International May Conference on Strategic Management

IMCSM18 May 25 – 27, 2018, Bor, Serbia

Volume XIV, Issue (2) (2018)
84-90

ULOGA NOVOG BEZBEDNOSNOG MENADZMENTA I INVENTIVNIH

TEHNOLOGIJA U ZAŠTITI KRITIČNE INFRASTRUKTURE -
AERODROM “NIKOLA TESLA”

Eldar Saljic, Duško Tomić, Igor Konjović

American university in the Emirates, Dubai, United Arab Emirates, Fakultet za inženjerski
menadžment, Alfa univerzitet-Beograd, Serbia

ABSTRACT

Large number of people pass through airports every day. They represent potential targets for
terrorism and other forms of criminal acts. High concentrations of people at the airport can cause
high mortality rates in the event of a potential attack. Improving airport security can be helpful
for preventing threats or potentially dangerous situations that might occur at the airport or in
nearby areas.

Airport security is important for several reasons:

 To protect the airport, people and goods passing through it,

 To protect the national sovereignty of any terrorist incidents and events that could be
jeopardized,
 Reassuring the public to travel safely.

Given the fact that the critical infrastructure the airport "Nikola Tesla" is one of the important
points in the transportation of people and goods in our country, the current security situation in
the airport had to be at a much higher level than the present regarding usage of new technologies.

1
The state of Serbia, as well as neighboring European countries, nowadays, have a large influx of
migrants arriving from the Middle East, passing through our territory on their way to Western
Europe.

Among them, through operation process it was found that there are a large number of people
who have been sent by terrorists to achieve their goals and interests. Therefore, terrorists could
jeopardize critical infrastructure such as airports, since airports are a very important part of it and
are very valuable to a country.

The goal is to show the necessity of increasing the security of the airport "Nikola Tesla" with the
help of innovative technologies. The application of such technologies at the airport would
significantly increase the ability of the defense airport by undesirable persons in this case the
terrorists, who would be able to jeopardize large numbers of people who are passing through the
airport, by smuggling packages in which it is possible to put the explosive device.

Keywords: airport, security, protection, technologies.

UVOD
Proces globalizacije izmenio je prirodu bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Očiglednost
ekspanzije terorizma i ekstremizma doveo je do toga da se mora razmišljati o svim aspektima
bezbednosti aerodroma „Nikola Tesla“, kritične infrastukture vezane za transport.
Preispitivanjem postojećih bezbednosnih sistema,na značajnim infrastrukturnim tačkama na
aerodromu, došlo se do zaključka da bi ih trebalo unaprediti. Nerealno je očekivati da postoji
sistem koji je potpuno bezbedan. Međutim, zahvaljujući savremenim tehnologijama, prevazišli bi
se mnogi problemi koji nastaju prilikom čekiranja putnika i prtljaga, kao i zaposlenog osoblja na
aerodromu. Avio-saobraćaj se stalno modernizuje, ali ni teroristi ne miruju, pa je najvaţnije od
svega otkriti kritične bezbednosne tačke. Aerodrom je objekat sa mnogo otvorenih i zatvorenih
javnih prostora, što predstavlja veliki izazov za stručnjake iz oblasti bezbednosti. U tako
specifičnim okolnostima treba pronaći adekvatno rešenje.

2
Jedno od ponuđenih rešenja je montiranje termovizijskih kamera na značajnim infrastrukturnim
tačkama, ugrađivanje kamera za skeniranje IRIS-a (duţice oka) na graničnom prelazu koji se
nalazi u sklopu aerodroma i molekularnog skenera Genia Photonics.1 Uvođenjem takvih sistema
i saznanjem da je aerodrom “Nikola Tesla” opremljen takvom tehnologijom, značajno bi se
podigla bezbednost na aerodromu preventivno, a i u slučaju ugroţavanja bezbednosti, od strane
terorista ili drugih lica, repesivno bi se moglo daleko lakše i brţe delovati na suzbijanje
navedenih

1. VOLUMETRIJSKI SENZORI

Senzor (detektor) je uređaj koji meri fizičke veličine i konvertuje ih u signal čitljiv posmatraču ili
instrumentu. Senzori imaju široku primenu u svakodnevnom ţivotu: kod ekrana osetljivih na
dodir, kod vrata i liftova u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih
uređaja: automobila, aviona, medicinskih uređaja, robota,industrijskih mašina i sl.

