Једна верзија

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Департман за воћарство, виноградарство,
хортикултуру и пејзажну архитектуру
Кандидат: Кордић Мирјана, дипл. инж. пејзажне архитектуре
МАСТЕР РАД
АДАПТАБИЛНОСТ И ВАРИЈАБИЛНОСТ
ДЕНДРОФЛОРЕ НОВОСАДСКЕ ПЛАЖЕ ШТРАНД
Нови Сад, 2018

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Департман за воћарство, виноградарство,
хортикултуру и пејзажну архитектуру
Кандидат: дипл. инж. пејз. арх Ментор:
Мирјана Кордић Доцент Љубојевић Мирјана
МАСТЕР РАД
АДАПТАБИЛНОСТ И ВАРИЈАБИЛНОСТ
ДЕНДРОФЛОРЕ НОВОСАДСКЕ ПЛАЖЕ ШТРАНД
Нови Сад, 2018

ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ
__________________________________________
Проф. др. Љубојевић Мирјана, редовни професор,
доцент, ментор. Пољопривредни факултет, Нови Сад
__________________________________________
Проф. др. Чукановић Јелена, доцент, члан
Пољопривредни факултет, Нови Сад
__________________________________________
Проф. др. Саша Орловић, члан
Пољопривредни факултет, Нови Сад

Мирјана Кордић Мастер рад Садржај
Садржај:
РЕЗИМЕ...................................................................................................................1
SUMMARY...............................................................................................................2
1. УВОД....................................................................................................................1
2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ..................................................................................3
2.1. ЗНАЧАЈ ИНТРОДУКЦИЈЕ АЛОХТОНИХ ДРВЕНАСТИХ БИЉАКА
....................................................................................................................................3
2.2.ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА................................................................................5
2.2.1. Санитарне функције зелених површина.....................................................................6
2.2.2. Психолошке функције зелених површина................................................................10
2.3. НЕГАТИВАН УТИЦАЈ АЛЕРГЕНИХ ДРВЕНАСТИХ ВРСТА....................................11
3. ЗАДАТАК И ЦИЉ............................................................................................15
4. МЕТОД И МАТЕРИЈАЛ РАДА.....................................................................16
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА...........................................................................................18
5.1. ГЕОГРАФСКО- САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ ГРАДА НОВОГ САДА........................18
5.2. УСЛОВИ СРЕДИНЕ..........................................................................................................19
5.2.1. Клима............................................................................................................................19
5.3.1. Педолошке карактеристике........................................................................................26
5.3. ХИДРОГРАФИЈА...............................................................................................................28
5.4. ЗАСТУПЉЕНОСТ БИЉНОГ ФОНДА НА ИСТРАЖИВАНОМ ПОДРУЧЈУ............29
5.4.1.Анализа постојећег стања с освртом на алереност врста........................................38
5.5. ДЕНДРОМЕТРИЈСКА АНАЛИЗА..................................................................................38
5.8. Статистичка обрада података............................................................................................58
ДИСКУСИЈА........................................................................................................60
ЗАКЉУЧAК..........................................................................................................63
Мирјана Кордић Мастер рад Резиме
РЕЗИМЕ
У овој студији приказани су резултати спроведеног истраживања варијабилности и

адаптабилности дендрофлоре на локалитету новосадске плаже ,, Штранд“. На истраживаном
локалитету, поред аутохтоне европске дендрофлоре утврђено је присуство дрвенастих
врста које су проглашене као инвазивне, као и већи број алергених врста.
Основни задатак и циљ спроведеног истраживања био је утврдити присутност аутохтноних

и интродукованих и алергених врста на подручју новосадске плаже ,, Штранд“.
Било је потребно класификовати аутохтоне и интродуковане алергене врсте, дати им оцене

и на основу дендрометријске анализе наћи одговарајуће решење. Циљ је утврђивање
одговарајућег предлога замене неадекватних врста са становишта алергених својстава
биљака како би се утицало на побољшање здравља људи, а уједно и очувао квалитет зелене
површине.
Резултати истраживања требају дати основу за развој стратегије праћења стања и

планирања мера за сузбијање нежељених биљних врста ради заштите аутохтоне флоре.
Само пажљиво и одговорно управљање природним добром омогућило би да се број
инвазивних биљних врста смањи или одржи на постојећем нивоу.
Кључне речи: аутохтоне врсте, алергене врсте, интродуковане врсте, новосадска плажа ,,
Штранд“.
1
Мирјана Кордић Мастер рад Summary
SUMMARY
This study presents the results of a research into the variability and adaptability of dendroflora at
the site of the Novi Sad beach "Štrand". In addition to the autochthonous European dendrophora,
the investigated locality identified the presence of woody species declared as invasive, as well as
a growing number of allergenic species.
The main task and goal of the conducted research was to determine the presence of
autochthonous and introduced and allergenic species in the area of the Novi Sad beach "Štrand".
It was necessary to classify autochthonous and introduced allergenic species, to give them
estimates and to find an appropriate solution based on dendrometric analysis. The aim is to
establish an appropriate proposal for the replacement of inadequate species from the point of
view of allergenic properties of plants in order to influence the improvement of human health and
at the same time preserve the quality of the green area.
The results of the research should provide the basis for the development of a monitoring strategy
and the planning of measures to combat unwanted plant species in order to protect indigenous
flora. Only careful and responsible management of natural resources would enable the number of
invasive plant species to be reduced or maintained at the existing level.
Key words: autochthonous species, allergenic species, introduced species, Novi Sad beach
"Štrand".
2
Мирјана Кордић Мастер рад Увод
1. УВОД
Анализа Флоре једног краја, региона или државе обухвата истраживања основних
(ботаничких) врста као и гајених, мање више привредно значајних врста биљака (Туцовић
и Оцокољић, 2002). Прва обимна дела о основној (Флора Кнежевине Србије, 1874, додатак
флори 1884) и специјалној флори (шумско дрвеће и шибље, 1871) потичу од Јосифа
Панчића. У посебним делима новијег датума примењена флористичка истраживања
обухватају продубљена истраживања страних врста дрвећа (егзота) у Србији (Петровић,
1951); шумског дрвећа и жбуња (Јовановић, 1967; 1985 и др.) ; украсног дрвећа и жбуња
(Вукићевић, 1974 и др.) ; самониклих врста воћака у Србији (Мратинић & Којић, 1998) и
друга. Према досадашњим подацима, а на основу десетотомног издања, Флоре СР Србије
(Јосифовић, 1970- 1977; Сарић и Диклић, 1986) обрађиване су истовремено основне
(ботаничке) и гајене (интродуковане, доместификоване и оплемењене) врсте.
Током протеклих 500 година, географске препреке, које су милионима година условљавале
и одржавале скоро статичну дистрибуцију биљног и животињског света широм планете
Земље, отклоњене су географским открићима и упознавањима нових континената. Овим је
започет спонтани процес интродукције, тј. преношење врста из њиховог природног ареала
са једног на други континент. (Richardson, D.M. et al., 2000).
Према Исајеву (2017) егзотичне врсте дрвећа и жбуња уносе се у нова подручја из више
разлога, који се условно могу груписати (иако се често преклапају), у две катeгорије:
естетски и привредни разлози. Естетски моменти су примарни при оснивању и одржавању
зелених површина различитих намена у урбаним и периурбаним зонама.
Исајев истиче да су се током протекла два века многе врсте спонтано или гајењем знатно
прошириле на простoре у које су интродуковане. Од 20. века, правац интродукције се
1
Мирјана Кордић Мастер рад Увод
мења, од пољопривредних култура и декоративног дрвећа и жбуња на привредно значајне

врсте дрвећа. Активности се преносе на врсте чији је потенцијал значајан за производњу
дрвне масе, односно обловине. Од недавно, већина интродукованих дрвенастих врста,
поред својих привредних вредности, доприноси очувању биодиверзитета и квалитету
живота хумане популације на Земљи. Током 19. века, а посебно 20. века, масовно оснивање
специјализованих плантажа за производњу сировина за механичку и хемијску прераду
постало је прворазредни разлог интродукције великог броја егзота, посебно четинара из
родова Pinus, Picea, Pseudotsuga и врста из родова Populus и Salix.
2
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
2.1. ЗНАЧАЈ ИНТРОДУКЦИЈЕ АЛОХТОНИХ ДРВЕНАСТИХ БИЉАКА
Еколошки утицај алохтоних биљних врста и механизми њиховог брзог ширења у биљним
заједницама истраживани су и представљени у многим радовима (Elton 1958., Drake i dr.
1989., Di Castri i dr. 1990., Šilc i dr. 2012., Obratov-Petković i dr. 2013.) , а алохтоне биљне
врсте нису увек и инвазивне. Према Међународној унији за заштиту природе (IUCN 2011.),
инвазивне биљне врсте се дефинишу као оне које угрожавају биодиверзитет одређеног
подручја на генском, специјском и екосистемском нивоу. Према подацима IUCN (2011.), у
Европи је тренутно забележено укупно 10.961 таксона алохтоних врста биљака, а за 10-
15% се процјењује да имају негативне еколошке и привредне последице. На основу истог
извора, штете условљене од стране инвазивних врста, као и неопходне мере контроле,
коштају Европу 12,7 милијарди еура годишње. Градове као средишта интродукције и
ширења инвазивних врста наводе поједини аутори (Kowarik 1995., Godefroid i Koedam
2007.). Ставретовић и сарадници (2010) тврде да осим што угрожавају аутохтону
биоразноликост, све је већи број инвазивних врста које озбиљно угрожавају људско
здравље.
Биолошке инвазије егзотичних врста заједно са губитком станишта дивљих животиња,

загађења и промене коришћења земљишта представљају озбиљне претње за биодиверзитет
и повећавају ризик од изумирања врста (Sakai et al. 2001; Ruiz and Carlton 2003; Mooney et
al. 2005; Clout and Russell 2007). Инвазивне врсте такође могу имати значајне утицаје на
људско здравље и наш економски, културни и еколошки развој (Mack et al. 2000; Pimentel
2002; Colautti et al. 2006; Pfeiffer and Voeks 2008).
3
Субспонтано ширење интродукованих биљних врста је значајна еколошка појава. Фактори

који контролишу њихово ширење нису довољно истражени. Познато је да интродуковане
врсте биљака нарушавају еколошку стабилност природних екосистема, мењајући структуру
природних заједница и биотопа и угрожавају опстанак природне флоре и фауне. Овакве
промене често доводе до доминације интродуковане флоре и хомогенизације биотопа
(Кордић, 2016:3).
Колонизујуће и инвазивне врсте су деценијама предмет од значајног интереса (Baker and

Stebbins 1965; Cox 2004), нарочито у вези са улогом природне селекције у олакшавању
прилагођавања врста новим срединама (Allendorf and Lundquist 2003; Blair and Wolfe 2004;
Holt et al. 2005). Недавно је пажња посвећена улози генетичких и еволуционих процеса као
кључних карактеристика у одређивању да ли и како се инвазивне врсте успостављају и
шире (Sakai et al. 2001; Huey et al. 2005; Sax et al. 2005; Wolfe et al. 2007; Kanarek and Webb
2010; Gomulkiewicz et al. 2010).
На основу истог извора нивои генетичке разноврсности могу утицати на потенцијал

ширења једне инвазивнне врсте. Високи нивои генетичке разноврсности у раном процесу
инвазије могу бити резултат јединственог увођења великог броја индивидуа из различитих
генетичких дивергентних изворних популација (Sakai et al. 2001; Allendorf and Lundquist
2003). Увођењем нових гена инвазивној врсти, повећањем нивоа хетерозиготности или
додавањем нових комбинација гена, хибридизација може превладати низак ниво генетичке
разноврсности повезаних са увођењем малог броја индивидуа (Londo and Schaal 2007;
Moody and Les 2007; Wolfe et al. 2007), који олакшавају процес адаптације и даље служе
као стимуланс за еволуцију инвазије (Ellstrand and Schierenbeck 2000; Vila et al. 2000; Hedge
et al. 2006).
Последњих година у појединим државама вршена су испитивања инвазивних врста. Тако

