MA Proracuni PDF

MAŠINSKI FAKULTET, KRAGUJEVAC
BOGDAN NEDIĆ
MAŠINE ALATKE
Projektovanje prenosnika mašina alatki
SKRIPTA
Kragujevac, 2008.
MAŠINE ALATKE
Projektovanje prenosnika mašina alatki
Autor: Prof. dr Bogdan Nedić, dipl. ing.

Mašinski fakultet, Kragujevac
Mašinski fakultet
Sestre Janjić 6
34000 Kragujevac
Dugogodišnji rad autora skripte sa studentima na realizaciji

projektnih zadataka i prikupljanju i sistematizaciji podataka o
materijalima, alatima, mašinama i proizvodnim procesima u
mašinstvu, kao i veoma obimna neposredna saradnja sa privredom,
doprineli su kreiranju ovog svojevrsnog priručnika namenjenog
kako studentima tako i inženjerima - stručnjacima u praksi za
neposredno svakodnevno rešavanje konkretnih problema.
Skripta sadrži osnovne i neophodne podatke potrebne za

razumevanje problematike izbora alata, definisanje tehnologija i
tehnoloških parametara najčešće primenjenih tehnologija obrade
metala rezanjem. Skriptra veoma korisno može služiti studentima za
savladavanje osnovnog kursa kako iz predmeta mašine alatke tako i
niza drugih predmeta koji se oslanjaju na potrebna znanja iz
tehnologija obrade metala rezanjem.
Autor
Kragujevac, 2008.
DEO I
3. PRORAČUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAŠINA ALATKI U

OBRADI STRUGANJEM
OBRADI BUŠENJEM
OBRADI GLODANJEM
OBRADI BRUŠENJEM
PRILOG
DEO II
1. PRORAČUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE

2. PRORAČUN PRENOSNIKA ZA POMOĆNO KRETANJE KOD OBRADE
STRUGANJEM
BUŠENJEM
GLODANJEM
5. PRORAČUN VRATILA
6. PRORAČUN LEŽAJEVA
I DEO
3. PRORAČUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA
MAŠINA ALATKI U OBRADI STRUGANJEM
Postupak proračuna glavnih karakteristika mašina u obradi struganjem je u

zavisnosti od univerzalnosti mašine. Proračun se razlikuje za mašine opšte
namene (univerzalne) i specijalne mašine. Kod univerzalnih mašina treba
obezbediti glavne karakteristike, koje obezbeđuju široki dijapazon dimenzija
predmeta obrade (prečnik i dužina) i obradu predmeta od različitih materijala, uz
dobijanje različitih kvaliteta obrađene površine. Posebna pažnja se posvećuje
proračunu i usvajanju optimalne snage elektromotora. Kod specijalnih mašina
proračun je dosta jednostavniji jer se mašina projektuje za unapred definisani
predmet obrade, alat i kvalitet obrade. Poznavanje proračuna glavnih
karakteristika kod univerzalnih mašina omogućuje proračun glavnih karakteristika
i kod specijalnih mašina.
Polazni podaci za proračun glavnih karakteristika mašina za obradu
struganjem su:
- materijal i oblik polufabrikata,
- granične dimenzije radnih predmeta:
Dmax - maksimalni prečnik,
Dmin - minimalni prečnik,
Lmax - maksimalna slobodna dužina predmeta obrade,
- alati i materijali alata.
3.1 DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

OBRADE
Definisanje dodatka za obradu ima za cilj određivanje merodavnih

graničnih vrednosti dubina rezanja.
Dubina rezanja u obradi struganjem za pojedine operacije obrade se
određuje na osnovu tipa obrade, preporučenih dodataka za obradu koji
predstavljaju površinski sloj u materijalu predmeta nastao prethodnim
2 MAŠINE ALATKE
tehnološkim postupcima obrade (npr. valjanjem, kovanjem, vučenjem, rezanjem,

deformisanjem i dr.).
U zavisnosti od vrste obrade definisane su klase hrapavosti obrađene
površine (tabela P.1). Zavisnost između klase hrapavosti i zahtevane tačnosti
mera (tolerancije izrade) data je u tabeli P.2. Na osnovu ove tabele za zahtevanu
tačnost mera određuje se klasa hrapavosti i potrebna vrsta obrade.
Dodaci za obradu struganjem obuhvataju:
δ1 - dodatak za grubu obradu struganjem, (tabele P.3, P.4, P.5, P.6 i P.8),
δ2 - dodatak za finu obradu struganjem (tabele P.6, P.7 i P.8).
Prilikom proračuna glavnih karakteristika mašine u obradi struganjem
dubina rezanja se može usvojiti u zavisnosti od vrste obrade. Prema klasifikaciji
koja se može naći u preporukama proizvođača alata razlikuju se sledeće vrste
obrade:
- Super fina obrada s = 0,05 - 0,15 mm/o ; a = 0,25 - 2,0 mm
- Završna (fina) obrada s = 0,1 - 0,25 mm/o ; a = 0,5 - 2,0 mm
- Srednja obrada s = 0,2 - 0,4 mm/o ; a = 2,0 - 4,0 mm
- Gruba obrada s = 0,3 - 0,8 mm/o ; a = 3,0 - 8,0 mm
- Teška obrada s = 0,8 - 1,0 mm/o ; a = 6,0 - 20,0 mm
Izbor dubine rezanja je u direktnoj zavisnosti i od dimenzija predmeta
obrade. Veće dubine rezanja se usvajaju za manje dužine predmeta, dok se kod
velikih dužina usvajaju manje dubine, ili se čak obrada izvodi uz primenu
stabilnih ili pokretnih oslovaca. Kod predmeta kod kojih je konzolno stezanje
(bez upotrebe šiljka), dubine rezanja su manje.
Dodatak za finu i grubu obradu (δ1 i δ2) kao i dodatak za obradu
nastao pri izradi delova različitih prečnika nikako ne treba poistovetiti sa
dubinom rezanja. Dubina rezanja kod obrade struganjem je određena
veličinom prodiranja reznog klina u materijal upravno na osu predmeta.
Ova veličina može biti manja od dodataka za obradu, kada se predmet
obrađuje u više prolaza ili jednaka dodatku za obradu, ako se obradom
uklanja samo dodatak za obradu (npr. fina obrada). Maksimalna dubina
rezanja može biti i veća od dodatka za grubu obradu (δ1) ukoliko se obrada
određenog dela predmeta vrši na manji prečnik od maksimalnog obrađiva-
nog. Treba napomenuti da su literaturni podaci o dodacima za obradu
valjanih polufabrikata relativno male vrednosti i kao takve ih ne treba
koristiti u svrhu definisanja graničnih vrednosti dubina rezanja (slika 3.1).
B. Nedić
Obrada struganjem 3
δ1 /2=1,75 mm
δ 2 /2=0,5 mm
φ 40
φ 60
a=5 mm
Slika 3.1. Dodaci i dubina rezanja kod obrade struganjem
3.2 IZBOR ALATA

Izbor alata podrazumeva:
- izbor vrste alata (od BČ, od TM sa lemljenim pločicama, sa
mehanički pričvršćenim pločicama, itd.)
- određivanje dimenzija drške (poprečnog preseka nosača) alata i
dužine prepusta,
- usvajanje napadnog ugla κ ,
- određivanje dimenzija pločice,
- određivanje vrednosti radijusa vrha rezne pločice, itd.
Minimalnu širinu drške b (ili nosača izmenljive pločice) strugarskog noža
moguće je približno izračunati na osnovu izraza:
Dmax
b = (0 ,1 ÷ 0 ,125 ) ⋅ , mm
2
gde je: Dmax - maksimalni prečnik predmeta obrade. Izbor preseka drške noža se
može vršiti i prema tabeli 3.1.
Tabela 3.1. Preporuke za izbor poprečnog preseka strugarskog noža
Prečnik predmeta preko
do 20 20-60 60-100 100-500 500-1000
obrade, mm 1000
Dimenzije preseka 12x12 16x16 20x20 20x25 25x32 32x32
strugarskog noža 16x16 20x20 25x25 25x25 32x32 40x40
(bxh) 20x20 25x25 25x32 25x40 40x50 50x50
B. Nedić
4 MAŠINE ALATKE
Manje vrednosti dimenzija poprečnog preseka tela strugarskih noževa se

usvajaju kod manjih prečnika predmeta obrade, fine obrade i veće stabilnosti
sistema alat - predmet obrade - mašina.
Na osnovu izračunate vrednosti za širinu drške alata prema tabeli 3.1 ili
prema tabeli P.14 usvaja se nož standardnih dimenzija (b x h) za pravougaoni
presek ili (d) za kružni presek.
Dužina prepusta alata ln treba da bude što manja radi povećanja stabilnosti
alata i uslova obrade i ima najčešće minimalnu vrednost ln = 1,5 h. U zavisnosti
od geometrije predmeta obrade, ova dužina može imati i veće vrednosti, a veoma
retko manje. Za usvojeni alat i dužinu prepusta ln potrebno je izračunati faktor
oslanjanja Co. On se izračunava po izrazima datim u tabeli 3.2.
U izrazima za faktor oslanjanja alata Co odnos dimenzija poprečnog
preseka drške noža, odnosno dužine prepusta i visine poprečnog preseka drške
imaju vrednosti:
h l
e = = 1 ÷ 1,5 i f = n = 1 ÷ 1,5 ili veće
b h
Tabela 3.2. Faktor oslanjanja Co za karakteristične slučajeve struganja
Naziv Skica uzajamnog položaja alata i
Faktor oslanjanja alata Co
operacije predmeta obrade
Uzdužna
spoljašnja 6 ⋅ f + 1,2 ⋅ e ⋅ f − 0,8
obrada Co =
struganjem b2 ⋅ e
(κ=45 o)
Uzdužna
spoljašnja
6 ⋅ f + 2, 2 ⋅ e ⋅ f − 0 , 2
obrada na Co =
strugu b2 ⋅ e
(κ=90 o)
Uzdužna
unutrašnja 6 ⋅ f + 2 ,4 ⋅ e ⋅ f − 1,0
obrada na Co =
strugu b2 ⋅ e
(κ=45 o)
B. Nedić
Obrada struganjem 5
Tabela 3.2. (nastavak)
Naziv Skica uzajamnog položaja alata i

Faktor oslanjanja alata Co
operacije predmeta obrade
Uzdužna
unutrašnja 6 ⋅ f + 0 ,6 ⋅ e ⋅ f − 0 ,72
obrada na Co =
strugu b2 ⋅ e
(κ=90 o)
Poprečna
obrada na 6 ⋅ f + 2 ,4 ⋅ e ⋅ f − 1,0
Co =
strugu b2 ⋅ e
(κ=45 o)
Poprečna
obrada na 6 ⋅ f + 0 ,6 ⋅ e ⋅ f − 0 ,72
Co =
strugu b2 ⋅ e
(κ=90 o)
Poprečna
obrada i 6 ⋅ f + 2 ,2 ⋅ e ⋅ f − 0 ,2
unutrašnje Co =
usecanje na b2 ⋅ e
strugu
Odsecanje i
usecanje 6 ⋅ f − 1,0
spoljašnjeg Co =
žljeba na b2 ⋅ e
strugu
Izbor dimenzija rezne pločice se vrši prema usvojenoj dubini rezanja i

poznatog (usvojenog) napadnog ugla κ. Na osnovu ovih veličina (slika 3.2a)
određuje se prvo efektivna dužina rezne pločice L a zatim, koristeći tabelu 3.3
minimalna potrebna efektivna dužina rezne ivice pločice la. Pri obradi
struganjem, dubina rezanja može imati nagle promene, naglo povećanje (slika
3.2b), zbog čega se mora birati uvek veća dužina rezne pločice. Pri svemu ovome
treba voditi računa da je moguća obrada i konusnih površina, gde napadni ugao
ima druge vrednosti (slika 3.2c). U tabeli 3.4 date su najveće vrednosti efektivne
B. Nedić
6 MAŠINE ALATKE
dužine rezne pločice u zavisnosti od oblika i geometrije pločice. Kao što se može
zaključiti, ove vrednosti se za isti oblik pločice mogu kretati u širokom
dijapazonu. To je iz razloga različite rezne geometrije pločice, kao i različitih
kvaliteta materijala pločice i prevlake na njoj.
a
la =
amax sin κ
a=la
a
a
la
κ a
l
a) b) c)
Slika 3.2. Određivanje dimenzija rezne pločice
Tabela 3.3. Minimalna potrebna dužina rezne ivice
Napadni Dubina rezanja a , mm
ugao κ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 15
o
( ) Potrebna efektivna dužina rezne ivice la, mm
90 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 15
105 75 1,5 2,1 3,1 4,1 5,2 6,2 7,3 8,3 9,3 11 16
120 60 1,2 2,3 3,5 4,7 5,8 7 8,2 9,3 11 12
135 45 1,4 2,9 4,3 5,7 7,1 8,5 10 12 13 15
150 30 2 4 6 8 10 12 14 16
165 15 4 8 12 16
Tabela 3.4. Mere najvećih efektivnih dužina rezne ivice

T D S C V KNUX W R
la
la
la
la
la
la
la
la
l
l
l
d
l
la = 0,2 l ÷ 0,5 l la = 0,3 l ÷ 0,7 l la=0,2 l la=0,5 l la=0,4 l la= 0,4 d
Izbor radijusa vrha pločice se razlikuje za slučaj grube obrade i završne

obrade. U slučaju grube obrade bira se najveći mogući radijus vrha pločice da bi
se dobio što čvršći rezni klin. Veliki radijus dozvoljava veći korak pri čemu
najveći korak može biti: s=2/3 r . Najčešće se bira s=0,5 r . Za obradu u uslovima
B. Nedić
Obrada struganjem 7
povećanih vibracija, poluprečnik vrha pločice se smanjuje. Za grubu obradu

najčešće korišćeni poluprečnici reznog vrha su 1,2 i 1,6 mm.
U slučaju završne obrade, kombinacija radijusa reznog vrha i koraka treba
da obezbedi zahtevani kvalitet obrađene površine i tolerancije izrade. Teorijska
vrednost maksimalne hrapavosti u pravcu pomoćnog kretanja se izračunava
pomoću izraza:
s
s2
Rmax = ⋅ 1000 , μm
r 8r
Rmax
U tabeli 3.5 date su preračunate vrednosti koraka u zavisnosti od radijusa

vrha pločice i potrebnog kvaliteta obrađene površine (Rmax).
Tabela 3.5. Korak u zavisnosti od radijusa vrha pločice i hrapavosti površine
Hrapavost Radijus vrha pločice r, mm
Ra Rmax 0,4 0,8 1,2 1,6 2,4
μm μm Korak s, mm/o
0,6 1,6 0,07 0,10 0,12 0,14 0,17
1,6 4 0,11 0,15 0,19 0,22 0,26
3,2 10 0,17 0,24 0,29 0,34 0,42
6,3 16 0,22 0,30 0,37 0,43 0,53
8 25 0,27 0,38 0,47 0,54 0,66
32 100 1,08 1,32
Nakon svih prethodnih proračuna i izbora, alati za obradu struganjem se
usvajaju na osnovu podataka iz tabela P.15 i P.16, odnosno prema ISO sistemu
označavanja tabelama P.17 i P.18. Najčešće korišćene dimenzije reznih pločica su
date u tabeli P.19.
Napadni ugao je određen geometrijom predmeta obrade i najčešće je 90o,
45 , 60o i 75o, s tim da može imati i druge vrednosti.
o
Najčešće korišćeni sistem stezanja reznih pločica je sistem stezanja

polugom "P" kod grube obrade (ređe "M") i sistem stezanja "P" i "C" kod fine
obrade (ređe "S").
Dužina strugarskog noža zavisi od dimenzija poprečnog preseka drške.
Najčešće su u upotrebi dužine 150 mm (sa oznakom "M"). Kod univerzalnih
mašina, u najvećem broju slučajeva bira se desnorezni nož.
Najčešće korišćeni strugarski noževi sa lemljenom pločicom i sistem
njihovog označavanja prikazani su u tabeli P.20.
B. Nedić
8 MAŠINE ALATKE
3.3 ODREĐIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

POMOĆNO KRETANJE
Pomoćno kretanje u obradi struganjem na bilo kojoj mašini definiše se

korakom koji predstavlja veličinu pomeranja reznog alata u pravcu obrade za
jedan obrt predmeta obrade.
Postupak proračuna karakteristika prenosnika za pomoćno kretanje kod
univerzalnih strugova sastoji se iz sledećih tačaka:
- određivanje vrednosti koraka (minimalnog i maksimalnog) obzirom
na vrstu obrade struganjem (uzdužna ili poprečna) i
- određivanje broja stupnjeva koraka i njihovih vrednosti.
3.3.1 Granične vrednosti koraka pri uzdužnoj obradi na strugu

I) Preporučena vrednost koraka
Preporučene vrednosti koraka se biraju na osnovu preporuka proizvođača
alata za struganje ili na osnovu literaturnih podataka.
Tabela 3.6. Preporučene vrednosti koraka za grubo struganje
Prečnik Korak s, mm/o za dubinu rezanja a, mm
D, mm do 3 3-5 5-8 8 - 12 preko 12
Čelik i čelični liv
do 20 0,3 - 0,4
20 - 40 0,4 - 0,4 0,3 - 0,4
40 - 60 0,5 - 0,9 0,4 - 0,8 0,3 - 0,7
60 - 100 0,6 - 1,2 0,5 - 1,1 0,5 - 0,9 0,4 - 0,8
100 - 200 0,8 - 1,3 0,7 - 1,2 0,6 - 1,0 0,5 - 0,9
200 - 400 1,1 - 1,4 1,0 - 1,3 0,7 - 1,2 0,6 - 1,2 0,4 - 1,1
400 - 600 1,2 - 1,5 1,0 - 1,4 0,8 - 1,3 0,6 - 1,3 0,4 - 1,2
600 - 1000 1,2 - 1,8 1,1 - 1,5 0,9 - 1,4 0,8 - 1,4 0,7 - 1,3
preko 1000 1,3 - 2,0 1,3 - 1,8 1,2 - 1,6 1,1 - 1,5 1,0 - 1,5
Sivi liv i obojeni metali
do 40 0,4 - 0,5
40 - 60 0,6 - 0,9 0,5 - 0,8 0,4 - 0,7
60 - 100 0,8 - 1,4 0,7 - 1,2 0,6 - 1,0 0,5 - 0,9
100 - 200 1,0 - 1,5 0,9 - 1,4 0,8 - 1,1 0,6 - 0,8
200 - 400 1,3 - 1,6 1,2 - 1,5 1,0 - 1,3 0,8 - 1,0 0,7 - 0,9
400 - 600 1,5 - 1,8 1,2 - 1,6 1,0 - 1,4 0,9 - 1,2 0,8 - 1,0
600 - 1000 1,5 - 2,0 1,3 - 1,8 1,0 - 1,4 1,0 - 1,3 0,9 - 1,2
preko 1000 1,6 - 2,4 1,6 - 2,0 1,4 - 1,8 1,3 - 1,7 1,2 - 1,7
B. Nedić
Obrada struganjem 9
Tabela 3.7. Preporučene vrednosti koraka za fino struganje

Klasa Materijal Radijus vrha noža r, mm
hrapavosti predmeta obrade r = 0,5 r=1 r = 1,5 r=2
Čelik 0,4-0,55 0,55-0,65 0,65-0,70
N9 Sivi liv i obojeni
0,25-0,40 0,40-0,50 0,50
metali
Čelik 0,20-0,30 0,30-0,45 0,35-0,50
0,15-0,25 0,20-0,40 0,30-0,50 0,35-0,50
metali
Čelik 0,11-0,18 0,14-0,24 0,16-0,28 0,18-0,32
0,10-0,15 0,12-0,20 0,15-0,30 0,20-0,35
metali
Na osnovu tabela 3.6 i 3.7 bira se maksimalna vrednost koraka, koja se
standardizuje izborom prve manje vrednosti za poznatu vrednost geometrijskog
faktora promene prenosnika mašine za pomoćno kretanje ϕs (tabela P.35).
Vrednosti u tabelama se odnose na obradu struganjem alatima od brzoreznog
čelika i tvrdog metala.
II) Provera koraka

Provera koraka se izvodi primenom četiri kriterijuma i to obzirom na:
- otpornost drške noža,
- uslove nastanka strugotine,
- kvalitet obrađene površine i
- stabilnost predmeta obrade.
a) Provera koraka obzirom na otpornost drške strugarskog noža

Provera se izvodi za grubu obradu struganjem na osnovu izraza:
1
⎛ Kf ⎞ y1
s ≤⎜ ⎟
⎜ C C a x1 ⎟
⎝ k o ⎠
gde su:
- Kf , MPa - dozvoljeno naprezanje na savijanje materijala drške noža
čija je vrednost:
za nož od brzoreznog čelika Kf = 220 - 250 MPa,
za dršku od konstruktivnog čelika Kf = 200 - 220 MPa,
B. Nedić
10 MAŠINE ALATKE
- Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela

3.8),
- Co – faktor oslanjanja alata, vrednost koja uzima u obzir dimenzije
poprečnog preseka drške noža i položaja noža u odnosu na predmet
obrade (tabela 3.2).
b) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

Provera koraka se vrši za poznate vrednosti koeficijenta vitkosti strugotine i
dubine rezanja, utvrđivanjem graničnih vrednosti:
a a
≤s ≤
g max g min
gde je:
g - koeficijent vitkosti strugotine i kreće se najčešće u granicama
5 ≤ g ≤ 10 za uzdužno struganje. U tabeli 3.9 date su orjentacione
maksimalne vrednosti vitkosti strugotine za grubu obradu struganjem.
Tabela 3.8. Konstanta i eksponenti otpora rezanja u obradi struganjem
Materijal Rm, F1 F2 F3
predmeta MPa
obrade ili HB Ck x1 y1 Ck x2 y2 Ck x3 y3
140 HB 960 1020 440
Sivi liv 180 HB 1100 1,0 0,73 1280 0,9 0,75 550 1,10 0,65
200 HB 1170 1410 600
Konstru- 450 1570 720 440
ktivni 600 1710 1,0 0,78 910 0,9 0,75 550 1,10 0,55
čelik 700 1840 1030 630
Cr - Ni 500 1780 860 530
1,0 0,78 0,9 0,75 1,10 0,55
čelik 700 2030 1130 690
Hrom 450 1720 790 480
1,0 0,78 0,9 0,75 1,10 0,55
čelik 700 2030 1130 690
200 - 300 800 Vrednosti otpora prodiranja i otpora
Bronza 1,0 0,73
300 - 380 1000 pomoćnog kretanja se kreću u
220 - 360 700 granicama:
Mesing 1,0 0,78
360 - 480 850 F2 = (0,3 - 0,5) F1
Alumi– 60-80 HB 400 F3 = (0,15 - 0,3) F1
1,0 0,80 u zavisnosti od napadnog ugla.
nijum 80-100HB 600
B. Nedić
Obrada struganjem 11
Tabela 3.9. Orjentacione maksimalne vrednosti vitkosti strugotine

Materijal predmeta obrade, Rm , Materijal alata
MPa Brzorezni čelik Tvrdi metal
< 500 4-5 5-6 P20, P30
500-600 5-6 6-8 P10, P20
600-700 6-7 7-10 P10, P20
Čelik
700-850 8-10 10-12 P10, P20
850-1000 10-12 12-16 P10, P20
1000-1400 12-14 14-20 P10
HB<190 3-4 4-6
Sivi liv
HB>190 5-6 6-8
c) Provera koraka obzirom na kvalitet obrađene površine

Provera koraka se koristi kod završne obrade struganjem:
C ⋅ R y ⋅ru
s ≤ xs zz z
a ⋅κ ⋅κ 1
gde su: - CS , x, y, u, i z - konstanta i eksponenti koraka (tabela 3.10),
- Rz , μm - srednja visina neravnina (tabela P.1),
- r, mm - radijus vrha noža,
- a, mm - dubina rezanja,
- κ, κ1 , rad - napadni i pomoćni napadni ugao.
Tabela 3.10. Vrednosti konstante Cs i eksponenata x, y, z i u
Materijal s, mm/o Cs x y z u
≤ 1,75 0,008 0,3 1,4 0,35 0,7
Čelik
> 1,75 0,170 0,12 0,60 0,15 0,30
≤ 1,6 0,045 0,25 1,25 0,50 0,75
Sivi liv
> 1,6 0,290 0,12 0,60 0,25 0,35
d) Provera koraka obzirom na stabilnost predmeta obrade

Provera koraka, kod operacija prethodne (grube) obrade struganjem se
izvodi pomoću izraza:
1
⎛ E ⋅ I ⋅ Ks ⎞ y1
s≤⎜ ⎟
⎜ 0 ,4 ⋅ μ ⋅ C ⋅ a x1 ⋅ l 3 ⎟
⎝ k ⎠
B. Nedić
12 MAŠINE ALATKE
gde su:
- Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);
- μ - koeficijent koji uzima u obzir način oslanjanja i stezanja predmeta
obrade (slika 3.3);
- Ks = aZ - Rz - C , mm;
δ2
- az = , mm dubina rezanja u operacijama završne obrade;
2
- C , μm - dubina defektnog sloja (tabela P.13),
- l , mm - slobodna dužina predmeta obrade, dužina između oslonaca,
- E, MPa - modul elastičnosti materijala predmeta obrade (tabela P.37),
- I, mm4 - moment inercije poprečnog preseka predmeta obrade na
mestu uklještenja (I=0,05 d4 - za cilindrične delove);
- d , mm - za konzolno stezanje - prečnik predmeta obrade na
mestu uklještenja, i
- za stezanje između šiljaka - minimalni prečnik predmeta
obrade na mestu delovanja sile F2.
l l
1 1
μ= μ=
3 110
1
μ=
48
Slika 3.3. Način oslanjanja i stezanja predmeta obrade
B. Nedić
e) Provera koraka za završnu obradu obzirom na ugib predmeta obrade

Ova provera se vrši na osnovu izraza:
1
⎛ E ⋅ I ⋅ f max ⎞ y1
s≤⎜ ⎟
⎜ 0 ,4 ⋅ μ ⋅ C ⋅ a x1 ⋅ l 3 ⎟
⎝ k ⎠
gde je:
- fmax - maksimalni dozvoljeni ugib predmeta obrade: fmax = 0,05-0,2mm
ili fmax = T/6 pri čemu je T, mm - širina tolerantnog polja prečnika
koji se obrađuje.
- Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);
- μ - koeficijent koji uzima u obzir način oslanjanja i stezanja predmeta
obrade (slika 3.3);
- l , mm - slobodna dužina predmeta obrade, dužina između oslonaca,
Ovi izrazi imaju smisla kod većih odnosa prepusta i prečnika i to ako je
l/D ≥ 10 - kod obrade sa oslanjanjem i l/D ≥ 2 kod obrada sa konzolnim
stezanjem.
III) Usvajanje vrednosti koraka

Prethodnim proračunima dolazi se do minimalnih i maksimalnih vrednosti
koraka pri različitim uslovima obrade. Merodavne vrednosti koraka se usvajaju
nakon upoređivanja proračunatih minimalnih i maksimalnih vrednostri koraka i
preporučenih vrednosti, pri čemu se poštuje princip:
s min proračunato << s min preporučeno ⇒ smerodavno = s min preporučeno
s min proračunato > s min preporučeno ⇒ smerodavno = s min proračunato
s max proračunato > s max preporučeno ⇒ smerodavno = s max preporučeno
s max proračunato < s max preporučeno ⇒ smerodavno = s max proračunato
Nakon usvajanja koraka prema ovim principima, njihove vrednosti se
standardizuju na prve manje standardne vrednosti koje se koriste za dalje
proračune, tabela P.35.
3.3.2 Granične vrednosti koraka pri poprečnoj obradi na strugu

Izbor koraka kod poprečne obrade struganjem obuhvata:
a) izbor koraka na osnovu preporučenih vrednosti datih od strane
proizvođača ili na osnovu literaturnih podataka,
B. Nedić
14 MAŠINE ALATKE
b) izbor koraka u zavisnosti od kvaliteta obrađene površine,

c) izbor koraka u zavisnosti od vrste obrade (gruba ili fina),
d) izbor koraka u zavisnosti od dubine rezanja, i
e) izbor koraka u zavisnosti od materijala predmeta obrade.
a) Preporučene vrednosti koraka

Vrednosti ovih koraka su date tabelama u zavisnosti vrste obrade (gruba ili
završna obrada) (tabele 3.11 i 3.12). Izabrana vrednost koraka se standardizuje
usvajanjem prve manje standardne vrednosti za dati geometrijski faktor promene
prenosnika mašine ϕs .
Tabela 3.11. Preporučene vrednosti koraka za grubu poprečnu obradu

Dubina rezanja a, mm 2 3 4 5
Korak s, mm/o 0,4 - 1,0 0,35 - 0,6 0,3 - 0,5 0,3 - 0,4
Tabela 3.12. Preporučene vrednosti koraka za završnu poprečnu obradu

Prečnik predmeta obrade d, mm
Vrsta obrade
do 30 30 - 60 60 - 100 100 - 150 150 - 300
završna 0,15 - 0,20 0,2 - 0,5 0,3 - 0,4 0,35 - 0,50 0,4 - 0,7
fina 0,08 - 0,15 0,15 - 0,25 0,25 - 0,35 0,3 - 0,4 0,35 - 0,50
b) Provera koraka obzirom na otpornost drške strugarskog noža

Provera koraka se izvodi na isti način kao kod uzdužne obrade na osnovu
izraza:
1
⎛ Kf ⎞ y1
s ≤⎜ ⎟
⎜ C C a x1 ⎟
⎝ k1 o ⎠
c) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

Izraz za ovu proveru koraka je:
a a
≤s ≤
g max g min
gde je: g - koeficijent vitkosti strugotine, kao kod uzdužne obrade.
B. Nedić
d) Provera koraka obzirom na kvalitet obrađene površine

Proverom se određuje minimalna vrednost koraka. Izraz za izračunavanje
ove vrednosti je:
C ⋅ R y ⋅ru
s ≤ xs zz z
a ⋅κ ⋅κ 1
Konstanta i eksponenti u ovom izrazu su dati u tabeli 3.10.
Na osnovu prethodno usvojenih i proračunatih vrednosti usvaja se
merodavna vrednost koraka, kao kod uzdužne obrade na strugu.
3.3.3 Broj stupnjeva koraka i vrednosti stupnjeva koraka

Na osnovu vrednosti maksimalnog i minimalnog koraka usvojenih u
prethodnim tačkama izračunava se broj stupnjeva koraka prema izrazu:
log smax − log smin
ms = 1 +
log ϕ s
gde je: ϕs - geometrijski faktor promene koraka (odnosno prenosnika za pomoćno
kretanje).
Za izbor geometrijskog faktora promene koraka ne postoje tačno utvrđene
preporuke, ali se mogu orjentaciono usvojiti vrednosti i to:
- kod produkcionih strugova ϕs = 1,4 i ϕs = 1,6
- kod univerzalnih strugova ϕs = 1,25 i ϕs = 1.4
- za ostale strugove ϕs = 1.25 i ϕs = 1.4 (ϕs =1.6)
Prilikom usvajanja vrednosti geometrijskog faktora promene prenosnika
treba voditi računa o tome da manji faktor geometrijske promene znači veći broj
stupnjeva prenosnika, odnosno složeniji i skuplji prenosnik za pomoćno kretanje.
Na osnovu vrednosti dobijene prethodnim izrazom usvaja se merodavna
vrednost za dalji proračun ( ms ). To su vrednosti: 6, 8, 9, 12, 16, 18, 24 itd.,
odnosno to je složeni broj koji se može razložiti na proste brojeve 2 i 3.
Stupnjevi koraka biraju se na osnovu geometrijskog faktora promene ϕs,
maksimalnog i minimalnog koraka (smax , smin) i usvojenog merodavnog broja
stupnjeva ( ms ) a sve prema tabeli standardnih vrednosti koraka (tabela P.35).
Prethodno izračunate i usvojene vrednosti maksimalnog i minimalnog koraka
(smax i smin) se moraju nalaziti u opsegu izabranih koraka s1 , s2 , ... , sm .
B. Nedić
16 MAŠINE ALATKE

