Professional Documents
Culture Documents
Poslednje
Poslednje
Poslednje
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Департман за воћарство, виноградарство,
хортикултуру и пејзажну архитектуру
МАСТЕР РАД
АДАПТАБИЛНОСТ И ВАРИЈАБИЛНОСТ
ДЕНДРОФЛОРЕ НОВОСАДСКЕ ПЛАЖЕ ШТРАНД
МАСТЕР РАД
АДАПТАБИЛНОСТ И ВАРИЈАБИЛНОСТ
ДЕНДРОФЛОРЕ НОВОСАДСКЕ ПЛАЖЕ ШТРАНД
__________________________________________
__________________________________________
__________________________________________
Садржај:
РЕЗИМЕ ................................................................................................................... 1
SUMMARY ............................................................................................................... 2
1. УВОД..................................................................................................................... 1
2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ ................................................................................ 3
2.1. ЗНАЧАЈ ИНТРОДУКЦИЈЕ АЛОХТОНИХ ДРВЕНАСТИХ БИЉАКА
.................................................................................................................................... 3
2.2.ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ............................................................................... 5
2.2.1. Санитарне функције зелених површина ..................................................................... 6
2.2.2. Психолошке функције зелених површина................................................................ 10
2.3. НЕГАТИВАН УТИЦАЈ АЛЕРГЕНИХ ДРВЕНАСТИХ ВРСТА .................................. 11
3. ЗАДАТАК И ЦИЉ ........................................................................................... 15
4. МЕТОД И МАТЕРИЈАЛ РАДА .................................................................... 16
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА ......................................................................................... 18
5.1. ГЕОГРАФСКО- САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ ГРАДА НОВОГ САДА ..................... 18
5.2. УСЛОВИ СРЕДИНЕ ......................................................................................................... 19
5.2.1. Клима ........................................................................................................................... 19
5.3.1. Педолошке карактеристике........................................................................................ 26
5.3. ХИДРОГРАФИЈА .............................................................................................................. 28
5.4. ЗАСТУПЉЕНОСТ БИЉНОГ ФОНДА НА ИСТРАЖИВАНОМ ПОДРУЧЈУ........... 29
5.4.1.Анализа постојећег стања с освртом на алереност врста......................................... 38
5.5. ДЕНДРОМЕТРИЈСКА АНАЛИЗА .................................................................................. 38
5.8. Статистичка обрада података ........................................................................................... 58
ДИСКУСИЈА......................................................................................................... 60
ЗАКЉУЧAК .......................................................................................................... 63
Мирјана Кордић Мастер рад Резиме
РЕЗИМЕ
Кључне речи: аутохтоне врсте, алергене врсте, интродуковане врсте, новосадска плажа ,,
Штранд“.
1
Мирјана Кордић Мастер рад Summary
SUMMARY
This study presents the results of a research into the variability and adaptability of dendroflora at
the site of the Novi Sad beach "Štrand". In addition to the autochthonous European dendrophora,
the investigated locality identified the presence of woody species declared as invasive, as well as
a growing number of allergenic species.
The main task and goal of the conducted research was to determine the presence of
autochthonous and introduced and allergenic species in the area of the Novi Sad beach "Štrand".
It was necessary to classify autochthonous and introduced allergenic species, to give them
estimates and to find an appropriate solution based on dendrometric analysis. The aim is to
establish an appropriate proposal for the replacement of inadequate species from the point of
view of allergenic properties of plants in order to influence the improvement of human health and
at the same time preserve the quality of the green area.
The results of the research should provide the basis for the development of a monitoring strategy
and the planning of measures to combat unwanted plant species in order to protect indigenous
flora. Only careful and responsible management of natural resources would enable the number of
invasive plant species to be reduced or maintained at the existing level.
Key words: autochthonous species, allergenic species, introduced species, Novi Sad beach
"Štrand".
