sudara udarili
više nego što i sami pretpostavljate – prijala joj je njegova
zabrinutost, ali ma koliko htela da ostane tako, njen racionalni
deo je proradio: zbog gluposti koju je napravila, ako dođe
policija, vrlo je moguće da joj oduzmu dozvolu na neko vreme.
Mora da se sabere i ubedi Džejsona da se sami nagode.
– Dobro mi je, zaista. Malo sam zatečena svim što se desilo,
ali već mi je bolje... Možemo li nekako da se sklonimo odavde...
– Mislite, pre nego što stigne policija? Stvarno vam je, vidno
bolje. Imate li vi, uopšte, dozvolu?
– Dozvolu, kakvu dozvolu?
– Za vožnju, mlada damo – njegov ton je bio ironičan i
pritajeni bes je kuljao iz njega.
– Naravno da imam... Već sam vam rekla da sam ja kriva –
uspravila se i lagano ustala. Više je osetila nego videla da joj je
bluza u “raspadu”. Brzo je prikupila krajeve i pokušala da pokrije
grudi. Ovako poluobnažena nije mogla da vodi ozbiljan
razgovor.
– Šta predlažete, onda? – i dalje je bio ironičan.
21
– Pa predlažem da se nagodimo, ali bez vaše siledžijske

taktike! – sada je na nju red bio da bude ljuta. On kao da je
zaboravio da ju je pre samo par trenutaka ljubio pred svim tim
ljudima!
– Nisam primetio baš neki otpor, ili mi je promaklo? –
sarkazam je bio očit.
– Zaboravimo na to – brzo je kapitulirala i molećivo ga
pogledala. – Možemo li da se popnemo do mog stana, kako
bismo ovo raspravili što je moguće korisnije za oboje.
– Da li to da shvatim kao ponudu? – izvio je upitno
obrvama.
– Vi ste nemogući – nakostrešila se kao divlja mačka. Već je
razmišljala da je bolje da angažuje nekog advokata da je iz ovog
izvuče, ali on se osmehivao.
– Znate, i pored toga što sam malopre hteo da vas zgromim
i što sam se složio sa svim što ste rekli o ženama vozačima,
moram da priznam da ste na vrlo neobičan način neodoljivi –
onda se uozbiljio i dodao: – Videću sa osobljem garaže da nam
nađu mesta za automobile, treba ih skloniti sa ulaza... Čini mi se
da je vaš u nešto gorem stanju, ali treba da razmenimo polise...
Kada završim, gde da vas nađem?
Ona je odahnula sa olakšanjem. Bez obzira na njegove
motive, bila je presrećna što ovo neće dalje da se komplikuje.
– Ja sam u 10c, recite Džou da idete kod Andolinijeve.
Čekaću vas.
– Dobro, 10c Andolinijeva, vidimo se za dvadesetak minuta
– okrenuo se i počeo da izdaje naređenja kao da poseduje garažu.
Osmehnula se na njegov energičan ton, ali pomisao da ga je
ona slikala za “Star” presekla je osmeh. Ako on sazna da je ona
22
Fredi?! Bože, kako joj uspeva da zapadne u ovako nemoguću

situaciju. U snu se ne bi nadala da će sve ovo ovako da ispadne...
Žurila je u stan da se presvuče i raskloni razbacane stvari.
Istina je da radi ponekad prljav posao, ali sigurno da nije
aljkavica u svom stanu. Jedva je stigla da se presvuče, a zvono na
ulaznim vratima se oglasilo.
Džejson Kigen je premetao po glavi šta mu se sve desilo tog
jutra, ali svi događaji su bledeli pred tamnim očima devojke koju
je tek upoznao. U sebi pomisli da su stvarno naleteli jedno na
drugo. Bio je iznenađen prijatnošću stana koji se nazirao iza nje.
Ona je uspela da se presvuče: bila je u farmerkama i košulji koja
joj je bila ogromna. Kosu je skupila u rep, a on je imao neodoljivu
želju da raspusti svilene pramenove. Zbunjeno se pomerila
praveći mu mesta:
– Izvolite.
– Hvala, neću vas dugo zadržavati – trudio se da bude
uljudan, dok je pogledom prelazio po dnevnoj sobi.
Nije mogao da ostane imun na fotografije koje su krasile
zidove. Nešto mu je na njima delovalo blisko i poznato. U sebi
pomisli kako mu se devojka dopada u toj meri da mu se priviđaju
svakakve stvari. Njena dnevna soba je bila oličenje
jednostavnosti: ugaona garnitura za sedenje zauzimala je
centralni deo sobe, dok se u uglu nalazila polica sa knjigama, a
diskretno svetlo su davale dve modernističke lampe. Primetio je i
muzički stub, zaklonjen iza filadendrona, ali televizor nije mogao
da vidi... Ona se vedro nasmejala, otkrivajući svoje nepravilne
zube.
– Televiziju gledam samo pred spavanje, – čitala mu je misli
– a i to retko. Često putujem, pa mi stan služi samo da prespavam
23
– dala je kratko objašnjenje, a onda se lupila po čelu: – Bože,

Edna! Izvinite – pogledala je Džejsona. – Sedite, moram da se
javim prijateljici sa kojom sam imala sastanak, pre nego što se sve
ovo desilo... Moram da telefoniram – rekla je izvinjavajućim
tonom.
Brzo je okretala broj “Rouzkafea”, osećajući njegov
zainteresovan pogled na sebi. Pretpostavljala je da izgleda
idiotski. Nadala se samo da on ne oseća svu njenu zbunjenost
koju je izazivala njegova blizina. Stvarno je izgledao izazovno
ovako nemarno opušten na fotelji. Imala je utisak da je zauzeo
ceo prostor. Njegove izražajne oči su je fascinirale. Blago je
zatresla glavom da razbistri misli, sva srećna što je dobila
“Rouzkafe”. Iz slušalice je dopirao uslužni glas:
– “Rouzkafe”, mogu li vam pomoći?
– Da, mislim da možete. Kod vas me očekuje moja
prijateljica Edna Majklson? Ako je još tu, molila bih vas da joj
prenesete poruku od Rike. Možete li?
– Da, svakako. Gospođica Majklson je ovde. Recite poruku,
zapisaću.
– “Edna, izvini što ne mogu da dođem. Iskrslo je nešto
nepredviđeno. Nazvaću”, ne bolje je “nazovi me večeras.
U potpisu Rika”. Jeste li zapisali?
– Da, jesam. To je sve?
– Jeste, hvala vam, izuzetno ste ljubazni.
– Bilo mi je zadovoljstvo.
Frederika zadovoljno spusti slušalicu.
“Rouzkafe” je možda snobovsko mesto, ali usluga im je
prvoklasna. Okrenula se ka Džejsonu. On je i dalje bio opušten u
fotelji. Oči su mu bile zatvorene. Izgledalo je kao da spava. Bilo bi
24
lepo imati takvog muškarca pored sebe, ako ništa drugo, bar kao
dekor – Frederiki se dopala ova zamisao. Međutim Džejson otvori
oči i oštro je pogleda. Izgledao je nezadovoljno:
– Često idete u “Rouzkafe”? – njega je nerviralo to mesto.
Išao je tamo samo zbog Andreasovog insistiranja, jer je to bilo
dobro za posao: svi koji su imali novca i značili nešto u Njujorku
su odlazili tamo. Džejson je mrzeo te odlaske, ali ih je odrađivao
što zbog svog prijatelja, što zbog firme. Za njega je većina ljudi
koje je tamo sretao bila snobovska i ograničena. Nije podnosio
njihove isprazne razgovore o tome šta je “in”, a šta “aut”. Što se
njega tiče, svi su bili “aut”! Ljutila ga je pomisao da je ova
devojka deo te grupe.
Njen odgovor je bio jednostavan:
– Ne baš često. Ponekad odem zbog Edne – imala je potrebu
da se pravda. – Edna se bavi organizacijom zabava, pa odlazi na
ona mesta gde može da sretne klijentelu... Ako mogu da kažem,
naš sudar me je spasao jednog blaziranog prepodneva – zastala je
očekujući njegovu reakciju.
On se lenjo protegao, dok mu je pogled smekšao posle ovog
objašnjenja.
– U celoj ovoj gužvi nisam se ni predstavio. Ja sam Džejson
Kigen. ali me možete zvati Džej – ustao je i zvanično joj pružio
ruku.
– Frederika Andolini – prihvatila je rukovanje.
– Mogu li i ja da vas zovem Rika, kao vaša prijateljica? –
sada je napravio šarmantan naklon.
– Ah, čuli ste kako ostavljam poruku Edni? Možete me zvati
Rika... Hoćemo li sada završiti formalnosti oko polisa? Napisaću i
izjavu da sam ja kriva – bila je molećiva. On se uozbiljio.
25
– Evo moje polise. Ovde je broj. Zapišite zbog svog

osiguravanja a ja ću prepisati broj vaše polise... Izjavu možete
dati kasnije, mada je veća šteta na vašem automobilu... Mislim da
nema potrebe ovo da radimo, ali pod jednim uslovom.
– Kakav uslov? – bila je sumnjičava.
– Zaboravimo na polise... Uslov je da mi dozvolite da vas
izvedem na ručak – pogledao je sa očekivanjem.
– Na žalost, ne mogu danas – bilo joj je krivo što mora da ga
razočara, pa je požurila da objasni. – Dugo sam bila odsutna...
Moja porodica me očekuje na ručku. Moram da idem.
Iako nije delovao kao da je poverovao njenom objašnjenju,
ipak je predložio: – Možda neki drugi put?
– Već sutra – ujela se za jezik zbog brzine kojom je to rekla,
dok je on primetno obradovan ustao i krenuo ka vratima.
– Doći ću ja po vas. Tačno u tri. Nemojte ni pokušavati da
vozite! – zadirkivao je dok je izlazio.
Ona je bila sva zbunjena. Znala je samo da želi još malo da
ga zadrži.
– Stvarno mi je neprijatno. Nisam vas ničim ponudila...
– Ima vremena – odgovor je zvučao dvosmisleno. Već je
zatvarao vrata, ali je iznenada provirio zabrinutog lica. – Potpuno
sam smetnuo s uma da ste se povredili prilikom sudara! Da li je
sve u redu? Ne bih vas ostavljao samu...
– Oh, to... samo ogrebotina, hvala Bogu! Vidimo se sutra –
zbog blizine njihovih tela, tu na vratima, žurila je da ga isprati.
Nije htela da razmišlja mnogo o tome kako je privlači, plašeći se
da ako i dalje budu stajali tako, neće uspeti da sakrije želju koju je
počela da oseća. Celo njeno telo je, čudnovato žudilo za njegovim
dodirom.
26
Njihovi pogledi su se sreli. On se nasmešio i blago prstom

prešao preko njenih usana.
– Oboje smo umorni... Želeo bih još da budem sa tobom –
intimno joj se obratio – ali, ima vremena. Treba da se upoznamo
bolje. Nadam se da nam nećeš uskratiti tu šansu. Vidimo se sutra
– polako je zatvorio vrata, dok je Frederika stajala kao začarana.
Trgao ju je pogled na sat. U celoj zbrci, potpuno je
zaboravila na vreme: treba stići na taj porodični ručak!
Džejson je uspeo da ostavi kola kod mehaničara, da svrati
do kancelarije, gde mu je uvek stajalo rezervno odelo, presvuče
se, pokupi poruke i ode do advokata. Mis Klark nije mogla da
veruje svojim očima kad joj je u odlasku poslao poljubac uz
smešak. Samo je vrtela glavom u neverici: juče je bio besan i
neprijatan prema svima, a evo ga danas kako šalje poljupce...
Svašta! Onako fini momak!
***
Džejson je osećao neki neobičan polet. Jučerašnja blamaža
sa “Starom” mu je izgledala daleka, ali ne toliko daleka da je
potpuno zaboravi. Sedeći u kancelariji svog advokata Greja
Adamsa, smišljao je osvetnički plan, ali nije ostao imun na lepotu
i luksuz kancelarije. Kroz glavu mu je prošla misao da je možda
njegov otac bio u pravu. Adamsov ulazak je, srećom, prekinuo
misli na tu temu, koja je Džejsonu uvek bila bolna.
– Zdravo, Džej. Da pređem odmah na stvar: “Star” ima
finansijskih problema i to ozbiljnih, mada ih je poslednji broj
malo odvojio od dna. – Adams nije hteo da pominje naslovnu
stranu, koja je prodala list, iz obzira prema Džejsonu.
27
– Grej, vidim obavio si “domaći zadatak”. Znači imamo

slobodno polje za napad – Džejson pomisli kako se od jutros prst
sudbine umešao u njegov život. Posle jutrošnje nezgode, izgleda
da počinje na svet da gleda drugačije.
– Pa, sad, plan je u osnovi tvoj. Ti treba da odlučiš šta ćeš:
da ih potpuno uništiš ili da ih preuzmeš i da rade za tebe –
Adams se zbunjeno češkao po svojoj proređenoj kosi. Bio je to
vremešan gospodin, pomalo neurednog izgleda, ali izuzetno brz
na rečima kada je trebalo.
– Slušaj, ja tu nemam dileme, hoću da ih uništim! –
Džejsonu se vraćao zaboravljeni bes.
Adams ga je pronicljivo pogledao, opet prošao rukom kroz
kosu kao da se koncentriše, a onda gotovo snishodljivo rekao:
– Novac je tvoj, ali zar ne misliš da je to, ipak, velika suma
za isterivanje jednog hira? Bolje je držati ih u šaci, nego ih pustiti
da se razbije po drugim časopisima sličnog tipa. Šta misliš, ko bi
im bio meta?
Džejson je bio još nakostrešen, dok mu je polako dolazilo
do svesti ovo što mu je Adams govorio. Trebalo mu je vremena
da se stiša, pa da shvati svu logiku njegovih reči. Morao je da
prizna da je Grej u pravu.
– Ponele me emocije, znam. Potpuno si u pravu. Vidi kako
stoje sa hipotekama i kojom brzinom mogu biti otkupljene...
Uostalom, ti znaš način – pogledao je ozbiljno Adamsa.
– Džej, za par dana ću imati sve informacije: znaću tačan
broj deonica i ko ih sve drži, kod koje banke imaju hipoteke,
kredite i slično.
Džejson je bio zadovoljan. Znao je da je zadatak dao
pravom čoveku: Adams nikada nije odustajao od cilja. Nije hteo
28
da zadržava Greja duže, ionako je trebalo da se nađe sa

Andreasom taj dan. Hteo je savet od njega. Andreas je uvek bio
tu kada mu je bilo najteže i Džejson je znao da ga ni sada neće
izneveriti. Iz prijemne prostorije je nazvao ponovo Andreasa, a
zatim i taksi. Danas, ipak, neće ručati sam, pomislio je dok su mu
se po glavi motali nežni uvojci Frederikine kose.
Andreas ga je čekao u restoranu “Taverna Elenika”. Bio je
to sasvim očekivan izbor. Andreas je vukao daleko grčko poreklo.
Njegova majka je treća generacija doseljenih Grka, ali Andreas je
bio jako ponosan na svoje evropsko poreklo. Džejson nije bio
siguran da li je to nameran snobizam ili samo fasciniranost
grčkom istorijom. Bilo kako bilo, Andreas je obožavao grčku
kuhinju! Džejson nije imao ništa protiv iste.
– Andreas, da li me dugo čekaš? – obratio se prijatelju čija je
glava bila zabijena u jelovnik.
– Hej, stigao si, – Andreas kratkovido trepnu svojim plavim
očima – baš naručujem caziki, a imaju i musaku... Za desert ćemo
“karpuzi” – oblizivao je usne. Džejson se osmehnu: Andreasa
ništa nije moglo da uzbudi toliko kao hrana. To mu je bila jedina
slabost za koju je Džejson znao. Ipak, nije odoleo a da ga malo ne
pecne:
– Dobro, slažem se, samo... Za salatu sam čuo, musaku sam
jeo, ali za desert kukuruz?!
– Džej, ništa nisi razumeo, to je lubenica. Kakav kukuruz. Ti
si stvarno lud – mrštio se Andreas u neverici.
– šalim se, Andrease. Baš si osetljiv kad je hrana u pitanju.
– Dragi prijatelju, hrana ne trpi razgovor. U njoj se uživa
ćutke – Andreas se oblizivao dok im je konobar donosio
naručeno.
29
Džejson je morao da prizna da doneto izgleda lepo. Pošto je

i sam bio ogladneo ni njemu se nije pričalo. Znao je i to da do
kraja jela nema svrhe počinjati bilo kakav razgovor sa
Andreasom. Kada su završili sa lubenicom, Andreas ga je očinski
pogledao i rekao:
– Znaš, ovo sa “Starom’’ nam je đavolska reklama.
– Ne počinji i ti, Andrease!
– Ozbiljan sam. Možda tekst smeta, ali, veruj stručnjaku,
fotografija je odlična. Umetnička. Sem toga, pristup je tipično
ženski. Skoro sam siguran da te je slikala žena – Andreas je
zadovoljno pušio svoju dugu, crnu cigaru, dok su mu oči bile
poluzatvorene odajući užitak.
– Ma kakvi! Nije žena, to je neki Fredi. Ti, zaista, misliš da
bi žena bila u stanju da se prikrade, preskače ogradu, šta li već?
Ne, Andrease, grešiš!
– Džej, to je slikala žena. Muškarac ne može da dočara tu
vrstu erotizma – Andreas je bio uporan. – A, iskustvo mi govori i
to da si joj se dopao.
– Odakle ti ta suluda ideja?!
– Vidiš, mogla je da te slika kako je htela, ali da odabere
fotografiju koja ne bi isticala tvoju muževnost – zastao je u
pokušaju da nađe bolje objašnjenje. – Mogla je da uhvati trenutak
kada čačkaš nos, na primer.
– Ti si totalno lud! To je muškarac, siguran sam! – Džejson
se iznervirao i nije primetio kako njegov prijatelj sija što će mu
doskočiti.
– Onda se sviđaš nekom muškarcu – cigareta je skrivala
Andreasov poluosmejak, dok je Džejson zastao ukočivši se:
– Pa, ti, stvarno...
30
Andreas se grohotom smejao:

– Džejson, veruj mi, cela priča je vredela tvog izraza lica!
– Ti si, stvarno, neozbiljan! Zavitlavaš se na moj račun, a ja
sam morao da otkažem sastanak sa Japancima. Posao će da
propadne, a tebe baš briga!
– Slušaj, dečko, – Andreas je bio desetak godina stariji od
Džejsona, ali je voleo da se pravi da je ta razlika mnogo veća – ja
nisam celog jutra besneo i ujurivao ime tog fotoreportera, već sam
se sastao sa Japancima. Oni su oduševljeni.
– Čime?! – Džejson je osećao da mu se neće svideti odgovor.
– Tobom – konstatovao je Andreas samozadovoljno.
– Šta!?
– Tobom, da, da – nastavi Andreas mirno, – Ja sam im
objasnio da je to naš novi reklamni potez i da nastavljamo
promociju firme pod sloganom: “Bez suvišnih ukrasa”. Hoće da
nam daju posao, ali još smo u pregovorima za procenat oko
zastupanja na Istoku. Nude nam svoju mrežu za promociju.
– Ništa mi nije jasno.
– Pa, oni misle, pored toga što cene naše projekte, da smo
odabrali neobičnu, ali veoma dobru reklamnu kampanju. Retkost
je da onaj ko upravlja firmom, bude i njen glavni model u
reklami.
– Andrease, hajde uštini me, ja ovo sanjam – Džejson ga je
gledao sa nevericom. – Ta glupost ne može da prođe!
– Slušaj sebe “glupost”. Ovo je najbrilijantnija ideja koja mi
je pala na pamet: em će nam doneti prodor na Istok kako smo
planirali, em je tvoja potencijalna blamaža pretvorena u trijumf.
Zašto ne uživaš u prilici koja ti je data?
31
– Ti ne znaš šta pričaš!! Ja se spremam da preuzmem taj list,

a ti mi predlažeš da angažujem Fredija da me dalje fotografiše za
tvoju ludačku kampanju! –Džejson je počeo da peni.
– što bi se uopšte baktao njima? – Andreas je bio
kontrolisan. – Oni su, ionako gubitnici! Zašto bacati novac na
njih. Uzmi im glavni adut, Fredija!
– Slušaj, Andrease... Mnogo puta sam saslušao tvoj savet i...
mnogo mi je pomogao, ali ovo sad je nešto što teško mogu da
prihvatim – Džejson je bio u stanju totalne preneraženosti. Nije
mu bilo jasno kako se stvorila ova lavina koja se svom silinom
obrušava na njega. Do juče je vodio normalan život, naporno
radeći, ali i uživajući u svom poslu. Već danas je njegov život
postao nešto što ne može da kontroliše: događaji se nižu jedan za
drugim. Pokušao je da se sredi:
– Andrease, molim te, hajde, još jednom mi, krajnje
jednostavno, objasni: šta si dogovorio sa Japancima?
Andreas je slegnuo ramenima i bez naročitog uzbuđenja
rekao: – Kada sam video naslovnu stranu “Stara” i ja sam bio
zaprepašćen. Prošlo mi je kroz glavu da ćemo izgubiti Japance.
Znaš i sam koliko nam je značajan ovaj posao. Sve je išlo kao
podmazano dok se nije pojavila fotografija. Elem, morao sam da
smislim priču... uverljivu priču, ako neko od njih vidi “Star” –
izbegavao je da završi ali Džejson je hteo da čuje sve.
– Šta ste se dogovorili i šta si potpisao?
– Pa... sad... stvari stoje ovako: treba da odredimo dva
projekta u okolini Kjota, a oni će nam ugovoriti sledeće poslove
uz proviziju od pet procenata. Jedino što hoće da reklamni
materijal bude gotov do kraja meseca. Svidela im se ideja da se ti
lično slikaš za velike panoe i kratki spot na televiziji. Što se
32
televizije tiče, sviđa im se kombinacija poslovnog čoveka, koji

predstavlja ozbiljnu građevinsku firmu i opuštenog muškarca
koji uživa u jednostavnosti.
– Reci mi, samo, ko im je ponudio taj koncept? – Džejson je
bio naježen.
– Pa... – Andreas je pokušao da sakrije da mu je neprijatno –
ja, naravno.
– Onda se ti slikaj! – eksplodirao je Džejson.
– A, ne, oni insistiraju da to budeš ti – Andreas je zaboravio
osećaj neprijatnosti od malopre i živo krenuo da ubeđuje
Džejsona. – Spremni su da finansijski učestvuju u kampanji,
zastupaće nas za mali procenat... Eto, postigli smo cilj, širenje
kompanije. Posle toliko godina, možemo da odahnemo. Čim se
pročuje za ovaj posao, bićemo među najtraženijima i ovde! Uspeli
smo, šta hoćeš više?
– Ali, po koju cenu? – očajavao je Džejson.
– Ne budi melodramatičan! Priznajem da sam od prve
gluposti koja mi je pala na pamet napravio profitabilan posao!
Pokušaj i ti s te strane da gledaš na ceo događaj.
– Ali, Andrease, ona slika...
– Pa ne moraš da se slikaš totalno go, niko to i ne očekuje –
Andreas je uporno ostajao pri svome.
– Šta sa preuzimanjem? – Džejson je bio rezigniran. Imao je
osećaj da su mu ruke potpuno vezane.
– Iskoristi tu mogućnost za ucenu da bi doznao gde je i ko
je Fredi. Fredi nam je neophodan! Hoću isti pristup, samo malo
sofisticiraniji!
– Potpuno si me sludeo – Džejson je bio iskren.
33
– Uzmi nekoliko dana slobodno dok se prašina oko “Stara”

ne slegne, a onda odluči šta ćeš. Idi poseti tvoje, osami se s nekom
devojkom... Je li još aktuelna ona brineta manekenka?
– Hvala nebesima, nije – Džejson je odmahnuo rukom kao
da tera dosadnog insekta. Na Andreasov upitan pogled dao je
objašnjenje: – Ona je toliko površna i dosadna... Ni ja njoj nisam
više bio interesantan od kada je čula da imam ortaka u firmi.
Sada je našla nekog bogatog Saudijca. Nek joj je sa srećom...
***
U isto vreme dok je Džejson završavao ručak sa
Andreasom, Frederika se vozila taksijem ka “Maloj Italiji”. To je
bila mala četvrt u predgrađu Njujorka. Njeni stanovnici, iako
generacijama u Americi, bar su se u tih par ulica držali tradicije iz
postojbine: bile su tu male taverni, trgovina sa delikatesima
uvezenim iz Italije. Živ razgovor i prisna atmosfera se
primećivala na svakom koraku.
Frederika lagano uzdahnu kada se taksi zaustavio pred
kućom njenih roditelja. To malo zdanje je bilo najveći ponos
njenih roditelja. Znala je napamet priču o mukotrpnom radu i
maloj mansardi! Ipak, tu je odrasla i volela je sve u toj ulici. Izašla
je pomalo nespretno iz taksija, osećajući nervozu u stomaku, na
koju je zaboravila čim su Džeremi i Nikolas istrčali da je
dočekaju. Bili su to njeni nećaci. Crnpurasti i visoki na očeve, sa
istom crtom temperamenta, oduševljeno su vikali i skakali
radujući se tetkinom dolasku. Frederika im je brzo podelila
poklone, uživajući što ih vidi tako radosne.
– Rika! Sve si lepša i lepša. Kad li će da nam te ukradu? –
pitao je njen stariji brat Stefano.
34
– Nikad! – veselo mu se bacila u zagrljaj. Stefano je uvek bio