је и у Мађарској рађена студија о инвазивним врстама на полуприродним стаништима. У
раду на терену испитано је 86 врста станишта. Највише окупирана станишта су шумска
земљишта, поплавне равнице и отворене пешчане површине [1].
4
Висок степен инвазивности поплавних подручја описан је у литератури (Pyšek and Prach
1994, 19-26; Pyšek et al. 1998, 23-32; Hood and Naiman 2000,105-114; Planty-Tabacchi et al.
2001, 221-233). Pyšek и Prach (1994) наводе као главне разлоге сталан поремећај поплава и
ширење пропагула водом. Према Z. Bотта-Dukàt (2008) на подручју истраживања јављају
се Robinia pseudoacacia, Celtis occidentalis, Elaeagnus angustifolia, и такође многе друге
алергене врсте.
2.2.ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА
Зеленило у граду и његовој околини има многоструки значај. Биљке на зеленим

површинама, својим обликом, грађом и животним особинама, представљају незаменљиве
елементе природе, који доприносе мелиорацији животне средине у најширем смислу речи.
Зелене површине града позитивно утичу на околину деловањем на микроклимат, тако што
смањују високе температуре ваздуха, повећавају степен влажности, регулишу јачину ветра,
пречишћавају ваздух, смањују и ублажавају јачину ,,градског шума“, итд Aнастасијевић
(2000).
Према Анастасијевићу (2000) главне функције зеленила су:
• Санитарне функције
• Инжењерско- техничке функције
• Архитектонско- урбанистичке функције
• Естетске функције
• Културно- просветне функције
• Психолошке функције
• Специфичне функције
5
У наредном тексту биће размотрене оне функције зелених површина које можемо
препознати на истраживаној површини.
2.2.1. Санитарне функције зелених површина
На основу истог извора може се рећи да се група санитарних функција зелених површина
односи на утицај биљака у насељу, на микроклимат, као и на санитарни значај ових
површина у пречишћавању ваздуха и позитивне ефекте које биљке показују у ублажавању
буке у насељу.
2.2.1.1. Утицај зеленила на микроклимат насеља
Многобројна истраживања из области медицине показују да се комфор човека пре свега

заснива на одређеној температури и влажности ваздуха. Под оптималним се подразумевају
следеће вредности: температура најповољња за рад 15-20°C, температура најповољнија за
процес дисања 18-20°C, температура такозване зоне комфора 16-21°C Aнастасијевић
(2000).
Познато је да климу насеља карактерише увећање дневне и годишње амплитуде

температуре ваздуха. Ваздух у граду лети је у просеку 2-4°C топлији , а зими 1-3°C
хладнији од оног око насеља. Релативна влажност ваздуха у граду је знатно нижа од
влажности ваздуха у околини. Конвективне ваздушне струје одводе у горње слојеве
топлији и сувљи ваздух, заједно са честицама загађивача и гасовитим штетним састојцима,
што проузрокује већу облачност над градом и представља основни разлог ниже
загађености градског ваздуха током лета Aнастасијевић (2000).
2.2.1.2. Утицај зеленила на топлотни режим насеља
Топлотни режим одређеног подручја зависи од укупне количине сунчевог зрачења и типа
површине на коју ово зрачење пада. Током дана, сунчеву радијацију различите површине
упијају у већој или мањој мери Aнастасијевић (2000).
6
Крошње дрвећа и жбуња најпре апсорбују део сунчеве радијације, а затим стварају сенку
у простору на коме се налазе. Ефикасност биљака зависи од густине крошње, величине
листова, њиховог распореда у круни, густине садње, односно распореда биљака.
Многобројна мерења температуре ваздуха на различитим висинама, над зеленим
површинама и над голим асфалтним улицама и трговима, показују да осцилације у
температури током различитих доба године или доба дана могу да буду значајно различите
Aнастасијевић (2000).
Снижавање температуре ваздуха изнад зелених површина, као што су парк шума или
шума, веће је у односу на површине које су мале или биљкама сиромашне (сквер, дрворед).
Дакле, позитивно дејство пропорционално је величини површине коју биљке заузимају
Биљке зелених површина располажу различитим могућностима утицаја на топлотни

режим околине. Ово треба имати у виду приликом избора биљака за одређене зелене
површине, правилно одабране биљке биће знатно функционалније Aнастасијевић (2000).
Према Kрасношћекову (1968) биљке су разврстане у четири категорије, према проценту

пропуштања сунчевог зрачења у зависности од густине круне:
• биљке врло густе круне (дивљи кестен, клен) – 0,83 до 0,86% пропуштеног зрачења
• биљке густе круне (платан, јаблан, лужњак) – 1,54 до 2,35% пропуштеног зрачења
• биљке средње густе круне (софора, бела врба, бели дуд, чемпрес) – 2,98 до 4,95%
пропуштеног зрачења
• биљке ретке круне (каталпа, карагана) – 7,76 до 9,00% пропуштеног зрачења.
2.2.1.3. Утицај зеленила на влажност ваздуха
У неповољне микроклиматске услове градова свакако спада и ниска релативна влажност

ваздуха. Биљке путем евапотранспирације ублажавају летње температуре, увећавањем
релативне влажности ваздуха. Просечно, одрасло стабло, средње висине, може
транспирацијом избацити до 400 литара воде на дан, под условом да у земљишту има
7
довољно влаге. Испитивања влажности ваздуха на различитим локацијама, показују да се

проценат релативне влажности смањује са смањењем величине биљака и површине под
биљкама Aнастасијевић (2000).
Домаћа истраживања показују да је у извесним случајевима влажност ваздуха изнад

травњака око 12% већа него над плочником, али се ова разлика смањује на висини од
1,5м.Увећање релативне влажности ваздуха осећа се на одређеном растојању од зелене
површине. Тонев (1950) наводи резултате мерења која показују да појас дрвећа и жбуња
увећава влажност око 8% на растојању од 600м, у умереним климатским условима. Друга
мерења показују да се утицај биљака у овом погледу осећа приближно до растојања које је
10 до 12 пута веће од висине појаса зеленила. Утврђено је да повећање релативне
влажности ваздуха од 15% човек осећа као снижење температуре од 2,8 до 3,8°C. Ова
разлика, иако на први поглед незнатна, веома је значајна.
2.2.1.4. Утицај зеленила на кретање ваздуха
Кретање ваздуха може деловати на човека позитивно и негативно. Истраживања указују да

се човек осећа најпријатније при ветру чија је брзина од 0,5 до 3м⁄с. У летњем периоду,
овај ветар расхлађује организам, чак и када се ради о релативно топлом струјању. Јак ветар
представља сметњу, отежава дисање и изазива повећано испаравање.
Биљке зелених површина, пре свега дрвеће и жбуње, имају позитиван утицај на умањивање
снаге и брзине ветрова. Често се појасеви зеленила постављају са циљем да ублаже снагу
ветра (ветрозаштитни појасеви).
Када је дрвеће и жбуње груписано у густ зелени масив, па чак и када се ради о
појединачним стаблима, заштита од ветра може да буде веома значајна. Избор врста дрвећа
и жбуња зависи и од густине крошње. Под овим се подразумева не само пропустљивост
једне биљке, већ и укупна пропустљивост читавог биљног појаса. Најефикаснији су
појасеви чији је степен пропустљивости 30 до 40%, док се у САД оптималним сматрају
појасеви пропустљивости 50 до 60%. Зимске ветрове боље редукују четинарске врсте, док
суве, летње ветрове боље редукују лишћари.
8
Смањење брзине ветра зависи и од висине дрвећа. Уочено је да се ефикасна заштита

постиже до растојања које је једнако петострукој висини појаса, као и да брзина ветра
постаје једнака првобитној на растојању од 15 до 20 висина појаса Aнастасијевић (2000).
2.2.1.5. Утицај зеленила на састав ваздуха
Опште је познато да биљке повећавају количину кисеоника у ваздуху, истовремено

смањујући садржај угљен-диоксида у њему. Један хектар шуме троши на час око 8кг CО2, а
исту количину издахне за 1х приближно 200 људи. Показало се да поједине врсте дрвећа
врло различито учествују у процесима размене гасова. Ако се ефикасност јеле изрази са
100 релативних поена, поједине врсте показују следеће вредности: тиса 118, борови 164,
крупнолисна липа 450, берлинска топола 691.
2.2.1.6. Биљке и аерозагађење
Различите врсте биљака задржавају различите количине честица на лишћу и гранама.

Испитивања показују да четинари на иглицама задрже и до 30 пута веће количине честица
од појединих лишћарских врста. Осим тога, постоји одређена закономерност у садржају
загађивача под крунама дрвећа, зависна од годишњег доба.
Највеће смањење садржаја честица осећа се у септембру (38%), а најмање у мају (око
20%). Током целог вегетационог периода, просечан садржај загађујућих елемената у
ваздуху је за 42% мањи него у околини. Санитарни значај дрвећа у сакупљању честица
веома је значајан у зимском периоду. Крошње дрвећа и без листова задржавају загађиваче у
већем броју (просечно 37% од њихове укупне количине у ваздуху).
На основу истраживања, израчунато је да током једног вегетационог периода, одрасли

примерци дрвећа и жбуња могу да задрже следеће количине механичких честица: брест –
28кг механичкух честица по вегетационом периоду, жалосна врба – 38кг, дивљи кестен –
16кг, млеч – 28кг, јавор – 33 кг, канадска топола – 34кг, лигуструм – 0.3 кг, златна рибизла –
0,5кг.
9
Акумулација честица загађивача на листовима дрвећа и жбуња утолико је значајнија

уколико су зелене површине веће. листовима биљака дуж путева, нема за сада извештаја о
њиховим видљивим оштећењима.
Биљке филтрирају ваздух и помоћу такозваног вертикалног пречишћавања ваздуха.

Влажнији и хладнији ваздух изнад зелених површина континуирано замењује ваздух над
отвореним простором, односећи навише са собом гасовито загађење.
Избор биљака зависи од локалних услова, а неке од најотпорнијих врста код нас су:
Ailanthus glandulosa, Celtis australis, Acer rubrum, Celtis occidentalis, Cornus mas, Corylus
colurna, Platanus sp., Robinia pseudoacacia, Juniperus sp., Quercus robur, Rosa canina,
Hedera helix, Thuja occidentalis, Juglans nigra, Acer platanoides.
2.2.2. Психолошке функције зелених површина
Утицај зелених површина на психу савременог човека, нарочито градског становништва је

велики. Градски становник живи у неповољнијим условима за разлику од сеоског
становника. Он своју унутрашњу потребу за животом у природним условима заборавља
лакше, пошто је окружен погодностима које пружа град, али у подсвести он снажно осећа
недостатак природе Aнастасијевић (2000).
За сваког просечног становника постојање зелених површина попут паркова, плажног

зеленила и другог је од великог значаја. Зелене површине су место опуштања, одмора,
рекреације, смиривања и сусрета. Оне представљају једну од најважнијих веза градског
становништва с природом. Стално повећање броја становника као и све лошији квалитет
живота савременог света могу само да повећавају значај функције зеленила у будућности
10
2.3. НЕГАТИВАН УТИЦАЈ АЛЕРГЕНИХ ДРВЕНАСТИХ ВРСТА
Полиноза је дефинисана као појава респираторних симптома који настају услед удисања
полена на који је појединац осетљив. Полен је један од главних узрока алергијског
ринитиса и астме. У северној, централној и источној Европи, ране пролећне алергијске
болести дисајних путева најчешће су узроковане поленом из породице Betulacae.
Зрна полена биљке преноси ветар (Peternel, Musić Milanović, 2005).
Према (Perez,2010) алергијска потенција полена је везана за присуство хидрофилног

протеина или гликопротеина (антигена) са молекулском масом 10 kDa to 70 kDa, која је
отпорна на промене pH и високе температуре и може изазвати јачу или слабију алергијску
реакцију код људи.
Према истом извору, у урбаним областима, број људи који су осетљиви на алергене стално
расте. Због тога је мониторинг алергена у ваздуху постао медицински оправдан, до сада су
објављене многе студије о врстама полена и њиховом утицају на људско здравље. (Jantunen,
2012, Perez, 2010).
Алергијске болести представљају глобални проблем јавног здравља, посебно у
индустријализованим земљама. Према статистикама, 65% европске одрасле популације
има симптоме алергијског ринитиса, а 27% има симптоме астме. Да би се спречили
алергијски симптоми, веома је важно знати када сезона полена почиње и завршава
(Puc,2003, Weryszko-Chmielewska, 2006).
Ризик од алергије полена израчунава се по броју дана са различитим нивоима ризика од