2
Мирјана Кордић Мастер рад Увод
1. УВОД
Анализа Флоре једног краја, региона или државе обухвата истраживања основних
(ботаничких) врста као и гајених, мање више привредно значајних врста биљака (Туцовић
и Оцокољић, 2002). Прва обимна дела о основној (Флора Кнежевине Србије, 1874, додатак
флори 1884) и специјалној флори (шумско дрвеће и шибље, 1871) потичу од Јосифа
Панчића. У посебним делима новијег датума примењена флористичка истраживања
обухватају продубљена истраживања страних врста дрвећа (егзота) у Србији (Петровић,
1951); шумског дрвећа и жбуња (Јовановић, 1967; 1985 и др.) ; украсног дрвећа и жбуња
(Вукићевић, 1974 и др.) ; самониклих врста воћака у Србији (Мратинић & Којић, 1998) и
друга. Према досадашњим подацима, а на основу десетотомног издања, Флоре СР Србије
(Јосифовић, 1970- 1977; Сарић и Диклић, 1986) обрађиване су истовремено основне
(ботаничке) и гајене (интродуковане, доместификоване и оплемењене) врсте.
Током протеклих 500 година, географске препреке, које су милионима година условљавале
и одржавале скоро статичну дистрибуцију биљног и животињског света широм планете
Земље, отклоњене су географским открићима и упознавањима нових континената. Овим је
започет спонтани процес интродукције, тј. преношење врста из њиховог природног ареала
са једног на други континент. (Richardson, D.M. et al., 2000).
Према Исајеву (2017) егзотичне врсте дрвећа и жбуња уносе се у нова подручја из више
разлога, који се условно могу груписати (иако се често преклапају), у две катeгорије:
естетски и привредни разлози. Естетски моменти су примарни при оснивању и одржавању
зелених површина различитих намена у урбаним и периурбаним зонама.
Исајев истиче да су се током протекла два века многе врсте спонтано или гајењем знатно
прошириле на простoре у које су интродуковане. Од 20. века, правац интродукције се
мења, од пољопривредних култура и декоративног дрвећа и жбуња на привредно значајне
1
Мирјана Кордић Мастер рад Увод
2
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
Еколошки утицај алохтоних биљних врста и механизми њиховог брзог ширења у биљним
заједницама истраживани су и представљени у многим радовима (Elton 1958., Drake i dr.
1989., Di Castri i dr. 1990., Šilc i dr. 2012., Obratov-Petković i dr. 2013.) , а алохтоне биљне
врсте нису увек и инвазивне. Према Међународној унији за заштиту природе (IUCN 2011.),
инвазивне биљне врсте се дефинишу као оне које угрожавају биодиверзитет одређеног
подручја на генском, специјском и екосистемском нивоу. Према подацима IUCN (2011.), у
Европи је тренутно забележено укупно 10.961 таксона алохтоних врста биљака, а за 10-
15% се процјењује да имају негативне еколошке и привредне последице. На основу истог
извора, штете условљене од стране инвазивних врста, као и неопходне мере контроле,
коштају Европу 12,7 милијарди еура годишње. Градове као средишта интродукције и
ширења инвазивних врста наводе поједини аутори (Kowarik 1995., Godefroid i Koedam
2007.). Ставретовић и сарадници (2010) тврде да осим што угрожавају аутохтону
биоразноликост, све је већи број инвазивних врста које озбиљно угрожавају људско
здравље.
3
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
4
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
Висок степен инвазивности поплавних подручја описан је у литератури (Pyšek and Prach
1994, 19-26; Pyšek et al. 1998, 23-32; Hood and Naiman 2000,105-114; Planty-Tabacchi et al.
2001, 221-233). Pyšek и Prach (1994) наводе као главне разлоге сталан поремећај поплава и
ширење пропагула водом. Према Z. Bотта-Dukàt (2008) на подручју истраживања јављају
се Robinia pseudoacacia, Celtis occidentalis, Elaeagnus angustifolia, и такође многе друге
алергене врсте.
• Санитарне функције
• Естетске функције
• Психолошке функције
• Специфичне функције
5
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
У наредном тексту биће размотрене оне функције зелених површина које можемо
препознати на истраживаној површини.
На основу истог извора може се рећи да се група санитарних функција зелених површина
односи на утицај биљака у насељу, на микроклимат, као и на санитарни значај ових
површина у пречишћавању ваздуха и позитивне ефекте које биљке показују у ублажавању
буке у насељу.
Топлотни режим одређеног подручја зависи од укупне количине сунчевог зрачења и типа
површине на коју ово зрачење пада. Током дана, сунчеву радијацију различите површине
упијају у већој или мањој мери Aнастасијевић (2000).
6
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
Крошње дрвећа и жбуња најпре апсорбују део сунчеве радијације, а затим стварају сенку
у простору на коме се налазе. Ефикасност биљака зависи од густине крошње, величине
листова, њиховог распореда у круни, густине садње, односно распореда биљака.
