Из књиге "Григори Грабовои: ВАСКРСЕЊЕ ЉУДИ И ВЕЧНИ ЖИВОТ Од сада наша стварност!" ...

странице 144 - 149

ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ ПРИЦИПА ВАСКРСЕЊА

1.1. ИСТИНСКИ СТАТУС СВЕТА ЈЕ У ВЕЧНОМ ЖИВОТУ. ВЕЧНИ ЖИВОТ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ИСТИНСКУ
ПОСТОЈАНОСТ СВЕТА. СТРЕМЉЕЊЕ КА ПОСТОЈАНОМ СВЕТУ СТВАРА ВЕЧНИ ЖИВОТ. ОНАЈ КО НИЈЕ
УМИРАО ПРЕДСТАВЉА ОСНОВУ КОЈА ПРОИЗВОДИ СВЕ ОСТАЛО. ТАКВА ОСНОВА ЈЕ БОГ. БОГ ЈЕ
ВЕЧАН, ОН НИКАДА НИЈЕ УМИРАО, ОДАТЛЕ СЛЕДИ СВЕ ОСТАЛО.

1.2. ВЕЧНИ ЖИВОТ ЈЕ ПРИНЦИП РАЗВОЈА БОЖАНСКЕ СТВАРНОСТИ.

1.3. НАША СВЕСТ ОПАЖА КАО СТВАРНОСТ ОНО ШТО ПОСТОЈИ У НАШОЈ СВЕСТИ.

1.4. СТРУКТУРА СВЕТА ТРЕБА ДА СЕ ВЕОМА ИНТЕНЗИВНО РАЗВИЈА У ОКВИРИМА РАЗВОЈА НАШЕ
СОПСТВЕНЕ СВЕСТИ.

1.5. ВАСКРСЕЊЕ ЈЕ ПОСТИГНУЋЕ ИСТИНСКЕ СВЕСТИ.

1.6. БЕЗКОНАЧНИ ЖИВОТ УСЛОВЉАВА НЕОПХОДНОСТ РАЗВОЈА ДУШЕ.

1.7. ПРИНЦИП БОЖАНСТВЕНОСТИ: СТРЕМЉЕЊЕ КА НЕПРОПАДЉИВОСТИ ТЕЛА, КА ВЕЧНОМ

ЖИВОТУ И КА РАЗВИЋУ ИСТИНСКЕ СВЕСТИ - ТО ЈЕ ПРАКСА НАЈВЕЋЕГ ПРОЦВАТА ЉУДСКОГ
ПОСТОЈАЊА.

1.8. ДОВОЉНО ЈЕ ДА ПОСТОЈИ ЈЕДНА ЛИЧНОСТ КОЈА МОЖЕ ДА ВАСКРСАВА И ВАСПОСТАВЉА СВЕТ
И ТАДА СЕ ОН ВИШЕ НЕ МОЖЕ РАЗРУШИТИ.
1.9. ВАСКРСЕЊЕ И УСТАНОВЉЕЊЕ ЧИЊЕНИЦЕ ВАСКРСЕЊА ЈЕ ПРОЦЕС КОЈИ ЈЕ ИСТОВРЕМЕН ЗА
ЦЕО СВЕТ.

1.10. СВЕСТ ЧОВЕКА И ЊЕГОВИ ОРГАНИ ПРИ ПРАВИЛНОМ РАЗУМЕВАЊУ ЊИХОВЕ УЗАЈАМНЕ
ПОВЕЗАНОСТИ ДАЈУ ВАСКРСЕЊЕ. ВАСКРСЕЊЕ ЈЕ ЧИН СТВАРАЊА.

1.11. РАЗВОЈ ЧОВЕКА ТРЕБА ПОСМАТРАТИ КАО КОМПЛЕКСНИ РАЗВОЈ ЦЕЛОГ ПОСТОЈЕЋЕГ СВЕТА.

1.12. ПРИНЦИП ВАСКРСАВАЊА ЈЕ У САГЛАСНОСТИ СА ПРИНЦИПОМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЧОВЕКА, КОЈИ

УКЉУЧУЈЕ И СВЕВРЕМЕНСКИ РАЗВОЈ ЦЕЛОГ СПОЉАШЊЕГ СВЕТА.

1.13. ТУГА, МАЛОДУШНОСТ И НОСТАЛГИЈА - ТО НИСУ НАЧИНИ ЗА ПОИМАЊЕ СВЕТА, САМО СУ

РАДОСТ, СВЕТЛОСТ И ЉУБАВ НАЧИНИ ДА СЕ СВЕТ РАЗУМЕ.