GLAVNO KRETANJE
Glavne karakteristike, koje se proračunavaju, kod prenosnika za glavno

kretanje su brzina rezanja i broj obrta. Brzina rezanja i broj obrta zavise od
materijala predmeta obrade, reznog alata, dubine rezanja, koraka i pretpostavljene
postojanosti alata.
Granične vrednosti brojeva obrta (nmin i nmax) izračunavaju se za sve
kombinacije materijala koji se obrađuju i reznog alata za grubo i završno
struganje, odnosno na graničnim prečnicima koji se obrađuju.
3.4.1 Brzina rezanja u obradi struganjem

Polazeći od izraza za brzinu rezanja kod obrade struganjem, koja
predstavlja obimnu brzinu, može se doći do izraza za broj obrta. Izrazi za
izračunavanje obimne brzine rezanja, odnosno broja obrtaja su:
D ⋅π ⋅ n 1000 ⋅ v
v= ⇒ n=
1000 D ⋅π
gde su: D, mm - maksimalna vrednost prečnika predmeta obrade (slika 3.4).
Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi:
- preporučenih vrednosti (tabela 3.13) i
- proračuna s obzirom na ekonomičnu postojanost alata.
V
D
Slika 3.4. Brzina rezanja

U tabeli 3.13 date su preporučene približne vrednosti brzina rezanja u obra-
di struganjem za dubinu rezanja do a=2,5 mm. Za dubine rezanja preko 2,5 mm
(do 7 mm) vrednosti brzine rezanja treba smanjiti oko 20%. Pri obradi tvrde kore
(odlivaka, otkovaka) brzine rezanja se smanjuju za 30-50%. Vrednosti u tabeli
odgovaraju napadnom uglu od 90o. Pri obradi sa manjim napadnim uglom brzina
rezanja se povećava (za napadni ugao od 45o brzina rezanja se povećava oko
10%).
B. Nedić
Tabela 3.13. Preporučene vrednosti brzine rezanja u obradi struganjem

Zatezna Brzina rezanja v, m/min
Materijal čvrstoća,
Tvrdi metal Brzorezni čelik
predmeta MPa
obrade ili tvrdoća, Gruba obrada Fina obrada Gruba obrada Fina obrada
HB (s=0,4 mm/o) (s=0,1 mm/o) (s=0,4 mm/o) (s=0,1 mm/o)
do 500 140 200 20 50

Ugljenični 500-600 120 180 20 45
čelici 600-700 120 170 15 35
700-850 100 140 10 30
Legirani 700-850 95 140 10 25

konstruktivni 850-1000 60 110 8 20
čelici
1000-1400 45 60 6 15
Nerđajući
600-700 40 60
čelici
Alatni čelici 1500-1800 20 35 3 8
Tvrdi Mn
20 30
čelici
300-500 75 110 20 40
Čelični liv
500-700 60 85 10 30
≤ 200 HB 70 100 20 40
Sivi liv
> 200 HB 50 75 10 30
Temper liv 50 75 20 40
Tvrdi liv 42-57 HRC 50 75 10 15
Bronza 180 250 40 50
Mesing 80-120 HB 320 450 60 100
Legure Al 300-420 150 200 35 85
Napomena: Podaci u tabeli važe za postojanost alata
- od tvrdog metala (P10 ili K10) 240 min,
- od brzoreznog čelika 60 min.
B. Nedić
18 MAŠINE ALATKE
Proračun brzine rezanja obzirom na ekonomičnu postojanost alata

Na osnovu proširenih izraza, za uzdužnu i poprečnu obradu na strugu,
mogu se izračunati brzine rezanja a na osnovu tih vrednosti brojevi obrta:
Cv
v= n
⋅∏ Ki
⎛ HB ⎞
T ⋅ a ⋅ s ⋅⎜
m x y
⎟
⎝ 200 ⎠
∏ Ki = K m ⋅ K a ⋅ Kκ ⋅ Kκ 1 ⋅ Kγ ⋅ K n ⋅ K h ⋅ K shp ⋅ K p
Za usecanje i odsecanje izraz je:
Cv
v= n
⋅ ∏ Ki
⎛ HB ⎞
T m ⋅ s y ⋅⎜ ⎟
⎝ 200 ⎠
gde su:
- Cv , m , x , y , n - konstante i eksponenti brzine rezanja (tabele 3.14, 3.15 i
3.16),
- a, mm - dubina rezanja,
- s, mm/o - korak,
- T, min - postojanost alata,
- HB - tvrdoća materijala predmeta obrade,
- Ki - korekcioni faktori uticaja,
- Km - korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade (tabela 3.17),
- Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 3.18),
- Kκ - korekcioni faktor uticaja napadnog ugla (tabela 3.19),
- Kκ1 - korekcioni faktor uticaja pomoćnog napadnog ugla (tabela 3.19),
- Kr - korekcioni faktor uticaja radijusa vrha noža (tabela 3.19),
- Kn - korekcioni faktor uticaja površine poprečnog preseka drške strugars-
kog noža (tabela 3.19),
- Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabela 3.20),
- Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP i
- Kp - ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
Na osnovu prethodnog izraza za brzinu rezanja sledi izraz za proračun broja
obrta obzirom na ekonomičnu postojanost alata:
B. Nedić
1000 ⋅ v 320 ⋅ Cv
n= = ⋅∏ Ki
D ⋅π m ⎛ HB ⎞
x y
n
T ⋅ a ⋅ s ⋅⎜ ⎟ ⋅D
⎝ 200 ⎠
Tabela 3.14. Konstante i eksponenti brzine rezanja za uzdužnu i poprečnu
obradu
Uslovi obrade
Materijal
Materijal Korak
predmeta Sa hlađenjem Bez hlađenja
alata s, mm/o
obrade
Cv x y Cv x y
Čelik, legure ≤ 0,25 96,2 0,33 52,5 0,50

0,25 0,25
Al i Mn > 0,25 60,8 0,66 42,0 0,66
Brzorezni
čelik ≤ 0,25 55,4 0,25 42,6 0,40
Kovano
0,20 0,20
gvožđe > 0,25 47,4 0,50 24,5
Sivi liv, fina 43,2 0,30
čelik, legure 0,15
Cu gruba 32,6 0,40
Tvrdi
metal ≤ 0,30 257 0,20 242 0,20
Čelik, legure
0,3-0,75 294 0,18 0,35 267 0,18 0,35
Al i Mn
> 0,75 285 0,45 259 0,45
Tabela 3.15. Vrednosti konstanti i eksponenata za usecanje, odsecanje i sl.

Uslovi obrade
Materijal Materijal predmeta
Sa hlađenjem Bez hlađenja
alata obrade
Cv y Cv y
Čelik,
21,8 0,66
legure Al i Mn
Brzorezni
čelik Kovano gvožđe 22,5 0,50
Sivi liv, legure Cu 20,3 0,40
Tvrdi Čelik,
72,8 0,35 54,2 0,35
metal legure Al i Mn
B. Nedić
20 MAŠINE ALATKE
Sivi liv, legure Cu 36,9 0,40
Tabela 3.16. Vrednosti eksponenta postojanosti alata m i tvrdoće n

Materijal pred- m za alat od
meta obrade Vrsta obrade Uslovi obrade
BČ TM
Uzdužna spoljašnja Sa hlađenjem 0,125 0,15
i unutrašnja,
poprečna obrada i sl. Bez hlađenja 0,1 0,15
Čelik
Sa hlađenjem 0,25 0,15
Usecanje i odsecanje
Bez hlađenja 0,20 0,15
Uzdužna spoljašnja Sa hlađenjem 0,1 0,20
i unutrašnja,
poprečna obrada i sl. Bez hlađenja
Sivi liv
Sa hlađenjem 0,15 0,20
Usecanje i odsecanje
Bez hlađenja
Legure Cu Sve vrste obrade Sa i bez hlađenja 0,15 0,20
Legure
Sve vrste obrade Sa i bez hlađenja 0,3 0,3
Al i Mn
Materijal predmeta obrade m n
Ugljenični čelik tvrdoće < 130 HB 1
0,1 - 0,4
Ugljenični čelik tvrdoće > 130 HB 1,75
Legirani čelik, sivi liv, legure bakra 1,5
0,15 - 0,5
Vatrostalne legure 0
Tabela 3.17. Vrednosti korekcionog faktora Km

Materijal predmeta obrade Km Materijal predmeta obrade Km
Ugljenični čelici sa C < 0,6% 1,0 Alatni čelici 0,75
Ugljenični čelici sa C > 0,6 % 0,85 Brzorezni i nerđajući čelici 0,65
B. Nedić
Čelici za automate 1,2 Sivi liv, kovano gvožđe, leg. Cu 1,0

Čelici legirani Cr, Ni i Mo 1,1 Aluminijum i silumin 5,0
Čelici legirani Mn, Cr, Mo, W 0,9 Elektron sa Rm = 160 MPa 6,5
Tabela 3.18. Vrednosti korekcionog faktora Ka

Materijal Brzorezni čelik Tvrdi metal
alata Č6880 Č6980 Č7680 P30 P20 P10 P01 K40 K30 K10 K01
Ka 1,0 1,19 1,1 0,7 0,85 1,0 1,5 1,0 1,1 1,26 1,32
Tabela 3.19. Vrednosti korekcionih faktora Kκ, Kκ1, Kr, i Kn
Eksponent ϕ
Korekcioni faktor Kκ Materijal alata
Materijal predmeta
ϕ obrade
⎛ 45 ⎞ BČ TM
K κ = ⎜⎜ ⎟⎟
⎝κ o ⎠ Čelici, legure Al i Mn 0,6 0,3
Sivi liv 0,45
Korekcioni faktor Kκ1 Materijal alata Konstanta a
0 ,09
⎛ a ⎞ Brzorezni čelik (BČ) 10
Kκ 1 = ⎜ ⎟
⎜κ o ⎟
⎝ 1 ⎠ Tvrdi metal (TM) 15
Korekcioni faktor Kr Vrsta obrade Eksponent f
f Gruba obrada 0,1
⎛r⎞
Kr = ⎜ ⎟
⎝2⎠ Završna obrada 0,2
Korekcioni faktor Kn Materijal predmeta
Eksponent d
d obrade
⎛ q ⎞
Kn = ⎜ ⎟ Čelik 0,08
⎝ 20 ⋅ 30 ⎠
Sivi liv 0,04
Tabela 3.20. Vrednosti korekcionog faktora Kh

Kriterijum zatupljenja h, mm 0,5 0,6 0,8 1,0
v < 130 v > 130
Kh 1,0 1,05 1,15
0,90 0,95
B. Nedić
22 MAŠINE ALATKE
3.4.2 Granične vrednosti brojeva obrta

Prilikom proračuna graničnih vrednosti brojeva obrta nije potrebno vršiti
izračunavanje brzina rezanja i brojeva obrta za sve kombinacije, alata i materijala
predmeta obrade, prečnike i dubine rezanja, grube i završne obrade, već se taj broj
varijanti može znatno smanjiti.
Maksimalni broj obrta

Maksimalni broj obrta se dobija pri završnoj obradi na minimalnom
prečniku i određuje se za sve tipove alata na osnovu izraza:
320 ⋅ Cv
nmax = n
⋅ ∏ Ki
y ⎛ HB ⎞
T m ⋅ smin ⋅ a1x ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ Dmin
⎝ 200 ⎠
gde su: smin - minimalni korak iz grupe usvojenih standardnih koraka prenosnika
za pomoćno kretanje;
a1 - odgovarajuća dubina rezanja pri obradi na prečnik Dmin ,
Dmin - minimalni prečnik predmeta obrade.
Prilikom određivanja maksimalnog broja obrta dobija se onoliko vrednosti
koliko se materijala i alata bude usvojilo za razmatranje. Kod univerzalnih
strugova vrednost nmax ne sme preći vrednost 4000 o/min da bi se obezbedila
stabilnost noseće i prenosne strukture mašine alatke. Ukoliko se proračunima
dobije veća vrednost, usvaja se da je nmax = 4000 o/min .
Minimalni broj obrtaja

Minimalni broj obrta, za pojedine materijale koji se obrađuju, dobija se pri
gruboj obradi na maksimalnom prečniku predmeta obrade prema izrazu:
320 ⋅ C v ⋅ g
n min = n
⋅∏ K i
x+ y ⎛ HB ⎞
T ⋅a
m
1 ⋅⎜ ⎟ ⋅ Dmax
⎝ 200 ⎠
gde su: g – odgovarajuća vitkost strugotine, odnosno njena minimalna vrednost;
Dmax - prečnik predmeta obrade;
a1 - odgovarajuća dubina rezanja pri obradi sa prečnika Dmax ,
C v , x , y - konstanta i eksponenti koji se u ovom slučaju biraju kao
minimalne vrednosti.
Na osnovu izračunatih vrednosti za sve materijale usvaja se najmanja
vrednost kao merodavna.
B. Nedić
3.4.3 Broj stupnjeva broja obrta i vrednosti broja obrta

U zavisnosti od toga da li se projektuje prenosnik za glavno kretanje kao
stupnjeviti ili kao kontinualni razlikuje se i proračun broja stupnjeva broja obrta.
Kod kontinualnih prenosnika nije potreban naredni postupak proračuna i
izbora broja obrta, već se vrši samo usvajanje vrednosti nmax i nmin.
Ukoliko se u mašinu ugrađuje stupnjeviti prenosnik, tada se za usvojenu
geometrijsku promenu, broj stupnjeva izračunava po izrazu:
log nmax − log nmin
mn = 1 +
log ϕ n
gde je: ϕn - geometrijski faktor promene broja obrta (odnosno prenosnika za
glavno kretanje).
Pri izboru ϕn postoje određene preporuke i to:
- za produkcione strugove: ϕn = 1,25 i ϕn = 1,4 (ϕn =1,6)
- za univerzalne strugove: ϕn = 1,12 i ϕn = 1,25 i ϕn =1,4
Prilikom izbora geometrijskog faktora promene stupnjeva broja obrta treba
voditi računa da manja vrednost ovog faktora uslovljava dobijanje složenije
konstrukcije prenosnika.
Na osnovu proračunate vrednosti broja stupnjeva broja obrta usvaja se
konačna vrednost mn. Za jednostavnije prenosnike usvaja se najčešće da je
mn = 6; 8; 9; 12; 16; 18; 24 itd.
Stupnjevi broja obrta biraju se na osnovu usvojene vrednosti za
geometrijski faktor promene stupnjeva (ϕn), maksimalnog i minimalnog broja
obrta (nmax , nmin) i usvojenog broja stupnjeva (mn) na osnovu tabela standardnih
vrednosti brojeva obrta (tabela P.36). Na ovaj način dobijaju se standardne
vrednosti brojeve obrta: n1 , n2 , ... , nm. Treba voditi računa da se nmin i nmax nalaze
unutar raspona usvojenih vrednosti (između n1 i nm).
3.5 PRORAČUN SNAGE MAŠINE
Potrebna snaga mašine se izračunava za slučaj maksimalnog iskorišćenja

postojanosti alata PA uz usvojeno (nepotpuno) iskorišćenje preseka strugotine i
slučaj maksimalnog preseka strugotine PM (i nepotpuno iskorišćenje postojanosti
alata) pri gruboj obradi maksimalnog prečnika predmeta. Pod maksimalnim
presekom strugotine podrazumeva se realno mogući maksimalni presek s obzirom
na zahteve u pogledu vitkosti strugotine.
B. Nedić
24 MAŠINE ALATKE
Izraz za snagu mašine PA u oblasti punog iskorišćenja postojanosti alata uz

nepotpuno iskorišćenje preseka strugotine dobija se kada se u izraz za snagu
mašine uvede stepen vitkosti strugotine g=a/s.
F1 ⋅ v C ⋅ a x1 ⋅ s y1 ⋅ v
P= = k , KW
1000 ⋅ 60 ⋅η 6 ⋅ 10 4 ⋅η
gde su: η - mehanički stepen iskorišćenja snage mašine (tabela P.34);
F1 = Ck ⋅ a x1 ⋅ s y1 , N - glavni otpor rezanja,
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela 3.8),
v, m/min - brzina rezanja.
Na osnovu izraza za ekonomičnu brzinu rezanja koji sadrži ekonomičnu
postojanost:
Cv
v= n
, odnosno
⎛ HB ⎞
T ⋅a ⋅s ⎜
m x
⎟
y
⎝ 200 ⎠
1 1
⎛ ⎞y ⎛ ⎞ x+ y
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎜ Cv ⎟ ⎜ Cv ⎟
s =⎜ n ⎟ =⎜ n ⎟
⎜ T m ⋅ a x ⋅ v ⎛⎜ HB ⎞⎟ ⎟ ⎜ T m ⋅ g x ⋅ v ⎛⎜ HB ⎞⎟ ⎟
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎝ 200 ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ 200 ⎠ ⎠
može se izraziti snaga mašine u obradi struganjem sledećom relacijom:
K1 ⋅ v z
PA =
η
x1 + y1
⎛ ⎞ x+ y
⎜ ⎟
C k ⋅ g x1 ⎜ Cv ⎟ x +y
gde su: K1 = ⎜ ⎟ i z =1− 1 1
6 ⋅ 10 4 n
x+ y
⎜ T m ⋅ g x ⎛⎜ HB ⎞⎟ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎝ 200 ⎠ ⎠
Izraz daje zavisnost snage od brzine rezanja, pri konstantnoj, unapred
zadatoj postojanosti alata. Pri tome se sa promenom brzine rezanja menja presek
strugotine ali tako da je odnos g=a/s=const. Sa dovoljnom tačnošću za ovaj
proračun se može usvojiti da vitkost strugotine g ima srednju vrednost, odnosno
B. Nedić
a a − a min s −s
g = sr gde su: a sr = max i s sr = max min
s sr 2 2
Potrebna snaga mašine PM u oblasti iskorišćenja maksimalnog preseka
strugotine, dobija se na osnovu izraza za glavni otpor rezanja, u kome figurišu
maksimalne vrednosti dubine i koraka koje projektovana mašina obzirom na
krutost može da izdrži:
F1 ⋅ v C ⋅ a x1 ⋅ s y1 ⋅ v
P= = k , KW
1000 ⋅ 60 ⋅η 6 ⋅ 10 4 ⋅η
odnosno
K2 ⋅v
PM =
η
x1 + y1
C k g x1 s max
gde je K2 = .
6 ⋅ 10 4
Prilikom proračuna potrebne snage vrlo često se dobijaju velike vrednosti
pa iz tog razloga treba uporediti dobijene vrednosti sa onim koje su primenjene na
konkretnim, već izvedenim alatnim mašinama, naročito kod univerzalnih strugova
zbog veoma širokog dijapazona - spektra zahteva obrade koji ne zahtevaju istu
potrebnu snagu.
Na osnovu vrednosti za PA i PM crta se dijagram zavisnosti snage od brzine
rezanja za sve proračunate vrednosti i određuju presečne tačke (slika 3.5). U
preseku linija dobijaju se tačke koje odgovaraju idealnim režimima pri kojim
dolazi do istovremenog iskorišćenja ekonomične postojanosti alata i punog prese-
ka strugotine. Snaga koja odgovara maksimalnoj vrednosti presečne tačke je ona
tražena vrednost, koja neće biti prekoračena ni u kom slučaju obrade ukoliko se
poštuju zahtevi za ekonomičnu postojanost alata i maksimalni presek strugotine.
U najvećem broju slučajeva usvaja se nešto manja vrednost za snagu
mašine (linija a na slici 3.5) čime se izbegava projektovanje i gradnja mašine veće
snage, jer je u najvećem broju slučajeva eksploatacija mašine u oblasti srednjih
zahteva preseka strugotine. To znači da se u slučaju maksimalnih režima obrade
(odgovara tačni A dijagrama) i dalje obezbeđuje potpuno iskorišćenje ekono-
mične postojanosti alata uz povećanje brzine rezanja, ali nepotpuno iskorišćenje
preseka strugotine. Najčešće se u ovim slučajevima smanjuje korak ili se obrada
izvodi sa manjom dubinom rezanja, odnosno većim brojem prolaza.
B. Nedić
26 MAŠINE ALATKE
P PM
kW PA P'M
P'A
A a
Pmax
P
vi v, m/min
Slika 3.5. Usvajanje snage mašine pri nepotpunom iskorišćenju preseka

strugotine
U svrhu upoređivanja i proračuna ostalih elemenata prenosnika, sa karak-
teristikama već izvedenih mašina, preporučuje se da ova vrednost bude približno
Pmax = 0,75 P, odnosno da maksimalna vrednost Pmax bude u granicama od 5 do
10 KW.
B. Nedić
4. PRORAČUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA
MAŠINA ALATKI U OBRADI BUŠENJEM
Postupak proračuna glavnih karakteristika mašina za obradu bušenjem -

bušilica, se razlikuje u zavisnosti od tipa mašine koju treba projektovati
(univerzalne bušilice ili usko specijalizovane bušilice). Kao univerzalnih mašina
projektovanje se vrši na osnovu obrade širokog dijapazona prečnika i oblika
otvora, različitih kvaliteta i tačnosti obrade i predmeta obrade od različitog
materijala. Širok dijapazon zahtevanih karakteristika uslovljava projektovanje
mašine sa velikim rasponom brojeva obrtaja i brzina pomoćnog kretanja.
Specijalne mašine su najčešće viševretene mašine kod kojih je proračun glavnih
karakterustika relativno jednostavan i odnosi se na proračun parametara koji se
nalaze u relativno uskom dijapazonu.
Polazni podaci za proračun glavnih karakteristika mašina za obradu
bušenjem su:
- Dmax - maksimalni prečnik otvora koji se obrađuje,
- Dmin - minimalni prečnik otvora koji se obrađuje,
- Lmax - maksimalna dubina otvora,
- materijal predmeta obradu i
- rezni alati i materijali alata.

OBRADE
Pre utvrđivanja dodataka za obradu potrebno je definisati osnovne vrste

obrade na bazi kojih se dalje vrši proračun glavnih karakteristika.
Za stubne i radijalne bušilice (koje su predstavnici univerzalnih bušilica)
osnovne operacije obrade su:
- bušenje,
- proširivanje i
- razvrtanje.
Na osnovu polaznih podataka definiše se:
28 Obrada bušenjem
- širina i debljina reznog sloja pri bušenju:

D s
b= ; h= ⋅ sin ϕ
2 sin ϕ 2
- površinu poprečnog preseka reznog sloja pri bušenju:
D⋅s
A=b⋅h= , mm 2
4
Slika.4.1. Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi bušenjem

Kod proširivanja i razvrtanja:
- širina i debljina reznog sloja:
a D−d s
b= = h = s1 ⋅ sin ϕ = ⋅ sin ϕ
sin ϕ 2 sin ϕ z
- površina poprečnog preseka reznog sloja:
A=b⋅h=
(D − d ) ⋅ s , mm 2
2⋅z
gde je: z - broj zuba (reznih ivica) alata za proširivanje ili razvrtanje,
- dubina rezanja za obradu proširivanjem i razvrtanjem je:
D−d
a= , mm
2
Izbor dodataka za obradu proširivanjem i razvrtanjem zavisi od vrste
materijala predmeta obrade, prečnika otvora i tačnosti izrade otvora koju treba
ostvariti.
Proširivanje otvora burgijom (razbušivanje) se vrši kada se ne zahteva
velika tačnost otvora ili kada posle ove obrade sledi obrada unutrašnjim
struganjem, proširivanjem i dr. Pri tome odnos prethodnog prečnika bušenja i
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 29
otvora na koji se vrši proširivanje burgijom je D1 = (0,7 ÷ 0,75) D2 (slika 4.2).

Maksimalni prečnik koji može da se dobije bušenjem standardnim burgijama je
oko 20 mm. Veći prečnici otvora se izrađuju proširivanjem burgijom ili
proširivačem ili unutrašnjim struganjem. U zavisnosti od prečnika otvora može
biti i veći broj proširivanja.
Dodaci za obradu, slika 4.2, (tabela P.9) su:
- δ 1 - dodatak za obradu proširivanjem,
- δ 2 - dodatak za obradu grubim razvrtanjem i
- δ 3 - dodatak za obradu finim razvrtanjem.
Slika.4.2. Dodaci u obradi bušenjem

Obrada finim razvrtanjem se veoma retko izvodi, pri čemu se koriste
razvrtači sa posebnom geometrijom. Ova obrada se često naziva i "peglanje", jer
se ne vrši obrada rezanjem već utiskivanjem neravnina. Zbog specifične vrste ove
obrada, za nju se ne vrši proračun glavnih karakteristika.
U cilju što jasnijeg objašnjenja pojmova i korišćenih izraza usvojeno je da
se prečnici i dužine kod alata označavaju malim slovima, npr. d, l, l1 itd., a
prečnici i dubine kod otvora označavaju velikim slovima, npr. D, L, L1 itd.
4.2 IZBOR ALATA
Definisanje alata pri obradi bušenjem podrazumeva izbor standarda alata,

dimenzija, tolerancije izrade alata i materijala alata.
Izbor standarda alata se vrši na osnovu dimenzija i karakteristrika otvora.
Otvori prečnika većeg od 20 mm se uglavnom izrađuju sa alatima sa Morze
konusnom (MK) drškom.
U zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade, njegove zatezne čvrstoće
i tvrdoće određuje se materijal alata. U tabeli 4.1 date su preporuke za izbor
materijala alata.
B. Nedić
30 Obrada bušenjem
Dubina otvora koji se obrađuje direktno utiče na dužinu ožljebljenog dela

alata, a time i definisanje standarda kome alat pripada. Radi slobodnog odvođenja
strugotine i dovođenja sredstva za hlađenje i podmazivanje, dužina ožljebljenog
dela alata (burgije ili proširivača) ne sme biti manja od (slika 4.3):
l1min ≥ lo + 3 d
Na osnovu ovako određene dužine ožljebljenog dela iz tabela (P.21, P.22,
P.23, P.24) za burgije, tabela (P.25, P.26 i P.27) za proširivače i upuštače i tabele
P.28 za razvrtače se određuju standardi potrebnih alata.
Slika 4.3. Određivanje dužine ožljebljenog dela alata

Ukoliko je na mašini potrebno izraditi otvore u određenoj toleranciji, alati
se biraju prema slici 4.4. Kvalitet obrađene površine na isti način kao i tolerancija
izrade otvora utiče na izbor potrebnog alata (slika 4.5).
IT 6 IT 7 IT 8 IT 9 IT 10
Bušenje
Proširivanje
Razvrtanje
Slika 4.4. Određivanje alata u zavisnosti od tolerancije izrade otvora

Ra = 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5
(N5) (N6) (N7) (N8) (N9) (N10)
Bušenje
Proširivanje
Razvrtanje
Slika 4.5. Određivanje alata u zavisnosti od kvaliteta obrađene površine

Standardni alati u obradi bušenjem se izrađuju sa valjkastom i MK drškom.
Pri projektovanju univerzalne mašine u obradi bušenjem predviđa se mogućnost
korišćenja obe vrste alata. To se prvenstveno odnosi na određivanje dimenzija
drške alata (dimenzije MK drške) ili dimenzije drške steznog pribora alata (stezne
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 31
glave ili nosača steznih čaura za stezanje alata sa valjkastom drškom). U

zavisnosti od ovih dimenzija definiše se prečnik radnog vretena bušilice.
Ukoliko je potrebno da otvor bude urađen u užem tolerantnom polju ili
boljeg kvaliteta obrađene površine koriste se razvrtači. U tabeli P.28 su dati
najčešće korišćeni razvrtači.

POMOĆNO KRETANJE
Prenosnik za pomoćno kretanje kod univerzalnih bušilica (stubnih i

radijalnih) je u najvećem broju slučajeva zavisan od glavnog kretanja. Kod
specijalnih bušilica sa prenosnikom nezavisnim od glavnog kretanja umesto
proračuna koraka vrši se proračun brzine pomoćnog kretanja.
Proračun karakteristika prenosnika za pomoćno kretanje kod bušilica
obuhvata:
- proračun graničnih vrednosti koraka,
- usvajanje graničnih vrednosti koraka i
- određivanje broja stupnjeva i vrednosti koraka.
4.3.1 Granične vrednosti koraka

Izbor koraka obuhvata:
- proučavanje proizvodne operacije,
- izbor preporučene vrednosti koraka i
- proveru i konačan izbor koraka.
U zavisnosti od vrste operacije obrade na bušilici razlikuje se postupak
određivanja koraka kod bušenja, proširivanja i razvrtanja.
4.3.1.1 Korak u obradi bušenjem

Preporučena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka i preporuka
proizvođača alata ili na osnovu literaturnih podataka, tabela 4.1.
Preporučene vrednosti koraka u tabeli 4.1 se odnose na korake pri bušenju
otvora koji se naknadno završno obrađuju razvrtanjem. Preporučene vrednosti
koraka pri bušenju otvora na predmetima male krutosti treba umanjiti približno za
40 - 50%. Preporučene vrednosti koraka pri bušenju otvora male tačnosti treba
uvećati približno za 50 - 100 %.
Pored preporučenih vrednosti koraka u tabeli 4.1, koji predstavljaju podatke
proizvođača alata, u tabelama 4.2 i 4.3 date su preporučene vrednosti koraka koji
se mogu sresti u naučnoj i tehničkoj literaturi.
B. Nedić
32 Obrada bušenjem
Tabela 4.1. Preporučene vrednosti koraka u obradi bušenjem
Materijal predmeta Brzina Mater.