njena zaštita, dok joj je njen drugi brat Eduardo bio bliži po
godinama i samim tim i njen najbolji drugar.
– Edi! – vrisnula je kada ga je videla.
– Još se nisi uozbiljila – komentarisao je on. Kako je
Frederika bila najmlađa, braća su je uvek štitila i gledala joj kroz
prste. –Jesi li kupila čizme od sedam milja? – Edi j se šalio misleći
na njena česta putovanja.
– Nisam još, – namešteno tužna je bila Frederika – opet
moram da koristim avion. A ti? Je li ti nikao čarobni grašak? –
uzvratila mu je zadirkivanjem, jer je Edi imao prodavnicu povrća,
tu u blizini roditeljske kuće.
I stariji brat Stefano je imao radnju, doduše stolarsku, par
blokova dalje. Jedino se Frederika otisnula van granica njihove
male četvrti. Naravno, cela porodica je bila ponosna na njen
uspeh, ali su bili i zabrinuti za nju, plašeći se da će joj biti jako
teško bez njihove blizine, ali... Kako je vreme prolazilo, navikli su
se da Frederika ima svoj put. Nisu ga uvek razumevali, ali su bili
tu da joj pokažu ljubav i pruže podršku.
– Mama sprema kanelone – Edi se oblizivao. – Časti što si ti
došla.
– Uh, Edi, toliko sam gladna da na pomen kanelona već
gutam knedle!
– Ha, ha, kakav izraz – Edi se smejao – gutaš knedle, jedeš
kanelone?!
– Edi, nemoj da me zamajavaš! – kao dete se isplazila bratu.
– Idem da se pozdravim sa mamom.
Unutra je bilo sve isto. Od detinjstva pamti svaki detalj u
dnevnoj sobi. Volela je sigurnost te sobe, jer napolju je svet
35
mogao da se ruši, ali ta soba je odolevala i uprkos svemu –

ostajala ista. Blago se osmehnula videći uštirkane šustikle na
naslonu i rukohvatu fotelja. Mama to nikada nije zaboravljala. Na
starinskom kaminu su stajale slike porodice...
– Ej, požuri – Edi je provirio. – Mama te zove da joj
pomogneš u kuhinji.
Frederika je prevrnula očima, ali Edi je već nestao. Znači,
mama hoće da je uhvati u klinč nasamo! Bilo je opšte poznato da
je Frederika potpuni antitalenat za kuvanje. Bilo je nekih
pokušaja u mladosti, ali to se pretvaralo u takvu katastrofu da je
majka molila da se toga mane. I posle svega, sada je zove u
kuhinju radi pomoći Frederika snažno uvuče vazduh u pluća,
zadrža ga trenutak-dva, a onda izdahnu. Već je bila smirenija.
Zatim, ode do kuhinje očekujući majčino praskanje još s vrata.
Umesto toga, majka je milo pogleda i osmehnu se – istim, dobro
poznatim osmehom koji je pratio od detinjstva. Baš kao mala, i
sada Frederika potrča u raširene ruke.
– Moja mala, golubice – ljubila ju je majka, tepajući. – Došla
si, najzad malo i kući!
– Mama, mama, kako ste mi svi nedostajali – i dalje se
mazila Frederika. – Ovaj poslednji posao je baš bio grozan... Znaš
tamo umiru mala deca – usudila se posle dugo vremena da se
požali – Kako prija ovaj mir...
– Vreme je da se skrasiš i prepustiš drugima da spasavaju
svet – jedva je dočekala Marija Andolini priliku da kaže šta misli
o ćerkinom poslu. – Umesto što slikaš tamo neke golaće, udaj se
... Ako nađeš nekog sličnih shvatanja, neka šeta go po ceo dan u
kući! Ovo... što sam videla, baš me je začudilo! – Marija se trudila
da bude blaga koliko je mogla, jer joj to nije, ipak, u prirodi.
36
– Jao, mama, pa ti si sve pogrešno spojila! – Frederika je

shvatila da mora da da neko logično objašnjenje. Njeni roditelji su
bili krajnje tradicionalni. – Znaš da je Mejson imao neke
finansijske probleme – upitno je pogledala majku.
– Kakve ti veze imaš sa njim? Mejson je i dalje malo
pokvareno derle... Njegova sirota majka mora da ga trpi, ali šta
imaš ti sa njim?
– Obećala sam mu pomoć... U početku mi se našao,
upoznao me s pravim ljudima...
– On zna prave ljude?! Ne mogu da verujem da si toliko
naivna! – Marijina eksplozivna priroda je izbijala na površinu. –
On je tebe iskoristio! Tvoj talenat ti je prokrčio put, a ne Mejson
Stil!
– Možda si i u pravu, ali sam ja osećala obavezu da mu
pomognem... Ta fotografija je značajna samo zato što sam uspela
ono što drugi nisu i ništa više! Smatrali su da ja to ne mogu.
– Koji to oni? – Marija je morala da zna.
– Pa, kolege fotoreporteri. Znaš, – krenula je već zaneseno
da objašnjava – oni smatraju da žene nisu sposobne za ovaj
posao. Ja sam im dokazala suprotno!
– A šta je sa tim momkom kojeg si slikala? – bila je
radoznala Marija, ljubopitljivo se zagledajući u ćerkine oči. Ni
Mariji nije promakao način slikanja, a kada su na pomen tog
muškarca Frederikine oči zasvetlucale, Marija je znala da je na
pravom tragu. U sebi pomisli: Biće svadbe do kraja godine!
– Pa, ništa, on ne zna da sam ga ja slikala.
– Hoćeš li mu reći? – Marija je bila uporna. Na Frederikinu
sreću, otac je ušao u kuhinju.
37
– Stigla si na vreme, Rika – u glasu mu se osećala mala

ozlojeđenost zbog njihovog jutrošnjeg razgovora, a onda se
smeškao, ipak je to njegova mezimica.
– Dođi, tvrdoglavice! – nežno je poljubio i uhvatio za lakat
vodeći je ka vratima – Marija, u trpezariji će početi nemiri, ako ne
izneseš te tvoje kanelone! Deca se žale da si ih slagala i da ne
spremaš ništa!
Posle ručka je morala da obiđe komšiluk, staro društvo, da
otprati i Džeremija i Nikolasa kući. Kako je palo veče, majka i
otac su je ubedili i da prenoći. Nije imala ništa protiv. Volela je
što brinu za nju.
Te noći je spavala u svojoj devojačkoj sobici u potkrovlju,
dok su je sa polica gledale njene mede. Bilo joj je smešno što njena
majka nije bila sklona ništa da baci...
38
IV
Jutro je osvanulo sunčano i toplo. Na brzinu je popila kafu

izbegavajući obilan doručak koji joj je majka spremila. Žurila je u
centar Njujorka da preda fotografije u redakciju, a onda da
ugovori izložbu za kraj leta u jednoj od većih galerija. Ovaj
boravak u Somaliji promenio je njeno viđenje novinarske
profesije... Želela je da se ponovo vrati svojoj pravoj vokaciji –
umetničkoj fotografiji. Međutim, obavljanje ovih poslova joj je
oduzelo celo prepodne. Uspela je sve da obavi, ali je žalila što nije
stigla da ode do frizera, pa ni da kupi nešto novo, jer je htela da
fascinira Džejsona. Teška srca je sebi priznala da joj je jako važno
kakav će utisak ostaviti na njega. Nadala se da je neće voditi na
neko mnogo prometno mesto. Želela je da ga bolje upozna.
Kod kuće je panično pretraživala orman, pokušavajući da
pronađe nešto odgovarajuće. Najzad se odlučila za ružičastu
usku haljinu uz koju su išle odgovarajuće svetlucave sandale.
Kosu je raščešljala i ostavila puštenu, tako da joj je pokrivala
otkrivena leđa. Kao i uvek, šminkom je naglasila oči, a na usne
nanela tanak sloj roze karmina.
Džejson je bio tačan, a po izrazu njegovog lica je znala da se
obukla po njegovom ukusu. Nije skrivao divljenje:
– Hej, da li se mi poznajemo? – njegov komentar je počeo
šaljivim pitanjem. – Juče sam upoznao jednu devojku u
farmerkama, reče da stanuje ovde, da je ne znate slučajno?
39
– Džejsone, prijatno vas je videti nasmejanog – uzvratila mu

je.
– Molim te, nemoj mi persirati. Da li si spremna?
– Jesam – tek se u kolima setila da ga pita kuda idu, ali on je
bio tajanstven.
– Na jedno posebno mesto gde nam neće niko smetati.
– Kako to da shvatim – pitala je.
– Samo tako kako sam rekao. Neće ti se desiti ništa loše,
obećavam – pogledao je iskosa. – Znaš, nema podataka da sam se
ponašao kao manijak ni prema jednoj ženi, mada kada te vidim u
toj haljini, pomišljam da uvek postoji prvi put.
Ali, ma koliko joj prijao njegov kompliment, sledila se kada
je videla gde je doveo. Uparkiravao je auto pred svoju kuću!
Frederika je, u magnovenju, pomislila da je razotkrivena i da on
zna da ga je ona slikala. Njene sumnje su postale još jače kada je
proveo kroz kuću i odveo u dvorište gde se nalazio i bazen!
Blizu bazena je stajao postavljen sto na kome su se nalazila
razna jela, ali ona je osetila blagu mučninu u stomaku. Džejson je
išao ispred nje i ona je čekala da progovori. Pokušala je da smisli
neko opravdanje, ali mozak joj je bio potpuno prazan. Međutim,
on nije delovao ni ljut ni neraspoložen. Okrenuo se sa osmehom i
galantno pridržao stolicu da ona sedne.
– Izvolite, mlada damo, jela su različita jer nisam znao šta
volite! Ali, da krenemo prvo od pića: može vino?
– Oh, da – bila je oduševljena što je zasad spasena i što on
ništa ne zna.
Tokom obeda su živo razgovarali. Oboje oduševljeni što
imaju toliko zajedničkih tema za razgovor: pričali su o knjigama,
filmovima, izložbama. Frederika je vodila računa da ne pominje
40
svoju profesiju. Nije želela ni na koji način da upropasti ove

momente. Džejson je bio Interesantan, duhovit, ali u isto vreme
stabilan i neko ko uliva sigurnost.
Proveli su zajedno celo popodne, a kada je počelo da pada
veče, Džejson je predložio:
– Ako nemaš ništa protiv, posle ovako toplog dana, mogli
bismo i da se okupamo u bazenu.
– Znaš, ja nemam kupaći kostim – naježila se pri pomisli da
joj predlaže da se kupaju goli. Dobro se sećala kakav je utisak na
nju ostavilo njegovo telo kada ga je slikala.
– Ne brini za to. Uvek ima rezervnih kostima za goste,
mada ja ne bih imao ništa protiv da te vidim i bez kostima –
osmehnuo se kada je video da blago crveni i to mu se dopalo. Bilo
je neobično za ženu njenih godina da tako lako pocrveni.
Doneo joj je par neotpakovanih kupaćih kostima jer nije bio
siguran koji joj model i broj odgovara. Osećala je napetost kada se
ovako razgolićena pojavila pred njim. On joj se osmehnuo i
napetosti je nestalo.
Učinilo joj se kao da je uzdahnuo, a onda joj se približio.
Njegova privlačnost je obuhvatila u čvrst zagrljaj. Još je nije
dotakao, ali način na koji ju je gledao, njegovo nago telo na
mesečini – sve je to delovalo strašno uzbuđujuće na nju. Grudi su
je bolele od određene želje i ona je znala kako će se ova noć
završiti.
Nesvesno dotaknu vrhom jezika gornju usnu, osećala je da
su joj usta suva, ali njegov pogled je bio prikovan za njene dojke.
– Hodi ovamo – šapnuo je, ali ona nije bila sigurna da li ga
je stvarno čula.
41
Prišla mu je i dodirnula njegove grudi. Osetila je vrelinu

kako joj preplavljuje telo. On je privuče sebi i njene ukrućene
bradavice se pripiše uz njegovu golu kožu i ona skoro jeknu, ali
tada se njegova otvorena usta spustiše na njena. Njegov jezik
dodirnu njen, a ruke mu se spustiše niz njene bokove. Leđa joj se
izviše u luk. Jednom rukom ju je pridržavao, a drugom milovao.
Njene ruke su mu bile oko vrata, ali nisu dugo tamo ostale –
milovala je njegova leđa lenjo se spuštajući do njegovog struka.
Njeni dodiri su ga još više uzbudili, tako da je skoro silovito
stiskao. Dok ju je zadovoljstvo obuzimalo, pomislila je kako je
ovo zaista moralo da se desi, da je bilo neizbežno, ali sama
pomisao na vlast koju on u ovom trenutku ima nad njom,
ohladila je.
– Ne, – reče – prestani. – Uhvatila ga je za glavu sa obe
ruke, ne bi li je čuo.
– Šta ti je? – glas mu je bio grub i promukao. – Jesam li
nešto učinio?
Znala je da bi bilo bolje kada bi mogla sve da mu ispriča, ali
nije mogla. Pokušala je, ali nije mogla. Plašila se šta će se desiti
kada bude saznao da se ona krila u njegovom dvorištu da bi ga
slikala. Bila je izgubljena, potpuno izbezumljena. Odmakla se od
njega pokušavajući da smiri strast koju je on tako lako probudio,
ali jedan pogled na njegovo telo naterao je da zaboravi na sve.
Šta će biti, biće. Krenula je ka njemu. Ruke je držala
opuštene. Kad mu je prišla sasvim blizu, zagledala se u njega,
podigla je ruke i privukla njegovu glavu ka svojoj. Kada su se
njegove strasne usne spustile na njene, ona odbaci sumnje koje su
je mučile i predade se predivnom osećaju koji je on izazivao u
njoj. Osećali su kako im gola koža klizi i kako im se tela utapaju
jedno u drugo. Gorela je. Butine su joj drhtale, a grudi bile vlažne
42
i bolne od uzbuđenja. Počela je isprekidano da diše. Njen ravan

stomak je bio čvrsto pritisnut uz Džejsonovo telo. Čula ga je kako
ječi, pribila se uz njega i kriknula. Zagrizla je čvrst mišić njegovog
vrata ne znajući šta radi. Osetila je slatkast ukus krvi i poludela
od toga a tada je i on eksplodirao.
Posle vrhunca nisu ostali da leže već su se bacili u bazen.
Nisu govorili ništa. Povremeno bi se dodirnuli samo vrhovima
prstiju, a kad bi im se butine slučajno dotakle Frederiki se činilo
kao da je stala na žicu pod naponom. Iskočili su istovremeno iz
vode.
Džejson je bez reči uvio u peškir i poveo u kuću. Blizu
dvorišnog izlaza nalazila se mala kuhinja. Džejson je smestio
Frederiku na obližnju barsku stolicu. Bilo je vrlo tiho dok se
Džejson vešto kretao po kuhinji pripremajući im jaja sa slaninom.
Frederika je zatvorila oči želeći svom snagom da pobegne
odavde. Nije očekivala takvu strast. Bila je samlevena. Džejson
nije ništa od toga primetio. Bio je suviše zauzet pripremanjem
hrane, pazio je da se slanina ne prepeče, da jaja budu baš onakva
kakva treba da budu. Kad se najzad odvojio od štednjaka, s
ponosom joj je pokazao dva tanjira sa kojih se pušila ukusna
hrana. S nežnošću ih je pružio Frederiki s kojom je samo nekoliko
trenutaka pre onako divlje i strasno vodio ljubav.
– Moram da idem – promuklo je rekla. Srela je njegov
začuđen pogled.
– Mislio sam da ti je bilo lepo kao i meni – tiho je prozborio.
– I mene je iznenadilo ovo što se desilo. Nisam planirao da se ovo
dogodi, ali mi uopšte nije žao. Možeš da se zavaravaš da me nisi
želela, ali tvoje telo je gorelo, baš kao i moje – njegov glas je
odavao ljutnju i pomalo očaj.
43
Nije hteo da ona ode. Prvi put ga je neka žena tako uvukla
u vrtlog strasti. S njom su padale sve kontrole, a o njoj nije znao
ništa, samo ime i adresu stana. Smišljao je način kako da dobije na
vremenu, kako da je zadrži... Bilo mu je jasno da je i nju uplašila
strast koja se javila među njima. Nije hteo da mu pobegne. Posle
ove noći, za njega, više ništa neće biti isto. Osećao je da je našao
svoju savršenu polovinu.
Frederika je videla zabrinutost na njegovom licu i osetila je
da je možda želela da on nešto drugo kaže, ali on je bio surovo
iskren. Pogled joj skrete ka masnici na njegovom vratu i to je za
trenutak podseti na strasne trenutke koje su proveli. Bila je
prestravljena moći koju je imao nad njom.
– I sad ćeš tako otići – prekinuo je njeno razmišljanje. – Šta
da učinim da te ubedim da ostaneš? – u glasu mu se osećala
čelična nota. Zavladala je tišina puna napetosti, a onda je on oštro
pogledao. – Ti, u stvari, ne želiš da odeš, Frederika. Ne mogu da
ti dopustim da odeš. Učinio bih sve...
Nota očaja koja se osećala, naterala ju je da mu priđe.
Podigla je ruke i zakopala prste u njegovu kosu i pritisnula svoje
telo uz njegovo. Zbog mirisa njegovog tela, zavrtelo joj se u glavi.
Činilo joj, se da će se srušiti ako je on ne pridrži.
On, kao da je to samo čekao. Počeo je da klizi niz njeno telo.
Stajala je sasvim mirno dok su joj prsti bili zakopani u njegovu
kosu. Kada je osetila njegove ruke kako joj skidaju peškir, počela
je da drhti.
Dodirivao ju je jezikom. Mišići njenih butina počeše da
drhte, a snaga kao da se izgubila iz svakog delića njenog tela.
Pomerala se u ritmu pomicanja njegovog jezika. Veliko
zadovoljstvo je učinilo slabom, legla je na hladan kuhinjski pod.
On je i dalje ljubio, a onda okrenuo i prebacio na sebe. Videla je
44
kako mu oči sjaje. Duboko je zaječao pri dodiru njihovih užarenih

tela. Osetila je kako prodire u nju i zadrhtala od uživanja koje joj
je pružalo to prodiranje...
Probudila se usred noći. U kući su još gorela svetla. Podigla
je ruku i nežno ga pomilovala po licu. Jedva čujno se izvukla iz
njegovog zagrljaja.
Odšetala je do bazena, gde je na stolici nemarno bačena
ležala njena haljina. Brzo se obukla, uzela torbicu i uputila se ka
izlazu. Znala je da se iskrada kao lopov, ali nije htela ništa da
objašnjava. Trebala joj je sigurnost njenog stana. Morala je da
razmisli o svemu, a u Džejsonovoj blizini nije bila u stanju da
razmišlja.
Trčala je prema ulici, u nadi da će uspeti da nađe neki taksi.
Svako zadržavanje joj se činilo rizičnim, Džejson je mogao da se
probudi, a ona je suviše bolno bila svesna da mu ne može ništa
odbiti.
Uspela je da se ukrca u taksi, dok je iza nje ostala ogromna
kuća sa narandžastim španskim krovom i bezbroj lukova. Bilo joj
je pomalo žao što nije uspela da razgleda kuću, ali...
Čim se domogla svog stana, zaključala je vrata kao da je
begunac. U izvesnom smislu to je i bila. Odjurila je u kupatilo u
nadi da će jedno dobro tuširanje uspeti da spere ono što joj se
desilo. Tuširanje nije pomoglo. Još uvek je žudela za Džejsonom,
kao da je u telu imala neiscrpan izvor strasti. Imala je osećaj da je
sa drugim muškarcima samo gubila vreme, jer niko nije uspeo da
probudi u njoj ovako divlju želju. Nije imala iluziju o
zaljubljenosti. Pravdala se da je to nemoguće posle dan
poznanstva... Morala je da spava, da zaboravi na sve, bar ostatak
noći. Potražila je u ladici noćnog stočića sedative. Nije ih koristila,
ali ponekad kada je morala na silu da se odmori, bila je
45
prinuđena da ih popije ne bi li se ispavala. Znala je da noćas ne bi

bilo spavanja, a njoj je odmor i zaborav bio preko potreban. Nije
htela da razmišlja šta će biti sutra i da li će je Džejson potražiti.
Htela je samo da pobegne u san...
***
Džejsona je probudila hladnoća. Osvrnuo se i video da
spava nag na kuhinjskom podu. Zatresao je glavom pokušavajući
da se rasani. Pogledom je potražio Frederiku, ali nje nije bilo.
Ustao je i protegao bolne mišiće. Razmišljao je gde bi mogla da
bude. Izgledalo mu je neverovatno da je mogla da ode. Želeo je
da je zamoli da se preseli kod njega. Ova silna privlačnost je
morala da znači nešto. Možda se ne poznaju, ali moraju dati
jedno drugom šansu da prodube svoj odnos. Ko zna? Možda je
ovo prst sudbine. S njom mu je bilo lepo i pre nego što su upali u
vrtlog strasti. Imali su dosta zajedničkih tema...
Otišao je do bazena. Njenih stvari tamo više nije bilo.
Obukao se osećajući noćnu svežinu i počeo da je traži po kući, od
sobe do sobe, ali nje nigde nije bilo.
Prišao je baru i nasuo sebi piće: “Ipak je pobegla”, pomisli u
sebi. Kroz telo mu je prošao osećaj praznine. Osećao se isceđenim.
Kroz glavu mu je prolazilo svašta – bio je ljut što ga je ostavila
bez objašnjenja. “Uostalom, šta ja znam o toj ženi, možda je htela
samo da me iskoristi” – u sebi je besneo – “možda sam ja za nju
bio samo meso...” Brzo je odbacio takve misli. Duboko u sebi je
osećao da je i ona zatečena onim što im se dešavalo. Činilo mu se
da je zna mnogo bolje od drugih. Dopustila mu je da je skroz, u
njenom najintimnijem delu ogoli. Bio je siguran da nije glumila.
Pomalo je prebacivao sebi što nije našao način da je zadrži.
Potražiće je to je sigurno. Druge žene su izbledele pred njenom
46
pojavom. Još je osećao njen miris, a na svojim usnama mekoću

njene kože. Biće ona njegova, to je sigurno.
Zora ga je dočekala sa upaljenom cigaretom i šoljom
ohlađene kafe. Njegov miran život je bio uzburkan: Andreas i
njegova reklamna kampanja, rešavanje pitanja “Star magazina”
i... ova čudna devojka koja je kao vihor uletela u njegov život.
Džejson je voleo o sebi da misli – kao o vrlo racionalnom čoveku
– matematika i građevinarstvo su imali svoje neoborive zakone. S
tim je uvek mogao da se izbori, zakoni su mogli da se nauče, ali
pitanje ljubavi je bilo nešto van svih poznatih pravila. To ga je
činilo nesigurnim, a on nije voleo taj osećaj.
Ponekad je bio prinuđen da rizikuje, ali i tada je procenjivao
količinu rizika, ali sa Frederikom nije mogao da proceni ništa.
Njegovo telo je još žudelo za njom. Ona je bila kao malo čudo
koje mu je promenilo život i učinilo da na sve gleda drugačije.
Uzdahnuo je umorno. Ova razmišljanja nikuda ne vode. Mora da
dela kako bi prebrodio ovaj dan, a onda će je naći i naterati da
otvoreno pričaju o svojim osećanjima, ili... možda je bolje da
krenu iz početka: da malo izlaze pre nego što opet završe u
krevetu. Da, vodiće je u neki restoran, možda u bioskop... na neko
mesto gde neće biti potpuno sami, jer ako se opet nađu nasamo –
pa, on je znao da neće ni pokušati da kontroliše svoju
seksualnost...
47
Frederiku je probudila uporna zvonjava na vratima.

Pomislila je da će joj se glava raspasti. Jedva se izvukla iz kreveta
i otišla da otvori vrata. Nadala se da nije Džejson i njene nade su
bile ispunjene. Na vratima je bio Džo.
– Hej, Džo, zašto me budiš ovako rano?
– Mis Andolini, stigla je hitna pošiljka za vas – pružio joj je
lepo zapakovanu kutiju i dodao. – Mislio sam da ste budni jer je
već podne.
– Izvini, Džo, kasno sam došla i nemam pojam o vremenu.
Spavala sam do malopre. Nisam mislila da te prekorevam.
– Nisam tako ni shvatio – bio je galantan Džo. Pružio joj je
papir da potpiše da je primila pošiljku, klimnuo joj glavom i
otišao.
Frederika je sporo, još nerazbuđena otvorila paket i prijatno
se iznenadila – na baršunu je ležala nežna divlja orhideja.
Obradovana i iznenađena je potražila poruku. Bila je od
Džejsona, naravno:
“Žao mi je što si otišla tako rano. Nisi probala

moju specijalnu kajganu, pa te pozivam na nešto bolje
– večeru u ’Antoan kuzin’. Može li večeras?”
48
U potpisu je bilo njegovo ime i broj mobilnog. Frederiki je

laknulo što nije insistirao da je on zove već joj je prepustio
odluku, omogućivši joj da mu pošalje samo kratku poruku.
Upravo se spremala da se ponovo vrati u krevet, ali
telefonska zvonjava ju je sprečila u tome. Pokušala je da se
protegne, ali je osetila bolno zatezanje mišića: noć sa Džejsonom
je ostavila trag i na njenom telu. Psihički je bila potpuno zbrkana
onim što se dešavalo. Osećala je potrebu da ignoriše telefon, ali
nije htela ni da se suočava sa svojim nedefinisanim osećanjima.
Ipak se javila i čula razdragan Ednin glas:
– Rika, Rika! Ostavljaš poruke, a onda nestaneš sa lica
zemlje. Zvala sam juče, zvala sam noćas?! Gde si i sa kim bila? Da
li ga poznajem?
– Oh, Edna – laknulo je Frederiki što se javlja njena
prijateljica. – Izvini, molim te. Trebalo je opet da ti se javim.
– Zaboravila si – konstatovala je Edna.
– Pa... može se reći – bilo je neprijatno Riki. – Teško mi je da
priznam, ali toliko se stvari izdešavalo da jednostavno nisam
stigla da ti se javim.
– Ko je on, Frederika – Ednin glas je bio skoro strog.
– Ne znam o čemu pričaš! – odmah je počela da se brani
Rika.
– O? Ozbiljnije je nego što sam mogla da pretpostavim –
Edna je pokazala izuzetnu ljubopitljivost čega se Frederika i
bojala.
Znala je da je Edna neće ostaviti na miru dok ne sazna sve.
Tu nikakvi izgovori nisu bili od pomoći. Znala je da nema izbora,
pa joj je sve ispričala. Tačnije, ne baš sve – intimnosti koje je
49
razmenila sa Džejsonom teško da su mogle da se prepričaju.

