Maskenbal sreće

1. poglavlje

I zato sam odlučila da se prepustim i uživam u orgijama sa

svojim učiteljem tenisa.
- Molim? - Dejna je zbunjeno zurila u svoju prijateljicu Emanuelu.
Upravo su završavale dekoraciju ekskluzivne vile u koju je trebalo da
se usele Emanuela i njen budući muž. Venčanje je zakazano u vreme
Božića, znači, za nedelju dana.
Kao arhitekta enterijera, Dejna je mesecima pomagala svojim
prijateljima Emanueli i Bobu prilikom izbora nameštaja, zidnih boja i
ostalog. Ogromnu kuću želeli su da pretvore u pravi dom, po kojem će
jednoga dana trčati deca.
- Čekaj malo... - Dejna je suzila oči. - Pa ti nemaš učitelja tenisa!
- Tačno - nasmešila se Venecijanka. - Ali sam najzad privukla tvoju
pažnju. Pričam ti već deset minuta, a ti ne reaguješ. Da se kladimo da
nisi zapamtila nijednu reč?
Dejna se nasmešila.
- Žao mi je - nije želela da to Emanuela primeti. Ali prijateljica ju je
očigledno isuviše dobro poznavala da bi joj to promaklo.
Poznavale su se od četrnaeste godine. Nino, Emanuelin brat i glava
porodice venecijanskog klana Asanti, poslao je svoju mlađu sestru na
godinu dana u internat u kojem je bila i Dejna. Na kraju godine
prijateljstvo dve devojčice bilo je toliko čvrsto da je Emanuela
nagovarala svog starijeg brata da joj dozvoli da nastavi školovanje u
Engleskoj. Međutim, tu bitku tinejdžerka je izgubila.
Dejna se nerado sećala prvog susreta s Ninom. Emanuela je insistirala
na tome da njen brat izvede njih dve na ručak da bi upoznao Dejnu.
Dejna je bila zbunjena arogantnošću tog Italijana.
U dvadeset sedmoj godini, visok, širokih ramena i aristokratskih crta
lica, on je već četiri godine bio na čelu privatne banke.
Nije mogla da porekne da je veoma atraktivan. Ali bila to je opasna
atraktivnost koju je pametnije izbegavati.
 Njegovo mišljenje o sestrinoj prijateljici iz Engleske bilo je očito posle
samo jednog kratkog susreta. Bez obrazloženja odbio je da Emanueli
ispuni želju, ali posle tri godine ipak je popustio. Tada se Emanuela
vratila u Englesku na studije.

- Problemi s muškarcima? - upitala je svoju odsutnu prijateljicu.

Dejna je odmahnula glavom pokušavajući da ne misli na Nina. To
iskustvo ionako je staro već desetak godina.
- Nije ono što misliš.
U Emanuelinim očima zaiskrila je zainteresovanost.
Pusti da pogađam. Ili je u pitanju neko ko nije za pokazivanje ili
nemaš nikoga i želiš to da promeniš.
- Imala sam jednog ako se sećaš - prokomentarisala je Dejna.
Emanuela se počešala po čelu.
- Nisam baš sigurna u to da Fred zavređuje tvoje interesovanje...
- Bila sam udata za njega!
Emanuela je klimnula glavom.
- Tehnički gledano, jesi. Ali praktično obe znamo da vaš brak nije
potrajao ni do medenog meseca.
To je u Dejni izazvalo krah, poniženje i frustraciju...
Fred je izgledao savršeno. Bio je predusretljiv, zabavan, šarmantan...
do njihovog prebrzo sklopljenog braka, još u toku bračnog putovanja iza
savršene fasade izvirila je preterana, gotovo bolesna ljubomora i
novopečeni mladoženja pretvorio se u čudovište. Optuživao je Dejnu da
je sa svakim muškarcem, kojem bi se prijateljski nasmešila ili s kojim bi
joj se ukrstili putevi, imala aferu. Od starog portira koji joj je nosio
kofere do konobara koji im je servirao prvu večeru u Firenci - u svakome
je video potencijalnog rivala.
Scene, posle koje je zauvek zatvorila vrata apartmana u hotelu, nije
htela da se priseća.
Uglavnom, dvoje supružnika odvojeno su se vratili s medenog meseca.
Dan kasnije Dejna je predala zahtev za razvod braka i od tada je
izbegavala sve što je podsećalo na romantiku. Nije verovala da ume da
proceni muškarce.
- Nemam nikoga.
 Onda je krajnje vreme da se to promeni - odlučila je Emanuela, koja je
već godinu dana bila u vezi sa svojim verenikom. - Nisu svi muškarci kao
Fred, zato...
- Ali nema garancije - prekinula ju je Dejna. - Zato sam radije sama.
Bar dok mogu da biram... - dodala je vraćajući se na temu koja ju je
celog dana okupirala.
U sebi je proklinjala svog tvrdoglavog dedu, jer je dobila neverovatne
vesti. Koji bi čovek u svoj testament ubacio takvu klauzulu? Osim njenog
dede...
Pomisao na to da od nje zavisi da li će njeni roditelji zadržati svoj dom
bila joj je nepodnošljiva. Njen otac je veći deo života proveo održavajući
tu zgradu, a izgradio je i poznatu ergelu trkačkih konja.
- Šta hoćeš time da kažeš? - upitala je Emanuela. - Mislim na tvoj
poslednji komentar.
Dejna se dvoumila. O svom problemu morala je dobro da razmisli.
Doduše, taj problem nije gorući dok god je njen deda dobrog zdravlja.
- Ništa - nasmešila se. - Nego, reci mi kako napreduju pripreme za
venčanje?
- O, ne, gospođice Braun! Nećeš se izvući! Ne prenemaži se! Pričaj... i
to redom!
Kada Emanuela nasluti da njena drugarica nešto prećutkuje, ne
popušta. Možda treba ispričati prijateljici u čemu je problem. Na kraju
krajeva, mora s nekim da razgovara o prokletom testamentu da ne bi
poludela.
Uzdahnula je.
- Sećaš li se mog dede?
- Ha! Kako bih njega mogla da zaboravim! Dvaput sam ga srela i to mi
je bilo dovoljno. Jednom na tvom venčanju i jednom mnogo ranije kad
sam bila kod tebe u poseti. On je konzervativniji nego moj brat! Mlade
dame treba samo gledati, ne i slušati - imitirala je Emanuela glas
Dejninog dede. - Kako ga je tvoja majka tolike godine trpela u svojoj
kući, to je mi prava zagonetka. U svakom slučaju, ja... Ups, izvini!
Dejna je odmahnula glavom.
- U redu je, takav je moj deda. Oduvek je bio zaluđen kontrolom, pravi
tiranin - priznala je Dejna. - Problem je u tome što... kuća njemu
pripada.
- Znači, zato je tvoja majka pristala na to.
 - Da, nažalost. A on ni pred njom ni pred celim svetom nikada nije
krio da je razočaran time što mu je jedino unuče žensko.
- Ali kako može biti razočaran u tebe? Divna si. Koliko sam puta
poželela da izgledam kao ti! Sećaš li se kako sam pre pet godina ofarbala
kosu samo da bih ličila na tebe? - zakikotala se. - Nino je bio toliko ljut
da sam pomislila da će me ošišati naćelavo i vratiti prvim avionom kući!
Dejna se isuviše dobro sećala Ninove posete Engleskoj pre pet
godina...
Najbolje se sećala njegovog ubilačkog pogleda na aerodromu kada su
ga dočekale ona i Emanuela s novom frizurom.
- I dalje ti zavidim na smaragdnozelenim očima - priznala je
Emanuela uzdišući. - Osim toga, ti si jedna od najtalentovanijih i
najuspešnijih arhitekata u Londonu.
- A za to mogu da zahvalim tebi i ostalim dobrim prijateljicama jer ste
mi nalazile poslove - nasmešila se Dejna.
- Nije reč o tome - usprotivila se Emanuela. - Činjenica je da tvoj deda
treba da bude ponosan na tebe.
- Lepo, ali zaboravljaš da nisam muško. I tu ništa ne mogu.
- Tvoj deda je samo zemljoposednik, nije plemenitog roda - izgovorila
je tonom dame plave krvi, čiji su preci pripadali visokim staležima.
Dejna se nasmešila.
- Što se mog dede tiče, njemu je to isto. Zemlja znači bogatstvo i ugled
- i njena imitacija bila je odlična. - Svejedno, bila sam i ostajem veliko
razočarenje za njega. Kada smo se Fred i ja rastali, a nisam ostala
trudna, pomislila sam da će doživeti infarkt.
- Zna li on zašto si se razvela?
- Znaš li bilo koga iz moje porodice ko bi se usudio da Fredov problem
objasni mom dedi?
Dejnin deda zalazio je u devedesetu i pokušaj objašnjenja Fredove
patološke ljubomore samo bi doveo do toga da se još grublje izjasni o
ravnopravnosti polova.
- Ali neuspeh vašeg braka nije zavisio od tebe! To znaš? - upitala je
Emanuela uhvativši Dejninu ruku. - Ovo naglašavam jer posle toga nisi
bila ni sa kim.
Dejna je bila zahvalna na razumevanju, ali dotakle su temu koja je nju
trenutno mučila.
- Hajde, Dejna, reci mi!
 Ne bi trebalo da je ovako. Logično bi bilo da njen otac nasledi ono u
šta je godinama ulagao. Ali deda je promenio testament...
- Moj otac će naslediti kuću posle dedine smrti samo ako ja u
međuvremenu rodim naslednika... ili ako bar bude nagoveštaja za to -
objasnila je. - U suprotnom, celo imanje biće prodato, a novac doniran u
dobrotvorne svrhe - tako je glasila klauzula koju je deda pre nekoliko
dana uneo u testament. To je ličilo na ucenu.
Emanuela je bila toliko šokirana da je ostala bez daha.
- Ali... to je grozno! - jedva je izgovorila.
- Meni kažeš? - Dejna je bespomoćno slegnula ramenima. Ipak kao da
je osetila olakšanje što je s nekim podelila teret. Njeni roditelji bili su
takođe iznenađeni, ali reagovali su drugačije.
Emanuela je u pravu. Dejna se posle neuspeha u braku sasvim
povukla i ni pomišljala nije na ozbiljnu vezu. Kako onda da rodi
naslednika? Možda da navede nekog stranca? Ili da nekome plati? Sve je
to besmisleno!
Njeni roditelji odlučili su da ignorišu klauzulu pa su to i njoj
predložili. Kad stigne na red, rešiće to nekako i odseliće se. Ali Dejna je
znala da su oni to rekli samo zato da bi je umirili i rasteretili jer je deda
Dvajt imao kontrolu nad porodičnim finansijama.
Emanuela još nije mogla da dođe sebi. - Znači, on očekuje da se
ponovo udaš?
Dejna je slegnula ramenima. - Kao što znaš, odlučila sam da se više ne
vezujem. pa nije važno šta on želi - objasnila je prkosno.
Ali Dejna...
- Nikada više neču sebe dovesti u takvu situaciju! - zvučalo je kao
zakletva. - Čak ni tvoja i Bobova sreća, koju od srca podržavam. ne može
ništa promeniti. Deda je usput rekao da ne moram baš da budem udata
da bih rodila naslednika... – dodala je.
- Neverovatno! A ja sam mislila da je Nino arogantan i nerazuman
kada je hteo da me natera da se udam za Italijana umesto za Engleza. Ali
to je... tako zastarelo shvatanje!
Dejna se sećala tog sukoba. Nino je nju smatrao krivom za to što mu
se mlada sestra suprotstavila. Pošto se Emanuela uskoro udaje, jasno je
ko je dobio bitku.
- Ja znam, a znaš i ti - podvukla je Dejna - da razumevanje i blagost
nikada nisu bile karakteristike mog dede.
- Ali...
 - Možemo li sad da promenimo temu? - prekinula ju je Dejna - Cele
nedelje razmišljam o mome i samo me boli glava.
- To me ne iznenađuje. Mogla si pre da mi kažeš. Želela bih da…
- Emanuela. molim te! Šta je s Ninom? Da li stigao u Englesku?
Emanuela je ispod oka pogledala svoju drugaricu. Bolela ju je Dejnina
antipatija prema njenom bratu.
- Još nije. A ja nikad neću shvatiti zašto ste vas dvoje toliki
neprijatelji.
- U jednom se bar slažemo: što manje jedno o drugom čujemo i
znamo, to bolje...
- Ali vi ste za mene dvoje ljudi koje volim najviše na svetu - bunila se
Emanuela. - Osim Boba, naravno! A napetost se oseća u vazduhu kada
ste u istoj prostoriji.
Nino je napunio trideset sedam godina, Dejna dvadeset četiri. Njeno
nekadašnje sanjarenje o Ninu pretvorilo se u neprijateljstvo. On je bio
razočaran u nju, pogotovo posle njenog kratkog braka...
- Ne možemo jedno s drugim - objasnila je.
- Ali zašto? - upitala je Emanuela. - Dobro, ja sam njegova sestra, ali
sam takođe žena i nisam slepa. Moj brat je sve ono što vi Englezi cenite:
visok, šarmantan. pametan, tamnokos i zgodan. A ti si predivna—
- Uprkos tome, gotovo uvek sam pred nervnim slomom kada je on u
blizini, a izgleda da i ja tako delujem na njega.
- To je za mene prava zagonetka. Nino je po prirodi baš korektan...
osim kad je o tebi reč!
Dejna se nasmejala od srca.
- Ovo je jedna od tajni života, koju ti jednostavno moraš da prihvatiš -
zadirkivala je svoju drugaricu gledajući u sat. - Mislim da je vreme da
pođem. Imam još jedan sastanak u gradu.
Ali htela sam da ti pričam o planovima za medeni mesec!
- Ta tema me trenutno ne zanima. Zaista moram da idem.
- Ali nemoj zaboraviti da je sutra proba haljina za deveruše - podsetila
ju je Emanuela.
- Kao da bi ti to dozvolila! A čisto sumnjam da će neko obratiti pažnju
na nas kad se ti pojaviš u venčanici od bele čipke.
Emanuela se smešila.
 - U svakom slučaju, planiram da te predstavim svim svojim
neoženjenim rođacima.
- Radi šta hoćeš, ali ne nameravam da se zaljubljujem u bilo koga,
pogotovo ako imalo liče na tvog arogantnog brata!
- Dobro, neću te požurivati - popustila je Emanuela. - A šta kažeš na
maskenbal, koji ću ovog leta prirediti u ovom predivnom ambijentu?
Dejna je znala da njena drugarica obožava proslave i žurke. U avgustu
će se, u bašti, održati parti u venecijanskom stilu, ali je njena drugarica
osećala isto uzbuđenje kao i zbog venčanja.
- Ni tada! - odgovorila je Dejna.
- Ali svi se zaljube tokom venecijanskog karnevala! - tvrdila je
Emanuela. - Tetka mi je pričala da je cele večeri flertovala s jednim
maskiranim muškarcem. Kasnije se ispostavilo da je to bio teča. Njen
muž!
Dejna se od srca nasmejala.
- Nadam se da joj je to bilo prijatno iznenađenje.
- Rekla bih da jeste, pocrvenela je kad sam je to pitala, izgleda da je to
važilo za njih oboje.
- Emanuela, nemoguća si!
- Samo ti sačekaj do maskenbala. Nema bolje prilike da se čovek
ponaša kako želi, a da ga zbog toga niko ne osuđuje.
- Da li i tvoj brat tako misli?
Emanuela se zamislila.
- Verovatno ne - priznala je. - Ali dotad će proći meseci, a ako u
međuvremenu ne rešiš problem s dedom... To će biti izuzetna prilika.
- Znam da misliš najbolje, ali…ne!
- To je samo predlog...
- Loš predlog - zaključila je Dejna i okrenula se da pođe. Tada se
sudarila s nekim. Kad je podigla pogled, videla je podrugljive crne oči
Emanuelinog brata.
Namrštio se.
- Dejna... trebalo je da pretpostavim. - Njegov sarkastični ton naterao
ju je da pocrveni.
- Šta je trebalo da pretpostaviš? - upitala je agresivno. Crvenilo na licu
nije pomagalo da deluje samouvereno.
 Bar je dobila odgovor na prethodno pitanje. Nino je već stigao u
Englesku na venčanje svoje sestre. Otkud ovo osećanje duboko u njoj i
nervoza u želucu - o tome nije želela da razmišlja. Bože!
Koliko se nadala da ju je sanjarenje prošlo! Posle onoga što joj je Fred
učinio osećala se imunom na bilo koga. A sad ovo! Upravo su se prema
Ninu probudila osećanja koja su odavno zamrla
Ispod trepavica posmatrala je njegovo tamno lice. Godine su urezale
poneku sitnu boru oko tih lepih usana, ali to je samo naglašavalo
njegovu atraktivnost. Zaista zrači seksepilom! Da, opasan je, u to nema
sumnje. Znala je to iz ličnog iskustva. Svi u njegovoj blizini osećali su
snagu i dominantnost kojom je zračio. A Dejni je bilo dosta dominantnih
muškaraca! Fred, njen deda...
- Svejedno - odgovorila je na svoje pitanje i okrenula se.
- Ja... mislila sam da je danas prava prilika da Nino vidi novu kuću -
javila se Emanuela iz pozadine.
Pošto se nije usudila da pogleda prijateljicu u oči, Dejni je postalo
jasno da Emanuela ima neki skriveni plan
- Moram da krenem.
Nije valjda zbog mene? - Ninov dubok glas s blagim akcentom kao da
je milovao Dejninu kožu.
Nesvesno je podigla bradu.
- Nikako. Krenula sam pre nego što si se pojavio.
Nino ju je odmeravao Kosa joj je porasla u prethodnih godinu dana.
bila je stepenasto ošišana i padala je talasima niz ramena. Oči zelene
poput žada bile su okružene crnim dugim trepavicama, što im je davalo
notu tajanstvenosti. Imala je pegice na nosu, a nežne usne delovale su
izazivački. Izgubila je koji kilogram, ali je zadržala obline tamo gde je
trebalo. Ako se nije prevario, imala je na sebi uzani džemper i ništa
ispod njega...
Pre deset godina nije mogao da shvati oduševljenost svoje sestre
drugaricom, zbog koje je želela da produži školovanje u Engleskoj. On
joj to nije dozvolio, ali prijateljstvo se nastavilo preko telefona i pisama.
Tek što je napunila osamnaest godina. Emanuela ga je obavestila o
svojim planovima da studira u Engleskoj. Otad je to prijateljstvo postalo
još čvršće.
Nino je morao priznati da je Dejna posle deset godina postala
samouverena mlada žena. čak veoma lepa. A sestra mu je stalno hvalila
talente svoje drugarice.
 Pa ipak mu nije bilo drago što se njih dve toliko druže. Pogotovo posle
Dejninog braka i razvoda pre dve godine. To je govorilo o njenom
karakteru.
- Vidimo se... - Dejna je poljubila prijateljicu u obraz i klimnula
glavom u znak pozdrava njenom bratu. - Gospodine Asanti.
- A oproštajni poljubac za mene? - pokušao je da ublaži napetost.
- Nisam znala da smo nas dvoje toliko bliski - uzvratila je Dejna.
- Ono što još nije, može jednom biti - objasnio je. - Možda kad se
budemo videli na venčanju?
Mislim da ću odoleti tom zadovoljstvu - Dejna je pokušala da prođe
kraj njega, ali Nino ju je uhvatio za ruku.
Pre deset godina Dejna je prema njemu osećala poštovanje, gotovo
strahopoštovanje. On se toga dobro sećao. Onda se to pretvorilo u neku
vrstu sanjarenja koje nije hteo da prihvati. Obožavanje jedne tinejdžerke
može samo da smeta dvadesetpetogodišnjem muškarcu. Kada je doveo
Emanuelu na studije, činilo se da Dejna više ništa ne oseća. A ako je i
bilo nečeg, onda je to nestalo u proteklih pet godina.
Nino nije poznavao nikoga ko ga je manje poštovao i pokazivao manje
simpatije prema njemu nego što je to činila Dejna Braun!
Kao glava porodice i direktor privatne banke, Nino je navikao da se
prema njemu ponašaju drugačije, iako titula više nije značila kao nekad,
porodica je i dalje uživala ugled i u zemlji i u inostranstvu.
Niko mu iz porodice niti od saradnika nikada nije govorio svoje
mišljenje u lice, kako je to Dejna činila.
- Ideja o poljupcu između nas dvoje privlačna mi je koliko i tebi -
zaključio je.
- Baš dobro da se bar u nečemu slažemo - odgovorila je i, oslobodivši
se njegovog stiska, nestala.
- Zašto to radiš? - upitala je Emanuela brata.
Šta radim? - upitao je iznervirano.
Ponašaš se kao... tipični Italijan!
Nino se namrštio.
Možda zato što to jesam?
- Znam! Ali moraš li i prema mojoj najboljoj prijateljici da budeš
takav?
 Nino je shvatio da ona to ozbiljno misli. - Ona, jednostavno, svaki put
iz mene izvuče ono najgore.
- I to je obostrano! - optužila ga je Emanuela.
Nino je slegnuo ramenima.
- Onda je najbolje da izbegavamo jedno drugo - zaključio je.
Emanuela je uzdahnula.
- I ja počinjem u to da verujem...
- Hajde, sestrice! Posle tvog venčanja tvoja drugarica i ja verovatno
više nećemo biti u prilici da se sretnemo.
- A maskenbal na leto? Sigurno ćete naleteti jedno na drugo!
Ne ako budem znao u koga će se ona maskirati, obećao je Nino sebi.
Zaobići ću je u širokom luku!
 2. poglavlje

O sam meseci kasnije...