алергијских болести узрокованих поленом доминантних таксона, према праговима алергије
предложеним на основу Скале за оцењивање полена Департмана за заштиту животне
средине округа Форсајт ( Emberlin, 2003).
11
Према истраживањима обављеним у Осјеку-Барањи хрватско метеоролошко друштво је

установило с обзиром на падавине да је 2009. била веома сува година, док је 2010. година
била веома кишовита.
То може објаснити ниже концентрације полена код већине проучаваних биљних врста у
2010. у односу на 2009. годину. Сезона поленског дрвећа у Осјечко-барањској жупанији
слична је годишњим добима поленског дрвећа у другим регијама југоисточне Европе (Nitiu
DS,2002, Diaz de la Guardia,2006).
Према лабораторији за палинологију Природно математичког факултета у Новом Саду

највећа концентрација полена арергених биљака за 2018 годину је била у периоду од
фебруара до априла. Где је концентрација полена брезе и платана од марта до априла била
висока, док је у мају била нижа али и даље присутна.
Неке од потенцијалних врста полена долазе од дрвећа коришћеног у хортикултури. Због
тога треба пажљиво планирати које дрвеће треба посадити. Полен који садржи алергене
може негативно утицати на људско здравље које захтева мере информисања циљу
едукације људи, ради спречавања алергијских поремећаја.
12
2.4. ИСТОРИЈАТ ШТРАНДА
Најлепша плажа на Дунаву, новосадски Штранд је званично отворен 1911. године. ( Слика
1.) Новосадска плажа је, судећи по позиву Полицијског комесаријата упућеног 1856.г.
градском Магистрату да омеђи одређено место на горњем Лиману – дужине 25, а ширине 9
хвати за цивилно купалиште, старија бар за још намјање пет и по деценија. Постоји и спис
из 1884. године о првој лицитацији за постављање две кућице – свлачионице. Прве кабине
изграђене су 1913. године и то три реда. Потом следи изградња билетарнице на главном
улазу која је била препознатљива по два шиљата торња и дрвеним окретаљкама за
појединачни пролаз посетилаца. Убрзо су постављене и бараке за бицикле, тушеви,
ресторани и салетла у којој су обично свирали војни оркестри. [2]
Слика 1. Плажа Штранд некад
Извор: https://www.google.rs/search?q=штранд&source=lnms&tbm=isch&sa
Велики дрвени ресторан који се налазио на централном платоу изгорео је педесетих

година. И Милош Црњански се у својим посетама Новом Саду радо враћао Штранду и
наводио га као највећу знаменитост града на Дунаву. [3] ( Слика 2.)
13
Слика 2. Стара разгледница плаже ,,Штранд“
Извор: Матица српска
Данас „Штранд“ захвата седам хектара зелених површина и скоро исто толико пешчаних.
Дуж 700 метара плаже посетиоци уживају и у хладу око 400 стабала и шибља. ( Слика 3.)
Током врелих летњих дана на“Штранд“ дође око 20.000 посетилаца дневно, а од 1. маја до
30. септембра у летњој сезони кроз капије плаже прође и до милион људи [2]
Слика 3. Изглед плаже Штранд данас
Извор: Кордић Мирјана,мај 2018.
14
Мирјана Кордић Мастер рад Задатак и циљ
3. ЗАДАТАК И ЦИЉ
Циљ рада је утврђивање бројности дендролошких врста као и њихове анализе коришћењем
метричких показатеља. Неопходно је такође утврђивање виталности, естетских квалитета
дрвећа и жбуња на Новосадској плажи Штранд као и адаптабилности интродукованих и
аутохтоних врста заступљених на поменутом локалитету. Рад обухвата детаљну
инвентаризацију дрвенастих и жбунастих врста као и приказ општих карактеристика
најзаступљенијих биљних дрвенастих врста, њихове биолошке и еколошке особине.
Задатак је утврдити адекватност примењеног садног материјала за озелењавање новосадске

плаже ,,Штранд“, као и мере поправке у циљу побољшавања људског здравља. Крајњи циљ
је утврђивање одговарајућег предлога замене неадекватних врста са становишта алергених
и инвазивних својстава биљака.
15
Мирјана Кордић Мастер рад Метод и материјал рада
4. МЕТОД И МАТЕРИЈАЛ РАДА
Пре приступања директном истраживању задатог локалитета извршено је проучавање

самог положаја града у коме се плажа налази, његов рељеф, клима која је заступљена,
хидрографија града и на крају сама историја плаже Штранд.
Проучавање терена започето је у јесен 2017. године и трајало је до лета 2018. године. У том
периоду је праћено понашање биљака од периода мировања, почетака вегетације и промене
које су се дешавале на њима. Инвентаризација и дендрометријска анализа обављене су
месеца маја 2018. године.
Општи подаци садрже: научни, ботанички назив врсте, синониме и породицу, затим
народни назив или латинско име у хортикултурној пракси. Биоеколошке особине и
еколошке захтеве појединих врста у природном ареалу, распрострањеност, адаптабилност,
варијабилност, важност интродуковане врсте, искуства о успевању егзоте у култури и
хортикултури у Србији и Војводини као и градовима наше земље, наводимо коришћењем
литературе у овом раду.
За све врсте обављена су фенолошка опажања за шест главних фенофаза: почетак

вегетације, листање, цветање, сазревање плодова, мењање боје и опадање листова.
Фенолошка опажања обављена су на више примерака исте врсте.
За анализу испитане су следеће особине дендрофлоре: врста, висина, висина до првих

грана, прсни пречник стабла, ширина крошње, трулеж дебла и дебљих грана, суве гране,
механичка оштећења, фитопатолошка оштећења, оцена виталности и оцена
декоративности. Општа виталност оцењена је на основу висинског и дебљинског прираста
као и здравстевног стања сваког примерка поједине врсте. Општа виталност сваке врсте
оцењена је од један до десет.
16
Мирјана Кордић Мастер рад Метод и материјал рада
Висина стабла и висина до првих грана је изражена у метрима и мерена је тако што се
посматрач удаљио од дрвета довољно да може сагледати цело дрво у природном положају
главе. Поред дрвета је посављена палица висине 1m. Посматрач је са удаљености измерио
висину тако што је израчунао колико се пута палица од 1m налази у висини дрвета.
Резултат који је израчунат заокружен је на цео већи број. За жбунасте врсте узето је место
података о висини првих грана, прсног пречника који заузимају, изражена у m2 .
Прсни пречник је изражен у центиметрима и добијен је тако што је на терену измерен обим
стабла на висини од 1м, затим путем формуле О ; O=Rπ (О-обим, r-

полупречник, R-пречник, π- 3,14). Добијен резултат изражен је у децималном запису
заокружен на две децимале. Грешке у одступању су до 50 cm и оне су настале на терену
због немогућности приласка неком стаблу. Нека од стабала су мерена пантљиком те су
одступања мања до 5 cm.
Материјал који је био коришћен је прибор за мерење: пантљика, метар и дрвена палица.
Подаци су обрађени помоћу рачунарских програма : MS Office Word , Excel 2010 и
AutoCAD 2015.
17
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА
На основу истраживања спроведеног у току јесени 2017. године и токм лета 2018. године
које је подразумевало одлазак на терен и анализу врста, праћење понашања биљака од
периода мировања, почетака вегетације и промене које су се дешавале на њима утврђено је
постојеће стање које је текстуално и табеларно приказано у даљем раду.
На основу доступне литературе и обиласка терена прикупљени су подаци о географском

положају испитиваног локалитета новосадске плаже ,,Штранд“. Такође за потребе
сагледавања услова у којима се анализирана дендрофлора развија, детаљно су проучени
услови средине – климатски, земљишни и хидрографски.
5.1. ГЕОГРАФСКО- САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ ГРАДА НОВОГ САДА
Нови Сад се налази на 45°20′0″N 19°51′0″E, у средишњем делу аутономне покрајине

Војводине, на северу Србије, на граници Бачке и Срема (Слика 4). Град лежи на обалама
реке Дунав, између 1.252. и 1.262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази
равничарски део града (Бачка), док је на десној обали, на обронцима Фрушке горе,
смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m,
док се са сремске стране креће између 250 и 350 метара. Код Новог Сада се у Дунав (са
леве стране реке) улива Мали бачки канал, који је део система канала Дунав—Тиса—
18
Дунав. Са 15 приградских насеља, општинско подручје града Новог Сада обухвата

површину од 702,7 km2 [4].
Слика 4. Положај Новог Сада на мапи Србије
Извор: https://www.google.rs/search?
tbm=isch&source=hp&biw=1366&bih=613&ei=VLU5W7X2A6PP6ASuipWgDw&q=polozaj+novog+sada&oq=pol
ozaj+novo&gs_l=img.3.0.0i24k1l6.52
5.2. УСЛОВИ СРЕДИНЕ
5.2.1. Клима
Нови Сад има умерено континенталну климу, каква је уосталом на простору целе Панонске
низије. То подразумева кишовита пролећа, топла и сува лета, сувље јесени од пролећа и
хладне зиме са мало снега. Основне карактеристике су велике температурне разлике током
године (хладне зиме и топла лета) и нагли прелази између хладније и топлије половине
године. Према дугогодишњим мерењима у Метеоролошкој станици на Римским
шанчевима, средња годишња температура је 11°С. Најхладнији месец је јануар (просечна
температура је -1° C), а најтоплији јул (просечна температура је 21° C). Ради се о веома
19
сунчаном крају, где сунце ову пространу равницу загрева у просеку око 2.040 сати
годишње. Топла и сува лета, са највећим бројем сунчаних сати у току године, понекад се
тешко подносе. Просечна годишња количина падавина износи 576 mm , а честе су и суше
(Табела 1). У просеку, највише падавина има у јуну и децембру, а најмање у октобру и
марту. Најчешћи ветар је кошава која дува из правца југоистока. Кошава је доста
равномерно распоређена током зиме, пролећа и јесени, док лети дува ређе. Најчешћа је у
октобру. Затим следе: северозападни ветар који дува у летњим месецима, и западни који је
најчешћи у фебруару. Кошава доноси суве ваздушне масе, а западни ветрови падавине [4].
Показатељ/Месец Јан. Феб. Мар Апр. Мај Јун Јул Авг. Септ. Окт. Год
Средњи максимум, 3 6 12 17 23 25 27 27 24 18 16
C° (F°) (37) (43) (54) (63) (73) (77) (81) (81) (75) (64) (61)
Средњи минимум, -4 -2 1 6 11 14 15 14 11 6 6
C° (F°) (25) (28) (34) (43) (52) (57) (59) (57) (52) (43) (43)
Количина 38 35 41 47 57 82 61 55 36 35 577
падавина, мм (ин) (15) (13,8) (16,1) (18,5) (22,4) (32,3) (24) (21,7) (14,2) (13,8) (227,2)
Табела 1. Клима Новог Сада
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=168
У сврхе анализе климатских прилика испитиваног локалитета употребљени су

Агрометеоролошки билтени за месец јул, август, септембар, октобар и новембар 2017.
године.
20
5.2.1.1. Јул 2017- Топлотни услови и падавине
Јул 2017. године обележило је сувље и топлије време од убичајеног за наше поднебље.
Средње дневне температуре ваздуха кретале су се у интервалу од 16 °С на високом
планинама до 24 °С на највећем делу пољопривредног подручја Србије. Забележено
одступање средњих температура било је од 1°С на северу Војводине до 2.2 °С у
Посавотамнави. Током месеца забележени су периоди са веома високим максималним
температурама од 33 °С до 39 °С (График 1.) , као и краткотрајна захлађења и освежења,
када су максималне и минималне температуре ваздуха падале испод просечних вредности.
Током јула 2017. године на највећем делу територије земље забележено је мање падавина
од просечних за овај месец, од 20 до 100 mm [5].
График 1. Просечне максималне (Tmax), минималне (Tmin) и средње дневне (Tsr) температуре ваздуха °C,
као и дневне количине падавина =˃ 1mm (P) у јулу 2017.године.
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/jul.pdf
Просечне количине падавина односе се само на подручје у којем је било падавина.