Prečnik burgije
obrade rezanja alata
m/min 1 2 5 8 12 16 25 40
Nelegirani čelik
30 - 40 HSS ručno 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
do 500 N/mm2
Nelegirani čelik
25 - 30 HSS ručno 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
500 - 700 N/mm2
Nelegirani čelik
20 - 25 HSS ručno 0.04 0.07 0.12 0.16 0.20 0.25 0.30
700 - 900 N/mm2
Čelik za automate
30 - 50 HSS ručno 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
do 500 N/mm2
Legirani čelik
10 - 15 HSS ručno 0.02 0.06 0.10 0.12 0.16 0.20 0.30
700 - 900 N/mm2
Legirani čelik
8 - 15 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.10 0.15 0.20 0.25 0.30
900 - 1100 N/mm2
Legirani čelik
5 - 8 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.08 0.12 0.15 0.18 0.22
1100-1400 N/mm2
Nerđajući čelik
5 - 10 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
do 800 N/mm2
Vatrootporni čelik
6 - 10 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.08 0.12 0.15 0.18 0.22
do 800 N/mm2
Mn čelici
3-5 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.08 0.12 0.12 0.15 0.20
do 1000 N/mm2
Čelici za opruge
5 - 10 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.10 0.12 0.15 0.18 0.22
do 800 N/mm2
Sivi liv
16 - 25 HSS ručno 0.05 0.12 0.20 0.30 0.40 0.50 0.50
do 200 HB
Sivi liv
10 - 16 HSS.E ručno 0.05 0.10 0.18 0.25 0.32 0.40 0.40
do 240 HB
Kokilni liv
5 - 15 HSS.E ručno 0.03 0.07 0.10 0.16 0.20 0.25 0.32
do 350 HB
Temper liv 15 - 25 HSS ručno 0.05 0.15 0.20 0.32 0.40 0.50 0.50
Legirani
10 - 20 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
čelični liv
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 33
Tabela 4.1. Preporučene vrednosti koraka u obradi bušenjem (nastavak)
Materijal predmeta Brzina Mater. Prečnik burgije

obrade rezanja alata
m/min 1 2 5 8 12 16 25 40
Titan i legure
3-6 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
do 900 N/mm2
Čist Al
40-100 HSS ručno 0.05 0.14 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
duraluminijum
Al legure sa
50-120 HSS ručno 0.05 0.14 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
trakastom strug.
Al legure sa
30 - 60 HSS ručno 0.05 0.10 0.15 0.20 0.25 0.30 0.40
lomljenom strug.
Silumin 30 - 50 HSS ručno 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
Mesing MS 58
63 - 90 HSS ručno 0.08 0.20 0.25 0.30 0.40 0.50 0.60
do 500 N/mm2
MS 60, MS 63
32 - 63 HSS ručno 0.05 0.15 0.25 0.30 0.40 0.50 0.60
do 500 N/mm2
Meka bronza 20 - 40 HSS ručno 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
Al bronza
15 - 35 HSS ručno 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
polutvrda i tvrda
Novo srebro
20 - 32 HSS ručno 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
do 750 N/mm2
Mg i legure 60-100 HSS ručno 0.05 0.15 0.25 0.30 0.35 0.40 0.50
Zn i legure
32 - 50 HSS ručno 0.05 0.14 0.18 0.20 0.25 0.30 0.40
iznad 220 N/mm2
Čist bakar
30 - 60 HSS ručno 0.05 0.10 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
do 370 N/mm2
Elektrolitički
20 - 35 HSS ručno 0.05 0.15 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
bakar
Nikal
10 - 15 HSS.E ručno 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
do750 N/mm2
Duroplasti 10 - 20 HSS ručno 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
Termoplasti 20 - 40 HSS ručno 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
Pleksiglas 15 - 25 HSS ručno 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
B. Nedić
34 Obrada bušenjem
Tabela 4.2. Preporučene vrednosti koraka i brzine rezanja u obradi bušenjem za

prečnike burgija od 1 do 50 mm (manje vrednosti su za manje prečnike)
Materijal alata
Materijal Rm, MPa
Brzorezni čelik Tvrdi metal
predmeta obrade ili HB
s, mm/o v, m/min s, mm/o v, m/min
Konstrukt. čelici do 500 0,15 - 0,45 35 - 40
Čelici za pobolj. do 900 0,10 - 0,30 15 - 20 0,05 - 0,12 45 - 55
Alatni čelici do 900 0,07 - 0,25 8 - 15 0,04 - 0,08 25 - 32
Čelični liv do 700 0,10 - 0,40 20 - 30 0,05 - 0,12 30 - 38
do 200 HB 0,25 - 0,55 20 - 30 0,08 - 0,30 60 - 80
Sivi liv
≥ 200 HB 0,12 - 0,40 10 - 25 0,08 - 0,16 50 - 70
Nerđajući čelici 0,05 - 0,30 3 - 10
Bakar 400 - 650 0,15 - 0,45 40 - 65
Bronza 250 - 550 0,15 - 0,50 25 - 55 0,08 - 0,12 55 - 75
Mesing 400 - 1000 0,15 - 0,50 40 - 100 0,10 - 0,20 90 - 110
500 - 1200 0,15 - 0,50 50 - 120 0,10 - 0,18 110 - 130
Aluminijum
300 - 400 0,12 - 0,50 30 - 40 0,06 - 0,08 55 - 75
Tabela 4.3. Preporučene vrednosti koraka i brzine rezanja
Materijal s, mm/o Materijal s, mm/o
v, v,
predmeta d, mm predmeta d, mm
m/min m/min
obrade do 1,5 12,5 obrade do 1,5 12,5
Legure Al 30-120 0,025 0,30 Nerđajući čelik 10 - 20 0,025 0,18
Legure Mg 45-120 0,025 0,30 Legure Ti 6 - 20 0,010 0,15
Legure Cu 15 - 60 0,025 0,25 Sivi liv 20 - 60 0,025 0,30
Čelik 20 - 30 0,025 0,30
Provera koraka se ostvaruje primenom tri kriterijuma:
- obzirom na otpornost burgije,
- obzirom na mogućnost odvođenja strugotine i
- obzirom na vrednost kinematskog leđnog ugla.
Provera koraka obzirom na otpornost burgije
Ova provera se izvodi za burgije prečnika d ≤ 15 mm po izrazu:
1 3− xm
⎛ Kc ⎞ ym
s 2 ≤ ⎜⎜ ⎟
⎟ ⋅ d ym
⎝ 42 ⋅ C m ⎠
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 35
gde su:
- Kc = 300 MPa - dozvoljeno naprezanje na pritisak materijala drške
burgije;
- Cm , xm , ym - konstanta i eksponenti koraka (tabela 4.4),
- d , mm - prečnik burgije.
Tabela 4.4. Konstante i eksponenti otpora rezanja u obradi bušenjem
Materijal Rm, MPa ili
x y
F3 = C f ⋅ d f ⋅ S f , N M = C m ⋅ d x m ⋅ s y m , Nmm
predmeta tvrdoća, HB
obrade Cf xf yf Cm xm ym
450 570 240
Ugljenični 550 660 275
1,0 0,7 2,0 0,8
čelik 650 760 310
750 840 345
650 840 345
Hrom - nikl
750 940 1,0 0,7 380 2,0 0,8
čelik
850 1030 420
650 840 345
Hrom čelik 1,0 0,7 2,0 0,8
850 1030 420
170 HB 580 215
Sivi liv 190 HB 625 1,0 0,8 235 1,9 0,8
210 HB 665 250
Provera koraka s obzirom na mogućnost odvođenja strugotine

Za burgije prečnika d ≥ 10 mm provera s obzirom na mogućnost odvođenja
strugotine se izvodi na osnovu izraza:
s 3 ≤ C s ⋅ d xs ⋅ K s
gde su:
- Cs , xs - konstanta i eksponent koraka (tabela 4.5);
⎛L⎞
- K s = f ⎜ ⎟ - korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj dubine
⎝d⎠
rezanja na vrednost koraka (tabela 4.6);
- d , mm - prečnik burgije,
- L , mm - dubina bušenja.
B. Nedić
36 Obrada bušenjem
Tabela 4.5. Konstanta i eksponenti koraka u obradi bušenjem Cs i xs

Materijal predmeta Cs za grupu koraka
Tvrdoća, HB xs
obrade I II III
do 160 0,085 0,063 0,042
160 - 240 0,063 0,047 0,031
Čelik 0,6
240 - 300 0,046 0,038 0,023
iznad 300 0,038 0,028 0,019
do 170 0,130 0,097 0,065
Sivi liv 0,6
iznad 170 0,078 0,058 0,039
I - Koraci pri bušenju otvora male tačnosti,
II - Koraci pri bušenju otvora na predmetima male krutosti,
III - Koraci pri bušenju otvora koji se završno obrađuju razvrtanjem
Tabela 4.6. Korekcioni faktor koraka Ks = f (L/D)
Prečnik otvora L/D
D, mm 3-5 5-7 7 - 10
do 20 0,9 0,85 0,80
20 - 40 0,9 0,80 0,75
40 - 60 0,85 0,80 0,75
Provera koraka obzirom na vrednost kinematskog leđnog ugla

Ova provera se ostvaruje korišćenjem sledećeg izraza (slika 4.6):
d ⋅π
s4 ≤ tg (α − 2 )
sin ϕ
Slika 4.6. Uticaj koraka na vrednost leđnog ugla u procesu rezanja
4.3.1.2 Korak u obradi proširivanjem
Preporučena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka iz tabele 4.7.
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 37
Tabela 4.7. Preporučene vrednosti koraka u obradi proširivanjem
Materijal predmeta Brzina Prečnik proširivača

rezanja
obrade 5 10 16 25 40 63
m/min
Nelegirani čelik
- do 700 N/mm2 25-28 0,1-0,14 0,15-0,25 0,25-0,3 0,3-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
- 700 - 900 N/mm2 18-25 0,08-0,1 0,1-0,18 0,2-0,25 0,25-0,3 0,3-0,4 0,4-0,6
Legirani čelik
- do 900 N/mm2 10-18 0,06-0,1 0,1-0,14 0,16-0,2 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,45
- do 1250 N/mm2 6-10 0,05-0,07 0,08-0,12 0,14-0,2 0,18-0,22 0,22-0,3 0,28-0,4
- do 1500 N/mm2 3-6 0,03-0,05 0,06-0,09 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,25 0,22-0,32
Specijalni čelici
legirani sa niklom,
nerđajući i postojani
na povišenoj temp.
- lako obradivi 6-10 0,05-0,08 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,22 0,22-0,28 0,28-0,4
- teško obradivi 4-6 0,03-0,04 0,06-0,09 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,22 0,22-0,32
Manganski tvrdi
2-4 0,03-0,040,06-0,08 0,09-0,120,12-0,140,14-0,18 0,18-0,22
čelici
Sivi do 200 HB 14-25 0,14-0,2 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8
liv do 240 HB 8-14 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
obični 36-50 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
Bakar
elektrolitski 25-36 0,1-0,14 0,18-0,22 0,22-0,28 0,28-0,36 0,36-0,45 0,45-0,6
Mesing
Ms 58 50-80
0,16-0,22 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8
Ms 60, Ms 63 28-50
Bronza 12-25
0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
Novo srebro 20-32
Cink i legure 28-50 0,1-0,14 0,18-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
Titan i legure 6-10 0,05-0,08 0,1-0,14 0,14-0,180,18-0,220,22-0,28 0,28-0,4
Aluminijum i legure
- sa dugom strugot. 50-100 0,16-0,2 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8
- sa kratkom strugot. 32-50 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
- silumin 25-40 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
Magnezijum i
63-125 0,2-0,28 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8 0,8-1,0
legure
Veštački materijali
12-22 0,09-0,120,14-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 -
Duroplasti
Pored prethodne tabele, preporučene vrednosti koraka se mogu birati i iz

tabele 4.8.
B. Nedić
38 Obrada bušenjem
Tabela 4.8. Preporučene vrednosti koraka pri proširivanju otvora
Materijal Grupa Prečnik otvora D, mm

pr. obrade koraka 15 20 25 30 35 40 50
I 0,5-0,6 0,6-0,7 0,7-0,9 0,8-1,0 0,9-1,1 0,9-1,2 1,0-1,3
Čelik
II 0,4-0,45 0,45-0,5 0,5-0,6 0,6-0,7 0,6-0,7 0,7-0,8 0,8-0,9
Sivi liv do I 0,7-0,9 0,9-1,1 1,0-1,2 1,1-1,3 1,2-1,5 1,4-1,7 1,6-2,0
200 HB II 0,5-0,6 0,6-0,7 0,7-0,8 0,8-0,9 0,9-1,0 1,0-1,1 1,1-1,3
I. Koraci pri proširivanju otvora srednje tačnosti
II. Koraci pri proširivanju otvora visoke tačnosti
Provera koraka kod obrade proširivanjem se vrši sledećim izrazom:
s 2 ≤ C s ⋅ d xs
gde su: Cs , xs - konstanta i eksponent koraka u obradi proširivanjem (tabela 4.9).
Tabela 4.9. Konstanta i eksponenti koraka u obradi proširivanjem
Materijal Cs za grupu koraka
Tvrdoća, HB xs
predmeta obrade I II III
do 160 0,190 0,140 0,095
160 - 240 0,140 0,105 0,070
Čelik 0,6
240 - 300 0,105 0,079 0,052
iznad 300 0,085 0,063 0,042
do 170 0,250 0,190 0,125
Sivi liv 0,6
iznad 170 0,150 0,113 0,075
meki 0,330 0,250 0,170
Obojeni metali 0,6
tvrdi 0,250 0,190 0,125
I - Koraci pri gruboj obradi,
II - Koraci pri obradi otvora srednje tačnosti,
III - Koraci pri obradi otvora visoke tačnosti.
4.3.1.3 Korak u obradi razvrtanjem
Preporučena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka datih u tabeli

4.10 ili tabeli 4.11.
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 39
Tabele 4.10. Preporučene vrednosti koraka u obradi razvrtanjem

Prečnik proširivača
Materijal predmeta Brzina
obrade rezanja
m/min 5 10 16 25 40 63
Nelegirani čelik
- do 700 N/mm2 8 - 12 0,08-0,16 0,16-0,32 0,25-0,4 0,28-0,5 0,4-0,63 0,5-0,8
- 700 - 900 N/mm2 6 - 8 0,08-0,16 0,14-0,28 0,2-0,32 0,25-0,45 0,32-0,5 0,5-0,7
Legirani čelik
- do 900 N/mm2 6 - 10 0,08-0,14 0,12-0,25 0,18-0,28 0,25-0,4 0,32-0,45 0,5-0,63
- do 1250 N/mm2 4 - 6 0,07-0,12 0,1-0,2 0,16-0,25 0,2-0,36 0,25-0,4 0,4-0,56
- do 1500 N/mm2 3 - 4 0,07-0,12 0,12-0,16 0,16-0,2 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,45
Specijalni čelici
legirani sa niklom,
nerđajući i postojani
na povišenoj
temper.
3 - 5 0,08-0,14 0,12-0,25 0,18-0,28 0,25-0,4 0,32-0,45 0,5-0,63
- lako obradivi
1 - 3 0,07-0,12 0,1-0,18 0,16-0,22 0,2-0,32 0,25-0,36 0,4-0,5
- teško obradivi
Sivi liv
do 200 HB 6 - 10 0,12-0,2 0,22-0,4 0,32-0,56 0,4-0,7 0,5-0,9 0,7-1,2
do 240 HB 3 - 6 0,08-0,16 0,16-0,32 0,2-0,4 0,25-0,5 0,32-0,63 0,5-1,0
Bakar
obični 12 - 18 0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,4-0,7 0,63-0,9
elektrolitski 8 - 10
Mesing
Ms 58 14 - 18
0,1-0,2 0,2-0,36 0,32-0,45 0,4-0,56 0,5-0,7 0,7-1,1
Ms 60, Ms 63 8 - 12
Bronza 3-8
Novo srebro 10 - 12 0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,4-0,7 0,63-0,9
Cink i legure 10 - 12
Titan i legure 3 - 5 0,06-0,12 0,1-0,18 0,16-0,22 0,2-0,32 0,25-0,36 0,4-0,5
Aluminijum i legure
- sa dugom strugot. 15 - 20
0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,45-0,8 0,7-1,0
- sa kratkom strugot. 12 - 15
- silumin 8 - 12
Magnezijum i legure 15 - 22 0,12-0,32 0,2-0,5 0,32-0,8 0,4-1,0 0,5-1,2 0,8-1,6
Veštački materijali
3-8 0,12-0,2 0,2-0,32 0,32-0,56 0,4-0,63 0,5-0,8 0,63-1,0
Duroplasti
B. Nedić
40 Obrada bušenjem
Tabela 4.11. Preporučene vrednosti koraka pri razvrtanju alatima od

brzoreznog čelika
Materijal Grupa
Prečnik otvora D, mm
predmeta koraka
obrade 10 15 20 25 30 40 50
I 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,4 1,5
Čelik II 0,7 0,8 0,8 0,9 1,0 1,2 1,2
III 0,5 0,6 0,7 0,8 0,8 1,0 1,2
I 2,2 2,4 2,6 2,7 3,1 3,4 3,8
Sivi liv
II 1,7 1,9 2,0 2,2 2,4 2,7 2,9
do 200 HB
III 1,4 1,5 1,7 1,9 2,0 2,2 2,6
I - Koraci pri prethodnom razvrtanju,
II - Koraci pri finom razvrtanju,
III - Koraci pri razvrtanju otvora pre honovanja.
Provera koraka kod obrade razvrtanjem se izvodi sledećim izrazom:

s 2 ≤ C s ⋅ d xs
gde su: Cs , xs - konstanta i eksponent koraka u obradi razvrtanjem (tabela 4.12).
Tabela 4.12. Konstanta i eksponenti koraka u obradi razvrtanjem
Materijal predmeta Cs za grupu koraka
Tvrdoća, HB xs
obrade I II III
do 160 0,2 0,15 0,15
Čelik 160 - 240 0,16 0,12 0,08 0,7
iznad 240 0,12 0,09 0,06
do 170 0,33 0,25 0,16
Sivi liv 0,7
iznad 170 0,20 0,15 0,10
meki 0,20 0,15 0,10
Obojeni metali 0,7
tvrdi 0,33 0,25 0,16
I - Koraci pri prethodnom razvrtanju,
II - Koraci pri finom razvrtanju,
III - Koraci pri razvrtanju otvora pre honovanja.
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 41
4.3.1.4 Usvajanje graničnih vrednosti koraka

Na osnovu polaznih podataka, za pojedine vrste obrade, za minimalni i
maksimalni prečnik alata (dmin , dmax) i obrađivane materijale, na osnovu
prethodno opisanih proračuna vrši se usvajanje minimalnih i maksimalnih
vrednosti koraka (smin , smax) koji su merodavni za dalji proračun. Na ovaj način
dolazi se do graničnih vrednosti koraka.
U obradi bušenjem:
smin = min ( s1 , s2 , s3 ) ; smax = max ( s1 , s2 , s3 )
U obradi proširivanjem:
smin = min ( s1 , s2 ) ; smax = max ( s1 , s2 )
U obradi razvrtanjem:
smin = min ( s1 , s2 ) ; smax = max ( s1 , s2 )
4.3.2 Broj stupnjeva koraka i vrednosti koraka

Ako se u mašinu ugrađuje prenosnik za pomoćno kretanje sa stupnjevitom
promenom vrednosti koraka, neophodno je odrediti broj stupnjeva promene na
osnovu izraza:
log smax − smin
ms = 1 +
log ϕ s
gde je: ϕ s - geometrijski faktor promene stupnjeva koraka. Kod bušilica ima
vrednost (1,25) 1,4 ili 1,6; dok je kod horizontalnih bušilica obično 1,4.
Ako je promena stupnjeva aritmetička, što se često sreće kod bušilica
(stubnih i radijalnih), izraz za proračun je:
s −s
ms = 1 + max min
as
gde je: as - faktor promene stupnjeva pri aritmetičkoj promeni.
Nakon proračuna broja stupnjeva promene, po prethodnim izrazima, usvaja
se vrednost za ms , tako da najčešće iznosi: 6, 8, 9, 12, 16, 18, 24 itd.
Za usvojenu vrednost broja stupnjeva (ms) polazeći od minimalnog koraka i
izabranog faktora promene stupnjeva koraka ( ϕ s ) određuju se standardne
vrednsoti koraka prema tabeli standardnih vrednosti koraka (tabela P.35).
Proračunate (ili usvojene) vrednosti za smin i smax se nalaze u opsegu usvojenih
(proračunatih) standardnih brojeva obrtaja.
B. Nedić
42 Obrada bušenjem
Ako se radi o stupnjevitoj aritmetičkoj promeni, onda se broj stupnjeva

koraka dobija izračunavanjem, polazeći od minimalnog koraka, prema izrazu:
si+1 = si + a
Nakon izračunavanja i usvajanja broja stupnjeva i svih vrednosti koraka,
usvajaju se i granične vrednosti koraka za pojedine vrste obrade, prema slici 4.7.
s1 smin s2 s3 ... ... ... smax sm
razvrtanje
proširivanje
bušenje
Slika 4.7. Vrednosti usvojenih koraka za pojedine vrste obrade
4.4 ODREĐIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA GLAVNO

KRETANJE
Prenosnik za glavno kretanje treba da obezbedi optimalne uslove rezanja u

pogledu brzine. Kombinacijom prečnika u zadatom dijapazonu i brzine rezanja
dolazi se do brojeva obrta koja je osnovna karakteristika prenosnika za glavno
kretanje.
4.4.1 Brzina rezanja

Brzina rezanja je obimna brzina alata na spoljašnjem prečniku i osnovni
izraz za proračun je:
d ⋅π ⋅ n d ⋅ n
v= = , m / min
1000 320
gde je: d , mm - prečnik alata; n , o/min - broj obrta.
Brzina rezanja kod obrada koje se izvode na bušilici, može se dobiti na
osnovu preporučenih vrednosti (tabela) ili provere (proračuna).
Postupak određivanja brzina kod obrade na bušilici zavisi od operacije koja
se izvodi na toj mašini: bušenje, proširivanje ili razvrtanje.
4.4.1.1 Brzina rezanja u obradi bušenjem

Preporučene vrednosti brzina rezanja zajedno sa preporučenim koracima
su date u tabelama 4.1, 4.2 i 4.3. Takođe, brzine rezanja se mogu birati i iz tabele
4.13.
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 43
Tabela 4.13. Preporučene vrednosti brzine rezanja u obradi bušenjem

Materijal predmeta Rm, MPa ili Prečnik otvora Korak Brzina rezanja
obrade HB D, mm s, mm/o v, m/min
1 - 10 0,05 - 0,18 25 - 35
do 500
10 - 25 0,18 - 0,25 35 - 45
1 - 10 0,05 - 0,18 25 - 30
Čelik 500 - 700
10 - 25 0,18 - 0,25 25 - 40
1 - 10 0,03 - 0,12
800 - 900 15 - 28
10 - 25 0,12 - 0,25
1 - 10 0,07 - 0,30 35 - 45
do 180 HB
10 - 25 0,30 - 0,80 25
Sivi liv
preko 1 - 10 0,05 - 0,20 12 - 18
180 HB 10 - 25 0,20 - 0,30 18 - 20
Provera (proračun) brzine rezanja se vrši s obzirom na iskorišćenje:

- postojanosti alata i
- snage mašine.
Proračun brzine rezanja obzirom na iskorišćenje postojanosti alata
Ovaj proračun se izvodi korišćenjem izraza oblika:
C ⋅ d q ⋅ HB ± n
v= v m y ⋅ K1 ⋅ K a ⋅ K h ⋅ K shp ⋅ K p
T ⋅s
gde su:
- Cv , q , m , y , n - konstanta i eksponenti brzine rezanja (tabela 4.14);
- d , mm - prečnik burgije;
- HB - tvrdoća materijala predmeta obrade;
- T , min postojanost alata;
- s , mm/o - korak;
⎛L⎞
- K1 - korekcioni faktor uticaja dubine bušenja: K 1 = f ⎜ ⎟ , tabela 4.15,
⎝D⎠
- Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 4.16);
- Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabela 4.17);
- Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP i
- Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
B. Nedić
44 Obrada bušenjem
Tabela 4.14. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi bušenjem

Materijal Tvrdoća, Cv Eksponenti
predmeta obrade HB d≤10 d>10 m n y q
Ugljenični do 155 0,041 0,10
čelici 155 - 265 360 874 d<10 d<10
0,7 0,65
Čelici za automate 140 - 230 540 1,31 0,2 0,9
Legirani čelici - do 155 306 743 d>10 d>10
Cr, Ni, Mo, V 155 - 340 252 612 0,5 0,4
Sivi liv 140 - 240 4000 11400 1,3 d<10 d<10
Bronza sred. tvrd. 0,65 0,60
13,0 37 0,125
0 d>10 d>10
Tvrda bronza 6,5 18,5 0,40 0,40
*) n > 0 - čelici manje tvrdoće (do 155 HB);
n < 0 - čelici veće tvrdoće (iznad 155 HB)
Tabela 4.15. Korekcioni faktor uticaja dubine bušenja K1 = f (L/D)

L/D 2,5 3-4 4-5 5-6 6-8 8 - 10
K1 1,0 0,9 - 0,8 0,8 - 0,7 0,7 - 0,65 0,65 - 0,6 0,6 - 0,5
Tabela 4.16. Korekcioni faktor uticaja materijala alata Ka

Brzorezni čelik
Materijal alata
Č6880 Č6980 Č7680
Ka 1,0 1,19 1,1
Tabela 4.17. Korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata Kh

Pojas habanja h, mm 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
Kh 0,6 0,85 1,0 1,05 1,1
4.4.1.2 Brzina rezanja u obradi proširivanjem

Preporučene vrednosti brzina rezanja kod proširivanja su manje u odnosu
na brzine rezanja kod bušenja i date su u tabeli 4.18.
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 45
Tabela 4.18. Preporučene vrednosti brzine u obradi proširivanjem

Jednodelni alati Višedelni alati
Materijal predmeta Tvrdoća,
obrade HB Dubina rezanja a, mm
0,5-1 1,1-2,0 2,0 0,5-1 1,1-2,0 2,0
160-200 34,5 30 27 31 27,5 24,5
Ugljenični čelici 200-230 29,5 26 23,5 27 23,5 21
230-274 25,5 22,5 20,0 23 20,5 18
Legirani čelici - Cr 244-285 22 19,3 17,3 19,9 17,5 15,6
Legirani čelici
252-299 19 16,7 15 17,2 15,1 13,4
Cr, Ni
Legirani čelici
260-310 16,4 14,4 12,9 14,8 13 11,6
Cr, Ni, Mo
Provera brzine rezanja obzirom na iskorišćenje postojanosti alata se vrši na
osnovu izraza::
C ⋅ d q ⋅ HB ± n
v = v m x y ⋅ K a ⋅ K h ⋅ K shp ⋅ K p
T ⋅a ⋅s
U izrazu su:
− Cv , q, n, x, y, m - konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi
proširivanjem, tabela 4.19,
− Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata, tabela 4.20,
− Kshp - korekcioni faktor uticaja sredstva za hlađenje i podmazivanje,
− Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih faktora
Tabela 4.19. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi proširivanjem
Materijal predmeta Tvrdoća,
Cv m x y q n
obrade HB
Ugljenični čelik do 155 0,226
Ugljenični i legirani
150-340 2000 0,9
čelik 0,3 0,2 0,5 0,3
Legirani čelik 155-265 1700
Sivi liv 140-240 17100 -1,3
Bronza 56 0,125 0,1 0,4 0,2 0
*) n > 0 - čelici manje tvrdoće (do 155 HB);
n < 0 - čelici veće tvrdoće (iznad 155 HB)
B. Nedić
46 Obrada bušenjem

Širina pojasa habanja h, mm 0,2 0,4 0,8 1,0
Kh 0,6 0,7 0,85 1,0
4.4.1.3 Brzina rezanja u obradi razvrtanjem

Brzina rezanja kod obrade razvrtanjem je manja od brzine rezanja kod
proširivanja, preporučene vrednosti su date u tabeli 4.21.
Provera brzine rezanja obzirom na iskorišćenje postojanosti alata se izvodi
korišćenjem :
C ⋅ d q ⋅ HB ± n
T ⋅a ⋅s
gde su: Cv , q, n, m, x, y - konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi
razvrtanjem, tabela 4.22.
Tabela 4.21. Preporučene vrednosti brzine rezanja u obradi razvrtanjem
Prečnik razvrtača Prečnik razvrtača
Materijal Tvrdoća, 10 - 20 20 - 80
predmeta obrade HB Korak s, mm/o
0,5 0,8 1,6 2,0 0,5 0,8 1,6 2,0
160-200 16,5 13,0 7,9 6,8 14,3 10,6 6,8 5,9
Ugljenični čelik 200-230 14,3 10,6 6,8 5,9 13 9,2 5,9 5,1
230-274 13 9,2 5,9 5,1 10,6 5,9 5,1 4,4
Leg. čelik - Cr 244-285 10,6 5,9 5,1 4,4 9,2 5,1 4,4 3,8
Legirani čelici
252-299 9,2 5,1 4,4 3,8 7,9 4,4 3,8 3,3
Cr, Ni
Legirani čelici
260-310 7,9 4,4 3,8 3,3 6,8 3,8 3,3 2,8
Cr, Ni, Mo
Korak s, mm/o
0,6 1,0 1,6 2,6 0,6 1,0 1,6 2,6
153-166 16,7 13,2 10,4 8,2 15 11,7 9,3 7,3
167-181 15 11,7 9,3 7,3 13,2 10,4 8,2 6,5
Sivi liv 182-199 13,2 10,4 8,2 6,5 11,7 9,3 7,3 5,8
200-217 11,7 9,3 7,3 5,8 10,4 8,2 6,5 5,1
218-250 10,4 8,2 6,5 5,1 9,3 7,3 5,8 4,6
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 47
Tabela 4.22. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi razvrtanjem

Materijal predmeta obrade Cv m x y q n
Ugljenični čelik 1320
0,4 0,2 0,65 0,3 0,9
Legirani čelik 1110
Sivi liv 14500
0,3 0,1 0,5 0,2 1,3
Kovano gvožđe 18400
*) za ugljenične čelike HB<155 eksponent n>0
legirani čelici (HB>150), SL i kovano gvožđe eksponent n<0
Pri razvrtanju otvora, u čeliku razvrtačima sa pločicom od tvrdog metala
kvaliteta P10, brzina rezanja se računa izrazom:
49000 ⋅ d 0 ,3
v = 0 ,7 0 ,65 0 ,91
T ⋅s ⋅ Rm
Pri razvrtanju otvora, u sivom livu razvrtačima sa pločicom od tvrdog
metala kvaliteta K40, brzina rezanja se računa koristeći izraz:
10000 ⋅ d 0 ,2
v = 0 ,45 0 ,5
T ⋅ s ⋅ HB1,3
4.4.2 Granične vrednosti brojeva obrta

Granične vrednosti brojeva obrta dobijaju se proračunom za sve vrste
obrade i sve materijale koji dolaze u obzir na mašini koja se projektuje.
4.4.2.1 Granične vrednosti broja obrta pri obradi bušenjem

Granične vrednosti brojeva obrta se izračunavaju na osnovu brzina rezanja
polazeći od poznatog izraza:
1000 ⋅ v
n=
d ⋅π
Vrednosti brojeva obrta se izračunavaju za sve materijale koji se obrađuju.
Minimalni broj obrta dobija se, kada se u izraz za broj obrta, unesu
vrednosti za maksimalni prečnik burgije (dmax), odgovarajuća postojanost i
maksimalni korak pri bušenju (smax).
B. Nedić
48 Obrada bušenjem
Maksimalni broj obrta se dobija, kada se u izrazu za broj obrta, unesu

podaci za minimalni prečnik burgije, odgovarajuća vrednost postojanosti i
minimalna vrednost koraka bušenja (smin).
320 ⋅ Cv ⋅ HB ± n
nmin = ⋅ K 1 ⋅ K a ⋅ K h ⋅ K shp ⋅ K p
1− q m y
d max ⋅T ⋅ smax
320 ⋅ Cv ⋅ HB ± n
nmax = ⋅ K 1 ⋅ K a ⋅ K h ⋅ K shp ⋅ K p
1− q m y
d min ⋅T ⋅ smin
4.4.2.2 Granične vrednosti broja obrta pri obradi proširivanjem
Kao kod bušenja, granične vrednosti brojeva obrtaja kod obrade
proširivanjem se izračunavaju za sve obrađivane materijale na osnovu prethodno
izračunate brzine rezanja i osnovnog obrasca za brzinu rezanja:
d ⋅π ⋅ n 1000 ⋅ v
v= ⇒ n=
1000 d ⋅π
broj obrta se izračunava prema:
320 ⋅ C v ⋅ HB ± n
nmin = 1− q
⋅ K a ⋅ K h ⋅ K shp ⋅ K p
d max ⋅ T m ⋅ a max
x y
s max
320 ⋅ C v ⋅ HB ± n
nmax = 1− q
d min ⋅ T m ⋅ a min
x
⋅ s min
y
4.4.2.3 Granične vrednosti broja obrta pri obradi razvrtanjem

Polazeći od poznatog izraza za brzinu rezanja pri obradi razvrtanjem
(obzirom na iskorišćenje postojanosti alata) koji je dat izrazom:
C ⋅ d q ⋅ HB ± n
T ⋅a ⋅s
d ⋅π ⋅ n
i izraza za brzinu rezanja: v = broj obrta se izračunava prema:
1000
320 ⋅ C ⋅ HB ± n
nmin = 1− q mv x y ⋅ K a ⋅ K h ⋅ K shp ⋅ K p
d max ⋅ T ⋅ a ⋅ smax
320 ⋅ Cv ⋅ HB ± n
nmax = 1− q y
d min ⋅ T m ⋅ a x ⋅ smin
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 49
Granične vrednosti broja obrta treba izračunati za sve materijale koji se

obrađuju i tek na osnovu tako dobijenih vrednosti usvajaju se maksimalni i
minimalni broj obrta.
4.4.3 Broj stupnjeva broja obrta i stupnjevi broja obrta

Na osnovu prethodnih izračunavanja formira se tabela u koju se unose sve
dobivene vrednosti brojeva obrta, tako da se lako odabraju i usvojaju maksimalne
i minimalne vrednost brojeva obrta koji će biti merodavni za dalji proračun.
Broj stupnjeva broja obrta kod operacija obrade bušenjem, za slučaj
stupnjevitog prenosnika sa geometrijskom promenom prenosa, može se izračunati
na osnovu izraza:
log nmax − log nmin
mn = 1 +
log ϕ n
U izrazu ϕ n je geometrijski faktor promene i on se usvaja u zavisnosti od tipa
mašine se koristi, tako da:
- za stubne i radijalne bušilice ima vrednosti 1,25 ; 1,4 i 1,6 ; odnosno 1,25
za teške mašine većih snaga, a vrednost 1,6 za manjih i lakših mašina,
- za horizontalne bušilice najčešće ima vrednost 1,25.
Za prethodno usvojeni broj stupnjeva i faktor geometrijske promene usvajaju
se standardne vrednosti brojeva obrta na osnovu tabele P.36. Usvojene vrednosti
stupnjeva broja obrta od n1 do n m treba da budu u opsegu prethodno usvojenih
vrednosti maksimalnog i minimalnog broja obrta.
n1 nmin n2 n3 n4 ... ... ... nmax nm
razvrtanje
proširivanje
bušenje
Slika 4.8. Vrednosti usvojenih koraka za pojedine vrste obrade
4.5.1 Proračun snage mašine u obradi bušenjem