Dejni je bilo vruće u teškom kostimu kada se nešto posle deset
sati pojavila na maskenbalu.
Jedan problem sprečio ju je da se pripremi na vreme, a kad je taksi
došao po nju, pojavio se još jedan...
Bilo je užasno vruće, gušila ju je haljina od teškog somota i zlatnih
detalja.
Batler ju je ljubazno pozdravio kad je stigla. Stala je ispred ogledala
posmatrajući svoj odraz.
Crvenu kosu prekrila je belim puderom, kao što je to nekada bio
običaj, a maska na licu krila je svaki detalj, pa sebe nije mogla da
prepozna.
Bila je zadovoljna svojim izgledom i spremna da se umeša među goste
napolju, u bašti, osvetljenoj bezbrojnim lampama i lampionima,
bakljama i svećama. Na jednoj bini orkestar je svirao romantične
melodije i svuda su bila skrivena mesta kuda su parovi mogli da se
povuku.
Dejni je zastao dah kad je izašla na terasu. Bila je opčinjena lepotom i
krenula je prema ružičnjaku gde su bili domaćini.
Ugledavši skrivena i neosvetljena mesta u bašti, Dejna je mogla da
zamisli scene zavođenja o kojima je Emanuela pričala Prišla je
domaćinima pazeći da ne naleti na Nina. Na sreću, osam meseci nije ga
videla.
- Dejna, ti si? - pozdravila ju je prijateljica u crvenom kostimu iz
gregorijanskog doba.
- Ne bi smela da me prepoznaš! - pobunila se Dejna.
- Nakon što si mi tako detaljno opisala haljinu?
- Preslatke ste - prokomentarisao je Bob.
Dejna je posmatrala srećni par. pa je upitala: - Recite mi šta je Nino
obukao da ne bih slučajno naletela na njega.
 - Seti se predaka Asantijevih pa ćeš pogoditi. Oni su bili prinčevi,
sveštenici i gusari - nasmejala se Emanuela. - Pogledaj prema baru...
vidiš li one zgodne ljude? Svi su iz porodice Asanti. Upoznala si ih na
svadbi, verujem da bi ti svako od njih rado bio na usluzi. Razumeš o
čemu govorim?
- Vrckasto - Dejna se umešala među goste.
Shvatila je na šta misli njena prijateljica. Ni posle osam meseci nije
znala kako da reši problem koji je pred nju postavio dedin testament.
Kad je prišla baru. krišom je odmerila Emanueline rođake, visoke,
atletski građene, tamnokose i atraktivne. Svaki od njih mogao je biti
Nino. Jedan je bio maskiran u plemića, drugi u sveštenika, treći u
gondolijera. Tu se bio i vojnik iz devetnaestog veka i jedan oficir.
- Šampanjac?
Dejna je ugledala gusara. Još jedan rođak? Po građi mogao bi biti.
Duga kosa bila mu zavezana u rep. Strančeve oči sijale su ispod maske.
- Šampanjac? - ponovio je dubokim glasom od kojeg joj se koža
naježila. Dejna je uzela piće ne ispuštajući gusara iz vida. Ovaj čovek je
opasan kao što izgleda. Mora da je jedan od Asantijevih. Jedino taj
akcenat..
Ipak. ovo je maskenbal i imena i identitet gostiju gube značaj. Tako
sledećeg jutra neće biti razočarenja. Emanuela je u pravu: zašto da se
ove večeri ne prepustiti osećanjima i potrebama...
Do pre deset minula Nino je smatrao maskenbal dosadnim. Uz piće je
razgovor postajao glasniji, smeh napadniji, flertovanje upadljivije. Sve
više parova nestajalo je u tami bašte. Nino se nikada nije oduševljavao
karnevalom i nije video posebnu čar u tome što su dame pokušavale da
ga navedu na odlazak u neki mračni kutak.
U početku je odmeravao žene pokušavajući da otkrije Dejnu. Ali kad je
prošlo deset, zaključio je da ona ili neće doći ili mu je nekim čudom
promakla. Od tog trenutka zabava mu je bila još dosadnija.
I baš kada je odlučio da se s bocom šampanjca povuče u zimsku baštu,
pažnju mu je privukla spektakularno odevena gošća. Kosa joj je bila
posuta puderom, a iznad gornje usne nalepila je madež u obliku srca.
Dekolte je bio izazovan. Njena pojava ostavila je utisak na Nina. Stajala
je samouvereno, visoko podignute glave i pažljivo je posmatrala oko
sebe.
Uzeo je dve čaše šampanjca s poslužavnika i požurio prema lepotici pre
nego što ga neko preduhitri. Iz blizine mu je delovala još poželjnije. Koža
joj je bila kao alabaster. Nije mogao da odredi boju očiju ispod maske.
Usne su joj bile erotične, a veštački mladež u obliku srca to je još više
naglašavao.
Dejna je osetila nesigurnost pitajući se da li da ohrabri nametljivog
stranca prihvatanjem čaše šampanjca. Emanuela ne bi ni za tren
razmišljala!
A Dejna je ovamo došla iz jednog jedinog razloga... da se posle dugo
vremena konačno zabavi.
- Hvala - glas joj je zvučao promuklo, a ne samouvereno kako se
nadala. Uzela je čašu i pritom dodirnula gusarevu ruku. Kao da ju je
udarila struja.
- Domaćini su zabranili da koristimo prava imena - rekao je stranac -
Ako nemate ništa protiv, zvao bih vas Beladonom.
Promenio je glas i Dejna je stekla utisak da pokušava da je zavede.
- Poput otrova? - upitala je koketno. Kada se nasmejao, snežnobeli
zubi zasijali su u mraku.
- Na italijanskom to znači lepa žena. A vi ste predivni.
Neočekivani kompliment izmamio je osmeh na Dejninom licu.
- Otkud znate?
Da li zaista treba da vam objašnjavam?
- Da... molim vas... - rekla je stidljivo. Muškarac se nagnuo
pokušavajući da uhvati njen pogled.
- Vaša koža je nežna poput porcelana, usne su kao stvorene za
poljupce, vaše grudi...
- Mislim da je bilo dovoljno - zaustavila ga je Dejna. Zavrtelo joj se u
glavi, a puls joj se ubrzao.
- Možda zasad - rekao je. - Jeste li za ples?
Što se njene sreće s muškarcima tiče, bilo je sasvim moguće da će se u
ponoć, kada budu skinuli maske, ispostaviti da je cele večeri flertovala sa
Emanuelinim bratom. Pogledala je opet grupu muškaraca za barom.
Pridružio im se još jedan, koji je izgledom plenio pažnju. Mora da je to
Nino. Dejna se s olakšanjem okrenula gusaru.
- A kako ja vas da oslovljavam?
- Kako biste voleli?
Dejna je osetila jezu niz kičmu. Divno je u ovakvoj noći flertovati s
atraktivnim muškarcem. Nikakvo čudo što su karnevali u Veneciji tako
popularni!
 Prevukla je jezikom preko usana. Kad je primetila da je stranac
pomno propratio taj njen gest, osetila je leptiriće u stomaku.
- Hajde, Bela, pusti mašti na volju! Večeras sam ono što želiš...
- Zvaću te Morgan - odlučila je spontano.
- Kao što je bio gusar Henri Morgan? Bravo!
- Mada sam ubeđena u to da si jedan od Emanuelinih...
- Stani! - uzviknuo je. - Zar si zaboravila? Nema imena, nema ličnih
podataka. Takva su pravila. Dakle, Beladona, hoćemo li plesati? Ili bi
radije da prošetamo po bašti?
Dejna je pogledala podijum, gde je nekoliko parova plesalo uz
romantične melodije. Pomisao na gusarevo naručje bila joj je veoma
primamljiva. Ali treba li da bude toliko blizu čoveku čija je pojava
delovala uzbuđujuće na nju?
- Mislim da bi mi prijala šetnja - trudila se da izbegne bilo kakav dodir
dok joj je uzimao čašu iz ruke. Onda ju je on uhvatio za ruku zagrlivši je,
pa su se uputili u mračnu baštu.
Dejna je osećala njegove mišiće i vrelinu njegovog tela. Nino je osećao
da njegova pratilja namerava da se otrgne, zato je još jače stisnuo njenu
ruku.
Bila je predivna, nežna i ženstvena. Bledi mesec osvetljavao je njeno
savršeno telo. Nino nije mogao da se seti da ga je ikada neka žena toliko
privukla. Prijatno veče, romantična muzika i mirisna bašta... bio je to
pravi ambijent za ljubav.
Na sreću, večeras on nije Nino Asanti, poštovani biznismen, nego
Morgan, gusar vrele krvi. Anonimnost mu je dozvoljavala da se prepusti
osećanjima koja je godinama prikrivao. Bez griže savesti, bez posledica...
Emanuela bi sigurno mogla da mu kaže ko se krije ispod zlatne maske,
ali to bi uništilo čar novog i nepoznatog.
Osetio je da je zadrhtala.
- Hladno ti je, Bela? - upitao je zabrinuto.
- Nimalo - odgovorila je osmehnuvši se.
Hladno! Stekla je utisak da će izgoreti ako čovek koga je zvala Morgan
ne pusti njene prste. Bila je toliko svesna njegove blizine da je jedva
kontrolirala disanje, a podrhtavao je svaki delić njenog tela.
Ponovo je zadrhtala i Nino je zastao.
- Ipak ti je hladno!
- Možda... malo - jedva je izgovorila.
 Nino je bio fasciniran njenim usnama. Nije više mogao da se
obuzdava... Bile su ukusne kao šampanjac i med.... i bile su meke kako
se nadao Privukao je jače Dejnu strasno je ljubeći. Kad je osetio da je
njeno telo podatno, porasla je žudnja u njemu.
Dejna se izgubila istog trena kad ju je Morgan poljubio. Iza tog
poljupca krila se požuda pravog gusara. Njegovo telo tako blizu njenog
odavalo joj je da se neće sve završiti na poljupcu ako to zavisi od njega. A
još manje ako se ona prepusti svojim željama.
Ove noći nije želela ni o čemu da razmišlja, osim o ovom čoveku.
Želela je da se izgubi u njegovim rukama, poljupcima i dodirima...
Uzdahnula se kad je osetila njegove prste na svojim grudima. Otkad je
dodirnuo njene usne i osetio njenu nežnu kožu, nestalo te Ninove
odbojnosti prema parovima koji su se krili po mraku.
- Treba da pronađemo neko malo... skrivenije mesto. Slažeš li se? -
upitao je promuklim glasom, a Dejna je klimnula glavom.
Povukao ju je kroz senke drveća prema kući. Dok ga je pratila, Dejna
nije mogla da shvati otkud toliko uzbuđenje i otkud takva spremnost da
se prepusti jednom strancu. Ni o čemu drugom nije mogla da razmišlja
osim o tome kako naga leži kraj njega i usnama istražuje to snažno telo.
Sutra, kad ponovo bude Dejna, razumni i pragmatični arhitekta,
imaće vremena o svemu da razmisli i možda da se pokaje. Sutra, a
možda i narednih dana svog neutešnog života. Ali večeras želi da bude
Beladona!
Ipak se osvrtala oko sebe iz straha da bi mogla da naleti na Emanuelu
i Boba. Jedno je prepustiti se ljubavnoj avanturi, a priznati prijateljici da
je bila u pravu - nešto sasvim drugo.
- Obećavam da neću raditi ništa što ne želiš - rekao je Nino osetivši da
se ona koleba. Nadao se da neće izgubiti kontrolu kad je bude uzeo u
naručje. Ipak, nije bio siguran u sebe. Ovako nepromišljeno ponašanje
nije odgovaralo njegovom karakteru.
U poslednjih dvadeset godina bilo je mnogo žena u njegovom životu i
ni sa jednom od njih nije osetio ovakvu strast...
 3. poglavlje

E manuelina zimska bašta bila je u potpunom mraku kada su Nino

i Dejna ušli. Zabravio je vrata. Kad je hteo da uključi svetlo,
Dejna ga je zaustavila.
- Molim te, nemoj. Ovako je romantičnije - prošaputala je osetivši
strah da će se magija raspršiti pod jakom svetlošću.
U međuvremenu su se njene oči privikle na tamu. Egzotične biljke
probudile su njenu maštu i stvorile utisak da je s nepoznatim gusarem
na pustom ostrvu. Kao u svojim mladalačkim snovima.
- Da li si nekada bila ovde? - upitao je Nino kad je Dejna požurila u
zadnji deo bašte.
- Jednom ili dva puta... - odgovorila je da ne bi previše otkrila.
Uhvatila ga je za ruku i povukla za sobom. - Rekli smo da nećemo
postavljati lična pitanja...
- Tačno - potvrdio je Nino, pa ju je privukao na grudi, podigao joj
bradu i poljubio njene usne.
Božanstveno! Ovaj gusar ume divno da ljubi. Zagrlila ga je oko vrata
prepuštajući mu se. Ali kad je osetila da je prstom dodirnuo njenu
masku, odmaknula se od njega.
- Ne! - uzviknula je. - To je protiv pravila! - grudi ispod midera
podizale su joj se i spuštale u brzom ritmu disanja.
Nino ju je radoznalo posmatrao. Očigledno je njoj više nego njemu
stalo do toga da ostane nepoznata. Većina žena koje je poznavao bile su
previše tašte da ne bi pokazale svoju lepotu.
Zašto se Beladona plaši skidanja maske? Najkasnije u ponoć ionako će
moći da joj vidi lice. Ili ona krije neku tajnu?
- Ovako je... uzbudljivije - rekla je. - A iznenađenje kasnije još veće,
zar ne?
Pogotovo ako tačno u ponoć kao Pepeljuga nestanem, dodala je u sebi.
To je čvrsto odlučila da ne bi priredila neprijatnost svojoj prijateljici i
njenom rođaku.
Uzbudljivije?, pomislio je Nino. Kad bi to bilo moguće, pa oboje bi
goreli u plamenu. Ali možda je ona u pravu. Činjenica da oboje nose
maske i da ne mogu da posmatraju grimase druge osobe, davala je ovom
doživljaju dodatnu erotsku notu.
Jače se privila uz njega pružajući mu usne. Nino ju je strasno poljubio
i njena čula kao da su poludela. Nestrpljivo je potražio rajsferšlus na
njenoj haljini. Haljina je skliznula. Na Dejni je ostao samo zlatni korset i
crne gaćice. Kad je pokušala da razveže traku na korsetu, Nino ju je
zaustavio.
- Pusti mene - zamolio je promuklo. - Celog života pitao sam se kako
se ova stvar skida.
Milovala ju je žudnja u njegovom glasu.
Po načinu kako je zario lice među njene dojke čim ih je oslobodio
korseta, zaključila je da on nju zaista želi.
- Tako si lepa... - šaputao je, pa ju je podigao u naručje i odveo na
pletenu sofu. Položio ju je na meke jastuke i nije je ispuštao iz vida dok
je svlačio košulju.
Nijedna žena dosad nije mu se činila tako lepom i poželjnom kao
Beladona. Mesec je bledo osvetljavao njenu kožu poput alabastera.
Nino je zbacio košulju i Dejna je ugledala njegovo preplanulo mišićavo
telo. Otkopčavao je kaiš.
- Pusti mene... - zamolila je tiho, uspravila se i pružila ruke. Nino je
prišao i ona mu je drhtavim prstima otkopčala kaiš. Srce joj je tuklo kao
ludo. Jedva je čekala da svog gusara vidi potpuno nagog.
Ninu je zastao dah dok ju je posmatrao. Gusarske pantalone imale su
dva reda dugmadi, što je produžavalo slatko mučenje.
Dejna je bila očarana njegovim savršenim telom.
- I ti si lep... - izgovorila je nesvesno.
- Ne smeš tako nešto da kažeš, Bela - prekorio ju je. - Neću moći da se
kontrolišem.
- Zar je to loše?
Spustio se kraj nje na ležaj.
- Ne želim da žurimo, draga...
- Molim te, ja... mislila sam... - ućutala je, ali oči su joj ispod maske
sijale takvim sjajem da Nino više nije mogao da izdrži.
- Što god želiš, moja Beladona - obećao je. - Samo reci šta želiš.
- Tebe - odgovorila je. - Želim tebe.
- Onda ćeš me imati - nagnuo se nad njom. - Potpuno...
 Tog trenutka svet oko Dejne nestao je nekakvom roze oblačku. Njen
gusar odveo ju je u oazu strasti, kakvu dosad nije poznavala. Kad je
pomislila da će se rastopiti od želje, univerzum se rasuo u milion zvezda.
Bila je iscrpljena, ali zadovoljna.

Još dugo su ležali jedno kraj drugog teško dišući, čvrsto zagrljeni.
Dejna je milovala njegovu tamnu kosu.
Činilo se da nijedno od njih ne želi da prekine čaroliju koja bi sigurno
nestala čim bi bila izgovorena makar jedna reč. Da, mora da je zaista
magija u igri, jer se Dejna prvi put u životu osećala zaista lepom u
naručju svog gusara. I pamtiće to zauvek..
Znala je da je i on uživao u seksu. Osetila je to po tome kako je ležao
na njenim grudima i nežno milovao njeno telo.
Dejna se polako vraćala u stvarnost. Ponovo je čula razgovor i muziku,
koji su dopirali do njih. I iznenada je shvatila šta se desilo u
Emanuelinoj zimskoj bašti.
Zar je sišla s uma? Spavala je sa strancem, koga je večeras prvi put
videla! A nije znala ni kako on izgleda. Pojma nije imala kako mu je ime!
To je bilo... bolesno. Fantastičan, ekstatičan, nepromišljeni i
apsolutno zadovoljavajući doživljaj! Ali ipak ludost!
I sad je kraj...
- Jesi li zaspala? - upitao je Nino. On još nije mogao da shvati zašto
oseća toliko poverenje prema ovoj ženi koju nije poznavao, a s kojom je
doživeo najerotičniji seks u životu.
Želeo je ovo čarobno biće samo za sebe. Ali ne ovde, u kući svoje
sestre, nego negde gde ih niko ne bi ometao. Negde gde bi bili sami...
gde se ne bi krili iza maski.
Želeo je da sazna sve o njoj, čeznuo je za tim da vidi njeno lice.
- Da nestanemo odavde? - upitao je nežno. - Mogli bismo da odemo u
obližnji hotel na nedelju dana. Ili mesec. Ili čak duže.
Ovog trena za njega nije bilo ničeg važnijeg od toga da bude s njom. I
bio je siguran da će taj osećaj potrajati - Beladona? Šta kažeš na to? -
podigao je glavu i Dejnino srce počelo je da preskače kad je pred sobom
ugledala Ninovo lice bez maske. Svet oko nje počeo je da se okreće.
- Šta je bilo, draga? - zabrinuto ju je posmatrao - Nemoj mi reći da se
odjednom stidiš!
 Da se stidi? Posle svih intimnosti? Nino Asanti! A ona je... oni su...
Ovo je nemoguće!
Na sreću, on još uvek ne zna ko je ona. Sasvim sigurno ne bi flertovao
s Dejnom. Nikada! Nino nikako nije mogao da zna da je s njom spavao.
Morala je da smisli kako da gusar ne sazna ko je Beladona.
Nikako nije želela da doživi da ova toplina i strast iz njegovih tamnih
očiju nestanu i da se vrati onaj ozbiljni pogled kojim ju je gledao svisoka.
Morala je da nađe način da pobegne pre nego što je razotkrije. Upravo
joj je nagovestio kako da to učini.
- Hotel ne zvuči loše - promrmljala je. -Ali ne bi trebalo da nestanemo
odavde a da se jedno od nas ne izvini Emanueli i Bobu i zahvali im se za
poziv, zar ne?
Nino se nasmešio.
- Zaista umeš da se igraš s muškarcima... Hotel ne zvuči loše. -
imitirao ju je.
- Zvuči odlično - ispravila se u želji da što pre pobegne. - Ne mogu da
dočekam...
Gusar Morgan zadovoljno je klimnuo glavom, ustao i počeo da se
oblači.
- Tako je bolje. Neću se dugo zadržati... Što pre kreneš, brže ćeš... -
nadala se da će njenu rečenicu on završiti drugačije nego ju je ona
mislila.
Ali Nino se nagnuo strasno je poljubivši. Taj poljubac pamtiće do
kraja života.
Čim je nestao, skočila je, obukla se i potrčala između gostiju
pokušavajući da bude neupadljiva. Moći će celog života da leči svoje
srce. Prvo mora da pobegne...
 4. poglavlje