1.14. ЛИЧНОСТ БИВА ОЧУВАНА ПОСЛЕ БИОЛОШКЕ СМРТИ, ПА ТАКО И ПОСЛЕ КРЕМАЦИЈЕ. У
СЛУЧАЈУ КРЕМАЦИЈЕ ЗА СВАКУ ЧЕСТИЦУ ПЕПЕЛА КОЈИ ОСТАЈЕ НАКОН КРЕМАЦИЈЕ ПРИЧВРШЋЕНА
ЈЕ СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ ОНОГА КО СЕ ПОДВРГАО КРЕМАЦИЈИ.

1.15. ПРОСТОР ЗАВИСИ ОД ТОГА ГДЕ СЕ ПРЕСЕЦАЈУ РАЗНИ ВРЕМЕНСКИ ИНТЕРВАЛИ. КАО
ПОСЛЕДИЦА ТОГА, ЗЕМЉИНЕ РАЗМЕРЕ СЕ МОГУ УВЕЋАТИ.

2.1. ЧОВЕК ЈЕ ПО ПРИНЦИПУ СВОГА САЗДАЊА ВЕЧНА СУПСТАНЦА, ЗАТО ЈЕ ВАСКРСЕЊЕ ЗАСНОВАНО
НА ИСПОЉАВАЊУ ВЕЧНОГ У ЧОВЕКУ.

2.2. ПОСТОЈИ УЗАЈАМНА ЗАВИСНОСТ ДУХОВНЕ И ФИЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ. ПРОМЕНОМ

ИНФОРМАЦИЈА О ФИЗИЧКОЈ СТРУКТУРИ У ОБЛАСТИ ДУХА МОЖЕМО ДА МЕЊАМО ДУХ ДО
СТЕПЕНА КАДА ОН УЗМОГНЕ ДА МЕЊА БИЛО КОЈУ ФИЗИЧКУ СТРУКТУРУ, УКЉУЧУЈУЋИ И
СТВАРАЊЕ ФИЗИЧКОГ ТЕЛА.

2. 3. ВРЕМЕ И ПРОСТОР НЕ ОГРАНИЧАВАЈУ ТРАЈАЊЕ ЖИВОТА. ПОЈАМ ТРАЈАЊА ЖИВОТА ФОРМИРА

СЕ ОДНОСОМ ДУХА ПРЕМА ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ.

2.4. ПРИНЦИП БЕЗСМРТНОСТИ, А ПРЕМА ТОМЕ И ПРИНЦИП ПОНОВНОГ УСПОСТАВЉАЊА НАКОН

МОГУЋЕ БИОЛОШКЕ СМРТИ ПОЛОЖЕН ЈЕ У ПРВИ УЗРОК У ПРВУ ПРИРОДУ ИМПУЛСА ПРИРОДНОГ
РАЗВОЈА ЧОВЕКА.

2.5. ИМПУЛС УСМЕРЕН КА ВАСКРСНУЋУ УВЕК ЈЕ УСМЕРЕН КА БЕЗКОНАЧНОМ РАЗВОЈУ ВАСКРСЛОГ.

2.6. ВАСКРСАВАНИ УВЕК ВИДИ И ОСВЕШЋУЈЕ ПРОЦЕС ВАСКРСАВАЊА И ПРИ ТОМЕ УВЕК УЧЕСТВУЈЕ
У ВАСКРСНУЋУ КАО ИНИЦИЈАТИВНА ЛИЧНОСТ.

2.7. ВАСКРСАВАНИ УВЕК САВРШЕНО ТАЧНО ЗНА ДА ЋЕ ПОСЛЕ ВАСКРСНУЋА ЖИВЕТИ КАО ОБИЧАН
ЧОВЕК.

2.8. ВАСКРСЛИ УВЕК СМАТРА ДА ЋЕ МУ СЕ ЖИВЕЋИ ОБРАЋАТИ КАО СЕБИ РАВНОМ, ОН НЕ ОСЕЋА
ДА ЈЕ НА БИЛО КАКАВ НАЧИН ОДВОЈЕН ОД ЖИВЕЋИХ, ОСЕЋА СЕ ИСТО ТАКО НОРМАЛНОМ
ЛИЧНОШЋУ КАО И ЖИВЈЕЋИ.

2.9. ПОСЛЕ ВАСКРСНУЋА ОБАВЕЗНО ЈЕ ПОТРЕБНО СПРОВЕСТИ МЕТОДИЧАН РАД НА

ОБЈАШЊАВАЊУ ВАСКРСЛОМЕ ЊЕГОВОГ НОВОГ СТАЊА, ПОВЕЗАНОГ СА ТИМЕ ДА САДА ИМА
ФИЗИЧКО ТЕЛО.