Tehnološki napredak omogućio je izradu senzora sa detaljima mikrometarskih dimenzija. Oni

koriste MEMS tehnologiju i nazivaju se mikrosenzori. 2

Senzori su vrsta konvertora (pretvarača). Oni jednu fizičku veličinu pretvaraju u drugu. Zbog
toga se oni mogu klasifikovati po tipu energije koju prenose. Idealan senzor je onaj koji je
lineran u celom opsegu merenih vrednosti. Trebalo bi da je dobijeni signal uvek linearno
srazmeran merenoj vrednosti. Pri tome na njega ne bi smeo da ima uticaj nijedan drugi objekat u
okruţenju, niti bi on smeo da ima ikakav uticaj na mereni objekat. To je u praksi neostvarivo.
Zato se meri njegova osetljivost kao odnos između izmerene i stvarne veličine. Odstupanja koja
se javljaju kod različitih vrsta senzora tiču se osetljivosti koja moţe kod pojedinih senzora biti
različita tj. varirati kod različitih veličina (greška osetljivosti).3 Opseg dobijenih veličina je uvek
limitiran, tako da će jedan senzor dati svoju maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost u slučaju
da su izmerene vrednosti izvan punog opsega senzora.

1
Želimir Radmilovid: Biometrijski identifikacija Polic. sigur. (Zagreb), godina 17. (2008), broj 3-4,
2
David, A. (2002). Principles of Emergency planning and Management, Harpenden: Terra Publishing, pg.168
3
Ibid, pg.55

3
Ako dobijena veličina nije nula, kada je merena veličina nula kaţe se da senzor ima pomeraj
(offset).4 Kada osetljivost nije konstantna za različite izmerene vrednosti, to
nazivamo nelinearnost. Ona se obično javlja na krajevimia opsega merenja. Devijacija koja se
javlja zbog velikih promena merenih veličina naziva se dinamička greška.Ako izlazni signal
menja otpornost merenog objekta to nazivamo pomak (drift).5Vremenski otklon - javlja se usled
dugotrajnog korišćenja senzora. Šum (eng. noise) - nepredvidive devijacije u signalu tokom
vremena. Histereza je greška koja se javlja kada se promenom poloţaja merenog objekta dobijaju
različite i neodgovarajuće vrednosti na izlazu.6 Kod senzora sa digitalnim izlazom obavezno
dolazi do aproksimacije dobijenih veličina i to je greška aproksimacije ili greška digitalizacije.
Senzori u nekim slučajevima mogu biti ometeni delovanjem merenog objekta, recimo njegovom
temperaturom ili zračenjem. Navedene greške mogu se podeliti na sistemske greške i slučajne
greške. Sistemske greške se predupređuju različitim vrstama kalibracije, dok se slučajne greška
kao što su različite vrste šumova smanjuju procesuiranjem signala, filtracijom i sl. Ţivi
organizmi poseduju biološke senzore koji funkcionišu slično dosada opisanim
tipovimasenzora.U najvećem broju slučaja oni su posluţili kao inspiracija za dizajniranje
tehničkih senzora. Veštački senzori koji imitiraju biloške senzore koristeći biološke senzitivne
komponente nazivaju se biosenzori. Kao i mikrotalasni, zemaljski orijentisani senzor vrši
neprestanu akviziciju - osmatranje (neprestano SKENIRANJE) velikih otvorenih prostora na tlu,
detektujući različite vrste kretanja unutar definisanog perimetra. Retko se koristi kao samostalan
sistem za detekciju provale na perimetru, već je uglavnom integrisan sa inteligentnim PT video
kamerama za automatsko ili, eventualno, ručno praćenje provalnika.7 U tom slučaju, zemaljsko
orijentisani senzor se koristi kao izvor inicijalne detekcije mesta provale, dok se perimetarski
orjentisani podsistem video nadzora koristi za preciznije određivanje vrste objekta - izvršioca
provale, kao i za njegovu verifikaciju i praćenje.