N ajzad! Ko zna koji put okrećem tvoj broj! Gde si, zaboga, bila? -
povikala je Emanuela kad se Dejna u nedelju uveče konačno
javila na telefon.
Naravno da je znala da je Emanuela satima pokušavala da je dobije.
Ali šta da posle svega što se dogodilo s Ninom kaže najboljoj prijateljici?
Zato nije podizala slušalicu. Do ovog trenutka...
- Kod roditelja sam.
- Šta tamo radiš? - upitala je Emanuela. Dobro pitanje! Šta da
odgovori? Skrivam se, bio bi pravi odgovor.
Ideja da poseti roditelje pala joj je na um kad je sela u taksi i odlučila
da ode što dalje od Emanuele i njenog brata. Nije se usudila da ostane u
svom apartmanu u Londonu, jer se plašila da bi Nino mogao da uleti i
zahteva objašnjenje za njeno ponašanje prethodne večeri. Ukoliko je
otkrio da se ona krila iza zlatne maske.
To nije bilo teško. Trebalo je samo da pita sestru i Emanuela bi po
opisu odmah znala, jedino se nadala da je Nino, kad se vratio u zimsku
baštu i zaključio da nema njegove tajanstvene Beladone, besan i
povređenog ponosa, zadržao tajnu za sebe.
Ali kad se Dejna prisetila strasti kojom su se voleli, posumnjala je u
takav ishod.
- Došla sam da vidim roditelje i dedu, šta drugo?
- Nisi se ni pozdravila.
- Pokušala sam, ali nisam mogla da vas nađem - slagala je jer ju je
grizla savest
- Dejna?
- Da?
Emanuela je uzdahnula.
- Slušaj... Nino te je svuda tražio kad si nestala...
- Mene? - odglumila je iznenađenje. - Zašto?
 - Molim te, Dejna... nemoj. Znam da si ti žena s kojom je bio
prethodne noći i da si zato pobegla.
Dejna se spustila na krevet u svojoj nekadašnjoj sobi. Čak i kad je
zažmurila, pred sobom je videla Ninovo besno tamnoputo lice.
- Zna li on da sam to bila ja? - upitala je slabašnim glasom.
- Još ne, ali otkriće - upozorila ju je Emanuela. - Pravila sam se luda
dok me je ispitivao ko se krio iza zlatne maske.
Posle duže pauze Dejna je uzdahnula.
- A sad, Dejna, ispričaj mi šta se sinoć desilo među vama - zahtevala je
Emanuela.
Da, šta se zapravo desilo? Kad bi sama to znala!
- Nisam imala pojma da je to on! - objasnila je u nadi da će se njena
prijateljica zadovoljiti tim odgovorom. - Uvek si mi pričala da su tvoji i
talijanski rođaci atraktivni i šarmantni. Kad je počeo da flertuje sa
mnom, pomislila sam da je jedan od njih.
- Moj brat je flertovao s tobom?! - Emanuela nije mogla da poveruje
svojim ušima.
Dejna se nakašljala kao da se zagrcnula. Da je bar ostalo na tome!
Umesto toga, dozvolila je da se sve to desi. A shvatila je da nema tajnih
avantura bez kajanja iako je njena prijateljica tvrdila suprotno.
- Da - potvrdila je. - Ali nisam znala da je to on!
- To si već rekla - podsetila ju je Emanuela. - Nisi shvatila kad sam ti
dala nagoveštaj?
- Da jesam, ne bih celo veče provela u društvu tvog arogantnog brata -
Dejna je bila pomalo iznervirana. Zar nije dovoljno to što je stid i
prebacivanje samoj sebi proganjaju? Sad još treba da se pravda pred
Emanuelom, koja je kriva za tu zbrku!
- Verovatno ne bi - rekla je Emanuela. - Ipak je to sve čudno i ne znam
šta da mislim...
- Emanuela! Ne možeš misliti da bih s Ninom...
- Sve što znam jeste da se moj brat nikada nije ponašao tako smešno
kao proteklih dvanaest sati - prekinula ju je prijateljica. - Izgleda da je
potraga za ženom ispod zlatne maske za njega postala opsesija.
Znači, Nino je još uvek traži? Dejna je teško disala.
- Objasnila si mi šta je smisao i svrha maski, zar si zaboravila? -
pobunila se Dejna. - Zar one ne služe tome da se čovek jednom u životu
drugačije ponaša?
 - A koliko si se ti drugačije ponašala, draga?
Dejna je uzdahnula
- Sasvim drugačije - priznala je.
- Oh.
- Emanuela, hoćeš li reći Ninu da sam ja nepoznata koju traži?
- Nije o tome reč. Zaboravila si da i Bob zna ko je žena sa zlatnom
maskom, pa je samo pitanje vremena...
- Ah, koješta! - pokušala je Dejna da ohrabri sebe. - Za nekoliko dana
sve će zaboraviti...
- Moj brat nikad ništa ne zaboravlja. Šta god da se sinoć desilo među
vama. njemu je to postalo najvažnije i učiniće sve da te nađe. Dakle,
upozorila sam te!
- Emanuela, molim te…
- Reci mi samo jedno: to… što se desilo nije ni o kakvoj vezi sa
klauzulom u testamentu tvog dede?
- Mog dede? - Dejna je bila van sebe. - Ne misliš valjda da bih...
namerno... - Dejna je bila šokirana.
- Iskreno govoreći, nije važno šta ja o tome mislim, nego šta ti činiš
odnosno ne činiš?
Prošlo je osam meseci otkad je deda uneo u testament klauzulu, po
kojoj Dejna pre njegove smrti mora da rodi ili bar da bude trudna
ukoliko želi da njeni roditelji naslede imanje.
A prošle noći doživela je strastan i lakomislen seks s potpunim
strancem. Bar je tako mislila dok nije bilo prekasno. Takvo ponašanje
nije joj bilo primereno i Emanuela je to znala. Zato je sama izvukla
zaključak...

- Tvoja majka je rekla da ću te naći napolju.

Dejna se gotovo spotakla o kofu s hranom, koju je postavila ispred
svog omiljenog konja. Ninov glas bio je obojen besom, pa se ona
najradije ne bi okrenula prema njemu.
Kako je dospeo u kuću njenih roditelja? Lagano je obrisala ruke o
farmerke.
 Nino ju je ljutito odmeravao. Njegovo arogantno držanje probudilo je
inat u njoj i, umesto da se izvini, prkosno je isturila bradu.
- Nino Asanti - rekla je - šta tebe do vodi ovamo?
- Treba li da ti objasnim? - oči su mu opasno sijale.
Ne, nije morao. Koliko god da je pokušavala da ubedi sebe da se one
noći ništa posebno nije dogodilo, uvek su joj pred očima iskrsavale slike
njihove strasne ljubavne igre i dah bi joj zastao.
- Moramo da razgovaramo - rekao je. Dejna se trudila da mu ne
pokaže koliko je plaši njegov hladni i odbojni ton. Nije bila spremna da
razgovara o toj noći i verovatno nikada neće biti. Nadala se da će Nino
odustati, da će se vratiti u Veneciju i zaboraviti misterioznu ženu s
maskenbala.
- O čemu da razgovaramo, Nino? - upitala je trudeći se da se konj,
koga je dobila od oca za rođendan, ispreči između njih. Pošto je konj
osetio njenu nervozu, uspravio je uši i udarao kopitom po zemlji.
- Mislim da znaš, Dejna... ili je bolje da te zovem Beladona? - upitao je
nežno.
Dejnine ruke su zadrhtale, želudac joj se zgrčio i osetila je da gubi tlo
pod nogama. Suočavanje s Ninom moglo je biti gore nego što je
očekivala.
U mašti je ona ovu situaciju zamišljala tako što bi je lako rešila
nonšalantnim osmehom i time ga obeshrabrila. Ali Nino je bio ozbiljan.
Ipak, nije htela lako da se preda.
- Beladona? Pojma nemam o čemu...
- Ne pokušavaj da porekneš da si to bila ti! - prekinuo ju je grubo.
On nije razumeo takve šale. Poslednje dane proveo je diskretno se
raspitujući o svim ženama koje su bile na maskenbalu. Na kraju je došao
do jedne, na koju je najmanje sumnjao. Dejna!
U početku mu se ta mogućnost učinila apsolutno nemogućom. Ali što
je više o tome razmišljao... Dama sa zlatnom maskom bila je Dejnine
visine i stasa. Beli puder krio je njenu crvenu kosu. Napetost koja je
inače među njima vladala bila je skrivena iza zavodljivog tona njenog
glasa.
A najteže mu je bilo da shvati da je Dejna žena koja je onako umela da
se prepusti strasti i seksu s njim! Neshvatljivo, ali istinito. Bes koji se
prethodnih dana nakupio nije ga napustio. Njeno ponašanje i uplašeno
skrivanje pogleda samo je pojačalo njegovu frustraciju. I treba da se
plaši! Ovog trenutka najradije bi je zadavio!
 - Zašto si to učinila?
- Zašto...? - ponovila je.
- Da, objasni mi zašto si spavala sa mnom a onda nestala bez
objašnjenja?
Dejna je duboko uzdahnula.
- Nino...
- Možemo li negde drugde da razgovaramo? - nerviralo ga je to što
konj stoji između njih. - Ne sviđam se tvom konju.
- Činiš ga nervoznim - odgovorila je milujući vranca.
- A tebe? - upitao je Nino opasno nežnim glasom. - I tebe činim
nervoznom?
Nasmrt ju je plašio, ali nikada mu to ne bi priznala. Odavno se navikla
na njegov sarkazam. Njegov indiferentni odnos prema njoj već
godinama joj nije smetao. Ali ovaj hladni ogorčeni muškarac, koji je
očigledno jedva savladavao bes, ulivao joj je strah. I to ju je ljutilo. A
ništa nije skrivila. Nije ga ona prisilila da spava s njom!
Ratoborno mu se obratila.
- Zašto praviš takvu halabuku oko toga? Odrasli smo, malo smo se
zabavili, priznaćeš to i sam ako si iskren. Dakle... - slegnula je
ramenima. - Zašto sve ne bismo zaboravili?
On to nije mogao! I nije želeo! Pokušao je na sve načine, ali proganjalo
ga je sećanje na maskiranu lepoticu i na tu intimnost, koja je dotakla
neslućene dubine i oslobodila ga...
Bio je toliko opsednut željom da je nađe da je otkazao važne sastanke i
pomerio povratak u Veneciju za nekoliko dana. A i dalje nije mogao da
shvati da ga je potraga dovela upravo do Dejne
Da li je znala ko je on kad je spavala s njim? Da li ga je prepoznala i
baš zato uživala, ludo se zabavljajući? Pogotovo zbog činjenice da on nije
znao koga drži u naručju?
Na sva ta pitanja Nino je želeo odgovore i neće popustiti dok Dejna ne
zadovolji njegovu radoznalost. Činjenica da ga je u izlizanim
farmerkama i prevelikoj majici privlačila više nego bilo koja žena na
svetu nije mu dozvoljavala da se opusti.
Znao je kako ona izgleda bez odeće... i sećao se kako je ljubio i milovao
to telo da bi ga doveo do vrhunca.
- Ne nameravam da tu noć zaboravim - obavestio ju je. - Očekujem
objašnjenje u vezi s tvojim ponašanjem, odmah!
 Dejna je odmahnula glavom.
- Žao mi je, nemam vremena i…
- Ili ćeš za pet sekundi sama izaći iz boksa ili ću te izvući napolje!
On bi to zaista uradio. Uzdahnula je.
- U redu... otpratiću te do automobila. Usput ćemo razgovarati -
potapšala je konja u znak oproštaja i izašla iz boksa. - Ali zaista ne znam
šta tu ima da se priča.
- Emanuela mi je ispričala da ove štale pripadaju tvom ocu - rekao je
Nino.
Dejna ga je začuđeno pogledala. - Da... zašto?
- Mora da je na dobrom glasu kao trener.
- Jeste.
- Pretpostavljam da si pre naučila da jašeš nego da hodaš?
- Manje-više.
Nino je zastao.
- Dejna. zar ne možeš bar da mi odaš priznanje što pokušavam da se
ponašam normalno u ovakvoj situaciji?
Normalno? Kako će ubuduće išta biti normalno među njima? Da se
one noći ponašala normalno, ne bi sad morala da se pravda pred Ninom.
Ali ona se prepustila... Njeno vaspitanje, moralna shvatanja i stidljivost
pred muškarcima te noći nisu postojali.
Posle tog ljubavnog izleta bila je šokirana kada se ispostavilo da je
gusar Morgan u stvari Nino Asanti. Nije mogla da ga pogleda u oči, a da
se ne seti kako ju je ljubio... kako je dodirivao njeno telo tim vrelim
rukama... Ovo mi samo odmaže!, upozorila je sebe pokušavajući da se
sabere.
- U redu, ako ti tako kažeš - rekla je pomalo cinično. - Možda bismo
mogli da razgovaramo o vremenu?
Nino je opsovao na svom maternjem jeziku ošinuvši je pogledom. Ako
misli da je njemu lakše nego njoj, vara se. Dejna je svakako poslednja
žena na svetu koju je mogao da zamisli kao Beladonu!
Kad su stigli do njegovog sportskog automobila, zagledao se u svoju
sagovornicu. Vetar je mrsio njene crvene uvojke. Činilo mu se da danas
prvi put vidi njene visoke obrve i izražene jagodice koje je one noći
pokrivala maska.
 Dođavola! Mora da prestane da misli na onu noć! Možda je to bio
najuzbudljiviji i najispunjeniji seksualni doživljaj u njegovom životu, ali
saznanje da mu je to Dejna priuštila čini sve to smešnim.
Nije mu se dopadala. Od početka je loše uticala na njegovu sestru, a
pogotovo posle razvoda odmah po venčanju. Ipak, u poslednjih desetak
godina postala je prava lepotica iako mu nije zapala za oko. I zato...
- Šta želiš da čuješ, Nino? - Dejna ga je prenula iz misli.
- Već sam ti rekao - izgovorio je grublje nego što je želeo. - Želim da
znam: zašto? Zašto si uradila to što si uradila?
- Zašto sam...? O, molim te! Prvi si mi se obratio, zar si zaboravio? -
napala ga je. - Ko mi je ponudio šampanjac? Ko je želeo da pleše i šeta sa
mnom? I ko me je poljubio i predložio da nađemo intimno mestašce? -
Dejna je govorila sve glasnije - A posle u zimskoj bašti… - nastavila je s
novim naletom energije - ne mogu da se setim da si se i jednog trenutka
bunio - zaključila je trijumfalno.
Nino je bio rastrzan. Naravno da se nije bunio. I kako bi kad ga je ova
čarobnica začarala i zavela? A ako nastavi da ga gleda tim zažarenim
očima i ako bude pućila usne...
- Dobro se sećam svakog trenutka te večeri - uzvratio je. - Ali tek sad
znam kome sam... ponudio šampanjac i...
Dejna se sarkastično nasmejala.
- Ako moj identitet predstavlja jedini problem, predlažem da taj
prokleti maskenbal jednom zauvek izbrišeš iz sećanja i da se pretvaraš
kao da se ništa nije desilo.
- Jesi li ga ti zaboravila, Bela? - upitao je promuklim glasom. Nikada
neće zaboraviti ni sekundu te magične večeri...
- Naravno! Odavno! - slagala je prekrstivši prste na leđima.
Ali kako da mu objasni šta ju je dovelo do toga da na jedno veče
odbaci principe i moralna shvatanja i jednostavno se prepusti... kao
poželjna i zavodljiva žena.
- Takvi... izleti nisu tipični za mene, shvataš? - objasnila je dok joj je
srce divlje udaralo. - A sigurna sam u to da nisam prva žena koja je
podlegla tvom šarmu, Morgane... - dodala je. - Zato ne razumem čemu
tolika halabuka.
- Ne razumeš? Ti si najbolja prijateljica moje sestre i ne razumeš čemu
ova halabuka?
- To je drugo.
 - Zdravo...
Dejna se trgnula kad je čula glas svog dede. Samo joj je još on
nedostajao! Još uvek je hodao kao vojnik iako je već četvrt veka u
penziji.
- Čekamo da pozoveš svog gosta u kuću - opomenuo je Dejnu na
pristojno ponašanje.
Da predstavi Nina roditeljima i dedi? Dejna se naježila od pomisli na
to, ali očigledno nije imala izbora.
- Deda, ovo je Nino Asanti - predstavila je gosta. - Nino... ovoj je
major Dvajt Braun.
- Gospodine - Nino mu je stegnuo ruku.
- Asanti - ponovio je deda odmeravajući gosta. - Imate li veze s
bankom Asanti?
Nino je kimnuo glavom. - Naša porodična firma, gospodine.
Dejna je videla sjaj u dedinim očima.
Nadam se da ste došli ovamo da oraspoložite moju unuku, mladiću -
rekao je. - Sumorna je već nedelju dana i preti da će nas sve time
zaraziti.
- Deda! - Dejna se pretvarala da nije primetila osmeh koji je zaigrao
na Ninovim usnama.
- Samo kažem istinu, mlada damo - pogledao ju je zelenim očima koje
su sličile njenima. Onda se okrenuo gostu. - Nadam se da vas je moja
unuka pozvala na ručak.
Dejna se zagrcnula. - Nažalost, on nema vremena i mora odmah da se
vrati u London. Zar ne, Nino?
Nino je slegnuo ramenima.
- Jeste, ali kad sam već ovde...
 5. poglavlje

N aravno da ćete ručati s nama! - odlučio je major tonom koji nije

trpeo protivljenje. - Ja ću predstaviti gospodina Asantija
ostalima, a ti, Dejna, idi da se istuširaš i presvučeš.
Motivi dedinog poziva bili su jasni kao dan. On je u Ninu video
potencijalnog oca svog budućeg naslednika. A nije sumnjala ni u Ninove
zadnje namere: sigurno je samo želeo da je muči. Jedan pogled upućen
njemu potvrdio je njeno nagađanje. Oči su mu sijale od zadovoljstva.
Najradije bi mu šamarom skinula taj osmeh s lica.
Tako je najbolje - prihvatila je dedin predlog. - Onda ću na putu do
Londona moći da ti pravim društvo umesto da se satima klackam u
prepunom vagonu.
- Biće mi zadovoljstvo...
Kako da ne!, pomislila je zadovoljno. Poslednje što je želela bilo je da
tri sata provede s njim u automobilu, ali prijala joj je činjenica da te
njemu biti neprijatnije nego njoj. Samo je htela da mu pokaže da se ne
oseća krivom, a on je to pokušavao da joj nametne. Šta je mislio o njoj,
to joj je bilo svejedno.
Međutim, njegova blizina budila je sećanje na onu noć i polako je
shvatala da njeno bekstvo iz Londona nije imalo efekta. Samo je u njoj
budio želju da ponovi onaj eksperiment... Ova požuda bila je u velikoj
suprotnosti sa averzijom prema telesnoj ljubavi, koja se javila u braku s
Fredom. Pogled na Ninova široka ramena i zategnuto telo budio je želju.
Prvo mora da ga pripremi na ono što ga očekuje kad je već prihvatio
poziv na ručak
Odlučno se obratila dedi: - Nemaš ništa protiv da kratko
porazgovaram s Ninom u četiri oka? Obećavam da ću mu objasniti put
do dnevne sobe pre nego što krenem gore da se presvučem.
- Ako baš moraš... - deda nije voleo da mu se suprotstavljaju
- Da. moram - odgovorila je hladno, izdržavši dedin pogled.
Starac se obratio Ninu. - Nemojte dozvoliti da vas dugo zadrži - rekao
mu pre nego što je nestao u kući.
Dejna je sačekala da odmakne.
 Kako ti je palo na pamet da prihvatiš poziv? - procedila te kroz. zube.
Nino je upravo ovakvu reakciju očekivao. Primetio je njen odbojan
stav i zato je prihvatio.
- Možda sam gladan posle duge vožnje? A svež vazduh...
- Ha! U svakom slučaju, požalićeš - zaključila je.
Nino je suzio oči. - Pretiš li mi, Dejna?
Odmahnula je glavom.
- Ne razumeš... pokušavam da te upozorim. Braunovi su… posebni.
- U kom smislu?
- U svakom! - osećala je da je on ne shvaća ozbiljno. - Moja mama je
graciozna žena u stilu proteklih vekova, a otac je posvećen onome što
najbolje ume: treniranju konja...
- A ti? Po Emanuelinim rečima uspešan si arhitekta.
- Tako kažu - priznala je. - U stvari, htela sam da kažem da ništa od
onog što vidiš ovde ne pripada mojim roditeljima. Moja deda je
vlasnik... svega. 1 svakodnevno im to nabija na nos, kao i razočarenje što
sam se rodila ja a ne sin, naslednik.
Nino tu je posmatrao razmišljajući o tome treba li ozbiljno da shvati
ono što je čuo. Majora je tek upoznao, a Dejna ga poznaje celog života.
Ipak su mu se njene reči učinile preteranim.
- U kom smislu si ga razočarala? - želeo je da zna.
- Znala sam da ćeš me to pitati. Možda razmišljaš na isti način kao
on...
Ta pretpostavka nije mu se svidela. I nije bila tačna. Razočarenje je
poslednja reč koju bi doveo u vezu s Dejnom. Nije umeo da kaže šta
zaista oseća prema njoj, ali to nikako nije razočarenje.
- Ne pokušavaj da promeniš temu!
- Bila sam udata i sad sam razvedena - objasnila je. - I nemam dece. U
očima mog dede to je potpuna propast.
Dejna je u međuvremenu požalila što je započela ovaj razgovor.
Dedina osećanja prema njoj i njenim roditeljima ne tiču se Nina.
- Svejedno... posle deset minuta shvatićeš o čemu govorim. Hajde, uđi
u kuću i prosudi - pozvala ga je. - Hej! Šta to radiš? Pusti me! - uzviknula
je kada ju je uhvatio za ruku.
- Naš razgovor još nije završen... ne zaboravi to!
 Što se nje tiče, završen je. Ali trenutno nije imala snage da se bori.
Želela je da se što pre istušira i presvuče da bi Nina ostavila što kraće
nasamo sa svojom porodicom.