Многобројна мерења температуре ваздуха на различитим висинама, над зеленим
површинама и над голим асфалтним улицама и трговима, показују да осцилације у
температури током различитих доба године или доба дана могу да буду значајно различите
Aнастасијевић (2000).
Снижавање температуре ваздуха изнад зелених површина, као што су парк шума или
шума, веће је у односу на површине које су мале или биљкама сиромашне (сквер,
дрворед). Дакле, позитивно дејство пропорционално је величини површине коју биљке
заузимају Aнастасијевић (2000).
• биљке врло густе круне (дивљи кестен, клен) – 0,83 до 0,86% пропуштеног зрачења
• биљке густе круне (платан, јаблан, лужњак) – 1,54 до 2,35% пропуштеног зрачења
• биљке средње густе круне (софора, бела врба, бели дуд, чемпрес) – 2,98 до 4,95%
пропуштеног зрачења
7
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
Биљке зелених површина, пре свега дрвеће и жбуње, имају позитиван утицај на
умањивање снаге и брзине ветрова. Често се појасеви зеленила постављају са циљем да
ублаже снагу ветра (ветрозаштитни појасеви).
Када је дрвеће и жбуње груписано у густ зелени масив, па чак и када се ради о
појединачним стаблима, заштита од ветра може да буде веома значајна. Избор врста
дрвећа и жбуња зависи и од густине крошње. Под овим се подразумева не само
пропустљивост једне биљке, већ и укупна пропустљивост читавог биљног појаса.
Најефикаснији су појасеви чији је степен пропустљивости 30 до 40%, док се у САД
оптималним сматрају појасеви пропустљивости 50 до 60%. Зимске ветрове боље редукују
четинарске врсте, док суве, летње ветрове боље редукују лишћари.
8
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
Највеће смањење садржаја честица осећа се у септембру (38%), а најмање у мају (око
20%). Током целог вегетационог периода, просечан садржај загађујућих елемената у
ваздуху је за 42% мањи него у околини. Санитарни значај дрвећа у сакупљању честица
веома је значајан у зимском периоду. Крошње дрвећа и без листова задржавају загађиваче
у већем броју (просечно 37% од њихове укупне количине у ваздуху).
Избор биљака зависи од локалних услова, а неке од најотпорнијих врста код нас су:
Ailanthus glandulosa, Celtis australis, Acer rubrum, Celtis occidentalis, Cornus mas, Corylus
colurna, Platanus sp., Robinia pseudoacacia, Juniperus sp., Quercus robur, Rosa canina,
Hedera helix, Thuja occidentalis, Juglans nigra, Acer platanoides.
10
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
Полиноза је дефинисана као појава респираторних симптома који настају услед удисања
полена на који је појединац осетљив. Полен је један од главних узрока алергијског
ринитиса и астме. У северној, централној и источној Европи, ране пролећне алергијске
болести дисајних путева најчешће су узроковане поленом из породице Betulacae.
Зрна полена биљке преноси ветар (Peternel, Musić Milanović, 2005).
Према истом извору, у урбаним областима, број људи који су осетљиви на алергене стално
расте. Због тога је мониторинг алергена у ваздуху постао медицински оправдан, до сада су
објављене многе студије о врстама полена и њиховом утицају на људско здравље.
(Jantunen, 2012, Perez, 2010).
Алергијске болести представљају глобални проблем јавног здравља, посебно у
индустријализованим земљама. Према статистикама, 65% европске одрасле популације
има симптоме алергијског ринитиса, а 27% има симптоме астме. Да би се спречили
алергијски симптоми, веома је важно знати када сезона полена почиње и завршава
(Puc,2003, Weryszko-Chmielewska, 2006).
11
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
12
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
Најлепша плажа на Дунаву, новосадски Штранд је званично отворен 1911. године. ( Слика
1.) Новосадска плажа је, судећи по позиву Полицијског комесаријата упућеног 1856.г.
градском Магистрату да омеђи одређено место на горњем Лиману – дужине 25, а ширине 9
хвати за цивилно купалиште, старија бар за још намјање пет и по деценија. Постоји и спис
из 1884. године о првој лицитацији за постављање две кућице – свлачионице. Прве кабине
изграђене су 1913. године и то три реда. Потом следи изградња билетарнице на главном
улазу која је била препознатљива по два шиљата торња и дрвеним окретаљкама за
појединачни пролаз посетилаца. Убрзо су постављене и бараке за бицикле, тушеви,
ресторани и салетла у којој су обично свирали војни оркестри. [2]
Извор: https://www.google.rs/search?q=штранд&source=lnms&tbm=isch&sa
13
Мирјана Кордић Мастер рад Преглед литературе
Данас „Штранд“ захвата седам хектара зелених површина и скоро исто толико пешчаних.