4
Ibid, pg. 56
5
Ibid, pg.58
6
Ibid,pg.55
7
Mijalkovski, M., Kneževid, P., Ostojid, N. (2003.) „BEZBEDNOSNA OPREMA U SLUŽBI ŽIVOTA” Novinsko – izdavački
centar „VOJSKA”, str. 25

4
Zemaljski orjentisani senzor je zasnovan na principu neprekidnog emitovanja mikrotalasnih
impulsa putem jedne specijalne projektovane predajno - prijemne antene, na kojoj se ujedno vrši
i prijem reflektovane energije, od eventualno prisutnog, udaljenog cilja, detektujući na taj način
njegovo prisustvo u zaštićenom delu perimetra. Daljina do detektovanog cilja, odnosno
rastojanje između antene i objekta, određuje se proračunom, na osnovu poznate brzine
prostiranja impulsa i izmerenog vremena, koje je proteklo od momenta emitovanja pa sve do
trenutka njegovog prijema nakon refleksije. Sa više zemaljski orijentisanih senzora, znalački
razmeštenih na određenom rastojanju da pokriju jedno definisano područje, omogućava se prijem
više povratnih signala od istog cilja. U takvom sloţenom tehničkom rešenju, te pojedinačne
refleksije se kombinuju radi procenjivanja veličine "objekta" ili stvaranja njegove slike u tri
dimenzije. Međutim, u smislu stvaranja preciznije slike o detektovanom objektu u zabranjenoj -
štićenoj zoni, pojedinačni, zemaljski orjentisan senzorski sistem moţe jedino da pruţi
informaciju da je nekakav "objekat" detektovan u toj zoni (nadajući se da se radi o provalniku),
ali ne i šta preciznije taj objekat predstavlja (ţivotinju, vozilo, čoveka...). U takvom senzorskom
sistemu smetnje nastaju u vidu redovne pozadinske aktivnosti - stalni odrazi od prisutnih
nepokretnih objekata, ili "clutter-i" 8kao efekat okoline, recimo od naginjanja drveća, saobraćaja
i drugo. Zbog toga se zemaljski orijentisani senzor retko koristi kao samostalan sistem za zaštitu
perimetra, već se uglavnom taj sistem integriše sa podsistemom visokokvalitetnih kamera za
video nadzor, a radi verifikovanja svake od realizovanih detekcija na otvorenom prostoru. Kao
što je istaknuto, ovako spregnuti sistemi zemaljski orijentisanog senzora i CCTV PT kamera,
omogućavaju pouzdanu detekciju provalnika, njegovu brzu verifikaciju, autofokus pokretnih
kamera uz automatsko praćenje i veoma inteligentnu video analizu i video statistiku.9 Ono što bi
trebalo istaći je da su, zahvaljujući velikoj osetljivosti i mogućnosti za pokrivanje površina
velikih dimenzija, ovi radari obično nepraktični za korišćenje u naseljenim područjima.
Naime, tada je jako teško uskladiti antagonizam koji postoji prilikom njihovog podešavanja,
između neophodne osetljivosti sistema i visokog nivoa „senzorskog šuma“, pošto u takvim
sredinama postoji povećan broj „clutter-a“ i povišen nivo pozadinske aktivnosti.

8
Želimir Radmilovid: Biometrijski identifikacija Polic. sigur. (Zagreb), godina 17. (2008), broj 3-4
9
David, A. (2002). Principles of Emergency planning and Management, Harpenden: Terra Publishing, str.168.