Ednina reakcija je bila očekivana:
– Nisi mi samo rekla da li on zna da si ga ti smestila na
naslovnu “Stara”? Ovo je najluđa stvar koju sam čula – Edna se
sjajno zabavljala.
– Do đavola, Edna! Naravno da ne zna i mislim da tako i
ostane – trnci straha su prošli kroz Frederiku na pomisao kakva
bi se mogla očekivati reakcija od Džejsona da kojim slučajem
sazna da mu je njena fotografija okrenula život naglavačke.
Tokom razgovora od Edne je saznala da ga ovih dana niko
nije video ni na jednom javnom mestu, da nije komunicirao sa
štampom i da se pričalo da može da mu propadne neki veliki
posao. Frederika se osmehnula na ovako iscrpan izveštaj: te
Ednine šetnje po zabavama se uvek isplate. Edna je, bukvalno,
znala sve o svakome!
– Pa, hoćeš li večeras izaći s njim –Edna nije uspevala da
obuzda svoju urođenu radoznalost.
– Ne znam, Edna – umorno je uzvratila. – On je upao u moj
život kao bomba. Znaš li da on uopšte nije moj tip muškarca?
– Ti si onda jedina u Njujorku koja ima primedbe na njegov
izgled – prekinula je Edna brzo. – Uostalom, ti si ga i predstavila
kao seks-simbol!
– Nije mi to bila namera... Samo je izgledao kao oni grčki
kipovi i ja sam to slikala!
– Ti si se zaljubila u njega – Edna je pobedonosno izjavila.
– Taman posla, ja ga uopšte ne poznajem. Sviđa mi se na
neki poseban način, to priznajem, ali zaljubljenost? Edna, o tome
nema ni govora! – Frederika se nadala da joj glas zvuči dovoljno
odlučno.
50
– Nećeš me prevariti – Edna je delovala izuzetno

zadovoljno. – Tu se nešto veliko kuva!
– Evo, obećavam ti, bićeš prva obaveštena, ako se uopšte
upustim u vezu s njim. Jedan ili dva izlaska ne znače ništa!
– Možda, ali imam utisak da mi nisi sve ispričala – posle
ove primedbe Edna je pomalo neočekivano odustala od daljeg
ispitivanja u vezi sa Džejsonom.
Frederika je imala utisak da je Edna shvatila mnogo više od
onoga što joj je ispričala... Ostatak razgovora je protekao u
veselom tonu: Edna je ispričala najnovije tračeve vezane za
zajedničke poznanike, pa su se slatko ismejale obe. Frederika joj je
bila zahvalna na laganom tonu kojim su završile razgovor. Već se
osećala bolje.
Sada je, već, gledala na sve pojednostavljeno. U stvari, ništa
se strašno nije desilo – upoznala je jako privlačnog muškarca i
provela sa njim lepe i strasne trenutke. Od nje je zavisilo da li će
se to ponoviti ili neće. Džejson je bio dovoljno kavaljer da joj to
poruči onom orhidejom. Možda bi trebalo i da se vide još jednom.
Ići će na večeru i to je to. Sinoć je bio takav trenutak, ali večeras će
imati priliku da ga vidi u drugom svetlu i verovatno se ta
privlačnost više neće ponoviti.
Okrenula je brojeve i ostavila poruku:
“Vidimo se u osam u ’Antoan kuzin’”
Vešte ruke frizera su je potpuno opustile, a posle
kozmetičkog tretmana osećala se preporođenom. Puna
samopouzdanja uputila se u 154. ulicu gde su se nalazili butici
vodećih kreatora. Rešila je da se časti nečim posebnim. Nije sebe
smatrala pomodarkom, ali je volela, s vremena na vreme, da kupi
nešto lepo. Izlozi su se ređali pred njom, ali ništa joj se nije
51
dopalo, a onda je ugledala malu radnjicu, uvučenu, skoro skroz u

hol zgrade. Izlog je bio potpuno neupadljiv, ali se osećao neki
starinski šarm.
Zvono na ulazu je oglasilo njen ulazak. Skoro istovremeno,
zvono još nije bilo zamuklo, pojavila se simpatična starica: seda
kosa je bila pažljivo skupljena u punđu, dok su plave oči sijale
dijamantskim sjajem. Bila je jednostavno obučena, ali je odisala
elegancijom. Glas je nekako čudno išao uz pojavu: bio je nežan i
milujuć.
– Mogu li vam pomoći, mlada gospođice?
– Ovaj... da svakako – Frederika je bila pomalo zbunjena, ali
iz uljudnosti nije htela odmah da ode. Bila je skoro sigurna da
ovde nema ništa što bi nju zanimalo.
– Znate, imamo mi i modernih modela, ali vama više
pristaje svilena čipka. Nemojte se čuditi izgledu radnje. Ja volim
što je ovakva. I moja majka je radila ovde... Sada su tu te moderne
zgrade, ali, i pored toga, ja i radnja se nekako držimo.
– Nisam mislila da uvredim vaš rad, samo... – Frederika
pomisli kako joj je lice nehotično odalo misli.
– Nemojte se pravdati, dušo – glas prodavačice je bio mio –
ja tačno znam šta će mu se dopasti.
– Kome?
– Pa, momku kojeg treba da vidite – nasmejala se, – Ne,
nisam vidovita, samo mi iskustvo govori da kada neka devojka
zaluta u moju radnju, to znači da je obišla svu ponudu u ulici i
nije našla ništa odgovarajuće. E, sad, obično zaljubljenim
devojkama ništa nije dovoljno lepo, jer sve žele da budu jedine i
najlepše u očima svog muškarca. Eto – pri poslednjoj reči je
izvukla čipkastu haljinu boje starog zlata.
52
Frederika je kao dete uživala u mađioničarskim trikovima,

pa joj je i ovo izgledalo kao magija. Naravno, kao što je
prodavačica očekivala, haljina je bila predivna: naglašavala je
bistu, a ispod struka se blago širila. Pri svakom koraku, nežna
čipka se obavijala oko tela naglašavajući svaku oblinu. I baš kada
je Frederika pomislila kako će biti teško naći odgovarajuće cipele,
prodavačica joj je dodala dva para. Sandalice ukrašene zlatnim
perlama i čipkaste cipele koje su, očigledno bile pravljene u
kompletu sa haljinom, ali je Frederika primetila, sa nemalim
žaljenjem, da su joj male. Srećom, sandalice su odgovarale. Cena
je bila prilično povoljna, što je Frederiku dodatno obradovalo.
Sva zadovoljna, obećala je toj zanimljivoj ženi da će kupiti i
venčanicu kod nje kada za to dođe vreme. Rika je pomislila,
izlazeći ponovo na ulicu, kako je slučaj doveo baš tu i to kada je
već htela da odustane.
To treba proslaviti – otići negde na ručak! Njeno
zadovoljstvo nije dugo potrajalo, jer je začula da je neko zove.
Okrenula se i videla Mejsona Stila. Imala je utisak da joj se dobro
raspoloženje rasprslo kao balon od sapunice.
– Hej, lutko, prolaziš i nikoga ne vidiš! – Mejsonov glas joj
je parao uši. – Vidim, spremaš se za nešto posebno – radoznalo je
zagledao kesu u njenim rukama.
– Mejsone, ti to mene pratiš?! – nije skrivala svoju zlovolju.
– Nemoj da se ljutiš na mene, lutko. Nisam te pratio mada
mi je palo na pamet. Pokušavam da te nađem od kada si se
vratila, ali svi moji pokušaji su se završili bezuspešno – njegove
oči su zaiskrile lukavim sjajem. – Da li se to pojavio neki
muškarac u tvom životu? Neko koga znam?
53
– Šta hoćeš, Mejsone? Moj intimni život nikada nije bio

tema naših razgovora! – razmišljala je koji je najbolji način da ga
se oslobodi.
– Dobro, shvatio sam... Hajde, nemoj biti takva. Šta kažeš na
to da sednemo negde i malo popričamo – izgledao je skoro
molećivo što je za Mejsona bilo neuobičajeno.
Frederika je bila zaintrigirana njegovom molbom. Mejson
jeste bio dosadan, ali, po svemu sudeći, nešto ozbiljno mu se
dešavalo, čim je odustao od svoje mačo predstave.
– U redu, Mejsone, ali nemam puno vremena.
– Neću te zadržavati puno. Daj da ti ponesem te kese –
uslužno je pružio ruke, na Frederikino iznenađenje.
Smestili su se u jedan prijatan kafić koji je gledao u pravcu
reke Hadson. Međutim, Frederika nije htela da se divi mestu na
kome su se nalazili. Odmah je prešla na stvar:
– Šta se dešava, Mejsone?
– Frederika, u velikim sam problemima – za promenu,
Mejson je bio jako ozbiljan. – Neko pokušava da otkupi moje
novine. Izdavaštvo, kao što znaš nije jeftin posao. Prvo mora
dosta da se ulaže, da bi se to isplatilo. List je tek sada počeo da
daje profit. Možda to nisu novine koje se svima dopadaju, ali sve
što sam imao, ja sam uložio u njih. Bio sam prinuđen da uzimam
zajmove, da podižem hipoteke... Sve je bilo u redu dok se nije
pojavila advokatska kuća koja hoće da otkupi zajmove i hipoteke.
Ti znaš šta to znači?
– Postaće većinski vlasnik?
– Ako budu imali dovoljno novca... Krenuli su i na
deoničare, ali oni se još ne daju... Uspeo sam da ih ubedim da će
akcije skočiti, jer se i tiraž povećao – Mejson je nervozno zapalio
54
cigaretu. – Frederika, očajan sam, ali ne zato što bih možda ostao
bez posla, već zato što su te novine predstavljale moj životni
uspeh... Pomoću njih sam pobegao iz “Male Italije”... Ne želim
tamo da se vratim...
– Očigledno nešto hoćeš od mene, inače mi ne bi sve ovo
ispričao – Frederika je čekala nastavak.
– Pa, kao i uvek, treba mi tvoja pomoć. Ne mislim da mi to
duguješ, ovog puta sam došao da te molim – bio je iskren. – Meni
nepoznata reklamna agencija mi je ponudila posao u Keniji, ali
insistiraju da im glavni fotograf budeš ti. Eto, rekao sam ti sve –
nestrpljivo je ugasio cigaretu.
– Čekaj, Mejsone, ne razumem – Frederiki se tu nešto nije
uklapalo. – Kako mogu da ti postave taj uslov, kada je opšte
poznato da ja radim kao slobodan strelac?
– Znaju i oni to, ali im se dopalo kako si fotografisala
Džejsona Kigena i hoće baš tebe... Ja sam samo posrednik, čije će
hipoteke biti otplaćene ako pristaneš da radiš sa njima. Oni toliko
hoće tebe da su spremni da plate basnoslovni honorar... Nemoj
mi reći da si postala gadljiva na novac – ponovo je bio onaj stari
Mejson.
– Ne radi se o tome... Samo malo je čudno da toliko nude –
Frederika je računala kako bi joj taj novac omogućio bolje
organizovanu izložbu, i kako je Kenija lepa, i kako bi mogla da
iskoristi taj put da oplemeni svoju izložbu fotografijama prirode,
a Kenija je idealna za to. Suviše je lepo da bi bilo istinito mislila je.
Nije bila sigurna da joj je Mejson sve ispričao.
– Slušaj, Mejsone, moraću malo da razmislim o svemu.
Kada bi se išlo na put?
55
– Oni hoće sve brzo. Za deset dana bi trebalo da si već u

Keniji.
– Uh, baš im se žuri.
– Oni imaju rok od mesec dana da sve bude gotovo. Koliko
sam razumeo, sa spotovima kreću ovih dana...
– Zašto Kenija?
– Zbog prirode, valjda. Otkud ja znam – Mejson je bio
zbunjen pitanjem – Nisam ih to ni pitao. Meni je bilo važno da se
iščupam iz svog škripca.
– Ne žuri sa zaključcima. Nisi se još izvukao. Još nisam
pristala.
– Među nama rečeno, priča se da Somalija nije neka banja.
Mislim da bi ti prijalo da radiš nešto opuštajuće. Slikati nekoliko
manekena, tebi to ne predstavlja nikakav napor. Hajde, budi
iskrena. Sem toga imaš plaćen put. Da su hteli da idem ja, već bih
bio na aerodromu – ubeđivao je dalje Mejson.
– Zvuči stvarno privlačno, ipak ću još malo da razmislim.
– Ne možeš zbog nekog momka? – Mejson nije krio
radoznalost.
– Ne radi se ni o kakvom muškarcu – nije htela da priča o
tome, ali Mejson nije odustajao tako lako.
– Hajde, priznaj svom drugaru. Sinoć te nije bilo nigde: ni u
stanu, ni kod Edne, ni kod tvojih...
– Ti si me proveravao celu noć!? – pobesnela je. – Gde ja
spavam i sa kim, tebe se, uopšte, ne tiče! Ako misliš da ti
pomognem, dalje ruke od mog intimnog života!
– Nemoj da besniš. Nisam imao nameru da te uvredim. Ne
liči na tebe da provedeš noć van kuće. To je sve – Mejsonov ton je
56
bio pomirljiv, jer iz razumljivih razloga nije hteo da razbesni

Frederiku. – Zaboravi da sam pitao... Kada ćeš odlučiti o Keniji?
– Zakaži mi razgovor sutra sa ljudima iz te agencije. Hoću
da čujem od njih šta očekuju od mene, a onda ću odlučiti.
– Nema problema – Mejson je zadovoljno trljao ruke. –
Javiću ti se čim kontaktiram sa njima.
– Učini mi uslugu – prekide ga Frederika. – Ostavi poruku
na sekretarici.
– Kako ti kažeš – Mejson je počeo da ustaje. – Odlazim
odmah. Rekla si da žuriš. Čujemo se.
Frederika je gledala kako plaća račun i nešto se došaptava
sa konobaricom. Slegla je ramenima, Mejson ume da bude
naporan, ali u suštini nije loš. Ovu misao je potvrdila kada joj je
konobarica spustila kolač i kapućino.
– Gospodin me je zamolio da vam ovo donesem. Rekao mi
je da vas je zamorio svojom pričom i da se nada da ćete mu
oprostiti.
– Hvala, ljubazno od njega, zar ne? – osmehnula se
Frederika. Mejsonu je vrlo stalo do toga da prihvati ovaj posao,
inače se ne bi ovoliko trudio. Imala je osećaj da tu postoji nešto
što joj je prećutao, ali trenutno nije htela da se zamera oko toga.
Kolač je bio jako ukusan, pa je odlučila da ga ne kvari
razmišljanjem. Opustila se i sa uživanjem gledala reku i zelenilo
oko nje, dok joj se u ustima topio kolač.
57
VI
Mis Klark je zadovoljno prekucavala stavke ugovora koji je

njen poslodavac trebalo da potpiše sa japanskim klijentima. Bila
je zadovoljna. Pre odlaska klijenata i gospodina Rajta, Džejson je
izgledao prilično zlovoljno, ali sve se iznenada promenilo kada
mu je zapištao mobilni. Mis Klark mu je upravo servirala kafu
kada se to desilo. Džejsonovo lice je naglo sinulo posle pročitane
poruke.
Ovaj dan je bio pun iznenađenja. Posao sa Japancima, koji je
izgleda bio doveden u pitanje, sada se privodi kraju, na obostrano
zadovoljstvo. Šuškalo se da će za to biti zadužen gospodin Kigen.
Mis Klark je bila prezadovoljna što je priča sa “Star magazinom”
zaboravljena i što je njen poslodavac ponovo počeo da dolazi u
firmu kao da se ništa nije desilo. Očigledno nije naneta nikakva
šteta poslovima firme.
Džejson je imao razlog da bude zadovoljan: večeras izlazi
sa najinteresantnijom ženom koju je upoznao do sada, poslovni
razgovor dobro protiče, a javljao mu se i advokat koji je, u toj
meri, pritegao Mejsona Stila da je ovaj spreman da mu baci
Fredija pred noge. Stvari su se odvijale odlično. Toliko je dobro
raspoložen da je pristao na sve Andreasove predloge. Iskoristiće
tu reklamnu kampanju da dobro namuči Fredija prilikom
slikanja, ionako nema ambicije da upravlja novinama, tako da je
poslušao i Andreasov i savet svog starog advokata: platiće dobar
58
honorar Frediju, a Stila će ostaviti na miru. Džejson se unapred

sladio kako će namučiti gramzivog Fredija: honorar je veliki, ali
Džejson je bio siguran da Frediju neće biti ni malo lako. Njegove
misli prekida Andreasovo pitanje:
– Džejsone, da li se slažeš da snimanje i ostalo
organizujemo već za deset dana? Gospodin Joširo smatra da bi
trebalo da požurimo što više, kod njih je sada sezona gradnje, za
dva-tri meseca je već gotovo.
– Andrease, ti vodiš celu stvar. Dogovori sve, ja sam ti na
raspolaganju. Jedino me oslobodi za sledeći vikend, planiram da
odem u Boston da obiđem moje.
– Odlično, onda mogu da im obećam prve slike, za početak
kampanje već za petnaestak dana, bar da krenemo sa panoima.
Pretpostavljam da će za spotove trebati više vremena... Smislio
sam odličnu stvar, tek kada čuješ gde će biti lokacija za snimanje,
pa biće ti to zasluženi odmor, prijatelju. Povedi i neku devojku,
jer ako ovo sve uspe kako mislim da hoće, ni ti ni ja nećemo imati
vremena za odmor.
– Andrease, to uopšte nije loša ideja. – u tom trenutku je i
Mis Klark unela papire.
– Mis Klark, da li ste stigli da potvrdite rezervaciju za
“Antoan kuzin”?
– Da, gospodine. Večeras u osam?
– Da, da...
– Još nešto?
– M... da. Pošaljite buket ruža, ali recite im neka bude
raskošan, na ovu adresu – brzo je nažvrljao na papiru. – Hvala
unapred.
59
To je ta zagonetna dama, pomisli Mis Klark. Pažljivo je

pročitala ime i adresu, da se ne bi potkrala neka greška. Džejsonu
je bilo jako stalo da ta Frederika Andolini dobije ruže. Mis Klark
nastavi svoj uobičajen posao, dok je Džejson razdragano
razgovarao sa svojom majkom:
– Šta ima novo u Bostonu?
– Džej, dragi, mislila sam da se nećeš uopšte javiti –
prekorevala ga je majka.
– Kako je tata? – hteo je što pre da čuje loše vesti, ako ih
ima.
– Zdravlje mu je odlično, ali raspoloženje baš i nije. Ne
posmatra baš humoristički ono sa “Starom”. Međutim, smirio se.
Znaš kako se kaže: svako čudo za tri dana! – Mirijamin glas ga je,
kao i uvek, ispunjavao toplinom. Znao je da ga majka obožava i
da je uz njega bezrezervno.
– Uspeo sam da sklopim posao sa Japancima – razdragano
se pohvalio.
– Radujem se zbog tebe, mili. I tata će se obradovati.
– Šta radite sledeći vikend?
– U Bostonu smo, ako to pitaš. Mogu li da se nadam da
ćemo te videti? – Mirijamin glas je odavao nadu.
– Ne samo mene, nadam se... Upoznao sam jednu posebnu
devojku...
– Šta?! Kada? – Mirijam je bila oduševljena. Već godinama
se nadala da će moći da uživa u unučićima, ali Džejson nikada
nije govorio o svom ljubavnom životu.
– Neću ništa da ti kažem. Pričaćemo kada dođem. – Džejson
je namerno zadirkivao majku.
60
– Pozeleneću od radoznalosti, ako mi ne kažeš bar nešto –

bila je iskrena.
– Dobro, reći ću ti samo ovo: zove se Frederika Andolini.
– Nije manekenka? – oprezno je pitala Mirijam.
– Ne, nije. Koliko sam shvatio ima umetničkih sklonosti, ali
je manekenstvo ne zanima.
– Džejsone, ne bih htela da zvučim preterano zabrinuto, ali
koliko dugo ti poznaješ tu devojku? Mislim, ti ne znaš, očigledno,
ni čime se ona bavi...
– Ne brini, mama. Znam dno što treba da znam. S njom se
osećam posebno i zato hoću da je upoznam sa vama, naravno ako
bude pristala da pođe sa mnom.
– Kakve su joj finansije?
– Mamal! Nije od tih, to ti garantujem.
– Dobro, reći ću još nešto što može da te iznervira, pa je
bolje da ćutim zasad. Ti si se, izgleda, zaljubio, ali biće mi drago
da je dovedeš.
– Mama, mama... Videćeš je, pa prosudi sama. Znaš, nisam
zaljubljen u nju, ali sam na dobrom putu, ako me bude htela.
– O? Ovo je iznenađenje. Gde se izgubi moj uvek
samouvereni sin. Mladiću, da li ga poznajete, to je onaj što se
slika nag za tiražne časopise...
– Sredila si me priznajem – počeo je da se smeje Džejson. –
Postaješ opasna, pa je bolje da prekinem odmah... Jedva čekam da
te vidim, javiću vam broj leta.
– I mi smo se tebe uželeli, ali ti to znaš – majčin glas je
postao tiši. – Volim te sine, čuvaj se – završila je razgovor.
61
Džejson se osmehnu. Njegova majka je bila izuzetno

posvećena porodici. Nikada nije radila, pa su joj sin i muž bili sve
na svetu. Džejson se nije ljutio na njene primedbe, niti je imao
želju da joj odbrusi da ima dovoljno godina i iskustva kada su
žene u pitanju. Znao je da Mirijam ima potrebu da ga štiti, ali je
morao i sebi da prizna da su njegova objašnjenja zvučala prilično
konfuzno.
62
VII
“Antoan kuzin” je uvek bio pun gostiju. Bio je to klasičan

restoran koji je nudio dobru hranu i birana vina. Nije spadao u
prestižna mesta, ali je bio čuven po enterijeru i usluzi.
Unutrašnjost se sastojala iz bezbroj separea koji su odisali
intimnošću. Udoban, starinski stilizovan nameštaj samo je
pridonosio prijatnoj atmosferi, ali terasa restorana je bila nešto
posebno: stolovi su bili odvojeni rascvetalim ružama
puzavicama. Gosti koji su bili smešteni na terasi, bili su opijeni
mirisom ruža, dok im se pogled odmarao na malom veštačkom
jezercetu po kome su plovili labudovi. Voda se kaskadno slivala
ii jezerce tako da je bilo jako jednostavno zaboraviti uličnu vrevu
Njujorka koja se krila iza visokih zidova restorana.
Frederika je bila oduševljena. Prvi put je bila ovde, mada je
čula od Edne za ovo mesto. Pomno prateći hostesu, nije primetila
zadivljene poglede koji su je pratili. Ulazak na terasu je za nju bio
fascinantan: jezerce i labudovi su je zatekli potpuno
nepripremljenu. Imponovalo joj je što se Džejson pobrinuo da je
izvede na ovakvo mesto.
Dok je prilazila stolu, imala je vremena da ga dobro
pogleda. Odmah je osetila prijatne trnce u dnu stomaka. Bio je u
tamnom večernjem odelu, koje je naglašavalo njegovu
muževnost. Kada se srela sa njegovim čeličnosivim očima, osetila
je kao da je privlači magnet. Njegova snaga se osećala u svakom
63
pokretu. Čim ju je ugledao ustao je i galantno joj pridržao stolicu.

Na stolu se hladio šampanjac.
Sedajući za sto, pomislila je da je, možda, trebalo da odbije
ovaj poziv. Jedva je uspevala da ga sluša. Osećala je takvu
privlačnost da joj ne bi smetalo da tu u restoranu odmah vode
ljubav! Brzo je protresla glavom, koncentrišući se na ono što
govori. Glas mu je bio tih i nežan:
– Bojao sam se da nećeš doći.
– Eto, došla sam. Hvala za cveće.
– Imao sam želju da preselim celu cvećaru u tvoj stan, ali
nisam znao koje cveće voliš. – blago se nasmejao. – Nismo mnogo
pričali o cveću.
Osetila je da je obliva crvenilo: Ne, o cveću nisu pričali.
– Da li si za šampanjac?
– Da, zašto da ne. Imamo li neki poseban razlog?
– Za mene je dovoljan razlog što sam te sreo – glas mu je
bio pun emocija. – Znam da si i ti zbunjena koliko i ja... Slažem se
da malo usporimo, ako tebi odgovara, ali želim da se viđamo što
više...
– Hajde da uživamo u šampanjcu –prekinula ga je. Nije
htela da razmišlja. Plašila se kuda sve to može da ih odvede.
– U pravu si. Moram da ti kažem da predivno izgledaš. Ta
zlatna haljina... – pogledao je gladno. – Ako si htela da me
potpuno zavedeš, pa... uspela si – brzo je nasuo šampanjac u čaše.
– Za nas!
– Za nas! – odgovorila je na kratku zdravicu.
Videla ga je kako u jednom gutljaju ispija šampanjac.
Poželela je da učini isto, nadajući se da će je prijatna tečnost malo
ohladiti. Među njima je tinjala neugasiva želja koje su oboje bili
64
svesni. Skoro istovremeno su se okrenuli običnom razgovoru, ali

su Džejsonova pitanja ponovo stavila Frederiku na muke:
– Pričali smo o svemu, ali nisam stigao da te pitam čime se
ti u stvari baviš. Ne deluješ kao neko koga izdržavaju roditelji.
– Bavim se fotografijom – svesno je rizikovala da bude
razotkrivena.
– Kojom vrstom fotografije? – uljudno je pitao, ne odajući
utisak da ga to posebno pogađa.
– Pa... uglavnom su to umetničke fotografije. Volela bih da
imam dara za slikarstvo, ali eto izgleda da kroz objektiv vidim
bolje od drugih i tako...
– Jesi li imala samostalne izložbe?
– Da, prilično sam izlagala, samo problem je u tome što su
to bile male galerije. Još se nisam pročula – stidljivo se
osmehnula.
– Ima vremena, zar ne? A šta radiš sem toga – bio je uporan.
– Pomalo radim za novine – i dalje se izlagala riziku.
– Šta si poslednje radila za novine?
– Pre nego što smo se upoznali... baš veče pre toga sam
došla sa puta. Bila sam u Somaliji, po zadatku. Ali, ne bih o tome
večeras, pokvarila bih ovu divnu večeru!
– Rika, ti si jako zanimljiva žena – otvoreno joj se divio. –
Mora da su ti zanimljiva sva ta putovanja. Pretpostavljam da
ponekad, kao novinar imaš osećaj da možeš da popraviš
nepravde u svetu.
– Ponekad i to ume da bude pomalo prljav posao – odsutno
je rekla, misleći kako da mu sve lepo prizna.
65
– Tu si zaista u pravu. Ispričaću ti šta se meni desilo. Mislim

da je velika blamaža za vašu profesiju što se i paparaci nazivaju
novinarima.
Frederika je čula ubrzane udarce svog srca. Činilo joj se da
je i Džejson u stanju da oseti strah koji ju je obuzimao. Međutim,
on je dao oduška svom besu, opisujući joj kroz šta je sve prolazio
zbog fotografije iz “Stara”. Ni njeni slabašni argumenti da je to
moglo svakome da se dogodi i da je glupo obraćati pažnju na
žutu štampu, nisu mogli da smanje njegovu ljutnju. Ono što je
Frederiku najviše bolelo je bilo to što je Džejson za sve krivio
autora fotografije, nazivajući ga svakakvim imenima. Osećala je
da su joj, posle ove tirade, ruke potpuno vezane: Nikada mu ne
sme priznati da ga je ona slikala! Spas je stigao neočekivano.
Džejsonov mobilni telefon je zazvonio. Uz izvinjenje se javio:
– Andrease, šta ima? Da, dobro, videćemo. Pitaću je –
razgovor je ekspresno bio završen. Još nasmejan, Džejson se
obratio Frederiki: – Moj prijatelj Andreas nas poziva da mu se
pridružimo kasnije... možda da odemo negde na ples, ali kako je
sam, obavezao me je da povedemo neku tvoju prijateljicu!
– Na šta ti ja ličim – iz nje je provalio iznenadan bes koji se,
izgleda već nakupio u prethodnoj priči o paparaco-reporterima.
– Hej, bila je to šala! Ja sam mu pričao o tebi i Andreas mi je
rekao da pronađem neku sličnu za njega, šaleći se da sam te
predstavio toliko idealnom. Našalio se. Ni on ni ja nismo mislili
ništa loše.
Shvatila je da je preterala. U drugoj situaciji bi i sama
shvatila bezazlenost te šale, ali njena osećanja su bila uzburkana
kao i uvek kada bi se našla blizu njega. Morala je da mu se izvini i
to je jednostavno učinila:
66
– Džejsone, izvini. Preterala sam.