2.10. КОД ВАСКРСЛОГ ЧОВЕКА У ПОТПУНОСТИ СУ ОЧУВАНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ И СВЕ ДРУГЕ НАВИКЕ
КОЈЕ ЈЕ СТЕКАО РАНИЈЕ У ЖИВОТУ.

2.11.ПОЈАМ ДУХА ДАЈЕ ИСТИНИТОСТ СТРУКТУРЕ ПОЗНАЊА.

2.12. ЈЕДАН ОД АСПЕКАТА ВАСКРСЕЊА ЈЕ ВАСПОСТАВЉАЊЕ СТВАРАЛАЧКЕ СВЕСТИ КОД ЖИВЕЋИХ
ЉУДИ.

2.13. ПРОЦЕСУ ВАСКРСЕЊА ТРЕБА ИСТОВРЕМЕНО ПРИСТУПАТИ И КАО ПРОЦЕСУ СТВАРАЊА

ДЕТЕТА.

2.14. ОТИШЛИ СЕ НЕ ЗАУСТАВЉАЈУ У СВОМ РАЗВОЈУ. ДУХОВНИ РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ ОДВИЈА СЕ

СТАЛНО У СВИМ УСЛОВИМА. ЗАТО СЕ НА ДУХОВНОМ НИВОУ ВАСКРСЕЊЕ СХВАТА КАО
ПРОЈАВЉЕЊЕ ОПШТЕ ХАРМОНИЈЕ СВЕТА. И УПРАВО ЗБОГ ТОГА СВИ ЉУДИ У ДУШИ ЗНАЈУ ЗА
СВЕОПШТЕ ВАСКРСЕЊЕ ОТИШЛИХ.

3.1. СТРЕМЉЕЊЕ БОГА И ЧОВЕКА КА СЈЕДИЊЕЊУ У ОКВИРИМА ПОНОВОНГ СТВАРАЊА И

ПОНОВНОГ СЈЕДИЊЕЊА ДОВОДИ ДО МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈЕ И ВОДИ КА ВАСКРСАВАЊУ.

3.2. КОНЦЕНТРИСАЊЕ СОПСТВЕНЕ СВЕСТИ ОД СТРАНЕ ЧОВЕКА МОЖЕ ДОВЕСТИ ДО КОРЕНИТЕ

ПРОМЕНЕ СТРУКТУРЕ СВЕТА.

3.3. ФИЗИЧКО ТЕЛО ЈЕ УВЕК ДЕО ДУШЕ.

3.4. И ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНО ЧОВЕК СЕ МОЖЕ ПОСМАТРАТИ КАО СТРУКТУРА СВЕСТИ КОЈА ИМА
ТЕЛЕСНИ ОМОТАЧ.

3.5. НА НИВОУ СТВАРАЊА ИНФОРМАЦИОНИХ ВЕЗА НИЈЕДАН ОБЈЕКАТ СЕ НЕ ПРЕСЕЦА НИ СА

КОЈИМ ОД ДРУГИХ ОБЈЕКАТА, ПА ТАКО НИ СА САМИМ СОБОМ. ПРИНЦИП ВАСКРСАВАЊА ЧОВЕКА
ИЛИ ПРИНЦИП ПОНОВНОГ СТВАРАЊА БИЛО КОГ ОБЈЕКТА САСТОЈИ СЕ У ПРЕСЕЦАЊУ ПОЧЕТНЕ
ИНФОРМАЦИЈЕ О ОБЈЕКТУ СА РАЗВИЈАЈУЋОМ ИНФОРМАЦИЈОМ О ЊЕМУ САМОМ. У ОБЛАСТИ
ПОСЛЕДИЧНИХ ВЕЗА, КОЈЕ НАСТАЈУ ПРИ СТВАРАЊУ ИНФОРМАЦИЈА.
3.6. СИСТЕМ ДУХОВНИХ ГЛЕДИШТА ОНОГА КО СЕ БАВИ ВАСКРСАВАЊЕМ И ЈЕСТЕ ПРИНЦИП
ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДРУШТВА НА СЛЕДЕЋИМ ЕТАПАМА ЊЕГОВОГ РАЗВОЈА.

3.7. ОДВОЈЕНИ ОБЈЕКТИ СТВАРНОСТИ - ТО ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ ПРИБЛИЖЕНО ВАСКРСЛОМ, А УДАЉЕНО

ОД ЖИВЕЋЕГ.