Процењена величина површине подручја са падавинама у посматраном дану дата је као
проценат (%) укупне површине пољопривредног земљишта у Републици Србији
На великом делу територије Србије забележене су просечне јулске падавине док је у Банату
и Поморављу било само 50% од уобичајених јулских падавина.(Слика5.)
21
Слика 5. Сума падавина (mm) у јулу 2017. године у Србији
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/jul
5.2.1.2. Август 2017- Топлотни услови и падавине
Август 2017. године на територији Србије био је знатно топлији у односу на вишегодишњи
просек. Средње дневне температуре ваздуха су се кретале од 16°С на највишим планинама
до 26°С у већем делу Војводине, Посавотамнави и делу Шумадије. Одступања средњих
дневних температура у односу на вишегодишњи просек кретала су се од 1.6°С на југу,
југоистоку и истоку Србије до 3.2°С у делу Војводине и западне Србије.
На грaфичком приказу осредњених дневних температура ваздуха (График2.) може се

видети да су током месеца забележена четири периода са веома високим температурама,
изнад 35°С, која су прекидала краткотрајна захлађења са падавинама и температурама
ваздуха испод просечних вредности.
22
Највише температуре забележене су средином прве декаде месеца, у већини места између
38 и 42°С [5].
График 2.
Просечне
максималне (Tmax), минималне (Tmin) и средње дневне (Tsr) температуре ваздуха °C, као и дневне количине
падавина =˃ 1mm (P) у августу 2017.године.
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/avgust.pdf
У овом месецу забележено је мање падавина него што је уобичајено за август и биле су
углавном пљусковитог карактера. Значајније падавине на читавој територији Србије
регистроване су само 13. и 21. августа. Проценат падавина ( Слика 6.) у последњих 30 дана
у односу на просек највећи је у делу јужног Баната, Браничева и околини Великог
Градишта, од 150 до 200%, док је у већем делу земље проценат падавина између 75 и 125%
[6].
23
Слика 6. Проценат падавина у односу на просек у августу 2017. Године у Србији
Извор: [6]
5.2.1.3. Септембар 2017- Топлотни услови и падавине
Септембар 2017. године на територији Србије био је топлији у односу на вишегодишњи

до 18°С у већем делу Војводине, Мачви, Посавотамнави, Шумадији, Поморављу,
Браничеву, Тимочкој и Неготинској Крајини. Одступања средњих дневних температура у
односу на вишегодишњи просек кретала су се од 1.6°С на југу, југоистоку и истоку до
3.2°С на северозападу земље. На графичком приказу осредњених дневних температура
ваздуха (График 3.) може се видети да је током прве две декаде, у већини дана, температура
била изнад вишегодишњег просека, док је трећа декада била хладнија од просека. Највише
температуре, преко 35°С, забележене су почетком и средином месеца, у Крушевцу је
измерено чак 37°С. Најниже максималне дневне температуре, испод 15°С, забележене су
почетком треће декаде, у више места измерено је само 12°С. [7]
24
График
3.
Просечне максималне (Tmax), минималне (Tmin) и средње дневне (Tsr) температуре

ваздуха °C, као и дневне количине падавина =˃ 1mm (P) у септембру 2017.године.
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/septembar.pdf
Веома топло време током лета и у септембру, када су температуре ваздуха често биле око и
изнад 30°С, уз смањен прилив падавина, неповољно је утицало на већину актуелних
пољопривредних култура.
5.2.1.4. Октобар 2017- Топлотни услови и падавине
1Октобар 2017. године на територији Србије био је топлији у односу на вишегодишњи

југозападне и југоисточне Србије до 14°С у делу Срема, Посавотамнави и околини
Београда. Одступања средње дневне температуре у односу на вишегодишњи просек
кретала су се од 0.6°С на крајњем југу до 2.2°С на северозападу земље и у Неготинској
Крајини. На графичком приказу осредњених дневних температура ваздуха (График4.) може
се видети да је најтоплији период био током друге и почетком треће декаде месеца док су
се у осталом делу октобра смењивали краткотрајни периоди топлијег и хладнијег времена
од уобичајеног. Највише температуре, од 25 до 29°С, измерене су у другој половини друге
декаде месеца. Јутарњи мразеви забележени су крајем месеца, до -3°С на 2 m висине и до
-6°С у приземном слоју ваздуха. [8].
25
График 4. Просечне максималне (Tmax), минималне (Tmin) и средње дневне (Tsr)

температуре ваздуха °C, као и дневне количине падавина =˃ 1mm (P) у октобру
2017.године.
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/oktobar.pdf
5.3.1. Педолошке карактеристике
На испитанoj локацијi тип земљишта je пешчано алувијално, које је на слици (Слика7.)

означено бројем 46.
Алувијално земљиште је настало таложењем материјала различитог минеролошког и

механичког састава поплавним водама река. Речни нанос назива се још и алувијални.
(Миљковић, 1996.) Најчешће се још сусрећу називи ,,алувијални наносʺ, алувијално
земљиште ʺ или просто ,,алувијум ʺ (Ћирић,1991.) Међународни назив-флувисол потиче од
латинске речи fluvius што значи река, чиме се објашњава порекло земљишта. Алувијална
земљишта заузимају знатне површине у нашој земљи. Простиру се у долинама река
Дунава, Саве, Тисе, Мораве, Дрине и др. У Србији се процењује да их има око 500.000 ха.
Алувијана земљишта настају дуж водотока, у приобалној зони полоја где поплавне воде
сортирају и таложе грубљи, песковити материјал ( Миљковић, 1996.)
26
Слика 7. Приказ земљишта на педолошкој карти, пешчано алувијално земљиште

означено бројем 46
Извор: Педолошка карта Војводине
27
5.3. ХИДРОГРАФИЈА
Површинске воде обухватају: Дунав, фрушкогорске потоке, мања језера, баре и мочваре,
Канал Савино село -Нови Сад из хидросистема ДТД, и мање мелиорационе канале.
Река Дунав је једно од најбитнијих природних обележја града. Нови Сад се налази на 1.255.
километру његовог тока и на ушћу у Дунав једног од магистралних Канала Дунав-Тиса-
Дунав. Друга по величини река у Европи, која својим током дугим преко 2.860 km пролази
кроз десет европских држава, представља најважнију речну саобраћајницу, али и културну
и историјску везу са осталим европским земљама. Дунав чини највећи део водене
површине хидрографске мреже, а уједно и њен најпогоднији део, с обзиром на
експлоатацију. Експлоатише се за пловидбу, водоснабдевање, наводњавање, спорт,
рекреацију и туризам. На просторима дуж Дунава налазе се изворишта, викенд-насеља,
пристаништа, пристани, сидришта, бродоградилиште, плаже, индустријски објекти и зоне
становања. Са аспекта диверзитета живог света, Дунав представља неисцрпну ризницу.
Овај биотоп посебног значаја, окружен је спектром различитих типова екосистема, у чијем
формирању и сам учествује. Ковиљско-петроварадински рит је ритски комплекс на
инундационом подручју средњег дела тока Дунава, у којем доминирају шуме меких
лишћара. Део Ковиљско-петроварадинског рита, 1998. године заштићен је као специјални
резерват природе, а 1989. године ово подручје је проглашено за међународно значајно
станиште птица. На овом простору очувана су карактеристична својства ритова са
острвима, адама, меандрима, рукавцима, барама, мочварама и ритским шумама, ливадама,
трстицима и шеварима, са специфичном флором и фауном.Фрушкогорски потоци се
спуштају низ северну и јужну планинску падину и има их више од 50. Махом су
периодичног, а делом и сталног карактера. Бујични потоци су бројнији на северној падини,
где услед великог пада носе значајну количину материјала који таложе испред ушћа у
Дунав стварајући плавине [4].
28
5.4. ЗАСТУПЉЕНОСТ БИЉНОГ ФОНДА НА ИСТРАЖИВАНОМ

ПОДРУЧЈУ
На основу обављеног истраживања утврђена је процентуална заступљеност доминантних

врста на локалитету новосадске плаже ,,Штранд“. Најдоминантнија врста која се јавља је
топола (Populus nigra italica L.) (102 комада) 37%, затим копривић (Celtis occidentalis L.)
22%, платан (Platanus acerifolia Aiton) 15%, кугласти багрем (Robinia Pseudoacacia
umbraculifera L.) 14% и сибирски брест (Ulmus pumila L.) 12%. У табели (Табела 2). ће
бити дат приказ такође и осталих врста које се налазе на испитиваном локалитету као и
латински назив сваке врсте, име ботаничара који је врсту описао, као и домаћи назив и на
крају бројност сваке врсте затечене на испитиваном локалитету.
Редни бр. Врста Описао Домаћи назив Бројност

1 Acer Linee Горски јавор 2
pseudoplatanus
2 Acer Linee Сребрнолисни 8
dasycarpum јавор
3 Acer platanoides Linee Млеч 7
4 Juglans nigra Linee Црни орах 4
5 Juglans regia Linee Орах 2
6 Koelreuteria Laxam. Керлеутерија 3
paniculata
7 Tilia Scopoli Крупнолисна 3
platyphullos липа
8 Populus alba Linee Бела топола 8
9 Populus nigra Linee Јаблан 102
italica
10 Populus nigra Linee Црна топола 37
11 Platanus Aiton Платан 22
acerifolia
12 Styphnolobium Linee Софора 14
japonicum
29
13 Ulmus glabra Linee Сибирски 7

pendula брест,жалосна
форма
14 Ulmus pumila Linee Сибирски брест 12
15 Celtis Linee Копривић 28
occidentalis
16 Celtis australis Linee Копривић 6
17 Catalpa Walter Каталпа 7
bignonioides
18 Fraxinus Linee Бели јасен 22
excelsior
19 Fraxinus Linee Бели 7
excelsior јасен,лоптаста
globosa форма
20 Prunus pissardii Ehrhart Џанарика 3
Редни бр. Врста Описао Домаћи назив Бројност

21 Robinia Linee Кугласти багрем 7
pseudoacacia
umbraculifera
22 Salix alba Linee Бела врба 8
23 Salix matsudana Koidzumi Коврџава врба 7
24 Betula alba Roth Бела бреза 3

25 Rhys typhina Linee Руј 1
Табела 2.Врсте на испитиваном лолалитету

Ако мало шире прегледамо непосредну околину истраживнаог подручја (Булевар деспота
Стефана) наилазимо на самоникле тополе (Слика8) и багрем (Слика9) што нам указује на
њену склоност ка инавзивном појављивању у простору.
Слика 8. Самоникла бела топола на Булевару деспота Стефана Слика 9. Самоникла бела топола и
багрем
Фото: (М. Кордић, јун 2018. г) Фото: (М. Кордић, јун 2018. г)
30
У даљем тескту ће бити дат опис

најдоминантнијих врста који ће нам
бити од помоћи за разумевање даље
аналзе.
Род Populus
Црна топола Populus nigra L.
На подручју истраживања јављају се

представници рода Populus црна
топола (Слика10) и бела топола као
и Populus nigra x euramericana (јаблан) (Слика11).
Црна топола има ширко подручје распростирања од Медитерана на југу дo 64° географске
ширине на север, те од Британског залива до западне Азије ( Zsuffa 1974). То је пионирска
врста дрвећа из приобалних екосистема, строго хелиофилна, што формира метапопулације
колонизирањем отворених простора, семеном и вегетативно- резницама, деобом корена
( Zsuffa 1974; Херпка 1986; Pospiškovà и Бартàковà 2004; Чортан и сар.2015). Топола у
Европи и свету представља једну од најзначајнијих врста шумског дрвећа с еколошког
становишта.
31
Слика 10. Црна топола на локалитету ,,Штранд“ Слика 11. Јаблан на локалитету
Штранд“
Фото: (М. Кордић, јун 2018. г) Фото: (М. Кордић, јун 2018. г)
Црна топола се карактерише великом разноликошћу популација, од изолованих