– Čini mi se da jesi – njegov glas je ponovo postao nežan. –
Bila je to obična glupost... Idemo, vodim te na romantičnu vožnju
kočijama oko Central parka.
– Hoćeš da me zavedeš? – nije mogla da odoli a da ga malo
ne pecne.
– Ako mi se posreći – njegove sive oči su polako gubile
veselost a u njima je počela da se nazire požuda.
– Idemo, onda – Rika je brzo ustala. Večera je bila savršena i
nije želela da je kvari desertom. Džejson je vragolasto pogleda
kada je žurno ustala.
– Izgleda da ti se žuri. Ne brini nećeš ostati nezadovoljena –
njegovo lice se deformisalo od grčevitog smeha koji ga je
protresao.
Ona je bila sva zajapurena. Jasno se videlo da ne zna da li
da besni, a onda je odabrala bolju varijantu: pridružila mu se. Još
uvek se smejući, jedva dolazeći do daha, prozborila je:
– Prvo da prošetamo, a to da li ću biti zadovoljena ostavi
meni da procenim!
– O! Jedan-jedan!
Vedar ton ih je pratio sve do Central parka. Džejson ju je
smestio u kočiju u stilu srednjovokovnog viteza, a zatim seo
pored nje.
– Sviđa ti se? – njegov glas je bio mek i nežan.
Kada je spustio ruke na njena ramena i okrenuo njeno lice
prema sebi, ona je pala u iskušenje da spusti glavu na njegove
grudi. Bilo bi to veliko olakšanje da se konačno oslobodi tereta i
kaže mu sve.
– Džejsone, volela bih... – nije mogla da nastavi.
67
Onda su iznenada njegove usne našle njene. Neki

neartikulisan zvuk joj se oteo sa usana kada je njegov jezik
rastavio njene usne. Predan i uzbuđen, ljubio ju je vešto.
Nije se opirala jer ju je poljubac toliko obuzeo da nije htela
ni da pokuša. Ruke su mu klizile prema njenom struku dok je sve
više privijao sebi. Osetila je koliko je uzbuđen. Požuda se budila i
u njoj i ona mu se primakla otvarajući se skoro sasvim.
– O, Bože – promrmljao je i zario glavu u njen vrat.
Otkopčao joj je haljinu i rukama klizio po njenim grudima.
Njegovi poljupci su bili sve gladniji i sve snažniji. Ona je zavukla
ruku pod njegovu košulju i osetila njegovo vrelo telo. Potpuno je
zaboravila gde se nalaze. Rika se plašila te vatre u sebi. Njena
kontrola se potpuno istopila pod zastrašujućom jačinom njihovog
zagrljaja. Uskoro će mu se predati... Topot kopita je vratio u
stvarnost:
– Prestani! – panično je odgurnula Džejsona, razmišljajući
kako im se kočijaš smeje ispod oboda svog šešira.
Džejson je odmah pustio i povukao se. Stisnuo je pesnice i
rekao hrapavim glasom.
– Idemo kod mene. Oprosti, ali kada sam pored tebe, ne
mogu da se obuzdam!
Frederika nije bila u stanju da progovori. Celo njeno biće je
htelo da ode do njega, ali u magnovenju je shvatila da ona ne želi
njega samo u krevetu. Više nije želela ni da on bude obuzet
strašću. Sa užasom je shvatila da od njega želi kompletnu vezu.
Kako je to moguće? Njih je spajala samo strast ili... ipak? Postojao
je i odnos poštovanja među njima. On je uvažavao njeno
mišljenje. Morala je da prizna da je nije tretirao kao telo. To je,
verovatno i razlog što je sa njim htela da ima više od pukog seksa.
68
– Kada za to dođe vreme... Večeras nije taj trenutak... I ja

tebe želim mnogo, ali... Možda tražim suviše? – molećivo ga je
pogledala.
On nije govorio ništa. Izgledalo je da mu treba malo više
vremena da povrati kontrolu. Blago je dodirnuo kočijaševo rame.
Njihova romantična vožnja je bila završena.
– Nikada neću zaboraviti prošlu noć. Bila je to najerotskija
noć sa najviše zadovoljstva koju sam imao ikada u životu...
Oprosti, ali neću ti se izvinjavati zbog toga – nije mogao da skine
pogled s nje. Izgledala je raskošno u svojoj zlatnoj haljini.
– Dobro – tiho je rekla.
– Ne, nije dobro. Saslušaj me! – njegov pogled je klizio po
njoj, upijajući njeno divno lice, njen gladak vrat, grudi koje su ga
uzbuđivale, uski struk i bokove. – Ja želim mnogo više od tog tela
i mislim da si i ti toga svesna, ali kada sam u tvojoj blizini ne
mogu da razmišljam ni o čemu drugom sem o tvom telu... Zar ti
to ne zvuči blesavo?
– Mislim da mogu da razumem – Frederika je gledala
njegove pune usne kao hipnotisana.
– Sa tobom je isto, zar ne? – već se naginjao ka njoj. Snažno
je privukao sebi i držao njenu glavu u svojim rukama. – Šta mi
radiš?
Onda ju je poljubio. Njene usne su bile tople i nežne i on je
osetio da mu ta toplina kola venama i da se opasno spušta ka
slabinama. Nije mogao da je pusti da noćas spava sama.
Još uvek je grleći, zviznuo je i zaustavio taksi. Ljubili su se
kao dvoje tinejdžera, ne mareći mnogo što ih taksista povremeno
vidi u retrovizoru. Frederika se nije bunila. Pustila je da je nosi
bujica njihove zajedničke strasti.
69
Ovoga puta su otišli pravo u spavaću sobu. Frederika se

nije jasno sećala kako su izašli iz taksija i kako su ušli u kuću.
Džejson ju je više nosio nego što je hodala, sve vreme je
prekrivajući poljupcima. Verovatno se plašio da se ne predomisli
u zadnjem trenutku, ali ona nije htela i nije mogla da se
predomisli. Njeno telo ga je želelo do bola. Uz stepenice ka
spavaćoj sobi, Džejson ju je nosio kao da je lagana kao pero.
Njeno srce je kucalo kao ludo.
Džejson je nogom otvorio vrata i bacio je na krevet ubrzano
otkopčavajući košulju. Oslobađao se odeće, tu pred njom kao da
je znao koliko je uzbuđuje pogled na njegovo mišićavo telo.
Vrućina je izbijala iz njega, kroz kožu i malje na grudima.
Njegova želja za njom koju više nije potiskivao doprla je do
Frederike i to osećanje je raslo u njoj obuhvatajući je celu. Nežna,
bolna želja za Džejsonom.
Ljubio joj je vrat, dok mu je ruka klizila po njenim leđima,
zadnjici, privlačeći je sve bliže. Skinuo je haljinu sa nje i grudi su
joj bile gole. Ljubio ih je, a mali uzdasi zadovoljstva čuli su se iz
Frederikinih usta. Svaki delić njenog tela je odgovarao na njegove
dodire. Zadovoljstvo koje je osećala bilo je ogromno.
– Molim te – drhtala je. Uzdahnula je i izgovorila njegovo
ime.
Doživela je vrhunac kao vatromet. Videla je svetlost koja je
padala u prostoru, a sve je izgledalo kao večnost dok se poslednje
svetlucanje izgubilo. Džejson je doživeo svoj vrhunac nešto
kasnije, kontrolišući se da bi njoj bilo lepo. Nežno je šaputao
ljubavne reči, milujući je sve dok nije zaspala.
70
***
Topli sunčevi zraci su poigravali na Frederikinom licu.
Protegla se zadovoljno poput mačke. Rukom je pipala jastuk
pored sebe, ali mesto je bilo hladno. To hladno mesto pored nje ju
je munjevito razbudilo. Širom otvorenih očiju tražila je Džejsona.
Njen pogled je prelazio po nameštaju tražeći bilo koji trag
njegovog prisustva. Spremala se da ustane, a onda je ugledala
koverat naslonjen na zaglavlje njegovog jastuka. Odahnula je:
Nije pobegao bez pozdrava! Bilo joj je krivo što se nisu probudili
zajedno. Celu noć je osećala njegovu toplinu pored sebe i sada je
bila razočarana što neće razmeniti one sitne jutarnje nežnosti koje
razmenjuje svaki zaljubljeni par. Najzad je i to priznala sebi. Bila
je zaljubljena u njega... Nestrpljivo je otvorila kovertu iz koje su
ispali ključevi, ali Frederiku je interesovala poruka:
“Bilo je lepo videti te u mom krevetu jutros.

Ključevi su od kuće – za još mnogo ovakvih jutara,
ako hoćeš. Bilo mi je žao da te budim. Doručak te čeka
u trpezariji. Dolazim tek popodne. Nadam se da ćemo
uspeti da ručamo zajedno.
Poljubac Džejson
P.S. Ipak je trebalo da te probudim!”
Na zadnju pročitanu rečenicu, Frederika se osmehnula i

telo joj zadrhta od želje. I ona je želela da je Džejson probudi.
Lagano se, opet, ispružila u krevetu. Mogla je na miru da
razgleda mesto gde boravi “gospodin Kigen”. Sinoć, a ni
prethodne noći, nisu se bavili razgledanjem.
71
Frederika je pevušila dok je obilazila celu kuću: svuda je

odisala elegancija, sem u kuhinji. Kuhinja je bila mala i praktična.
Puno, orahovo drvo je bilo osnovni materijal. Frederika se tu
smestila da doručkuje. Trpezarija je bila sva sijajuća i Frederika se
osećala pomalo nelagodno, kao dete kojem je zabranjeno da jede
kolač, da ne bi mrvilo i prljalo. Da. kuhinja je odisala toplotom.
Frederika se smesti na visoku stolicu i gladno navali na
palačinke: bio je to još jedan dodatni Džejsonov kvalitet – on je
voleo da kuva.
Veliki kuhinjski sat je označio vreme i Frederika shvati da
se zadržala više nego što je htela. Trebalo je da ode na taj poslovni
razgovor, a pre toga da ode do stana i da se presvuče – bilo bi
glupo da šeta okolo u čipkastoj zlatnoj haljini! Mora da presluša i
poruke, nije znala ni tačno vreme za koje joj je Mejson zakazao
sastanak. Uh, šta sve ima da uradi! Pitala se da li će ona i Džejson
uspeti da se vide u toku dana. Već je čeznula za njim.
Njen poslovni razgovor koji je trebalo da je obezbedi što se
tiče izložbe, odjednom joj nije bio primamljiv, jer je to značilo da
će morati da ode na put i neko vreme bude razdvojena od
Džejsona. Možda će ta razdvojenost još više pojačati njihovu
strast – ako je moguće da to osećanje među njima dobije na
intenzitetu. Frederika pomisli kako će izgoreti jedno drugo!
Još je držala u ruci ključeve Džejsonove kuće kada je ušla u
svoj stan. Bilo je hrabro od njega da joj ih da, jer poznavali su se
tako kratko! Ali i za nju je izgledalo sasvim prirodno da ih uzme.
Među njima se razvila, neočekivano, potpuna bliskost.
Pritegla je dugme za preslušavanje poruka. Naravno,
Mejson se javio već pet puta, dobro je da je na traci ostalo mesta i
za druge poruke od majke, od Edne, od redakcije, i od Džejsona!
Uživala je u njegovom seksi glasu:
72
“Još osećam tvoj miris... Nedostaješ mi od izlaska iz kuće.

Vidimo se što pre.”
I Frederika je osećala isti čežnju, ali... Mejson joj je zakazao
sastanak za tri. Morala je da žuri. Trebalo je da se sredi, da javi da
je vreme odgovarajuće, da pripremi svoje radove...
***
Džejson je već satima bio na poslu. Njegove misli su, s
vremena na vreme bežale ka Frederiki, ali stiglo je dosta novih
ponuda, tako da su on i Andreas imali dosta posla. Raspoređivali
su ponude po vrsti posla i lokaciji. Jedva da su progovorili celo
prepodne. Onda ih je prekinula Mis Klark, koja je najavila
dolazak njihovog advokata Greja Adamsa.
– Gospodo! – počeo je Adams, već sa vrata. – Dobili smo
Fredija!
– Pristao je na posao? – pitao je Andreas.
– To ne, ali danas u tri imam sastanak sa njim. Stil se
ozbiljno uplašio da ćemo mu preuzeti novine i izručio ga je,
bukvalno na tanjiru.
– Znači, najzad ćemo znati ko je on! – zlurado se sladio
Džejson.
– To sigurno, ali mislim da će pristati i na posao. Ponuđena
suma je ogromna! – Adams je bio optimističan.
– Slušaj, Grej, mi se nigde ne pominjemo. – Džejson je hteo
da se osigura da mu Fredi ne izmakne. U Džejsonu je konstantno
tinjao bes. Osećaj poniženja zbog fotografije nije nestao.
– Naravno. I onako ste iznajmili opremu potpuno
nepoznate reklamne agencije. Čak i da je Fredi čuo za njih, ne
može vas povezati sa njima!
73
– Uh, Grej, dugujem ti mnogo – Džejson je bio iskren.

– Čekaj dok ti stigne honorar – našalio se Adams,
namigujući Andreasu.
74
VIII
Frederika je bila zadovoljna sobom. Sklopila je povoljan

posao! Proćelavi gospodin Adams je bio više nego ljubazan. Brzo
je savladao početno iznenađenje. Kao i većina i on je očekivao
muškarca. Frederika je iz tog razloga i izabrala takav pseudonim,
jer muškarci su imali više upliva u novinarskoj profesiji. Suma
koja joj je ponuđena kao honorar bila je veća nego što je
očekivala, međutim i ako je bila sumnjičava na početku, gospodin
Adams je raspršio njene sumnje: ugovor je bio toliko detaljan da
je osiguravao u svemu obe strane. Samo jedna tačka ugovora joj
se činila spornom, ali je Grej Adams uverio da nema razloga za
brigu. Radilo se o stavci: Fotograf se obavezuje da zadovolji
visoke standarde klijenta (agencije za reklamu).
Frederika se pobunila da je teško odrediti kriterijume kada
je fotografija u pitanju, ali Adams je uverio da je to samo jedna
klauzula koja je standardna pri sklapanju ovakvog tipa ugovora...
Da, bila je zadovoljna. Posle ovog posla će moći da se bavi
onim što voli: umetničkom fotografijom. Neće morati stalno da
putuje i moći će da provodi sve vreme ovog sveta sa Džejsonom,
“Star'’ će biti zaboravljen... Osetila je zebnju oko srca kada se toga
setila, ali je odagnala takve misli. Žurila je da stigne na ručak sa
Džejsonom. Nadala se da Džejsonu neće smetati njen poslovni
put. Biće razdvojeni samo deset dana.
75
Džejson ju je ozareno gledao dok je prilazila njegovom

stolu. Odmerio je od glave do pete. Bila je obučena u strog
poslovni kostim. Ono čega nije bila svesna je to da je strogost
kostima naglašavala ženstvenost cele njene pojave. Njene krupne
tamne oči, sijale su toplim sjajem:
– Da li me dugo čekaš?
– Ne previše – odvratio je galantno joj pridržavajući stolicu.
Onda je nastavio: – Jesi li završila sa poslom?
– Da, išla sam na dogovor oko angažmana.
– I?
– Ja častim, angažovali su me. Sledeće nedelje idem na put –
zastala je bojeći se da ga ne povredi svojim oduševljenjem.
Izgledao je razočarano.
– I ja putujem i mislio sam da ćeš moći da mi se pridružiš,
ali...
– Gde ideš?
– To sada nije važno. Gde ideš ti?
– Ne znam tačnu destinaciju, ali van Amerike, sigurno.
Sledeće nedelje kada podignem rezervacije, znaću.
Neko vreme su jeli u tišini. Oboje su bili pomalo odsutni.
Skoro istovremeno su progovorili:
– Da li...
– Znaš...
– Prvo ti – rekao je on.
– Ne, ja sam tebe prekinula – insistirala je ona.
– Dobro – složio se. – Ja ću prvi reći šta imam: znam da će ti
ovo zvučati preuranjeno, ali želeo bih da pođeš sa mnom u
76
Boston ovog vikenda. Voleo bih da te upoznam sa svojim

roditeljima.
Frederika je bila vrlo iznenađena. Smenjivala su se osećanja
u njoj: upoznavanje sa roditeljima značilo je ozbiljnu vezu. S
druge strane nije bila sigurna da može da se izbori sa tim. Sve se
odvijalo mnogo brzo.
– Stvarno, ne znam šta da ti kažem – pokušavala je da
objasni emotivnu zbrku u koju je upala. – Polaskana sam tvojim
pozivom, ali kako će reagovati tvoji roditelji što im dovodiš
potpuno nepoznatu osobu?
– Ne brini za njih. Istina je da ih nisam upoznavao sa
svakom devojkom sa kojom sam bio. Svesna si toga da sam ima
život i pre tebe – zastao je i nežno je pogledao. – Jednostavno
želim njih da pokažem tebi, a ne obrnuto. Želim potpuno da te
uključim u svoj život. Možda nisi toga svesna, ali ti si
najotvorenija žena sa kojom sam bio. Kod tebe nema laži i
pretvaranja!
Rika je osetila kako je obuhvata talas krivice: nije bila tako
iskrena prema njemu, ali priznaće mu sve kada se vrati sa puta,
obećala je sebi. Nije htela da kvari ovo što je počelo da se razvija
među njima, iako je bila svesna da neće moći zauvek da mu krije
da je ona Fredi. Lagano je uzdahnula:
– Ako ti toliko znači da idem sa tobom u Boston, pristajem.
Samo ta poseta nikoga ne obavezuje, važi?
– Naravno – uzvratio je ne krijući svoje oduševljenje, a onda
je počeo da joj priča o svojim roditeljima: o problemima sa ocem,
o majci i njenoj podršci.
Frederika mu je bila zahvalna što je toliko otvoren. I ona je
njemu uzvratila na isti način. Opisala mu je detaljno svoju
77
porodicu, a on je bio oduševljen njenom bliskošću sa braćom i

roditeljima. Iskreno joj je priznao da je uvek čeznuo za velikom
porodicom. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno ljubavlju, ali se
uvek osećao uskraćenim za brata ili sestru...
Prvi put su više pričali nego što su se dodirivali i to je bio
potpuno nov osećaj. Otkrivali su sve više bliskosti među sobom.
Posle ručka prosto nisu mogli da se razdvoje, želeći da otkriju
jedno drugom sve. I otkrivali su: smejali su se dogodovštinama iz
škole, ne stideći se i da prepričaju jedno drugom i komično –
neprijatne situacije u kojima su se nalazili u životu. Na kraju su se
složili da se razdvoje do vikenda da bi oboje pozavršavali sve
poslove koje imaju da bi im vikend bio opušten, bez ikakvog
opterećenja vezanog za posao i poznanike.
Džejson ju je otpratio do stana i njihov poljubac za rastanak
je pretio da se pretvori u oluju strasti, ali on nije hteo da insistira.
– Treba malo da usporimo – rekao je dok se igrao
pramenom njene kose. – Oboma je potreban predah... Ne ljutiš se
– u glasu mu se osetila nota zabrinutosti.
– Ne – Frederikin glas je bio promukao. Privukla je njegovo
lice svom i spustila nežan poljubac na njegovu bradu. – Vidimo se
u petak?
– Možda i pre – odvratio je. – Nisam siguran da ću izdržati
dva dana bez tebe.
– Slatke muke – veselo se nasmejala otvarajući vrata.
– Nemoj da izazivaš – glas mu je bio promukao od želje.
Ipak je uspeo da uspostavi kontrolu nad sobom. – Idi, pre nego
što se predomislim – blago je gurnuo ka vratima. – Čućemo se –
okrenuo se i skoro trčećim korakom odjurio u pravcu lifta.
78
Frederika je zadovoljno zatvorila vrata. Volela je taj osećaj

zavodljivosti – znala je da ga može izazvati uvek. Još više joj se
dopadalo što se on nije pretvarao nego je otvoreno priznavao da
ona ima moć nad njegovim osećanjima.
Ta dva dana oboje su proveli završavajući svoje poslove.
Frederika je u redakciji ’Tajma” pravila završni odabir fotografija
iz Somalije. Bio je to težak posao jer su sve fotografije bile
upečatljive. Međutim, Frederiki se posao činio još težim jer nije
htela da razmišlja o patnjama ljudi u Somaliji. Po prvi put u
životu je bila srećna: Džejson ju je zvao više puta u toku dana i
svaki put kada bi čula njegov glas, spoljašnji svet je prestajao da
postoji. Toliko je bila obuzeta Džejsonom da je zaboravljala da se
javi prijateljima, roditeljima... Zaboravljala je, čak i da presluša
telefonsku sekretaricu (ionako joj je Mejson Stil stalno ostavljao
poruke!). Razmišljala je kako je ovaj posao poslednji koji radi
preko Mejsona. Nije joj se sviđalo da njenu karijeru vezuju za
Mejsona i njegov časopis...
Najzad je sve bilo gotovo. Spremila je samo najneophodnije
za put u Boston. Opravdano je osećala nervozu što će upoznati
Džejsonove roditelje. Bilo joj je jako važno da im se dopadne.
Kako je odrasla u bliskoj porodici, okružena ljubavlju, bila je
sigurna i da se Džejsonove razmirice sa ocem mogu izgladiti.
Samo treba da razgovaraju. Ljudi često prestanu da komuniciraju
i onda imaju utisak da su njihove razlike nepremostive, ali...
vratila se pakovanju. Razmišljala je šta da spakuje a da odgovara
prilici. Znala je da su bostonske bogate porodice smatrane
aristokratijom i bojala se da njeno poreklo ne bude glavni
kriterijum za dobar ili loš prijem kod Džejsonovih roditelja. Bila je
sigurna da Džejson ne bi bio takav kakav je da su mu roditelji
79
snobovi, ali za svaki slučaj je spremila jednu crnu večernju

haljinu sa diskretnim ukrasom na bretelama.
Džejson ju je po dogovoru čekao na aerodromu. Frederika
je osetila da je i on pomalo nervozan, mada se on trudio da to
prikrije. Let im je protekao u prepričavanju događaja koji su im se
desili ili mogli da se dese u protekla dva dana. Dok se avion
spuštao na bostonski aerodrom, Frederika je zainteresovano
posmatrala. Boston je bio ogroman, kao i Njujork. Pomislila je da
iz aviona svi gradovi izgledaju isto: neboderi koji^ štrče, crveni
krovovi kuća, pa ipak... Čim su sleteli počela je da uviđa razlike –
Boston je delovao viktorijanski. Ispred zgrada su bili održavani
travnjaci, a cela atmosfera je bila bez one užurbanosti koja je
specifična za Njujork.
Kada se taksi odvojio od centralnog dela Bostona Frederika
je zadivljeno gledala vile koje su se pružale jedna pored druge.
Iza visokih ograda nazirale su se ogromne kuće sa velikim
vrtovima. Neočekivano, taksi se zaustavio baš pred jednom
takvom vilom. Džejson se pomalo nervozno osmehnu Frederiki:
– To je to. Stigli smo – iskočio je iz taksija i izneo njihove
stvari.
Frederika je izlazila nešto sporije, dok su joj oči bile
prikovane za kuću u kojoj je Džejson odrastao. Nije očekivala
ovako elitni kraj i ovu ogromnu kuću koja je podsećala na dvorac.
– Gotovo – čula je Džejsona.
Pokušala je da dubokim disanjem smanji nervozu, ali samo
je uspela da bude zadihana. Polako se pela prilaznim
stepenicama dok joj je srce uznemireno lupalo.
Vrata im je, i pre nego što su zazvonili, otvorila služavka.
Frederika pomisli da ovakvoj kući i ne priliči da vrata otvori
80
Džejsonova majka. Rika požele da se okrene i vrati u taksi, ali