- Priznaj! Pokušala sam da te upozorim! - uzdahnula je Dejna

iscrpljeno kada je posle dva sata sela pored Nina u automobil.
Zaista jeste. Ali i da nije, površnu ljubaznost tokom konverzacije
sigurno bi primetio. Uprkos tome ili upravo zato nije hteo da dozvoli
Dejni da se izvinjava za odnose u svojoj porodici.
- Jesi, ali upozorenje nije uključilo činjenicu da tvoj deda o meni nije
mislio kao o nekome ko želi da te osvoji, nego pre svega kao o nekome
ko će biti otac njegovog praunuka... - pokušao je da se našali, ali je po
izrazu Dejninog lica video da šala nije uspela.
- Žao mi je... - prošaputala je poraženo. Bombardovanje pitanjima o
Ninovoj porodici i uspešnosti firme graničilo se s drskošću i čak ni
dedine godine nisu mogle biti izgovor za to. Dejnini roditelji pokušavali
su sve vreme da skrenu razgovor na nešto drugo, ali uzalud.
- Nemoj to shvatiti lično - zamolila ga je Dejna drhtavim glasom. - Moj
deda u svakom muškarcu mlađem od šezdeset godina vidi mogućeg oca
njegovog praunuka.
Ovaj zaključak nije ublažio napetost među njima. Dejna i on nikad
neće biti jedno za drugo, ali pomisao na to da ona s drugim vodi ljubav
nije mu se dopala.
- Zašto? - upitao je.
Posmatrala je njegov profil. - Kao što sam rekla, majoru je stalo do
toga da se produži njegova loza.
Ručak je bio mučan, upravo onakav kakvog se Dejna pribojavala. Ne
samo da je deda sve vreme postavljao neprijatna pitanja nego je usred
razgovora izneo neumesan komentar u vezi sa Emanuelom. A kao kruna
svega, kada je Nino rekao da je to njegova mlađa sestra, deda se na to ni
osvrnuo nije. Dejna je za trenutak zažmurila. Njen deda je zaista
neotesan čovek. Ali nije znala šta Nino misli o njemu. I nije želela da
zna!
Zato se našalila. - Nemoj na to ozbiljno gledati. Danas sam dedi po
milionti put rekla da se neću udati. Jesi li zadovoljan?
Nino se namrštio.
- Zar je tvoj prvi brak zaista bio takva propast?
 Propast? To je isuviše blaga reč. Užasan, katastrofalan...
- Da.
- Zašto?
- To te se ne tiče.
Upravo je takav odgovor probudilo Ninovo interesovanje. Zašto ne
želi o tome da priča? Razvela se pre dve godine, trebalo bi da je u stanju
da govori o tome osim ako... Da li još uvek gaji osećanja prema bivšem
mužu? Baš smešno. Nakon što je godinama pokušavao da ne obraća
pažnju na Dejnu, sad ga je odjednom sve u vezi s njom interesovalo. A
zapravo ga je najviše zanimalo koliko Dejna i žena sa zlatnom maskom
imaju sličnosti.
- A ako me se tiče?
- Da me nećeš posavetovati? - upitala je sarkastično. - Zaboravi ono
što se desilo između nas, vrati se u Veneciju i brini o svojim poslovima.
Začudo, Ninu je ovog trenutka najvažnije bilo da ne dozvoli da ga ova
lepotica isključi iz svog života.
Duboko je uzdahnuo.
- Znam da se ponavljam, ali... da li ti to možeš da zaboraviš?
Šta da mu odgovori? Nikada...?
Ako je Fred uspeo da joj uništi bilo koju pomisao na brak, Nino je
uspeo da joj oduzme pomisao na to da bi neko drugi mogao da bude
njen ljubavnik. Posle tih nekoliko rajskih sati svako drugi bio bi samo
bleda Ninova senka.
- Nije reč o tome - rekla je izbegavajući direktan odgovor. - Nijedno od
nas dvoje ne želi ništa drugo nego da se vrati normalnom životu,
Ubuduće ćemo se, kao i pre, truditi da se što ređe srećemo.
- A ti ni za tren nisi pomislila kako bi bilo kad bi ova... veza među
nama potrajala, pa da vidimo šta će iz nje nastati? - upitao je.
Dejna se iznenađeno nasmejala. ali u njenom smehu nije bilo
veselosti.
- Činjenica da si reč veza jedva izgovorio može da posluži kao odgovor.
- Samo sam hteo da izbegnem drugi izraz - prasnuo je u smeh. -
Dođavola. Dejna! Ona noć bila ti je zabavna koliko i meni.
Dejna se uozbiljila.
- Zabavna… da - zatvorila je oči, ali ih je brzo ponovo otvorila jer nije
želela da vidi sebe i Nina nage i zagrljene na mekim jastucima...
 - Hajde sa mnom na večeru.
- Ne! - usprotivila se tako brzo da je on skinuo nogu s pedale za gas
zagledavši se u nju. - Ne, Nino - ponovila je mirnijim tonom. - Oboje
smo pogrešili i tu se ništa ne može. Ali zato ne moramo da dolivamo ulje
na vatru i da umišljamo da tu ima nečeg čega nema.
Ninovo lice se smračilo. Iznerviralo ga je neprijatno ispitivanje njenog
napadnog dede, ali Dejnino odbijanje bilo kakve veze među njima još
jače ga je pogodilo. Osećao se… odbačeno. I nipošto mu se nije dopalo!
Navikao je da se oko njega trude, ali nije imao iluzije da je to zbog
njegovog izgleda ili šarma. Njegovo ime i milioni interesovali su dame iz
njegovog okruženja.
A Dejna mu je jasno stavila do znanja da je ne zanima ni njegovo ime
ni imetak, pogotovo ne njegova ličnost.
- Nikada nećemo znati ako ne pokušamo - zaključio je.
- Hoćeš da kažeš ako ne budemo još jednom spavali? - preformulisala
je Dejna.
Da li mu je zaista to bilo na umu? Pa šta i da jeste! Šta je loše u tome?
Zar Dejnu nije interesovalo da li onako savršena noć može da se ponovi?
Zar ona nije osećala istu žudnju koja je ubrzavala njegov puls?
- Nimalo nisi radoznala? - upitao je.
Naravno da jesam!
- Nimalo, Nino - lagala ga je s takvom lakoćom da ju je to plašilo. Ni
jedno od njih nije slutilo ko se krije iza maske i zato je sve otišlo
predaleko..
- Ako nemaš ništa protiv, malo bih odspavala. Rano sam ustala pa
sam iscrpljena.
Bar je ovo bila istina. Zažmurila je, ali toliko je bila svesna Ninovog
prisustva da nije mogla da zaspi. Posle dva sata uzdahnula je s
olakšanjem i otvorila je oči kad je po buci i saobraćaju shvatila da su
stigli u London.
- Moj stan je...
- Znam gde živiš - prekinuo ju je. Dva sata ćutanja nije popravilo
njegovo raspoloženje.
Danas je iz jednog jedinog razloga otišao za Dejnom. Hteo je da
razjasni situaciju i da pronađe rešenje da bi u budućnosti mogli da se
pogledaju u oči. Makar zbog Emanuele, koja je bila ne samo njegova
sestra nego i Dejnina najbolja prijateljica. A na čemu su sad?
 Posle rasprave s najtvrdoglavijom ženom na svetu, užasnog ručka u
krugu njene čudne porodice i dva sata ćutanja, Nino je osećao da je dalji
od nje nego ikad.
Dejna se nije usuđivala da ga pogleda jer je osećala da je on besan. Ko
je mogao pomisliti da će od jedne ljubavne avanturice nastati afera
ovakvih razmera!
Dođi i uživaj u anonimnosti venecijanskog maskenbala!, rekla je
Emanuela. Ako ti je po volji, prepusti se avanturi bez posledica i
kajanja... Emanuela pritom sigurno nije pomislila na svog brata... a nije
ni Dejna. A što se Ninovog predloga tiče da se eksperiment ponovi, u
poslednja dva sata se iskreno, ali bezuspešno borila protiv iskušenja.
Ipak, on to nikada neće saznati!

- Hvala - rekla je izlazeći iz kola.

- Dejna...
- Ne, Nino, ništa nemoj reći... molim te! - požurila je prema ulazu u
zgradu. Duboko je udisala vazduh nadajući se da će tako usporiti svoj
puls koji je razbijao.
- Dejna...
Okrenula se i pogledala je Nina u oči. Pružio joj je tašnu koju je
zaboravila u kolima.
Zašto on baš sad izgleda tako neodoljivo seksi? Tamna kosa
presijavala mu se na suncu, a linije oko usana bile su naglašene. U crnim
očima videla je zlatne tačkice, a kad se nasmešio... Sad ne sme popustiti!
Ispravila se i nakašljala.
- Hvala ti što si me dovezao u London... Zbogom, Nino - rekla je
drhtavim glasom.
- O ne, Dejna! Nećeš se lako izvući - ignorisao je njenu pruženu ruku.
Sagnuvši glavu, poljubio ju je s nekom mešavinom želje i besa. Osetio je
ukus žene sa zlatnom maskom. Tako je mirisala i takav je bio osećaj
dodirnuti je. Ona je bila Beladona...
Nino je osetio da je otvorila usne i snažno ju je privukao sebi. Nije
mogao ni na šta drugo da misli nego na njenu meku kožu pod svojim
prstima... Želeo je da se izgubi u vrtlogu strasti koji je jednom već
doživeo. Kako je mogla da mu uskrati to zadovoljstvo?
Ali mogla je... Oduprla se pesnicama o njegove grudi.
 - Pusti me... - borila se, ali on je nije puštao. - Pusti me... odmah!
Iritiran, učinio je što je tražila i koraknuo je unazad. Tek sad je
primetio da ona drhti celim telom.
- Šta si hteo da dokažeš? - on nikad ne sme saznati koliko ju je njegov
poljubac uzbudio i zbunio. Da nisu usred londonske vreve... ko zna šta bi
se dogodilo!
- Ovo nije bio ispit, Dejna - odgovorio je. - A dokazao je da ti nije dosta
mene, kao što sve vreme tvrdiš.
- Ti... ti... - nije znala šta da kaže jer su njegove reči bile sasvim blizu
istini.
- Osim toga, pokazao mi je da našu avanturu nećeš lako zaboraviti.
- A ni ti!
- Ja to nisam tvrdio - podsetio ju je nežn0.
- Žao mi je što moram da smirim tvoj naduvani ego, Nino - uzvratila je
- ali naša mala avantura u zimskoj bašti nije okrenula svet naglavačke,
kao što zamišljaš. I neće mi teško pasti da zaboravim i tebe i maskenbal.
Začudo, on se samo nasmešio.
- Jesi li nekad čula da kažu: ko se previše opire...
- Naravno, ali to ne važi za mene!
- U redu - rekao je na njeno iznenađenje. - Krajem sledećeg meseca
doći ću ponovo u London... Bela. Tačno za četiri nedelje.
- Zašto bi to meni bilo važno?
Ako zaista ništa ne osećaš prema meni, onda... ništa. Ali ako je onako
kako pretpostavljam...
- Zaboga, baš si arogantan!
Nino je slegnuo ramenima. - Možda sam samo iskreniji? I prema sebi
i prema tebi... - dodao je zamišljeno.
- Treba da potražiš odgovarajuću ljubavnicu za svoje boravke u
Londonu!
- A kakva bi ti ljubavnica bila?
Vrlo neprijatna! - gotovo je uzviknula.
Nasmejao se.
- Drago mi te što te sve ovo ludo zabavlja - procedila je kroz zube. - Šta
misliš, da li bi se i Emanuela tako od srca nasmejala ovoj situaciji?
 Nestalo je vedrine s njegovog lica. Emanuela mu je tog jutra mnogo
šta rekla pre nego što je krenuo kod Dejninih roditelja. A jedno je
posebno naglasila: ako bilo šta nažao učini njenoj prijateljici, ona će se
obračunati s njim.
- Ono što je između nas dvoje ne tiče se Emanuele.
- Među nama ničeg nema - ispravila ga je Dejna. Bila je besna na sebe
što je svoju najbolju prijateljicu iskoristila kao oružje protiv Nina. - A
ako je nečeg i bilo, to je prošlo - dodala je.
- Pokušavaj i dalje da ubediš sebe u to - rekao je Nino opušteno. - Ko
zna? Možda će ti ove četiri nedelje biti dovoljne za to - poljubio ju je
ovlaš u obraz. - Kad se vratim u London, dokazaću ti suprotno.
Upravo je htela da mu odgovori, ali on je seo za volan i mahnuo Dejni
koja je otvorenih usta stajala na trotoaru.
 6. poglavlje

N ino je se jedva povratio od šoka kada mu je sekretarica najavila

gospođicu Braun. Naizgled opušten, sedeo je u velikoj fotelji
gledajući ženu crvene kose, koja te stajala leđima okrenuta prozoru.
Verovatno ju je očarao pogled na Veneciju.
- Dejna? - njegov glas odavao je nestrpljenje. Nije je video tri i po
nedelje. Za to vreme nije zaboravio nijedan detalj one vrele noći kada
mu se predala. Sve vreme zamišljao je kako će biti kada se vrati u
London i kad mu se ona baci u naručje i prizna da ga želi.
Kad mu je sekretarica najavila Dejnu, pomislio je da je blizu cilja. Šta
bi inače bio razlog da krene na toliki put umesto da sačeka vikend za koji
je najavio da će doći u London?
Ali njegovo uverenje počelo je da jenjava Nije mu se dopala njena
formalna odeća, elegantni crni kostim i krem svilena bluza. Ovo je više
ličilo na poslovni sastanak nego na privatnu posetu.
Prišao joj je.
- Dejna, moje strpljenje je pri kraju - upozorio ju je naizgled mirnim
tonom. -Ako imaš nešto da mi kažeš, reci!
To što je zastao sasvim blizu nje izazvalo je podrhtavanje njenog tela.
Nije smela dopustiti da se ovo desi. Usput je smislila šta će mu reći.
Trebalo je da to bude racionalna slika budućnosti s kojom će oboje
morati da žive, osmišljena tako da nema otvorenih pitanja. Mirno treba
da obavesti Nina, a onda da ode u svoj hotel i ujutro odleti nazad u
London.
Ali kad je ušla u njegovu kancelariju ugledavši ga kako sedi...
jednostavno je zanemela. I ne samo to! Njena glava kao da se najednom
ispraznila i kao da joj nije bilo jasno zašto je došla ovamo.
Ali bila je tu i Nino je bio u pravu: nije mogla do kraja života da stoji i
ćuti. Ispravila se pogledavši ga u oči.
- U redu. Ovako ćemo dalje funkcionisati. Ostaću u Engleskoj, ali
možeš me posećivati kad god dođeš u London..
- Čekaj, stani! - prekinuo ju je grubo, ali je snizio ton kad je video
koliko je bleda.
 - Pričaš o... budućoj vezi među nama kao da je reč o poslovnom
dogovoru.
Dejna kao da ga nije razumela.
- Misliš da sam došla da razgovaram o mogućoj aferi među nama?
Sad se Nino zbunio.
- O čemu drugom?
- O, ne, Nino... - Dejna se bespomoćno nasmešila. - Sve si pogrešno
razumeo. Ili, bolje rečeno, ja se nisam dobro izrazila... - uzdahnula je. -
Žao mi je, ali ovih dana sam malo van sebe...
Ništa što je izgovorila nije mu pomoglo da shvati. Šta se u tom
kratkom vremenu otkad se nisu videli desilo Beladoni? Opet je zaključio
da je veoma bleda i da ima tamne podočnjake.
- Mislim da je najbolje da sedneš - predložio je glumeći mirnoću. -
Reći ću sekretarici da nam donese kafu.
- Ne, ne kafu! - uzviknula je, pa se nasmešila kad je ugledala njegov
zapanjeni pogled. - Bolje čaj.
Nino je naručio čaj. Ona se nije pomerila s mesta. Septembarske
sunce obasjavalo je prozor i njena kosa izgledala je kao vatreni žbun.
Ipak nešto nije u redu. Nino je odlučio da što je moguće pre sazna šta.
- Zaista bih voleo da sad sedneš - rekao je ljubazno. - Pre nego što se
onesvestiš.
Dejni se zaista vrtelo u glavi, ali htela je da bude na što većem
odstojanju od njega.
- Hvala - promrmljala je i sela na fotelju. - Zar ti nećeš sesti? - onda će
bar taj ogromni pisaći sto biti između njih.
Nino ju je poslušao. Zabrinuto ju je posmatrao, delovala je nekako
bolesno. Da li je to zbog njegovog obećanja ili, bolje rečeno, pretnje da će
raščistiti međusobni odnos čim on ponovo dođe u London? Da li je
krenula na ovaj put da bi se što pre oslobodila... njega?
Nino je osetio bol u želucu. U tom slučaju, bilo kakva pomisao na
vezu...
- Nemoj me gledati tako zabrinuto - zamolila je kao da ume da mu čita
misli.
- Nisam se dobro osećala ove nedelje, ali nisam bolesna. Zar zaista ne
možeš da pretpostaviš zašto sam ovde?
- Ne, iskreno rečeno, ne. Reci mi.
 Dejna je prikupila svu snagu.
- Doletela sam jutros iz Londona ovamo zato...
Ućutala je kad je sekretarica pokucala i ušla u kancelariju noseći kafu i
čaj. Nino ju je zamolio da izađe pa je sebi i Dejni nasuo čaj.
- Popij, čini se da ti je potreban. Sa Emanuelom je sve u redu?
- Sa Emanuelom? - zbunjeno je ponovila Dejna. - Da... naravno.
Zaboga! Žao mi je što te uznemirujem svojom sluđenošću. Niko nije
bolestan, svi su dobro. Samo ja... trudna sam - rekla je šapatom. - Od pre
mesec dana, da budem precizna...
Nino ju je posmatrao ne shvatajući šta je izgovorila. Dejna je oborila
pogled uzimajući dve kockice šećera i dajući vremena budućem ocu da
se povrati od šoka. Dobro se sećala kako je ona bila šokirana kad je juče
skupila hrabrost i uradila test na trudnoću.
Otpila je nekoliko gutljaja čaja osetivši da joj se vraća snaga.
Do pre dva dana nije primetila da nije dobila menstruaciju, jer se
odmah po Ninovom odlasku bacila na posao da bi tog čoveka što brže
zaboravila i izbrisala iz svog života.
Pošto nije verovala u prvi rezultat testa, ponovila ga je. Rezultat je bio
isti, pa je otišla ginekologu, koji je potvrdio njene sumnje.
Otad je dobijala napade panike. I još nisu prošli.
Nema sumnje da će deda Braun biti oduševljen tom vešću, ali Dejna je
prvo poželela da pobegne. Što dalje od Ninovog domašaja.
Ali onda se javio glas razuma. Emanuela je ionako isuviše pametna da
prihvati iznenadni odlazak svoje prijateljice bez pozdrava. Dejna je znala
da se može pouzdati u nju čak i ako se ta lojalnost bude kosila sa
odnosom prema bratu. Onda je shvatila da mora odleteti u Veneciju i
Ninu reći istinu. I učinila je to, a sad čeka njegovu reakciju.
Lagano je odložila šoljicu čaja i bojažljivo podigla pogled, jedno je bilo
jasno: čim se oporavi od šoka, Nino će imati šta da kaže. Da mu
pomogne?
- Zar ne možeš reći bilo šta? Ne mogu da podnesem tvoj pogled koji
ništa ne govori. Nino, molim te!
Tek u tom trenutku postao je svestan činjenice da već tridesetak
sekundi ne diše. Čak mu je i mozak prestao da radi. Jedva se sabrao
uzdahnuvši nekoliko puta
- Jesi li ručala? - upitao je.
- Da li sam... šta? - začudila se Dejna.
 Nino je osetio da pritisak u njemu popušta.
- Rekla si da si jutros stigla. Pitam se da li si u međuvremenu nešto
pojela...
Dejna je očekivala svašta: aroganciju, nevericu, poricanje,
prebacivanje... ali ne i ovo.
- Nino, jesi li čuo šta sam ti malopre rekla?
- Naravno da jesam! - rekao je pogleda uprtog u nju. - Dođavola! Ti si
u međuvremenu imala vremena da se navikneš na ovu... novost. Sigurno
to znaš već od...
- Od pre dvadeset četiri sata - prekinula ga je nežno. Ovo je lakše
podnosila od njegovog ćutanja.
- O, nisam znao... Jesi li već bila kod lekara? - upitao je. - Jesi li
dobro? Kao da si oslabila. Zar nije trebalo da se ugojiš?
Ovo te već ličilo na Nina koga je poznavala.
Dejna se opuštenije zavalila u fotelju - Juče sam bila kod ginekologa i
rekao je da je sve u redu Normalno je da se u prvih nekoliko nedelja
trudnoće… oslabi.
Nije mogla da poveruje da mirno razgovara s Ninom u njegovoj
kancelariji u Veneciji, a ni sama još nije prihvatila činjenicu da je
trudna. Zaista je oslabila ovih nedelja. Ali njeno delikatno stanje nije
krivo za to, nego duševno stanje posle Ninovog odlaska.
Prvih nekoliko dana nije znala šta je više brine: činjenica da će ga
videti posle četiri duge nedelje ili pretnja da će se tada naći s njim i
morati da donese odluku.
Pritom je jasno sebi zacrtala da iz sećanja izbriše onu magičnu noć,
kao i da prekine da zamišlja budućnost punu takvih noći u gusarevim
rukama...
- Idemo u jedan kafić u blizini - odlučio je Nino.
- Ali..
- Ne raspravljaj se sa mnom! - upozorio ju je i ona se primetila da je
stisnuo pesnice - Moraš nešto da pojedeš, a ja... treba mi nekoliko
minuta da prihvatim ovo što si mi rekla.
U to nije bilo sumnje, zato se nije bunila. A posle ručka i odmora biće
joj lakše da mu izdeklamuje pripremljeni govor.
To da je trudna on već zna. Tako će joj lakše pasti da mu objasni da
nije planirala da ga drži podalje od njegovog deteta kad bude dolazio u
London. A kad taj razgovor obavi, moći će konačno da se vrati u
Englesku i da nastavi tamo gde je stala do rođenja deteta.
Nino, koji ju je sve vreme posmatrao, primetio je da ona razume
njegovu dilemu, ali nije znao kako da protumači prkos u tim zelenim
očima niti odlučan izraz njenog lica. A onda je shvatio!
Kako je započela razgovor pre nego što mu je saopštila da je trudna?
- Ja ću ostati u Engleskoj, ali ti me možeš posetiti kad god dođeš u
London i..
Sad mu je sve postalo jasno. Znači, ona nije spremna na njegovo
učešće što se buduće bebe tiče. Ali to će se promeniti. O, da... moraće da
popusti jer to je njegovo dete koliko i njeno. On nije nameravao da
napusti svoje dete.