појединачних стабала, као и великих и чистих састојина, па до мешовитих састојина
(Lefeévre и сар. 1989). Тополе углавном расту на влажним поплавним подручјима уз реке и
потоке те на речним спрудовима и адама. Траже пуно светла и плодно и свеже земљиште.
То су дводоме врсте које цветају пре листања и опрашују се ветром.
Размножавају се семеном и вегетативно јер дају квалитетне изданке из пања или

жила.Успешно се размножавају из резница, а највреднији светски клонови и кроз културу
ткива (in vitro).
Брз раст и лако вегетативно разможавање су основна својства која су омогућила постизање
великих учинака у клонској селекији, а ти клонови су били први облици употребе
селекционисаног материјала у практичном шумарству. Због тих својстава је нашла велику
примену у бројним земљама с интензивном производњом хемјског дрвета и биомасе. Тако
се у Турској аутохтоне црне тополе плантажирају на површини 70. 000 ha. (Tunctaner 1995).
Када су крајем осамаестог века из Северне Америке у Европу (Француску) пренесене

америчке црне тополе, и када је почела њихова садња, кренуо је спонтани процес
укрштања с европским црним топлама. Тада су се у природи појављивали хибриди
различитих својстава који су се показали технички бољим од аутохтоних врста, а
становништво их је почело интензивно користити. Тиме је покренут процес интродуковања
гена америчких врста у популације европских топола ( Heinze 1998a i b; Taylor 2002; Fossati
и сар. 2003; Lexer и сар. 2005, Niggemann 2006; Ziegenhagen и сар. 2008, Smulders 2008a)
32
који је у западној и средњој Европи скоро у потпуности истиснуо чисту аутохтону црну
тополу. Тако се, с временом, подручје распростирања црних топола смањивало под
утицајем интрогресије човека. Човек је највише утицао сечом или посредно променама
еколошких услова на рекама кроз њихову регулацију. Тако се у многим земљама црне
тополе сматрају врстом нестајања због сталне контаминације природних станишта
хибридима, ширењем хибрида на рачун њиховох станишта те интензивним деловањем
човека (Bisoff и сар.1987). Због своје угрожености европска црна топола је препозната као
приоритетна врста у активностима на очувању шумских генетских извора у Европи
(Anonimus 1990).
Род: Celtis
Копривић Celtis australis L.
Амерички копривић је пореклом из Северне Америке од јужног Онтарија и Квебека,

простире се кроз делове Нове Енглеске, до југа до Северне Каролине, западно до северне
Оклахоме, и на север до Јужне Дакоте. Ареал америчког копривића преклапа се са још две
врсте копривића (Celtis laevigata Willd. и Celtis reticulata Torr.), што отежава да се утврди
тачан ареал ових врста (Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски
факултет Универзитета у Београду, Београд)
Одговарају му топла и сунчана станишта, растресита и песковита земљишта. У Хрватској

расте самоникло обично у јужним крајевима док се у континенталним најчешће узгаја
појединачно или у групама у парковима и дрворедима. Спорог је раста, животни век му је
више од четиристо година (Глигић 1953).
У Новом Саду је показао високу адаптабилност на градске услове, а нарочити на

истраживаном локалитету плаже ,,Штранд“ чији хабитус можемо видети на фотографији
(Слика 12).
33
Слика 12. Копривић (Celtis australis L.) на

локалитету Штранд“
Фото: (М. Кордић, јун 2018. г)
Род: Platanus
Платан Platanus acerifolia Aiton
Сматра се да је хибридна врста настала

у Енглеској 1640. године
субспонтаном хибридизацијом између P.orientalis и P. occidentalis.
Јаворолисни платан је брзорастућа врста. Добро успева на свежем, алувијалном земљишту.

Отпорнији је на ниске температуре од источног платана. Отпоран је на прашину и
аерозагађење у градским условима Вукићевић (1982) стр. 227. У неким крајевима наше
земље развија се субспонтано. Тако у кањону реке Уне, на кречњаку и доломиту где се
осећа утицај маритимне климе масовно се субспонтано раширио, а и даље се овде
вегетативно и генеративно обнавља ( Стефановић,1978).
Осетљиви су на нападе гљиве Apiognomonia veneta која изазива пламењачу лишћа и

младара и изумирање гранчица и грана платана, болест познату као антракноза. Осим
антракнозе јаворолисни платан нападају и бројне друге гљиве, које изазивају болести
лишћа и избојака, болести коре (некрозе коре и рак ране), и трулеж дрвета (између осталих
Armillaria mellea и Fomes fomentarius). Поред различитих врста гљива листове платана
нападају и америчке мрежасте стенице (Corythucha ciliata) ( Поповић 2005)
34
Слика 13,14. Platanus acerifolia Aiton на локалитету Штранд“
Фото: (М. Кордић, јун 2018. г)
Род : Robinia
Кугласти багрем Robinia Pseudoacacia umbraculifera L.
Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну
Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом. Иако није
избирљив у погледу подлоге и позиције, најбоље успева на осунчаним местима и
пропустљивим земљиштима [9].Успева добро на стаништима китњака-граба, сладуна-
цера, а и на станишту црни јасен- грабић и на станишту црног бора, али где је земљиште
очувано и није екстремно суво Вукићевић (1987) стр. 440. Кугласти багрем се најчешће
сади у дрворедима као што је приказано на слици 15.
35
Слика 15. Robinia Pseudoacacia umbraculifera L. на локалитету Штранд“
Фото: (М. Кордић, мај 2018. г)
Род: Ulmus
Сибирски брест Ulmus pumila L.
Природно из источне Азије, интродукован је у Сједињене Државе у најмање три различите

прилике раних 1900-их (Leopold 1980) с накнадно распрострањеном садњом, поготово на
Великој равници, како би служио као ветрозаштитни појас (Webb 1948; Ward 1985). Ulmus
pumila L. је веома толерантан према холандском брадавичастом обољењу (ДЕД) и користи
се као извор гена отпорности на болести у многим програмима узгоја брестова (Smalley
and Guries 2000). Тренутно, сибирски брест (Ulmus pumila L.) се сматра инвазивном
дрвенастом врстом у 41 држави САД-а (USDA, NRCS 2002; Ding et al. 2006; Zalapa et al.
2009), са натурализованим или инвазивним популацијама такође су пријављени у Канади
(Brouillet et al. 2006), Мексико (Тодзиа и Панеро 1998), Аргентини (Zalba and Villamil 2002)
и Шпанији (Cogolludo‐Agustin et al. 2000). Сибирски брест је постао једна од првих десет
нових америчких инвазивних биљних врста азијског порекла и једна од
најпроблематичнијих дрвенастих врста уз руску маслину и тамариск (USDA, NRCS 2002;
Ding et al. 2006). Код нас се сади на јавним површинама у граду што претставља проблем.
Такође се налази и на новосадској плажи Штранд (Слика16).
36
Слика 16 Сибирски брест (Ulmus pumila L.) на

локалитету Штранд“
Фото: (М. Кордић, мај 2018. г)
Мало се зна о генетским факторима који су допустили Сибирском бресту да напредује у

толико различитих станишта и да постане инвазивна врста. У својој родној Азији, Ulmus
pumila се јавља у семи ардиним стаништима Кине, Монголије и деловима данашње Руске
Федерације (Dulamsuren et al. 2009).
У САД-у, Сибирски брест је сада уобичајена врста у семи аридним стаништима западних
држава, док се натурализоване популације у источној и средишњој западној САД јављају у
широком спектру околине (USDA, NRCS 2002).
Сибирски брест (Ulmus pumila) се сматра инвазивним врстом чак у 41 држави у САД.
Он има утицај на генетску разноврсност и генетску структуру што објашњава његов

процес инвазије. Генетске анализе показале су широко распрострањену хибридизацију са
природним у Ulmus rubra у природним популацијама Ulmus pumila. Хибридизација је
37
повећала генетичку разноврсност популације Ulmus pumila и утицала на њихову генетичку

структуру.
5.4.1.Анализа постојећег стања с освртом на алереност врста
Од високо алергенеих врста на терену налазимо род Bethulus. Ниско алергене врсте су из
родова: Acer, Celtis, Fraxinus, Juglans, Platanus, Populus, Prunus, Robinia, Salix, Tillia,
Ulmus. Родови чија алергеност није позната су: Catalpa и Koerleuteria.
За зелене површине на којима наилазимо на макар један примерак биљне јединке алергеног
својства можемо сматрати површинама са потенцијалом за изазивање алергије.
5.5. ДЕНДРОМЕТРИЈСКА АНАЛИЗА
У табели биоеколошке основе (Табела 3) приказани су метрички показатељи за свако

стабло посебно и постојање трулежи дебла и дебљих грана, суве гране, механичка
оштећења, фитопатолошка оштећења, оцена виталности и оцена декоративности. Општа
виталност оцењена је на основу висинског и дебљинског прираста као и здравстевног
стања сваког примерка поједине врсте. Општа виталност сваке врсте оцењена је од један
до десет.
Сломљене гране у
Ширина крошње
Висина до првих
Фитопатолошка
декоративности
Трулеж дебла и
Прсни пречник
Ентомолошка
дебљих грана
стабла (cm)
виталности
Висина (m)
Механичка
Суве гране
Редни број
грана (cm)
оштећења
оштећења
оштећења
крошњи
Оцена
Оцена
Врста
(m)
1 Platanus acerifolia 20 1.70 220 20.0 / да / да / да 9 9

2 Platanus acerifolia 20 1.90 200 12.0 / / / / / да 9 9
3 Platanus acerifolia 18 2.10 115 9.0 / да / / / / 9 9
38
4 Platanus acerifolia 17 1.80 100 9.0 / / / / / / 9 9

7 Platanus acerifolia 10 1.40 120 8.0 / да / / / да 8 8
8 Platanus acerifolia 16 1.50 150 10.0 / да / / / да 9 9
9 Juglans regia 8 1.20 75 6.0 / / / / / / 8 9
10 Fraxinus excelsior 8 2.00 80 7.0 / / / / / / 8 9
11 Populus nigra 2.2 1.60 20 1.5 / / / / / / 10 10
12 Populus nigra 2.5 1.50 30 1.5 / / / / / / 10 10
13 Populus nigra 2.2 1.80 20 1.5 / / / / / / 10 10
14 Populus nigra 2.2 1.80 17 1.5 / / / / / / 10 10

17 Acer pseudoplatanus 7 1.70 50 3.0 / / / / / / 8 9
19 Acer pseudoplatanus 7 1.80 70 6.0 / / / / / / 9 8
20 Celtis occidentalis 8 1.70 90 9.0 / да / / / / 8 7
21 Acer platanoides 8 1.80 70 7.0 / да / да / да 7 7
22 Acer dasycarpum 9 2.80 90 5.5 / да да / / да 7 7
23 Populus nigra 20 2.20 165 10.0 / да да / / / 7 6
26 Populus nigra 25 2.50 230 11.5 / да / / / да 7 6
27 Celtis occidentalis 10 2.50 70 6.0 / / / / / / 9 8
28 Acer platanoides 10 1.90 50 5.0 / да / / / да 6 6
31 Celtis occidentalis 7.5 1.70 90 8.0 / / / / / / 9 9
32 Populus nigra 8 1.60 60 5.0 / / / / / / 10 10

34 Acer platanoides 4 1.80 50 3.0 / / / / / / 9 9
39
36 Acer platanoides 4.6 2.30 60 2.0 / / / да / / 8 8
37 Robinia pseudoacacia umbraculifera 5 1.70 45 3.0 / / / / / / 10 10

39 Robinia pseudoacacia umbraculifera 4.2 1.60 30 2.5 / / / / / / 10 10
47 Juglans nigra 7 1.80 50 5.0 / / / / / / 8 9
48 Tilia platyphullos 15 2.30 160 13.0 / / / / / / 8 8