3.8. ВАСКРСЛИ АПСОЛУТИЗУЈЕ ПРОСТОР И ДЕТАЉИШЕ ВРЕМЕ. У ПОЧЕТНОМ ПЕРИОДУ ВРЕМЕ ЈЕ ЗА

ЊЕГА ДИСКРЕТНО, ДОК ЈЕ У ИСТО ВРЕМЕ ЗА ЖИВЕЋЕГ ВРЕМЕ НЕПРЕКИДНО.

3.9. ПРИНЦИП АУТОНОМИЈЕ ФУНКЦИОНИСАЊА ИНФОРМАЦИЈА У РАЗНИМ ВРЕМЕНИМА.

3.10. ИСТИНСКА РЕЛИГИЈА ЈЕ ОРИЈЕНТИСАНА НА ТО ДА ДОПРИНОСИ СТВАРАЛАЧКОМ РАЗВОЈУ

ДУШЕ, ТЕЛА И ДРУШТВА.

3.11. ВАСКРСЕЊЕ ЈЕ НАЈРЕАЛНИЈА, НАЈПРАГМАТИЧНИЈА, НАЈСВРСИСХОДНИЈА И НАЈДОКАЗАНИЈА

ОСНОВА ЗА БУДУЋИ РАЗВОЈ, ЗА РАЗВИТАК МИШЉЕЊА БУДУЋИХ ПОКОЛЕЊА.

3.12. ОНАЈ ОД ЖИВЕЋИХ КОЈИ НИЈЕ УМИРАО, УВЕК ЋЕ МОЋИ ДА ВАСПОСТАВИ ОТИШЛОГ У
ОПТИМАЛНИЈЕ ВРЕМЕ И У НУЖНИЈОЈ ВАРИАНТИ НЕГО ШТО ЋЕ ТО МОЋИ ДА УРАДИ ВАСКРСЛИ.

3.13, ПРАКСА ВАСКРСЕЊА, ПРАКСА ВАСПОСТАВЉАЊА НЕ ПРОТИВРЕЧИ НИ ЈЕДНОЈ ОД РЕЛИГИЈА,

НИ ЈЕДНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ И НИ ЈЕДНОМ ОД УСМЕРЕЊА СТВАРАЛАЧКОГ ПЛАНА.

3.14. ВАСКРСЕЊЕ ЉУДИ ДАЈЕ МОГУЋНОСТ ВАСКРСАВАЊА И ВАСПОСТАВЉАЊА БИЛО КОЈИХ

ОБЈЕКАТА.

4
4.1. ВАКСРСЕЊЕ ЈЕ УПРАВЉАЊЕ СВИМ СПОЉАШНИМ ПРОСТОРОМ.

4.2. ЧОВЕК - ТО ЈЕ ЦЕЛОКУПНИ СПОЉАШНИ И УНУТРАШЊИ СВЕТ ИСТОВРЕМЕНО.

4.3. ДИЛАТАЦИЈА ВРЕМЕНА, ЊЕГОВО УДАЉАВАЊЕ ИЛИ ПРИБЛИЖАВАЊЕ ЗА НЕКЕ АСПЕКТЕ

ПРОСТОРА И ОЗНАЧАВА ВАСКРСЕЊЕ.

4.4. ОНО О ЧЕМУ ЧОВЕК РАЗМИШЉА, ОНО ШТО ОН ГОВОРИ И ОНО ШТА РАДИ НОСИ ОСОБИНЕ
ВЕЧНОСТИ.

4.5. ПРИНЦИП ВЕЧНОСТИ. ОН ОБЕЗБЕЂУЈЕ ОТИШЛИМА СЕЋАЊЕ НА ТО ДА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ

ЊИХОВО ПОНОВНО СТВАРАЊЕ.

4.6. КРЕТАЊЕ ОТИШЛИХ ПО ЊИХОВОЈ ЗЕМЉИ ЖИВОТА, БАЈКОВИТОЈ ЗА НАШЕ ПОИМАЊЕ У

СТВАРИ СЕ ОСТВАРУЈЕ КРОЗ СТРУКТУРУ НАШЕ СВЕСТИ.

4.7. ПРОМЕНЕ ГЕОГРАФСКОГ РЕЉЕФА, ДО КОЈИХ ДОЛАЗИ ПРИЛИКОМ ЗЕМЉОТРЕСА ИЛИ ПРИ
ОБРУШАВАЊУ ВЕЛИКИХ КОЛИЧИНА КАМЕЊА ПРИЛИКОМ ЛАВИНА ДОВОДИ ДО ГЕНЕТСКИХ И
СТРУКТУРНИХ ПРОМЕНА У ЧОВЕКУ, ЈЕР ЧОВЕК РЕАГУЈЕ НА ЦЕО ПРОСТОР.