- Lepo je ovde - rekla je Dejna kad su iz gužve zašli u mirnu uličicu i

seli u porodični kafić blizu Velikog kanala.
Vlasnik je Nina pozdravio imenom i odveo ih za sto kraj otvorenog
prozora.
Navali - rekao je Nino kad je šef kuhinje uz jelovnik, spustio sveže
pica-hlepčiće i masline.
Nije ga poslušala i podigla je meni kao štit od njegovog pogleda Na
putu dovde jedva da su progovorili. Ali u Dejni je raslo uverenje da je
ovo bilo zatišje pred buru, koje će izbiti kada se malo okrepi. Verovatno
je zato insistirao na tome da nešto što pre pojede.
- Jesi li odlučila šta ćeš uzeti?
- Nino, ja… - podigla je pogled s menija.
- Postoji li nešto što trudnice ne smeju da jedu?
- Dimljena riba, šunka, pašteta, sirova jaja - izletelo joj je - Juče sam
saznala - dodala je osećajući nelagodu. - Ali..
- A piletina sa šampinjonima?
- Nino!
- Hajde da naručimo pre nego što se upustimo u razgovor - njegov
pogled nije bio neprijateljski, ali boja tona nešto je skrivala. Dejna je
odustala od pokušaja da privuče njegovu pažnju pre nego što naruče.
Kad je konobar otišao, nagnula se napred, stavila ruku na karirani
stolnjak i pogledala ga je pravo u oči.
 - Razumem da si šokiran posle...
- Stvarno? - upitao je sarkastično. Stvarno razumeš?
- Naravno! Ne čuje čovek svakog dana da će postati tata!
- Ne - potvrdio je - Ali šok nije više toliki kao pre petnaestak minuta -
priznao je mirno. - Imao sam malo vremena da se priviknem na tu
misao, pa me raduje činjenica da ću postati otac jedne devojčice ili
dečaka.
Očigledno se od šoka brže oporavio nego što je ona očekivala.
Pokušala je da odagna čudan osećaj... Tako opušten i koncentriran, Nino
je bio neko ko ima šta da kaže. Kako je mogla pomisliti da će je bez
pogovora pustiti da se vrati u Englesku?
- Nino, nemoj me pogrešno razumeti. Za osam meseci bićeš biološki
otac mog deteta, ali to ne znači da ćeš biti deo našeg života. Kao što sam
rekla, možeš nam bilo kad doći u posetu.
Ledeno se nasmejao.
- A da ti mene ne razumeš pogrešno, draga: dete koje nosiš zapravo je
Asanti.
Klimnula je glavom. - To mi je jasno...
- Očito nije! - sad se Nino nagnuo preko stola. - jedno je sigurno: čim
sve pripreme budu završene, nas dvoje ćemo se venčati...
- Venčati? - ponovila je Dejna. - Ali ne želim da se udam ni za tebe ni
za bilo koga drugog!
Nino se zavalio u naslon odmeravajući majku svog deteta arogantnim
pogledom.
- Ionako ne postoji opcija da se udaš za nekog drugog sem mene.
Dejna je prkosno odmahnula glavom - Ali ni za tebe! - usprotivila se
odlučno. - Već sam ti pre nekoliko nedelja rekla da nema šanse da se
opet udam.
- Tada su okolnosti bile drugačije… u pravom smislu reči.
- Vrlo smešno! Ali to ništa ne menja.
- Naprotiv - uzvratio je. - To sve menja. Kao što sam rekao, dete je
mogući naslednik Asantijevih i...
- On će biti naslednik i Braunovih - podsetila ga je s trijumfalnim
prizvukom u glasu, koji je nestao kad se prisetila okolnosti koje su
povezane s tim.
 Iznenada je pred sobom videla lice svog dede, koji je toliko
egocentričan da će pomisliti da je ona ostala trudna samo da bi njemu
ispunila želju. A kako bi Nino reagovao na klauzulu u dedinom
testamentu ako ikad za nju sazna, Dejna se plašila o tome da razmišlja.
Saberi se!, naredila je sebi. Čak i ako Nino nešto sazna.. ona ništa od
njega ne traži. Bolje da rešava jedan po jedan problem umesto da paniči.
- Ma je bilo? - upitao je Nino osećajući nemir. Video je da je
prebledela. a nekoliko sekundi zatim pocrvenela. pa je osećao grižu
savesti. Da li ju je pritiskao? Nažalost, nije imao iskustva s trudnicama.
Razum i logika tu očigledno nisu igrali važnu ulogu.
Da li je Dejna mogla da uvidi da je brak s njim jedina mogućnost da se
ova situacija reguliše na pristojan način? A šta je s njenim željama i
potrebama?, javio se glasić u njegovoj glavi, ali ga je on brzo ućutkao.
Čim sve potrebne pripreme budu završene, venčaćemo se...,
odzvanjalo je u Dejninoj glavi. To baš i nije preterano romantično, ali
ako bi tvrdila da njegov predlog nije naterao njen puls u galop, slagala
bi. Ipak nije pokazala da joj to laska.
Nino je Italijan, glava poštovane i uticajne porodice. Nikakvo čudo da
je zbog rođenja deteta odlučio da se venča s Dejnom.
- Šta mi je? - ponovila je. ~ Zar nešto mora da nije u redu ako ne želim
da se udam za tebe? - zvučala je sarkastično. - Budi iskren prema sebi.
Ni ti to ne želiš, zar ne?
Sve je ovo bilo novo za njega da bi mogao da proceni šta želi. Priznao
je sebi da se proteklih nekoliko nedelja ozbiljno bavio mišlju da bi
njihova veza mogla da potraje. ali nijedne sekunde nije pomišljao na
venčanje.
U međuvremenu...
Ideja da Dejna kao supruga bude zauvek njegova nije mu bila
odbojna. Osim toga, njihovom detetu trebaju roditelji koji zajedno žive.
- To je upravo ono što želim - potvrdio je ubedljivim tonom.
- Ali to je nemoguće! Do pre nekoliko nedelja nismo mogli da
izdržimo zajedno u isto i prostoriji a da ne nastane haos. A kao što vidiš,
tu se ništa nije promenilo - dodala je. - Ipak ti obećavam da ćeš svoje
dete moći da viđaš uvek kad...
- To bi značilo svakog dana - prekinuo ju je. - To je obećanje koje ne
možeš ispuniti ako budeš živela u Engleskoj, a ja ostao ovde.
Znači, bili su u slepoj ulici.
 7. poglavlje

D ejna je prevukla rukom preko očiju. Očigledno nije jednostavno

rešiti problem kao što je zamišljala. Ipak nije htela da pristane na
brak koji bi mogao da se pretvori u noćnu moru. Doduše, Nino nije kao
Fred, čija su nesigurnost i psihička nestabilnost prerasli u opsednutost i
brutalnost. Ali pomisao na to da se brakom ponovo veže za nekoga i da
tako postane zavisna i ranjiva, ulivala joj je strah.
Kako da to objasni Ninu ne pominjući pozadinu svog prvog braka?
- Žao mi je, ali zaista ne mogu da se udam za tebe - rekla je tiho.
Ninovo lice se smračilo. Nije bio ljut, već zbunjen. Kada su pre
nekoliko minuta ulazili u restoran, slučajno je dodirnuo njenu ruku
osetivši strujni udar. I Dejni se isto dešavalo. Trgnula se, počela je
isprekidano da diše, ruke su joj drhtale, a krv je projurila u lice - ti
simptomi nisu mu bili strani...
A onoga dana kada je ispratio sestru u Englesku na studije, zaključio
je da je Dejna od naporne tinejdžerke postala predivna mlada žena
smaragdnozelenih očiju i vatrenocrvene kose, što je ukazivalo na
strastan temperament. On je to iskoristio tako što ju je stalno provocirao
da ne bi podlegao njenom šarmu. Imala je jedva osamnaest godina, a on
je tada napunio trideset jednu. Osim toga, ona je bila najbolja
prijateljica njegove sestre.
To je isključivalo svaku pomisao o mogućoj vezi s tom predivnom
devojkom. Ipak ga je, uprkos razumu, sve to navodilo na erotske
fantazije kojih se stideo. Njoj je mogao da zahvali što je izgubio opušteno
držanje prema ženama. Dotad su one bile samo fina bića za ukras.
Do Emanuelinog venecijanskog maskenbala... Anonimnost je srušila
sve barijere među njima i dozvolila mu je da se preda osećanjima. Čak i
kad je otkrio da je to bila Dejna...
- Pojedi nešto, Dejna. izgledaš kao da nemaš snage. Kasnije ćemo
razgovarati.
Dejna se nije nadala da će posle ove prisilne pauze usaglasiti stavove,
ali čim je osetila miris parmezana, shvatila je da je užasno gladna. Pojela
je sve s tanjira a onda je uživala u ukusnom desertu. Odjednom je osetila
nalet samopouzdanja. Ali to će se sigurno brzo promeniti kad započnu
razgovor.
- Nino...
- Ne ovde, Dejna - mahnuo je konobaru da donese račun. -
Razgovaraćemo u mojoj kući.
Sigurno je mislio na palatu. Emanuela je Dejni pokazala slike
ogromne antičke višespratnice u arapskom stilu, sa ogromnom baštom
na krovu. Bogati dom za prinčevski sloj kojem su Asantijevi nekad
pripadali.
Dejna se ukočila. Njeno dete... njen sin ili ćerka potiču od pravog
princa! Gotovo se glasno nasmejala. I da ne zaboravimo: od sveštenika i
gusara, dodala je u sebi.
- Možeš li brodom ili da idemo pešice? - upitao je Nino kad je platio
račun.
Emanuela joj je pričala o mogućnosti da se brodom plovi do kuće
njenih roditelja, 0 divnom pogledu koji se pruža s kanala.
- Može brodom.
Ovo je sasvim drugačiji život od onog koji je poznavala i na koji je
navikla. Dok je Nino upravljao malim motornim čamcem vozeći između
vodenih taksija i romantičnih gondola preko Velikog kanala, Dejna je
fascinirano posmatrala bogato restaurirane palate tik uz vodu.
Pa ipak, pažnju su joj najviše privlačila Ninova široka ramena, njegove
snažne preplanule ruke koje su upravljale brodom... crna kosa...
markantni profil kad je gledao u stranu i sjaj u tamnim očima kad se
okrenuo njoj...
Njeno srce tuklo je kao ludo, na momente je čak preskakalo. Oduvek
je tako bilo... Bar od njenog četrnaestog rođendana njeno srce kuca
samo za ovog čoveka – snažno i bolno, ali beznadežno. Njenu
opčinjenost njime ni kratkotrajni brak nije mogao da promeni. Posle
onog doživljaja pokušala je da zaboravi erotske fantazije i snove, u
kojima je Nino igrao glavnu ulogu.
A onda su joj se na maskenbalu ostvarili snovi...
Posle toga sve se promenilo. Jedna noć s Ninom okrenula je
naglavačke njen život i to je shvatila kad je uradila test na trudnoću pa
otišla lekaru. Pitala se kakav bi njen odgovor bio na Ninovu prosidbu da
nije trudna. Da je sačekala vikend i njegov dolazak u London. Da li bi i
onda odgovor glasio: ne? Ili bi. presrećna, oberučke uhvatila priliku da
celog života noći provodi u njegovom zagrljaju? Nažalost, to nikad neće
saznati...
 - Zašto uzdišeš?
Dejna je prisilila sebe da se osmehne.
- Samo razmišljam o tome koliko si srećan što živiš na ovom
magičnom mestu.
Nino se jedva suzdržao da joj predoči da bi Venecija mogla da bude i
njen dom ako ona to želi. Ali brod nasred kanala nije bio dobro mesto za
još jednu raspravu.
- I ja tako mislim - potvrdio je zadovoljno. - Ovo je naša palata... -
rukom je pokazao zgradu terakot boje. - Već generacijama to je dom
Asantijevih.
Dejnine oči su zasijale.
- Nino! Pa ovo je predivno! - oduševljeno je uzviknula.
Usporio je čamac usmerivši ga prema vodenoj garaži kroz koju se
ulazilo u unutrašnjost palate, iskočio je i pružio ruku Dejni da joj
pomogne da izađe. Proveo ju je kroz slabo osvetljeni hodnik do glavnog
dela zgrade.
Pozdravio ih je stariji sluga.
- Molim te, donesi nam čaj u mali salon - zamolio je Nino. Sluga se
blago naklonio.
Nino se nasmešio jer stari sluga nije pokazao ni trunčicu radoznalosti
mada ga je sigurno obuzela zbog neočekivanog dolaska vlasnika usred
popodneva. i to u pratnji divne crvenokose žene.
Dejna je razrogačila oči na toliku raskoš i lepotu. Nameštaj je bio
antički i veoma skupocen, svuda su bile okačena ulja na platnu, a s
plafona je visio ogroman kristalni luster.
Pratila je Nina kroz troja dvokrilnih vrata pre nego što su ušli u mali
salon.
Pošto je rođena u velikoj kući, smatrala je da se navikla na velike
prostore, ali je ova palata ipak bila posebna. Ne samo po veličini nego i
po uređenju.
Dejna se nesigurno osmehnula.
- Čula sam ponešto od Emanuele o vašoj kući, ali pojma nisam imala...
- Dođi da vidiš pogled - Nino joj je pružio ruku.
Dejna ga je pogledala osetivši nelagodu. Prvi put je postala svesna
činjenice da je ovaj čovek pod drugim okolnostima mogao da bude
princ. Uticajan je i moćan i sve to želi da podeli s njom tako što bi je
učinio svojom suprugom i majkom njegovog deteta... njegove dece...
 Bilo koja druga žena oberučke bi prihvatila ovakvu ponudu. Da li je
ona luda što odbija njegovu prosidbu? Ili je neodgovorna majka, koja
svom detetu neće da pruži život u luksuzu i izobilju?
Da li ju je Nino ovamo doveo zato da joj pomogne da odluči?
- Dejna?
Kad je podigla pogled, shvatila te da Nino još uvek stoji ispružene
ruke. Nasmešila se prihvativši je. S rukom u ruci izašli su napolje, na
prostrani balkon.
Sa ovog mesta činilo joj se kao da joj je cela Venecija pod nogama.
Dole te proticao Veliki kanal, brodovi su se mimoilazili. U jednoj gondoli
bio je stariji bračni par zadubljen u razgovor.
Zatvorila je oči i duboko udahnula različite arome koje je vetar
doneo... Miris sveže pečenog hleba.. beli luk, koji ovdašnjim ljudima nije
začin, nego neizostavni sastojak većine jela, pa miris egzotičnog voća...
Nino je mirno stajao, zadovoljno posmatrajući kako Dejnu obuzima
magija njegovog rodnog grada. On je ovde rođen, odrastao i tu živi.
- Kako je Emanuela mogla sve ovo da napusti? - upitala je Dejna
odmahujući glavom.
- Nikada to nisam mogao da shvatim - odgovorio je Nino i, položivši
ruku oko njenog struka, privukao ju je sebi. - Ostani večeras sa mnom,
Dejna... - prošaputao je i nežno poljubio njen vrat. - Želim da te volim
okupanu sjajem venecijanskog meseca.
Dejna je osetila da nestaje sva snaga i otpor iz njenog tela. I nije mogla
ništa da učini protiv toga. Ili možda to nije želela?
- Naša beba sigurno ne bi imala ništa protiv - pokušao je Nino da
potkrepi svoju molbu.
Dejna se tiho nasmejala.
- Nisi ti naivan, dragi moj - rekla je čudeći se sebi. - Ako je naše dete
saglasno, kako bih mogla da odbijem? - obema rukama obuhvatila je
njegovo preplanulo lice i poljubila oca svog deteta.
Bio je to prvo nežan poljubac, pa je prerastao u strastan. Njihova srca
kucala su ujednačenim ritmom, kao one noći kada su začeli novi život.
Ipak se Dejna, na Ninovo razočarenje, posle nekog vremena nežno
odmaknula od njega.
- Šta...?
Spustila je prst preko njegovih usana da ga spreči da govori.
 - Ostaću večeras ovde s tobom, Nino - obećala je naizgled mirno, ali
joj je glas podrhtavao. - Ali samo ako mi obećaš da nećeš pominjati
venčanje.
Nino se namrštio. Šta ju je nateralo da postavi ovaj ultimatum?
- Znaš da nikad nisam želeo da ti naudim? - upitao je.
- Naravno! - brzo je odgovorila, kao da je time htela da ga umiri.
Ako se ne plaši njega, onda koga? Ima li to veze s njenim kratkim
brakom? Da li joj je bivši muž učinio nažao pa se plaši nove veze?
Nino je osetio da u njemu raste bes, ali znao je da se mora obuzdati.
Dejnu nipošto ne sme opterećivati navaljivanjem.
- Obećavam, Bela. Neću ni spomenuti venčanje... večeras.
Bolje i to nego ništa, pomislila je Dejna. Možda se Nino nada da će je s
vremenom uveriti u prednosti braka...
 8. poglavlje