50 Celtis occidentalis 13 3.30 90 7.0 / / / да да да 6 6
51 Celtis occidentalis 16 2.20 130 15.0 / да / да / / 6 6
53 Fraxinus excelsior 2 2.00 10 2.0 / / да да / / 6 6
54 Celtis occidentalis 8 2.20 120 13.0 / да да да / / 6 6
58 Fraxinus excelsior 4 2.00 11 2.0 / / / / да да 6 7
59 Salix matsudana 6 1.50 60 9.0 / / / / / / 10 9
60 Fraxinus excelsior 6 2.50 55 5.3 / да да да да / 4 3
61 Populus nigra 12 3.50 120 4.0 / / / / / / 9 9
62 Catalpa bignonioides 12 3.50 110 8.0 / / / / / / 8 9
64 Platanus acerifolia 7 1.70 70 7.0 / да да да да да 7 7

65 Platanus acerifolia 12 2.00 120 13.0 / да да / / / 7 7
40
66 Populus nigra italica 35 4.00 280 7.0 / да да да да да 6 7

67 Populus nigra italica 35 5.00 310 5.4 / да да да да да 6 7
68 Populus nigra 33 1.60 210 6.2 / да да да да да 6 7
69 Acer dasycarpum 17 2.60 220 14.5 / / / / / / 7 7

71 Robinia pseudoacacia umbraculifera 3 1.80 50 2.8 / / / / да да 9 10
74 Robinia pseudoacacia umbraculifera 2.5 1.90 30 1.0 / / / / да да 6 6

90 Robinia pseudoacacia umbraculifera 2.5 2.00 45 1.0 / / / да да да 3 3
91 Robinia pseudoacacia umbraculifera 3.5 2.20 40 2.0 / / / да / / 7 6
92 Robinia pseudoacacia umbraculifera 2.5 2.00 10 0.8 / / / да / / 3 3
41
97 Salix matsudana 4 0.50 25 4.0 / / / / / / 8 7

98 Salix matsudana 4 0.50 15 4.0 / / / / / / 8 8
99 Salix matsudana 5 0.50 20 4.5 / / / / / / 8 8
100 Salix matsudana 4 0.20 10 2.3 / / / / / / 8 7
101 Salix matsudana 5 0.30 10 2.0 / / / / / / 8 8

102 Salix matsudana 4 0.30 10 2.0 / / / / / / 8 8
103 Populus nigra italica 8.5 2.50 80 7.0 / / / / / / 5 5
104 Styphnolobium japonicum 8 1.60 90 6.0 / / / / / / 8 8
106 Populus nigra 19 1.50 240 13.0 / / / / / / 5 5
107 Acer platanoides 3 1.70 20 1.5 / / / / да / 4 4
108 Juglans nigra 7 2.70 45 5.5 / / да да / / 6 6
109 Fraxinus excelsior 6 2.50 55 5.3 / да да / / / 4 3
110 Juglans nigra 6 2.50 55 7.4 / да да / / / 6 4
111 Populus nigra italica 10 1.80 60 5.0 / да да / / да 4 4
112 Populus nigra 7 1.50 40 4.0 / / / / / / 9 9

113 Acer dasycarpum 10 1.80 140 7.0 / / / / / / 8 7
116 Populus nigra 12 2.30 80 5.0 / / / / / / 9 9
117 Styphnolobium japonicum 6.5 1.50 60 8.0 / / / / / / 8 8

118 Populus nigra 10 1.40 75 8.0 / / / / / / 6 7
119 Styphnolobium japonicum 9 3.00 65 9.0 / да да / / / 7 7
120 Fraxinus excelsior 7 2.50 60 7.0 / да да / / / 5 5
121 Elaeagnus angustifolia 8 2.00 120 8.0 / да да / / / 8 8
122 Fraxinus excelsior globosa 6 1.30 50 5.0 / да да / / да 6 5
124 Populus nigra italica 1.5 2.30 65 7.0 / / / / / / 10 10
125 Populus alba 17 3.00 170 15.0 / / да / / / 9 9
127 Populus nigra 30 5.00 290 18.0 / да да / да / 8 9
42

129 Populus nigra italica 4 1.90 20 3.0 / да да / / / 5 3
130 Populus nigra italica 12 2.50 95 10.0 / / / / / / 9 8
131 Celtis occidentalis 13 2.50 135 13.0 / да да / / / 8 8
132 Juglans regia 8.5 2.20 80 8.5 / / / / / / 9 8
133 Juglans nigra 12 3.50 75 8.5 / да да / / / 9 9

139 Celtis occidentalis 10 2.20 110 14.0 / / да / / / 9 9
141 Betula alba 6 1.40 60 3.0 / / / / / / 9 8
142 Betula alba 5 1.50 50 4.0 / / / / / / 8 8
143 Betula alba 5 1.40 50 4.0 / / / / / / 9 8
144 Betula alba 5 1.50 55 5.0 / / / / / / 10 9

149 Populus nigra 8 1.50 75 7.0 / / / / / / 10 10

151 Populus nigra 9 1.70 60 6.0 / / / / / / 9 9
153 Populus nigra 12 2.30 75 5.0 / / / / / / 10 10
155 Populus nigra 12 2.50 90 10.0 / / / / / / 10 10
156 Ulmus glabra pendula 2.5 2.30 50 2.0 / / / / / / 8 8
157 Prunus pissardii 9 1.40 125 7.0 / / / / / / 10 9
158 Populus nigra 15 3.50 220 12.0 / / / / / / 10 10
43
159 Populus nigra 15 3.00 200 13.0 / / / / / / 9 9
160 Populus nigra 16 3.50 165 13.0 / / / / / / 10 10

161 Ulmus pumila 10 2.50 100 12.0 / / / / / / 10 9
163 Ulmus pumila 10 2.20 120 11.0 / / / / / / 9 8
164 Ulmus pumila 10 2.30 100 12.0 / / / / / / 9 8

166 Rhys typhina 3 0.80 65 4.0 / / / / / / 8 8
167 Rhys typhina 3 1.00 50 4.0 / / / / / / 9 9
168 Populus nigra 8 3.00 320 5.0 / / / / / / 9 6
169 Celtis australis 14 1.40 125 17.0 / да да / / / 10 9
170 Ulmus pumila 12 2.00 100 15.0 / / / / / / 10 10
171 Celtis australis 2.6 1.40 6 1.4 / / / / / / 10 10
172 Ulmus pumila 10 3.00 100 14.0 / / да / / / 9 10
173 Celtis australis 3 1.30 8 1.2 / / / / / / 10 10
174 Ulmus pumila 12 1.70 120 14.0 / да да да / / 8 6
176 Populus nigra 14 1.80 110 10.0 / / / / / / 10 10

177 Celtis australis 3 1.45 1.8 1.0 / / / / / / 10 10
178 Ulmus pumila 10 2.00 100 13.0 / / да / / / 9 9
180 Ulmus pumila 10 1.80 95 12.0 / / да / / / 9 9
181 Betula alba 10 1.60 55 7.0 / / / / / / 8 7

182 Betula alba 8 1.60 160 6.0 / / / / / / 9 7
183 Betula alba 10 1.70 65 7.0 / / / / / / 8 7
187 Salix matsudana 10 1.60 1.5 12.0 / / да / / / 10 9
44
190 Ulmus glabra pendula 2 1.80 55 1.9 / / / / / / 10 10
191 Fraxinus excelsior 12.5 2.50 170 15.0 / / / / / / 9 8
192 Catalpa bignonioides 10 2.50 95 6.0 да да да / / да 7 7

193 Fraxinus excelsior globosa 3 1.80 20 2.0 / / / / / / 10 10
194 Fraxinus excelsior globosa 3.5 1.80 25 2.0 / / / / / / 10 10
197 Ulmus pumila 15 1.50 95 10.0 / / / / / / 10 10

198 Fraxinus excelsior globosa 6 2.50 60 5.00 / / / / / / 9 10
206 Acer dasycarpum 8 1.80 90 10.00 / / / / / / 10 10
207 Acer dasycarpum 10 1.80 80 10.00 / / / / / / 10 10

210 Koelreuteria paniculata 5 2.00 40 5.00 / / / / / / 10 10
211 Koelreuteria paniculata 4.5 1.00 30 5.00 / / / / / / 10 10
212 Koelreuteria paniculata 4.5 1.00 35 5.00 / / / / / / 10 10
213 Salix alba 10 1.80 100 8.00 / / / / / / 9 9

215 Salix alba 7 1.40 60 5.00 / / / / / / 9 10
216 Salix alba 7 1.50 70 5.00 / / / / / / 9 9
219 Ulmus pumila 5 2.30 60 4.00 / / / / / / 10 8
45
221 Populus alba 17 5.00 160 10.00 / / / / / / 10 9

222 Populus alba 16 4.80 165 10.00 / / / / / / 10 10
223 Populus nigra italica 17 4.00 140 13.00 / / / / / / 9 9
224 Salix alba 9 4.00 160 9.00 / / / / / / 10 10


231 Salix alba 10 3.00 170 16.00 / / / / / / 9 9
232 Populus nigra italic 18 4.50 200 20.00 / / / / / / 10 10
233 Salix alba 10 2.00 80 16.00 / / / / / / 9 9
234 Salix alba 10 1.90 100 16.00 / / / / / / 10 10
235 Populus nigra italic 20 3.00 280 16.00 / / / / / / 10 10
236 Populus nigra 15 2.50 160 10.00 / / / / / / 10 10
237 Populus alba 12 3.00 170 13.00 / / / / / / 10 10
238 Populus nigra 6 2.00 100 7.00 / / / / / / 9 9
239 Populus nigra 10 2.30 180 12.00 / / / / / / 10 10
240 Populus nigra 16 2.00 110 8.00 / / / / / / 9 10

241 Populus alba 20 2.30 190 10.00 / / / / / / 10 10
242 Populus nigra 13 2.00 75 7.00 / / / / / / 10 10
243 Ulmus pumila 15 2.30 100 11.00 / / / / / / 10 10
244 Populus alba 15 2.00 160 10.00 / / / / / / 10 10
245 Populus nigra 17.5 2.50 225 12.00 / да / / / / 10 10

246 Populus nigra 17 4.00 140 13.00 / да / / / / 10 10
248 Populus nigra 17 3.50 165 13.00 / / / / / / 10 8
251 Populus nigra 13 3.50 75 7.00 / / / / / / 10 10
46
252 Platanus acerifolia 4.5 2.00 50 5.00 / / / / / / 8 8

254 Platanus acerifolia 16 3.50 100 12.00 / да да / / / 10 10
255 Populus alba 25 1.85 260 11.00 / / / / / / 10 10
256 Populus alba 21 2.50 300 8.00 / / / / / / 10 10

261 Ulmus glabra pendula 3 2.00 40 3.50 / / да / / / 10 10

264 Styphnolobium japonicum 9.5 2.50 110 8.00 / да да / / / 9 8
267 Ulmus pumila 9.5 2.00 35 10.00 / / / / / / 10 10
Табела 3. Биоеколошка основа
На основу дендрометријске анализе рађене у пролеће-лето 2018. године утврђене су

просечне вредности метричких показатеља (Табела 4) за 22 узорка Platanus acerifolia, 28
Celtis occidentalis, 37 Populus nigra, 10 Populus nigra italica, 8 Populus alba, 22 Fraxinus
excelsior, 12 Ulmus pumila, 36 Robinia pseudoacacia umbraculifera.
Оцена виталности
Ширина крошње
Висина до првих
декоративности
Прсни пречник
стабла (cm)
Висина (m)
грана (cm)
Оцена
Врста
(m)
Platanus acerifolia 13.16 2.10 122.73 9.36 8.82 8.77
47
Celtis occidentalis 9.23 1.97 100.54 9.71 8.29 8.04

Populus nigra 14.73 2.71 145.65 9.05 8.97 8.76
Populus nigra italica 16.10 3.15 153.00 9.34 7.40 7.30
Populus alba 17.88 3.06 196.88 10.88 9.88 9.75
Fraxinus excelsior 7.52 2.13 80.95 7.66 8.36 8.32
Ulmus pumila 10.71 2.13 93.75 11.50 9.42 8.92
Robinia pseudoacacia 3.40 1.84 41.11 2.36 7.42 7.39
umbraculifera
Табела 4. Просечне вредности метричких показатеља
Према подацима прикупљених од становника Лимана и запослених у ЈКП ,, Градско