Potrebna snaga mašine u obradi bušenjem se izračunava za slučaj
maksimalnog iskorišćenja postojanosti alata PA uz usvojeno (nepotpuno)
iskorišćenje preseka strugotine i slučaj maksimalnog preseka strugotine PM .
B. Nedić
50 Obrada bušenjem
Na osnovu izraza za obrtni moment u obradi bušenjem, koji je dat izrazom:

P ⋅η
M = Cm ⋅ d xm ⋅ s ym = 9.55 ⋅ 106 ⋅ , Nmm
n
snaga mašine može se izraziti:
C ⋅ d xm ⋅ s y m ⋅ n
P= m , KW
9.55 ⋅ 106 ⋅η
gde su: η - mehanički stepen iskorišćenja snage mašine (tabela P.34);
n - broj obrta alata, o/min.
Istovremeno iskorišćenje i preseka strugotine i postojanosti alata
obezbeđuje se zamenom broja obrtaja n i prečnik alata d njegovim izrazom
dobijenim iz proširenog izraza za brzinu rezanja:
1
q ±n ⎛ m y ⎞q
Cv ⋅ d ⋅HB T ⋅s ⋅v
v= ∏ Ki ⇒ d =⎜ ⎟
m y ⎜ C ⋅ HB ± n ⋅ K ⎟
T ⋅s ⎝ v ∏ i⎠
dπ n
Polazeći od izraza za brzinu rezanja v = dolazi se do broja
1000
obrtaja:
1
−
1000 v ⎛ T m⋅ s y ⋅v ⎞ q
n= = 320 v ⎜ ⎟
dπ ⎜ C ⋅ HB ± n ⋅ K ⎟
⎝ v ∏ i ⎠
Koristeći prethodni izraz sa snagu mašine i izraze za prečnik alata i broj
obrtaja dolazi se do konačnog izraza za snagu mašine koji uzima u obzir
iskorišćenje postojanosti alata:
K1 v z
PA =
η
x −1
gde su: z =1+ m
q
xm −1
320 ⋅ Cm ⋅s ym ⎛ T m ⋅s y ⎞ q
K1 = ⎜ ⎟
9 ,55 ⋅106 ⎜ C ⋅ HB ± n ⋅ K ⎟
⎝ v ∏ i ⎠
B. Nedić
MAŠINE ALATKE 51
Snaga mašine koja uzima u obzir potpuno iskorišćenje preseka strugotine PM se

dobija zamenom broja obrtaja u opštem izrazu za snagu mašine:
M ⋅n Cm ⋅ d xm ⋅ s ym 1000⋅ v
P= =
9 ,55⋅106 ⋅η 9 ,55 ⋅ 106 η d⋅π
320 ⋅ Cm ⋅ d xm −1⋅s ym
= ⋅v
9 ,55 ⋅ 106 η
K ⋅v
PM = 2
η
320 ⋅ Cm ⋅ d xm −1⋅s ym
gde je: K2 =
9 ,55 ⋅106
Proračun snage mašine u obradi proširivanjem i razvrtanjem se
uglavnom ne vrši jer je snaga potrebna za izvođenje operacije bušenja znatno
veća. U ovom slučaju karakteristike i dimenzionisanje prenosnika se uglavnom
vrše za obradu bušenjem.
Prethodni proračun snage se vrši za sve vrste materijala koji će se
obrađivati na projektovanoj mašini. Izračunata maksimalna snaga, dobijena u
presečnim tačkama krivih maksimalnog iskorišćenja postojanosti alata i preseka
strugotine služi za usvajanje maksimalne snage mašine koja je manja od
izračunatih vrednosti. To je iz razloga mašina u najvećem broju slučajeva radu u
uslovima nepotpunog iskorišćenja preseka stugotine uz maksimalno iskorišćenje
postojanosti alata.
PA P`A
P PM
kW P`M
A
Pmax
P
vi v, m/min

strugotine
B. Nedić
52 Obrada bušenjem
B. Nedić
5. PRORAČUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAŠINA
ALATKI U OBRADI GLODANJEM
Glodalice su mašine alatke kod kojih je prenosnik za pomoćno kretanje

najčešće nezavisan od prenosnika za glavno kretanje, tako da se proračuni glavnih
karakteristika prenosnika odnose na iznalaženje graničnih vrednosti brzina
pomoćnog kretanja i opsega brzina glavnog kretanja.
Glodalice mogu biti univerzalne, namenjene za rad u širokom opsegu
prečnika alata i specijalizovane mašine za tačno određeni tip obrade, sa tačno
definisanim predmetom obrade.
Projektovanje glavnih karakteristika mašina za obradu glodanjem je
usmereno u dva posebna pravca:
- obrada na horizontalnoj glodalici valjkastim i koturastim glodalima
(obimno glodanje) i
- obrada na vertikalnim glodalicama vretenastim i čeonim glodalima
(čeono glodanje).
Ako se projektuje univerzalna glodalica, glavne karakteristike prenosnika
se proračunavaju pri obradi i obimnim i čeonim glodanjem.
Polazni podaci za projektovanje glavnih karakteristika mašina za obradu
glodanjem (glodalica) su:
- materijal i oblik polufabrikata,
- granične dimenzije predmeta obrade i to:
o Bmax - maksimalna širina,
o Hmax - maksimalna visina,
o Lmax - maksimalna dužina,
- dimenzije alata i materijali alata.
5.1 DEFINISANJE DODATAKA ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI

PARAMETRI OBRADE
Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem su:

- dubina rezanja (a),
54 MAŠINE ALATKE
- širina glodanja (B),

- ugao kontakta (Ρ),
- ugao zahvata (ϕ),
- širina (b) i
- debljina reznog sloja (h) trenutna, srednja i maksimalna.
Kod obimnog glodanja širina reznog sloja je b=B, dok je trenutna debljina
reznog sloja data relacijom:
h = s1 ⋅ sin ϕ
gde su: B, mm - širina glodanja; s1 , mm/z - korak po zubu.
Slika.5.1. Rezni sloj pri obimnom glodanju

Maksimalna debljina reznog sloja:
hmax = s1 ⋅ sinψ
2
2 ⎛ D − 2⋅a⎞
sinψ = 1 − cos ψ = 1 − ⎜ ⎟
⎝ D ⎠
2
⎛a⎞ ⎛a⎞ a
hmax = 2 ⋅ s1 ⋅ ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ ≈ 2 ⋅ s1 ⋅
⎝D⎠ ⎝D⎠ D
Trenutna površina poprečnog preseka reznog sloja:
A = h ⋅ b = s1 ⋅ b ⋅ sin ϕ
a
Kod čeonog glodanja širina reznog sloja je: b=
sin κ
gde je: 6 - napadni ugao zuba čeonog glodala.
Pre određivanja trenutne debljine reznog sloja potrebno je definisati
radijalni korak:
s1r = s1 ⋅ sin ϕ
B. Nedić
Obrada glodanjem 55
Debljina reznog sloja je određena izrazom:

h = s1r ⋅ sin κ = s1 ⋅ sin ϕ ⋅ sin κ
Maksimalna debljina reznog sloja (za ϕ = 90 ° ) iznosi:

hmax = s1 ⋅ sin κ
Trenutna površina poprečnog preseka reznog sloja:
A = h ⋅ b = s1 ⋅ b ⋅ sin ϕ
Slika.5.2. Rezni sloj pri čeonom glodanju

Srednja debljina sloja može se definisati:
- kod obimnog glodanja:
ψ ψ
h ⋅ R ⋅ dϕ s1 2 a
hm = ∫ = ⋅ ∫ sin ϕ ⋅ dϕ = ⋅ s1 ⋅
0
Rψ ψ 0 ψ D
- kod čeonog glodanja:
2 B
hm = ⋅ s1 ⋅ ⋅ sin κ
ψ D
Dubina rezanja pri obradi ravnih površina glodanjem:
a = H 1 − H , mm
gde su: H1 i H - odgovarajuće dimenzije pre i posle obrade.
Dodaci za obradu kod obrade glodanjem (tabele P.10, P.11 i P.12) su:
- dodatak za grubu obradu glodanjem ( δ 1 ),
B. Nedić
56 MAŠINE ALATKE
- dodatak za finu obradu glodanjem ( δ 2 ) i

- dodatak za brušenje ( δ 3 ).
Slika.5.3. Dodaci za obradu u obradi glodanjem
5.2 IZBOR ALATA
Izbor alata u obradi glodanjem podrazumeva izbor standarda alata,

dimenzija, tipa i materijala alata.
Izbor standarda alata se vrši na osnovu dimenzija i karakteristika predmeta
obrade i tipa mašine na kojoj se vrši obrada.
Prečnik glodala ima višestruk uticaj na proces glodanja. Sa povećanjem
prečnika smanjuje se debljina strugotine i opterećenje sečiva, povećava se
odvođenje toplote i postojanost alata. Veći prečnik glodala obezbeđuje veći broj
zuba većih dimenzija, veći korak po zubu, veći prečnik vratila (kod horizontalne
glodalice) ili veći prečnik drške i vrata glodala (kod vretenastih glodala), bolju
ravnomernost obrade, manje vibracije i bolji kvalitet obrađene površine. Pri
izboru prečnika glodala treba voditi računa o debljini tela glodala (slika 5.4):
D1 = (1,6 ÷ 2,5 ) d ; D ≥ D1 + 2 H
gde su: d prečnik vratila ili vrata glodala,
D1 prečnik tela glodala - dna žleba,
H = h + (5 ÷ 10) mm - visina profila glodala,
h - dubina obrađivanog predmeta obrade.
Granične dimenzije valjkastih i koturastih glodala se mogu se odrediti na
osnovu tabela P.29 i P.30 u kojima su date osnovne dimenzije alata. Na osnovu
ovih tabela usvajaju se minimalni i maksimalni prečnik alata.
B. Nedić
Obrada glodanjem 57
h d
H D1
D
Slika 5.4. Osnovni elementi za definisanje prečnika koturastih glodala
Kod čeonog glodanja, najčešće se koriste vretenasta, čeona glodala i
glodala sa umetnutim noževima (glave za glodanje) od tvrdog metala (TM).
Dimenzije ovih alata su date u tabelama P.31, P.32 i P.33, na osnovu kojih se
biraju minimalni i maksimalni prečnik alata. Kod glodačkih glava minimalna
vrednost prečnika se usvaja iz tabela a maksimalna vrednost se računa na osnovu
izraza:
Dmax = (1,2 ÷ 1,3) Bmax , mm
gde je: Bmax , mm - maksimalna širina stola mašine koja je ustvari granična širina
predmeta obrade.
5.3 ODREĐIVANJE KARAKTERISTIKA GLODALICA ZA

OBRADU OBIMNIM GLODANJEM
Određivanje karakteristika glodalica za obradu obimnim glodanjem

obuhvata proračun karakteristika prenosnika za pomoćno i za glavno kretanje.
5.3.1 Određivanje karakteristika prenosnika za pomoćno kretanje
Pomoćno kretanje u obradi glodanjem definiše se sa tri veličine i to:

- korak po zubu s1 , mm/z
- korak po obrtu s , mm/o
- brzinom pomoćnog kretanja vp , mm/min
Veza između ova tri parametra data je izrazom:
v p = s ⋅ n = s1 ⋅ z ⋅ n
gde su: z - broj zuba glodala; n - broj obrta glodala u minuti.
B. Nedić
58 MAŠINE ALATKE
Određivanje karakteristika prenosnika za pomoćno kretanje se sastoji od:

- određivanja graničnih vrednosti koraka po zubu (maksimalne i
minimalne vrednosti) i
- usvajanja graničnih vrednosti koraka.
Granične vrednosti koraka pri obradi valjkastim i koturastim glodalom se
mogu odrediti obzirom na:
- otpornost zuba alata,
- stabilnost mašine (dozvoljeni ugib vratila),
- stabilnost predmeta obrade i
- hrapavost obrađene površine.
Prvi kriterijum ima smisla koristiti samo kod koturastih i testerastih
glodala. Treći kriterijum nema smisla primenjivati jer se pretpostavlja da je
predmet obrade po pravilu stabilan. Ostala dva kriterijuma su najčešće osnovna za
proračun graničnih vrednosti koraka.
Preporučene vrednosti koraka
Preporučene vrednosti koraka po zubu se biraju iz tabela 5.1, 5.2 i 5.3.
Izabrana vrednost se proverava obzirom na:
- dozvoljeni ugib vratila glodalice i
- kvalitet obrađene površine.
Tabela 5.1. Preporučene vrednosti koraka po zubu i brzine rezanja pri glodanju
Korak po zubu s1, mm/z Brzina v, m/min
Materijal
Rm, MPa Tip glodala Materijal alata
predmeta
ili HB valjkasta
obrade koturasta vretenasta profilna BČ TM
i čeona
do 600 0,1-0,2 0,06-0,08 0,016-0,08 0,04-0,06 16 - 25 100-150
Čelik do 800 0,08-0,16 0,05-0,06 0,012-0,06 0,03-0,05 10 - 18 50-100
do 1100 0,05-0,1 0,04-0,05 0,01-0,04 0,02-0,04 8 - 16 40-63
do 180HB 0,16-0,25 0,07-0,1 0,02-0,1 0,05-0,08 16 - 25 50-100
Sivi liv
pr. 180HB 0,1-0,2 0,04-0,06 0,012-0,06 0,03-0,05 8 - 18 30-80
Bakar 0,2-0,25 0,08-0,1 0,018-0,08 0,05-0,08 40 - 63 63-150
Bronza, krti 0,2-0,3 0,07-0,09 0,016-0,07 0,04-0,08 40 - 63 100-160
mesing žilavi 0,16-0,2 0,05-0,06 0,012-0,06 0,03-0,06 32 - 50 80-120
Al mek 0,16-0,2 0,06-0,08 0,018-0,09 0,04-0,07 120-250 300-500
Al - legure kaljene 0,1-0,16 0,05-0,06 0,016-0,08 0,03-0,06 80-160 160-300
*) Donje granice koraka se biraju za finu obradu, a donje granice brzine za grubu
obradu
**) Za alate od TM biraju se manje vrednosti koraka
B. Nedić
Obrada glodanjem 59
Tabela 5.2. Preporučene vrednosti koraka po zubu pri obradi valjkastim glodalima
Krupnozuba glodala Sitnozuba glodala
Snaga mašine, Stabilnost tehno-
kW loškog sistema obrada obrada obrada obrada
čelika sivog liva čelika sivog liva
visoka 0,4 - 0,6 0,6 - 0,8
preko 10 srednja 0,3 - 0,4 0,4 - 0,6
mala 0,2 - 0,3 0,25 - 0,4
visoka 0,2 - 0,3 0,25 - 0,4 0,1 - 0,15 0,12 - 0,2
5 - 10 srednja 0,12 - 0,2 0,2 - 0,3 0,06 - 0,1 0,1 - 0,15
mala 0,1 - 0,15 0,12 - 0,2 0,05-0,08 0,06-0,12
srednja 0,1 - 0,15 0,12 - 0,2 0,05-0,08 0,06-0,12
ispod 5
mala 0,06 - 0,1 0,1 - 0,15 0,03-0,06 0,05 - 0,1
Tabela 5.3. Preporučene vrednosti koraka po zubu pri obradi koturastim glodalima
Snaga mašine, Stabilnost tehno- Krupnozuba glodala Sitnozuba glodala
kW loškog sistema
obrada obrada obrada obrada
preko 10 visoka 0,15-0,25 0,3 - 0,5
srednja 0,12 - 0,2 0,25 - 0,4
mala 0,1 - 0,18 0,2 - 0,3
5 - 10 visoka 0,1 - 0,18 0,25 - 0,4 0,08-0,12 0,2 - 0,3
srednja 0,08-0,15 0,2 - 0,3 0,06 - 0,1 0,15-0,23
mala 0,06 - 0,1 0,15-0,25 0,02-0,08 0,1 - 0,2
ispod 5 srednja 0,04-0,06 0,15-0,25 0,04-0,06 0,1 - 0,2
mala 0,1 - 0,2 0,08-0,15
a) Provera koraka po zubu obzirom na dozvoljeni ugib vratila glodalice

Provera kod obrade valjkastim i koturastim glodalom se izvodi na osnovu
izraza:
- za suprotnosmerno glodanje:
1
⎛ ⎞ yf
⎜ 110 ⋅ E ⋅ I ⋅ f max ⎟
s1 ≤ ⎜ ⎟
x f r f q
⎜ 1.22 ⋅ C f ⋅ a ⋅ z r ⋅ b ⋅ D ⋅ Kγ ⋅ K v ⋅ K m ⋅ K h ⋅ l ⎟
f 3
⎝ ⎠
B. Nedić
60 MAŠINE ALATKE
- za istosmerno glodanje:
1
⎛ ⎞ yf
⎜ 110 ⋅ E ⋅ I ⋅ f max ⎟
s1 ≤ ⎜ ⎟
xf rf qf
⎜ 1.1 ⋅ C f ⋅ a ⋅ zr ⋅ b ⋅ D ⋅ K γ ⋅ K v ⋅ K m ⋅ K h ⋅ l 3 ⎟
⎝ ⎠
gde su: l, mm - raspon ležišta vratila glodalice,
I ≈ 0.05 ⋅ d - moment inercije poprečnog preseka vratila glodalice,
d, mm - prečnik vratila glodalice,
E, MPa - modul elastičnosti materijala vratila glodalice,
f max = 0.05 − 0.2 ili f max = T - maksimalna dozvoljena vrednost
6
ugiba vratila glodalice,
T, mm - širina tolerantnog polja relevantne dimenzije,
C f , x f , y f , r f , q f - konstanta i eksponenti obimske brzine (tabela 5.4),
Kγ , K v , K m , K h - korekcioni faktori (tabela 5.5).
Tabela 5.4. Konstanta i eksponenti obimne sile
Materijal pred-
Vrsta alata Cf xf yf rf qf
meta obrade
Valjkasta, vretenasta i Čelik 680 0,86 0,74 -0,86
čeona glodala pri 1,00
nesimetričnom rezanju Sivi liv 480 0,83 0,65 -0,83
Koturasta, testerasta i Čelik 820 1,10 0,80 0,95 -1,10
čeona glodala pri
simetričnom rezanju Sivi liv 700 1,14 0,70 0,90 -1,14
Ispupčena i udubljena Čelik 470 0,86 0,74 1,00 -0,86
Tabela 5.5. Korekcioni faktori u proširenom izrazu za obimnu silu
Grudni ugao γ 15 10 5 0 -5 -10 -15 -20
Korekcioni faktor Kγ 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6
Brzina rezanja v, m/min 50 75 100 125 150 175 200 250
Korekcioni faktor Kv 1,0 0,98 0,96 0,94 0,92 0,90 0,88 0,85
Materijal predmeta Čelici srednje i velike
Čelik velike žilavosti
obrade tvrdoće
Korekcioni faktor Km 1,79 - 1,90 1,20 - 1,40
Korekcioni faktor Kh 1,1 - 1,2
B. Nedić
Obrada glodanjem 61
U cilju dobijanja maksimalne vrednosti koraka izračunavanje po ovom

kriterijumu potrebno je izvršiti za sve materijale koji se obrađuju. Pri tome je
potrebno korake izračunati za slučaj obrade sa maksimalnim i minimalnim
prečnikom alata.
Kod obrade alatom minimalnog prečnika, a u cilju postizanja maksimalnog
koraka, potrebno je u izraz za izračunavanje koraka uvrstiti minimalnu širinu
reznog sloja, minimalni dodatak za obradu, odgovarajući prečnik vratila i
dozvoljeni ugib f = 0.2 mm za grubu obradu.
Kod obrade alatom maksimalnog prečnika, a u cilju postizanja
maksimalnog koraka, u izraz za korak treba staviti minimalnu širinu alata za dati
prečnik vratila, dozvoljeni ugib f = 0,2 mm i pretpostavljenu širinu obrade radnog
predmeta sa izabranim alatom.
b) Provera koraka obzirom na kvalitet obrađene površine

Ova provera koraka se izvodi po izrazu:
C ⋅ R xs ⋅ D z s
s ≤ s zy , mm / o
a s
gde su:
Cs , xs , ys , zs - konstanta i eksponenti koraka (tabela 5.6);
Rz , µm - srednja visina neravnina (tabela P.1);
D, mm - prečnik alata;
a, mm - dubina rezanja.
Tabela 5.6. Konstanta i eksponenti koraka obzirom na kvalitet obrađene površine
Materijal predmeta
Vrsta alata Cs xs ys zs
obrade
Valjkasta Čelik 0,0125
0,83 0,07 0,64
glodala Sivi liv 0,02
Ugljenični čelici 0,046
Čeona glodala 1,25 0,07 0,64
Legirani čelici 0,025
Iz prethodnog izraza, za poznati broj zuba glodala, izračunava se korak po

zubu:
s
s1 = , mm / z
z
B. Nedić
62 MAŠINE ALATKE
Proveru koraka obzirom na kvalitet obrađene površine treba sprovesti za

sve materijale i za sve granične prečnike alata u slučajevima u kojima treba da
figuriše maksimalna visina neravnina, kako bi se došlo do maksimalnog koraka
merodavnog za dalji proračun.
Minimalni korak se izračunava za slučaj završne obrade. Kriterijum
dozvoljenog ugiba ovde nema mnogo smisla a može se sprovesti samo u cilju
upoređivanja sa dobijenim vrednostima na osnovu drugih kriterijuma, odnosno
provere koraka obzirom na kvalitet obrađene površine.
Minimalna vrednost koraka treba da se proračuna za sve vrste materijala
koji se obrađuju, za minimalni prečnik alata i minimalnu visinu neravnina.
Na osnovu prethodnog usvajanja i proračuna dobijaju se različite
vrednosti koraka usvajaju se minimalni korak (za minimalni prečnik alata) i
maksimalni korak (za maksimalni prečnik alata).
5.3.2 Određivanje karakteristika prenosnika za glavno kretanje
Kod prenosnika za glavno kretanje određivanje glavnih karakteristika

podrazumeva proračun i izbor:
- brzina rezanja,
- broja obrta odnosno određivanje njegovih graničnih vrednosti i
- broja stupnjeva i vrednosti brojeva obrta.
Brzina rezanja u obradi glodanjem predstavlja obimnu brzinu glodala i
može se računati pomoću osnovnog obrasca za brzinu:
D ⋅π ⋅ n D ⋅ n
v= ≈ , m min
1000 320
gde su:
D , mm - prečnik glodala i
n , o/min - broj obrta glodala.
Izbor brzine rezanja može se izvoditi na osnovu:
- preporuka
- provere (proračuna)
Preporučena brzina rezanja data je tabelarno (tabela 5.7) ili se može
usvojiti iz kataloga proizvođača alata i mašina. Preporučena vrednost brzine
rezanja data je u funkciji vrste glodanja, materijala predmeta obrade i alata,
dubine rezanja i koraka po zubu itd.
B. Nedić
Obrada glodanjem 63
Tabela 5.7. Preporučene vrednosti brzina rezanja u obradi glodanjem v, m/min

Materijal predmeta Vrsta Vrsta alata (glodala)
obrade obrade valjkasta koturasta čeona vretenasta
gruba 36 - 50 40 - 50 34 - 55 53 - 75
Ugljenični čelici
završna 42 - 60 48 - 60 40 - 66 62 - 90
Legirani čelici gruba 32 - 45 36 - 45 30 - 50 48 - 68
Cr i Ni završna 38 - 55 42 - 54 36 - 60 58 - 82
Legirani čelici gruba 28 - 40 32 - 40 27 - 45 40 - 60
Cr, Ni i Mo završna 32 - 45 40 - 50 32 - 54 48 - 72
Sivi liv gruba 30 - 42 40 - 60 30 - 48 42 - 54
tvrdoće < 200 HB završna 33 - 46 48 - 72 36 - 59 50 - 65
Sivi liv gruba 26 - 37 36 - 54 26 - 42 36 - 48
tvrdoće > 200 HB završna 30 - 42 42 - 64 31 - 50 42 - 58
gruba 85 - 100 80 - 110 70 - 110
Mesing, bronza
završna 100-120 96 - 130 84 - 132
Provera brzine rezanja obzirom na iskorišćenje postojanosti alata se

izvodi na osnovu proširenog izraza za brzinu rezanja oblika:
Cv ⋅ D q
v= ⋅ K m ⋅ K a ⋅ Kα ⋅ K t ⋅ K h ⋅ K SHP ⋅ K p
T m ⋅ a x ⋅ s1y ⋅ b r ⋅ z n
gde su:
Cv , q , m , x , y , r ,n - konstanta i eksponenti brzine rezanja (tabele 5.8 i 5.9),
D, mm - prečnik glodala,
T, min - postojanost alata,
a, mm - dubina rezanja,
s1 , mm/z - korak po zubu,
b , mm - širina glodanja,
z - broj zuba glodala,
Km - korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade (tabela 5.10),
Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 5.11),
Kα - korekcioni faktor uticaja leđnog ugla reznog klina (slika 5.5. a),
Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabele 5.12 i
5.13),
Kt - korekcioni faktor uticaja tvrdoće materijala alata (slika 5.5. b),
B. Nedić
64 MAŠINE ALATKE
Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP, i

Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
Tabela 5.8. Konstanta brzine rezanja Cv u obradi glodanjem
Materijal predmeta Ugljenični čelici Kovano gvožđe
Sivi liv 190HB
obrade Rm = 750 MPa 160 HB
Korak po zubu S1, mm/z
Vrsta glodala
> 0,11 < 0,11 > 0,15 < 0,15 > 0,1 < 0,1
Valjkasta glodala 35,4 55 27 57,6 49,5 77
Koturasta glodala 48 75,5 85 68 105,8
Vretenasta glodala 49 72 68,5
Čeona glodala 41 64,7 42 57,4 90,5
Profilna (fazonska) 44
Tabela 5.9. Eksponenti brzine rezanja u obradi glodanjem

Materijal Korak Eksponenti
Vrsta glodala predmeta s1, m y x q n r
obrade mm/z
< 0,1 0,2
Čelik 0,33 0,3 0,45 0,1 0,1
> 0,1 0,4
Valjkasta
<0,15 0,2
Vretenasta Sivi liv 0,25 0,5 0,7 0,3 0,3
Profilna > 0,15 0,6
Kovano < 0,1 0,2
0,33 0,3 0,45 0,1 0,1
gvožđe > 0,1 0,4
< 0,1 0,4 0,15** 0,3*
Čelik 0,2 0,25
> 0,1 0,2 0,3 0,1
Čeona
0,5 0,5
Koturasta Sivi liv 0,15 0,4 0,2 0,1
0,1** 0,1**
Testerasta
Kovano < 0,1 0,4 0,3 0,3
0,2 0,25
gvožđe > 0,1 0,2 0,15** 0,1**
*) vrednosti se odnose na testerasta glodala,
**) vrednosti se odnose na čeona glodala
B. Nedić
Obrada glodanjem 65
Tabela 5.10. Korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade Km

Za obradu čelika i obojenih metala: Za obradu sivog liva i bronze
x 180
⎛ 700 ⎞ Km = M1 ⋅
K m = M 1 ⋅ ⎜⎜ ⎟
⎟ HB
⎝ Rm ⎠
Materijal predmeta obrade M1 x Materijal predmeta obrade M1 x
Ugljenični čelici - %C<0,6 1 Ugljenični alatni čelici 0,7
-1
Ugljenični čelici - %C>0,6 0,8 Legirani alatni čelici 0,5 2
Legirani čelici - Cr 0,8 Brzorezni čelici 0,4
Legirani čelici - Cr, Ni, Mo 0,75 Sivi liv 1
1
Legirani čelici - Cr, Mn, Mo,
0,7 Mesing, bronza 3
Si
Tabela 5.11. Korekcioni faktor uticaja materijala alata Ka
Vrsta alatnog Brzorezni čelik Tvrdi metal

materijala
Č6880 Č6882 Č6980 Č7680 K40 K30 K05 K01
Ka 0,95 1,00 1,15 1,10 1,0 1,47 1,57 1,2
Tabela 5.12. Kriterijumi zatupljenja reznih elemenata glodala h, mm
Čelik Sivi liv

Vrsta glodala Vrsta obrade
Gruba Fina Gruba Fina
Valjkasta glodala 0,4 - 0,6 0,15 - 0,25 0,5 - 0,8 0,2 - 0,3
Vretenasta glodala 0,15 - 0,2 0,15 - 0,2
Čeona glodala 1,5 - 2,0 0,3 - 0,5 1,5 - 2,0 0,3 - 0,5
Profilna glodala 0,6 - 0,7 0,2 - 0,3 0,6 - 0,7 0,2 - 0,3
Vrsta glodala Valjkasta Vretenasta Čeona
h, mm 0,2 0,4 0,6 0,15 0,3 0,4 0,5 0,8 1,2
Kh 0,7 0,88 1,0 0,7 1,0 1,1 0,75 0,9 1,0
B. Nedić
66 MAŠINE ALATKE
Kα Kt
1,0
1,2
0,9
1,1 0,8
0,7
1,0
0,6
0,9
4 8 12 16 αo 61 62 63 64 65 HRC
Slika 5.5. Korekcioni faktori uticaja leđnog ugla reznog klina i
tvrdoće materijala alata
Broj obrta u obradi glodanjem proizilazi iz prethodnog izraza za brzinu
rezanja, tako da izraz za izračunavanje broja obrta po kriterijumu iskorišćenja
postojanosti alata ima oblik:
320 ⋅ Cv
nA = ⋅ K m ⋅ K a ⋅ Kα ⋅ K t ⋅ K h ⋅ K SHP ⋅ K p
1− q
D ⋅ T ⋅ a x ⋅ s1y ⋅ b r ⋅ z n
m
Granične vrednosti brojeva obrta potrebno je izračunati za sve materijale

koji treba da se obrađuju na mašini.
Granične vrednosti broja obrta se izračunavaju na sledeći način:
- maksimalna vrednost broja obrta se dobija kada se u prethodni izraz za
broj obrta, po kriterijumu za završnu obradu, unesu sledeće vrednosti:
minimalna vrednost prečnika alata, minimalna širina alata, minimalna
dubina rezanja i minimalna vrednost koraka iz prethodnog proračuna
koraka.
- minimalna vrednost broja obrta se dobija kada u prethodni izraz za broj
obrta, po kriterijumu za grubu obradu unesu sledeće vrednosti:
1. maksimalni prečnik alata, maksimalna širina alata, maksimalna
dubina rezanja i maksimalni korak iz prethodnog proračuna koraka.
2. minimalni prečnik alata, maksimalna širina alata, maksimalna
dubina rezanja i maksimalni korak proračunat za alat sa
minimalnim prečnikom.
Na osnovu dobijenih graničnih vrednosti iz prethodnog proračuna, za
pojedine materijale, biraju se maksimalna i minimalna vrednost broja obrta
merodavna za dalji proračun broja stupnjeva i brojeva obrta.
B. Nedić
Obrada glodanjem 67
5.4 ODREĐIVANJE KARAKTERISTIKA MAŠINA ZA OBRADU

ČEONIM GLODANJEM
Proračun glavnih karakteristika mašina za obradu čeonim glodanjem

obuhvata proračun karakteristika prenosnika za pomoćno i glavno kretanje pri
obradi sa vretenastim, čeonim nasadnim glodalima i glodalima sa umetnutim
zubima (glodačke glave).
5.4.1 Određivanje karakteristika prenosnika za pomoćno kretanje