Džejson je uhvatio za ruku, kao da je osetio šta se zbiva u njenoj
glavi.
– Niko te neće pojesti – tiho joj je rekao na uvo.
Nije imala puno vremena za premišljanje jer se u tom
trenutku pojavila Džejsonova majka. Bila je to lepa,
produhovljena žena, čeličnosivih očiju, koje je Džejson, bez
sumnje, nasledio od nje. Osmeh je bio pun dobrodošlice. Obučena
u teget haljinu klasičnog kroja, sa niskom bisera oko vrata,
Mirijam Kigen je odavala utisak izuzetno negovane žene.
Frederika prekore sebe zbog sportskih pantalona i široke košulje.
Osećala se neprijatno kao da ne pripada ovde, ali Mirijam Kigen
nije ni obraćala pažnju na nju.
– Džej! – zagrlila je sina. – Kako si mi nedostajao!
– Mama! – Džejson se pretvarao da se brani. – Ugušićeš me!
– Džej, trebalo bi da počnem da te tučem sad, kada nisam
imala srca to da učinim kada si bio mali! – njena grdnja je zvučala
kao tepanje puno nežnosti. – Ne javljaš se, ne dolaziš...
– Mama... hm... – nakašljao se i kucnuo majku po ramenu –
Mama!
– Oh, izvinjavam se – Mirijam je bila zatečena što se videlo
na njenom licu koje je oblilo rumenilo do korena prosede kose. –
Ja sam, kao što ste zaključili Džejeva majka. Izvinite zbog moje
neuljudnosti.
Frederika se široko osmehnu: nju je ta scena između majke i
sina jako zabavljala. Spontano je pružila ruku:
– Ja sam Frederika Andolini.
– Još jednom se izvinjavam! – Mirijam je pokušala da nađe
reči opravdanja: – Džejson nas tako retko posećuje...
81
– Nema potrebe da se izvinjavate! Moja majka je slična –

Frederika zastade plašeći se da ne uvredi Mirijam ovim
poređenjem, ali Mirijam je to prihvatila kao kompliment.
– Drago mi je da je i vaša majka takva. Džejson misli da ja
preterujem – pogledala je sina s ljubavlju, a onda dodala: – Baš
sam loša domaćica! Spustite torbe, Matilda će ih odneti u vaše
sobe, a mi idemo u boravak da se osvežite posluženjem.
Frederika kupatilo vam je levo, druga vrata. Pretpostavljam da
vam treba posle puta – Mirijam je napravila pauzu, a onda se
šeretski osmehnula, što je pojačalo njenu i Džejsonovu sličnost: –
A ja ću iskoristiti priliku da ga malo, nasamo, ispitam o svemu i
svačemu.
– Frederika, ne idi – pretvarao se Džejson da je uplašen.
Frederika je, na putu do kupatila, razmišljala kako je
Džejsonov svet potpuno drugačiji od onog što je očekivala.
Pomalo se plašila da sa svojim poreklom italijanskog predgrađa
neće biti toplo primljena. Ipak, Džejsonova majka nije delovala
kao snob. Ni Džejson nije bio takav. Pitala se kakav je otac...
Nije trebalo puno vremena da to otkrije: pri izlasku iz
kupatila, naletela je na Džejsonovog oca.
– Uh! – poskočila je uplašeno.
– Izvinite, nisam znao da nekog ima ovde – glas je bio
neverovatno sličan Džejsonovom, kao i cela pojava.
Frederika primeti da je Džejson od majke nasledio boju
očiju, ali sve ostalo je očevo. Sličnost je bila frapantnal
– Vi ste?
– Oh, ja sam Frederika Andolini... Ja sam gošća vašeg sina –
primetila je blago mrštenje na njegovom licu i pocrvenela od
neprijatnosti.
82
– Andolini? Ima jedna prodavnica u Njujorku, mislim da je

u Maloj Italiji... Roberto Andolini je drži... Možda ste u srodstvu?
– To je moj otac!
– Zaista? Baš mi je milo! Mi smo, znate bili zajedno u vojsci
– široko se osmehivao Džejsonov otac, a onda je pokajnički dodao
– na žalost godinama nismo u kontaktu! Moja krivica, priznajem.
– Ovo je baš iznenađenje! – ote se Frederiki.
– Idemo, da se pridružimo Džejsonu i Mlrijam. Moram da
im kažem da si ćerka mog prijatelja iz mladosti – Džejsonov otac
je bio oduševljen ovim iznenadnim otkrićem. – Svet je baš mali,
zar ne?
Frederika nije bila u stanju bilo šta da komentariše. Nije
zapažala ništa oko sebe. Ovo je bilo prosto neverovatno.
Mogućnost da se ovako nešto desi bila je jedan prema deset
miliona, možda i više, uzimajući u obzir veličinu Njujorka i
Bostona. Pitala se da li je sudbina umešala svoje prste u ovo što
joj se događa. Frederika nije bila sujeverna, ali ovo je stvarno bilo
previše! Nije zapažala lepotu kuće, ni bogati foaje, ni umetničke
slike. Jedino što je videla su bila široka leđa Džejsonovog oca. Iz
zamišljenosti je prenuo Mirijamin glas:
– Vas dvoje ste se već upoznali!
– Da, jesmo – odgovorio je Harold Kigen. – Džejsone, kako
je? – okrenuo se sinu i ozbiljno ga pogledao.
Frederika pomisli kako muškarci ponekad umeju da budu
tvrdoglavi kao deca: bez pravog razloga, iz čistog inata. Bilo joj je
krivo zbog napetosti koja se momentalno osetila. Naviknuta na
otvorene izlive i ljubavi i besa, nije mogla ravnodušno da gleda
zahlađenje između oca i sina. Usudila se da prekine njihovo
83
odmeravanje pogledima. Pre nego što je Džejson odgovorio ocu,

njen glas je prekinuo taj trenutak ćutnje i napetosti:
– Džejsone, izgleda da tvoj otac poznaje mog oca! – to je bilo
dovoljno da se prebrodi taj neprijatan trenutak.
Svi su počeli da govore u glas: Džejsonov otac da
objašnjava, majka da se raspituje detaljno, a Džejson da se blago
čudi. Frederika je bila zadovoljna: najzad su ličili na porodicu.
Mrzela je te ljubazne uglađene poze kojima su mnogi, ne samo
Kigenovi, prikrivali svoja prava osećanja. Osetila je da je Džejson
gleda, kao da su uspostavili nov nivo razumevanja, bio je svestan
šta je učinila i na neki nemušt način, izrazom svojih očiju joj je
zahvaljivao. Njegovi roditelji su još raspredali o slučajnostima u
životu, ali ih je Džejson prekinuo:
– Možda ne bi bilo loše da pokažem Frederiki njenu sobu.
Možda bi želela da se odmori. Znate, ona ne voli putovanja
avionom.
Frederika ga je zaprepašćeno pogledala, čudeći se ovoj
notornoj laži! Mirjam i Harold su je pogledali s razumevanjem.
– Naravno, znaš gde nam odsedaju gosti. Ti si u staroj sobi
– reče Mirijam.
– Dobro, mama, snaći ću se već nekako – Džejson se
nasmeja. – Shvatio sam tvoju aluziju. Iako retko dolazim, još uvek
nisam zaboravio raspored soba u kući!
Mirijam ga pogleda s ljubavlju.
– Hajde, idite sada, tvoja gošća treba da se odmori.
Čim su zamakli u hodnik, Frederika besno pogleda
Džejsona:
– Šta ti je trebalo da ih lažeš?
84
– Zbog ovoga – silovito je pritegao uz zid i počeo strasno da

ljubi.
Frederika je počela da se otima.
– Prestani, zateći će nas neko. Ti nisi normalan – nije joj bilo
neprijatno njegovo strastveno ljubljenje, ali strah da će ih neko
zateći je ubio svaku strast u njoj. – Prestani!
– Šta ti je, nema nikoga – njegov glas je bio zadihan.
– Vodi me u sobu – prekinula ga je.
– Dobro, nastavićemo tamo – nije odustajao.
– Samo se nadaj! – uzviknula je.
Želela ga je i njena osećanja nisu bila dovedena u pitanje, ali
boravak u kući njegovih roditelja uticao je na nju. Nekako joj se
činilo neukusnim da tu vode ljubav. Bilo je to blesavo osećanje –
znala je to, ali nekako nije mogla protiv sebe. Imala je osećaj da je
nepristojno to što rade. Nije znala kako to da objasni Džejsonu, jer
njihova strast nije poznavala nepristojnost. Nisu se stideli jedno
drugog ni prvi put kada su vodili ljubav! Uh, kakva zbrka!
Džejson je osetio tu promenu u njoj i prestao je da je ljubi.
Očekivala je da bude uvređen, ali ništa od toga. Kada je
progovorio, glas mu je bio miran:
– Pa, da ti pokažem tvoju sobu. Nemoj da se iznenadiš:
majka voli viktorijanski stil, pa će ti, možda izgledati malo
mračna.
– Ne smeta mi – zbog ovog neobaveznog razgovora, sviđao
joj se još više. Bila je svesna da što ga više upoznaje, sve više joj se
dopada. Samo da nije te proklete fotografije! Moraće da mu
prizna jednom, ali još nije vreme za to: tek su na početku i ko zna
šta će biti od njihove veze.
85
Soba jeste bila u viktorijanskom stilu, ali nije bila tako

mračna, kao što je Džejson opisao. Starinski nameštaj braon boje
davao je toplinu toj velikoj prostoriji. Ogroman krevet sa
baldahinom je bio kao iz bajke. Njenom umetničkom oku nije
promaklo koliko truda je uloženo u uređivanje i to nije bilo samo
pitanje novca, već j odličnog ukusa. U sobi je odala priznanje
Mirijam. Očigledno da je imala umetničkih sklonosti. Kupatilo je
takođe, i pored savremenih potrebština, sledilo viktorijansku
epohu.
– Tvoja majka je jako talentovana žena. Da li slika?
– Ponekad, ali nam retko dopušta da vidimo njene slike –
Džejson se osmehnuo. – Vidim da ćete se vrlo brzo složiti vas
dve.
– Možda – osmehnula se i Frederika.
– Idem sada da joj prenesem oduševljenje sobom... Sem ako
imaš bolji predlog? – oči su mu iskrile.
– Ne, nemam – brzo je odgovorila, što je izazvalo njegov
smeh.
– Znaš moji roditelji su prilično savremeni i ne bi ih
iznenadilo da ostanem s tobom! Ali kako hoćeš – krenuo je ka
vratima. – Siguran sam da znaš šta gubiš! – zatvorio je vrata za
sobom ostavljajući je besnu.
Tuširanje joj je pomoglo da sredi misli. Osnovni problem
koji su ona i Džejson imali bilo je to stalno seksualno varničenje
koje je onemogućavalo ostale vidove komunikacije. Frederika je
smatrala da će joj ovaj poslovni put omogućiti da detaljno
preispita svoja osećanja...
86
Kucanje na vratima je nateralo da uzdrhti. Pomislila je da se

Džejson vratio nudeći novu navalu strasti, ali bila je to sobarica
Matilda.
– Gospođice? – pozvala je.
– Da?
– Mogu li da uđem? Donela sam sendviče i đus da se
okrepite. Gospođa Mirijam je mislila da ste možda ogladneli.
– To je vrlo ljubazno od nje – Frederika je otvorila vrata da
uzme poslužavnik. – Matilda, zahvalite gospođi, molim vas.
Matilda se osmehnula.
– Gospodin Džej vam je poručio da pojedete sve, jer do
večere ima dva sata. Znate, rekao mi je... – Matllda se malo
snebivala – da obučete nešto seksi večeras.
– Hvala, Matilda – Frederiki nije bilo drago što joj je
Džejson, preko sobarice, poslao takvu poruku, ali raspraviće to s
njim. Matilda je još čekala.
– Izvolite, Matilda. Da li je još nešto poručio?
– Ne, nije. Htela sam samo da vam napomenem, pre nego
što odem ako treba da vam se ispegla nešto, ja ću rado...
– Hvala puno, ali nema potrebe –Frederika je prekinula i
zahvalno se osmehnula, jedva čekajući da Matilda ode. Osetila je
stravičnu glad pri pogledu na sendviče. Čim je Matilda otišla,
bacila se na sendvič a onda zadremala.
– Žao mi je što nisam slikar – nežno je rekao muški glas, a
Frederika je poskočila u krevetu.
– Kako si me prepao! Džejsone Kigenu, kako se usuđuješ da
uđeš bez kucanja?!
87
– Kucao sam, ali me ti nisi čula. Onda sam odlučio da

pogledam da li je sve u redu – kako je bila samo u majici, njegov
pogled se lepio za njene grudi.
– Imaš poseban razlog što me budiš?
– Pa, večera je za petnaest minuta, a pretpostavljam da ne
znaš gde je trpezarija.
Tek sada je primetila da je u večernjem odelu, sveže
izbrijan, zalizane kose i neodoljivog mirisa. Uh, kako je privlačan
pomisli. Deo njenih razmišljanja mora da se video na njenom licu,
jer Džejson prošaputa strasno:
– Jedan tvoj pogled je dovoljan da čovek poludi. Da nije ove
večere, odmah bi ti se pridružio u krevetu!
– Joj! – uhvatila se za glavu. – Rekao si da je večera za
petnaest minuta! – namerno je ignorisala njegovo spominjanje
kreveta – a ja treba da se obučem!
– U redu, Čekam te ispred vrata, u protivnom ništa od
večere – njegove oči su je proždirale.
Srećom, brzo je izašao, jer je i Frederika počela da razmišlja
šta bi sve mogli u krevetu... Obukla je svoju crnu usku haljinu, a
kosu raščešljala, jer za pravljenje frizure nije imala vremena. Na
lice je stavila uobičajenu diskretnu šminku. Nakit joj je bio negde
u torbi, ali haljina je bila dovoljno efektna, tako da ne mora da
pretura ne bi li našla odgovarajuće minđuše... Bila je prilično
zadovoljna svojim izgledom, što je potvrdio i Džejsonov pogled
dok su silazili niz stepenice.
U trpezariji je već bilo mnoštvo ljudi. Frederika je bila
zatečena. Mislila je da će večerati samo sa Džejsonovim
roditeljima. Čim su ušli unutra, Džejsonu je pritrčala lepa plavuša
i poljubila ga pravo u usta! Rikino samopouzdanje se raspalo kao
88
mehur od sapunice! I kao za inat, plavuša je odvukla Džejsona u

drugi kraj trpezarije, a Rika je ostala sama. Džejsonov otac je
spasao stvar.
– Frederika, izgledate predivno. Vidim da je Laura
okupirala Džejsona, ali ne brinite: to je radila i kao dete. Oni su
odrasli zajedno. Njeni roditelji su naši najbolji prijatelji. Uvek smo
se nadali da će, kad odrastu... – tu je zastao i promenio temu. –
Džejson nam nije rekao čime se vi bavite, Frederika?
– Umetničkom fotografijom – skoro je mehanički
odgovarala, prateći pomno krajičkom oka šta rade Džejson i
Laura. Oni su bili u toj meri zabavljeni sobom da nisu primećivali
nikoga oko sebe. Frederika je bila ozlojeđena Džejsonovim
ponašanjem. Da bi to prikrila, živo se raspričala sa Haroldom
Kigenom o svojim izložbama, naporu da se kroz fotografije ljudi
nateraju da izađu iz svog okvira... Spas je stigao u obliku Mirijam,
koja je pozvala goste da zauzmu svoja mesta da bi večera bila
servirana...
Dok se pela u pravcu svoje sobe, Frederika se prisećala
kako joj je Džejson, samo jednom, skoro nezainteresovano
osmehnuo. Prisećala se i kako joj hrana nije imala nikakav ukus,
kako je Laura bila lepa, vitka, manekenski tip... Na kraju je Rika
izmislila glavobolju da ne bi više morala da gleda Džejsona i
Lauru zajedno. Bila je ljubomorna. Pomisao da će Džejson,
kasnije, otpratiti Lauru i ko zna kako će se to završiti, terala joj je
suze na oči.
Uletela je u svoju sobu i tek tada dopustila sebi da se
rasplače. Osećala je da je vilica boli od usiljenog osmeha koji je
imala na licu celo veče. Pitala se zašto je, uopšte, Džejson pozvao.
Očigledno je hteo da bude sa Laurom, a ne s njom. Pokušala je da
89
se smiri, ali to joj, nekako nije polazilo za rukom. Čula je da neko

pokušava da otvori vrata, a onda se začulo i kucanje.
– Rika, jesi li dobro? – Džejson je zvučao zabrinuto – Rika,
otvori, molim te.
– Odlazi! – gnevno je uzvratila, potajno se naslađujući
njegovom zabrinutošću.
– Rika, hoćeš li da odem do apoteke? – pitao je brižno. –
Pusti me da te vidim, samo na tren, molim te.
– Odlazi – ponovila je.
– Samo se pojavi na vratima i odlazim – bio je uporan.
Znala je da neće odustati.
– Nisam raspoložena za razgovor, Džejsone – umorno mu je
uzvratila. – Dobro sam, idi!
– Ako treba, kampovaću pred tvojim vratima do jutra, ali
neću otići dok te ne vidim – nije odustajao Džejson.
Frederika je znala da će morati da popusti. U isto vreme
nije želela da on vidi tragove suza na njenom licu, a još manje da
njegova muška sujeta likuje zbog toga. Obrisala je lice i odlučila
da mu, brzinom munje, zalupi vrata. Plan joj nije izgledao loš, ali
čim je otvorila vrata, Džejson je pomerio i ušao unutra. Nadala se
da, pod slabim svetlom noćne lampe, neće primetiti ništa.
Prevarila se. Džejsonov pogled se prikovao za njeno lice.
– Plakala si – bila je njegova konstatacija. – Zašto?
– Šta te briga! – bio je brz i detinjast njen odgovor.
– Ljubomorna si na Lauru? – pogodio je tačno u centar.
– Ja?! Šta ti pada na pamet! Ti... samoljubivi...
Džejson se, u skoku, našao pored nje. Njegov gvozdeni
stisak joj nije dao da mrdne. Frederika oseti kako je zadrhtala
90
čitavim telom. Volja da se brani i zavlada situacijom naprosto se

rasplinula.
– Džejsone... – promrmlja tiho.
On je popustio stisak i glava mu je već bila u njenom krilu.
Nije se opirala kada joj je raskopčao haljinu. Džejsona zaslepi
pogled na njene pune grudi, čiji su se vrhovi sve više ukrućivali
pod njegovim nežnim dodirima. Ponovo je poljubi. Frederika mu
se potpuno prepustila. Disala je isprekidano, dok su njegove ruke
prebirale po njenom telu. Zagrlila ga je čvrsto. Noge su joj
drhtale. Džejson je odnese na krevet, usput je potpuno
oslobađajući haljine.
***
Jutro je osvanulo vedro. Frederika se sporo budila okupana
sunčevim zracima. Telo joj je, još uvek, treperilo od zadovoljstva.
Pogledala je usnulog muškarca pored sebe. Bio je to lep prizor.
Poželela je da se svako jutro budi ovako – preko nje prebačena
njegova ruka... Zatrese glavom.
“Danas je novi dan. Možda on sada sanja Lauru” – bolno je
kosnula misao. Nežno mu pomeri ruku i ode u kupatilo.
Topla voda je delovala umirujuće. Kad je završila tuširanje,
uvila se u mekani bademantil i vratila u sobu. Čekalo je
neprijatno iznenađenje: Džejson je otišao. Nikakav trag nije
odavao šta se desilo prošle noći. Čak je i krevet bio zategnut!
Obukla se i krenula na doručak. Posle slabe večere i jake
strasti, bila je životinjski gladna. Setila se saveta svoje majke:
“Stvari treba rešavati određenim redom, ali nikako na prazan
stomak.” Prvo da jede, a onda će popričati sa Džejsonom. Htela je
da razjasni sve u vezi sa Laurom.
91
Trpezarija je bila prazna. Frederika je, s divljenjem, gledala

eleganciju nameštaja boje tamnog mahagonija. Kristalni ukrasi su
se caklili u dve starinske komode, čiji su duborezi bili izuzetni.
Sve je sijalo. Frederika setno pomisli kako se i njena majka trudi
da joj sve blista. Tračak nostalgije za roditeljima i braćom, blago je
dotače... Domaćina nigde nema, svuda vlada tišina, a ona je
prepuštena samoj sebi. Pa ne baš samoj sebi: Matilda se nečujno
pojavila, poželela joj “dobro jutro” i počela da postavlja.
Frederikina nada da neće jesti sama, brzo se ugasi. Na njen upitan
pogled, Matilda reče:
– Gospodin Harold i mladi gospodin su izašli, a gospođa
Mirijam je u biblioteci. Kada završite sa doručkom, biće joj drago
da joj se pridružite.
– Hvala, Matilda – Frederika pogleda donete poslastice.
Morala je da prizna da je sve ukusno. Popila je i kafu, a
onda je Matilda otpratila do biblioteke. Rika je bila iskreno
zadivljena bogatstvom te prostorije. Biblioteka u kraju u kom je
odrasla, imala je mnogo manji fond knjiga od ove. Džejsonova
majka je bila u izbrljanom mantilu, ali i tako zamazana odisala je
elegancijom: frizura i Sminka su bile savršene. – Frederlka joj, u
sebi, oda priznanje. Mirijam je bila zamazana bojama, jer je
slikala.
– Frederika, drago mi je što ste mi se pridružili! – veselo je
pozdravila.
– Sudeći po vama, vi ste rano ustali.
– U pravu si, dete. Volim boje pri samom sunčevom izlasku
– Mirijam je zaneseno počela da priča, a onda se uozbiljila. – Ne
smeta ti da pređemo na ti? Znaš, iako tako izgledam, ja uopšte
nisam formalista.
92
– Naravno, Mirijam, činiš mi čast – Frederiki je laknulo.

Osećala se slobodnije. I sama je mrzela usiljene formalnosti,
a kako je cela vila bila elegantno i luksuzno opremljena, stalno se
plašila da nešto ne zakači i ne razbije, ili da ne bude glasna.
– Kako tvoja glavobolja? Jesi li uspela da odspavaš?
– Oh, prošla je – Frederika se zacrvene, setivši se prethodne
noći.
– Smiriće se on, znaš. Treba mu vremena, to je sve.
– Ko? – nije baš najbolje razumela Frederika.
– Džejson, naravno – iskusnom oku nije promakla
Frederikina usplahirenost – Izgleda da se vezao za tebe. Nema
običaj da nas upoznaje sa svojim prijateljicama. A što se Laure
tiče... Pa, ona je uvek bila razmažena. Nikada mi se nije posebno
dopadala. Suviše je egocentrična za moj ukus, kao da smo svi mi
njen lični servis. Džejson je bio uvek na usluzi Laurinim
hirovima. Da smo imali još koje dete, to, verovatno, da bi bilo
tako... Znam samo da je Laura za njega uvek bila kao mlađa
sestra koju nikad nije imao...
Frederika oseti malo olakšanje, mada joj sinoć Laura i
Džejson nisu delovali rođački. Ipak, možda i nije sve tako crno
kao što izgleda. Mirijam je potpuno zaboravila i Džejsona i Lauru
– sada je pričala o svom najomiljenijem hobiju: slikanju. Frederika
je shvatila da je Mirijam pravi fanatik kada su u pitanju izložbe.
Vrlo brzo su našle zajednički jezik: pričale su o fotografiji,
slikarstvu... Sve u svemu, vreme do ručka im je brzo prošlo.
Ručale su same, jer je Harold imao neke važne klijente, a Džejson
se nije ni pojavio.
Posle ručka su se provozale kolima po Bostonu. Mirjam je
želela da pokaže Frederiki, bar deo, znamenitosti svog grada.
93
Tek, kada se u svojoj sobi, spremala za večeru, Rika pomisli kako

joj je vreme sa Mirijam, neosetno prošlo. Ni jednog trenutka nije
pomislila na Džejsona, na čemu je bila zahvalna Mirijam.
Nadala se da će se on pojaviti bar za večerom. Na kraju
krajeva ona je njegova gošća i on ju je, kao domaćin, potpuno
zanemario. Koliko god da joj je bilo lepo prošle noći, Rika se
osećala iskorišćenom: možda je on svojim odsustvom, hteo da joj
da do znanja da više nije poželjna u kući njegovih roditelja...
Frederika slegnu ramenima – preživeće još ovo veče, sutra,
ionako, mora da se vrati u Njujork. Tamo je čekali svi oni koji su
joj dragi. Ovaj vikend i nije potpuni promašaj: biće joj lakše da
ode na put. Ionako je počela da se premišlja, žaleći što neće videti
Džejsona tih deset dana, ali Kenija je čeka i ona to sigurno neće
propustiti...
Za večerom su bili samo njih četvoro.
– Šta je bilo sa onim novinama što su objavile tvoje
fotografije – Harold je pomenuo zabranjenu temu.
Njegov sin je pocrveneo, a onda besno procedio:
– Neću o tome da pričam.
– Šta je bilo, bilo je – pomirljivo se uključi Mirijam. – Znate
li gde smo sve bile Frederika i ja danas?
Mirijam je imala dovoljno iskustva da predoseti dolazak
kućne oluje. Molećivo je pogledala i muža i sina, a onda se
raspričala o Bostonu. Frederiki je bila interesantna njena priča, ali
je u grlu osećala stezanje, shvativši koliko je Džejson i dalje besan
zbog “Starove” naslovne strane. Tešila se da će mu sve reći kada
se vrati s puta.
Njihov prijatan razgovor o bostonskim starinama se
nastavio i u biblioteci gde su popili kafu. Onda se razgovor
94
prebacio na Frederikinu familiju. Harold je želeo sve da zna o

svom drugu i njegovoj porodici. Frederika je, sa zanosom i
ljubavlju pričala o svojima, a Harold je izjavio da će, prvom
prilikom, kada dođe u Njujork, posetiti Andolinijeve. Mirijam se
interesovala kako Frederikina majka podnosi njena putovanja i
život u drugom delu grada, na šta je Rika odgovorila da njena
braća, ipak, žive u blizini roditelja što je velika uteha njenoj majci
i ocu. Harold i Mirijam su požalili što i oni nemaju još dece, jer
onda ne bi patili što njihov jedinac živi daleko od njih. Sve to
vreme, Džejson se nije mnogo uključivao u razgovor. Delovao je
zamišljeno. Onda je prekinuo razgovor:
– Vreme je da se povučemo, Frederika i ja sutra rano
putujemo – nežno se osmehnuo majci. – Znam da mrziš što ovako
brzo odlazim, ali i Frederika i ja imamo poslovne obaveze odmah
posle vikenda.
– Uvek te obaveze! – pokazala je nezadovoljstvo Mirijam. –
Taman se naviknem da si tu u blizini, a onda moraš da odeš.
– E, mama, nepopravljiva si. Šta si očekivala? Da ću uvek
ostati tvoj mali dečak? – Džejson pogleda oca i zajedno prsnuše u
smeh. Izgleda da su prećutno počeli da zagrevaju svoj odnos. U
ovom trenutku su zajedno uživali u zadirkivanju Mirijam, kojoj je
bilo neprijatno pred Frederikom.
– Prestani, Džejsone, devojka će pomisliti da spadam u one
posesivne patotoške tipove koji mrze ceo svet, a vole jedino svoju
decu!
– Mirijam, to ne bih ni pomislila – Rika se osmehnu. –
Nemojte dozvoliti da vas tako lako uhvate na udicu.
– U pravu si Fredeika – Mirijam je odlučila da ignoriše
muškarce. – Moramo se dogovoriti da zajedno pogledamo onu
95
izložbu o kojoj smo pričale danas – Mirijam, namerno nije