зеленило ʺ просечна старост стабала платана креће се у распону од 40-60 година,
копривића од 20 до 40 година, црне тополе 60-80 година, беле тополе 60-80 и преко 80
година, белог јасена 20-40 година, сибирског бреста 10-20 година и багрема 10 до 20
година.
Подаци из табеле (Табела4) указују на то да су се врсте добро адаптирале на подручје у

којем се налазе. Као пример узећемо Црну тополу која је показала изузетно добру
адаптабилност на овом простору. Просечна оцена здравственог стања јој је висока (8,97), а
хабитус добар и уједначен. На око она има зелену лисну масу, нема трулежи и не одаје лош
утисак. На јесен 2018. године након сече топола може се јасно утврдити да је топола трула
изнутра, што се у већини случајева не може утврдити приликом израде биоеколошке
основе. Као што је претходно поменуто ове тополе су достигле старост од преко 80 година.
Временом усвајајући огромене количине воде током свог живота стабло је иструлило и
топола је достигла врхунац свог животног века. Оно што није виђено док је топола била у
дубећем положају може се лако видети на посеченој тополи (Слика 17,18).
48
Слика 17. Рупа у стаблу труле тополе Слика 18. Трула топола
Фото: (М. Кордић, октобар 2018. г) Фото: (М. Кордић, октобар 2018. г)
Стабло је изнутра иструлило, трулеж

се простире дубоко кроз срж
тополе, она као таква је
представљала опасност
јер је врло лако могло доћи до
њеног рушења. Друга врста која је
показала високу
адаптабилност је
копривић (Celtis australis L. ) што
видимо по његовој високој оцени
декоративности и виталности. Просечна вредност прсног пречника за измерене врсте
износи 100.54 cm што нам указује на добар прираст, висина стабла и ширина крошње су
скоро сразмерни (висина 9.23 m, 9.71 m), а стабла немају знаке трулежи или других врста
обољења. Сибирски брест се такође добро адаптирао са оценом декоративности 9.42 и
виталности 8.92. Висина стабала, ширина крошње и њена густина, виталност и
декоративност сибирског бреста су показатељи одличне адаптације ове инвазивне врсте
49
на истраживаном подручју. Крошње сибирског бреста се редовно орезују на новосадсој

плажи ,,Штранд“ како би се спречило стварање непроходних и непрегледних простора. Та
мера одржавања и неге је неопходна јер се крошња сибирског бреста великом брзином
обнавља и шири. Брз раст стабла и крошње који је сибирски брест постигао у условима у
којим се налази говори нам о његовој изузетој адаптабилности, с обзиром да знамо да је
његово природно порекло Источна Азија. Такође је потребно поменути врсте које су
показале добру адаптабилност на истраживаном простору, а које не угрожавају посетиоце
и сам простор. Неке од тих врста су: бели јасен са просечном оценом виталности 8.36 и
оценом декоративности 8.32 и кугласти багрем са оценом виталности 7.42. Оцена
виталности је малло нижа јер је у време истраживања био нападнут белом лисном ваши.
Током истраживања убрзо је повратио своју виталност и декоративност.
5.8. Статистичка обрада података
На основу статистичке обраде података ( Табела 5) уочавају се високе варијације унутар

врста. Највећу варијабилност показују тополе. Највише варира прсни пречник што се може
видети код беле тополе 196,88±53,25, црне тополе 138,16±81,11 и евроамеричке тополе
153,00±106,49.
Такође знатне варијације су уочене унутар неколико врста јавора. Сребрнолисни јавор
(Acer dasycarpum L.) показује варијацију прсног пречника од 124±58,6, код млеча (Acer
platanoides L.) варијација прсног пречника је упола мања 67,86±34,1, док је код горског
јавора (Acer pseudoplatanus L.) 60,00±14,14. Висок степен варијације прсног пречника
показују узорци стабала сибирског бреста (Ulmus pumila L.), што је од великог значаја с
обзиром да се ради о инвазивној врсти. Изузетно висок прираст што се види по прсном
пречнику и његовој варијацији 93,75±23,75 указује нам на велику варијабилност сибирског
бреста. Висок степен варијације се јавља код платана (Platanus acerifolia А.) и износи
122,73±63,03. Најмањи степен варијације се запажа при мерењу висине до првих грана. За
разлику од високог степена варијације који је примећен код прсног пречника стабла тополе,
варијација висине до првих грана износи 3,06±1,21 за белу тополу, нешто мањи код црне
тополе 2,63±1,11 и 3,15±1,14 код евроамеричке тополе. Најмањи степен варијације показују
50
копривић (Celtis australis L. ) 26,30±48,42 за прсни пречник и 1,43±0,10 за висину до првих

грана и коврџава врба (Salix matsudana L. ) са варијацијом прсног пречника 18,94±18,06 и
0,68±0,55 висине до првих грана.
првих грана
пречник
Декоративн
Виталност
крошње
Висина
Ширина
стабла
Висина до
Прсни
ост
Acer dasycarpum 10,8±3,56 2,16±0,49 124±58,6 9,40±3,45 8,40±1,52 8,20±1,64
Acer platanoides 6,51±2,62 1,88±0,21 67,86±34,1 4,21±2,08 6,86±1,68 7,00±1,63
Acer pseudoplatanus 7,00 1,75±0,07 60,00±14,14 4,50±2,12 8,50±0,70 8,50±0,70
Betula alba 7,00±2,31 1,53±0,11 70,71±39,73 5,14±1,57 8,71±0,76 7,71±0,76
Catalpa bignonioides 9,42±2,44 2,50±0,95 85,71±26,52 6,93±1,24 8,57±1,13 8,71±1,11
Celtis australis 4,77±4,53 1,43±0,10 26,30±48,42 3,93±6,41 10,00±0,00 9,83±0,41
Celtis occidentalis 9,23±2,49 1,97±0,44 100.54±29,29 9,71±4,20 8,29±1,27 8,04±1,23
Fraxinus excelsior g. 7,52±3,24 2,13±0,49 80,95±65,21 7,66±5,36 8,36±2,04 8,31±2,25
Juglans nigra 8,00±2,71 2,63±0,67 56,25±13,15 6,60±1,64 7,25±1,50 7,00±2,45
Juglans regia 8,25±0,35 1,70±0,71 77,50±3,54 7,25±1,77 8,50±0,71 8,50±0,71
Koerleuteria paniculata 4,67±0,29 1,33±0,58 35,00±5,00 5,00±0,00 10,00±0,00 10,00±0,00
Platanus acerifolia 13,16±4,83 2,10±0,71 122,73±63,03 9,36±4,05 8,82±1,01 8,77±1,02
Populus alba 17,88±4,02 3,06±1,21 196,88±53,25 10,88±2,17 9,88±0,35 9,76±0,46
Populus nigra 14,10±7,61 2,63±1,11 138,16±81,11 8,61±4,18 9,03±1,40 8,86±1,49
Populus nigra italica 16,10±11,57 3,15±1,14 153,00±106,4 9,34±5,40 7,40±2,41 7,30±2,58
9
Prunus pissardii 9,00±1,00 1,37±0,06 103,33±37,53 7,33±0,58 9,67±0,58 9,33±0,58
Rhys typhina 3,00±0,00 0,90±0,14 57,50±10,61 4,00±0,00 8,50±0,71 8,50±0,71
Robinia pseudoacacia 3,40±0,72 1,84±0,16 41,11±11,60 2,36±0,70 7,42±2,17 7,39±32,07
umraculifera
Salix alba 9,00±1,41 2,22±0,94 105,71±43,15 10,71±5,15 9,29±0,49 9,43±0,53
Salix matsudana 5,25±2,05 0,68±0,55 18,94±18,06 4,98±3,64 8,50±0,93 8,00±0,76
Styphnolobium japonicum 8,58±1,91 2,13±0,75 80,00±31,32 8,14±2,54 9,00±0,96 8,57±0,85
Tilia platyphullos 9,00±5,20 1,63±0,58 88,33±62,12 8,67±3,79 9,33±1,15 9,33±1,15
Ulmus glabra pendula 2,49±0,63 1,81±0,65 43,57±15,20 2,49±0,88 9,43±0,79 9,14±1,07
Ulmus pumila 10,71±2,65 2,13±0,40 93,75±23,75 11,50±2,84 9,42±7,10 8,92±7,10
Ukupno 9.07±5,92 2.09±0,83 90.5±64,57 7.22+4,48 8,67±1,60 8,40±1,70
Koeficijent varijacije 65,2 39,3 71,4 62,1 18,8 20,3
Табела 5. Статистичка обрада података
51
Мирјана Кордић Мастер рад Дискусија
ДИСКУСИЈА
У овој студији приказани су резултати спроведеног истраживања на локалитету новосадске

плаже ,, Штранд“. Плажа ,, Штранд“ се налази на Лиману 2. Лиман 2, као и преостала 3
Лимана су позната као подручја града за која се може рећи да су преоптерећена тополама.
Близина Дунава, као и земљиште погодовали су њиховом развоју и даљем ширењу с обзиром
да се ради о инвазивним врстама.
Познато је да се приликом цветања топола јавља проблем са алергијама код људи. Топола се
због лаког разношења путем ветра инвазивно и самоникло јавља.
Основни задатак и циљ спроведеног истраживања био је утврдити адаптабилност и

варијабилност аутохтноних и интродукованих алергених врста на подручју новосадске плаже ,,
Штранд“.
Приликом истраживања примећено је да је новосадска плажа ,,Штранд“ богата различитим

врстама које су добро адаптиране (Табела2) што је веома важно ако се посматра с аспекта
естетске функције зеленила, санитарне улоге и важности зеленила за биодиверзитет.
На истраживаном локалитету утврђено је присуство дрвенастих врста које су проглашене

као инвазивне, као и већи број алергених врста. Најбољу адаптабилност и варијабилност
показали су сибирски брест и тополе. С гледишта инвазивности то представља проблем
због претње за даљим инвазивним ширењем тих врста. Сибирски брест показао је изузетну
адаптабилност с високим прирастом који је постигао за 10 година. Због брзог раста и своје
добре адаптабилности људи се све чешће одлучују за озелењавање парковских и градских
зелених површина сибирским брестом, као што је и случај са озелењавањем новосадске
плаже Штранд, не узимајући у обзир његову склоност као инвазивном ширењу. Брест има
густу грошњу која се због његове прилагођеноси и добре адаптабилности брзо формира и
60
због тога је он у врло брзом року способан да испуњава своје функције као што је пример
снижавања температуре ваздуха, стварања хлада, естетског доприноса, пречишћавања
ваздуха и свега претходно поменутог у тексту. Али морамо имати у виду опасност коју
представља за зелене површине. Крошња се развија изузетно брзо те се гране спуштају све
до земље (Слика 19). Неопходно је орезивање јер у супротном затвара проходност на
местима на којима је посађен или на местима на којима се самоникло јавио.
Слика 19. Густе крошње сибирског бреста које стварају непрегледност у простору
Фото: (М. Кордић, октобар 2018. г)
Као што се види на слици 19. крошње сибирског бреста су закрчиле пролазе и заклањају
поглед . Управо због склоности ка брзом образовању густе крпшње сибирски брест се
корсити за ветрозаштитне појасеве. Оно што је лоша страна сибирског бреста у граду и на
градској плажи то је добра страна сибирског бреста у улози ветрозаштитног појаса. То нас
доводи до закључка да је сибирски брест погрешан избор за озелењавање града, градске
плаже и паркова.
Сребрнолисни јавор и млеч показали су висок степен варијабилности на истраживаном

подручју и нешто нижи степен адаптабилности. Код сребрнолисног јавора (Acer
dasycarpum L.) оцена виталности варира од. 8,40±1,52 , код млеча (Acer platanoides L.) је
знатно нижа 6,86±1,68 и код горског јавора (Acer pseudoplatanus L.) 8,50±0,70 што нам
указује на слабију адаптабилност горског јавора у односу на друга два. Јавори такође
61
спадају у инвазивне врсте стога је потребно обратити пажњу када се одлучује на