5
Da bi se smanjio nivo „senzorske šumnosti“, senzori se u takvim uslovima optimizuju za
pokrivanjekraćihrastojanja i manjih zahvata površina, uz implementaciju posebnih filterskih
algoritama, koji onda znatno poboljšavaju njihove performanse u naseljenim mestima. Kada se
ostvari planska integracija zemaljski orijentisanog senzorasa CCTV podsistemom, onda se u
praksi moţe obezbediti efektivan sistem detekcijeprovale, kako za uzak deo prostora uz granicu
perimetra, tako i za široke ravne, otvorene prostore. To se posebno odnosi na one uslove, gde
drugi sistemi uopšte nemaju ili imaju oteţanu primenu, a koji uključuju civilne aerodrome,
naročito na onim prostorima gde se ne ţeli postavljanje fizičke barijere (ograda, zid, i sl.).10
Ovakvi integrisani senzorsko-video sistemi imaju maksimalan opseg detekcije obično od 200 do
900 metara, pa i više (do 1.500 m). U posebnoj primeni na otvorenom delu oko aerodroma
obično se koriste senzori velikog dometa spregnuti sa termalnim kamerama velikog
dometa (5/10/25 km), ali su takvi sistemi izuzetno skupi. Pokrivanje i zaštita putem senzorskih
signala su isključivo pravolinijski (osobina prostiranja mikrotalasnih signala).

2. TERMOVIZIJA

Termovizija (od grčke reči termo-toplo i latinskog glagola video,videre-videti, gledati) u

bukvalnom prevodu „gledanje toplote“, je sistem snimanja toplote objekata.Thermal imager
(termovizijska kamera) je kamera koja je sposobna da pokaze veoma male razlike u
temperaturi.Te temperaturne razlike mogu da se konvertuju u video sliku u realnom vremenu.
Ovakva slika na monitoru je naročito pogodna za aplikacije kod noćnih posmatranja i kontrole.
a razliku od ostalih tehnika noćnog osmatranja, pojačivača svetlosti gde sistemi moraju da
imaju neku dozu svetlosti, termalna kamera nema takav uslov jer radi na principu percepcije
zračenja toplih tela. To je čini perfeknim stredstvom za gledanje u totalnom mraku i pri
posebnim ambijentalnim situacijama. Termalni imidţeri koriste tehnologiju IC da daju snagama
bezbednosti pouzdanu toplotnu sliku okoline, omogućavajući da se efikasnije obavljaju poslovi
nadgledanja, kontrole, sigurnosti ljudi i objekata a i samim ljudima koji koriste ovu opremu
omogućava bezbedniji rad.

10
Zaw Win Than (26 December 2011). "Nay Pyi Taw International Airport opens". Myanmar Times.Retrieved 5
March 2012.

6
Ove kamere pomaţu osoblju u nepredviđenim situacijama, hitnim slučajevima gde je trenutna
vidljivost smanjena ili potpuno onemogućena. Mrak, kamuflaţa, naprikladni uslovi okoline,
često mogu da obmane sisteme klasičnog noćnog osmatranja, dok kod termalnih kamera to nije
slučaj jer toplota pokazuje svaku pojavu i dinamiku u vidnom polju kamere. Termalni imidţeri
FLIR,11 omogućavaju trenutno uočavanje razlike ljudi i okoline. Nemaju potrebu za svetlošću i
vide i kroz dim i maglu dok klasični sistemi za noćno osmatranje podrazumevaju i specijalne
pojačivače svetlosti, iluminatore. Svi objekti emituju infracrveno zračenje kao funkciju
sopstvene temperature.Infracrvena energija potiče od vibracija i rotacija atoma i molekula. Što je
viša temperatura nekog objekta, veća je pokretljivost, pa je višeinfracrvenog zračenja
emitovano.Ovo je energija koja se detektuje infracrvenim kamerama. Kamere ne vide
temperaturu, one čitaju toplotnu radijaciju.

Pri apsolutnoj nuli (-273.16 ° C , -459.72 ° F), materijal je na svom najniţem stanju energije tako
da je infracrveno zračenje minimalno.