Дуж 700 метара плаже посетиоци уживају и у хладу око 400 стабала и шибља. ( Слика 3.)
Током врелих летњих дана на“Штранд“ дође око 20.000 посетилаца дневно, а од 1. маја до
30. септембра у летњој сезони кроз капије плаже прође и до милион људи [2]
14
Мирјана Кордић Мастер рад Задатак и циљ
3. ЗАДАТАК И ЦИЉ
Циљ рада је утврђивање бројности дендролошких врста као и њихове анализе коришћењем
метричких показатеља. Неопходно је такође утврђивање виталности, естетских квалитета
дрвећа и жбуња на Новосадској плажи Штранд као и адаптабилности интродукованих и
аутохтоних врста заступљених на поменутом локалитету. Рад обухвата детаљну
инвентаризацију дрвенастих и жбунастих врста као и приказ општих карактеристика
најзаступљенијих биљних дрвенастих врста, њихове биолошке и еколошке особине.
15
Мирјана Кордић Мастер рад Метод и материјал рада
Проучавање терена започето је у јесен 2017. године и трајало је до лета 2018. године. У
том периоду је праћено понашање биљака од периода мировања, почетака вегетације и
промене које су се дешавале на њима. Инвентаризација и дендрометријска анализа
обављене су месеца маја 2018. године.
Општи подаци садрже: научни, ботанички назив врсте, синониме и породицу, затим
народни назив или латинско име у хортикултурној пракси. Биоеколошке особине и
еколошке захтеве појединих врста у природном ареалу, распрострањеност, адаптабилност,
варијабилност, важност интродуковане врсте, искуства о успевању егзоте у култури и
хортикултури у Србији и Војводини као и градовима наше земље, наводимо коришћењем
литературе у овом раду.
16
Мирјана Кордић Мастер рад Метод и материјал рада
Висина стабла и висина до првих грана је изражена у метрима и мерена је тако што се
посматрач удаљио од дрвета довољно да може сагледати цело дрво у природном положају
главе. Поред дрвета је посављена палица висине 1m. Посматрач је са удаљености измерио
висину тако што је израчунао колико се пута палица од 1m налази у висини дрвета.
Резултат који је израчунат заокружен је на цео већи број. За жбунасте врсте узето је место
података о висини првих грана, прсног пречника који заузимају, изражена у m2 .
Материјал који је био коришћен је прибор за мерење: пантљика, метар и дрвена палица.
Подаци су обрађени помоћу рачунарских програма : MS Office Word , Excel 2010 и
AutoCAD 2015.
17
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА
На основу истраживања спроведеног у току јесени 2017. године и токм лета 2018. године
које је подразумевало одлазак на терен и анализу врста, праћење понашања биљака од
периода мировања, почетака вегетације и промене које су се дешавале на њима утврђено је
постојеће стање које је текстуално и табеларно приказано у даљем раду.
18
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Извор:
https://www.google.rs/search?tbm=isch&source=hp&biw=1366&bih=613&ei=VLU5W7X2A6PP6ASuipWgDw&q
=polozaj+novog+sada&oq=polozaj+novo&gs_l=img.3.0.0i24k1l6.52
5.2.1. Клима
Нови Сад има умерено континенталну климу, каква је уосталом на простору целе
Панонске низије. То подразумева кишовита пролећа, топла и сува лета, сувље јесени од
пролећа и хладне зиме са мало снега. Основне карактеристике су велике температурне
разлике током године (хладне зиме и топла лета) и нагли прелази између хладније и
топлије половине године. Према дугогодишњим мерењима у Метеоролошкој станици на
Римским шанчевима, средња годишња температура је 11°С. Најхладнији месец је јануар
(просечна температура је -1° C), а најтоплији јул (просечна температура је 21° C). Ради се о
19
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
веома сунчаном крају, где сунце ову пространу равницу загрева у просеку око 2.040 сати
годишње. Топла и сува лета, са највећим бројем сунчаних сати у току године, понекад се
тешко подносе. Просечна годишња количина падавина износи 576 mm , а честе су и суше
(Табела 1). У просеку, највише падавина има у јуну и децембру, а најмање у октобру и
марту. Најчешћи ветар је кошава која дува из правца југоистока. Кошава је доста
равномерно распоређена током зиме, пролећа и јесени, док лети дува ређе. Најчешћа је у
октобру. Затим следе: северозападни ветар који дува у летњим месецима, и западни који је
најчешћи у фебруару. Кошава доноси суве ваздушне масе, а западни ветрови падавине [4].