озелењавање површина јавором.
Према групи аутора, неке биљне врсте производе више полена и имају дуг период цветања
и разношења полена, имају међусобно унакрсне реакције и класификујемо их као високо
алергене врсте ( ДʼАмато, 2007; Љ. Несторовић 2011, ; Игић 2012) стога је потребно
поменути и платане. Врста која је показала изузетно високу варијабилност и
адаптабилност на истраживаном подручју, али представља другу врсту опасности по
човека. Приликом избора врста морамо сагледати све могућности и претње. У овом случају
говорићемо о алергеним својствима платана. С обзиром да је новосадска плажа Штранд
једна врло посећена плажа, коју посећују људи свих старосних група због тога морамо
имати у виду да плод платана изазива алергије код људи. Када се на једном простору
налази непропорционалана количина алергених врста то може изазвати алергије чак и код
оних људи који нису никад били склони алергијама. Нарочито када је поменути простор
преоптерећен тополама.
Врсте које су се такође добро адаптирале, а не угрожавају посетиоце, већ оплемењују

простор јесу софора, липа, каталпа и керлеутерија (Табела5).
62
Мирјана Кордић Мастер рад Закључак
ЗАКЉУЧAК
На основу обављених истраживања увиђамо да су се многе врсте које су затечене на

локалитету новосадске плаже ,, Штранд“ добро адаптирале. За неке се може рећи да су
погрешан избор када је у питању озелењавање простора који посећује велики број људи
током целе године. Неке од затечених врста на простору истраживања су алергене, попут
платана. Платан је потребно заменити другом врстом која је безопасна за човека и животну
средину. Приликом истраживања утврдили смо да амерички копривић показује добру
адаптабилност на овом простору и у складу с тим можемо платане заменити копривићем.
Такође као замену можемо предложити пауловнију која би могла обогатити већ постојећу
разноврсност биљног фонда на новосадској плажи ,,Штранд“. Као проблем поменут је
сибирски брест због своје склоности ка инвазивности, као предлог можемо сугерисати
његову замену копривићем с обзиром да се у постојећем дрворееду налазе наизменично
посаћени млади копривићи. Такође смо утврдили велики број топола на терену, а с обзиром
да смо на крају истраживања дошли до сазнања да су неке труле што се на први поглед не
види можемо предложити замену постојећих топола које се налазе на травнатим
површинама које посетиоци користе током лета за сунчање или игру. Такође можемо
поменути висок степен алергености код топола што представља велику опасност за човека.
Оне врсте које су у одличном виталном стању не можемо уклонити па је потребно
одржавати њихову бројност на постојећем нивоу, а с временом вршити сукцесивну замену
врста. У циљу унапређења здравља људи и биодиверзитета простор би се могао
оплеменити већ постојећим врстма за које је утврђено да показују добру адаптабилност и
варијабилност на истраживаном простору и увођењем нових врста које би замениле старе
које су достигле свој максимални животни век, а које уједно имају лош утицај на људе и
сам простор, као што су сибирски брест , платани и тополе.
63
Мирјана Кордић Мастер рад Литература
ЛИТЕРАТУРА
Allendorf, F.W. and Lundquist L. L. (2003). Population biology, evolution, and control of
invasive species. Conservation Biology 124-30.
Baker, H. B., and G. L. Stebbins. (1965). The Genetics of Colonizing Species. New York:
Academic Press.
Cox, G. W. (2004). The Evolutionary Ecology of Exotic Plants,Animals,Microbes,and Interacting

Native Species. Alien Species and Evolution .
Drake, J. H. (1989). Biological Invasions: A Global Perspective. Chichester: John Wiley & Sons.
Ellastrand, N. C. (2000). Hybridization as a stimulus for the evolution of invasiveness in plants?

7043-7050.
Elton, C. S. (1958). The Echology of Invasions by Animals and Plants, Methuen. London.
Gomulkiewicz, R. d. (2010). Genetics, adaptation, and invasion in harsh environments.

Evolutionary Applications 3.
Holt, R. D. (2005). Theories of niche conversation and evolution: could exotic species be
potential tests? In D. F. Sax, J. J. Stachowicz, & S. D. Gaines (Ed.), Species Inasions: Insights
Into Echology, Evolution and Biogeography (pp. 259-290). Sunderland, MA: Sinauer Associates.
Londo, J. P. (2007). Origins and population genetics of weedy red rice in the U. S. In Molecular
Ecology (pp. 4523-4535).
Mack, R. N., D. Simberloff, W. M. Lonsdale, H. Evans, M. Clout, and F. A. Bazzaz. (689-710).

Ecological Applications. Biotic invasion: causes, epidemiology, global consequences, and
control , p. 2000.
Mooney, H. A. , r. Mack, J. Mc Neely, L. Neville, P. Schei and J. Waage. (2005). A new

Synthesis. Invasive Alien Species. Washington, DC: Island Press.
Obratov-Petković, D. ,.-B., Skočajić, D., & Grbić, M. (2013). influence of some environmental
factors on the distribution of the invasive species acer lanceolatus Wild. in various serbian
habitats. Fresenius Environmental Bulletin , 1677-1688.
64
Richardson, D. P. (93-107). Naturalization and invasion of alien plants: concept and definitions.
Diversity and Distributions , 2000.
Ruiz, G. M., and J. T. Carlton. (2003). Vectors and Management Strategies. Washington, DC.:
Island Press.
Sakai A.K , Allendorf F.W., Holt J.S. , Lodge D.M.,Molofsky J. , With K.A., Baughman et al. The
population biology of invasive species. 2001: Annual Review of Ecology and Systematics 32.
Wolfe, L. A. (2007). Does intraspecific hybridization contribute to the evolution of invasiveness?

An experimental test. Biological Invasions 515-521.
Wyman, D. (1951). Elms grown in America. Arnoldia 79-93.
Вукићевић, Е. (1974). Декоративна дендрологија. Београд: IRO Научна књига.
Глигић, В. (1953). Етимолошки ботанички речник. Сарајево: Веселин Маслеша.
Исајев, В. А. (2017). Значај интродукције дрвенастих биљака за оплемењивање шумског

дрвећа.
Јовановић, Б. (1985). Дендрологија. Издање Универзитета Београд.
Јовановић, Б. (1967). Дендрологија са фитоценологијом. Беогард: Научна књига.
Јосифовић, М. (1970-1986). Флора СР Србије (Vols. И-Х). Београд: САНУ.
Момчило Арсенијевић, Ј. Б. (2005). Апиогномониза пламењача лишћа и младара и

изумирање гранчица и грана (,, антракноза"). Београд.
Мратинић, Е. ,Којић, М. (1998). Самоникле врсте воћака у Србији. Београд: Институт за

пољопривредна истраживања Србије.
П., Ј. (1971). Шумско дрвеће и шибље. Београд: Шумарски факултет.
Панчић, Ј. (1884). Додатак флори Кнежевине Србије (Vol. XXX). Београд: Глас Српског
ученог друштва.
Панчић, Ј. (1871). Шумско дрвеће и шибље (Vol. XXX). Београд: Глас Српског ученог
друштва.
Петровић, Д. (1951). Стране врсте дрвећа (егзоте) у Србији (Vol. 1). Београд: САН.
Туцовић, Оцокољић. (2002). Украсне врсте дрвећа и шибља и њихове карактеристике.

Предмет шестог симпозијума флоре југоисточне Србије, (pp. 227-239). Сокобања.
65
Шилц У., Б. Д.-С. (2012). Alien plant species and factors of invasiveness of anthropogenic
vegetation in the Northwestern Balkans — a phytosociological approach , 720-730.
Интернет извори:
1.
https://www.researchgate.net/publication/232767692_Invasion_of_alien_species_to_Hungarian_s
emi-natural_habitats [accessed Jul 05 2018])
2. http://zelenilo.com/strand/
3. http://www.novisad.rs/lat/strand
4. http://www.novisadinvest.rs/sites/default/files/dokumenti/profil_2011_sr_web.pdf
5. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/jul.pdf
6.
http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/avgust.
7. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/septembar.pdf
8. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/oktobar.pdf
9. http://greener.rs/robinia-umbraculifera-kuglasti-bagrem/
66
67

Једна верзија

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Једна верзија

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Једна верзија

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

Кандидат: Кордић Мирјана, дипл. инж. пејзажне архитектуре

Нови Сад, 2018

Кандидат: дипл. инж. пејз. арх Ментор:

Мирјана Кордић Доцент Љубојевић Мирјана

Нови Сад, 2018

Проф. др. Љубојевић Мирјана, редовни професор,

доцент, ментор. Пољопривредни факултет, Нови Сад

Проф. др. Чукановић Јелена, доцент, члан

Пољопривредни факултет, Нови Сад

Проф. др. Саша Орловић, члан

Пољопривредни факултет, Нови Сад

У овој студији приказани су резултати спроведеног истраживања варијабилности и

Основни задатак и циљ спроведеног истраживања био је утврдити присутност аутохтноних

Било је потребно класификовати аутохтоне и интродуковане алергене врсте, дати им оцене

Резултати истраживања требају дати основу за развој стратегије праћења стања и

мења, од пољопривредних култура и декоративног дрвећа и жбуња на привредно значајне

2.1. ЗНАЧАЈ ИНТРОДУКЦИЈЕ АЛОХТОНИХ ДРВЕНАСТИХ БИЉАКА

Биолошке инвазије егзотичних врста заједно са губитком станишта дивљих животиња,

Субспонтано ширење интродукованих биљних врста је значајна еколошка појава. Фактори

Колонизујуће и инвазивне врсте су деценијама предмет од значајног интереса (Baker and

На основу истог извора нивои генетичке разноврсности могу утицати на потенцијал

Последњих година у појединим државама вршена су испитивања инвазивних врста. Тако

2.2.ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА

Зеленило у граду и његовој околини има многоструки значај. Биљке на зеленим

Према Анастасијевићу (2000) главне функције зеленила су:

• Инжењерско- техничке функције

• Архитектонско- урбанистичке функције

• Културно- просветне функције

2.2.1. Санитарне функције зелених површина

2.2.1.1. Утицај зеленила на микроклимат насеља

Многобројна истраживања из области медицине показују да се комфор човека пре свега

Познато је да климу насеља карактерише увећање дневне и годишње амплитуде

2.2.1.2. Утицај зеленила на топлотни режим насеља

Биљке зелених површина располажу различитим могућностима утицаја на топлотни

Према Kрасношћекову (1968) биљке су разврстане у четири категорије, према проценту

• биљке ретке круне (каталпа, карагана) – 7,76 до 9,00% пропуштеног зрачења.

2.2.1.3. Утицај зеленила на влажност ваздуха

У неповољне микроклиматске услове градова свакако спада и ниска релативна влажност

довољно влаге. Испитивања влажности ваздуха на различитим локацијама, показују да се

Домаћа истраживања показују да је у извесним случајевима влажност ваздуха изнад

2.2.1.4. Утицај зеленила на кретање ваздуха

Кретање ваздуха може деловати на човека позитивно и негативно. Истраживања указују да

Смањење брзине ветра зависи и од висине дрвећа. Уочено је да се ефикасна заштита

2.2.1.5. Утицај зеленила на састав ваздуха

Опште је познато да биљке повећавају количину кисеоника у ваздуху, истовремено

2.2.1.6. Биљке и аерозагађење

Различите врсте биљака задржавају различите количине честица на лишћу и гранама.

На основу истраживања, израчунато је да током једног вегетационог периода, одрасли

Акумулација честица загађивача на листовима дрвећа и жбуња утолико је значајнија

Биљке филтрирају ваздух и помоћу такозваног вертикалног пречишћавања ваздуха.

2.2.2. Психолошке функције зелених површина

Утицај зелених површина на психу савременог човека, нарочито градског становништва је

За сваког просечног становника постојање зелених површина попут паркова, плажног

2.3. НЕГАТИВАН УТИЦАЈ АЛЕРГЕНИХ ДРВЕНАСТИХ ВРСТА

Према (Perez,2010) алергијска потенција полена је везана за присуство хидрофилног

Ризик од алергије полена израчунава се по броју дана са различитим нивоима ризика од

Према истраживањима обављеним у Осјеку-Барањи хрватско метеоролошко друштво је

Према лабораторији за палинологију Природно математичког факултета у Новом Саду