pominjala o kojoj izložbi je reč. Naime izložbi se nije znao ni
datum, jer Rika je trebalo da skupi i materijal sa svog puta, ali je
obećala Mirijam da će joj sigurno poslati pozivnicu.
– O kakvoj izložbi je reč? – pitao je Harold Kigen. Džejson je
i sam delovao zainteresovano.
– Neka to ostane Frederikina i moja tajna – Mirijam nije
odolela a da ih ne kazni za malopređašnje zadirkivanje.
– Doznaću ja o čemu se radi, na ovaj ili onaj način – Džejson
je samozadovoljno pogledao majku, onda hitro ustao. – Sad za to
nemam vremena. Hajde, Frederika, otpratiću te do sobe. Treba da
se spakujemo večeras. Imamo rezervacije za prvi jutarnji let za
Njujork.
– Idite, Frederika i ne zaboravite da nas posetite još neki put
– bila je srdačna Mirijam.
– Svakako.
Frederika oseti da se vezala za tu ženu u ovako kratkom
periodu. Skoro da joj je bilo žao što odlazi... Pozdravila se i sa
Haroldom. Pretpostavljala je da ih neće videti ujutru, a onda je
krenula za Džejsonom. On je bio ćutljiv i ona nije znala kakav je
njihov odnos sada. U sebi je besnela pri pomisli da se on možda
nada da će i ovo veče završiti kao i prethodno. Bila je više nego
ljuta. Celo veče joj nije uputio nijednu nežnu reč ni pogled a o
tome gde je proveo ceo dan nije bilo ni reči. Kako on nije
progovarao, ona je nemo otvorila vrata svoje sobe i spremala se
da ih zatvori njemu ispred nosa, međutim on je uhvatio za ruku:
– Stani, znam da si ljuta, to ne možeš da sakriješ od mene. U
pravu si. Moje današnje odsustvo ima veze sa tobom, ali to ću ti
96
otkriti tek kada se vratimo sa puta.... Laura mi je pravila društvo i

puno te pozdravlja!
– Da li te je ovako poljubila? – Frederika je strasno upila
svoje usne u njegove.
Kada je osetila da joj odgovara, naglo se otrgla i prekinula
poljubac, iskoristivši njegovo iznenađenje da zatvori vrata za
sobom. Dok je zaključala vrata, osetila je da je on još ispred, pa
mu je rekla:
– Vidimo se ujutru!
– Ako ti tako hoćeš... – glas mu je bio tih.
Frederika je imala utisak da je sačekao pred vratim još koji
minut. Debeo tepih u hodniku je prigušivao zvuk koraka tako da
nije bila sigurna kada je tačno otišao.
Kada je pozvao da posete njegove roditelje, ponadala se da
njihova veza postaje ozbiljnija i počela da gaji nade, ali sada je
bila ponižena ovom posetom. Pa i sam Harold je rekao da su se
nadali da će Laura i Džejson... Zašto je, uopšte dolazila? Šta je
Džejson hteo da postigne time što ju je doveo ovamo? Da napravi
Lauru ljubomornom? Ili je shvatio da ona – Frederika ne
odgovara bostonskim merilima, jer potiče iz sasvim obične
porodice?
Frederika nije mogla dugo da zaspi mučena mislima. Tek u
svitanje je uspela da zaspi, tako da joj se učinilo da je kucanje na
vratima počelo čim je zaspala. Bila je to, naravno, Matilda:
– Gospođice, vreme je da ustanete... Gospođice?
– Čula sam vas. Budna sam. Hvala, Matilda – jedva je
uspela da odgovori.
Krevet je izgledao tako privlačno i toplo da je mamio da se
u njega vrati, ali misao da će sve to brzo biti Laurino, potpuno je
97
razbudila. Ne mareći mnogo za svoj izgled, obukla je svoju

uobičajenu odeću: farmerke i široku košulju. Više nije imala želju
da fascinira Džejsona svojim izgledom. Jedva je čekala da ode
odavde, da prespava tu noć u Njujorku i da ode na put. Imala je
nezadrživu želju da ode što dalje od Džejsona!
***
Sa Džejsonom se našla u holu. Taksi im je već stigao.
Džejson je pokušavao i u taksiju, a kasnije i u avionu da sruši zid
ćutanja kojim se opasala, ali bez uspeha. U tome joj je pomogla i
želja za snom, tako da je skoro ceo let prespavala. Odmah po
sletanju, Džejson je hladno pitao:
– Hoćemo li zajedno ili posebno taksijem? Biće jeftinije ako
idemo jednim kolima – čim je to izgovorio, znao je da je lupio
glupost, ali to mu je jedino palo na pamet.
Želeo je da još malo vremena provede s njom. Bilo mu je
jasno da je ljubomorna na Lauru, ali hteo je da bude siguran da je
samo to. Svesno se poigravao njenim osećanjima u Bostonu, ali
izgleda da je preterao. Bilo mu je krivo zbog toga.
Džejson je odlazak u Boston zamislio kao mali test njihovih
osećanja: hteo je da vidi Frederiku u svom okruženju. Dopalo mu
se što se lepo složila sa njegovim roditeljima, mada je bio svestan
toga da su njegovi bili odbojni i hladni prema njoj to ništa ne bi
promenilo. On nije mogao bez nje. Strah koji ga je obuzeo da ga
ona više neće hteti, to mu je jasno govorio.
– Ako je jeftinije, idemo jednim taksijem, ali samo pod
uslovom da podelimo račun – bila je ironična.
Njemu nije smetao njen ton. Bio je zadovoljan što se neće
rastati tu na aerodromu. Nije hteo da sve ostane nedorečeno pred
98
njihovu razdvojenost. Međutim, ćutanje se nastavilo i u taksiju.

Kada je vozilo stalo pred njenu zgradu, pre nego što je ona uspela
da izađe, on je bukvalno iskočio napolje da joj otvori vrata i
ponese torbe. Znao je da nema mnogo vremena, pa je počeo
odmah da priča:
– Ne želim da odeš na put besna. Između Laure i mene
nema ničega. Sve vreme sam joj pričao o tebi! Laura mi je
pomogla da izaberem poklon za tebe i ako ti budeš htela, ići ćemo
na njeno venčanje za mesec dana! Udaje se za Njujorčanina, pa
ćemo se češće viđati, ako ti to budeš htela – bio je zadihan, a onda
je zgrabio, poljubio i uleteo u taksi ne čekajući odgovor.
Frederika je gledala kako taksi zamiče, pitajući se da li je
sve dobro čula. Trenutno nije osećala ništa, u stvari bilo joj je žao
što je odjurio, jer je želela da se sklupča pored njega i da zaboravi
na ono ružno što je mislila o njemu i da mu najzad prizna da ga je
ona slikala, i da među njima nema nikakvih tajni...
Čim je ušla u stan, telefon je zazvonio. Podigla je slušalicu –
to je bio on:
– Zaboravio sam da ti poželim srećan put.
– I ja tebi isto – bila je tiha.
– Nadam se da ćeš mi se javiti kada se vratiš – pomalo je
prezirao sebe što mu je glas tako molećiv, ali bio je nagrađen
njenim pristankom.
– Javiću ti se – glas joj je bio čvrst. – Za deset dana se
vraćam. A ti?
– Isto, ako ne iskrsne nešto nepredviđeno – odjednom glas
mu se prelomio. – Rika...
– Da?
99
– Već mi nedostaješ – posle ovih reči, brzo je sklopio

slušalicu. Da nema tog prokletog posla koji mu je ugovorio
Andreas, ne bi se ni razdvajao od nje!
Rika je, zapanjeno držala slušalicu. Nije očekivala da će
Džejson zvučati tako pokajnički i bespomoćno. Oseti nežnost
prema njemu. Nije delovao kao neko ko se pravda i objašnjava
svoje postupke. To što je objasnio svoje ponašanje u Bostonu,
učinilo je da se oseća posebnom...
100
IX
Dok se avion spuštao na kenijski aerodrom, Frederika

pomisli da je to prava predstava raja: urbani deo u koji je stigla
bio je savršeno prilagođen komoditetu ljudi, dok je beskrajno
zelenilo koje se videlo iz aviona obećavalo Edenske vrtove. Na
ovu biblijsku misao oseti krivicu što se nije javila Edni. Eh, kako
bi Edna uživala da vidi ovo!
Po povratku iz Bostona, Frederika je uspela da izbegne sve
bliske osobe iz straha da će osetiti njene emotivne lomove.
Roditelje je kratko čula i objasnila im da ide na put. To za njih i
nije bila neka novost – već su navikli. Nije im pominjala svoj
odlazak u Boston, ni Džejsonovog oca. Nije bila sigurna da li je
pametno da im priča bilo šta u vezi sa Džejsonom.
Sada, kada je od njega udaljena hiljadama kilometara,
mogla je sebi da prizna da je bespovratno zaljubljena u njega.
Bolno osećanje praznine prostruja kroz nju – bio joj je potreban
Džejson da zajedno uživaju u lepoti koja je okružuje.
Udubljena u svoje misli, Rika nije ni primetila da nesvesno
prati svoj prtljag koji je nosio mladić u šarenoj odeći.
– Hej, gde vučeš moje torbe? – spustila se na zemlju i sva
nakostrešila.
– Pa, koleginice, ako je opis tačan, ti si Frederika Andolini
fotograf, a ja sam Majkl Rodžers snimatelj – njegovi zubi su
101
bleštali na veselom dečačkom licu. Ceremonijalno se naklonio, ali

to je tako odudarali od njegovih šarenih bermuda i košulje, da se
Frederiki učinilo kao da joj ogroman papagaj klima glavom. Iz nje
je provalio srdačan smeh.
– Kada si stigao? – uspela je da se uozbilji.
– Juče – šeretski je naherio kačket, iz koga su poput slapa
počeli da ispadaju kovržavi pramenovi.
Frederika je opet počela da se smeje. Toliko joj je izgledao
komično da su već mišići počeli da je bole od smeha. On je bio
prilično zbunjen njenom reakcijom. Skinuo je kačket, počešao se
po glavi, a njegova duga kosa, slobodno se razletela po
ramenima. Nije bio lep – više simpatičan. I pored smešne odeće
koju je imao na sebi, bio je lepo građen i očigledno na to ponosan.
– Znaš šta, – počeo je nesigurno – žene su mi svašta
govorile, ali ni jednoj nisam toliko smešan... Ima nešto posebno
što te uveseljava na meni? – studiozno joj je zagledao u lice.
Frederika ga pogleda u lice, njegove plave oči su delovale
iskreno. Nije htela da ga uvredi, pa je diplomatski pitala:
– Tu odeću... to si ovde kupio?
– A, to ne! To je iz Tanzanije, ali je vrlo kul, a?
– Pa sad o ukusima..
– Koleginice, vi ste baš po mom ukusu, ako smem da
kažem! Udati? Vereni? Sami? Ili još bolje razvedeni? – bio je
preduzimljiv.
Frederika se nije uvredila salvom njegovih pitanja. Bio je
zabavan i flertovanje sa svim ženama mu je, očigledno, praksa.
– Majk, neću da ti odgovorim ni na jedno pitanje sem
poslovnog. Mislim da neću biti u stanju da ti odgovorim ni na šta,
ako se ne presvučeš u neku blažu varijantu.
102
– Još mi traži i da se šišam – gunđao je vadeći iz džepa

ključeve od kola.
Frederika pogleda prašnjavi karavan, pa svoju svetlu
odeću, a onda slegnu ramenima – nije došla u provod nego da
radi.
– Kada počinjemo da radimo? – upitala je čim se smestila na
sedište.
Majkl je pogleda veselo.
– U tome je lepota, tek od prekosutra. Sutra nam stiže
glavni maneken i šefovi. Možemo da ludujemo celu noć!
– Zaboravi, umorna sam. Sem toga, zar nećemo sutra da
tražimo lokacije za snimanje?
– Ne još, dok nam ne objasne tačno kako to treba da
izgleda. U svakom slučaju, hotel je dobar i dobro plaćaju. Kenija
je lepa uživaj dok možeš.
– Baš imaš krajnje opušten stav prema poslu – bila je
pomalo jetka, jer ako svi budu imali isti stil rada, ko zna kada će
videti Džejsona.
– To ćeš videti tek kada počnem da radim – njegov glas je
odavao malu uvređenost.
Frederika shvati da je malo preterala: tek ga je upoznala, a
već mu drži predavanja. Moraće malo više da se kontroliše, ne
sme da dozvoli da joj veza sa Džejsonom utiče na posao.
– Izvini, Majk, ova vrućina me čini nervoznom – njeno
izvinjenje ga je odobrovoljilo. Veselo je pogledao i namignuo joj.
– Smešteni smo u “Kraljici Vikoriji”, a tamo “šljaka” klima.
Opusti se koliko možeš ionako stižemo brzo. Možda ti deluje da
je gužva, ali u Najrobiju se svuda stiže za dvadeset minuta.
103
Frederika ga zahvalno pogleda, zavali se u sedište i zatvori

oči. Majk, kao da je to samo Čekao. Odmah je ubacio svoju
omiljenu kasetu i u kolima su se razlegli zvuci divljeg hevi
metala. U sebi Frederika uzdahnu: muzika joj baš nije bila po
ukusu, ali nije htela da rizikuje da ponovo uvredi Majka. Sluteći
po dobovanju po volanu to mu je bila omiljena kaseta.
Hotel “Kraljica Viktorija” je stvarno izgledao kraljevski.
Sam prilaz je izgledao divno: travnjaci prekriveni engleskom
travom, oivičeni lejama šarenog cveća. Svežina i žubor vode sa
fontana prijatno su delovali na Riku. Odlučila je da se opusti što
više može. Bio bi greh ne uživati u ovome. Majk je u pravu –
Kenija je predivna.
Torbe su predali na recepciji, gde je Frederika uzela ključ
svoje sobe. Unutrašnjost hotela je bila elegantna i stvarno
klimatizovana. Frederika se dvoumila da li da popije neko
osveženje ili da odjuri pod tuš. Gledajući svoju ulepljenu odeću,
odlučila je da uradi ovo drugo. Još jednom pogleda hol, na čijem
podu je bio mermerni mozaik sa motivima afričke umetnosti.
Diskretni separei bili su odvojeni rešetkama od ratana. Od istog
materijala su bili i stolovi i male fotelje. Sve je bilo podređeno
udobnosti.
Rika željno pogleda u raznobojne koktele koje je nosio
konobar, ali za to će biti vremena kasnije. Majkl je ćuteći pustio
da se divi holu, a onda joj je pročitao misao vezanu za koktele.
– Soba ti je na prvom spratu, a ja te čekam sa osveženjem
ovde. Budi brza – osmehnuo se. – Ako treba da ti operem leđa, tu
sam!
– Neka, hvala. Naruči mi ono plavo sa slamčicom i
ananasom.
104
– Pih, ponašaš se kao pravi turista: sve bi da probaš. Vidim

da ću te nositi do sobe kad sve probaš – lukavo se smejuljio.
– Samo se ti nadaj – dobacila je odlazeći.
Majk stvarno ume da bude zabavan. Ta udvaračka varijanta
nije bila ništa novo za Frederiku. Obavljajući svoj posao širom
sveta, često je bila u prilici da bude okružena muškarcima. Za
njih je bilo pitanje časti da pokušaju da je odvuku u krevet.
Frederika ih je odbijala, čak i ako bi joj se neko od njih dopao.
Nije htela da meša posao i svoju intimu. Sem toga novinari su
najveće tračare na svetu. Radoznalost je pozitivna za novinarstvo,
ali vremenom postane sastavni deo ličnosti. Zato Fredrika i nije
htela da uleće u veze sa kolegama. Njena intima je samo njena, i
tačka! Moraće i Majklu to da do znanja.
A onda je zaboravila Majka. U “Kraljici Vikorijiji” soba je
bila ono što je u Njujorku apartman! Svetla prostrana odaja je,
pored kreveta, imala i malu garnituru za sedenje. Nameštaj je bio
svetlo kajsija boje. Nežne, prozračne bele, čipkaste zavese lelujale
su na trokrilnim vratima koja su vodila do natkriljene terase. Na
terasi je bila, takođe, garnitura za sedenje.
Kupatilo je bilo prostorija koja je trenutno najviše zanimala.
Kada je bila očekivano velika – kružnog oblika, dok su česme bile
pozlaćene. Frederika zažali što nema više vremena da je napuni i
da legne u kadu, ali Majk je čekao sa osveženjem i ne bi bilo u
redu da se dugo zadržava. Odložiće to za kasnije. Kupatilu će se
takođe diviti kasnije. Volela je što je morskiplavo, a osveživači su
i mirisali na more.
Brzo se svukla i istuširala. Kada je završila, zadovoljno je
primetila da je prtljag čeka pored kreveta. Iz torbe je izvadila
farmerke iako su joj više odgovarale lanene pantalone, ali i pored
pažljivog pakovanja, bile su izgužvane. Zato je obukla farmerke i
105
majicu. Opasala se kaišem od grube kože koji je naglasio njen

tanan struk. a na noge je obula lagane sandale od patinaste kože.
Zbog vrućine je podigla kosu u čvrstu punđu, stavila malo
karmina i... bila je spremna.
Brzo je izašla, razmišljajući kakav li će komentar imati
Majk. Majk je, međutim ostao bez komentara. Zurio je, bez reči u
njene grudi. Rika nije bila svesna koliko su joj grudi zategle
majicu. Nije obratila pažnju ni na znatiželjne poglede drugih
muškaraca – nju je jedino zanimalo da proba ono plavo što joj je
Majk naručio. Bukvalno se bacila na fotelju i dalje se ne obazirući
na Majka. On je, najzad uspeo da progovori:
– Pa, koleginice, više nisam zainteresovan da ti perem leđa,
mislim da ne bih imao ništa protiv da ti pomognem u kupanju sa
svih strana.
– Majk, ti si simpatičan čovek, ali ja nikada ne mešam posao
i zadovoljstvo. Jedino kada je u pitanju ovaj božanstveni koktel,
tu pravim izuzetak – sklopljenih očiju je uživala u ukusu svog
pića.
– Jedan izuzetak vuče za sobom drugi... – Majk nije
pokazivao želju da odustane.
Frederika otvori oči i nasmeja se. Prijala joj je zadivljenost u
njegovim očima, kao što bi prijalo svakoj ženi. Pogleda ga malo
bolje: bio je zgodan, morala je da prizna, ali nije imao onaj
magnetizam i muževnost koja je izbijala iz Džejsona. U poređenju
sa Džejsonom, izgledao je kao nestašan dečak. Ne, Majka nije
mogla da posmatra kao muškarca. Rešila je da promeni temu.
– Reci mi odakle si? Valjda imaš negde neku porodicu?
– Zvanično živim u Njujorku, ali tamo nisam skoro nikada.
Odrastao sam na jednoj farmi u Teksasu. Imao sam lepo
106
detinjstvo i ne bavim se ovim poslom što bežim od nesređenih

porodičnih odnosa. Naprotiv, svoje roditelje i sestru obožavam.
Još te nešto zanima? A, ti?
– Pa i ja živim u Njujorku. Moji su relativno blizu mene. Ni
ja nemam probleme s porodicom... A, odakle ti to o nesređenim
odnosima?
– Ma, većina misli da ako se baviš poslom kao što je moj:
stalna putovanja i slično, kao što rekoh, većina misli da je to vrsta
bežanja. Bar su tako mislile devojke sa kojima sam se zabavljao.
– A tako – Frederika je bila vesela. – Ne bi me čudilo da si i
ti učestvovao u toj teoriji, ne bi li se oslobodio neke devojke. Ne
deluješ kao tip za ozbiljne veze.
– Grešiš, nisam ja neozbiljan, samo moja ozbiljnost kratko
traje – podmukao smešak mu se razlio po licu.
– Dobro, shvatila sam. A sada bih htela da vidim malo grad.
Sve mi izgleda lepo i neobično da mi odmaranje izgleda kao
gubljenje vremena. Nadam se da nemaš ništa protiv da mi budeš
vodič?
– Važi. Ako si završila piće, ja sam spreman.
– Čekaj samo da iz sobe uzmem aparat. Možda mi se nešto
dopadne za slikanje.
– Okej, čekam te na izlazu.
Frederika je otrčala do sobe, zgrabila fotoaparat i brzinom
munje stigla do izlaza. Majk je već čekao u karavanu. Smestila se
pored njega i mogli su da krenu. Majk ju je prvo, odveo na bazar
El–Kalili, koji je bio sličan uzavreloj košnici.
Ono što je Najrobi činilo jedinstvenim bili su ogromni
parkovi puni zelenila, moderna šetališta i ljudi. Ljudi su joj
izgledali kao najveća vrednost Kenije: dobri, ljubazni i
107
prostodušni. Šarenilo njihove odeće je imalo određeni sklad:

mlade crnkinje u žutim i narandžastim haljinama, sa lepim
turbanima... Frederika je neumorno škljocala. Htela je da se na
njenim fotografijama oseti ovaj mali raj. Bila je zahvalna Majku
što je samo diskretno pratio, ne prekidajući ničim njenu
koncentraciju. Ali, izgleda da njegov stomak nije mogao dalje da
izdrži.
– Izvini, Fredi, ali ja sam vrlo gladan – tiho joj se obratio.
– Izvini ti – bilo joj je malo neprijatno što je prihvatila
zdravo za gotovo da on treba da se pobrine za nju. – Potpuno
sam zaboravila na hranu. I ja sam jako gladna, sad kada si
pomenuo imam osećaj da ću se onesvestiti ako nešto ne pojedem
odmah.
– Nemoj da ti bude neprijatno. Bio sam fasciniran koliki si
profesionalac. Mislim, čuo sam da jesi, ali sada sam imao priliku
to i da vidim. Dobro ćemo raditi ti i ja – glas mu je bio ozbiljan i
pun poštovanja, što je Frederiki bilo milo. Pomisli kako je ovo
verovatno početak jednog lepog prijateljstva.
– Hajde, kolega, da jedemo nešto pa ćemo izmeniti
profesionalne komplimente.
– Sasvim si u pravu. Znam jedno dobro mesto.
Odvezli su se u malu tavernu i jeli na terasi. Bilo im je
prijatno i Rika se nadala da će zadržati ovakav odnos i kada budu
počeli da rade. Uostalom ne bi ni trebalo da bude sukoba jer
svako je imao svoj deo posla: Majk će se baviti spotom koji treba
da snime, a njene su samo fotografije. Morala je sebi da prizna da
je radoznala u vezi sa ovim poslom. Bio je dobro plaćen, to joj je i
Majk potvrdio, smešteni su u jednom od boljih hotela, ali kako će
sve da izgleda – to ni Majk nije znao.
108
– Majkl, hoćeš li ti režirati spot? – morala je da pita.

– Bože sačuvaj. Ja sam zadužen samo za kameru. Režiraće
Malkom. Jesi li čula za njega.
– Da, jesam. Važi za najboljeg – bila je zahvalna Edni što ju
je o svemu informisala. Malkom je bio hirovit, ali jako talentovan.
Sem toga u poslednje vreme mu je rasla popularnost, a tako i
cenovnik.
– Pa, firma ne štedi? – morala je da primeti.
– Da budem iskren, u pravu si. Eto, ti si živi primer.
Povremeno sam gledao tvoje fotografije u “Tajmu” i tako to.
Nisam znao da si u poslu sa reklamama?
– I nisam. Ovo je prvi put da radim tako nešto – a onda je
počela da objašnjava Majku svoje razloge. Izgledao je iskreno
zainteresovan za njenu izložbu, čak se i ponudio da zajedno
urade i video-materijal.
– Mislim da nije loša ideja da se oprobaš i u drugim
oblastima stvaranja... Znači tebe su dovukli čak iz Njujorka. Mora
da im se mnogo dopalo to što radiš.
– A, odakle su tebe “dovukli”?
– O, ja sam bio tu blizu, u Tanzaniji – veselo je pokazao na
svoju odeću. Ispričao joj je par dogodovština sa svojih putovanja,
našalio se na račun svoje zavodljivosti i kako je bežao od raznih
zainteresovanih žena.
– A da li te je neka stigla? – Frederika ga je zadirkivala.
– To nije zanimljivo, jer se obično završi na isti način – nije
joj ostao dužan.
Zauzeti pričom, jedva su primetili da je pao mrak. Nebo je
bilo prekriveno zvezdama koje su blistale sa dubokog
tamnoplavog neba, a vreo vazduh ih je pratio sve do hotela
109
ostavljajući na njima miris znoja i peska. Lagano su večerali. Bili

su oboje umorni.
Sutradan je napunila kadu, čim je stigla u sobu. Napravila
je veliku penu i prepustila se užitku. U glavi je prebirala ceo
protekli dan i bila je zadovoljna: uspela je da napravi nekoliko
lepih fotografija i nadala se da će to dati potpuno novo svetlo
njenoj izložbi. Te misli su je pratile i kada se smestila u svoj
udoban krevet.
Jutro je bilo vedro i toplo. Srećom još nije zavladala
uobičajena vrelina, pa je Frederika mogla da doručkuje na terasi
svoje sobe. Doručak je bio obilan i ona je u njemu svojski uživala.
Obukla se i sišla do recepcije. Htela je da proveri da li su šefovi
već stigli, ali preneli su joj samo poruke: njen poslodavac Grej
Adams joj je zakazao sastanak popodne, druga poruka je bila od
Majka. On je otišao da podigne trake i drugi materijal koji mu je
poslat iz Amerike pa će se kasnije naći. Kako nije bila raspoložena
da šeta sama po Najrobiju, odlučila je da ostane u hotelu.
Zaključila je da je najbolje mesto za ubijanje vremena hotelski
bazen.
I nije se prevarila. Bazen je bio olimpijskih dimenzija i
poluprazan. Našla je skrovito mesto, smestila se na ležaljku i
udubila u knjigu. Nije znala koliko je vremena prošlo kada su je
zgrabile mišićave muške ruke.
– Kakvo divno iznenađenje! – pred njom je bio niko drugi
do Džejson. – Kako si znala da sam ovde?! I ta tvoja tajanstvenost
u vezi poslovnog puta! Ne možeš da naslutiš kako si mi
nedostajala! – obasuo ju je bujicom reči i poljubaca.
Frederika mu se prepustila na tren, a onda pokušala da
objasni: – Ali, ja stvarno jesam poslovno ovde.
110
– Šališ se. Ovo ne može biti slučajnost!