D ejna je zažmurila i potonula u mirišljavu kupku. Ovako luksuzno

kupatilo u antičkom stilu nikada u životu nije videla. Zidovi i pod
bili su od skupocenog mermera, a nežna boja kajsije davala je prostoriji
toplinu. Rajsko kupatilo za princeze...
Kada su popili čaj, Nino je predložio da Dejna malo odspava da bi se
odmorila od putovanja i uzbudljivog dana. Nino ju je odveo u spavaću
sobu, a ona je doživela lagani šok jer je njen apartman u Londonu
mogao da stane u ovu spavaću sobu! A predivan, svilom presvučeni
krevet bio je tako udoban da je zaspala čim je spustila glavu na
snežnobele jastuke. Napetost je najzad popustila.
Probudila se nekoliko sati kasnije i osećala se odmornom i osveženom
kako već dugo nije.
Činjenica da je Nino poslao poslugu u hotel po njene stvari nije je
iznenadila. Samo se začudila što je neko, dok je ona spavala, njenu
odeću rasporedio u ormar.
Obukla je crne farmerke i crni džemper. Nasmešila se. Između Nina i
nje danas više neće biti formalnosti. Srce je počelo snažno da joj udara u
grudima, a želudac se zgrčio pri pomisli na veče koje predstoji... I noć
koju će provesti s njim. U njegovom naručju... Nino se tokom popodneva
divno ophodio prema njoj. Dejna se setila kako ju je brižno smestio na
sofu posluživši je čajem. Onda je seo kraj nje i nagovarao je da proba
biskvite koji su zaista bili veoma ukusni.
Potom joj je pokazao spavaću sobu za goste, koja je bila odmah pored
njegove, i pobrinuo se za to da joj sve bude nadohvat ruke pre nego što
ju je ostavio da se odmori.
Kako se čovek lako navikne na pažnju!, pomislila je Dejna igrajući se
mehurićima u vodi. I kako je brzo spreman da dobra stara pravila i
odluke još jednom preispita. Koliko bi joj lakše bilo kad bi prihvatila
Ninov predlog i kad bi čoveku koga voli prepustila odluke o budućnosti!
Ljubav?
Malo joj je zastao dah, ali vrelina koja je preplavila njeno telo dala joj
je odgovor. Da, to je ljubav. Ona baš to oseća prema Ninu. Bila je to
duboka ljubav odrasle žene, a ne fasciniranost i romantično maštanje
tinejdžerke. Ali zašto je tek sada postala toga svesna?
Verovatno zato što više nije bilo razloga da se brani od ovog snažnog
osećanja, koje je od prvog susreta s Ninom čekalo pravi trenutak da se
razbukta... Trinaest godina razlike više ne igraju nikakvu ulogu.
Emanuela je odrastala pod budnim okom svog starijeg brata, a sad je
udata žena.
Kucanje na vratima trgnule ju je iz misli
- Da...? - izgovorila je oklevajući i pokrivši grudi rukama, mada se
ispod pene nisu videle
Vrata su se otvorila i Nino je zastao na pragu.
- Dugo te nema. pa sam se uplašio da se nešto desilo - objasnio je
izvinjavajući se.
Buknuli su Dejnini obrazi. Nino ne sme saznati o čemu je ona
razmišljala!
- Kao što vidiš, odlično sam - rekla je trudeći se da zvuči opušteno. -
San me je osvežio. a kupka mi baš prija.
Klimnuo je glavom ne želeći da prizna Dejni da ga nije samo briga
naterala da je potraži. Ne, u pitanju je bio neizrecivi strah da će se ona
iznenada predomisliti i pobeći od njega. Ali u spavaćoj sobi video je
njene stvari i to ga je umirilo. Zatim ju je potražio u kupatilu. Dok je
Dejna spavala, Nino je razmišljao sedeći u svojoj omiljenoj prostoriji u
palati - u biblioteci. Tu je pronalazio unutrašnji mir kad je morao da se
bori s problemima. A trenutno ga je uznemiravala pomisao na to da
Dejnina spremnost da s njim provede noć nikako nije garancija za njen
pristanak na njegove planove u vezi s venčanjem.
Naravno da je želeo da je što pre uzme u naručje, da uživa u njenom
predivnom telu i da joj dokaže da je njihova fizička veza, čak i ako ga ona
ne voli, velika i jedinstvena. Sigurno i ona to oseća!
Ipak. u dubini njegove duše titrao je strah da će je izgubiti. Dejna mu
se uvukla pod kožu. To saznanje obuzelo ga je dok je bio u biblioteci, ali i
sada dok ju je posmatrao u kadi punoj pene. Pena joj je dopirala gotovo
do nosa, ali to ga nije sprečilo da se priseti svakog delića njenog
predivnog tela. Dug vrat, oble grudi, ravan stomak, neverovatno duge
noge...
Dejna se unervozila zbog Ninovog ćutanja. Osim toga, ona je naga
ležala u kadi, a on te obučen stajao naslonjen na vrata, ne ispuštajući je
ni za sekund iz vida. U snežnobeloj majici i svetlim farmerkama izgledao
je neverovatno atraktivno, prokleto seksi.
 - Da li je to sve, Nino? - upitala je. - Voda se poprilično ohladila.
Umesto da se povuče, prišao joj je uzevši veliki meki peškir.
- Onda brzo izađi pre nego što se prehladiš - raširio je peškir.
Nećkati se u ovako čudnoj situaciji bilo bi glupo. Ipak je osećala stid i
bila je srećna što se pena zadržala svuda po njenom telu dok je
nespretno ustajala.
Nino joj nije pružio peškir, nego ga je vešto obmotao oko njenog tela i
vezao čvor iznad njenih grudi. Onda se odmaknuo za korak i uzeo ju je
za ruku.
- Dođi - rekao je nežno. - Kada je duboka i ne želim da se oklizneš i
padneš.
Ni Dejna to nije želela, ali čudna intimnost ovog gesta uticala je na
njene nerve i ona se zaista malo zateturala. Nino ju je spretno uhvatio.
- Skvasićeš se - rekla je zbunjeno, ali se Nino nasmejao i ona je
shvatila da bi on zbog zadovoljstva da je drži u naručju obučen ušao u
kadu. Međutim, zadržavala ga je nesigurnost u njenom pogledu.
Nino je primorao sebe da je pusti bez poljupca. - Pošto će veče biti
lepo i toplo, poslužiće nam večeru na terasi - najavio je sa osmehom na
licu. - Nadam se da nemaš ništa protiv?
- Ne, nikako! - u tom trenutku nije mogla da zamisli ništa lepše od
večere u predivnoj noći iznad krovova Venecije, sa čovekom svojih
snova.
Ko bi to pomislio?, prošlo joj je kroz glavu. Radujem se romantičnoj
večeri s Ninom, koji mi je prethodnih godina bio trn u oku. Radujem se
ne samo večeri nego i noći... Nije smela da dozvoli da je osećanja ponesu
i osmeh joj je nestao s lica.
Naravno da je Nino imao svoje razloge što je želeo da ta noć njoj bude
nezaboravna. To nije bilo iz romantičnih pobuda. Jasno joj je dao na
znanje da je po svaku cenu želi u svom krevetu. Ali nije bilo sumnje ni u
to da je bio odlučan da sprovede svoju volju i učini je svojom suprugom
da bi potom zajedno odgajali dete.
Zato je morala da bude oprezna. U trenutku slabosti ne sme mu
priznati da ga voli niti da mu daje lažnu nadu da će je šarmom i vrućim
seksom odvratiti od namere da se ne uda.
- Možeš li da izađeš? - upitala je. - Htela bih da se obučem - ne
čekajući odgovor, prošla je kraj njega i sela za toaletni stočić. Počela je
da češlja kosu. Pritom je svakim atomom svog bića bila svesna Ninovog
prisustva. Videla ga je u ogledalu kako lagano dolazi iz pravca kupatila i
kada su im se pogledi sreli, za trenutak se skamenila. Videla je požudu u
njegovim očima i ustreptalo je njeno telo. Polako se približavao...
Kad je pomislila da neće izdržati, zaustavio se i nasmešio. - Hoćeš li
uspeti da nađeš baštu na krovu ili da dođem po tebe kad se spremiš?
- Hvala, nije potrebno. Sama ću se snaći.
Klimnuo je glavom.
- Dobro, vidimo se kasnije.
Dejna je zadržavala dah dok je Nino izlazio iz sobe i za sobom zatvorio
vrata. Obrazi su joj goreli.
Dok su tog popodneva stajali zagrljeni na balkonu, sve je delovalo lako
i normalno. Ali pomisao na romantičnu večeru uz sveće kao uvod u noć s
Ninom, naveli su Dejnu na to da posumnja u ispravnost svoje spontane
odluke.

Da je bila u pravu, postalo joj je jasno kada je pola sata kasnije izašla
na terasu na krovu. Nino je sedeo za stolom pretrpanim kulinarskim
đakonijama ispijajući kvalitetno vino. Sto je bio osvetljen mnoštvom
sveća, čiji su plamenovi poigravali u ritmu povetarca.
Umesto da se pridruži Ninu za stolom, Dejna je prišla ogradi terase da
bi uživala u pogledu na Veneciju utonulu u noć. Odsjaj svetala antičkih
uličnih lampi titrao je na vodi Velikog kanala i osvetljavalo gondole koje
su bešumno klizile...
Dejna je bila očarana ovim gradom, koji nije nalikovao nijednom
drugom. Osetila je jezu i znala je da je Nino iza njenih leđa.
- Predivno, zar ne? - prošaputao joj je na uvo.
Dejna je zadrhtala. Očaravajuće, opojno, magično, oduzima dah!
Nikakvo čudo što toliko parova dolazi u ovaj grad na medeni mesec.
Pomisao na medeni mesec, koji obično sledi posle venčanja, bila je
dovoljna da pokvari čaroliju.
- Da, veoma lepo - rekla je razborito, izvukavši se iz njegovog naručja.
- Možemo li da jedemo? Umirem od gladi! - dok je sedala za sto, nije se
usudila da pogleda u Ninove oči.
On je delovao uznemireno. Dejnino ponašanje i uzdržanost govorili su
da je već požalila zbog svoje odluke da provede noć s njim. To ga nije
iznenadilo. Zato je odlučio da njenu nesigurnost ne pojačava. Želeo je da
ona uživa u večeri i bio je spreman da zaboravi dogovor ako bi je to
umirilo.
Ovaj trenutak bio je veoma važan, znao je da ne sme zbog svoje
požude ugroziti ili uništiti sopstvenu budućnost. Zato je učinio sve što je
mogao da opusti gošću i da je zabavi neobaveznim razgovorom
izbegavajući pritom da pokaže bilo kakve emocije. Dok su uživali u
ukusnoj večeri, raspitivao se o njenom poslu. Entuzijazam koji je iz nje
zračio dok je pričala, govorio je u prilog tome da baš voli svoj poziv
arhitekte.

Nikada no bih pomislio da neka žena može da bude tako...

proračunata i bestidna - smejao se kada mu je ispričala zabavnu
anegdotu o klijentkinji koja je legla u svoj krevet da bi proverila može li
bez problema uključiti novoinstalirane lampe, koje na ogledalima
postavljenim na plafonu treba da osvetle njene seksualne igrarije.
- O, mogu ti reći da ima i težih slučajeva! - priznala je Dejna. Obrazi su
joj bili rumeni od šampanjca. Da li je moguće da joj se od nekoliko
gutljaja razvezao jezik? U svakom slučaju, osećala se opušteno.
Razgovor s Ninom o ljubavnom životu drugih ljudi možda nije bio
dobra ideja. Ali uprkos njenoj bojazni, sve se odvijalo spontano, pa je
odložila svoj štit.
A to nije bilo baš pametno, jer se večera bližila kraju..
- Ja... ovo je bila izvrsna večera i predivno veče, Nino. Hvala ti - rekla
je ljubazno.
Naravno da je iz njenih reči shvatio da je ponovo muče strahovi. I
mada se ponovo izgubio u strasnim fantazijama dok mu je ona pričala o
svom poslu a on posmatrao to njeno predivno lice, Nino je odlučio da
Dejnu ni na šta ne nagovara. Ako bude s njim spavala, želeo je da to
bude i njena želja.
- Zadovoljstvo je bilo moje, Dejna - odgovorio je galantno i iskreno.
Posmatrala ga je s nevericom na licu, a onda se iznenada nasmejala. -
Moje ime izgovaraš na pomalo čudan način.
- Ali nisam jedini, zar ne?
Dejna se namrštila.
Imitiraš mog dedu? - smetnula je s uma činjenicu da su se Nino i njen
deda upoznali pre nekoliko nedjelja.
 Klimnuo je glavom. Nije mu promaklo to kako njen deda naglašava
njeno ime. A ni činjenica da su njegov sin i snaha svom detetu dali ime
verovatno po dedinoj volji.
Nino se nagnuo preko stola uhvativši Dejninu ruku.
- Da, ali ja to ne činim iz istih razloga – primetio je mirno.
- Ne razumem - Dejna je zvučala nesigurno. Poslednje o čemu je ove
večeri želela da razgovara bio je njen deda.
Nino joj je nežno milovao prste. - Mislim da ne grešim ako kažem da
tvoj deda tvoje ime izgovara na taj način da bi naglasio da nisi muško, tj.
unuk koga je toliko želeo. Da li sam u pravu?
Naravno da je bio u pravu. Razumeo je to posle samo nekoliko sati
provedenih u društvu njenog dede. Ona je tek kao tinejdžerka shvatila
da deda na taj način ne samo njoj, nego pre svega njenoj majci želi da
učini nažao, jer nije na svet donela muškog naslednika Braunovima.
- A ti, Nino...? - prošaputala je. - Zašto tako izgovaraš moje ime?
Osećao je da želi da izvuče ruku iz njegove i zato ju je jače stisnuo.
Saznanje o tome koliko su odbijanje i stalno ponižavanje godinama
mučili Dejnu ispunilo ga je besom prema majoru Braunu.
- Za razliku od tvog tvrdoglavog dede, u tome što si žensko vidim
pravu sreću, Dejna... - izjavio je s mnogo ljubavi.
- O... - Dejna je bila dirnuta neočekivanim komplimentom, a Ninov
bes prema njenom dedi pojačao se. Kako se starac usudio da ovoj
predivnoj ženi... njegovoj ženi - mada to još ni ona nije prihvatila -
nanosi bol samo zato što je žensko?
- Nemoj previše da osuđuješ mog dedu - zamolila je Dejna. - Sigurna
sam da ćeš se i ti razočarati ako naše dete bude devojčica umesto
muškog naslednika koga želiš., da bi se produžila loza Asantijevih.
Ali prevarila se, Nino je voleo decu bez obzira na pol.
- Mislim da me ne poznaješ dovoljno - branio se mirno, potom je
ustao, obišao sto i povukao Dejnu da i ona ustane. Bili su sasvim blizu
jedno drugom. - U jedno ne smeš sumnjati, Dejna. Ovo dete... - spustio
je dlan na njen još uvek ravan stomak ... naše dete je željeno i voljeno, pa
bilo dečak ili devojčica.
Nino je to izgovorio gotovo svečano ozbiljno, pa su Dejni navrle suze
na oči. Nije sumnjala u njegovu iskrenost niti u to da će on njihovo dete
voleti iz sveg srca... i bila mu je neizmerno zahvalna zbog toga.
 Nažalost, ta ljubav nije se odnosila i na detetovu majku... I upravo
zato nije mogla da prihvati njegovu prosidbu. U njenim očima brak bez
ljubavi bio je i pre početka osuđen na propast.
- Hvala, Nino. Dobro je to znati - prošaputala je. - I hvala ti na
najlepšoj i najromantičnijoj večeri u mom životu.
Čekao je posmatrajući njeno bledo lice.
- Ali...? - upitao je očekujući razjašnjenje. Dejna se osmehnula s
bolnim izrazom na licu.
- Previše si pažljiv za jednog muškarca - pokušala je da se našali. -
Otkud znaš da sad sledi to ali?
Nino je bezvoljno odgovorio:
- Promenila si mišljenje o tome kako će proteći ova noć...
Zaista je tako bilo. Uprkos blagom tonu, nije bila sigurna u njegovu
reakciju.
- Da li bi se mnogo naljutio ako bi bilo tako?
Ispitivački je posmatrao njeno napeto lice. Zar je Dejna pomislila da
će ga njeno povlačenje razljutiti?
Moraće da se sretne oči u oči s njenim bivšim mužem jer je bio
apsolutno siguran u to da je upravo ta propalica kriva za takav Dejnin
stav prema temama kao što su seks i nežnost.
Dejna je prišla ogradi, zaneseno se zagledavši u blago osvetljenu
površinu vode Velikog kanala.
- Možda... da smo odmah po podne vodili ljubav... umesto što smo
čekali… - ućutala je pokušavajući da kontroliše neravnomerno disanje -
Imala sam previše vremena da razmišljam... da shvatim da... - izgubila je
glas. - Ovo je zaista bilo predivno veče, Nino - okrenula se prema njemu
pogledavši ga pravo u oči. - Ali ako nemaš ništa protiv, povukla bih se u
sobu... sama.
- To govoriš kao da se plašiš da bih mogao da te prisilim na nešto.
Nasmejala se, ali to nije zvučalo iskreno.
- Ne budi šašav!
Nino je počeo da razmišlja o tome da u poslednjih godinu i po dana
otkad se razvela, nijedan muškarac nije bio u njenom životu... osim
njega.
U nekoliko koraka stvorio se kraj nje, prineo je njenu ruku svojim
usnama pokušavajući da ignoriše gotovo panični strah u njenim zelenim
očima. - Naravno da nemam ništa protiv, Dejna, ako je to ono što zaista
želiš - rekao je, nežno se osmehnuvši.
lako je podrhtavanje njenog tela izazvano poljupcem u ruku
signalizirao nešto sasvim drugo, Dejna je odlučila da istraje.
- Da, to želim - izvukla je ruku iz njegove. - Laku noć, Nino. I još
jednom hvala za sve...
Već se okrenula da ode kad joj je odgovorio:
- Laku noć, Dejna. Mirno spavaj.
Još jednom ga je pogledala preko ramena, a onda je pobegla glavom
bez obzira u spavaću sobu koja je bila odmah do njegove...
 9. poglavlje

- Stiže čaj za dobro jutro, Dejna.