2.2 Termalne kamere

Termalne kamere i kompletne mreţe bezbednosnih kamera kao komplement, daju vam moć da
vidite pretnje nevidljive golim okom, pretvarajući noć u dan. Termalne bezbednosne kamere
vide toplotnu energiju koja je oko nas sve vreme, bez obzira na nivo vidljive svetlosti, dajući
vam pravi uvid nekog scenarija 24h/7dana, nezavisno od svetla i dodatnih iluminatora.
Toplotna energija prodire kroz atmosferu bolje i dalje od vidljive svetlosti, omogućavajući vam
da vidite kroz maglu, dim, prašinu, pa čak i u susret svetlosti reflektora.

2.3 FLIR-HRC Termalne kamere

FLIR-HRC serija proizvoda je opremljena visoko pouzdanim, srednje-talasnim i hlađenim

Indium Antimonide (InSb) detektorom koji omogućava ekstremno visok opseg detekcije pri
svim vremenskim uslovima.Kamere poseduju kontinualni zum koji se koristi nakon otkrivanja
sumnjivih aktivnosti. RC - serija se moţe integrisati u postojeće mreţe ili se moţe koristiti
nezavisno.

11
Želimir Radmilovid: Biometrijski identifikacija Polic. sigur. (Zagreb), godina 17. (2008), broj 3-4

7
Uvođenjem ovakvih termovizijskih kamera i senzora za skeniranje velikih površina oko objekta
aerodroma, kao što su zelene površine oko piste za sletanje i poletanje aviona, parking prostora i
magacina, značajno bi se olakšao posao ljudi koji radena obezbeđenju aerodroma.
Signaliziranjem volumetrijskih senzora pokretana određenom delu, osoblje u video analitici
usmerava termovizijske kamere, utvrđuje problem i u koliko je potrebno alarmiraekipe zaduţene
za odrţavanje bezbednosti aerodroma (Ţandarmeriju ili SAJ koji se nalaze u aktivnoj
pripravnosti na području aerodroma).

3. MOLEKULARNI SKENER-Genia Photonics'The Genia Photonics' Picosecond

Programmable Laser scanner12

Molekularni skener baziran na laseru, kojim se u deliću sekunde mogu saznati sve informacije o
telu, odeći i prtljagu. Moţe se koristiti sa udaljenosti od 50m bez znanja osobe koja je skenirana.
Prepoznaje sve, od tragova baruta ili droge na odeći do nivoa adrenalina u telu, tako da agenti
obezbeđenja mogu da dobiju bilo koju informaciju bez znanja ili odobrenja posmatrane osobe.
Tehnologija je razvijena u SAD-u i prema njihovim zvaničnicima koristi se da se brzo
identifikuju eksplozivi, opasne materije i biološka oruţja sa bezbednog odstojanja. Ova mašina je
10 miliona puta brţa i milion puta osetljivija od bilo kog sličnog sistema korišćenog ranije. Nije
velika i lako je prenosiva, tako da moţe biti korišćena na svima koji prolaze kroz obezbeđenje
aerodroma, a ne samo na onima koji su sumnjivi ili nasumice odabrani. Jedan od problema ove
tehnologije je u tome što previše zadire u privatnost posmatranih subjekata, jer osim potencijalno
opasnih materija ili nedozvoljenih supstanci, moţe da detektuje i druge stvari, od npr. toga šta je
osoba imala za doručak, do toga od koje bolesti boluje. Drugi problem je povući granicu količine
zabranjene supstance koja se sme nalaziti u posedu osobe. Tako je npr. 2008. godine na
aerodromu u Dubaiu, koji ima nultu toleranciju prema drogama, uhapšen putnik koji je na koncu
cipele imao trunku kanabisa od 0,003g (manje od zrna šećera).

12
http://gizmodo.com/5923980/the-secret-government-laser-that-instantly-knows-everything-
about-you sajtu pristupljeno 23.09.2015.god.

8
Ili švajcarski putnik koji je osuđen na 4 godine zatvora jer je “posedovao” 3 zrna maka na svom
odelu, jer je doručkovao pecivo sa makom, na aerodromu u Londonu, sa kog je doputovao.
Korišćenjem molekularnog skenera na brz i jednostavan način se mogu identifikovati osobe koje
predstavljaju potencijalnu opasnost. Prilikom ulaska na aerodrom “Nikola Tesla” ljudi bi,
neprimetno, bili skenirani i u slučaju posedovanja nedozvoljenih supstanci, suptilno odvođeni u
posebne prostorije, na dalje ispitivanje, bez dizanja galame i uznemiravanja ostalih putnika.

