Akustika i definicija zvuka

Akustika je nauka o zvuku koja istražuje problematiku generisanja zvuka,

njegovo prostiranje u različitim sredinama i efekte koje zvuk izaziva u sredini u kojoj
se javlja. Akustika je veoma stara nauka, nastala kao deo fizike još u antičkom periodu.

Zvuk je fizička pojava koja predstavlja sastavni deo čovekovog okruženja. U

njemu se zvuk javlja kao prateći element mnogih životnih okolnosti. Zvuk je prisutan
gotovo svuda: u samom organizmu čoveka, preko najrazličitih zvukova stalno prisutnih u
neposrednom životnom okruženju, pa do zvukova u dubinama okeana ili zvukova koji se
javljaju u vidu seizmičkih talasa i dopiru iz dubine zemlje. Zvuk može imati vrlo
jednostavne pojavne oblike, ali i krajnje složene kao što su na primer govor i muzika koji
su sredstvo međuljudske komunikacije. U okolnostima kada postoji takva disperzija
pojavnih oblika zvuka, s njim se bave stručnjaci raznih struka koji ga posmatraju s
različitih aspekata i koji ga primenjuju u veoma različitim okolnostima.

Zvuk je svaka vremenski promenljiva mehanička deformacija u elastičnoj sredini. Usled

mehaničkih promena, molekuli u elastičnoj sredini deluju jedni na druge, pomeraju se i pri tom
proizvode određene vibracije. Te vibracije naše čulo sluha prepoznaje kao zvuk. Vibracije dolaze
do bubne opne, ona vibrira u istom ritmu, prenosi informaciju na organe u unutrašnjem uhu koji
je transformšu u nervni impuls. On dolazi do mozga i tada ″shvatamo″ o kom zvuku se radi, kakva
je njegova boja, visina, jačina. Čovek se sa zvukom najčešće sreće u vazduhu, pa ga možemo
smatrati i oscilovanjem gasovitih čestica. Kretanje zvučnog talasa odgovara šemi ispod:
 Definicija zvuka ima tri važna dela. U prvom delu se definiše da je zvuk vremenski
promenljiva deformacija. Akcenat je na vremenskoj promenljivosti, jer su u elastičnim
sredinama moguće i deformacije koje su vremenski nepromenljive i one, kao takve, nisu
zvuk. Tu spadaju razni oblici plastičnih deformacija materijala. Drugi deo definicije sadrži
činjenicu da je zvuk po svojoj prirodi mehanička deformacija. Pošto je zvuk u opštem slučaju
nevidljiv, njegova mehanička priroda ne može biti očigledna. Postoje samo retki izuzeci kada se
zvuk može videti golim okom, kao na primer vibracije membrane niskofrekventnog zvučnika,
vibracije debljih žica na žičanim muzičkim instrumentima, itd. Mehanička suština zvuka je jako
važna da bi se pravilno razumele neke relativno delikatne pojave u akustici, kao što je, na primer,
problem zvučne izolacije. Najzad, treći deo definicije kaže da se zvuk javlja u elastičnoj sredini.
Da bi neka sredina bila elastična, u njoj moraju da postoje odgovarajuće elastične veze između
molekula. Tu osobinu imaju svi fluidi (gasovi i tečnosti) i čvrsta tela. Nisu elastične
sredine one koje se nazivaju amorfna tela. U njima ne postoje elastične sile koje deluju
između molekula i koje bi ih vraćale u ravnotežno stanje posle pobude zvukom. Prema
tome, zvuk ne može postojati u vakuumu jer nema masa koja bi mehanički oscilovale.

Fizička akustika je oblast koja se bavi generisanjem zvuka i prirodom zvuka i zvučnih
pojava. Fizička akustika se bavi objašnjavanjem nastanka zvuka i opštih pojava pri njegovom
prostiranju.