Pomoćno kretanje u obradi glodanjem se definiše sa tri veličine i to su:
- korak po zubu, s1 , mm/z,
- korak po obrtu, s , mm/o i
- brzina pomoćnog kretanja, vp , mm/min.
Za određivanje karakteristika pomoćnog kretanja potrebno je odrediti
odnosno proračunati granične vrednosti koraka (maksimalnu i minimalnu).
Granične vrednosti koraka pri obradi čeonim glodalima mogu se odrediti
obzirom na:
- dozvoljeni ugib alata (glodala) i
- kvalitet obrađene površine.
Preporučene vrednosti koraka su date u tabelama 5.14, 5.15 i 5.16.
Tabela 5.14. Preporučene vrednosti koraka po zubu pri obradi vretenastim
glodalima
Prečnik Širina glodanja Dubina Materijal predmeta obrade
glodala D, mm B, mm rezanja a, mm Čelik Sivi liv
1,5 - 4 0,15 - 0,05 0,03 - 0,017
6 2 - 10
6 0,008 0,015
1,5 - 6 0,012 - 0,05 0,025 - 0,07
8 2 - 10
8 0,008 0,015
1,5 - 8 0,01 - 0,05 0,04 - 0,07
10 3 - 15
10 0,008 0,015
1,5 - 8 0,015 - 0,05 0,04 - 0,07
12 3 - 15
12 0,01 0,02
1,5 - 8 0,03 - 0,08 0,06 - 0,12
16 3 - 20
16 0,015 0,04
1,5 - 8 0,05 - 0,02 0,12 - 0,25
20 3 - 20
20 0,02 0,06
B. Nedić
68 MAŠINE ALATKE
Tabela 5.15. Preporučene vrednosti koraka po zubu pri obradi čeonim glodalima
Krupnozuba glodala Sitnozuba glodala
Stabilnost tehno-
Snaga mašine, kW obrada obrada obrada obrada
loškog sistema
visoka 0,2 - 0,3 0,4 - 0,6
preko 10 srednja 0,15-0,25 0,3 - 0,5
mala 0,1 - 0,15 0,2 - 0,3
visoka 0,12 - 0,2 0,3 - 0,5 0,08-0,12 0,2 - 0,35
5 - 10 srednja 0,08-0,15 0,2 - 0,4 0,06 - 0,1 0,15 - 0,3
mala 0,06 - 0,1 0,15-0,25 0,04-0,08 0,1 - 0,2
srednja 0,15 - 0,3 0,12 - 0,2
ispod 5 0,04-0,06 0,04-0,06
mala 0,1 - 0,2 0,08-0,15
Tabela 5.16. Preporučene vrednosti koraka po zubu i brzine pri glodanju

glodačkim glavama
Materijal pred- Vrsta tvrdog Korak po zubu Brzina rezanja
Rm, MPa ili HB
meta obrade metala s1, mm/z v, m/min
do 600 0,1 - 0,28 90 - 160
Čelik do 800 P20, P30 0,1 - 0,25 80 - 140
do 1100 0,1 - 0,2 70 - 120
do 180 HB K 20 0,16 - 0,36 50 - 80
Sivi liv
preko 180 HB K 10 0,1 - 0,25 40 - 63
Cu i Cu - legure K10, K20 0,1 - 0,2 100 - 250
Aluminijum mek K 20 0,08 - 0,2 500 - 800
Al - legure kaljene K 10, K20 0,1 - 0,25 300 - 400
*) Gornja granica koraka po zubu se bira za grubu obradu
**) Donja granica brzine rezanja se bira za grubu obradu
a) Provera koraka obzirom na dozvoljeni ugib alata - glodala

- za suprotnosmerno glodanje:
1 yf
⎛ ⎞
⎜ 3 ⋅ E ⋅ I ⋅ f max ⎟
S1 ≤ ⎜ ⎟
xf rf qf
⎜ 1.22 ⋅ C f ⋅ a ⋅ z r ⋅ b ⋅ D ⋅ K γ ⋅ K v ⋅ K m ⋅ K h ⋅ l ⎟
3
⎝ ⎠
B. Nedić
Obrada glodanjem 69
- za istosmerno glodanje:
1 yf
⎛ ⎞
⎜ 3 ⋅ E ⋅ I ⋅ f max ⎟
S1 ≤ ⎜ ⎟
⎜ 1.1 ⋅ C f ⋅ a x f ⋅ zr ⋅ b r f ⋅ D q f ⋅ K γ ⋅ K v ⋅ K m ⋅ K h ⋅ l 3 ⎟
⎝ ⎠
gde su:
l, mm - prepust glodala,
I ≈ 0.05 ⋅ d 4 , mm4 - moment inercije poprečnog preseka glodala na mestu
uklještenja,
E, MPa - modul elastičnosti materijala glodala,
fmax , mm - dozvoljeni ugib alata.
Konstanta Cf i eksponenti se usvajaju iz tabele 5.4, a korekcioni faktori iz
tabele 5.5.
Maksimalnu vrednost koraka po zubu po ovom kriterijumu se dobija ako se
izračuna vrednost koraka za sve materijale koji se obrađuju, s tim da se u izraz
unesu vrednosti za maksimalne prečnike pojedinih alata, minimalna vrednost
širine i dubine rezanja i odgovarajuća vrednost dozvoljenog ugiba na mestu
uklještenja istog glodala.
Minimalna vrednost koraka po zubu prema ovom kriterijumu se određuje
za minimalni prečnik alata i njemu odgovarajuće maksimalne vrednosti dubine i
širine glodanja i maksimalni dozvoljeni ugib glodala.
b) Provera koraka obzirom na kvalitet obrađene površine
Ova provera se izvodi na osnovu izraza:
C ⋅ R xs ⋅ D z s
S ≤ s zy , mm / o
a s
gde su:
Cs , xs , ys , z s - konstanta i eksponenti koraka (tabela 5.6);
Rz - srednja visina neravnina (tabela P.1);
D, mm - prečnik alata;
a , mm - dubina rezanja.
Korak po zubu sledi iz izraza:
s
s1 = , mm / z
z
B. Nedić
70 MAŠINE ALATKE
Ovu proveru treba sprovesti za sve materijale koji se obrađuju na mašini za

granične prečnike alata i njima odgovarajuće maksimalne i minimalne dubine
rezanja. Za određivanje maksimalne vrednosti koraka u izraz treba staviti
maksimalnu vrednost visine neravnina i obrnuto, za minimalnu vrednost koraka u
izrazu treba da stoji minimalna vrednost visine neravnina.
Prethodnim proračunima se dobija niz vrednosti koraka na osnovu kojih se
usvajaju minimalne i maksimalne vrednosti merodavne za dalje proračune.
5.4.2 Određivanje karakteristika prenosnika za glavno kretanje
Kod prenosnika za glavno kretanje proračun glavnih karakteristika

podrazumeva proračun i izbor:
- brzine rezanja,
- broja obrta, odnosno određivanje njegovih graničnih vrednosti i
- broj stupnjeva i stupnjeve broja obrta.
Brzina rezanja u obradi glodanjem može se izračunati na osnovu izraza za
obimnu brzinu rezanja i to:
D ⋅π ⋅ n D ⋅ n
V= ≈ , m / min
1000 320
gde su: D, mm - prečnik glodala; n , o/min - broj obrta glodala.
Izbor brzine rezanja može se vršiti (kao kod obrade obimnim glodanjem) na
osnovu:
- preporuka i
- provere (proračuna).
Preporučene vrednosti brzina rezanja su date u tabeli 5.7 na osnovu kojih
se usvajaju vrednosti za odgovarajuću vrstu čeonog glodala.
Provera brzine rezanja obzirom na iskorišćenje postojanosti alata se kao i
kod obimnog glodanja, izvodi na osnovu izraza:
Cv ⋅ D q
V= ⋅ K m ⋅ K a ⋅ Kα ⋅ K t ⋅ K h ⋅ K SHP ⋅ K p
T m ⋅ a x ⋅ S1y ⋅ b r ⋅ z n
gde su: Cv, x, y, r, q, n – konstanta i eksponenti (tabele 5.8 i 5.9) s' tim što se u
ovom slučaju usvajaju vrednosti koje se odnose na alate koji se koriste kod
čeonog glodanja. Ostali podaci su isti kao kod obimnog glodanja, pa iz tog
razloga ovde se ne navode.
B. Nedić
Obrada glodanjem 71
Broj obrta u obradi čeonim glodanjem proizilazi iz izraza za brzinu

rezanja, pa se izraz za njegovo izračunavanje na osnovu kriterijuma iskorišćenja
postojanosti alata može predstaviti:
320 ⋅ Cv
nA = ⋅ K m ⋅ K a ⋅ Kα ⋅ K t ⋅ K h ⋅ K SHP ⋅ K p
1− q
D ⋅ T ⋅ a x ⋅ S1y ⋅ b r ⋅ z n
m
Granične vrednosti broja obrta potrebno je izračunati za sve materijale koji

će se obrađivati na projektovanoj mašini. Ekstremne vrednosti broja obrta se
dobijaju na sledeći način:
- maksimalna vrednost broja obrta se dobija za završnu obradu alatom od
tvrdog metala ili sa alatom od brzoreznog čelika pri čemu se biraju
minimalni prečnik alata, minimalna širina glodanja, minimalna dubina
rezanja i minimalni korak.
- minimalna vrednost broja obrta se dobija za grubu obradu alatom od
brzoreznog čelika. Pri tome je potrebno u izraz za broj obrta po ovom
kriterijumu staviti vrednosti: maksimalnog prečnika alata, maksimalnu
širinu i dubinu rezanja i maksimalni korak.
Na osnovu prethodno dobijenih graničnih vrednosti za sve materijale koji
se obrađuju na mašini, usvajaju se maksimalna i minimalna vrednost broja obrta
merodavna za proračun broja stupnjeva i stupnjeve broja obrta.
5.5. BROJ STUPNJEVA PROMENE I BROJEVI OBRTA
Obzirom da se kod mašina za obradu glodanjem u većini slučajeva radi o

nezavisnom prenosniku za pomoćno kretanje, potrebno je izračunati i usvojiti
prvo granične vrednosti brojeve obrtaja i standardne brojeve obrtaja a zatim
brzine pomoćnog kretanja.
Broj stupnjeva broja obrta se izračunava po obrascu:
log n max − log n min
m ′n = 1 +
log ϕ n
gde je: ϕ n - geometrijski faktor promene prenosnika za glavno kretanje.
Obično se za glodalice usvaja da je ϕ = 1,25 ili ϕ = 1,4. Prethodni izraz i
vrednosti se koriste kada je u mašinu ugrađen stupnjeviti prenosnik sa geometrijs-
kom promenom stupnjeva, a to je najčešće primenjeno rešenje kod glodalica.
Na bazi računske vrednosti usvaja se konačan broj stupnjeva - mn.
Brojevi obrta pojedinih stupnjeva n1 , n2 , ... , nm , na osnovu prethodno
usvojenog broja stupnjeva, se usvajaju na osnovu tabele sa standardnim
B. Nedić
72 MAŠINE ALATKE
brojevama obrta (tabela P.36), pri čemu se moraju zadovoljiti prethodno usvojene
vrednosti nmax i nmin, odnosno n1 > nmin i nm < nmax .
5.6 BROJ STUPNJEVA PROMENE I BRZINE POMOĆNOG KRETANJA
Granične vrednosti brzina pomoćnog kretanja mogu se izračunati množe-

njem, prethodno izračunatih brojeva obrta, odgovarajućeg koraka po zubu i broja
zuba. Na taj način dobija se brzina pomoćnog kretanja za sve brojeve obrta i
korake, nakon čega se usvajaju ekstremne vrednosti brzine pomoćnog kretanja.
Opšti izraz za izračunavanje brzina pomoćnog kretanja je:
v pi = ni ⋅ s1 ⋅ z
Granične vrednosti brzine pomoćnog kretanja, maksimalna i minimalna,
izračunava se po prethodnom obrascu, s tim što se kod:
- maksimalne brzine pomoćnog kretanja u izraz unosi maksimalna vrednost
broja obrtaja i korak po zubu izračunat za iste uslove u kojima je izračunat i
maksimalni broj obrta ili maksimalni korak po zubu i broj obrta izračunat za
te uslove.
- minimalne brzine pomoćnog kretanja u izraz unosi minimalna vrednost
broja obrtaja i korak po zubu izračunat iste uslove u kojima je izračunat i
minimalni broj obrta ili minimalni korak po zubu i broj obrta izračunat za te
uslove.
Nakon usvajanja maksimalne i minimalne vrednosti brzina pomoćnog
kretanja određuje se broj stupnjeva promene brzine pomoćnog kretanja po izrazu:
log v pmax − log v pmin
mv′ p = 1 +
log ϕv p
gde je: ϕv p - geometrijski faktor promene prenosnika brzine pomoćnog kretanja.
Najčešće ovaj geometrijski faktor kod glodalica ima vrednosti: 1,25 i 1,4
(veoma retko 1,6).
Konkretne vrednosti brzina pomoćnog kretanja vp1 , vp2 , ... , vpm se biraju
na osnovu prethodno usvojenog geometrijskog faktora promene brzine pomoćnog
kretanja a prema tabeli standarnih brzina pomoćnog kretanja (tabela P.35). Pri
tome, usvojene standardne vrednosti treba da budu u opsegu prethodno usvojenih
graničnih vrednosti v pmin i v pmax , odnosno vp1 > v pmin i vpm < v pmax
B. Nedić
Obrada glodanjem 73

Potrebna snaga u obradi glodanjem se izračunava za maksimalno
iskorišćenje postojanosti alata PA i maksimalni usvojeni presek strugotine PM pri
gruboj obradi alatom maksimalnog prečnika.
Maksimalni presek strugotine podrazumeva realno mogući maksimalni
presek, s obzirom na zahteve u pogledu vitkosti strugotine. Na osnovu izraza za
snagu, otpor rezanja i brzinu rezanja kod obrade glodanjem i vitkost strugotine:
Fo v x y r qf
PA = , KW ; Fo = C f ⋅ a f ⋅s1 f ⋅z r ⋅b f ⋅D , N
6000 ⋅η
D ⋅π ⋅ n a
v= m/min ; g sr = sr
1000 s1sr
dolazi se do izraza za proračun snage mašine:
x y r q x xf + yf r q
C f ⋅ a f ⋅ s f ⋅ zr ⋅ b f ⋅ D f ⋅ v Cf ⋅g f ⋅s ⋅ zr ⋅ b f ⋅ D f ⋅ v
PA = =
6000⋅ η 6000⋅ η
Na osnovu izraza za ekonomičnu brzinu
1
C ⋅D q ⎛ C ⋅Dq ⎞ x+ y
v = m yv x r n ∏ K i ⇒ s = ⎜ m vx r n ∏ K i ⎟
T ⋅ s ⋅a ⋅b ⋅ z ⎜ T ⋅ g ⋅b ⋅ z ⋅v ⎟
⎝ ⎠
dolazi se do konačnog izraza za snagu mašine s obzirom na maksimalno
iskorišćenje postojanosti alata:zr
K ⋅vz
PA = 1
η
gde su:
xf +yf
xf +yf
1 x f −x ⎛ Cv ⋅ D q ⎞ x+ y
⎜ m r n ∏ K i ⎟⎟
r q x+ y
K1 = ⋅ C f ⋅ zr ⋅ b f ⋅ D f ⋅ g ⎜ T ⋅b ⋅ z ;
6000 ⎝ ⎠
x f +y f
z =1−
x+ y
U izrazu su:
η - mehanički stepen iskorišćenja snage mašine (tabela P.34) i
n - broj obrta alata.
B. Nedić
74 MAŠINE ALATKE
Snaga mašine PM u oblasti iskorišćenja maksimalnog preseka

strugotine, dobija se na osnovu izraza za maksimalnu vrednost obimne sile
rezanja u kome su maksimalne vrednosti dubine, širine i koraka koje
projektovana mašina s obzirom na krutost, odnosno vitkost strugotine,
može da izdrži:
Fo v
PM =
6000 η
Maksimalne vrednosti obimne sile i vitkosti strugotine su:
x y r qf δ max
Fo max = C f ⋅ δ max
f
⋅ s 1 max
f
⋅ z r ⋅ b max
f
⋅D ; g=
s1 max
Tada je izraz za snagu mašine:
K ⋅v
PM = 2
η
gde je
xf x +y r qf
Cf ⋅g ⋅ s max
f f
⋅ z r ⋅ b max
f
⋅D
K2 =
6000
Izračunavanje snage potrebno je izvršiti za sve materijale koje mašina treba
da obrađuje i najveće prečnike alata. Najveću dobijenu vrednost treba usvojiti kao
merodavnu za izbor elektromotora. Za pogon pomoćnog kretanja, kod koga se
koristi isti elektromotor primenjen za glavno kretanje, potrebno je proračunatu
snagu uvećati za 20 %.
Kod horizontalne i vertikalne glodalice kao merodavna snaga usvaja se
maksimalna snaga dobijena proračunom a isti je slučaj kod portalnih glodalica
(koje isključivo rade sa glavama za glodanje). Kod univerzalnih glodalica pitanje
izbora snage je kompleksno, jer se maksimalna vrednost obimne sile veoma retko
koristi. Usled toga je neracionalno projektovati prenosne elemente mašine prema
maksimalnom obrtnom momentu, jer bi to dovelo do nepotrebno velikih
dimenzija prenosnika mašine. Iz ovih razloga preporučuje se usvajanje snage koja
je već ugrađena kod izvedenih - postojećih univerzalnih mašina.
Izbor elektromotora, koji će se koristiti kod glodalice za koju su vršeni
proračuni vrši se na osnovu usvojene maksimalne snage i usvojenog maksimalnog
broja obrta prenosnika za glavno kretanje.
Na osnovu vrednosti za PA i PM crta se dijagram zavisnosti snage od brzine
rezanja za sve proračunate vrednosti i određuju presečne tačke (slika 5.6). U
preseku ovih linija dobiju se tačke koje odgovaraju idealnim režimima pri kojim
B. Nedić
Obrada glodanjem 75
dolazi do istovremenog iskorišćenja ekonomične postojanosti alata i punog prese-

ka strugotine. Snaga koja odgovara maksimalnoj vrednosti presečne tačke je ona
tražena vrednost, koja neće biti prekoračena ni u kom slučaju obrade ukoliko se
poštuju zahtevi za ekonomičnu postojanost alata i maksimalni presek strugotine.
U najvećem broju slučajeva usvaja se manja vrednost za snagu mašine
(linija a na slici 5.6) čime se izbegava projektovanje i gradnja mašine velike
snage, odnosno velikih dimenzija prenosnika. To znači da će se u slučaju zahteva
za maksimalnim režimom obrade (odgovara tačni A dijagrama) i dalje biti
potpuno iskorišćena ekonomična postojanost alata uz povećanje brzine rezanja ali
nepotpuno iskorišćenje preseka strugotine. Najčešće se u ovim slučajevima
smanjuje brzina pomoćnog kretanja ili se obrada izvodi sa manjom dubinom ili
širinom rezanja, odnosno većim brojem prolaza.
P PM
kW PA P'M
P'A
A a
Pmax
P
vi v, m/min

strugotine
U svrhu upoređivanja i proračuna ostalih elemenata prenosnika, sa karak-
teristikama već izvedenih mašina, preporučuje se da ova vrednost bude približno
Pmax = 0,75 P, odnosno da maksimalna vrednost Pmax bude u granicama od 5 do
10 KW.
B. Nedić
6. PRORAČUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAŠINA
ALATKI ZA OBRADU BRUŠENJEM
Proračun glavnih karakteristika mašina za obradu brušenjem ima određene

specifičnosti u odnosu na sve prethodne proračune. Za proračun karakteristika
prenosnika potrebno je definisati:
- karakteristike prenosnika za glavno kretanje zajedno sa pogonskim
elektromotorom,
- karakteristike prenosnika za pomoćno kretanje zajedno sa pogonskim
elektromotorom,
- ostale karakteristike mašine,
Kod obrade brušenjem postoje tri osnovne varijante mašina i to:
- brusilice za obradu cilindričnih površina obimnom površinom tocila,
slika 6.1,
- brusilice za obradu ravnih površina obimnom površinom tocila, slika
6.2,
- brusilice za obradu ravnih površina čeonom površinom tocila, slika 6.3.
prenosnik za
pomoćno kretanje nt prenosnik za
predmet
obrade glavno kretanje
alat
radni
sto
Sa
Slika 6.1. Obimna brusilica

2 MAŠINE ALATKE
prenosnik za
glavno kretanje
alat
radni sto predmet
obrade
prenosnik za
pomoćno kretanje
Slika 6.2. Ravna brusilica
alat - tocilo predmet obrade
radni sto
Slika 6.3 Ravna brusilica za brušenje čeonom površinom tocila

Polazni podaci za proračun glavnih karakteristika brusilica za obradu
cilindričnih površina (kružno obimno brušenje) su:
d max - maksimalni prečnik predmeta obrade,
Lmax - maksimalna dužina predmeta obrade,
Dt max - maksimalni prečnik tocila i
- materijali predmeta obrade.
Polazni podaci za proračun glavnih karakteristika brusilica za obradu
ravnih površina (ravno brušenje) su:
Dt max - maksimalni prečnik tocila,
B. Nedić
Obrada brušenjem 3
Bmax - maksimalna širina predmeta obrade,

H max - maksimalna visina predmeta obrade,
Lmax - maksimalna dužina predmeta obrade i
- materijali predmeta obrade.

OBRADE
Dodaci za obradu brušenjem definišu se kao debljina sloja materijala koji
se skida brušenjem u više prolaza. Osnovna karakteristika procesa brušenja za
proračun glavnih karakteristika prenosnika je dubina brušenja (dubina rezanja).
Ukupan dodatak za obradu brušenjem se uklanja u više prolaza podeljenih
na prolaze:
- grubog brušenja (kojim se uklanja 80% dodatka)
- finog završnog brušenja (kojim se uklanja 20% dodatka)
Dubina rezanja je debljina sloja koja se ukloni u jednom prolazu alata i
zavisi od vrste brušenja, kvaliteta obrade i dr. a data je u tabeli 6.1.
Tabela 6.1. Dubina rezanja u jednom prolazu pri obradi brušenjem, a, mm
Vrsta brušenja Vrsta obrade Dubina brušenja a, mm
Uzdužno kružno i ravno gruba 0,005 - 0,05
brušenje fina 0,002 - 0,01
gruba 0,005 - 0,02
Unutrašnje kružno
fina 0,0025 - 0,01
gruba 0,0025 - 0,075
Radijalno kružno
fina 0,005 - 0,02
Protočno brušenje gruba 0,005 - 0,02
bez šiljaka fina 0,002 - 0,005
Radijalno brušenje gruba 0,002 - 0,01
Osnovna geometrija i kretanja kod spoljašnjeg kružnog brušenja i ravnog

brušenja obimnom površinom koturastog tocila prikazani su slici 6.4.
B. Nedić
4 MAŠINE ALATKE
B
D
vt ,
nt
Sa
v r,
nr
d
B l e
L
a)
B
vt , m/s
n t, o/min Sa, mm/hod
a
vr, m/min
nL, hod/min
e1 l e1 B b e2
L Bu
b)
Slika.6.4. Osnovna kretanja u obradi brušenjem
Dodaci za obradu brušenjem, za grubo i fino brušenje, prikazani su na slici
6.5, a veličine dodatka za obradu su date u tabelama P.6, P.7, P.8 i P.12.
δ3g
δ3f
D
δ3f /2
L
H
δ3g / 2
L
B
Slika 6.5. Dodaci u obradi brušenjem

U obradi brušenjem strugotina može imati različite oblike i to: strugotina u
vidu zareza (pri manjim vrednostima obimne brzine predmeta obrade) i segmentni
oblik strugotine (pri većim brzinama predmeta obrade), slika 6.6.
B. Nedić
Obrada brušenjem 5
O1
O'1 O1
d ) -a
R o= 0,5(D + d)-δ
β
+
5( D
D
D /2
o 0,
β
R =
180-( α+β )
I
α
S1 B A
d/2
A II
C D O2
a
α
d
α
hmax
S1
A
C
β
D
O2
Slika 6.6. Oblik i debljina elementarne strugotine

Maksimalna i srednja debljina strugotine, na osnovu poznavanja dimenzija
elementarne strugotine (slika 6.6) može se definisati izrazima:
- za spoljašnje kružno brušenje:
vr a ⋅ (d + D )
hmax = ⋅ to ⋅ [mm] ,
30 ⋅ vt d ⋅D
- za unutrašnje kružno brušenje:
vr a ⋅ (d − D )
hmax = ⋅ to ⋅ [mm] ,
30 ⋅ vt d ⋅D
- za ravno brušenje:
vr a
hmax = ⋅ to ⋅ .
30 ⋅ vt D
Srednja debljina strugotine je:
hm = 0.5 ⋅ hmax
B. Nedić
6 MAŠINE ALATKE
Srednja vrednost površine poprečnog preseka strugotine je:

v
Am = r ⋅ s a ⋅ a ⋅
vt
1
60
[ ]
mm 2
U prethodnim izrazima su:

v = vt , m/s - brzina rezanja (obimna brzina tocila);
vr , m/min - brzina predmeta obrade;
to - korak zrna brusnog materijala po obimu tocila;
a , mm - dubina rezanja;
d , mm - prečnik predmeta obrade;
D , mm - prečnik tocila;
sa , mm/o - aksijalni korak.
6.2 DEFINISANJE ALATA

Alati za obradu brušenjem - brusne ploče (ili najčešće tocila) pripadaju
višesečnim alatima i razlikuje se nekoliko tipova. Koturasta tocila su namenjena
za obradu brušenjem spoljašnjih cilindručnih i ravnih površina, dok su tocila sa
drškom (trnom) namenjena za obradu unutrašnjih cilindručnih površina. Na slici
6.7 prikazana su najčešće korišćena tocila. Posebnu grupu tocila čine čeona,
odnosno lončasta tocila za ravno brušenje čeonom površinom tocila. Kako se ova
tocila i ravno brušenje njima, najčešće koriste za prethodno grubo brušenje, u
daljem tekstu nisu razmatrani.
Koturasto tocilo Tocila za unutrašnje kružno brušenje
d1
d2
d
b1
b
d1
d
d2
d1
d
JUS K.F1.040 oblik 5A

d1
d2
d
b1 b1
b b b
JUS K.F1.020 JUS K.F1.040 oblik 5B JUS K.F1.040 oblik 5C
Slka 6.7. Brusne ploče (tocila) za obradu brušenjem spoljašnjih i unutrašnjih
površina obimnom površinom tocila
B. Nedić
Obrada brušenjem 7
Dimenzije brusnih ploča za spoljašnje obimno i ravno brušenje su date u

tabelama P.34. Najčešće korišćene brusne ploče su označene podebljanim
vrednostima prečnika i imaju vrednosti od 200 do 400 mm. Manje dimenzije ovih
tocila se koriste uglavnom u tehnologijama oštrenja, ili brušenja na oštrilicama. U
tabeli P.35 su date vrednosti prečnika najčešće korišćenih tocila za brušenje
otvora (unutrašnje brušenje).
Pri usvajanju dimenzija alata moraju se koristiti sledeće preporuke:
1. kod obimnog brušenja cilindričnih površina:
- za spoljašnje brušenje:
2
⎛v ⎞
prečnik tocila: Dt max < 4 ⋅ a ⋅ ⎜ r ⎟ , mm
⎝C⎠
P ⋅η
širina tocila: Bt < , mm
Ch ⋅ vr 0 ,4
- za unutrašnje brušenje:
Prečnik otvora d, mm do 30 30 - 70 70 - 100 100 - 150 preko 150
Dt / d 0,9 0,9 - 0,85 0,85 - 0,8 0,8 0,8 - 0,5
Širine tocila pri unutrašnjem brušenju se bira u zavisnosti od dubine otvora
l, odnosno dužine brušene površine i obično je: B = (0,7 ÷ 0,85) l , mm.
2. kod ravnog brušenja:

- brušenje obimom tocila:
maksimalni i minimalni prečnik tocila se usvaja na osnovu
podataka o već izvedenim mašinama,
- brušenje čelom tocila:
prečnik tocila treba usvajati tako da mašina može da obrusi
svoj sto: Dt = (1.2 ÷ 1.25 ) ⋅ Bmax .
B. Nedić
8 MAŠINE ALATKE

POMOĆNO KRETANJE
Većina proizvodnih operacija u obradi brušenjem ostvaruje se izvođenjem
pomoćnog kretanja u pravcu dve ose koje vrši predmet obrade i glavno kretanje
koje vrši alat.
Kod obimnog brušenja cilindričnih predmeta (kružno brušenje) pomoćno
kretanje se definiše brzinom obrta predmeta obrade i korakom koji predstavlja
pomeranje predmeta ili alata u pravcu obrade za jedan obrt predmeta.
Kod ravnog brušenja (obimnom površinom tocila) pomoćno kretanje vrši
najčešće predmet obrade i definiše se brojem duplih hodova u minuti koji
proizilazi iz brzine pomoćnog kretanja, mereno u milimetrima u minuti.
6.3.1 Granične vrednosti koraka, brzina i broja obrta pomoćnog

kretanja.
Korak pri brušenju bilo kojoj vrstom brušenja definiše se u literaturi na
osnovu postojećih proizvodnih iskustava i obično se ograničava širinom brusne
ploče i kvalitetom obrađene površine. Korak kod brušenja može biti aksijalni i
radijalni.
Aksijalni korak
sa = f(B) , mm/o ili sa = f(B) , mm/hod
Aksijalni korak se određuje u funkciji širine tocila i vrste proizvodne
operacije brušenja (tabela 6.2) ili širine tocila i vrste materijala predmeta obrade
(tabela 6.3).
Izabrana vrednost aksijalnog koraka se prilagođava mašini i usvaja se prva
manja standardna vrednost koraka ili prva manja vrednost koraka koja se može
ostvariti na raspoloživoj mašini.
Tabela 6.2. Preporučene vrednosti aksijalnog i radijalnog koraka
Vrsta Aksijalni korak sa, Radijalni korak
Vrsta brušenja
obrade mm/o ili sa, mm/hod sr, mm/o ili a, mm
gruba (0,6 - 0,25) B 0,005 - 0,02
Uzdužno kružno
fina (0,1 - 0,2) B 0,002 - 0,01
gruba (0,4 - 0,7) B 0,005 - 0,02
Unutrašnje kružno
fina (0,25 - 0,40) B 0,0025 - 0,01
gruba 0,0025 - 0,075
Radijalno kružno
fina 0,005 - 0,02
B. Nedić
Obrada brušenjem 9
Protočno brušenje gruba μ π nv Dv sin α 0,005 - 0,02

bez šiljaka fina μ =0,88 - 0,96 0,002 - 0,005
Radijalno brušenje gruba 0,002 - 0,01
Ravno brušenje gruba 1-2 0,005 - 0,015
kotur. tocilima -
pravoug. radni sto fina 1 - 1,5 0,001 - 0,0105
Ravno brušenje gruba (0,3 - 0,6) B 0,005 - 0,015
kotur. tocilima -
kružni radni sto fina (0,2 - 0,25) B 0,005 - 0,010
Ravno brušenje gruba 0,015 - 0,04
lončast. tocilima fina 0,005 - 0,01
Tabela 6.3. Preporučene vrednosti aksijalnog koraka u obradi brušenjem
Vrsta obrada sa Vrsta obrade sa
Gruba obrada: SL (0,75 - 0,80) B Završna obradu (0,25 - 0,40) B
Gruba obrada: čelik (0,6 - 0,75) B Najfinija obrada (0,10 - 0,20) B
Radijalni korak
Radijalni korak mm/o kod kružnog brušenja ili mm/hod kod ravnog
brušenja odgovara dubini rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste
proizvodne operacije, kvaliteta obrade i vrste materijala predmeta obrade na
osnovu tabela 6.2 i 6.3.
Brzina predmeta obrade