Показатељ/Месец Јан. Феб. Мар Апр. Мај Јун Јул Авг. Септ. Окт. Год
Средњи максимум, 3 6 12 17 23 25 27 27 24 18 16
C° (F°) (37) (43) (54) (63) (73) (77) (81) (81) (75) (64) (61)
Средњи минимум, -4 -2 1 6 11 14 15 14 11 6 6
C° (F°) (25) (28) (34) (43) (52) (57) (59) (57) (52) (43) (43)
Количина 38 35 41 47 57 82 61 55 36 35 577
падавина, мм (ин) (15) (13,8) (16,1) (18,5) (22,4) (32,3) (24) (21,7) (14,2) (13,8) (227,2)
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=168
20
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Јул 2017. године обележило је сувље и топлије време од убичајеног за наше поднебље.
Средње дневне температуре ваздуха кретале су се у интервалу од 16 °С на високом
планинама до 24 °С на највећем делу пољопривредног подручја Србије. Забележено
одступање средњих температура било је од 1°С на северу Војводине до 2.2 °С у
Посавотамнави. Током месеца забележени су периоди са веома високим максималним
температурама од 33 °С до 39 °С (График 1.) , као и краткотрајна захлађења и освежења,
када су максималне и минималне температуре ваздуха падале испод просечних вредности.
Током јула 2017. године на највећем делу територије земље забележено је мање падавина
од просечних за овај месец, од 20 до 100 mm [5].
График 1. Просечне максималне (Tmax), минималне (Tmin) и средње дневне (Tsr) температуре ваздуха °C,
као и дневне количине падавина =˃ 1mm (P) у јулу 2017.године.
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/jul.pdf
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/jul
Август 2017. године на територији Србије био је знатно топлији у односу на вишегодишњи
просек. Средње дневне температуре ваздуха су се кретале од 16°С на највишим планинама
до 26°С у већем делу Војводине, Посавотамнави и делу Шумадије. Одступања средњих
дневних температура у односу на вишегодишњи просек кретала су се од 1.6°С на југу,
југоистоку и истоку Србије до 3.2°С у делу Војводине и западне Србије.
Највише температуре забележене су средином прве декаде месеца, у већини места између
38 и 42°С [5].
График 2. Просечне максималне (Tmax), минималне (Tmin) и средње дневне (Tsr) температуре ваздуха °C,
као и дневне количине падавина =˃ 1mm (P) у августу 2017.године.
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/avgust.pdf
У овом месецу забележено је мање падавина него што је уобичајено за август и биле су
углавном пљусковитог карактера. Значајније падавине на читавој територији Србије
регистроване су само 13. и 21. августа. Проценат падавина ( Слика 6.) у последњих 30 дана
у односу на просек највећи је у делу јужног Баната, Браничева и околини Великог
Градишта, од 150 до 200%, док је у већем делу земље проценат падавина између 75 и 125%
[6].
23
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Извор: [6]
24
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/septembar.pdf
Веома топло време током лета и у септембру, када су температуре ваздуха често биле око
и изнад 30°С, уз смањен прилив падавина, неповољно је утицало на већину актуелних
пољопривредних култура.
25
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Извор: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/oktobar.pdf
26
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
27
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
5.3. ХИДРОГРАФИЈА
Површинске воде обухватају: Дунав, фрушкогорске потоке, мања језера, баре и мочваре,
Канал Савино село -Нови Сад из хидросистема ДТД, и мање мелиорационе канале.