Svako dalje objašnjenje prekinuo je Majkov glas:
– Opa, Fredi, ostavim te malo samu, a ti već smuvaš
glavnog glumca mog spota!
Frederika je pretrnula jer je Džejson gledao skamenjen.
Činilo joj se da nikada u životu nije videla takav bes.
– Ti!... Ti?! Prevejana, pokvarena... – gušio se, a onda
okrenuo i otišao.
Majk je zbunjeno gledao za njim ništa ne shvatajući. Onda
je pogledao Frederiku na čijem licu više nije bilo ni kapi krvi. Nije
mogla da progovori. Znači, Džejson stoji iza celog projekta. Spot
je za njegovu firmu, a nju je izabrao da bi se osvetio za fotografiju
u “Staru”! Mejson je to morao znati, ali je nije upozorio! Kako ju
je samo nasamario! Kako je Džejson sada mrzi.
U stomaku je osećala težinu kao da je progutala kamen.
Prenula se samo za sekund i uspela da promuca izvinjenje Majku,
koji je i dalje bio zbunjen, i odjurila u pravcu svoje sobe. Morala je
odatle da pobegne što pre! Što dalje od Džejsona i Kenije! U sobi
se ubrzano pakovala. Upravo je htela da telefonom proveri kada
ima prvi let za Njujork, kada je začula bučno lupanje na vratima.
Nije bila sigurna ko bi mogao biti. Činilo joj se malo verovatnim
da bi to mogao biti Džejson, ali ipak... Onda je začula i besan glas:
– Znam da si tu! Otvori! – ipak je bio Džejson. Zbog jakog
osećaja krivice, prišla je i otvorila vrata. On ju je bukvalno
odgurnuo i besno se ustremio ka njenim koferima. – Dobro sam
pretpostavio! Znao sam da ćeš pokušati da pobegneš! Pa, Fredi –
naglasio je njen pseudonim – tako neće moći! Nikuda ti ne ideš.
Potpisala si ugovor da ćeš obaviti određeni posao i obavićeš ga!
Usput hoću da znam da li si snimala i naše intimnosti da bi ih
111
prodala “Staru”? Kada su već na prodaju, možda ti ja mogu

ponuditi bolju cenu? Kod tebe je, izgleda, sve na prodaju – ovo
nije trebalo da kaže jer mu je opalila šamar.
Ruka joj je nekontrolisano poletela. Za sekund su se besno
gledali, a onda je silovito spustio usne na njene. Ona se otimala,
jer u njegovom poljupcu nije bilo ni nežnosti, ni strasti, samo želja
da je povredi. Pritiskao je, grizao, a onda se slomio i počeo
strasno da traži odgovor. Frederika je prezirala svoje telo koje je
počelo da je izdaje. Trnci su počeli da joj se penju uz leđa i ona se
pripila uz njega. Međutim, on je naglo prekinuo poljubac:
– Je li ovo još jedna tvoja igra? – bio je sarkastičan. – Da li si
postavila kamere u sobi da i ovo ovekovečiš?
– Šta hoćeš od mene – molećivo je zapitala. – Reci mi, šta
hoćeš ili me pusti da odem.
– A, ne, draga moja, nećeš se tako lako izvući. Odradićeš
ono što si potpisala to dotle dok ne budem zadovoljan. Pogledaj
svoj primerak ugovora, tamo ti sve piše. – Krenuo je da izađe, a
onda se okrenuo da bi zadao još jedan udarac: – Učiniću sve, da
više nikada, ni za koga ne radiš! Ti si sramota za svoju profesiju!
Zavlačiš se ljudima pod krevet ne bi li iščupala neki skandal –
pogledao je s prezirom i zalupio vrata za sobom.
Rika je osetila da joj u glavi pulsira rezak bol. Od osećanja
izgubljenosti i razočaranosti, plakalo joj se. Još više joj se plakalo
od nemoćnog besa: morala je da ispoštuje ugovor. Nije
razmišljala o ovakvoj mogućnosti kada ga je potpisivala. Nije
predvidela da će uopšte želeti da raskine ugovor, pa joj nije ni
bila važna suma koju je morala da isplati naručiocu posla ukoliko
ona raskine ugovor. Bila je uhvaćena u klopku. Glavobolja je
postajala sve jača, pa je popila tablete i stavila oblog.
112
Mučno je prebirala kako da ispoštuje ugovor. Od početka

veze sa Džejsonom, znala je da će morati da mu otkrije ko je u
stvari. Nije želela da se to desi na ovakav način, ali bez obzira na
sve, on nije imao prava da je onako vređa. Nije joj dao priliku ni
da pokuša da mu objasni. Bio je očekivano ljut, ali nije ni sanjala
da je sposoban za ovako podmukao i osvetnički plan. Iz ove
paukove mreže može izaći samo ako odradi to što se od nje
očekuje. Kad samo pomisli da se zaljubila u njega! A on je
beskrupulozan! Pa, neće mnogo uživati u svojoj vendeti! Ionako
je ugovor potpisala sa gospodinom Adamsom. Ako ništa drugo,
Grej Adams je delovao krajnje poslovno. U tom slučaju, moći će
da radi ono što najbolje ume – da fotografiše. Onda će se vratiti
kući i neće više nikada videti Džejsona Kigena. Ta priča se
upravo završila!
Kao što je i pretpostavljala, na sastanku sa gospodinom
Adamsom postojao je samo poslovni ton. Bio je prisutan Majkl,
ona i par tehničara. Odahnula je što se Džejson nije pojavio.
Adams je, kratko, objasnio da će se snimanje obavljati, uglavnom,
u Mombasi, to jest na obali. Akcenat će biti na bogatstvu prirode i
krajnjoj jednostavnosti. Insistirao je da cela kampanja bude polu-
dokumentaristička, znači bez nekih preteranih efekata, luksuza.
Što se Frederike ticalo, ona je bila zadovoljna tim
pristupom, ali Majkl ne bi bio Majkl, a da nije prokomentarisao:
– Mora da se Malkomu ta ideja izuzetno dopala.
– On je profesionalac i nema problema pri dogovoru s
klijentima – bio je kratak Adamsov odgovor.
– A, kada Malkom dolazi?
– Bićete obavešteni na vreme, ali da ne mislite da ćete dotle
biti na odmoru, izvolite plan rada – Adams se lukavo nasmešio
113
gledajući Majkla. No, Majkl se nije dao zbuniti. Uzeo je papire i

promrsio tiho da ga je samo Frederika mogla čuti:
– Tvoje pare, tvoj plan.
***
Po završetku sastanka, gde Adams ni na koji način nije dao
do znanja da zna šta se dešava između nje i Džejsona, Rika je
pokušala da se neopaženo izvuče do svoje sobe. Međutim, nije
uspela jer ju je Majkl presreo u holu.
– Nećeš se izvući tako lako! Idemo na piće! –
samozadovoljno se cerio.
– Majkl, stvarno nisam raspoložena.
– To vidim, ali hoću da čujem sve. –Nije se trudio da sakrije
znatiželju. – Od kada si ti u vezi sa Kigenom?
Na njen ljutiti pogled se nije obazirao:
– Nije loše: tip je pun para. Nije mi jasno samo što je onako
ljut?
– Slušaj, Majkl. Ne želim da pričam o tome!
– A, šta bi ti? Da se zavučeš u sobu i patiš? Daj, ne budi
glupa! Takva zgodna devojka, kao ti! – pogledao je sa apetitom. –
Neću da ti dozvolim da nam upropastiš provod. Idemo na piće i
gotovo!
Izgledao je kao prkosni dečak. Kao i kada ga je prvi put
videla, i sada je bio obučen u agresivno šarenilo boja, kosa je bila
u još većem neredu – oprana i slobodna. Bio je smešan i Frederika
se nasmejala, što je on shvatio kao pristanak.
– Takvu te volim, curo, život je suviše kratak da bi se
patilo... Dakle, bar je ovamo – povukao je sa sobom. lako je bila
114
pod utiskom Džejsonovog besa, počela je da se opušta uz

Majklovo brbljanje i koktele. Pomislila je kako je jedina razlika
između radija i Majkla u tome što radio možeš da isključiš... Bez
obzira na sve, prijalo joj je što on toliko priča, jer nije morala
mnogo da se trudi oko razgovora.
Nije bila svesna ni koliko vremena je prošlo, ni koliko
koktela je popila. Odnekud se čula živa muzika i ona i Majkl su se
priključili gomili razigranih ljudi, a onda se pojavio Džejson. Bio
je u večernjem odelu i doteran kako samo on može. Odmah se
izdvojio od društva sa kojim je bio. Bez reči je zgrabio Frederiku i
počeo da je vuče. U dodiru svakog njegovog prsta je osećala bes.
Tek kada je odvukao do hola, prosiktao je:
– Zakopčaj tu bluzu, izgledaš kao posrnula žena!
Ona nije bila u stanju ni da stoji na nogama, a kamoli da
zakopča dugmad. Pijano se smeškala.
Njegove reči su je u trenutku otreznile. Njen bes je bio
ravan njegovom:
– Svaki put kada sam spavala sa tobom, morala sa da
cugnem da bih te istrpela! – glas joj je bio siguran i ironičan. Htela
je da ga povredi i ponizi isto onako kako je to on njoj učinio.
Cilj je bio postignut: Džejson se blago zaneo kao da ga je
udarila po licu, a onda je, nimalo nežno, prebacio preko svojih
ramena.
– Pa, vidim da si dovoljno popila da možeš da me istrpiš još
jednu noć, zar ne? – glas mu je bio leden i prigušen.
Dok je pokušavala da se otme, nadala se da on ne misli
ozbiljno to što govori. U sobi je shvatila da je ozbiljno mislio
svaku reč. Bacio je na krevet, i pre nego što se snašla, on je bio
potpuno nag, a onda je krenuo i nju da razodeva. Ljubio ju je
115
grubo, životinjski. Osećala se poniženom, kao da je stvar za

jednokratnu upotrebu. Bila je nemoćna da zaustavi njegov bes.
Taman kada je pomislila da će oboje potonuti u ponor mržnje i
sramote, on je osetio njene tople suze pod usnama. Skočio je kao
oparen, brzo se obukao i bez reči zalupio vrata za sobom.
Frederika je ostala sama. Znala je da je ovo sve uradio u
afektu, nošen besom, ali to joj nije pomoglo da se oseća bolje.
Njeno telo je bilo smrvljeno njegovom grubošću, a ipak ga je
želela. Prezirala je sebe zbog toga, ali njeno telo nije imalo ponosa
– perverzno je uživalo u svakom njegovom dodiru, pa i onom
koji je dolazio iz mržnje. Frederika je bila ubeđena da je on sada
mrzi. Hteo je da je povredi i uspeo je. Izgleda da je, ipak, ostalo
malo razuma u njemu, čim se zabavio. Posle ovoga, biće
nemoguće ti s njim.
U ovom trenutku više nije mogla da razmišlja: veliki broj
koktela, mučna scena sa Džejsonom.... Sve to je kuliralo nagonom
za povraćanjem. Noć protekla u plaćanju danka alkoholu.
Zaspala je izmučena tek pred zoru.
***
Sunce, ali i glavobolja probudili su je relativno rano. Popila
je aspirine, zaričući se da nikada više neće podleći Majklovim
nagovaranjima. Iskoristila je vreme da se spakuje, jer su odmah
posle ručka kretali za Mombasu. Odlučila je preskoči doručak,
sama pomisao na hranu joj je izazivala mučninu. Sem toga nije
htela još da se suoči sa Džejsonom, ni sa Majklom koji bi morao
nešto da komentariše, a Rika nije bila sigurna njen zlovoljni
odgovor neće da uvredi Majkla. Uostalom, nije on kriv što se njen
život iskomplikovao.
116
Sišla je u hol hotela na vreme. Svi su i tu. Da bi prikrila

podočnjake, stavila naočare za sunce. Izbegavala je da gleda u
Džejsonovom pravcu, mada svakim damarom svog tela osećala
njegovo prisustvo. Majkl ju je zabrinuto posmatrao, ali ona je
izbegavala i njegov pogled. Osetila je talas zahvalnosti kada sse
Majkl izborio da se voze zajedno karavanom. Ostali su se smestili
u kombi. Laknulo joj je što neće morati da deli isti prostor sa
Džejsonom.
Do Mombase je bilo tri sata vožnje, a se nadala da će uz
Majkla uspeti mala i da odrema... To se, ipak, nije dogodilo.
Kenija je bila toliko lepa, da se plašila da će propustiti neki detalj i
da će se kajati kasnije zbog toga. U kratkim pauzama puta, vadila
je svoj fotoaparat i slikala. Par fotografija je iskoristila da slika
Džejsona. On toga nije bio svestan. U svim tim pauzama,
izbegavali su se međusobno. Imala je utisak da ne uživa u svojoj
osveti onoliko koliko se nadao. Izgleda da je osećao gorčinu zbog
sinoćne scene.
Dok je Najrobi bio okružen planinskim vencem, Mombasa
je bila smeštena u ravničarski, primorski deo. Izgleda da je taj
jugozapadni deo Kenije hranio čitavu oblast: mnogobrojne
plantaže su se pružale duž puta kojim su prolazili. Frederika je
morala da prizna da u odnosu na Somaliju u kojoj je bila, Kenija
odaje utisak mira i spokoja, a sama Mombasa je odavala utisak
ribarskog naselja. lako nije bila mali grad, ipak je izgledala kao da
se u gradu svi međusobno poznaju.
Njihov hotel, ovog puta nije imao klima uređaje, ali je
blizina mora učinila vrućinu podnošljivijom. Odahnuli su, skoro
svi jer je hrana bila evropska. Dosta se pričalo o mogućim
trovanjima. Izgleda da je od svih ovo putovanje najteže padalo
117
Greju Adamsu, koji je čim su stigli u hotel otišao da odmori.

Ostali su se odlučili za osveženje, a onda se razmileli po sobama.
Frederika se nije iznenadila izgledom sobe, jer nije ni
očekivala onakav luksuz kao u Najrobiju. Na njeno žaljenje,
Džejsonova soba je bila do njene što ju je dodatno iritiralo. Njena
želja da se što manje sreću nije mogla biti ispunjena. Istuširala se,
obukla i otišla da potraži Majkla – bio joj je potreban prijatelj.
Naravno, njega nije bilo teško naći. Bio je u baru, ali ovog puta sa
limunadom u rukama.
– Vidim i ti si mamuran od sinoć – bila je pomalo zlobna.
– Pa, mene nije imao ko da odnese u krevet – bio je brz.
– Kako ti se čini Mombasa? – promenila je temu.
– Škakljiva tema, a? Kako si upoznala Kigena?
– Duga je to priča – pokušala je da mu da do znanja da
nema nameru da razvija tu temu, ali Majkl je bio bolesno
radoznao.
– Čuj, zvao sam neke prijatelje u Njujorku i oni kažu...
– Znam šta su ti rekli – popustila je.
Znala je da će je gnjaviti dok ne izvuče sve od nje. Odlučila
je da mu ukratko ispriča sve o događajima sa “Starom”.
Preskočila je intimne detalje, ali izgleda da je Majklova
radoznalost trenutno bila zadovoljena. Uspeli su zajedno da
ručaju, razgovarajući najviše o poslu.
Popodne su počinjali da rade, vreme predaha je prošlo. Ono
što je Frederiku iznenadilo bila je Džejsonova predanost onome
što rade. Poslušno je zauzimao tražene poze. Bez protesta se
presvlačio, kao da se celog života bavio manekenstvom. Sumrak
im je odgovarao jer se plaža, na kojoj su snimali ispraznila. Sem
118
toga zalazak sunca je bio predivan i cela ekipa je bila zadovoljna

što će to uspeti da iskoristi da upotpuni materijal.
Frederika i Džejson nisu izmenili međusobno ni jednu reč,
sem što je on saslušao njene instrukcije za fotografisanje. Na kraju
su bili svi umorni i zadovoljni.
Za divno čudo, tako se nastavilo i sledećih dana. Cela ekipa
je jela na brzinu i odlazila na teren da radi. Grej Adams je
neprimetno nadzirao šta rade, ali se nije mešao u njihov način
rada.
Poslednji dan u Mombasi je bio dan odmora, pre odlaska
nazad u Njujork. Frederika je iskoristila ceo taj dan da se isunča,
pored mora. Odlučila je da malo ublaži belinu svoje kože. Bila je
sama na plaži, jer se cela ekipa razmilela po Mombasi. Opružena
na ligeštulu, žudno je upijala svaki sunčev zrak. Pored nje se
nalazio niski stočić, na kojem je ležala otvorena knjiga, bokal
limunade i čaša. Bilo joj je prijatno da dremucka, dok ju je od
direktnog sunca zaklanjao suncobran. Nije bila svesna da je iko
posmatra.
Džejson ju je izdaleka ugledao. Oskudan kupaći kostim koji
je imala na sebi izazvao je bes u njemu. Pogledi muškaraca koji su
prolazili pored nje, još su ga više ljutili. Najviše se ljutio na sebe
jer je i dalje osećao zaslepljujuću privlačnost prema njoj. Bila je to
žena koja ne preza ni od čega, ali čim je to pomislio, osetio je
grižu savesti. Način njenog rada nije upućivao da je ona
paparaco. Studioznost koju je pokazivala za objektivom zahtevala
je vreme... Možda je trebalo da je sasluša, da vidi koje je njeno
objašnjenje... Osećao je da je proždire pogledom i nije mogao
ništa protiv sebe. Počelo je da ga zahvata uzbuđenje i želja. Brzo
se udaljio sa plaže, plašeći se da ona neće hteti ni da ga pogleda
posle uvreda koje je izgovorio na njen račun...
119
Frederikino opuštajuće dremanje na plaži, prekinuo je, a ko

drugi nego Majkl:
– Super, hladna limunada! – smestio se na pesak i nasuo
sebi čašu. – Ej, da vidiš šta sam kupio!
Kada je iz kesa izvukao narandžastu košulju i zelene
pantalone, Rika je počela da se smeje. Što se Majkla tiče, on je bio
posvađan s bojama!
– Šta sad fali? – bio je zbunjen. – Pa, nije šareno!
– Oh, Majkl – smejala se Rika – Povedi neku od tih
devojaka, koje viđaš, sa sobom u kupovinu.
– A, ne, – počeo je i on da se smeje – njih vodim samo na
jedno mesto.
– Gde to?
– U krevet! Da li si za jedan izlazak? – lukavo se cerio.
– Nisam zainteresovana, ali – raširila je ruke – plaža je
puna, možda ti se posreći.
– Pored Kigena, nemam šanse, zar ne?
– Nemam komentar – osmeh joj se naglo ugasio.
Čeznula je za Džejsonom, ali je znala da je između njih sve
gotovo. Samo pominjanje njegovog imena joj je bilo bolno. I dok
je radila, nije mogla u potpunosti da zanemari svoja osećanja.
Setila se njegovih pretnji da će joj onemogućiti da radi. Nije
mogla da veruje da mu njihova bliskost nije značila ništa. Toliko
toga imaju neraščišćenog, ali svaki razgovor je bio nemoguć.
– Ti si zaljubljena u njega! Dušo, nisam hteo da te
oneraspoložim! – Majkl je gledao sažaljivo. – Šta kažeš za jedno
pravo piće?
120
Njegov gadljiv pogled upućen limunadi, uspeo je da joj

izmami blag osmeh. Majkl se takođe osmehnuo i nežno joj
pomilovao obraz. Njihovu nežnost je zapazio i Džejson, koji se
vratio na plažu sa odlukom da pokuša da sasluša Frederiku. Ona
i Majkl su nešto tiho govorili i činilo se da nikoga ne primećuju.
Džejson se besno okrenuo i otišao u hotel...
***
Poslednje veče u Mombasi je proticalo veselo: cela ekipa je
proslavljala završetak posla. U baru su našli kutak za sebe i
stolovi su bili prepuni hrane i pića. Frederika i Majkl su
komentarisali kako je neobično videti Greja Adamsa veselog. Bilo
je očigledno da nije bio samo zadovoljan poslom, već i činjenicom
da se uskoro vraća kući. Njemu nije prijala afrička klima. Dobro
raspoloženje je kvario samo Džejsonov smrknuti pogled koji se
često zaustavljao na Frederiki i Majklu. Majkl je toga bio i te kako
svestan.
– Da pogled može da ubije... Fredi, ovaj tvoj će da me
zgromi.
– Ma, pusti. On je ljut na mene. To nema veze sa tobom –
Frederika nije htela da joj pokvare veče.
– Čuj, nije on ljut, on je ljubomoran!
– Ne verujem, on me mrzi. Zašto bi bio ljubomoran?
– Pazi sad – šeretski pogled u Majklovim očima je trebalo
da joj bude dovoljno upozorenje, ali je ipak zatekao nespremnu.
Majkl se hitro nagnuo i poljubio je, čvrsto je stiskajući. Čim
je uspela da se otrgne, pogledala je u pravcu Džejsona, ali njega
više nije bilo. Besno se okrenula Majklu:
– Šta ti pada na pamet! Ti si skroz poludeo!
121
– Ne ja, on je – samozadovoljno joj je odgovorio, ne

obazirući se na njen bes. – Vidiš da je ljubomoran! Šta sam ti
rekao!
Iako je bila ljuta, jedan deo nje se nadao da je u pravu.
Želela je da veruje da je Džejsonu još uvek stalo do nje.
Osmehnula se Majklu. Nije se više ljutila na njega. Bio je to
prijateljski gest. Bar je on mislio da jeste. Majkl je odličan
snimatelj, ali i dete zarobljeno u telu muškarca. Eto, on je već
zaboravio šta se desilo malopre i već priča o drugim stvarima...
Odlučila je da sledi njegov primer: ništa se ne postiže
nerviranjem. Posle Džejsonovog odlaska, društvo se još više
opustilo: bilo je pića, igre, jela. Ostali su do kasno, ne mareći
mnogo za vreme jer im je avion poletao tek u podne.
Cela grupa je krenula zajedno ka sobama, da bi se razdvojili
već na prvom spratu. Majkl je džentlmenski otpratio Frederiku
do sobe, a onda i ušao unutra da uzme neke rolne filma koje su
ostale kod Frederike. Popili su još po jedno piće, a onda se rastali.
Kucanje na vratima je Riku prekinulo na pola svlačenja.
Onako poluraskopčana je otvorila vrata misleći da je Majkl nešto
zaboravio, ali bio je to Džejson.
– Jesi li i njega otrpela kao mene?
Njegov sarkazam je zatekao nespremnu. Osetila je kako joj
rumenilo obliva obraze.
– Ako si zato došao, možeš odmah da se vratiš u svoju sobu
– protisnula je.
– Došao sam zbog svega – silovito se bacio na nju.
Pokidao je dugmad na njenoj košulji i gladno zagrizao
njenu dojku. Njen bolni krik ga je prenuo. Povukao se, ali nije
pokazivao želju da ode.
122
– Dosta ti je za večeras? Ne mogu da verujem da Majkl

može da te zadovolji. Suviše je mlad da bi mogao da te kontroliše.
– Prekini! – vrisnula je dok su joj se u uglovima očiju
skupljale suze. – Prekini već jednom. Obavila sam posao za koji
sam plaćena i ne želim da te vidim nikada više!
– Nećeš me se osloboditi tako lako! – i on je podigao glas. –
Molićeš me da te oslobodim, ali to nikada neću hteti.
Njegove poslednje reči su bile skoro šapat, tako da Rika nije
bila sigurna da je dobro čula.
– Džejsone, reci mi šta još treba da uradim da okajem tu
prokletu fotografiju, pa da me pustiš na miru? Dokle misliš da me
mučiš? – bila je umorna od svega. Čekala je njegov odgovor,
unapred pomirena sa bilo kojom kaznom koju je mogao da smisli.
– Bićeš mi ljubavnica!
– Kako to misliš? – njen italijanski temperament se
zahuktavao.
– Bićeš mi na raspolaganju onda kada ja to hoću i koliko
hoću! – nije predosećao opasnost.
– Inače? – glas joj je bio opasno miran.
– Inače stvarno više nigde nećeš raditi. Zagorčaću ti život
na svakom koraku!
– Baš tako? – do eksplozije je falilo još samo malo.
– Baš tako – slavodobitno je rekao.
A onda je eksplodiralo prvo po njegovoj glavi – bio je
obliven ostatkom pića iz njene čaše. Dok su joj sevale varnice iz
očiju, a prsti nervozno stezali čašu, urliknula je:
– Da umrem od gladi, ne bih legla s tobom! Odlazi dok te
nisam ozbiljno povredila!
123
– Zažalićeš! – nije se sasvim predavao iako je počeo

povlačenje prema vratima i to čini se baš na vreme, jer mu je
projektil u vidu čaše omašio glavu za dlaku.
Istrčao je u hodnik, dok mu je u glavi bila slika besnog
crnog pantera. Njena žestina ju je učinila još privlačnijom. Morao
je sebi da prizna da je u pokušaju da je natera da bude u njegovoj
blizini izgovorio toliko budalaština da je ona bila opravdano
besna. Džejson je bio svestan da od trenutka kada je video njen i
Majklov poljubac, više nije vladao sobom. Strah da oni započinju
nekakvu vezu, skoro ga je paralisao u baru. Mučnina ga je
obuzela pri pogledu na njihova nasmejana lica. Činilo mu se da
se smeju na njegov račun...
Ležeći na svom krevetu, trudio se da čuje bilo koji šum iz
Fredrikine sobe, al nije se čulo ništa. Nije mogao da spava.
Smetala mu je vrućina, a još više što ga Frederika ne želi...
124
Sutradan, kada su se smestili u avion, Džejson je primetio