Brzina predmeta obrade se može odrediti na osnovu:
- preporuka
- provere (proračuna)
Preporučene vrednosti brzine predmeta obrade se određuje na osnovu
tabele 6.4, u funkciji od vrste brušenja i kvaliteta obrade.
Tabela 6.4. Preporučena vrednost brzine predmeta obrade
Vrsta brušenja Kvalitet Brzina Vrsta brušenja Kvalitet Brzina
obrade vr, m/min obrade vr, m/min
Uzdužno grubi 30 - 50 Ravno brušenje grubi 4 - 12
B. Nedić
10 MAŠINE ALATKE
kružno fini 20 - 40 lončastim fini 2

tocilom
grubi Protočno grubi
Unutrašnje
20 - 40 brušenje bez 15 - 70
kružno fini fini
šiljaka
grubi 30 - 50 Radijalno grubi
Radijalno
brušenje bez 10 - 45
kružno fini 20 - 40 fini
šiljaka
Ravno brušenje grubi Brušenje grubi
koturastim 3-8 ožljebljenih 5 - 16
tocilom fini vratila fini
Provera (proračun) brzine predmeta obrade se izvodi na osnovu proširenih

izraza i maksimalne debljine strugotine.
Provera na osnovu proširenih izraza se izvodi na osnovu sledećih obrazaca:
• spoljašnje kružno brušenje sa aksijalnim pomoćnim kretanjem:
0.17 ⋅ d 0.5
vr = 0.5 ⋅ K1 ⋅ K 2
T ⋅ sa ⋅ a
• spoljašnje kružno brušenje sa radijalnim pomoćnim kretanjem:
0.165 ⋅ d 0.5
vr = ⋅ K1 ⋅ K 2
T 0.5 ⋅ a
• unutrašnje brušenje:
0.0105 ⋅ d 0.5
vr = ⋅ K1 ⋅ K 2
T 0.5 ⋅ sa ⋅ a
• brušenje bez šiljaka sa aksijalnim pomoćnim kretanjem:
0.13 ⋅ d 0.5
vr = 0.5 ⋅ K1 ⋅ K 2
T ⋅ sa ⋅ a
• brušenje bez šiljaka sa radijalnim pomoćnim kretanjem:
0.205 ⋅ d 0.5
vr = ⋅ K1 ⋅ K 2
T 0.5 ⋅ a
• ravno brušenje:
B. Nedić
Obrada brušenjem 11
0.59
vr = 0.5 ⋅ K1 ⋅ K 2
T ⋅ sa ⋅ a
U izrazima su:
- K1 , K2 - korekcioni faktori koji uzimaju u obzir uticaj prečnika tocila i
materijala predmeta obrade na brzinu predmeta obrade (tabela 6.5).
- T , min – postojanost tocila (preporučene vrednosti su date u tabeli 6.6)
Tabela 6.5. Korekcioni faktori K1 i K2
Materijal predmeta obrade nekaljeni čelik kaljeni čelik sivi liv
Korekcioni faktor K1 1,00 0,95 1,05
Prečnik brusne ploče D, mm 400 600 750

Korekcioni faktor K2 0,82 1,00 1,12
Tabela 6.6. Postojanost
Provera brzine predmeta obrade na osnovu maksimalne debljine strugotine izvodi

se na osnovu sledećih obrazaca:
• za spoljašnje brušenje:
D⋅d
vr = C ⋅
a ⋅ (D + d )
• za unutrašnje brušenje:
D⋅d
vr = C ⋅
a ⋅ (d − D )
• za ravno brušenje:
D
vr = C ⋅
a
gde su: - C - Oldenova konstanta (tabela 6.6);
- D, mm - prečnik tocila;
- d, mm - prečnik predmeta obrade;
- a, mm - dubina rezanja.
B. Nedić
12 MAŠINE ALATKE
Tabela 6.6. Vrednosti Oldenove konstante

Materijal Materijal
C C
predmeta obrade predmeta obrade
Nekaljeni čelik 0,32 - 0,35 Sivi liv 0,10 - 0,15
Kaljeni čelik 0,18 - 0,23 Mesing, bronza 0,30 - 0,32
Broj obrta predmeta obrade

Broj obrta predmeta obrade, za proizvodne operacije kružnog brušenja,
može se izračunati na osnovu obrasca:
1000 ⋅ vr
nr = , o / min
d ⋅π
Broj hodova predmeta obrade
Broj hodova predmeta obrade, kod proizvodnih operacija ravnog brušenja,
može se izračunati na osnovu obrasca:
1000 ⋅ vr
nL = , hod / min
L
gde je: L = l + 2 ⋅ e1 , mm - hod predmeta obrade u uzdužnom pravcu
Granične vrednosti, maksimalna i minimalna, brzine predmeta obrade se
dobija kada se u izraze za brzinu stave: vrednosti maksimalnog prečnika predmeta
obrade i alata i dubine brušenja ili minimalne vrednosti prečnik alata i predmeta
obrade i dubine brušenja.
Granične vrednosti, maksimalna i minimalna, broja obrta se dobija kada u
odgovarajuće obrasce za broj obrta ili broj hodova, uvrste odgovarajuće vrednosti
maksimalne i minimalne brzine predmeta obrade.
Usvajanje maksimalnih i minimalnih vrednosti koraka, brzina i broja obrta
predmeta obrade vrši se na osnovu tabela i prethodno navedenih obrazaca vodeći
računa o različitim širinama alata, prečnicima alata i predmeta obrade, vrstama
obrade (gruba i završna) i eventualno o različitim materijalima.
Granične vrednosti koraka, maksimalna i minimalna vrednost se usvajaju
kao maksimalna i minimalna proračunata vrednost, jer su mašine u obradi
brušenjem najčešće sa hidrauličnim prenosnicima. U slučaju da su prenosnici za
pomoćno kretanje mehanički prenosnici sa stupnjevitom promenom, tada se
granične vrednosti koraka biraju na osnovu tabela standardnih vrednosti.
B. Nedić
6.2.3. Broj stupnjeva i stupnjevi pomoćnog kretanja
Kod mašina kod kojih je pomoćno kretanje pravolinijsko, prenosnik se

obično izvodi kao kontinualni (hidraulični) pa je nepotrebno izračunavati brojeve
stupnjeva i stupnjeve brzine pomoćnog kretanja. Kod brusilica promena koraka
(aksijalnog ili radijalnog) je najčešće kontinualna, tako da u narednom delu teksta
neće biti izračuvani brojevi stupnjeva promene ili vrednosti stupnjeva.
Kod brusilica za kružno brušenje prenosnik za obezbeđenje brzine obrtanja
predmeta obrade je često stepenasti, zupčasti ili kaišni prenosnik pa je potrebno
izvršiti izračunavanje broja stupnjeva i usvojiti stupnjeve brojeva obrta predmeta
obrade.
Broj stupnjeva se izračunava na osnovu obrasca:
log nr max − log nr min
mnr = 1 +
log ϕ nr
gde je: ϕ n r - geometrijski faktor promene i najčešće ima vrednosti: 1.25; 1.4;
(1.6).
Konačno usvajanje broja stupnjeva bira se kao jedno od sledećih vrednosti:
4, 6, 8, 9, 12 ...
Usvajanje stupnjeva vrši se prema tabeli (P.21 str.119).

GLAVNO KRETANJE
Glavno kretanje kod mašine za obradu brušenjem je obrtno i izvodi ga alat

– brusna ploča, odnosno tocilo. Prenosnik za glavno kretanje je jednostavan i
najčešće je kao kaišni prenosnik.
Proračun karakteristika prenosnika za glavno kretanje obuhvata proračun i
usvajanje graničnih vrednosti brzine rezanja i broja obrta.
6.4.1 Granične vrednosti brzina rezanja i broj obrta
Brzina rezanja u obradi brušenjem je obimna brzina alata - tocila i može se

izračunati na osnovu obrasca:
D ⋅ π ⋅ nt
vt = [m s ]
1000 ⋅ 60
B. Nedić
14 MAŠINE ALATKE
gde su: D[mm] - prečnik tocila; nt [o min ] - broj obrta tocila
Slika.6.3. Brzina rezanja u obradi brušenjem

Brzina rezanja se može usvojiti na osnovu preporuka datih tabelarno (T.7.9
i T.7.10.str.70) ali vrednost brzine rezanja može biti maksimalno 70% od brzine
raspadanja koju daje proizvodjač tocila a njene vrednosti su date tabelarno
(T.7.8.str.69).
Broj obrta tocila se može izračunati i obrascem:
1000 ⋅ 60 ⋅ Vt
nt = [o min]
D ⋅π
Proračunati broj obrta tocila mora se prilagoditi mašini tako što se bira prva manja
vrednost broja obrta koja se može ostvariti na mašini. Time se obezbeđuje uslov:
D ⋅ π ⋅ nt
Vst = ≤ Vt
1000 ⋅ 60
gde je: Vst - stvarna brzina rezanja.
Ekstremne vrednosti, maksimalna i minimalna, brzine rezanja za mašinu
koja se projektuje dobijamo proračunom po prethodnom obrascu za sve materijale
koji će se brusiti na toj mašini.
Na osnovu prethodno dobijenih vrednosti i maksimalnog i minimalnog
prečnika tocila dobijamo ekstremne vrednosti broja obrta po prethodno datom
obrascu za broj obrta tocila.
6.3.2. Broj stupnjeva i stupnjevi broja obrta vretena tocila
Broj stupnjeva vretena tocila se izračunava po obrascu:
B. Nedić
log nt max − log nt min

mnt = 1 +
log ϕ nt
gde je: ϕ nt - geometrijski faktor promene koji se može birati između sledećih
vrednosti: 1.12; 1.25; (1.4)
Usvojeni broj stupnjeva bira se kao jedna od sledećih vrednosti: 2, 3, 4, ...
Za slučaj mašina za unutrašnje brušenje vretena tocila izvode se zajedno sa
kaišnikom pa broj stupnjeva može biti i veći.
Na osnovu usvojenog broja stupnjeva i faktora stupnjeva vršimo izbor
stupnjeva brojeva obrta na osnovu tabele standardnih vrednosti (P.21.str.119).
6.4. Proračun otpora rezanja

Rezultujući otpor rezanja u obradi brušenjem može se razložiti na tri
komponente:
Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu)
Fy (Fr) - radijalnu: [Fr = Fo (1.5 ÷ 2.12 )]
Fx (Fa) - aksijalnu komponentu
Slika.6.4. Komponente rezultujućeg otpora rezanja u obradi brušenjem

Tangencijalna (obimna) komponenta rezultujuće sile najčešće se određuje
izrazom:
Fo = 2140 ⋅ 6 HB ⋅ Am0.65 [N ]
[ ]
gde su: HB - tvrdoća materijala predmeta obrade; Am mm 2 - srednji zbirni
presek reznog sloja (strugotine).
B. Nedić
16 MAŠINE ALATKE
Radijalna komponenta rezultujuće sile se određuje na osnovu srednje

obimne sile preko faktora odnosa obimne i radijalne sile koji je dat tabelarno
(T.7.2.str.64)
6.5. PRORAČUN SNAGE MAŠINE
Proračun snage mašine za obradu brušenjem izvodi se na osnovu obrasca:

Fo ⋅Vt
P= [KW ]
1000 ⋅η
gde su: Fo - obimska komponenta otpora rezanja; Vt - brzina rezanja; η -
mehanički stepen iskorišćenja mašine (P.22.str.120).
Na osnovu proračunate snage i prethodno usvojenih vrednosti maksimalnog
broja obrta kod prenosnika za pomoćno i glavno kretanje usvajamo elektromotore
za pomoćno i glavno kretanje. Maksimalna snaga elektromotora kod prenosnika
za glavno kretanje se dobija kada u izraz za snagu zamenimo vrednost brzine
rezanja njenom maksimalnom vrednošću a u izrazu za obimnu komponentu
otpora rezanja zamenimo vrednosti koraka, dubine rezanja, brzine rezanja i brzine
predmeta obrade odgovarajućim maksimalnim vrednostima (ove vrednosti
figurišu u izrazu za Am poprečni presek reznog sloja).
Maksimalna snaga elektromotora kod prenosnika za pomoćno kretanje se
dobija kada u izrazu za snagu zamenimo vrednost brzine predmeta obrade njenom
maksimalnom vrednošću a u izrazu za obimnu komponentu sile odgovarajuće
maksimalne vrednosti koraka, dubine rezanja, brzine rezanja i brzine predmeta
obrade koje figurišu u izrazu za poprečni presek reznog sloja.
B. Nedić
PRILOG
82 MAŠINE ALATKE
Tabela P.1. Klase hrapavosti površina pri pojedinim postupcima obrade

NAJFINIJA FINA PRETHODNA GRUBA
GRADACIJE
OBRADA OBRADA OBRADA OBRADA
0,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25
KLASA
KVALITETA N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12
Ra,
mm
0,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50
VRSTA Rz,
0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50 100 200
OBRADE mm
Rmax,
mm
0,16 0,32 0,64 1,25 2,5 5 10 20 40 80 160 320
Grubo rendisanje
Fino rendisanje
Grubo struganje
Prethodno strug.
Fino struganje
Najfinije strug.
Bušenje
Upuštanje
Proširivanje
Fino razvrtanje
Najfinije razvrt.
Grubo glodanje
Prethodno glod.
Fino glodanje
Najfinije glod.
Provlačenje
Fino provlač.
Grubo brušenje
Normalno bruš.
Fino brušenje
Najfinije bruš.
Honovanje
Fino honovanje
Najfinije honov.
Grubo lepovanje
Prethodno lepov.
Fino lepovanje
Najfinije lepov.
B. Nedić
Prilog 83
Tabela P.2. Veza tolerancije izrade dela (ISO tolerancije) i klase hrapavosti
Klase hrapavosti i vrednosti parametara hrapavosti
Oznaka Nazivna mera, mm
klase iznad 3 iznad 18 iznad 80
ISO do 3 iznad 250
do 18 do 80 do 250
tolerancija Klasa Ra Klasa Ra Klasa Ra Klasa Ra Klasa Ra
hrapav. μm hrapav. μm hrapav. μm hrapav. μm hrapav. μm
IT5 N3 0,1 N4 0,2 N5 0,4 N5 0,4 N6 0,8
I66 N4 0,2 N5 0,4 N5 0,4 N6 0,8 N6 0,8
IT7 N5 0,4 N5 0,4 N6 0,8 N7 1,6 N7 1,6
IT8 N5 0,4 N6 0,8 N7 1,6 N7 1,6 N8 3,2
IT9 N6 0,8 N6 0,8 N7 1,6 N8 3,2 N9 6,3
IT10 N7 1,6 N7 1,6 N8 3,2 N9 6,3 N9 6,3
IT11 N7 1,6 N7 1,6 N9 6,3 N9 6,3 N10 12,5
IT12 N8 3,2 N8 3,2 N9 6,3 N10 12,5 N11 25,0
IT13 N9 6,3 N9 6,3 N10 12,5 N11 25,0 N11 25,0
IT14 N10 12,5 N10 12,5 N11 25,0 N11 25,0 N12 50,0
IT15 N10 12,5 N10 12,5 N11 25,0 N12 50,0 100*
IT16 N11 25,0 N11 25,0 N12 50,0 100* 100*
*) Izuzetno grubi kvalitet površine
Tabela P.3. Dodaci za grubu obradu odlivaka δ1, mm
Maksimalna Nominalni prečnik D, mm
Materijal
dužina do 50 50 - 120 - 260 - 500 - 800 - 1250 -
odlivka
L, mm 120 260 500 800 1250 2000
do 120 2,5 2,5
120 - 260 2,5 3 3
260 - 500 3,5 3,5 4 4,5
Sivi liv
500 - 800 4,5 4,5 5 5,5 5,5
800 - 1250 5 5 6 6,5 7 7
1250 - 2000 5,5 6 6,5 7 7 7,5 8
do 120 3,5 3,5
120 - 260 4 4 5
Čelik liven 260 - 500 5 5 5 6
u kokilama 500 - 800 5 5 6 7 7
800 - 1250 7 7 7 8 8 9
1250 - 2000 8 8 8 9 9 9 10
B. Nedić
84 MAŠINE ALATKE
Tabela P.4. Dodaci za grubu obradu polufabrikata formiranih kovanjem u kalupima

Maksimalna Kvalitet površine Maksimalna Kvalitet površine
dimenzija kalupa N11 N8 N7 dimenzija kalupa N11 N8 N7
do 100 1,25 1,75 2 350 - 500 2,5 3 3,25
100 -160 1,5 2 2,25 500 - 630 3 3,25 3,5
160 - 250 1,75 2,25 2,5 630 - 800 3,25 3,5 3,75
250 - 350 2 2,5 2,75 800 - 1000 3,5 4 4,25
Tabela P.5. Dodaci za grubu obradu polufabrikata formiranih slobodnim kovanjem
δ1/2
D
δ1/2
δ1/2 a
D
L δ1p
δ1/2 a
Nominalna Nominalna dužina predmeta obrade L, mm

Dodatak za grubu dimenzija
obradu δ1, mm preseka do 250 250 - 500 500 - 800 800 - 1250
D, a mm
do 50 5 6 7 8
50 - 80 6 8 9 10
Dodatak na 80 - 120 8 9 10 11
prečnik 120 - 180 10 11 12
180 - 250 12 13 14
250 - 360 14 15 16
do 50 7,5 9 10 12
50 - 80 9 12 13,5 15
Dodatak za 80 - 120 12 13,5 15 16
poprečnu obradu 120 - 180 15 16,5 18
180 - 250 18 20 21
250 - 360 21 22,5 24
B. Nedić
Prilog 85
Tabela P.6. Dodaci za obradu stuganjem i brušenjem valjanih polufabrikata

δ1 - dodatak za grubu obradu δ2 - dodatak za finu (završnu) obradu
δ1/2
D
D
δ3/2
L
δ2/2
L
δ1/2
δ1/2
D
e
δ1/2
δ1/2
δ3 - dodatak za brušenje
Nominalne Nominalna dužina predmeta obrade L, mm
dimenzije 100 - 250 - 400 - 630 - 1000 - 1600 -
D, a, b, mm do 100 250 400 630 1000 1600 2500
do 10 2,5 2,5 2,5 3,0
10 - 18 2,5 2,5 3,0 3,0 3,5
Dodatak za 18 - 30 3,0 3,0 3,0 3,5 3,5 4,0
grubu
30 - 50 3,0 3,0 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0
obradu
struganjem 50 - 80 3,5 3,5 3,5 4,0 4,0 4,5 5,5
δ1, mm 80 - 120 4,0 4,0 4,5 4,5 5,0 5,5 6,0
120 - 180 5,0 5,0 5,0 5,5 5,5 6,0 7,0
180 - 260 5,0 5,5 5,5 5,5 6,0 7,0 8,0
do 10 0,7 0,8 0,8 0,9
10 - 18 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1
18 - 30 0,8 0,9 0,9 1,0 1,2 1,5
Dodatak za
30 - 50 0,9 0,9 1,0 1,1 1,3 1,5 1,9
finu
obradu 50 - 80 1,0 1,0 1,1 1,2 1,4 1,6 2
struganjem 80 - 120 1,1 1,1 1,2 1,3 1,5 1,7 2,1
δ2, mm 120 - 180 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,8 2,2
180 - 260 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,9 2,3
260 - 360 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 2 2,4
360 - 500 1,5 1,5 1,6 1,7 1,9 2,1 2,5
B. Nedić
86 MAŠINE ALATKE
Nastavak tabele P.6.

Nominalne Nominalna dužina predmeta obrade L, mm
dimenzije 100 - 250 - 400 - 630 - 1000 - 1600 -
D, mm do 100
250 400 630 1000 1600 2500
do 10 0,2-0,3 0,2-0,3 0,2-0,3 0,3-0,4
10 - 18 0,2-0,3 0,2-0,3 0,3 0,3-0,4 0,3-0,4
18 - 30 0,2-0,3 0,3 0,3-0,4 0,3-0,4 0,3-0,4
Dodatak za 30 - 50 0,2-0,3 0,3-0,4 0,3-0,4 0,3-0,4 0,4-0,5 0,6 0,7
obradu 50 - 80 0,3-0,4 0,3-0,4 0,3-0,4 0,4-0,5 0,4-0,5 0,6-0,7 0,7-0,8
brušenjem 80 - 120 0,3-0,4 0,3-0,4 0,3-0,4 0,4-0,5 0,4-0,5 0,6-0,7 0,8
δ3, mm 120 - 180 0,3-0,4 0,3-0,4 0,4-0,5 0,4-0,5 0,5-0,6 0,7 0,8
180 - 260 0,4 0,5 0,5 0,5-0,6 0,6 0,7-0,8 0,8-0,9
260 - 360 0,5 0,5 0,5 0,6 0,6-0,7 0,7-0,8 0,9
360 - 500 0,5 0,5-0,6 0,6 0,6 0,7 0,8 0,9
Tabela P.7. Dodaci za finu unutrašnju obradu struganjem i brušenjem

Dužina predmeta obrade L, mm
Prečnik
D, mm 63 - 100 - 160 - 250 - 400 -
do 63
100 160 250 400 630
Dodaci za finu obradu struganjem
do 10 0,9
10 - 18 1,0 1,0
Dodatak za finu obradu
18 - 30 1,1 1,1 1,1
struganjem δ2 , mm
30 - 50 1,1 1,2 1,2 1,2
50 - 80 1,2 1,2 1,3 1,3 1,4
80 - 120 1,3 1,3 1,3 1,4 1,5 1,6
120 - 180 1,4 1,4 1,5 1,5 1,6 1,7
D
180 - 260 1,5 1,5 1,6 1,6 1,7 1,8

δ2/2
260 - 360 1,6 1,6 1,7 1,7 1,8 1,9

Dodaci za brušenje
δ3/2
L do 10 0,2
10 - 18 0,3 0,3
Dodatak za brušenje, δ3 ,mm 18 - 30 0,3 0,3 0,3
30 - 50 0,3 0,3 0,3 0,4
50 - 80 0,4 0,4 0,4 0,4 0,5
80 - 120 0,4 0,4 0,4 0,5 0,5 0,6
120 - 180 0,4 0,4 0,5 0,5 0,5 0,6
180 - 260 0,5 0,5 0,5 0,5 0,6 0,6
260 - 360 0,5 0,5 0,5 0,6 0,6 0,7
B. Nedić
Prilog 87
Tabela P.8. Dodaci za poprečnu obradu struganjem i brušenjem

L δ3p
D
δ2p δ1p
δ3 - dodatak za brušenje
Završna dužina Nominalni prečnik D, mm
Dodatak za obradu 50 - 120 - preko
L, mm do 18 18 - 50
120 260 260
do 18 0,9 1,0 1,1
Dodatak za grubu 18 - 50 1,1 1,2 1,3 1,5

obradu struganjem 50 - 120 1,4 1,5 1,6 1,8 1,9
δ1p , mm
120 - 260 1,8 1,9 2,0 2,1 2,3
260 - 500 2,4 2,5 2,6 2,7 2,9
do 18 0,6 0,7 0,8
Dodatak za finu 18 - 50 0,7 0,8 0,9 0,9

obradu struganjem 50 - 120 0,9 0,9 1,0 1,0 1,1
δ2p , mm
120 - 260 1,0 1,1 1,1 1,2 1,3
260 - 500 1,2 1,3 1,3 1,4 1,5
Širina noža
Odsecanje 2 4 5 7 8 - 11
B, mm
do 18 0,3 0,3 0,3
18 - 50 0,3 0,3 0,4 0,4

Dodatak za finu 50 - 120 0,4 0,4 0,4 0,5 0,6
obradu brušenje
δ3p , mm 120 - 260 0,5 0,5 0,5 0,6 0,6
260 - 500 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7
preko 500 0,7 0,7 0,7 0,7 0,8
B. Nedić
88 MAŠINE ALATKE
Tabela P.9. Dodaci za obradu bušenjem, proširivanjem i razvrtanjem

Nominalni Dodatak za Dodatak za grubo Dodatak za fino
prečnik otvora proširivanje razvrtanje δ2 , razvrtanje
D, mm δ1 , mm mm δ3 , mm
do 6 0,10 0,03
6 - 10 0,15 0,04
10 - 15 1,5 0,15 0,04
15 - 18 1,7 0,15 0,04
18 - 30 2,4 0,20 0,05
30 - 50 3,0 0,25 0,06
50 - 80 4,0 0,30 0,08
80 - 100 5,0 0,35 0,09
Dodaci za obradu bušenjem, Dodaci δ1 za grubu obradu glodanjem

proširivanjem i razvrtanjem i rendisanjem, mm
Tabela P.10. Dodaci δ1 za grubu obradu glodanjem i rendisanjem, mm
Širina Dužina Završna visina predmeta obrade H, mm

b, mm L, mm do 18 18 - 30 30 - 50 iznad 50
< 200 do 100 1,9 1,9 2,0 2,1
100 - 250 2,4 2,5 2,5 2,6
250 - 400 3,0 3,1 3,2
400 - 630 3,9 4,0
630 - 1000 5,3
> 200 do 100 2,2 2,2 2,2 2,4
100 - 250 2,7 2,7 2,8 2,9
250 - 400 3,2 3,3 3,4
400 - 630 4,1 4,2
630 - 1000 5,6
B. Nedić
Prilog 89
Tabela P.11. Dodaci δ2 za finu obradu glodanjem i rendisanjem, mm

b, mm L, mm do 18 18 - 30 30 - 50 iznad 50
< 200 do 100 1,0 1,0 1,1 1,1
100 - 250 1,1 1,1 1,2 1,2
250 - 400 1,2 1,3 1,3
400 - 630 1,4 1,4
630 - 1000 1,8
> 200 do 100 1,2 1,2 1,3 1,3
100 - 250 1,3 1,3 1,4 1,4
250 - 400 1,4 1,5 1,5
400 - 630 1,6 1,6
630 - 1000 1,9
Tabela P.12. Dodaci za ravno brušenje δ3, mm

b, mm L, mm do 18 18 - 30 30 - 50 iznad 50
< 200 do 100 0,3 0,3 0,4 0,4
100 - 250 0,4 0,4 0,4 0,5
250 - 400 0,4 0,5 0,6
400 - 630 0,6 0,6
630 - 1000 0,8
> 200 do 100 0,3 0,4 0,4 0,5
100 - 250 0,4 0,4 0,4 0,5
250 - 400 0,5 0,5 0,6
400 - 630 0,6 0,7
630 - 1000 0,8
B. Nedić
90 MAŠINE ALATKE
Tabela P.13. Dubina defektnog sloja C, μm

Vrsta obrade C, μm Vrsta obrade C, μm
Kovanje u kalupima 500 Grubo glodanje 40-60
Valjanje 300 Fino (završno) glodanje 25-40
Gruba obrada na strugu 40-80 Grubo rendisanje 40-50
Završna obrada na strugu 30-40 Fino (završno) rendisanje 25-40
Spoljašnje kružno
Bušenje 50-60 15-25
brušenje
Grubo razvrtanje 25-30 Unutrašnje brušenje 20-30
Fino (završno) raztvrtanje 10-20 Ravno brušenje 15-25
Tabela P.14. Standardni preseci drške strugarskih noževa

Kvadratni Pravougaoni Kružni
h
h
b b=h b b<h d
Oznaka b, mm h, mm l, mm Oznaka b, mm h, mm l, mm Oznaka d, mm l, mm

8q 8 8 90 12h 8 12 100 8r 8 125
10q 10 10 90 16h 10 16 110 10r 10 150
12q 12 12 100 20h 12 20 125 12r 12 180
16q 16 16 110 25h 16 25 145 16r 16 210
20q 20 20 125 32h 20 32 170 20r 20 250
25q 25 25 140 40h 25 40 200 25r 25 300
32q 32 32 170 50h 32 50 240 32r 32 355
40q 40 40 200 63h 40 63 280 e = h/b = 1 ili 1,6
50q 50 50 224 f = ln/h = 1 - 1,5
B. Nedić
Prilog 91
Tabela P.15. Najčešće korišćeni strugarski noževi
90o 75o 60o 45o

PTGPR CTJNR CTBPR PTTNR PTDNR
CTGNR PTJNR CTTPR CTDPR
STGCR MTJNR STTCR CTDCR
75o 75o 45o

PCBNR PSBNR PSRNR PSDNN
PCRNR CSBPR CSRNR SSDCN
CCBNR SSBCR CSDNN
95o 95o
PCLNR MWLNR PRGNR
SCLCR CCLNR
91o 90o 75o

PTFNR CTCPN PSKNR
STFCR CTFPR SSKCR CSKNR
B. Nedić
92 MAŠINE ALATKE
Tabela P.16. Najčešće korišćeni strugarski noževi
93o
PSSNR CSDCR PDJNR SVJNR CKJNR
SSDNR MSSCR SDJCR CDJNR
117,5o
MVQNR PDNNR MDNNN MVVNN
MDQNR SVVCN
SER - Spoljašnji navoj TTER
90o 90o 75o

S-PCLNR S-SCLCR S-PFFPR S-CSKPR S-SSKCR
S-PDUNR S-CTFCR S-PSKNR
S-SVQBR S-SDQCR SIR - Unutrašnji navoj TTIR
B. Nedić
Prilog 93
Tabela P.17. ISO sistem označavanja izmenljivih pločica za strugarske

noževe
B. Nedić
94 MAŠINE ALATKE
Tabela P.18. ISO sistem označavanja nosača reznih pločica za spoljašnju obradu
B. Nedić
Prilog 95
Tabela P.19. Najčešće korišćene izmenljive rezne pločice od tvrdog metala

Oblici pločice Dimenzije pločice
TNMG TPMR TNMA TPGR 110304
Trougaone 160408, 160412
TNMM TPUN TPGN TCMT
pločice 220412
TCGR TCMW TNGA TNGN
SNMM SPMR SNMG SPGR 090304
Kvadratne 120408, 120412
SNMA SPUN SCMT SPGN
pločice 190612
SCMW
090304
CNMM CCMT CNMG CCMW
120408, 120412
CNMA CNGA CNGN 160608
Romboidne DNMM DCMT DNMG DCMW
pločice 150408
DNMA DNGA DNGN
VNMG VCMW VCGX 160408
KNUX 160410
Okrugle RNMG RCMT RCGX RNGA
120400
pločice RNGN
W pločice WNMG 080408
Tabela P.20. Najčešće korišćeni strugarski noževi sa lemljenim pločicama od TM

Pravi nož za grubu obradu
JUS K.C1.051
DIN 4971
ISO 1
Savijeni nož za grubu obradu
JUS K.C1.052
DIN 4972
ISO 2
Savijeni nož za završnu obradu
JUS K.C1.053
DIN 4978
ISO 3
B. Nedić
96 MAŠINE ALATKE
Tabela P.20. (nastavak)
Pravi nož za završnu obradu

JUS K.C1.054
DIN 4976 ISO 4
Nož za završnu poprečnu
obradu
JUS K.C1.055
DIN 4977 ISO 5
Nož za poprečnu obradu
JUS K.C1.056
DIN 4980 ISO 6
Nož za odsecanje i usecanje
JUS K.C1.057
DIN 4981 ISO 7
Nož za obradu prolaznih

otvora
JUS K.C1.058
DIN 4983 ISO 8
Nož za obradu neprolaznih
otvora
JUS K.C1.059
DIN 4984 ISO 9
Nož za unutrašnje usecanje

JUS K.C1.062
Nož za spoljašnji navoj

JUS K.C1.063
Nož za unutrašnji navoj

JUS K.C1.064
B. Nedić
Prilog 97
Zavojne burgije sa valjkastom i Morze konusnom (MK) drškom