Река Дунав је једно од најбитнијих природних обележја града. Нови Сад се налази на
1.255. километру његовог тока и на ушћу у Дунав једног од магистралних Канала Дунав-
Тиса-Дунав. Друга по величини река у Европи, која својим током дугим преко 2.860 km
пролази кроз десет европских држава, представља најважнију речну саобраћајницу, али и
културну и историјску везу са осталим европским земљама. Дунав чини највећи део водене
површине хидрографске мреже, а уједно и њен најпогоднији део, с обзиром на
експлоатацију. Експлоатише се за пловидбу, водоснабдевање, наводњавање, спорт,
рекреацију и туризам. На просторима дуж Дунава налазе се изворишта, викенд-насеља,
пристаништа, пристани, сидришта, бродоградилиште, плаже, индустријски објекти и зоне
становања. Са аспекта диверзитета живог света, Дунав представља неисцрпну ризницу.
Овај биотоп посебног значаја, окружен је спектром различитих типова екосистема, у чијем
формирању и сам учествује. Ковиљско-петроварадински рит је ритски комплекс на
инундационом подручју средњег дела тока Дунава, у којем доминирају шуме меких
лишћара. Део Ковиљско-петроварадинског рита, 1998. године заштићен је као специјални
резерват природе, а 1989. године ово подручје је проглашено за међународно значајно
станиште птица. На овом простору очувана су карактеристична својства ритова са
острвима, адама, меандрима, рукавцима, барама, мочварама и ритским шумама, ливадама,
трстицима и шеварима, са специфичном флором и фауном.Фрушкогорски потоци се
спуштају низ северну и јужну планинску падину и има их више од 50. Махом су
периодичног, а делом и сталног карактера. Бујични потоци су бројнији на северној падини,
где услед великог пада носе значајну количину материјала који таложе испред ушћа у
Дунав стварајући плавине [4].
28
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
29
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
30
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Слика 8. Самоникла бела топола на Булевару деспота Стефана Слика 9. Самоникла бела топола и багрем
Фото: (М. Кордић, јун 2018. г) Фото: (М. Кордић, јун 2018. г)
У даљем тескту ће бити дат опис најдоминантнијих врста који ће нам бити од помоћи за
разумевање даље аналзе.
Род Populus
Црна топола има ширко подручје распростирања од Медитерана на југу дo 64° географске
ширине на север, те од Британског залива до западне Азије ( Zsuffa 1974). То је пионирска
врста дрвећа из приобалних екосистема, строго хелиофилна, што формира метапопулације
колонизирањем отворених простора, семеном и вегетативно- резницама, деобом корена (
Zsuffa 1974; Херпка 1986; Pospiškovà и Бартàковà 2004; Чортан и сар.2015). Топола у
Европи и свету представља једну од најзначајнијих врста шумског дрвећа с еколошког
становишта.
31
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Слика 10. Црна топола на локалитету ,,Штранд“ Слика 11. Јаблан на локалитету Штранд“
Фото: (М. Кордић, јун 2018. г) Фото: (М. Кордић, јун 2018. г)
Брз раст и лако вегетативно разможавање су основна својства која су омогућила постизање
великих учинака у клонској селекији, а ти клонови су били први облици употребе
селекционисаног материјала у практичном шумарству. Због тих својстава је нашла велику
примену у бројним земљама с интензивном производњом хемјског дрвета и биомасе. Тако
се у Турској аутохтоне црне тополе плантажирају на површини 70. 000 ha. (Tunctaner
1995).
32
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Род: Celtis
33
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Род: Platanus
34
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Род : Robinia
Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну
Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом. Иако није
избирљив у погледу подлоге и позиције, најбоље успева на осунчаним местима и
пропустљивим земљиштима [9].Успева добро на стаништима китњака-граба, сладуна-
цера, а и на станишту црни јасен- грабић и на станишту црног бора, али где је земљиште
очувано и није екстремно суво Вукићевић (1987) стр. 440. Кугласти багрем се најчешће
сади у дрворедима као што је приказано на слици 15.
35
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Род: Ulmus
36
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
У САД-у, Сибирски брест је сада уобичајена врста у семи аридним стаништима западних
држава, док се натурализоване популације у источној и средишњој западној САД јављају
у широком спектру околине (USDA, NRCS 2002).
Сибирски брест (Ulmus pumila) се сматра инвазивним врстом чак у 41 држави у САД.
37
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Од високо алергенеих врста на терену налазимо род Bethulus. Ниско алергене врсте су из
родова: Acer, Celtis, Fraxinus, Juglans, Platanus, Populus, Prunus, Robinia, Salix, Tillia,
Ulmus. Родови чија алергеност није позната су: Catalpa и Koerleuteria.