da se Frederika trudi da sedne što dalje od njega. Izbegavala je da
ga pogleda ili se bar njemu činilo da je tako jer su joj oči
zaklanjale ogromne naočare za sunce. Primetio je da Majkl
pokušava da razgovara sa njom, ali njegov pokušaj je ostao
bezuspešan.
Džejson pomisli kako izgleda krhko i pokajao se za sve što
je izgovorio prethodne večeri. Kao munja ga preseče spoznaja da
je voli. Zbog svoje gluposti, tvrdoglavosti, sada ju je zauvek
izgubio. Pretpostavljao je da mu nikada neće oprostiti ovaj put u
Keniju i njegovo grozno ponašanje. Krivica mu je stizala u
talasima: kad bi se setio bilo čega što se dešavalo između njih
zadnjih dana, video je samo svoje nekontrolisane ispade izazvane
povređenom sujetom. Tu naslovnu stranu “Stara”, samo je on još
pamtio. To više nikome nije bilo zanimljivo.
Frederika je osećala Džejsonov pogled sve vreme leta. Nije
joj prijao taj pogled, štaviše vređao je. Nikada je niko nije tako
ponizio. Ta hladna, ponižavajuća ponuda da mu bude na
raspolaganju... Hteo je robinju, šta li... Bila je ljuta što ga je tako
pogrešno procenila. Jedva je čekala da stignu u Njujork i da se
izgubi u nepoznatom pravcu. Njujork je dovoljno veliki da se
nikada ne sretnu.
125
U Njujorku su se svi oprostili na aerodromu, užurbano

razmenjujući adrese. Grej Adams im je podelio čekove za
obavljen posao, iako je Frederika mislila da će Džejson naći
načina da joj uzme taj novac. Majkl i ona su dogovorili saradnju
za njenu izložbu i Rika je ugrabila povoljan momenat da se
neopaženo iskrade taksijem.
Nije želela da ode u svoj stan, već se uputila roditeljskoj
kući. Uvek kada je imala neki problem odlazila je u okrilje svoje
porodice. Tako je bilo i ovoga puta. Znala je da će morati da da
neko objašnjenje za svoju tugu, ali to je nije zabrinjavalo. Posle
Džejsonovih reči, osećala se tako loše da joj je bila potrebna
podrška porodice.
Kao što je i očekivala “Mala Italija” ju je dočekala raširenih
ruku. Dok se taksi približavao kući njenih roditelja, komšiluk ju je
veselo pozdravljao.
Čim se taksi zaustavio, majka je izletela na vrata i potrčala
da je zagrli:
– Golubice moja, kada si stigla?
– Idem pravo sa aerodroma – gnezdila se kao dete u
majčinom zagrljaju.
– Onda si umorna – Marija Andolini odmeri ćerku, ali
zadrža za sebe komentar kako je omršala. Pokupi Rikine torbe i
obe uđoše u kuću.
Za divno čudo, otac i braća nisu bili tu, tako da je Rika
mogla odmah da zauzme kupatilo. Za to vreme njena majka joj je
pripremala hranu. Strčala je iz svoje sobice u potkrovlju, smestila
se za kuhinjski sto i navalila na ukusnu hranu.
– U toj Keniji nema hrane, čitala sam ja – Marija Andolini je
sažaljivo gledala svoju ćerku koja je praznila tanjire.
126
– Mama, pobrkala si, u Etiopiji gladuju ne u Keniji –

obratila se Frederika između zalogaja.
– Šta znam, sve je to Afrika – nije se predavala Marija. – Pa
pričaj, kako je tamo?
I Frederika je pričala o neobičnoj zemlji, drugom
kontinentu, o ljudima... Nije još završila priču kada su pristigli
otac i brat takođe gladni, pa su se svi preselili u trpezariju. Svako
je imao svoju ideju o Keniji, pa im je Frederika dugo pričala o
ovoj lepoj zemlji.
Bila je već prilično umorna kada su braća krenula svojim
kućama. Naravno, Frederika nije zaboravila svoje nećake. Uzela
im je afričke maske i znala je da će ih to obradovati i dati ideje za
nove nestašluke.
***
Marija i Roberto Andolini su bili zadovoljni što im je ćerka
kod kuće, ali četvrtog dana njenog boravka su postali zabrinuti.
Frederika nije pokazivala želju da ode u svoj stan! Bilo je to
krajnje neobično, jer od kada je Frederika iznajmila svoj stan,
retko se tako dugo zadržavala kod roditelja. Sem toga, apetit joj je
bio jako slab iako je Marija spremala njene omiljene poslastice.
Čudno je bilo i to što nigde nije izlazila, samo se igrala sa
Džeremijem i Nikolasom, svojim nećacima i rano odlazila u
krevet. Ujutru je delovala umorno kao da uopšte nije spavala. Sve
to je bilo dovoljno da cela porodica brine.
Većali su šta se to dogodilo u Keniji, pa se Rika toliko
promenila. Marija Andolini je bila skoro sigurna da Rikino
raspoloženje nema veze sa poslom već sa nekim muškarcem.
Rikin otac je mislio da mu je dete samo jako umorno i da je Marija
127
nepopravljivi romantičar. Međutim, niko se nije usuđivao ništa

da pita. Obasipali su je pažnjom i svom svojom ljubavlju. Braća
su pokušavala da je uključe u staro društvo, ali ništa nije vredelo.
Ipak, njena tiha patnja nije umanjila njenu lepotu: lice joj je
postalo produhovljeno, oči veće i tajanstvenije.
Srećom, porodičnu “agoniju” je prekinuo jedan telefonski
poziv. Majkl Rodžers je ostajao još neko vreme u Njujorku i hteo
da uradi video-materijal za Rikinu izložbu. To ju je trglo iz
mrtvila.
Shvatila je da se izložba bliži a ona se potpuno predala
samosažaljenju.
Videvši je opet spremnu za akciju, majka i otac su odahnuli.
Marija je samo jednom za vreme Rikinog boravka pomenula
Džejsona Kigena, čije ime nije znala (zvala ga je goli momak), ali
se odmah pokajala zbog toga, jer se Frederika sva zategla na
pomen tog muškarca. Zatvorila se kao školjka i Marija je bila
sigurna da je njena pretpostavka o ljubavnim problemima tačna.
Frederika je bila zahvalna Majklu što je nije zaboravio i što
hoće da učestvuje i u pripremama za njenu izložbu. Njegova ideja
o velikom videobimu u centralnom delu galerijskog prostora
uopšte nije bila loša. Usput joj je rekao da je “čuveni” Malkom
pogledao njen materijal i da postoji šansa i da se on priključi.
Zvučalo je sjajno. Malkom je bio izvikan i samo njegovo prisustvo
na njenoj izložbi bilo bi velika reklama. Nije više mogla da se
ušuškava kod svojih niti da se krije od sveta. Pozdravila se sa
roditeljima i odjurila u svoj stan. Bilo je krajnje vreme da se nešto
ponovo radi!
U stanu je, naravno, sve bilo na svom mestu. Telefonska
sekretarica je pokazivala ogroman broj poziva: više njih je bilo od
Edne koja je bila iskreno zabrinuta, jer nije znala šta se dešava sa
128
Frederikom. Rika oseti grižu savesti. Moraće dobro da se opravda

pred Ednom. Kada je čula poruku od Mejsona Stila, sva se
nakostrešila, a onda je njen bes splasnuo.
“Frederika, nemoj da ideš na taj put! Celu stvar
je smislio Džejson Kigen! I mene su navozali! Izvini!”
Samo da je preslušala poruke pred put... do svega ovoga ne

bi došlo. Utešila je bar pomisao da Mejson ipak nije bio deo toga.
Mada, nije bila sigurna da poruka nije ostavljena posle njenog
odlaska. To bi ličilo na Mejsona. Verovatno ne bi ni uspela da ga
nađe neko vreme. Sigurno zna da je besna... Preslušala je i ostalo:
bile su to poslovne ponude i Majklova poruka, ali on je uspeo da
je nađe i kod roditelja. Nije htela više da gubi vreme, slike su
morale na razvijanje!
Uveče je trebalo da se vidi sa Majklom i Malkomom.
Malkom je video fotografije iz Džejsonove reklamne kampanje,
ali Frederika je želela da mu pokaže i nešto više od sunčevih
zalazaka. Ceo dan je provela u laboratoriji. Htela je tehnički da ih
još doradi. Njen trud nije ostao bez nagrade. Kada se našla sa
njima, njih dvojica su ostala bez reči. Frederika je mislila da je
Malkom veliki snob, ali ispostavilo se da je to jednostavan
talentovan mladić koji je napravio snobovski imidž da bi mogao
da radi ono što voli. Nije mogla to da mu zameri, jer i ona je
radila nešto slično. Vrlo brzo su našli zajednički jezik i obimni
posao postavljanja izložbe, mogao je da počne.
Dani su proticali u ludom ritmu. Frederika je uspela da se
javi Edni i dogovori viđenje posle izložbe. Stan joj je služio samo
za spavanje. Bilo joj je žao što Majkl neće biti tu za otvaranje,
pogotovu što je odradio lavovski deo. Nudila je da plati učešće i
njemu i Malkomu, ali obojica su to odbila pod izgovorom da to
129
nije posao nego zabava. Bila je zadovoljna što sve ide

predviđenim ritmom: pozivnice su bile poslate, diskretna
reklama se emitovala na radiju... i na Džejsona nije mislila uopšte.
Dani su joj bili toliko dinamični da nije mogla ni o čemu da
razmišlja sem o izložbi, ali kao što to uvek biva, na Džejsona ju je
podsetila njegova majka.
Dva dana pred izložbu, Mirijam Kigen je uspela da je nađe.
Glas joj je bio prijatan kada je telefonirala Frederiki.
– Frederika, uspela sam da te nađem! Znam da si zauzeta
oko izložbe, čula sam i reklamu. U Njujorku sam. Htela sam samo
da ti javim da sigurno dolazimo na izložbu – brzo je govorila.
– Kakvo lepo iznenađenje – Frederika se ujede za usnu.
Posle svađe sa Džejsonom, smatrala je da bi bilo neukusno da
njegovim roditeljima pošalje pozivnice za izložbu. Sada joj je bilo
neprijatno zbog toga, ali Mirijam Kigen je bila prava dama.
– Znam da si nam poslala pozivnice, ali sam van Bostona
već neko vreme, tako da verovatno još leže u poštanskom
sandučetu – obe su bile svesne da je to laž, ali su se pravile
nevešte.
– Nema problema – zabrzala je Frederika. – Bićete na spisku
gostiju, tako da će vas propustiti. Sem toga, ja ću biti tamo!
– Jedva čekam da se vidimo – završavala je Mirijam
razgovor.
– A, Džejson? – uzdrhtalo je zapitala Frederika.
– Oh, ne verujem da će on doći. Zauzet je u poslednje
vreme. Vidimo se – završavala je Mirijam razgovor.
Frederika je nakratko osetila olakšanje, Džejson ne dolazi.
Ipak je osetila malo žaljenje zbog toga.
130
XI
Obuzeta pripremama za svoju izložbu nije znala da se iza

njenih leđa, u “Maloj Italiji” kuva tajni plan. Nije mogla ni da
nasluti da su tih dana Mirijam Kigen i njen muž bili gosti
Frederikinih roditelja. Na Mirijamino insistiranje, Harold je
morao da poseti svog druga iz mladosti. Njemu nije bila baš
prijatna ta misija, ali Mirijam nije bila zahtevna žena.
Dok su odlazili da se vide sa Andolimjevima, Mirijam je
uputila svog muža u sinovljevo ponašanje u poslednje vreme.
Džejson se nije skrašavao od povratka iz Kenije. Radio je kao
sumanut. Izbegavao je da se javlja i roditeljima i prijateljima. Ako
bi ga neko i našao, razgovor je skraćivao. Majci je priznao da više
nije sa Frederikom i tu je razgovor bio gotov, ali... Mirijam je
znala svog sina. Frederika joj se dopadala, ali je imala utisak da se
iza njene i Džejsnove priče krije još nešto. Nije bila sigurna šta bi
to moglo biti, zato je htela da upozna Frederikine roditelje.
Nadala se da će zajednički otkriti šta se desilo sa mladima. Bilo je
vreme da se Džejson oženi, ni Frederika nije bila puno mlada,
između njih su sevale takve varnice da problema oko unučića
neće biti. To što se Herold i Frederikin otac poznaju moglo je
samo da bude pozitivno.
Frederikina porodica je bila onakva kakvom je Frederika i
opisala: prisna, vesela, bučna, srdačna. Andolinijevi su se
radovali njihovom dolasku od njihovog telefonskog poziva.
131
Roberto se odmah setio Harolda. Sećanje na mladost se nastavilo

i prilikom posete. Marija i Mirijam su se povukle u kuhinju,
jedino mesto gde su mogle nesmetano da razgovaraju. Mariji je
bio dovoljan jedan pogled na Džejsonovog oca da svati da je “goli
mladić” njegov sin. Majke su se odmah razumele. Obe su se
složile da deca pate zbog gluposti, da su i Rika i Džejson
tvrdoglavi i da im treba pomoć da se pomire. Složile su se da sve
mora biti obavljeno u diskreciji, muževima nisu imale nameru da
otkrivaju svoj tajni plan jer “muškarci to ne razumeju”. Trebalo je
samo da ih dovuku jedno drugom.
Odlučile su da učine malu prevaru: Mirijam će zamoliti
Džejsona da dođe kolima po nju jer je kod nekih prijatelja, a
Marija će iscenirati bolest da bi dovukla Frederiku. Naravno kuća
će biti prazna i moraće bar nešto da progovore jedno sa drugim.
Plan je počeo da se odvija kada je Mirijam zvala Frederiku.
Nedugo posle nje, Frederiku je zvala i Marija i objasnila da se ne
oseća najbolje, da mora na analize i da verovatno neće moći da
prisustvuje ćerkinoj izložbi. Znala je da će Frederika dojuriti i da
će pomisliti da je Marija ozbiljno bolesna čim propušta izložbu.
Džejson je već bio na putu. Ako su Mirijam i Marija dobro
procenile, njih dvoje će stići skoro istovremeno. Marija je panično
izbacila muža iz kuće i sama odjurila u komšiluk. Kuća je bila
prazna. Sujeverno se prekrstila i od komšinice raportirala
Mirijam. Mirijam je nervozno grickala nokte u svojoj hotelskoj
sobi. Nije se odvajala od telefona. Harold je pokušao da sazna šta
to tako tajanstveno očekuje njegova žena, ali bez uspeha...
Džejson je bio začuđen insistiranjem svoje majke da dođe
po nju u “Malu Italiju”. Nije znao da ikoga tamo poznaje. Setio se
na trenutak Frederike – njeni su živeli tamo, ali nije znao gde.
Pomislio je da bi voleo da vidi mesto gde je odrasla. O toj kući je
132
pričala sa toliko ljubavi da je imao želju da je vidi. Priznao je sebi

da je odmah prihvatio majčin poziv da je doveze samo zato što se
nadao da će mu sudbina pomoći da vidi Riku. Posle svega što joj
je rekao i uradio, nije se usuđivao ni da je sretne. Znao je da
priprema izložbu. Diskretno se raspitivao šta je sa njom. Znao je
da je nestala na par dana po njihovom dolasku iz Kenije i da je
izložba skoro gotova.
***
Lako je našao adresu koju mu je majka dala. Bila je to
simpatična kuca, ne onako glamurozna kao kuća njegovih u
Bostonu, ali vrlo lepa i prijatna za oko. Odisala je toplinom pre
nego elegancijom. Par trenutaka je čekao u kolima, a kako se
majka nije pojavljivala, odlučio je da pozvoni. Vrata su se otvorila
i on je ugledao preneraženo Frederikino lice:
– Šta tražiš ti ovde? – prošištala je. Već se dovoljno prepala
kada je ušla u praznu kuću, a kada se i on pojavio, izgubila je glas
skoro sasvim.
– Ništa! – osećao se glupo pa mu je i odgovor bio takav.
– Kako se usuđuješ da dođeš ovde?!
– Izgleda da je greška... – pokušao je da se opravda.
– Sve je bilo greška od početka! – bila je na ivici histerije.
Njegovo prisustvo ovde, gde se osećala zaštićenom i bezbednom,
ispunjavalo je užasom.
– Stani malo – njegov ton je bio pomirljiv. – Da li je ovo
Rigoli strit broj 154?
– Naravno da jeste! Ti kao da ne znaš?!
– A šta moja majka traži ovde?! – bio je njegov red da
prošišti besno.
133
– Mirijam? – Frederika je stala. – Pa, ona nije ovde... Ovde

nema nikoga.
– Kako nema? Pre samo petnaestak minuta me je zvala,
dala mi ovu adresu i zamolila da dođem po nju – Džejson je
glasno razmišljao.
– Meni se moja majka javila u otprilike isto vreme da joj nije
dobro.
– Da nisu... – krenuli su u isti glas oboje da govore.
– Prvo ti – bio je džentlmen Džejson.
– Mora da su sve zajedno smislile – premišljala se Rika.
– I ja to mislim – složio se Džejson.
Pogledali su se i odmah razumeli.
Shvatili su da ih ovog puta nije spojila slučajnost već
njihove majke. Da nisu oboje bili zatečeni i ljuti jedno na drugo,
cela situacija bi im bila smešna.
– I, šta sad? – tiho je upitao Džejson.
– Ništa ... Uđi bar na kafu – mimo ga ponudi Frederika.
Nije primetila njegovo olakšanje, jer je razmišljala o
pokvarenom triku svoje majke. Kada je zatekla praznu kuću,
svašta joj je prošlo kroz glavu. Priča o bolesti nije za šalu, ma
kako Marija Andolini bila romantična i blagonaklona u svojoj
ulozi Kupidona. Ponašanje je bilo nedopustivo. Rika je bila
sigurna da otac o tome ništa ne zna i očekivala je da se pojavi
svakog časa. Jedino joj nije bilo jasno kako su se majka i Mirijam
sve dogovorile.
Džejsona su mučile slične misli. Znao je da je izbegavao
otvoreni razgovor sa svojom majkom. Isto tako je znao da joj se
Frederika dopala, pretpostavljao je da je i u panici što se još nije
oženio, ali nije mogao ni da sanja da će joj pasti na pamet ovako
134
nešto. Bilo mu je neprijatno, ali je u isto vreme bio zahvalan

Mirijam što ga je spojila sa Rikom. Sam se nije usuđivao da
napravi prvi korak, iako mu je svaki dan izgledao tmuran posle
njihovog rastanka. Gledao je sada dok mu je pripremala kafu i
rendgenski je primećivao svaku sitnicu na njoj: bila je mršavija,
izgledala je nekako zrelije, ali je za njega bila privlačnija nego
ikada. Želeo je da je dodirne, ali se nije usuđivao. Bio je fizički
grub prema njoj i svako opravdanje za svoje ponašanje, koje je
mogao da smisli zvučalo mu je neuverljivo. Morao je da prekine
tišinu:
– Kako napreduje izložba?
– Oh, nije loše – živnula je i blagi osmeh joj je zaigrao na
usnama. – Ako hoćeš, možeš da dođeš. Nema svrhe da zbog
gluposti budemo neprijatelji čitavog života.
Grančica pomirenja je bila pružena i Džejson je odlučio da
se grčevito uhvati za nju.
– Rika, molim te oprosti za moje ponašanje u Keniji...
– Zaboravimo to – prekinula ga je velikodušno. Iako je
mnogo povredio nije joj bilo prijatno da ga gleda kako se povija
pod teretom krivice.
– Neću da zaboravim... – uhvatio je za ruku čvrsto, ulažući
sve svoje nade u sledeće reči: – Udaj se za mene!
– Šta?! – bila je zaprepašćena. – Posle svega što se desilo, ti
dolaziš ovde i hladnokrvno očekuješ odgovor za to?!
– Smiri se – preklinjao je. – Rika, volim te. Saslušaj me,
molim te. Pravio sam gluposti, bio sam ljubomoran na Majkla, bio
sam ljut na tebe kao fotografa, ali ja više ovako ne mogu. Ovo
stanje me ubija. Toliko puta sam hteo da ti se javim, ali se nisam
usuđivao. Reci mi bar nešto... Samo nemoj reći da me mrziš – bio
135
je očajan, njegove sive oči odavale su tugu, i Rika je tek sada

primetila da su mu se na licu ucrtale nove bore, da podočnjaci
svedoče o neprospavanim noćima...
Razmišljala je kako on ne može učiniti ništa da bi ga
zamrzela. Volela ga je i to je bilo nepromenljivo. Nije htela da ga
muči, nije htela da uživa u maloj osveti. Oboje su dovoljno patili.
– Ne mrzim te, Džejsone.
– Ne? – ustao je i zagrlio je. – Mogu li bar da se nadam da
ćeš jednom...
– Ne jednom, odmah – lice joj je bilo blistavo. – Volim te
Džejsone!
136
XII
Dok je gledala malog dečaka kako se igra u pesku,

Frederika vedro pogleda njegovog oca: Džejson je još uvek dobro
izgledao. Hm, za sebe to nije mogla da kaže, malo se ugojila posle
porođaja. Moraće da omrša iako je Džejson ubeđuje da je ovako
mnogo seksipilnija. Bake su toliko razmazile malog Herolda da
ne postoji stvar koju ne može da dobije.
Frederika se nasmeja kada se setila kako su se ona i Džejson
venčali onog dana u “Maloj Italiji” i kao su im kumovi bili Edna i
Andreas i kako su naplatili majkama za onaj plan. Taman kada su
Mirijam i Marija pomislile da je sve propalo jer su i Rika i Džejson
mudro ćutali, na samoj izložbi su emitovane slike iz crkve i
venčanje je objavljeno. Malkom se oduševio jer je to bila odlična
reklama. Nakon toga su on, Rika i Majkl osnovali svoju reklamnu
agenciju. Razmišljanje joj prekide Džejson:
– Hari, mama se nešto smeška?
Frederika ih zaljubljeno pogleda:
– To je zato što sam srećna!
(Kraj)
137

Lisa West - Neodoljivi Paparaco PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lisa West - Neodoljivi Paparaco PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Book as passion & BalkanDownload

Džejson Kigen je besno gledao fotografiju na naslovnoj

poruke od sekretarice Mis Klark, a onda zatražio da se donesu

telu, tako da bi svaka žena poželela da ga dodirne. Izgledao je

majka, najviše trpela. Jako je patila što se dva najvažnija

– Mejson Stil je vlasnik “Stara”. Njegovu glavu hoće?

– Zvoni mi druga linija, moram da prekinem! Javi vreme i

Frederika Andolini, poznatija kao Fredi, jurila je da preda

fotografije zaljubljenih parova u prolećni sumrak, već lice i naličje

– Zato je znači bio na sniženju, Džo! – našalila se Fredi.

radi? S kim je? Da li je “Star” objavio slike? Nije volela da

– Džejsone, ne znam šta si sada smislio, ali otac

Džejson je više puta preslušao poruku. U svom besu nije ni

Frederiku je probudio telefon. Jedva se iskobeljala ispod

– Pa, mama misli da imaš ozbiljan problem kada iz

– Vidimo se – odgovorila je odsutno i sklopila slušalicu.

– Slušaj, mala, nemoj ti tim tonom sa mnom. Ti znaš ko sam

“mercedes” je mnogo bolje izgledao od njenih kola koja su se

uštine za ruku i proveri da li ovo sve sanja. Do nje su dopirali

– Pa predlažem da se nagodimo, ali bez vaše siledžijske

Fredi?! Bože, kako joj uspeva da zapadne u ovako nemoguću

– dala je kratko objašnjenje, a onda se lupila po čelu: – Bože,

– Evo moje polise. Ovde je broj. Zapišite zbog svog

Njihovi pogledi su se sreli. On se nasmešio i blago prstom

– Grej, vidim obavio si “domaći zadatak”. Znači imamo

da zadržava Greja duže, ionako je trebalo da se nađe sa

Džejson je morao da prizna da doneto izgleda lepo. Pošto je

Andreas se grohotom smejao:

– Ti ne znaš šta pričaš!! Ja se spremam da preuzmem taj list,

televizije tiče, sviđa im se kombinacija poslovnog čoveka, koji

– Uzmi nekoliko dana slobodno dok se prašina oko “Stara”

– Nikad! – veselo mu se bacila u zagrljaj. Stefano je uvek bio

mogao da se ruši, ali ta soba je odolevala i uprkos svemu –

– Jao, mama, pa ti si sve pogrešno spojila! – Frederika je

– Stigla si na vreme, Rika – u glasu mu se osećala mala

Jutro je osvanulo sunčano i toplo. Na brzinu je popila kafu

– Džejsone, prijatno vas je videti nasmejanog – uzvratila mu

svoju profesiju. Nije želela ni na koji način da upropasti ove

Prišla mu je i dodirnula njegove grudi. Osetila je vrelinu

i bolne od uzbuđenja. Počela je isprekidano da diše. Njen ravan

kako mu oči sjaje. Duboko je zaječao pri dodiru njihovih užarenih

prinuđena da ih popije ne bi li se ispavala. Znala je da noćas ne bi

pojavom. Još je osećao njen miris, a na svojim usnama mekoću

Frederiku je probudila uporna zvonjava na vratima.

“Žao mi je što si otišla tako rano. Nisi probala

U potpisu je bilo njegovo ime i broj mobilnog. Frederiki je

razmenila sa Džejsonom teško da su mogle da se prepričaju.

– Nećeš me prevariti – Edna je delovala izuzetno

dopalo, a onda je ugledala malu radnjicu, uvučenu, skoro skroz u

Frederika je kao dete uživala u mađioničarskim trikovima,

– Šta hoćeš, Mejsone? Moj intimni život nikada nije bio

– Oni hoće sve brzo. Za deset dana bi trebalo da si već u

bio pomirljiv, jer iz razumljivih razloga nije hteo da razbesni

Mis Klark je zadovoljno prekucavala stavke ugovora koji je

honorar Frediju, a Stila će ostaviti na miru. Džejson se unapred

To je ta zagonetna dama, pomisli Mis Klark. Pažljivo je

– Pozeleneću od radoznalosti, ako mi ne kažeš bar nešto –

Džejson se osmehnu. Njegova majka je bila izuzetno

“Antoan kuzin” je uvek bio pun gostiju. Bio je to klasičan

pokretu. Čim ju je ugledao ustao je i galantno joj pridržao stolicu.

svesni. Skoro istovremeno su se okrenuli običnom razgovoru, ali

– Tu si zaista u pravu. Ispričaću ti šta se meni desilo. Mislim

– Džejsone, izvini. Preterala sam.