JUS K.D3.019
JUS K.D3.020
d
DIN 339
l1 JUS K.D3.021
l JUS K.D3.019
JUS K.D3.022
d
JUS K.D3.023
l1
MK DIN 341
l JUS K.D3.046
Proširivači sa valjkastom i MK drškom

d1
d
0 o
l1
12
l
JUS K.D3.300
d1
d
0 o
l1
12
l
JUS K.D3.301
Razvrtači sa valjkastom i MK drškom

d1
d
l1 l2
l
JUS K.D3.131
d
l1
l
JUS K.D3.132
B. Nedić
98 MAŠINE ALATKE
Tabela P.21. Zavojne burgije sa valjkastom drškom, ugao vrha 118o - 120o.
JUS JUS
Nazivni JUS K.D3.020 JUS K.D3.019
K.D3.019 K.D3.021
prečnik DIN 338 DIN 339 DIN 1897
DIN 1897 DIN 340
d kratke duge vrlo duge
vrlo kratke duge
iznad do l l1 l l1 l l1 l l1 l l1 l l1 l l1
0,95 1,06 26 6 34 12 48 26 56 33
1,06 1,18 28 7 36 14 50 28 60 37
1,18 1,32 30 8 38 16 52 30 65 41
1,32 1,50 32 9 40 18 55 33 70 45
1,50 1,90 34 10 43 20 58 35 76 50
1,90 2,12 38 12 49 24 66 41 85 56 125 85
2,12 2,36 40 13 53 27 70 44 90 59 135 90
2,36 2,65 43 14 57 30 74 47 95 62 140 95
2,65 3,00 46 16 61 33 79 51 100 66 150 100 190 130
3,00 3,35 49 18 65 36 84 55 106 69 155 105 200 135
3,35 3,75 52 20 70 39 91 60 112 73 165 115 210 145 265 180
3,75 4,25 55 22 75 43 96 64 119 78 175 120 220 150 280 190
4,25 4,75 58 24 80 47 102 69 126 82 185 125 235 160 295 200
4,75 5,30 62 26 86 52 108 74 132 87 195 135 245 170 315 210
5,30 6,00 66 28 93 57 116 80 139 91 205 140 260 180 330 225
6,00 6,70 70 31 101 63 124 86 148 97 215 150 275 190 350 235
6,70 7,50 74 34 109 69 133 93 156 102 225 155 290 200 370 250
7,50 8,50 79 37 111 75 142 100 165 109 240 165 305 210 390 265
8,50 9,50 84 40 125 81 151 107 175 115 250 175 320 220 410 280
9,50 10,60 89 43 133 87 162 116 184 121 265 185 340 235 430 295
10,60 11,80 95 47 142 94 173 125 195 128
11,80 13,20 102 51 151 101 184 134 205 134
13,20 14,00 107 54 160 108 194 142 214 140
14,00 15,00 111 56 169 114 202 147 220 144
15,00 16,00 115 58 178 120 211 153 227 149
16,00 17,00 119 60 184 125 218 159 235 154
17,00 18,00 123 62 191 130 226 165 241 158
18,00 19,00 127 64 198 135 234 171 247 162
19,00 20,00 131 66 205 140 242 177 254 166
20,00 21,20 136 68
21,20 22,40 141 70
22,40 23,60 146 72
23,60 25,00 151 75
25,00 26,50 156 78
26,50 28,00 162 81
28,00 30,00 168 84
30,00 31,50 174 87
31,50 33,50 180 90
33,50 35,50 186 93
35,50 37,50 193 96
37,50 40,00 200 100
B. Nedić
Prilog 99
Tabela P.22. Zavojne burgije sa morze konusnom drškom

Nazivni JUS K.D3.022 JUS K.D3.023 JUS K.D3.046
DIN 341
prečnik DIN 345 DIN 346 DIN 1870
duge
d normalne ojačane vrlo duge
iznad do l l1 MK l l1 MK l l1 MK l l1 MK l l1 MK
4,75 5,30 133 52 155 74
5,30 6,00 138 57 161 80
6,00 6,70 144 63 1 167 86
6,70 7,50 150 69 174 93
7,50 8,50 156 75 181 100 1 265 165 330 210
8,50 9,50 162 81 188 107 275 175 345 220
9,50 10,60 168 87 197 116 285 185 1 360 235 1
10,60 11,80 175 94 206 125 300 195 375 250
11,80 13,20 182 101 199 101 2 215 134 310 205 395 260
13,20 14,00 189 108 206 108 223 142 325 220 410 275
14,00 15,00 212 114 245 147 340 220 425 275
15,00 16,00 218 120 251 153 355 230 445 295
16,00 17,00 223 125 257 159 355 230 445 295
17,00 18,00 228 130 263 165 370 245 465 310
18,00 19,00 233 135 2 256 135 269 171 2 370 245 2 465 310 2
19,00 20,00 238 140 261 140 275 177 385 260 490 325
20,00 21,20 243 145 266 145 3 282 184 385 260 490 325
21,20 22,40 248 150 271 150 289 191 405 270 515 345
22,40 23,02 253 155 276 155 298 198 405 270 515 345
23,02 23,60 276 155 319 198 425 270 535 345
23,60 25,00 281 160 327 206 440 290 555 365
25,00 26,50 286 165 335 214 440 290 555 365
26,50 28,00 291 170 3 319 170 343 222 3 460 305 3 580 385 3
28,00 30,00 296 175 324 175 4 351 230 460 305 580 385
30,00 31,50 301 180 329 180 360 239 480 320 610 410
31,50 31,75 306 185 334 185 369 248 480 320 610 410
31,75 33,50 334 185 397 248 505 320 635 410
33,50 35,50 339 190 406 257 530 340 665 430
35,50 37,50 344 195 416 267 530 340 665 430
37,50 40,00 349 200 426 277 555 360 695 460
40,00 42,50 354 205 4 392 205 436 287 4 555 360 4 695 460 4
42,50 45,00 359 210 397 210 447 298 585 385 735 490
45,00 47,50 364 215 402 215 5 459 310 585 385 735 490
47,50 50,00 369 220 407 220 470 321 605 405 765 510
50,00 50,80 374 225 412 225
50,80 53,00 412 225
53,00 56,00 417 230
56,00 60,00 422 235
60,00 63,00 427 240
63,00 67,00 432 245 5 499 245
67,00 71,00 437 250 504 250 6
71,00 75,00 442 255 509 255
75,00 76,20 447 260 514 260
76,20 80,00 514 260
80,00 85,00 519 265
85,00 90,00 524 270
90,00 95,00 529 275 6
95,00 100,0 534 280
B. Nedić
100 MAŠINE ALATKE
Tabela P.23. Zavojne burgije JUS K.D3.043 (DIN 8039) sa valjkastom drškom
i lemljenom pločicom (uglao vrha 115o)
Nazivni Nazivni
prečnik d1 l l1 l2 prečnik d1 l l1 l2
d d
4,0 - 70 40 - 10,0 - 125 80 -
4,5 - 70 40 - 10,5 - 125 80 -
5,0 - 80 50 - 11 - 140 90 -
5,5 - 80 50 - 12 10 140 90 40
6,0 - 100 60 - 13 10 140 90 40
6,5 - 100 60 - 14 10 140 90 40
7,0 - 110 60 - 16 13 140 90 45
7,5 - 110 60 - 17 13 140 90 45
8,0 - 125 80 - 18 13 160 100 45
8,5 - 125 80 - 19 13 160 100 45
9,0 - 125 80 - 20 13 160 100 45
9,5 - 125 80 -
Tabela P.24. Zavojne burgije sa MK drškom i pločicom od TM

JUS K.D3.041 (DIN 8041).
Nazivni Oblik Nazivni Oblik

prečnik pročice prečnik pročice
d l l1 MK d l l1 MK
JUS JUS
K.D0.198 K.D0.198
iznad do iznad do
9,5 10,0 140 50 1 10.5 19 20 215 90 3 20.8
10,0 10,5 140 50 1 11.3 20 21 215 90 3 22
10,5 11,0 140 50 1 11.8 21 22 215 90 3 23
11,0 11,5 146 56 1 12.3 22 23 225 100 3 24
11,5 12 146 56 1 12.8 23 24 225 100 3 25
12 13 146 56 1 13.8 24 25 225 100 3 26
13 14 168 63 2 14.8 25 26 260 110 4 27
14 15 168 63 2 15.8 26 27 260 110 4 28
15 16 175 70 2 16.8 27 28 260 110 4 29
16 17 175 70 2 17.8 28 29 275 125 4 30
17 18 185 80 2 18.8 29 30 275 125 4 31
18 19 185 80 2 19.8
B. Nedić
Prilog 101
Tabela P.25. Proširivači za valjkastom i MK konusnom drškom

Nazivni min prečnik
l1 l l1 l
iznad do prečnik d2 MK prethodnog
VD VD MKD MKD
d otvora
4,75 5,3 5 3,2 74 108 - - - 3,5
5,3 6,7 6 3,9 80 116 - - - 4,2
6,7 7,5 7 4,5 93 133 - - - 4,9
7,5 8,5 8 5,2 100 142 - - - 5,6
8,5 9,5 9 5,8 107 151 81 162 1 6,3
9,5 10,6 10 6,5 116 162 87 168 1 7,0
10,6 11,75 11 7,1 125 173 94 175 1 7,7
11,75 13,2 12 / 13 7,8 / 8,4 134 184 101 182 1 8,4 / 9,1
13,2 14,0 14 9,1 142 194 108 189 1 9,8
14,0 15,0 15 9,7 147 202 114 212 2 10,5
15,0 16,0 16 10,4 153 211 120 218 2 11,2
16,0 17,0 17 11,0 159 218 125 223 2 11,9
17,0 18,0 18 11,7 165 226 130 228 2 12,6
18,0 19,0 19 12,3 171 234 135 233 2 13,3
19,0 20,0 20 13 177 242 140 238 2 14,0
20,0 21,2 21 13,6 145 243 2 14,6
21,2 22,4 22 14,3 150 248 2 15,3
22,4 23,6 23 15,0 155 253 2 16,0
23,6 25,0 24 / 25 15,6 / 16,3 160 281 3 16,6 / 17,3
25,0 26,5 26 17,0 165 286 3 18,0
26,5 28,0 27 / 28 17,6 / 18,3 170 291 3 18,6 / 19,3
28,0 30,0 29 / 30 19,0 / 19,5 175 296 3 20,0 / 20,5
30,0 31,75 31 20,0 180 301 3 21,0
31,75 33,5 32 / 33 21,0 / 21,5 185 334 4 22 / 23
33,5 35,5 34 / 35 22 / 23 190 339 4 24 / 25
35,5 37,5 36 / 37 23,5 / 24 195 344 4 25,5 / 26
37,5 40 38/39/40 24,5/ 25 /26 200 349 4 26,5/27/28
40 42,5 41 / 42 26,5 / 27 205 354 4 28,5 / 29
42,5 45,0 43/44/45 28 /28,5/ 29 210 359 4 30/30,5/31
45,0 47,5 46 / 47 30 / 30,5 215 364 4 32 / 32,5
47,5 50,0 48/49/50 31/ 32 /32,5 220 369 4 33/34 /34,5
B. Nedić
102 MAŠINE ALATKE
Tabela P.26. Osnovne dimenzije nasadnih proširivača JUS K.D3.340

Prečnik
d1 d3 l
iznad do
o
60
23,6 35,5 d-5 13 45

d3 35,5 45,0 d-6 16 50
45,0 53,0 d-8 19 56
d2
d1
53,0 63,0 d-9 22 63

63,0 75,0 d-11 27 71
l 75,0 90,0 d-13 32 80
90,0 100,0 d-15 40 90
Tabela P.27. Čeoni upuštači sa vođicom

d2
d3
d1
l3 l1 l2
l JUS K.D3.310
d1
d2
MK
l1
l JUS K.D3.311
Nazivni prečnik Prečnik vođice
l
d2 d1 l1 l3 l2 d3 MK
iznad do iznad do VD MKD
5,0 8,0 u zavisnosti od 14 ~d2 31,5 71 - 5 -
8,0 12,5 prečnika otvora 18 ~d2 35,5 80 - 8 -
12,5 16 5 14 22 ~d2 40 100 132 12,5 2
16 20 6,3 18 25 140 2
20 25 8,0 22,4 30 150 2
25 31,5 10,0 28 35 180 3
31,5 40 12,5 35,5 40 190 3
40 50 16,0 45 50 236 4
50 63 20,0 56 63 250 4
B. Nedić
Prilog 103
Tabela P.28. Ručni i mašinski razvrtači

Prečnik d Ručni razvrtači Mašinski razvrtači
JUS K.D3.121 JUS K.D3.131 JUS K.D3132
nazivni od iznad l1
l1 l a d1 l3 l l MK
1,5 1,32 1,5 20 41 1,12 8 =d 40
1,6 1,5 1,7 21 44 1,25 9 =d 43
1,8 1,7 1,9 23 47 1,4 10 =d 46
2 1,9 2,12 25 50 1,6 11 =d 49
2,2 2,12 2,36 27 54 1,8 12 =d 53
2,5 2,36 2,65 29 58 2 14 =d 57
3 2,65 3,0 31 62 2,24 15 =d 61
3,2 3,0 3,35 33 66 2,5 16 =d 65
3,5 3,35 3,75 35 71 2,8 18 =d 70
4 3,75 4,25 38 76 3,15 19 4 32 75
4,5 4,25 4,75 41 81 3,55 21 4,5 33 80
5,0 4,75 5,3 44 87 4 23 5 34 86 133
5,5 / 6 5,3 6 47 93 4,5 26 5,6 36 93 138
6,5 6 6,7 50 100 5 28 6,3 38 101 144
7,0 6,7 7,5 54 107 5,6 31 7,1 40 109 150
8,0 7,5 8,5 58 115 6,3 33 8 42 117 156 1
9,0 8,5 9,5 62 124 7,1 36 9 44 125 162
10 9,5 10,6 66 133 8 38 10 46 133 168
11 10,6 11,8 71 142 9 41 10 46 142 175
12 11,8 13,2 76 152 10 44 10 46 151 182
14 13,2 14 81 163 11,2 47 12,5 50 160 189 ____
15 14 15 81 163 11,2 50 12,5 50 162 204
16 15 16 87 175 12,5 52 12,5 50 170 210
17 16 17 87 175 12,5 54 14 52 175 214
18 17 18 93 188 14 56 14 52 182 219
19 18 19 93 188 14 58 16 58 189 223 2
20 19 20 100 201 16 60 16 58 195 228
- 20 21,2 100 201 16 62 232
22 21,2 22,4 107 215 18 64 237
- 22,4 23,6 107 215 18 66 241 ____
25 23,6 25 115 231 20 68 268
26 25 26,5 115 231 20 70 273
28 26,5 28 124 247 22,4 71 277 3
30 28 30 124 247 22,4 73 281
- 30 31,5 133 265 25 75 285 ____
32 31,5 33,5 133 265 25 77 317
35 33,5 35,5 142 284 28 78 321
36 35,5 37,5 142 284 28 79 325
40 37,5 40 152 305 31,5 81 329 4
42 40 42,5 152 305 31,5 82 333
45 42,5 45 163 326 35,5 83 336
46 45 47,5 163 326 35,5 84 340
50 47,5 50 174 347 40 86 344
B. Nedić
104 MAŠINE ALATKE
Tabela P.29. Valjkasta glodala

Broj zuba
d b d1
sitni krupni
40
50 63 22 12 4 do 8
d1
80
d
50
63 27 12 6 do 8
70
b
63
JUS K.D2.020 80 32 14 6 do 10
100
100 70 40 16 6 do 12
Tabela P.30. Koturasta glodala

1
d
d1
d
d
d2
d2
b b
Oblik A - sa pravim zubima Oblik B - sa ukrštenim zubima

JUS K.D2.041 JUS K.D2.040
broj zuba
d Širina glodala, b oblik d1 d2
A B
50 5 6 8 10 14 10 16 27
63 6 8 10 12 14 16 16 12 22 34
80 8 10 12 14 16 18 20 18 12 27 41
100 10 12 14 16 18 20 22 25 20 14 32 47
125 12 14 16 18 20 22 25 28 24 16 32 47
160 14 16 18 20 22 25 28 32 28 18 40 55
200 16 18 20 22 25 28 32 36 32 22 40 55
B. Nedić
Prilog 105
Tabela P.31. Vretenasta glodala sa valjkastom i MK drškom
d1
d
d
l1 l1 MK
l l
višesečna vretenasta glodala

d1
d
d
l1 l1 MK
l l
dvopera vretenasta glodala

višesečna glodala dvopera glodala
JUS K.D2.090 JUS K.D2.092 JUS
JUS
K.D2.110
Nazivni prečnik JUS K.D2.095 JUS K.D2.096 broj K.D2.113
zuba sa
l1 sa valjkastom sa MK l1 valjkastom sa MK
drškom drškom drškom
z drškom
iznad do d2 l l MK d1 l l MK
2 1,9 2,36 7 6 51 2 4 6 48
2,5/3 2,36 3 8 6 52 2 5 6 49
- 3 3,75 10 6 54 2 6 6 50
4 3,75 4,75 11 6 55 2 7 6 51
5/6 4,75 6 13 6 57 2 8 6 52
7 6 7,5 16 10 66 4 10 10 60
8 7,5 8 19 10 69 4 11 10 61
9 8 9,5 19 10 69 4 11 10 61
10 9,5 10 22 10 72 92 1 6 13 10 63 83 1
- 10 11,8 22 12 79 92 1 6 13 12 70 83 1
12 11,8 13,2 26 12 83 96 1 6 16 12 73 86 1
14 13,2 15 26 12 92 111 2 6 16 12 73 101 2
16/18 15 19 32 16 92 117 2 6 19 16 79 104 2
20 / 22 19 23,6 38 20 104 123 2 8 22 20 88 107 2
25 / 28 23,6 30 45 25 121 147 3 8/10 26 25 102 128 3
32 / 36 30 31,5 53 32 133 155 3 10 32 32 112 134 3
32 / 36 31,5 37,5 53 32 133 178 4 10 32 32 112 157 4
40 / 45 37,5 47,5 63 188 4 12 38 - - 163 4
50 / 56 47,5 60 75 233 5 14
63 60 67 90 248 5 14
Ugao zavojnice ω = 25o (tip N)
B. Nedić
106 MAŠINE ALATKE
Tabela P.32. Čeona glodala

d1
d1
d
d
b b
JUS K.D2.021 JUS K.D2.022

Nazivni prečnik Prečnik otvora Širina Broj zuba za grupu primene
d d1 b N T M
40 16 32 6-8 10 - 12 4-6
50 22 36 6-8 12 - 14 4-6
63 27 40 8-10 12 - 14 4-6
80 27 45 8-10 14 - 16 6-8
100 32 50 10-12 18 - 20 6-8
125 40 56 12-14 20 - 22 8-10
160 50 63 14-16 22 - 24 8-10
Tabela P.33. Čeona nasadna glodala

d1
d
a/ ϕ
l
Oblik pločice prema
d d1 l z
JUS K.C1.151
40 16 32 6
50 22 36 6
63 27 40 A10 6
80 32 45 6
100 40 50 8
B. Nedić
Prilog 107
d1
d2
d
b1
b
d1
d
d2
d1
d
JUS K.F1.040 oblik 5A
d1
d2
d
b1 b1
b b b
JUS K.F1.020 JUS K.F1.040 oblik 5B JUS K.F1.040 oblik 5C
Tabela P.34. Brusne ploče za spoljašnje brušenje JUS K.F1.020
d Širina tocila, B , mm Prečnik otvora d1 , mm
100 13 16 20 25 32 40 50 20 32 51
125 16 20 25 32 40 50 20 32 51
150 16 20 25 32 40 50 20 32 51 76
175 16 20 25 32 40 50 20 32 51 76
200 20 25 32 40 50 32 51 76
250 10 13 16 20 25 32 40 50 32 51 76
300 16 20 25 32 40 50 32 51 76 127
350 16 20 25 32 40 50 32 51 127
400 25 32 40 50 63 40 51 127
450 32 40 50 63 51 127 203
Tabela P.35. Tocila za unutrašnje brušenje otvora JUS K.F1.040
d b d1 d2
20 16 20 25 32 6 12
25 16 20 25 32 8 14
32 16 20 25 32 40 10 18
40 20 25 32 40 50 13 22
50 25 32 40 50 63 20 32
63 32 40 50 63 80 25 38
80 40 50 63 80 25 48
B. Nedić
108 MAŠINE ALATKE
Tabela P.34. Mehanički stepen iskorišćenja snage mašine

P, kW η P, kW η
3 0,4 20 0,6
5 0,48 25 0,65
7,5 30 0,70
10 0,52 40 0,75
15 60 0,80
Tabela P.35. Standardne vrednosti koraka i brzina pomoćnog kretanja

Osnovni red Osn. red
Izvedeni red Izvedeni red
R20 R10 R20/3 R5 R10/3
ϕ=1,12 ϕ=1,25 ϕ = 1,4 ϕ = 1,6 ϕ=2
1 1 1 1 1
1,12 11,2
1,25 1,25 0,125 0,125
1,4 1,4
1,6 1,6 16 1,6 16
1,8 0,18
2 2 2 2
2,24 22,4
2,5 2,5 0,25 2,5 0,25
2,8 2,8
3,15 3,15 31,5 31,5
3,55 0,355
4 4 4 4 4
4,5 45
5 5 0,5 0,5
5,6 5,6
6,3 6,3 63 6,3 63
7,1 0,71
B. Nedić
Prilog 109
8 8 8 8
9 90
10 10 10
Tabela P.36. Standardne vrednosti brojeva obrta

Osnovni red Osnovni red
Izvedeni red Izvedeni red
R20 R10 R20/3 R5 R10/3
ϕ = 1,12 ϕ = 1,25 ϕ = 1,4 ϕ = 1,6 ϕ=2
100
112 112 11,2 112 11,2
125 125
140 140 1400 140 1400
160 16
180 180 180 180 180
200 2000
224 224 22,4 224 22,4
250 250
280 280 2800 280 2800
315 31,5
355 355 355 355 355
400 4000
450 450 45 450 45
500 500
560 560 5600 560 5600
630 63
710 710 710 710 710
800 8000
900 900 90 900 90
1000 1000
Vrednosti u okviru svake kolone se mogu množiti ili deliti brojem 10k gde je k - ceo broj
Tabela P.37. Orijentacione vrednosti modula elastičnosti i gustine materijala
B. Nedić
110 MAŠINE ALATKE
Materijal E, MPa ρ, kg/m3 Materijal E, MPa ρ, kg/m3

Čelik (2 - 2,1) 105 7,85 103 Mesing 1,1 105 8,85 103
Sivi liv 105 7,4 103 Bronza 1,2 105 8,2 103
B. Nedić
Tabela P.39. Materijali predmeta obrade (najčešće korišćeni)
Oznaka materijala Hemijski sastav, % Mehaničke osobine
JUS EN JUS
W. Nr. DIN C Ostali elementi Rm, MPa HB
10027:2003 stari
Opšti konstruktivni čelici
DC 01 Č0146 1.0330 St 2; (St12) 330 - 500
DC 04 Č0148 1.0338 St 4; St 14 340 - 420 95 - 120
S235JRG2 Č0361 1.0038 RSt 37-2 0,05P; 0,05S
0,17 370 - 450 105 - 125
S235J0 Č0362 1.0116 St 37-3 0,045P; 0,045S
E295 Č0545 1.0050 St.50-2 0,30 0,05P; 0,05S 500 - 600 104 - 170
S355J2G3 Č0561 1.0570 St.52-3 1,5Mn; 0,55Si; 0,05P; 0,05S
0,20 520 - 620 140 - 170
S355J2G3 Č0562 1.0570 St.52-3 1,5Mn; 0,55Si; 0,045P; 0,045S
E335 Č0645 1.0060 St.60-2 600 - 720 170 - 195
0,30 0,05P; 0,05S
E360 Č0745 1.0070 St.70-2 700 - 850 125 - 240
Konstruktivni čelici za cementaciju
C15 Č1220 1.0401 C 15 0,15
0,45Mn; 0,04P; 0,05S 500 - 650 140
C15E Č1221 1.1141 Ck 15 0,18
15Cr3 Č4120 1.7015 15 Cr 3 0,4Cr; 0,4Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S 600 - 850 143 - 187
0,15
16MnCr5 Č4320 1.7131 16MnCr5 0,8Cr; 0,8Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S 850 - 1100 170 - 217
18CrNiMo7-6 Č4520 1.6587 17 CrNiMo 6 0,17 1,7Cr; 1,5Ni; 0,3Mo 1100-1350 229
15CrMo5 Č4720 1.7262 15 CrMo 5 0,15 1,1-1,3Cr; 0.8-1,1Mn; 0,2-0,3Mo 850 - 1100 207
15CrNi6 Č5420 1.5919 15 CrNi 6 0,15 1,5Cr; 1,5Ni 900 - 1200 217
20MoCr4 Č7420 1.7321 20 MoCr 4 0,2 0,4Cr; 0,45Mo 800 - 1100 207
0,6Ni; 0,5Cr; 0,2Mo; 0,8Mn; 0,25Si;
22CrMoS3-5 Č7422 1.7333 21NiCrMo2 0,20 179 - 235
0,03P; 0,04S
Konstruktivni čelici za poboljšanje
C22 Č1330 1.0402 C 22 0,20 0,45Mn; 0,04P; 0,05S 560 - 650 155
C35 Č1430 1.0501 C 35 0,35 550 - 800 172
C45 Č1530 1.0503 C 45 0,45 0,75Mn; 0,04P; 0,05S 600 - 900 206
C22E Č1531 1.1151 Cm 45
C60 Č1730 1.0601 C 60
0,60 0,75Mn; 0,04P; 0,05S 700 -1005 243
C60E Č1731 1.1221 Ck 60
40Mn4 Č3130 1.1157 40 Mn 4 0,44 1Mn; 0,35Si; 0,03P; 0,03S 700 -1050 217
34Cr4 Č4130 1.7033 34 Cr 4 0,32 0,9Cr; 0,7Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S 800 -1200
41Cr4 Č4131 1.7035 41Cr4 0,40 0,8Cr; 0,8Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S 950 -1150 217
37Cr4 Č4134 1.7034 37Cr4 0,35 1Cr; 0,7Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S 950 -1150 217
34CrS4 Č4180 1.7037 34 CrS 4 0,34 1Cr 900 -1100 217
25CrMo4 Č4730 1.7218 25 CrMo 4 0,30 0,95Cr; 0,2Mo; 0,5Mn; 0,25Si 650 -1050 217
34CrMo4 Č4731 1.7220 34CrMo4 0,37 1Cr; 0,2Mo; 0,8Mn; 0,25Si 700 -1200
42CrMo4 Č4732 1.7225 42 CrMo 4 0,40 1Cr; 0,2Mo; 0,9Mn; 0,25Si; 0,03P; 1100-1300
50CrMo4 Č4733 1.7228 50CrMo4 0,50 0,04S 800 -1300 235
51CrV4 Č4830 1.8159 50 CrV 4 0,55 0,9-1,2Cr; 0,07-0,12Mo; 0,8-1,1Mn 1000-1200 248
36CrNiMo4 Č5430 1.6511 36 CrNiMo 4 0,40 1Ni; 1Cr; 0,2Mo; 0,7Mn; 0,25Si 800 -1300 217
Čelici za opruge
50Si7 Č2132 1.0903 51 Si 7 0,55 0,85Mn; 2Si; 0,03P; 0,04S
60SiMn5 Č2330 1.0908 60 SiMn 5 0,60 1,1Mn; 1,45Si; 0,04P; 0,04S 1300-1500 240 - 310
65Si7 Č2332 1.0906 65 Si 7 0,60 0,9Mn; 2Si; 0,03P; 0,04S 1300-1500 240 - 310
67SiCr5 Č4230 1.7103 67 SiCr 5 0,72 0,4-0,6Cr; 1,2-1,4Si; 0,4-0,6Mn; 1500-1700
Čelici za automate
35S20 Č1490 1.0726 35S20 0,40 545 - 605 175
0,85Mn; 0,04P; 0,10S
46S20 Č1590 1.0727 45 S 20 0,46 585 - 650 175 - 187
Čelici za rad na povišenim temperaturama
P265GH Č1204 1.0425 HII 0,20 0,50Mn, 0.35Si 410 - 500 120 - 140
16Mo3 Č7100 1.5415 15 Mo 3 0,20 0,15-0,35Cr; 0,35Mo 450 - 550
13CrMo4-5 Č7400 1.7335 13 CrMo 4 4 0,18 0,7-1Cr; 0,45Mo 450 - 580 217
Čelici za ventile
X45CrSi9-3 Č4270 1.4718 X 45 CrSi 9 3 0,4 8Cr; 0,2Mo; 3Si 240
Vatrootporni čelici
X15CrNiSi25-20 Č4578 1.4841 X 15 CrNiSi 25 20 0,15 25Cr; 20Ni; 1,5Mn; 2Si 600 - 750 165
X12NiCrSi36-16 Č4579 1.4864 X12NiCrSi36.16 0,15 16Cr; 36Ni; 2Mn; 1,5Si; 650 - 750 223
X10CrAl24 Č4970 1.4762 X10CrAl24 0,20 25Cr; 1,5Mn; 1Si; 0,04P; 0,03S
450 - 650 185
X10CrAl13 Č4972 1.4713 X10CrAl13 0,08 13Cr; 1Mn; 1Si; 0,2Al
Nerđajući i hemijski postojani čelici
X7Cr13 Č4170 1.4000 X7Cr13 450 - 700 130 - 210
0,15 12,25Cr; 1Mn; 0,5Si
X15Cr13 Č4171 1.4024 X 15 Cr 13 650 - 800 180 - 230
X19CrNi17-2 Č4570 1.4057 X 22 CrNi 17 0,20 16Cr; 2Ni; 1Mn; 1Si 800 - 950 225 - 275
X12CrNi18-10 Č4571 1.4305 X12CrNi18.9 0,15 18Cr; 9Ni; 2Mn; 1Si
500 - 750 130 - 190
X6CrNiTi18-10 Č4572 1.4541 X 10 CrNiTi 18 9 0,08 18Cr; 10,5Ni; 2Mn; 1Si
X5CrNiMo17-12-2 Č4573 1.4401 X 5 CrNiMo 18 10 0,08 17,5Cr; 12Ni; 2Mo 600 - 750 130 - 190
X6CrNi18-10KT Č4580 1.4301 X 5 CrNi 18 9 0,08 19Cr; 9Ni; 2Mn; 1Si; 500 - 700 130 - 180
X50CrMoV15 Č4770 1.4116 X 45 CrMoV 15 0,5 14Cr; 0,4Mo 800 - 1000
Alatni čelici
C45U Č1540 1.1730 C45 W 3 0,5 0,6 Co; 0,6 Mn; 0,3 Si
180
C70W2 Č1740 1.1744 C67 W 0,7 0,15 Cr; 0,25 Mn; 0,20 Si
C80U Č1840 1.1525 C80 W 1 0,8 0,15 Cr; 0,25 Mn; 0,20 Si 190
C105U Č1940 1.1545 C105W1 1,05 0,15 Cr; 0,35 Mn; 0,35 Si 200
90MnCrV8 Č3840 1.2842 90 MnCrV 8 0,90 1,6 Mn 720 250
X210Cr12 Č4150 1.2080 X 210 Cr 12 2,25 12 Cr 780 250
X37CrMoV5-1 Č4751 1.2343 X 38 CrMoV 5 1 0,35 1,5 Mo; 5 Cr; 0,4 V 720 250
X100CrMoV5-1 Č4756 1.2363 X 100 CrMoV 5 1 1,00 1 Mo; 5 Cr 720 250
60WCrV8 Č6444 1.2550 60 WCrV 7 0,5 2,5 W; 1,5 Cr 820 240
HS18-0-1 Č6880 1.3355 S 18-0-1 0,75 18 W; 4 Cr; 1 V
Č7880 1.3346 S2-9-1 1,5 W; 8,5 Mo; 4 Cr; 1 V 240
0,85
HS6-5-2 Č7680 1.3343 S 6-5-2 6 W; 5 Mo; 4 Cr; 2 V
Č6980 1.3255 S18-1-2-5 0,75 18 W; 4 Cr; 5 Co; 1 V 240
Č9682 1.3265 S18-1-2-10 0,80 18 W; 4 Cr; 8 Co; 2 V
HS15-1-4-5 Č9681 1.3202 S 15-1-4-5 1,5 12 W; 4 Cr; 5 Co; 5 V 240 - 300
Č9683 1.3207 S10-4-3-10 1,25 10 W; 3,7 Mo; 4 Cr; 10,5 Co; 3,2V
II DEO
PRORAČUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE
Na osnovu proračuna brzina rezanja za ekstremne uslove obrade (Vmin i Vmax) izračunavaju se
odgovarajući brojevi obrtaja nmin i n max. Tada će broj stupnjeva promene biti:
i usvaja se ceo veći broj.