Umesto zaključka

Novine koje su napomenutie nisu novine strucnoj javnosti, aerodromi poput Atlante,Londona
vec imaju uuveden TASS (total airport security system) koji predstavlja intergralni system
upravljanja spoljasnjeg i unutrasnjeg dela aeredroma sluzi za dijagnostiku mogucih pretnjih.
Ukoliko bi u sistem nadzora bio uveden softver za video-analitiku, mogli bi se identifikovati
raznovrsni oblici pretnji. Bezbednosne ekipe na aerodromu mogu efikasno da nadgledaju
događaje i putnike, tačno i brzo prate tok video-informacija i mogu da uoče sve sumnjive
situacije (neobično ponašanje putnika i posetilaca, ulazak u ograđene zone i ostavljen prtljag, u
kojem bi mogao biti eksploziv), očitavaju registarske tablice, prate signale volumetrijskih
senzora i termalnih kamera, prate kretanje ljudi i prebrojavaju ih. Sva vozila koja stignu na
aerodrom “Nikola Tesla” prvo treba da prođu kroz kontrolni punkt gde bi posebne vrste
termalnih kamera skeniranjem mogle da uoče i signaliziraju nešto što bi moglo biti sumnjivo za
bezbednost.Vozila bi prelazila preko senzora teţine, a rendgen bi izvršio skeniranje donjeg dela
automobila. Policajci u civilu bi trebalo da patroliraju područjem izvan zgrade terminala i pazena
ljude koji ulaze u zgradu. U slučaju da neko izgleda sumnjivo, bezbednosno osoblje bi im
prilazilo i uključvalo u razgovor sa njima, u nastojanju da saznaju njihove namere i raspoloţenje.
Dakle, video-analitika ima niz prednosti u odnosu na klasičan monitoring, kada je potrebno da se
izoluje sumnjiva osoba i izbegne panika među putnicima.

9
Danas se to pomoću video-analitike radi mnogo suptilnije – sumnjiva osoba se identifikuje i
privodi bez stvaranja velike galame i panike, što inače moţe da stvori nekontrolisan haos na
aerodromima. Dodatna korist od video-analitike je duţi radni učinak operatera, istraţivanja
pokazuju da se operateri umaraju nakon određenog vremena na terenu i da im pada
koncentracija.Video-analitika i osoblje koje izvršava ove poslove 24 sata, 365 dana u godini,
obraća paţnju na delove aerodroma na koje putnici ne zalaze, kao što je ograda oko kruga
aerodroma. Ova područja se prate kameramaFLIR-HRC. Ulaskom u objekat aerodroma osoba i
prtljag bi bili skenirani molekularnim laserom, kojim bi se otklonile sve sumnje da li se radi o
teroristi ili o osobama koje ne izazivaju bilo kakvu pretnju. Udaljem kretanju dolazilo bi se
nacheck-point (čekiranje) i prolazilo kroz sofisticirani rendgen aparat, a tradicionalni metal
detektori bi bili još uvek u funkciji.

LITERATURA:

David, A. (2002). Principles of Emergency planning and Management, Harpenden: Terra

Publishing.
Mijalkovski, M., Kneţević, P., Ostojić, N. (2003.),Bezbednosna oprema u sluzbi zivota
Novinsko – izdavački centar „VOJSKA”
Zaw Win Than (26 December 2011). "Nay Pyi Taw International Airport opens". Myanmar
Times.Retrieved 5 March 2012.
Ţelimir Radmilović: Biometrijski identifikacija Polic. sigur. (Zagreb), (2008), broj 3-4

Web:

http://gizmodo.com/5923980/the-secret-government-laser-that-instantly-knows-everything-
about-you sajtu pristupljeno 23.09.2015.god.

10