Na zvuk Ninovog glasa Dejna se protegnula ispod pokrivača. Pospano
je provirila kroz poluzatvorene trepavice.
- Setio sam se da trenutno ne podnosiš kafu - odgovorio je na
nepostavljeno pitanje shvativši istovremeno koliko je uzbuđen pogledom
na ovu ženu u rano jutro. Opčinjavala ga je njena crvena razbarušena
kosa, blago rumeni obrazi i izazovne usne koje su se sad razvukle u
osmeh.
- Hvala, lepo od tebe.
Kada je kod kuće u Londonu želela kafu ili čaj u krevetu, morala je
sama da ih pripremi. A kad bi zamolila poslugu u kući u kojoj je odrasla,
to je bilo na veliko nezadovoljstvo njenog dede, koji je govorio: "Onaj ko
nije bolestan, mora na vreme da siđe na doručak u trpezariju."
Dejna se uspravila namestivši jastuke. Pošto su smeđe brokatne
zavese još uvek bile navučene i time sprečavale pogled kroz balkonska
vrata, nije imala predstavu o tome koliko je sati.
Kada je sinoć legla, dugo se nemirno vrtela pre nego što je uspela da
zaspi od iscrpljenosti. Probudila se u neko doba jer joj je bilo muka.
Uspela je da stigne do kupatila. Na sreću, prijalo joj je umivanje
hladnom vodom.
Očigledno je ovo početak perioda s jutranjim mučninama. U ovom
trenutku, posle okrepljujućeg sna, šolja čaja zvučala joj je veoma
primamljivo.
- Nino... da li si možda raspoložen da mi se pridružiš? - upitala je kada
se on okrenuo da izađe nakon što je odložio doručak na stočić. Videla je
da su na poslužavniku dvije šolje.
- Rado, ako ti ne smeta - odgovorio je. Privukao je stolicu i seo blizu
njenog uzglavlja. U izbledelim farmerkama i crnom džemperu delovao je
veoma opušteno i muževno.
- Koliko je sati? - upitala je Dejna uzimajući šoljicu. Pokušala je da
ignoriše tanku čipkanu spavaćicu koju je imala na sebi. Ovako trudnoj
ne dolikuje joj da se u Ninovom prisustvu pokriva ćebetom do grla.
 - Blizu deset.
- Zar ne bi u ovo vreme trebalo da budeš u kancelariji? - pružila mu je
šoljicu, a drugu je primakla svojim usnama i otpila gutljaj okrepljujućeg
čaja. - Mmm... predivno.
- Dao sam sebi slobodan dan - objasnio je zadovoljno. - Mislio sam da
bismo nas dvoje mogli zajedno da ga provedemo.
- O... ali ja... - Dejna je ućutala, pa je odmahnula glavom. - U stvari,
htela sam danas da se vratim u Englesku.
Klimnuo je glavom.
- Nema nikakvih problema. Čim budeš spremna za put, moj privatni
avion biće ti na raspolaganju.
Naravno da je Dejna znala za privatni avion porodice Asanti Dobro se
sećala da je u vreme studija nazivala dekadentnim luksuzom to kada bi
Emanuela njime putovala u svoju domovinu. Ali nikada ni pomislila nije
da bi se baš njoj jednog dana mogla pružiti prilika da...
Nino je još uvek bio pod utiskom Dejnine lepote - bila je sasvim
drugačije nego ostale pripadnice lepšeg pola. Iz njenih predivnih zelenih
očiju nestalo je sna i one su sijale kao smaragdi. A njene oble grudi,
skrivene ispod čipkane spavaćice, dovodile su ga do ludila. Ako je to
moguće, u ovom trenutku želeo ju je jače nego prethodne večeri.
Nemirno se vrpoljio na stolici.
- Imaš li nešto protiv ovog predloga? - upitao je uočivši da se
namrštila.
- Apsolutno ništa! - odgovorila je i osmehnula se. - Samo sam
razmišljala o tome kakav je zapravo luksuz privatni avion, čovek može
da odleti bilo kuda kad mu to padne na pamet - priznala je.
- To je porodični avion, ali pripada firmi - objasnio je Nino.
- A kao što oboje znamo, ti si na čelu firme kao i na čelu porodice!
To nije mogao da porekne. Ali on je i Nino, samo čovek, koji trenutno
nije mogao da se koncentriše ni na šta drugo nego na zavodljivu
polunagu lepoticu, koja mu se smešila zadirkujući ga i izazivajući ga.
Dođavola! On je pristojan muškarac od trideset sedam godina i imao
je u životu bezbroj afera s predivnim i interesantnim ženama. Ali
nijedna ga nije toliko zanimala i nikada jedan jedini pogled nije bio
dovoljan da ga izludi, kao što je slučaj s Dejnom Braun.
 Brzo je ustao i istog trena znao je da je to greška. Sad je još manje
mogao da sakrije koliko je uzbuđen. Mora da se izvini i da što pre
nestane iz ove prostorije.
- Nino...?
Dejnine oči u međuvremenu su se privikle na polutamu sobe i,
zahvaljujući tome, nije joj promaklo njegovo... hm, stanje. Njeno telo je
na to reagovalo pravom eksplozijom vrelih osećanja, od kojih je njen
glas postao nekako dublji i promukao.
Nino nije odgovorio, ali nije ni pokušavao da prikrije žudnju u svojim
tamnim očima dok je njegov pogled bio prikovan za Dejnine grudi, koje
su se ubrzano podizale i spuštale.
Dejna je osetila knedlu u grlu jer je tačno znala šta će uslediti. Ili
možda neće! Ninovo oprezno ponašanje iz prethodne večeri i njegovo
držanje sada govorili su da njoj prepušta izbor...
A ona nije mogla ni na šta drugo da misli nego na činjenicu da ga želi!
Sad, odmah!
Dejna je pažljivo odložila šoljicu na stočić. - Nino... - pružila mu je
ruku, a drugom je malo povukla pokrivač pozivajući ga sebi. - Molim te,
ništa ne pitaj... samo dođi!
To mu je bilo dovoljno. Njene oči bile su tople i pozivale su ga, pune
usne tražile su da ih ljubi...
- Dejna!
Srećno se nasmejala kad je nestrpljivo počeo da svlači odeću sa sebe.
A onda se spustio kraj nje...
Njegov dah bio je isprekidan kada mu je obavila ruke oko vrata i
sasvim se privila uz njegovo telo. Njeno divno telo pod njegovim
drhtavim prstima, svilenkasta koža na njegovoj, njen blagi dah na
njegovim usnama - sve je to na Nina delovalo kao snažan afrodizijak.
- Dejna!
Divlji, strastan poljubac kojim je zarobio njene usne oslobodio ju je
svih barijera. Njen uzdah odavao je strast i ona se prepustila. Želela je
čoveka koga je od sveg srca volela.
- Nino... - prošaputala je zavodljivo kad je uspela da dođe do daha. -
Želim te...
- Jesi li sigurna, draga? - upitao je oprezno. - Neću ni na šta da te
primoram, to znaš.
Dejna se nasmešila.
 - Baš ste pažljivi, Morgane - promrmljala je lascivno. - Mene što se
tiče, ne mogu da garantujem...
Za delić sekunde Nino je zadržao dah, a onda se nasmejao. To je opet
bila ona njegova strasna, predana Beladona, koju je one noći voleo.
Ovoga puta njene sjajne zelene oči nisu bile skrivene iza zlatne maske!
- Mene ne morate prisiljavati. Beladona... - rekao je Nino promuklim
glasom. - Ja sam vosak koji se topi u vašim rukama...
Dejna nije čekala da joj se dvaput kaže. Hrabro je preuzela inicijativu
pruživši svom gusaru zadovoljstva po svim pravilima umetnosti ljubavi,
koje je tek u njegovom naručju upoznala. Uključila je maštu i veštinu, a
to je u Ninu probudilo neizmernu strast.
A kada joj je istom merom uzvratio, kao da je iza Dejninih zatvorenih
očiju eksplodirao vatromet i ceo svet obasjao paletom duginih boja.
Zajedno su doživeli vrhunac, koji je bio znak apsolutne ekstaze. I Nino je
prvi put u životu to doživeo na ovakav način.
Kada se malo sabrao, pomilovao je Dejnine crvene uvojke rasute po
njenim grudima. Stekao je utisak da je nestao iz ovog života i da lebdi u
naručju sirene u raju.
Čvrsto je držao svoju ženu i nije pokušavao bilo šta da kaže. Ionako
najverovatnije ne bi mogao da izusti bilo šta, a time bi uništio ovaj
magični trenutak.
Oni pripadaju jedno drugom i tako će uvek biti. Ova žena je
neverovatno lepa i vredna ljubavi... puna strasti i spremna da mu pruži
najveće uživanje. Takva je ljubavnica neprocenjiva, jedinstvena!
Dejna Braun je jedinstvena! Instinktivno je pojačao stisak da bi
zadržao ono što mu pripada.
Dejna se istovremeno lagano odmicala od njega kao da mu je čitala
misli, Potom je legla na ivicu kreveta okrenuta licem na drugu stranu.
Nino se oslonio na lakat posmatrajući njena povijena leđa. Delovala mu
je tako mlado i ranjivo.
- Dejna?
Polako se okrenula, a zbog njenog odbojnog pogleda on se uplašeno
povukao.
- Dejna, ja…
- Ovo ništa ne menja, Nino. Nadam se da ti je to jasno? - trudila se da
joj glas bude bezbojan, ali to joj je teško polazio za rukom. - telesno
uživanje nije dobra osnova za brak ili čvrstu vezu.
- Ali i to je početak - odgovorio je s malo nade u glasu.
 - Nije.
- Jeste, Dejna.
- Ne, nije - usprotivila se još jednom. Poželela je da je drugačije. Ali
između njih bile su neke stvari koje nije mogao da izbriše fantastični
seks.
Njen kratki, katastrofalan brak.
Izmena testamenta njenog dede.
Činjenica da Nino želi da se oženi njome iz jednog jedinog razloga,
zato što očekuje njegovo dete.
A u svemu tome presudna je činjenica da je on ne voli onako kako ona
voli njega. I nikada to neće moći...
Možda bi preko prvih nekoliko stavki mogla da pređe, ali preko ove
poslednje ne može. Biti udata za Nina... voleti ga svim srcem i dušom, a
biti svesna toga da je reč samo o njegovoj porodičnoj časti i ponosu - to
bi je uništilo.
Dok se uspravljala prebacujući noge preko ivice kreveta, izbegavala je
da ga pogleda u oči.
- Moram da se istuširam i obučem ako želim danas da se vratim u
Englesku.
- Ako se danas vratimo u Englesku -ispravio ju je Nino.
Dejna je bila šokirana. - Mi?
Nisi valjda pomislila da ću te tek tako pustiti da odeš i sve ono što
predstoji prebrodiš sama? - upitao je namršteno.
- Prebrodim sama? - ponovila je Dejna ne verujući svojim ušima. - A
šta to?
Zar nisi izjavila da dosad nikome ništa nisi rekla o trudnoći?
- Tako je. U čemu je problem?
Nino se uspravio u krevetu.
- Ipak je to i moje dete - rekao je, kao da je to odgovor na njeno
pitanje.
- Ja najbolje znam da je to tvoje dete - podsetila ga je Dejna,
iznenađena pravcem u kojem je razgovor krenuo. - ipak ne razumem...
- Šta ne razumeš, Dejna? - upitao je Nino, koji je gubio strpljenje.
Ogorčen njenom nesigurnošću, skočio je, obišao krevet, uhvatio ju je za
ramena i blago protresao.
 - Zar zaista misliš da ću ostati u Veneciji i pustiti te da se sama suočiš
sa svojom porodicom kad im budeš rekla da očekuješ dete?
Dejna još o tome nije razmišljala, želela je što pre da obavesti Nina da
će postati otac, a zatim... Ali on je u pravu. Nije bilo ničeg posebnog u
tome da svojim roditeljima saopšti istinu i to ju je radovalo. A što se
njenog dede tiče...
Nino je osećao da je ona odsutna duhom, pa ju je još jednom blago
prodrmao.
- Slušaj me, Dejna. Ako zaista misliš da bih tako nešto učinio, to zaista
ne bi bila nikakva osnova za vezu među nama!
Brzo se ispravio, pokupio je svoju odeću i nestao iza vrata koja su
vodila u njegovu spavaću sobu.
Dejna je gledala za njim dopustivši da joj se suze slivaju niz blede
obraze. Šta se to desilo? Zar posle onakve strasti u njegovom naručju?
Odjednom se osetila nezaštićenom i napuštenom...
 10. poglavlje

Z aista nije potrebno da me pratiš do stana - ponovila je Dejna

verovatno peti put, ali je Nino insistirao na tome da te otprati do
apartmana.
Bila je veoma napeta i to joj nije prijalo. A ovaj tvrdoglavi čovek nije ni
pokušao da je razume.
Nino je želeo još mnogo toga da joj saopšti, pogotovo u vezi sa svojom
omiljenom temom: njihovim venčanjem, za koje je od njenih roditelja
nameravao da traži blagoslov. Ali Dejna je bila tako čudno raspoložena i
zato nije hteo da pokreće razgovor o tome. Kada se naspava i odmori od
puta, nameravao je da je odveze njenom ocu i majci. Večeras je planirao
nešto drugo da obavi.
- Dejna, treba da se dogovorimo kada ćemo sutra pre podne krenuti -
obavestio je svoju svojeglavu ženu naizgled mirnim tonom.
- Što se mene tiče, želim odmah...
- Umorna si i sigurno večeras nećeš poći na trosatnu vožnju
automobilom - čvrsto je rekao Nino.
- Po tvom mišljenju, koje za mene nije merodavno...
Prestani da se ponašaš detinjasto! - zvučao je baš strogo. - Ne zaboravi
da ćeš za nekoliko meseci postati majka. Zar ne smatraš da je vreme da
pokažeš malo više odgovornosti?
Bila je iscrpljena, ali istovremeno van sebe, plačljiva i utapala se u
samosažaljenju, jer Nino nije bio spreman da popusti njenim zahtevu.
- Hajde, Bela, nemoj da plačeš - rekao je nežno i prevukao kažiprstom
po njenoj donjoj usni. Dejnino razdražljivo ponašanje dovelo ga je do
ivice strpljenja, a njeno bledo lice s tamnom podočnjacima istovremeno
mu je zadavalo veliku brigu.
Najradije bi je svojim rukama skinuo, okupao, nahranio i smestio u
krevet. Ali ona to nikada ne bi dopustila, a osim toga, on je morao još
nešto važno i neodložno da obavi.
- Molim te, Dejna, budi razumna. Ne zbog mene, ja nisam važan, nego
zbog deteta.
- Ne boriš se fer sredstvima! - prebacila mu je.
 Nino je zaškrgutao zubima - Upotrebiću bilo koje pokvareni trik ako
ću tako tebi utuviti malo razuma! – rekao je besno a onda joj na usne
spustio nežan poljubac.
Trgnula se i rukom obrisala usne. - Očito! - viknula je gledajući ga
ljutito. - Ali u redu, pobedio si. Sad ću pravo u krevet a ujutro ću ići
svojim roditeljima.
- Mi ćemo ujutro ići kod tvojih roditelja - ispravio ju je umorno. - Zar
moraš zbog svake gluposti da se raspravljaš sa mnom?
Jutros ga nije pobedila. I kuda ih je to odvelo?
Stegnula je šake. - Da, moram - rekla je glumeći mirnoću. Kako
drugačije da se bori protiv toga što je on pokušavao da preuzme kormilo
nad njenim životom? To je apsolutno neprihvatljivo!
Nino je uzdahnuo.
- Mislim da ćemo zasad ostaviti tu temu. Večeras imam još jedan
sastanak, ali prenoćiću kod Emanuele ako ti kasnije zatrebam.
- Nećeš mi zatrebati.
Usne je skupio od besa.
- Dakle, biću kod Emanuele i Boba ako ti zatrebam - ponovio je. - A
ujutro rano doći ću po tebe.
Nino je znao da se ponaša kao nepodnošljiva, stroga i arogantna
osoba, kakav je umeo da bude prema svojoj mlađoj sestri dok su Dejna i
Emanuela preživljavale mladalačku fazu prkosa.
Bes u Dejninim očima pokazao mu je da su im misli išle u istom
pravcu. Kad je u znak pomirenja pružio ruku, ona se okrenula.
Nino je znao da je krajnje vreme da pođe kući inače će uraditi nešto
zbog čega će se kasnije kajati. Nije mogao da predvidi kako će Dejna
reagovati na neki njegov intimniji dodir jer je bila previše napeta. A on
ni u kom slučaju nije želeo da napravi neku glupu grešku jer se radilo o
majci njegovog deteta... o ženi koju on...
O ženi koju on - šta?
Zastao mu je dah dok je posmatrao Dejninu pognutu glavu. Šta on
zapravo oseća prema ovoj ženi?
Nije se usuđivao da odgovori na to pitanje. U svakom slučaju, bilo je
to nešto što nikada nije osećao ni prema jednoj ženi. Nikada nijedna
žena u njemu nije probudila tako izražen zaštitnički instinkt. Nikada ni
sa jednom ženom nije imao tako savršen seks. Ni sa jednom se nije tako
iskreno i od srca smejao niti je poželeo da nekome, kao njoj, poveri ne
samo svoje planove, nade i snove nego i strahove i brige.
Sve to je želeo s Dejnom, a pritom se užasno plašio da će mu ona to
uskratiti…
- Idem - završio je taj mučni razgovor.
- Super.
- Da li je sve u redu, Dejna?
Njena iscrpljenost pretvorila se u deliću sekunde u spontani bes.
- Zaboga, Nino! Šta očekuješ od mene? Dopratio si me u Englesku
protiv moje volje. Insistiraš na tome da sutra ideš sa mnom kod mojih
roditelja... opet protiv moje volje! Šta još hoćeš od mene?
Ćutao je nekoliko trenutaka boreći se sa sobom. Onda je odmahnuo
glavom i pobegao iz njenog stana da ne učini nešto zbog čega bi kasnije
zažalio.
Dejna je besno gledala za njim. Bila je besna na Nina, ali mnogo više
na sebe, zato što je luda za njim. Zato što ga voli...

Narednog jutra bes je popustio. Kada je Nino došao po nju, ljubazno

ga je pozdravila.
To što je prethodnog jutra spavala s njim, bila je ogromna greška koja
nije smela da se ponovi. A ako je ona dobro protumačila izraz njegovog
lica i hladnu ljubaznost koju je pokazao dok ju je pratio do kola, i on je
osećao isto. Još bolje!
Dok je vešto manevrirao po londonskim ulicama, Dejna ga je gledala
ispod oka. Od pozdrava na njenim vratima nije izgovorio nijednu reč. Da
li je patio koliko i ona? Da li je konačno shvatio da njegov spontani
predlog da se venčaju zbog deteta nije dobro promišljen? Da li je možda
tražio prave reči da povuče tu ponudu?
- Od jutros deluješ rastreseno - započela je Dejna konverzaciju. - Da li
se poslovni sastanak sinoć loše završio?
Nino nije bio rastresen, nego toliko ljut da se jedva uzdržavao. Ali nije
bio ljut na nju, nikako na nju...
- Ne sećam se da sam pominjao poslovni sastanak - odgovorio je
mirno.
- O... - Dejna je pocrvenela.
 Ninu nije promakla njena nelagoda i poželeo je da ošamari sebe.
Toliko o njegovoj odluci da dobro razmisli o svakoj reči!
- To nije bio... privatni sastanak - rekao je brzo. - Više nešto kao...
Kako, dođavola, da objasni Dejni da se sreo s Fredom? Da mu je
otišao u ljubaznu posetu? Da je istraživao pozadinu njenog kratkog
braka s tim čovekom? Šta god da je bila njegova namera, sve se završilo
željom da Freda sravni sa zemljom. Ali onda bi bio isti kao on i ignorisao
bi ono što ga je otac celog života učio: snaga pravog muškarca leži u
tome da izbegava konflikte koji uključuju primenu fizičke sile.
Zato je Nino odlučio da se s Dejninim bivšim mužem verbalno
obračuna. To su bile veoma teške reči, pune nipodoštavanja. Sasvim
sigurno Fred celog svog života neće zaboraviti Ninovu posetu!
Nino je znao da ovog trenutka ni po koju cenu ne sme Dejni da priča o
tome, jer joj je potrebna sva fizička i psihička snaga za predstojeći susret
s njenim roditeljima i dedom. Kasnije će morati da razgovaraju o tome...
i o zajedničkoj budućnosti.
- To je bio susret koji nisam mogao da odložim - objasnio je.
Dejna je iz toga zaključila da nju ne treba da zanima s kim se on sastao
niti o čemu je bilo reči. Uostalom, uopšte je se nije ticalo šta Nino
privatno radi, a drugo, ovo je dokazalo da on očigledno ne namerava da
je uključi u svoj život, čega se ona poslednjih dana plašila. Šta je više
htela?
- Zvuči dosadno - rekla je tek da nešto kaže. - Pretpostavljam da su
Emanuela i Bob dobro?
Emanuela je jutros pokušala da stupi u kontakt s njom, ali pošto se
Dejna toga pribojavala, ostavila je uključenu telefonsku sekretaricu.
Prvo njeni roditelji, onda prijateljica - tako glasi dogovor. A ukoliko je
Nino u međuvremenu odlučio drugačije, mora da je svojoj sestri rekao i
za bebu.
- Emanuela je fascinirana svime, citiraću je... - rekao je Nino. - Prvo
Dejna nestane bez traga s lica zemlje, onda se ti iznenada pojaviš ovde...
otkrij mi već jednom šta vas dvoje to izvodite? - imitirao je svoju sestru.
Dejna je osetila da je napušta napetost kad se prisetila nepresušne
radoznalosti svoje najbolje prijateljice. Mogla je da zamisli scenu između
brata i sestre. Siroti Nino!
- Šta si joj na to odgovorio?
Slegnuo je ramenima. - Ništa. Mislio sam da nju i Boba pozovemo na
večeru da bismo im zajedno saopštili novosti.
 Ali šta da im saopšte? Samo to da čekaju bebu? Ili je Nino planirao da
sestri i zetu ispriča da je zaprosio Dejnu i da ga je ona odbila? To joj
Emanuela nikada ne bi oprostila, jer bi joj najviše odgovaralo da se
dvoje ljudi, koji su joj, sem Boba, bili najvažniji na svetu, spoje. Ona to
nikada nije krila.
Divota!, pomislila je Dejna. Sad ima dva jaka protivnika s kojima će
morati da se izbori.
Njeno namršteno čelo i ćutanje govorili su Ninu da je njegov plan nije
oduševio.
- Šta ćemo im reći, to prepuštam tebi - rekao je hladno. - Dovoljno je
to što trpiš moje prisustvo - dodao je s gorčinom u glasu, još uvek
frustriran time što ga je odbila.
Ne, on u međuvremenu nije odlučio da prihvati njeno NE. To nije ni
želeo ni mogao.
Tri i po nedelje prošlo je otkad je odlučio da joj da vremena da raščisti
sa sobom da li je moguća veza. između njih dvoje. Ali sada. nakon što ju
je ponovo video i voleo u svojoj kući u Veneciji, nije mogao da se pomiri
s mišlju da se opet rastane od nje.
To nije bilo ni u kakvoj vezi s detetom koje je nosila.
- Možda bismo zaista morali da razmotrimo kako ćeš me tretirati u
kući tvojih roditelja?
Neću nikako!, najradije bi mu rekla, ali nije imala izbora, pogotovo što
je od prvog trenutka odlučila da rodi dete. Uostalom, Nino joj ne bi
dozvolio drugačije da odluči.
Dejna ga je mrko pogledala. - Neću ostati ni sekundu duže nego što je
potrebno da im saopštim da sam trudna - objasnila je odlučno.
- A šta je s tvojim dedom?
- Šta bi trebalo da bude? - upitala je agresivno.
Ni u kom slučaju nije želela da u dedinim hladnim očima vidi
samozadovoljan izraz kad sazna da će mu unuka roditi naslednika.
- Moraćeš i njemu to da kažeš, zar ne?
- Ne!
- Zar se plašiš da bi on mogao da se razočara?
- Razočara...? - ponovila je Dejna i gorko se nasmejala. - To bi bila
najneverovatnija reakcija koju bi pokazao kad sazna da će konačno
postati pradeda. Ili još bolje: da će dobiti naslednika koga je naručio!
Ovako čudna izjava zahtevala je objašnjenje. Nino je stegnuo šake.
 - Naše dete je naslednik Asantijevih! - naglasio je.
- Ne, ako se moj deda pita.
- Što, na sreću, nije slučaj.
Dejna je slegnula ramenima. - Bolje da vas dvojica to međusobno
raspravite.
- Dejna...
- Slušaj, Nino - prekinula ga je. - Pre ili kasnije svakako ćeš saznati...
zato bolje da ti to odmah kažem...
- Šta da mi kažeš? - uznemirio se. Dejna je uzdahnula, nervozno kršeći
prste. Mrzela je što mora da spomene Ninu strašne stavke u dedinom
testamentu, ali ako to ne učini, major Braun će se za to pobrinuti. To je
bio jedan od razloga što danas nije želela da Nino putuje s njom.
Jedan od razloga, ali trenutno najvažniji...
Nino je u više navrata zahtevao objašnjenje za njeno netipično
ponašanje u noći kad je bio Emanuelin maskenbal. A da je saznao za
klauzulu u dedinom testamentu, naravno da bi izvukao kojekakve
zaključke.
I to pogrešne!
Ako je Emanuela, koja je bila njena prijateljica i koju je tako dugo
poznavala i volela, izrazila sumnju dan posle maskenbala, kako li će tek
Nino reagovati? On ju je jedva poznavao i nije je voleo. Sigurno će je
osuditi...
 11.poglavlje