Prikazaće se proračun prenosnika glavnog kretanja, koje će biti primenjen kod struga, bušilice i
glodalice.
Kao polazne podatke za proračun prenosnika usvojiće se:
• minimalni broj obrtaja nmin=1450 o/min
• pogonska snaga mašine P=7 kW
• broj stupnjeva promene m=12 i
• geometriski factor promene φ=1.25
Iz tabele 1 priloga na osnovu minimalnog broja obrtaja, broj stupnjeva promene i geometriski
factor promene vrši se izbor standardnih vrednosti brojeva obrtaja koje prenosnik glavnog
kretanja treba da obezbedi.
n1=140 o/min n5=355 o/min n9=900 o/min
Mogu se koncepirati različite kinemacke šeme prenosnika sa 12 stupnjeva promene. Usvojiće se

prenosnik IV/12, čija je kinemacka šema data na slici 1.
Pomoću ove kinemacke šeme mogu se dati i različita rešenja dijagrama brojeva obrtaja
(Šlezingerovog dijagrama). U daljem proračunu korističe se dijagrami brojeva obrtaja dati na
slici 1.
Slika 1. Kinematska šema i dijagram brojeva obrtaja prenosnika glavnog kretanja
Najpovoljniji Šlezingerov dijagram je onaj koji obezbeđuje najumerenije prenosne odnose za
pojedine parove zupčanika (bez velikih ubrzanja i usporenja), i treba težiti da ulazni broj obrtaja
bude što bliži maksimalnom broju obrtaja glavnog vratila.
Već je rečeno da prenosni factor (K) pojedinih zupčanika netreba da bude veći od:
• za usporenje
• za ubrzanje
na osnovu čega se dobija broj polja (koje preseca spoljna linija za pojedine parove zupčanika na
Šlezingerovom dijagramu) za:
• usporenje
• ubrzanje
Proračun broja zuba zupčanika
Proračun se zasniva na jednakosti međusobnog rastojanja vratila prenosnika.
Kako je prečnik podeonih krugova u sprezi:
onda je osno rastojanje slika 2.:
gde je:
m-modul zupčanika [mm],
z1-broj zubaca pogonskog zupčanika,
z2-broj zubaca gonjenogzupčanika.
Slika 2. Šema zupčanika u sprezi

1 - temeni, 2 - podeoni, 3 - podnožni krugovi
A – međuosno rastojanje
a) Ako se pri stepenovanju geometrijskog faktora promene φ koriste standardni
brojevi
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila I i II sledi (sl. 1.):
U konstrukciji prenosnika uzima se za parove zupčanika koji se sprežu između dva vratila:
Preporučuje se da minimalni broj zuba zupčanika mora biti veći od 16.
Važno je napomenuti da se pri stepenovanju geometrijskog faktora promene φ mora poštovati

princip standardnih brojeva koji se satoji u sledećem:
• Proizvod dva standardna broja je standardni broj
• Količnik dva standardna broja je standardni broj
U tabeli 2 priloga prikazane su standardni brojevi geometriskog faktora promene φ pri
njihovom stepenovanju.
Usvaja se:
z 3 = f2 ⋅ z 4 = 1.6 ⋅ 35 = 56 ⇒ z 3 = 56
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila II i III sledi (sl. 1)

Usvaja se:
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila III i IV sledi (slika 1):
Usvaja se:
Brojevi zuba zupčanika prenosnika glavnog kretanja:

I-II II-III III-IV
b) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora promene koristi izračunata
vrednost
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila I i II sledi (sl. 1):
z3
+1
z2 z4 f2 + 1 f6 + f4 1.25 6 + 1.25 4 6.256 62.56
= = = 4 = = =
z4 z1 1 f + 1 1 + 1. 25 4
3.441 34.41
+1 4
+1
z2 f
Usvaja se:
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila II i III sledi (sl. 1):

Usvaja se:
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila III i IV sledi (sl. 1):
Usvaja se:
Brojevi zuba zupčanika prenosnika glavnog kretanja:

I-II II-III III-IV
2. Proračun stvarnog brojs obrtaja
a) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora koriste standardni brojevi

Posmatrajući Šlezingerov dijagram (sl. 1) izračunavaju se stvarne vrednosti brojeva obrtaja ako
je prilikom proračuna broja zuba zupčanika korišćena standardna vrednost pri stepenovanju
geometriskog faktora promene:
b) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora promene koriste izračunate
vrednosti
Stvarne vrednosti brojeva obrtaja ako je prilikom proračuna broja zuba zupčanika korišćena
izračunata vrednost pri stepenovanju geometriskog faktora promene.
3. Provera greške
Pod proverom greške podrazumeva se odstupanje stvarnih brojeva obrtaja, preko broja zuba
zupčanika, od standardnih brojeva obrtaja prenosnika glavnog kretanja. Dozvoljena graška
brojeva obrtaja se kreće u granicama od -2 do +4 od standardnog broja obrtaja i izračunava se na
osnovu jednačine:
gde je:
-stvaran broj obrtaja
n-standardni broj obrtaja
a) b)
Analizirajući dobijene rezultate zaključuje se da u proračunu prenosnika, pri stepenovanju

geometriskog faktora promene uvek treba uzimati standardne vrednosti brojeva jer je greška
manja ( u daljem proračunu primenjivaće se standardna vrednost geometriskog faktora promene-
tabela 2. priloga ).
Pri proračunu brojeva obrtaja vratila treba maksimalno izbegavati korišćena geometriskog
faktora promene i uvek, ili gde god je to moguće, proračun vršiti preko brojeva zuba zupčanika.
4. Proračun modula prenosnika glavnog kretanja
Modul se proračunava za najopterećeniji zupčasti par, a to je poslednji par prenosnika koji
prenosi najmanji broj obrtaja a najveći obrtni moment.
Modul se proračunava za manji zupčanik u sprezi, za koji je faktor oblika zupca (φ) nepovoljniji.
Materjal manjeg zupčanika obično je za oko 10 do 15% jači od materjala većeg zupčanika zbog
nepovoljnijeg oblika zupaca i češćeg ulaska u spregu. Za veći zupčanik, za koji se usvaja isti
modul radi mogućnosti sprezanja, obično se provetrava napon od savijanja (σf < σdf).
Računom dobijeni modul treba prilagoditi standardnim podacima ( tabela 3 priloga ). Korisno je
proračun vršiti za nekoliko varjanti (za različite podatke za z, ψ, σdf, ξk) pa usvojiti najpvoljniju
za date uslove rada.
Proračun modula vrši se po obrascu:
Činjenica da je zubac u početku dodirnog perioda opterećen približno polovinom periferne sile
opravdava uvođenje stepena sprezanja u obrazac za izračunavanje modula. Za slučaj da je stepen
sprezanja dodaje se tada u imeniocu obrasca za modul faktor stepena sprezanja u obliku
tako da ovako dobijeni obrazac za modul glasi:
gde je:
P-nominalana sanaga koju zupčanik treba da prenesu (W)
φ-faktor oblika zubaca
σdf-dopušten napon za savijanje (Pa)
ψ-faktor dužine zupaca
z-broj zuba manjeg zupčanika
-ugaona brzina manjeg zupčanika (rad/s)
ξε-faktor stepena sprezanja

Stepen sprezanja ε se računa prema obrascu:
Svakom broju zubaca standarnih evolventnih zupčanika sa uglom dodirnice α=20o odgovara
određena vrednost parcijalnog stepena sprezanja ε1, odnosno ε 2 (tabela 9 priloga ).
Faktor oblika zupca φ zavisi od ugla dodirnice α, od broja zubaca odnosno njihovog oblika i
faktora pomeranja profila x (tabela 4 priloga ).
Dopušteni napon za savijanje određuje se po obrascu:
gde je:
ξk-faktor radnih uslova
σdf0-polazna vrednost dopuštenog napona za savijanje prema tabeli 5 priloga .
Faktor radnih uslova ξk zavisi od periferne brzine V (m/s) tačnost i finoće izrade, tačnosti
sklapanja spregnutih zupčaniak i dopuštenih uslova rada (uticaj okoline, zagrevanja vrste
opterećenja i td.) i može se u domenu malih i umerenih brzina izraziti ovim obrascem:
gde je:
a1-faktor tačnosti i finoće obrade (tabela 6 priloga)
a2-faktor tačnosti sklapanja i opštih radnih uslova (tabela 7 priloga)
V-periferna brzina:
D-prečnik podeonog kruga
Faktor dužine zupca ψ zavisi od predviđene izrade i obrade zupca, od tačnosti sklapanja
zupčanika i njihovog smeštaja (krutost vratila, ležišta, kućica). Faktor dužine može se birati na
osnovu preporuka datih u tabeli 8 priloga.
Kao što je već rečeno proračun modula vrši se za najopterećeniji par zupčanika(za manji
zupčanik u sprezi), a to je kod prenosnika glavnog kretanja zupčasti par
Za proračun modula potrebni su sledeći podaci:

• Koeficijent pomeraja profila x1=x2=0
• Ugao dodirnice α=20 o
• usvaja se materjal zupčanika Č4320
• pretpostavlja se periferna brzina manjeg zupčanika v=1 m/s
P=7 kW
Φ11=10.124 (za zupčanik z11=24 iz tabele 4 priloga vrši se interpolacija)
Za Č4320 (tabela 5 priloga)
a1=5 (tabela 6 priloga)

ψ=20 (tabela 8 priloga)
Kako je najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik glavnog kretanja ( n1=142 o/min) ujedno i broj
obrtaja zupčanika z12, onda je broj obrtaja manjeg zupčanika z11:
za zupćanik z11=24 (tabela 9 priloga)

za zupćanik z12=30 (tabela 9 priloga )
( tako da se faktor stepena sprezanja koristi za
proračun modula)
Usvaja se: ms=3 mm (tabela 3 priloga)

Za drugi zupčanik u sprezi (z12) proverava se napon savijanja:
P=7 kW
Φ12=9.58 (za zupčanik z12=30 iz tabele 4 priloga )
Proračun modula na osnovu izdržljivosti zubaca na gnječenje
I ovde se modul proračunava za manji zupčanik u sprezi:
gde je:
-dopuštena vrednost koeficijenta izdržljivosti na pritisak
Dopuštena vrednost koeficijenta izdržljivosti na pritisak se računa po obrascu:
gde je:
K-koeficijent izdržljivosti bokova na gnječenje
-stepen sigurnosti i kreće se u granicama 1.5 do 2 (u proseku od 1.5 do 1.8)
Poluprečnici krivina korigovanih zubaca razlikuje se od krivina nekorigovanih zubaca. Zbog ove
razlike uvodi se obrazac za proračunavanje modula korigovanih zubaca faktor:
gde je:
αd-ugao dodirnice u radu
α=20o-standardni ugao dodirnice
Faktor množi se pokretna vrednost u obrascu za modul, tako da on za korigovane zupce glasi:
Za proračun modula na osnovu izdržljivosti zubaca na gnječenje potrebni su sledeći podaci:
• koeficijent pomeranja profila x1=x2=0 ( ne koristi se za proračun
• ugao dodirnice α=200
• usvaja se materjal zupčanika Č 4320
• usvaja se stepen sigurnosti
P=7 kW
Za Č 4320 K=45 (tabela 5 priloga )

z11=24
Kako je najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik glavnog kretanja (n1=142 ) ujedno i broj
obrtaja zupčanika z12, onda je broj obrtaja manjeg zupčanika z11:
Usvaja se: ms=2.5mm (tabela 3 priloga )

Za proračun zupčanika koristiće se modul m=3 mm.
Z1 Z2 Z3 Z4 Z5 Z6 Z7 Z8 Z9 Z10 Z11 Z12 Z13 Z14
m 2 2 2 2 2.5 2.5 2.5 2.5 2.5 2.5 3 3 3 3
d 52 130 112 70 50 80 65 65 80 50 72 90 81 81
b 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
5.1.5 Proračun vratila prenosnika glavnog kretanja
Vratila su nosači obrtnih mašinskih delova (zupčanika, kaišnika, i dr.) i pri tome omogućavaju
obrtanje ovih delova, spajanje u funkcionalnu celinu i prenošenje opterećenja. Stoga vratila su
izložena složenom naprezanju (savijanje, pritisak-zatezanje i uvijanje).
Najbolje je proračunavati predposlednje vratilo prenosnika, ono koje je ujedno prima i prenosi
najveći obrtni moment, odnosno pri ostvarivanju najmanjeg broja obrtaja na glavnom vratilu.
U našem slučaju, najopterećenije vratilo prenosnika glavnog kretanja je vrtilo III. (slika. 1). Na
njemu se nalazi zupčanik z6, koji prima obrtno kretanje i zupčanik z11, koji prenosi obrtno
kretanje pri ostvarivanju najmanjeg broja obrtaja (n 1) na glavnom vratilu IV.
Proračun vratila III
Kod prenosnika sa promenljivim grupama zupčanika primenuju se cilindrični zupčanici sa
pravim zubima.
Sile koje se javljaju pri sprezanju zupčanika (slika 3.) su:
• obimna:
za x=0
za x 0
•
gde je:
d-prečnik podeonog kruga
dw-prečnik kinematskog kruga
T-obrtni moment
Slika 3. Sile kod spregnutih cilindričnih zupčanika sa pravim zubima

Polazni podaci:
• nul=710
• P=7 kW
• d6=80mm
• d11=72mm
Broj obrtaja vratila III (sl. 1):
Proračun obrtnog momenta (T) i obrtnih sila (Ft)
A / / / /
6 7 376.58 80 9414.5
11 7 376.58 72 10460.55
B / / / /
Proračun aktivnih sila na vratilu III
Rezultujuće sile na vratilu III u „V-V“ ravni:
Rezultujuće aktivne sile na vratilu III u „H-H“ ravni:

Otpori oslonaca u „V-V“ ravni
Otpori oslonaca u „H-H“ ravni
Rezultujući otpori oslonaca:
Momenti savijanja u „V-V“ ravni
Moment savijanja u „H-H“ ravni

Rezultujući moment savijanja
A 0 0 0
6 358867.8 718526 803159.83
11 -621797.4 897411.2 1091777.85
B 0 0 0
Dimenzionisanje vratila III

Usvaja se materjal vratila: Č4732 (tabela 10 priloga )
Rm=900-1200 ; σDS(-1)=500 ; τ DU(-1)=400
Dozvoljeni napon na savijanje:
gde je:
σDS(-1)-(tabela 10 priloga)
K-faktor koji uzima u obzir koncentraciju napona (tabela 11 priloga)
S-stepen sigurnosti
Usvaja se: K=2.2 (tabela 11 priloga); S=2.
Ekvivalentni (idealni) moment
α
A 0 0 1.25 0
6 803159.83 376580 1.25 836935.61
11 1091777.85 376580 1.25 1116859.159
B 0 0 1.25 0
Idealni precnik vratila

Susv
A 0 500 2 113.64 /
6 836935.61 500 2 113.64 42.17
11 1116859.159 500 2 113.64 46.43
B 0 500 2 113.64 /
Standardni prečnici vratila
K
A / / / / /
6 42.17 2 5.5 47.67 48
11 46.43 2 5.5 51.93 52
B / / / / /
t-dubina zljeba vratila (tabela 4.10 M.Elementi-V.Nikolić)
Ako je veza vratila i elemenata na njemu ostvarena klinom onda se na proračunatu vrednost
prečnika vratila treba dodati vrednost dubine žljeba u vratilu t, pa je dvr=d i+t. Na osnovu ovako
proračunate vrednosti prečnika vratila usvaja se peva standardna vrednost prema tabela 12
priloga.
Ako je veza vratila i elemenata na njemu ostvarena žljebnim spojem usvaja se prva manja
vrednost za d u odnosu na proračunatu, jer se pri kasnijoj proveri stepena sigurnosti, dobijaju
zadovoljavajući rezultati. Dimenzije žljebnih spojeva prikazane su u tabeli 4.11-M.Eleminti,
V.Nikolić
Usvajaju se prečnici vratila na mestima A i B (gde postavljamo ležajeve):
dA=40mm i d B=45mm
Provrera vratila
K Susv S
6 48 5.5 42.17 836935.61 7364.79 113.64 2.2 250.008 2 1.99
11 52 5.5 46.43 1116859.159 9828.05 113.64 2.2 250.008 2 1.99
Izbor ležajeva
Izbor ležajeva se vrši na osnovu zadatih radnih uslova, kao što su opterćenje, broj obrtaja, vek
trajanja i sigurnost u radu, i td. Pri tome, prvo se donosi odluka o tipu kotrljajnog ležaja.
Osnova za proračun je dinamička moć nošenja, kada ležaji imaju učestalost obrtaja veću od 10
min-1, a izloženost su opterećenjima konstantnog pravca, inteziteta i smera:
gde je:
F-ekvivalentno dinamičko opterećenje
kt-faktori temperature (tabela 13 priloga)
α-eksponent koji zavisi od oblika kotrljajnih tela (α=3-za ležaje sa kuglicama, α=10/3-za ležajeve
sa valjcima)
L-radni vek ležajeva
Vrednost dinamičke moći nošenja i osovine mere ležaja za neke tipove i serije ležaja (izvodi iz
katalogaproizvođača), date su u tabelama 5.3...5.8-Mašinski E. V.Nikolić
Opterećenje koje dejstvuje na ležaj određuje se prema poznatim zakonima mehanike. U praksi se
sreću tri slučaja opterećenja kod ležaja: radialna, aksialana i kombinovana.
Ako je opterećenje stalno i dejstvuje radijalno, onda je ekvivalentno opterećenje ležaja F=Fr. U
slučaju dejstva samo aksijalne sile uzima se da je ekvivalentno opterećenje F=Fa. Pri dejstvu
radijalnih i aksijalnih sila (kombinovano opterećenje), ekvivalentno opterećenje dobija de na
osnovu izraza:
gde je:
Fr-stvarno radijalno opterećenje u osloncu
Fa-stvarno aksijalno opterećenje u osloncu
X-koeficijent radijalnog opterećenja
Y-koeficijent aksijalnog opterećenja
Vrednost X i Y koeficijenta zavisi od tipa veličine ležaja kao i od odnosa veličine aksijalne i
radijalne komponente opterećenja i date su za neke tipove ležaja u tabeli 5.1 Mašinski E.
V.Nikolić.
Usvajaju se polazni podaci:
• nIII=177.5
• L=2400 h – radni vek ležaja
• t=100oC –radna temperatura ležaja
• α=3
• dA=40mm
• dB=45mm
Izbor ležaja za rukavac A vratila:
(tabela 13 priloga)
Usvaja se ležaj: 6408 (tabela 5.3 Mašinski E. V.Nikolić.)

dA=40mm B=27mm C=63.7 kN
D=110mm r=2mm Co=36.5 kN
Izbor ležaja za rukavac B vratila
(tabela 13 priloga)
Usvaja se ležaj: 6309 (tabela 5.3 Mašinski E. V.Nikolić.)

dB=45mm B=25mm C=52.7 kN
D=100mm r=1.5mm Co=30 kN
Slika 4. Šema opterećenja i dijagrami momenata
Prenosnik pomoćnog kretanja
Na osnovu proračuna koraka za ekstremne uslove obrade (Smin i Smax) za različite postupke
obrade (struganje, brušenje i glodanje) izračunava se broj stupnjeva promene prenosnika
pomoćnog kretanja:
i usvaja se ceo veći broj.
Slika 5. Kinematska šema struga i Šlezingerov dijagram prenosnika pomoćnog kretanja

Prenosnik pomoćnog kretanja kod struga
Kao polazne podatke za proračun prenosnika usvaja se:
• minimalni Smin=0.08
• Snaga prenosnika P=2.5 kW
• broj stupnjeva promene m=8
• geometriski faktor promene =1.25
Iz tabele 14date u prilogu na osnovu minimalnog koraka broja stupnjeva promene i
geometriskog faktora promene, vrši se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik
pomoćnog kretanja treba obezbediti.
Usvaja se prenosnik pomoćnog kretanja IV/8 čija kinematska šema i Šlezingerov dijagram
prikazan na slici 2.
Prenosnik pomoćnog kretanja dobija pogon iz prenosnika za glavno kretanje odnosno sa glavnog
vratila posredstvom zupčastog para A/B. Zupčanici A i B mogu biti izmrnjivi tako da možemo
da proširimo raspoloživi broj koraka. U daljem proračunu prenosni faktor ovog zupčastog para
biće jedan.
Kao pretvarač obrtnog u pravolinisko kretanje u nosaču alata, primenićemo kinemacki par
zavojno vreteno-navrtka. Zavojno vreteno je sa trapeznim profilom, koraka 5mm i sa jednim
hodom.
Iz jednakosti međusobnog rastiojanja vratila I i II sledi:
Usvajamo:
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila II i III sledi:
Usvajamo:
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila III i IV i vratila IV i V sledi:

z11 1
+1 +1
z10 z12 f2
= = =1
z12 z9 1
+1 + 1
z10 f2
Usvajamo:
Brojevi zuba zupčanika prenosnika pomoćnog kretanja kod struga:

I-II II-III III-IV IV-V
Da bi se dobio potreban korak mora se uvesti redukcija (najčešće je u granicama 1:1.5-1:4)

izlaznog broja obrtaja iz prenosnika pomoćnog kretanja, sa dva para zupčanika sa prenosnim
faktorom:
Usvajaju se brojevi zuba ovih zupčanika:
Proračun koraka preko broja zuba zupčanika:

Posmatrajući Šlezingerov dijagram prenosnika pomoćnog kretanja izračunava se stvarna
vrednost koraka:
Provera grške
Dozvoljena greška koraka se kreće u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izračunava
se na osnovu jednačine:
gde je:
Sstv-stvarni korak
S-standardni korak
Proračun modula prenosnika pomoćnog kretanja

Modul se proračunava za najopterećeniji zupčasti par prenosnika pomoćnog kretanja, a to je
poslednji par ( ) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najveći obrtni moment:
Za proračun modula potrebni su nam sledeći podaci:

• snaga P=2.5 kW
• najmanji broj obrtaja prenosnika glavnog kretanja n1=142
• koeficijent pomeranja profila x1=x2=0
• ugao dodirnice
• pretpostavlja se periferna brzina manjeg zupčanika v=0.2
P=2.5 kW
(za zupčanik iz tabela 4 priloga)
Za čelik Č5421 (tabela 5 priloga)

Najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik pomoćnog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupčanika
z12:
onda je broj obrtaja zupčanika z11:
za zupčanik z11=20 (tabela 9 priloga)

za zupčanik z12=32 (tabela 9 priloga )
tako da se faktor stepena sprezanja koristi za proračun
modula)
Usvaja se: ms=3.5mm (tabela 3 priloga )
Za drugi zupčanik u sprezi (z12)proverava se napon od savijanja.
P=2.5 kW
(za zupčanik z12=32 iz tabele 4 priloga vrši se interpolacija)
(tabela 8 priloga )
z12=32
=146.79 MPa
Proračun zubaca na osnovu izdržljivosti zubaca na gnječenje

I ovde se modul proračunava za manji zupčanik u sprezi.
• koeficijent pomeranja profila x1=x2=0 (ne koristimo za proračun )
• ugao dodirnice α=20o
• usvaja se naterjal zupčanika Č5421
P=2.5 kW
(tabela 8 priloga )
Usvaja se m=2mm (tabela 3 priloga)

Za proračun zupčanika koristiće se modul m=3.5 mm
m 2.5 2.5 2.5 2.5 3 3 3 3 3.5 3.5 3.5 3.5

d 75 120 97.5 97.5 96 120 108 108 70 112 70 112
b 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Prenosnik pomoćnog kretanja kod bušilice
• minimalni korak
• snaga prenosnika P=2 kW
• geometriski faktor promrne
Iz tabele 14 priloga na osnovu minimalnog koraka, broja stupnjeva promene i geometriskog
faktora promene vrši se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik pomoćnog kretanja
treba da obezbedi.
Usavaja se prenosnik pomoćnog kretanja IV/8 čija je kinemacka šema i Šlezingerov dijagaran
Slika 6. Kinematska šema bušilice i Šlezingerov dijagram prenosnika pomoćnog kretanja

Prenosnik pomoćnog kretanja dobija pogon iza prenosnika glavnog kretanja, odnosno sa glavnog
vratila posredstvom zupčastog para A/B. Zupčanici A i B mogu biti izmenjivi tako da možemo
da proširimo raspoloživ broj koraka. U daljem proračunu prenosni faktor ovog zupčastog para
biće jedan.
Kao pretvarač obrtnog u pravolinisko kretanje primeniće se kinemacki par zupčanik (z=13)-
zupčasta letva (modula 3.5 mm).
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila I i II sledi:
z3
+1
z2 z4 1 + 1 f + f 1.4 + 1.4 2.8
= = = = =
z 4 z1 1 1+ f 1 + 1.4 2.4
+1 +1
z2 f
Usvajamo:

Usvajamo:
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila III i IV sledi:
Usvajamo:
Brojevi zuba zupčanika prenosnika pomoćnog kretanja kod bušilice:

I-II II-III III-IV
z1=40 z5=28 z9=12
z2=56 z6=56 z10=34
z3=48 z7=42 z11=27
z4=48 z8=42 z12=19
Da bi se dobio potreban korak moramo uvesti redukciju (najčešće je u granicma 1:2.5-1:4)
izlaznog broja obrtaja iz prenosnika pomoćnog kretanj, sa dva papr zupčanika i jednim pužnim
parom, sa prenosnim faktorima:
Usvaja se broj zupčanika :
Proračun koraka preko broja zuba zupčanika

Posmatrajući Šlezingerov diajgram prenosnika pomoćnog kretanja izračunavaju se stvarne
vrednosti koraka.
Provera greške
Dozvoljena greška se kreće u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izračunava se na
osnovu jednačine:
gde je:
Sstv-stvarni korak
S-standardni korak
poslednji par (z9/z10) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najveći obrtni moment.

• snaga P=2 kW
• najmanji broj obrtaja prenosnika glavnog kretanja n1=142
• ugao dodirnice
P=2 kW
(za zupčanik iz tabela 4 priloga)


Najmanji broj obrtajakoji daje prenosnik pomoćnog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupčanika
z10:

tako da se faktor stepena sprezanja koristi za
proračun modula)

P=2 kW
(tabela 8 priloga )
z10=34
=131.01 MPa

P=2 kW
(tabela 8 priloga )
Usvaja se m=3.5mm (tabela 3 priloga)

Za proračun zupčanika koristiće se modul m=4 mm
m 2.5 2.5 2.5 2.5 3 3 3 3 4 4 4 4
d 100 140 120 120 84 168 126 126 48 136 108 76
b 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Prenosnik pomoćnog kretanja kod glodalice

• minimalni korak
• snaga prenosnika P=2.5 kW
• geometriski faktor promrne
Iz tabele 14 priloga na osnovu minimalnog koraka, broja stupnjeva promene i geometriskog
faktora promene vrši se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik pomoćnog kretanja
treba da obezbedi.
Kod glodalice primenjuje se nezavisni prenosnik pomoćnog kretanja sa svojim posebnim

pogonom.
Usavaja se prenosnik pomoćnog kretanja IV/8 čija je kinemacka šema i Šlezingerov dijagaran
Kao pretvarač obrtnog u pravolinisko kretanje primeniće se kinemacki par zupčanik zavojno
vreteno-navrtka. Zavojno vreteno je sa trapeznim profilom, koraka 6mm i sa jednim hodom.
Slika 7. Kinematska šema glodalice i Šlezingerov dijagram prenosnika pomoćnog kretanja
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila I i II sledi:
Usvajamo:
Usvajamo:
Iz jednakosti međusobnog rastojanja vratila III i IV sledi:
Usvajamo:
Brojevi zuba zupčanika prenosnika pomoćnog kretanja kod bušilice:

I-II II-III III-IV
z1=27 z5=30 z9=16
z2=54 z6=48 z10=20
z3=45 z7=39 z11=18
z4=36 z8=39 z12=18
Da bi se dobila potrebna brzina pomoćnog kretanja mora se uvesti dvostruka redukcija ispred i
četvorostruka redukcija (najčešće je u granicama 1:2.5-1:4) iza prenosnika pomoćnog kretanja:
Usvaja se broj zupčanika :

Proračun brzine pomoćnog kretanja preko broja zuba zupčanika
Prvo je potrbno da se odredi broj obrtaja pogonskog elektromotora prenosnika pomoćnog
kretanja (pomoću Šlezingerovog dijagrama):
Usvaja se broj obrtaja elektromotora:
Posmatrajući Šlezingerov dijagram izračunava se brzina pomoćnog kretanja.
Provera greške
Dozvoljena greška se kreće u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izračunava se na
osnovu jednačine:
gde je:
VPstv-stvarna brzina pomoćnog kretanja korak
VP-standardna brzina pomoćnog kretanja

poslednji par (z9/z10) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najveći obrtni moment.

• snaga P=2.5 kW
• broj obrtaja elektromotora n0=1040
• ugao dodirnice
P=2.5 kW
(za zupčanik iz tabela 4 priloga vrši se interpolacija)

Najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik pomoćnog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupčanika
z10:

za zupčanik z10=20 (tabela 9 priloga )
tako da se faktor stepena sprezanja koristi za
proračun modula)

P=2.5 kW
(tabela 8 priloga )
z10=20
=187.85 MPa

P=2.5 kW
(tabela 8 priloga )
Usvaja se m=3mm (tabela 3 priloga)
Za proračun zupčanika koristiće se modul m=3 mm
m 2 2 2 2 2.5 2.5 2.5 2.5 3 3 3 3

d 54 108 90 72 75 120 97.5 97.5 48 60 54 54
b 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

MA Proracuni PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

MA Proracuni PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MA Proracuni PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MAŠINSKI FAKULTET, KRAGUJEVAC

Autor: Prof. dr Bogdan Nedić, dipl. ing.

Dugogodišnji rad autora skripte sa studentima na realizaciji

Skripta sadrži osnovne i neophodne podatke potrebne za

3. PRORAČUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAŠINA ALATKI U

1. PRORAČUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE

Postupak proračuna glavnih karakteristika mašina u obradi struganjem je u

3.1 DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

Definisanje dodatka za obradu ima za cilj određivanje merodavnih

tehnološkim postupcima obrade (npr. valjanjem, kovanjem, vučenjem, rezanjem,

3.2 IZBOR ALATA

Manje vrednosti dimenzija poprečnog preseka tela strugarskih noževa se

Tabela 3.2. (nastavak)

Naziv Skica uzajamnog položaja alata i

Izbor dimenzija rezne pločice se vrši prema usvojenoj dubini rezanja i

Tabela 3.4. Mere najvećih efektivnih dužina rezne ivice

la = 0,2 l ÷ 0,5 l la = 0,3 l ÷ 0,7 l la=0,2 l la=0,5 l la=0,4 l la= 0,4 d

Izbor radijusa vrha pločice se razlikuje za slučaj grube obrade i završne

povećanih vibracija, poluprečnik vrha pločice se smanjuje. Za grubu obradu

U tabeli 3.5 date su preračunate vrednosti koraka u zavisnosti od radijusa

Najčešće korišćeni sistem stezanja reznih pločica je sistem stezanja

3.3 ODREĐIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

Pomoćno kretanje u obradi struganjem na bilo kojoj mašini definiše se

3.3.1 Granične vrednosti koraka pri uzdužnoj obradi na strugu

Tabela 3.7. Preporučene vrednosti koraka za fino struganje

II) Provera koraka

a) Provera koraka obzirom na otpornost drške strugarskog noža

- Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela

b) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

Tabela 3.9. Orjentacione maksimalne vrednosti vitkosti strugotine

c) Provera koraka obzirom na kvalitet obrađene površine

d) Provera koraka obzirom na stabilnost predmeta obrade

Slika 3.3. Način oslanjanja i stezanja predmeta obrade

e) Provera koraka za završnu obradu obzirom na ugib predmeta obrade

III) Usvajanje vrednosti koraka

3.3.2 Granične vrednosti koraka pri poprečnoj obradi na strugu

b) izbor koraka u zavisnosti od kvaliteta obrađene površine,

a) Preporučene vrednosti koraka

Tabela 3.11. Preporučene vrednosti koraka za grubu poprečnu obradu

Tabela 3.12. Preporučene vrednosti koraka za završnu poprečnu obradu

b) Provera koraka obzirom na otpornost drške strugarskog noža

c) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

d) Provera koraka obzirom na kvalitet obrađene površine

3.3.3 Broj stupnjeva koraka i vrednosti stupnjeva koraka

3.4 ODREĐIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

Glavne karakteristike, koje se proračunavaju, kod prenosnika za glavno

3.4.1 Brzina rezanja u obradi struganjem

Slika 3.4. Brzina rezanja

Tabela 3.13. Preporučene vrednosti brzine rezanja u obradi struganjem

do 500 140 200 20 50

Legirani 700-850 95 140 10 25

Proračun brzine rezanja obzirom na ekonomičnu postojanost alata

Čelik, legure ≤ 0,25 96,2 0,33 52,5 0,50

Tabela 3.15. Vrednosti konstanti i eksponenata za usecanje, odsecanje i sl.

Sivi liv, legure Cu 36,9 0,40

Tabela 3.16. Vrednosti eksponenta postojanosti alata m i tvrdoće n

Tabela 3.17. Vrednosti korekcionog faktora Km

Čelici za automate 1,2 Sivi liv, kovano gvožđe, leg. Cu 1,0