N ino je pažljivo slušao Dejnino izlaganje o izmeni u testamentu

njenog dede, koja je glasila da će Dejnini roditelji ostati bez
krova nad glavom ukoliko njihova kćerka ne rodi dete pre dedine smrti.
Da bi savladao bes koji ga je preplavio i da ne bi rekao nešto pogrešno,
Nino je čvrsto stezao vilicu. Dobro je razumeo zašto Dejna dosad nije to
želela da mu pomene. Ona se, naravno, plašila njegove reakcije, osude i
prezira.
I bila je u pravu! Njegov bes bio je toliko snažan da ga je koštalo silne
snage volje da se ne izdere ne nju. Ali on to nije mogao. Dejnino stanje
bilo je veoma labilno.
- Zaboga... reci nešto, Nino! - zamolila je tihim glasom. - Bilo šta! - ali
on je uporno ćutao.
Dejna je znala kako mu je zvučala njena priča i koliko je odbojno i
odvratno bilo njeno ponašanje one večeri. Pogotovo što je sve to
rezultiralo trudnoćom! Bilo bi joj mnogo draže da je Nino pokazao šta
oseća umesto što uporno ćuti. Njegove usne pretvorile su se u crtu na
napetom licu. Rukama je čvrsto stezao volan, kao da želi da ga iščupa iz
ležišta.
Dejna je uzdahnula. Sada je bar bila sigurna u to da je neće ponovo
zaprositi. Vrele suze navrle su joj na oči, pa ih je brzo obrisala. Zašto da
plače? Ni za sekund nije verovala u to da bi brak između njih dvoje
mogao da funkcioniše.
I Nino je duboko uzdahnuo.
- Ništa neću reći na tu temu, jer... - zaćutao je. Bes i frustracija mogli
su svakog časa da izbiju iz njega. – Dejna, mislim da je bolje da
izbegavamo ovu temu, dok... ne nađemo bolje mesto i više mira za
razgovor.
Činjenica da Nino nije bio u stanju čak ni da razgovara s njom,
pokazala je Dejni koliko je on povređen i besan na nju. Zar je očekivala
nešto drugo? Možda da će on pomisliti isto što i ona: da je zahtev njenog
dede nerealan i egoističan? Da njeno ponašanje na maskenbalu ne
posmatra kao lukavu igru s namerom da dedi obezbedi naslednika koga
je toliko želeo?
 - Da, naravno... - jedva je izgovorila. - Žao mi je, Nino.
- Ti... - ponovo je zaćutao – Razgovara ćemo kasnije, Dejna - obećao
je.
O čemu će razgovarati? A da... o bebi! Iz života svog deteta Nino
sigurno neće želeti da bude isključen čak i ako je u međuvremenu saznao
da život s detetovom majkom ne dolazi u obzir.
- Veoma sam umorna - rekla je Dejna iscrpljeno. - Mislim da ću
odspavati ako nemaš ništa protiv... - naslonila je glavu i zatvorila oči,
Nino je pogledao u stranu i tiho je opsovao kad je ugledao njeno bledo
lice i crne podočnjake. Onda je usmerio pažnju na put...
Kao jedinica, Dejna je uvek bila bliska sa svojim roditeljima. To što je
sad morala da im saopšti da je trudna a da nije udata za oca svog deteta,
bio je jedan od najtežih zadataka u njenom životu.
Na sreću, stigli su sat vremena pre ručka. Njeni roditelji mora da sede
u malom salonu i razmenjuju komentare o svojim prepodnevnim
aktivnostima, kao što su to oduvek činili.
Kao što je Dejna znala, deda je sad sigurno u radnoj sobi s gomilom
novina, ali pojaviće se tačno u vreme ručka. Zato je njeno vreme nasamo
s roditeljima ograničeno.
- Kako divno iznenađenje, draga - obradovala se majka ustajući iz
fotelje da bi zagrlila Dejnu, koja je veoma ličila na nju, jedino su majčine
oči bile plave, a kosa smeđa.
- Zašto nam nisi javila da dolaziš, dete moje? - upitao je otac nakon
što je poljubio kćerku i bacio pogled na gosta. - Gospodine Asanti, drago
mi je što vas ponovo vidim.
- Dejna je želela da vas iznenadi - objasnio je Nino.
- Pa, uspela je - zaključio je otac ljubazno. Po njegovom licu čovek je
mogao zaključiti da mnogo vremena provodi napolju. Njegova nekad
plava kosa sad je bila gotovo sasvim seda, a zelene oči zasijale su mu kad
je svojoj kćerki uputio nežan osmeh. Onda je zamolio goste da im se
pridruže.
Nino je učtivo sačekao da Dejna sedne, pa se spustio kraj nje. Zatim je
uhvatio njenu ruku i čvrsto ju je držao mada je osećao da ona pokušava
da se oslobodi njegovog stiska. Dejna ga je nervozno pogledala i predala
se sudbini. Nino je time bio zadovoljan. Po nervoznom pomeranju
njenih prstiju u njegovoj ruci zaključio je da ona očigledno traži prave
reči. Zato se okrenuo njenim roditeljima, koji su ih pažljivo posmatrali.
- Ima nešto što Dejna i ja želimo da vam saopštimo...
 - Ah, zar to nije divna slika? - upitao je major Braun s vrata salona.
Nino je ustao sa sofe i njegov pogled ukrstio se s pogledom Dejninog
dede, koji je zastao na pragu. Majorove oči bile su zelene poput
Dejninih, ali u njima nije bilo ni trunke topline.
- Majore Braun.... - Ninov glas bio je oštar kao staklo. Nakratko se
nagnuo prema Dejni. - Da li bi mi dozvolila da tvog dedu ukradem na
nekoliko minuta, draga? - upitao je sasvim drugačijim tonom i, ne
čekajući odgovor, krenuo je ka dedi u svoj svojoj veličini.
Dejna je bila van sebe, ali je istovremeno osetila olakšanje. Očito je
Nino prethodno shvatio koliko se ona uzbudila zbog njihovog razgovora
o dedi i zato je hteo spretno da ga ukloni sa scene da bi njoj i njenim
roditeljima dao prostor za privatni razgovor.
- Hvala... - prošaputala je, ali Nino to više nije mogao da čuje.
- Majore Braun? Hoćete li mi učiniti zadovoljstvo da razgovaramo u
četiri oka? - upitao je formalno, ali nepopustljivost u njegovom glasu
nije se mogla prečuti.
Starac ga je odmeravao hladnim očima. - Naravno, gospodine Asanti -
odgovorio je. - Možemo da razgovaramo u mojoj radnoj sobi - pomerio
se u stranu da propusti Nina.
Čim su se vrata za njima zatvorila, Dejna je odahnula. Njeni roditelji
takođe. Onda su se svi nasmejali, ali to je zvučalo više histerično nego
veselo, pogotovo u Dejninom slučaju.
Sad je ona na redu, a toga se pribojavala celog dana. Nema više
uzmicanja. Uskoro će se Nino i njen deda vratiti i ako dotad ne...
Sve tri glave okrenule su se prema vratima kada su čuli povišen
majorov ton, koji je odjekivao iz radne sobe.
Dejna je ustala i malo se zateturala.
- Bože! Šta li je.. .?
Njeni roditelji nisu se pomerili s mesta, zurili su jedno u drugo, a onda
u svoju kćerku. Otac se prvi sabrao.
- Šta je gospodin Asanti hteo da kaže tvom dedi? - upitao je Dejnu.
Usledilo je nekoliko trenutaka tišine dok je Nino starcu očigledno
nešto mirno govorio. Onda se opet zaorio dedin glas.
- Nemam pojma... - odgovorila je Dejna.
Ako je Nino njenom dedi rekao za bebu, ljutnja bi bila poslednja
reakcija koju bi neko od dede očekivao. A ako se radilo o nečemu
drugom, Dejna zaista nije mogla da zamisli šta bi to bilo. Ali brzo će to
saznati!
- Mislim da to nije dobra ideja - zadržao ju je otac kad je pokušala da
izađe iz sobe. - Gospodin Asanti deluje kao čovek koji dobro zastupa
sebe. Ali i druge, zar ne misliš tako?
Zbog poslednje rečenice Dejna se zagledala u svog oca, ali njegov
nevini izraz lica ništa joj nije govorio.
Čuo se zvuk otvaranja vrata, zatim koraci koji su se približavali. Bio je
to Nino. Ušao je u salon sa izrazom zadovoljstva na licu. Dejna je
pritisnula šaku na srce, koje je tuklo kao ludo. U sledećem trenutku
tišinu je prekinuo očev glasni smeh.
- Pojma nemam šta ste mom ocu rekli, Nino, ali svako ko iz bitke s
njim izađe kao pobednik, što je vama očigledno pošlo za rukom,
zaslužuje medalju! - prišao je Ninu a onda ga je radosno potapšao po
ramenu.
Ovakvo ponašanje Nina nije iznenadilo nakon što je saznao za
neizdržljivi pritisak koji je major vršio na celu porodicu u proteklih
dvadeset pet godina. Da ne spominjemo nedavno unetu klauzulu u
testament. Trenutno ga je brinuo uplašeni i zbunjeni izraz na Dejninom
bledom licu.
- Tvoj deda je dobro - rekao je i morao je i sam da se nasmeje kad se u
njenim zelenim očima pojavio izraz neverice. - Pa dobro, možda mu nije
baš sjajno - dodao je - ali ne fali mu ni dlaka s glave. Sedi u svojoj radnoj
sobi nepovređen i duri se.
Duri se? Njen deda se duri? To rade mala deca kad im nešto nije po
volji
- Šta si mu rekao, Nino?
Nino je slegnuo ramenima.
- Istinu.
- Istinu? O čemu?
- Možda je bolje da kažem da sam tvom dedi otvorio oči.
- U vezi sa...? - insistirala je Dejna. Nino je pomilovao njenu crvenu
kosu, pa se okrenuo njenim roditeljima.
- Da li bi vam smetalo da nas na nekoliko trenutaka ostavite nasamo?
Imamo zaista uzbudljive novosti ali moram prvo da razgovaram s
Dejnom.
 - Nino! - Dejna nije znala šta ju je više šokiralo: njegovo opušteno
obraćanje njenim roditeljima ili želja da s njom ostane nasamo.
Nino je uhvatio njene drhtave ruke, poljubio ih je i pritisnuo na svoje
grudi, pa je osetila divlje udarce njegovog srca.
- Možemo ovaj razgovor da vodimo i u prisustvu tvojih roditelja ako to
želiš - rekao je. - Ali možda će im biti neprijatno ukoliko me vide da
klečim dok te zvanično prosim...
- Mislim da je zaista bolje da vas ostavimo nasamo, draga - presudila
je Dejnina mama. - Tata i ja idemo u kuhinju da obavestimo kuvara da
postavi za još dvoje.
- Za jednu osobu... - ispravio ju je muž. - Neka se tata još malo duri...
- Zvuči kao dobar plan - saglasio se Nino.
Dejnin otac se nasmešio. - To sam i mislio. Ali nemojte dugo da
čekamo to iznenađenje, deco...
Dejna je ćutala dok se vrata nisu zatvorila za njenim roditeljima. Tek
tada se okrenula Ninu.
- Pre nego što iz nekog razloga zaista klekneš… - progutala je knedlu. -
Moj odgovor i dalje mora isto da glasi: ne.
- Mora da glasi? - upitao je.
Dejna je izvukla ruku iz njegove.
- Ne mogu se udati za tebe!
- Zašto?
- Jer to ne bi funkcioniralo.
- Ali među nama sve izvrsno funkcioniše... - promrmljao je
pokušavajući da je privuče sebi, ali se ona branila.
- Ne govorim o seksu! - uzviknula je.
- Ni ja - odgovorio je ozbiljno. - Za mene je to vođenje ljubavi. Još
prilikom prvog puta mi smo predivno vodili ljubav. Ili ćeš tvrditi
suprotno?
To nikako nije mogla. Odmahnula je glavom.
- Neću da tvrdim suprotno. Ali šta će biti kad pri kraju trudnoće
budem izgledala kao kit? Kad ti više ne budem privlačna? Kad bismo bili
venčani, od mene bi se u tom slučaju očekivalo da sedim kod kuće, a ti bi
izlazio i tražio sebi ljubavnicu.
- Ne! - Izgovorio je to tako odlučno da su se Dejnine oči u čudu
raširile.
 - Ne - ponovio je Nino još jednom, gotovo nežnim tonom, - Priznajem
da smo nas dvoje imali... prilično čudan početak. Prvo spavati s nekim
pa se posle s njim upoznati možda je malo nekonvencionalno, ali ne
želim da se oženim tobom radi seksa ili zato što si trudna - Nino se
spustio na kolena i uhvatio je Dejninu ruku kao da je nikada više neće
ispustiti
- Želim te, Dejna... samo tebe.
Ozbiljan pogled koji mu je uputila zabio mu se kao nož u srce.
- Šta to znači, Nino?
Nasmešio se nežno. ali s trunkom tuge.
- To znači da znam da me ne voliš... ali se svim srcem i dušom nadam
da ćeš mi jednoga dana moći da mi uzvratiš ljubav. Spreman sam da
čekam, jer te volim više od života...
- Nije moguće da me voliš! - izletelo joj je.
Ninov osmeh postao je širi. - Činjenica da si jedina osoba na svetu
koja se usuđuje da mi kaže koga volim a koga ne, jedan je od glavnih
razloga zašto želim bezuslovno da se oženim tobom, moja Beladona!
- Ali nisi me prihvatio ni kao Emanuelinu prijateljicu!
- Priznajem da sam kriv. Zadovoljna?
A još manje posle mog braka i razvoda...
Nino je ustao povukavši Dejnu na sofu kraj sebe.
- Sedi... - zamolio ju je uozbiljivši se. -Slušaj me, Dejna... ti ni na koji
način nisi odgovorna za to što ti je taj idiot Fred učinio! Moj sinoćnji
sastanak... bio sam kod Freda - priznao je.
- Ti... video si Freda?
- Da! I još uvek ne mogu da shvatim šta ti je taj probisvet učinio! A
pred Bogom se zakleo da će te poštovati i štititi do kraja života!
Dejna je osetila jezu niz leđa, a onda toplinu. Više ništa nije razumela.
- Ne razumem... - rekla je tiho. - šta ili ko te je naterao na to da ga
potražiš?
- Ti, draga - objasnio je nežno kad je video koliko je zbunjena. - Ona
dva dana u Veneciji, tvoji uplašeni pogledi, strah da bi mogla da me
razljutiš... to mi je gotovo slomilo srce. Ne treba da se plašiš mene,
Dejna - zamolio ju je. - Nikada te neću primorati ni na šta što ne želiš.
Znaš to, zar ne?
Da, znala je. Da li to dovoljno da se uda za njega?
 Da, da! Hiljadu puta da!
- Nikada nikome neću dozvoliti da ti učini nešto nažao - obećao je
Nino drhtavim glasom dok je posmatrao Dejnino lice. - Ni Fredu, ni
majoru, niti bilo kome...
- O, šta si rekao dedi kad je tako poludeo? - upitala je radoznalo.
Nino je slegnuo ramenima.
- Samo sam mu ispričao da se nosim mišlju da osnujem ergelu i da bi
mi tvoj otac bio savršen partner. Njegov pristanak značio bi da će tvoji
roditelji napustiti ovo imanje i preseliti se na moje, mnogo veće i
modernije. Takođe sam mu rekao da bi mi bilo žao ako bi on zbog toga
izgubio neke prihode, ali da su ove promene nužne zbog sreće moje
buduće žene.
Dejna je zapanjeno zurila u njega.
- Zaista je tako... - prošaputala je srećno čim je uspela da povrati glas.
- Osim toga, ispričao sam mu da si ti trudna i da nas dvoje
nameravamo da naše dete vaspitamo kao Asanti ja a ne kao Brauna. To i
ti želiš, zar ne...? - nesigurnost u njegovom glasu dirnula je Dejnu.
- Nego šta!
- Dejna! - Nino se ponovo spustio na kolena. - Draga, volim te svim
srcem.... hoćeš li konačno da postaneš moja žena i da me učiniš
najsrećnijim čovekom na svetu?
Dejna je rukama obuhvatila njegovo voljeno lice i skliznula je kraj
njega na kolena. Poljubila ga je, a zatim mu se zagledala u oči.
- Nino, ti si ljubav mog života... i to već dugo. Pst… - stavila je prst na
njegove usne kad je pokušao nešto da kaže. - Sad sam ja na redu. Tebi
pripadaju moje srce i moja budućnost. Da, želim da se udam za tebe i da
te učinim najsrećnijim čovekom, jer sam ja najsrećnija žena na svetu.
- Ah, Dejna... - poljubio ju je svom silinom, koja nije ostavila mesta
bilo kakvoj sumnji u njegova osećanja.
 Epilog

V enčali su se tri nedelje kasnije, iako su žurili, svadba je bila

raskošna i romantična, a Dejna je bila prelepa nevesta.
Cela porodica Asanti okupila se na slavlju, kao i porodica Braun:
Dejnini ponosni roditelji, Čak i deda. Ali on je bio nešto tiši i povučeniji
nego inače. Dejna ipak nije sumnjala u to da neće potrajati dugo da se
starac povrati od šoka i saznanja da muž njegove unuke finansijski
odlično stoji i da nikada neće dozvoliti da se deda nedolično ponaša
prema osobama koje Nino voli.
U periodu posle venčanja koje je mladi par do rođenja deteta proveo u
luksuznom domu u Veneciji, Dejna se osećala voljenom i zbrinutom kao
nikada dotad. Sedam meseci kasnije Nino je zaplakao od sreće kada mu
se rodila kćerka.
Posle nekog vremena rodili su se i sinovi, naslednici Asantijevih...

Kraj

By

Marta
www.crowarez.org