Оцена виталности
Ширина крошње
Висина до првих
Фитопатолошка
декоративности
Трулеж дебла и
Прсни пречник
Ентомолошка
дебљих грана
стабла (cm)
Висина (m)
Механичка
Суве гране
Редни број
грана (cm)
оштећења
оштећења
оштећења
крошњи
Оцена
Врста
(m)
38
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
39
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
40
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
41
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
42
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
43
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
44
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
45
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
46
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
47
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
48
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
49
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
50
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
51
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
52
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
53
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
54
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
55
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Оцена виталности
Ширина крошње
Висина до првих
декоративности
Прсни пречник
стабла (cm)
Висина (m)
грана (cm)
Оцена
Врста
(m)
Platanus acerifolia
13.16 2.10 122.73 9.36 8.82 8.77
Celtis occidentalis
9.23 1.97 100.54 9.71 8.29 8.04
Populus nigra
14.73 2.71 145.65 9.05 8.97 8.76
Populus alba
17.88 3.06 196.88 10.88 9.88 9.75
Fraxinus excelsior
7.52 2.13 80.95 7.66 8.36 8.32
Ulmus pumila
10.71 2.13 93.75 11.50 9.42 8.92
Robinia pseudoacacia
umbraculifera
3.40 1.84 41.11 2.36 7.42 7.39
56
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
Слика 17. Рупа у стаблу труле тополе Слика 18. Трула топола
Фото: (М. Кордић, октобар 2018. г) Фото: (М. Кордић, октобар 2018. г)
Стабло је изнутра иструлило, трулеж се простире дубоко кроз срж тополе, она као таква је
представљала опасност јер је врло лако могло доћи до њеног рушења. Друга врста која је
показала високу адаптабилност је копривић (Celtis australis L. ) што видимо по његовој
високој оцени декоративности и виталности. Просечна вредност прсног пречника за
измерене врсте износи 100.54 cm што нам указује на добар прираст, висина стабла и
57
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
ширина крошње су скоро сразмерни (висина 9.23 m, 9.71 m), а стабла немају знаке
трулежи или других врста обољења. Сибирски брест се такође добро адаптирао са оценом
декоративности 9.42 и виталности 8.92. Висина стабала, ширина крошње и њена густина,
виталност и декоративност сибирског бреста су показатељи одличне адаптације ове
инвазивне врсте на истраживаном подручју. Крошње сибирског бреста се редовно орезују
на новосадсој плажи ,,Штранд“ како би се спречило стварање непроходних и непрегледних
простора. Та мера одржавања и неге је неопходна јер се крошња сибирског бреста великом
брзином обнавља и шири. Брз раст стабла и крошње који је сибирски брест постигао у
условима у којим се налази говори нам о његовој изузетој адаптабилности, с обзиром да
знамо да је његово природно порекло Источна Азија. Такође је потребно поменути врсте
које су показале добру адаптабилност на истраживаном простору, а које не угрожавају
посетиоце и сам простор. Неке од тих врста су: бели јасен са просечном оценом
виталности 8.36 и оценом декоративности 8.32 и кугласти багрем са оценом виталности
7.42. Оцена виталности је малло нижа јер је у време истраживања био нападнут белом
лисном ваши. Током истраживања убрзо је повратио своју виталност и декоративност.
Такође знатне варијације су уочене унутар неколико врста јавора. Сребрнолисни јавор
(Acer dasycarpum L.) показује варијацију прсног пречника од 124±58,6, код млеча (Acer
platanoides L.) варијација прсног пречника је упола мања 67,86±34,1, док је код горског
јавора (Acer pseudoplatanus L.) 60,00±14,14. Висок степен варијације прсног пречника
показују узорци стабала сибирског бреста (Ulmus pumila L.), што је од великог значаја с
обзиром да се ради о инвазивној врсти. Изузетно висок прираст што се види по прсном
пречнику и његовој варијацији 93,75±23,75 указује нам на велику варијабилност сибирског
бреста. Висок степен варијације се јавља код платана (Platanus acerifolia А.) и износи
58
Мирјана Кордић Мастер рад Резултати рада
122,73±63,03. Најмањи степен варијације се запажа при мерењу висине до првих грана. За
разлику од високог степена варијације који је примећен код прсног пречника стабла
тополе, варијација висине до првих грана износи 3,06±1,21 за белу тополу, нешто мањи
код црне тополе 2,63±1,11 и 3,15±1,14 код евроамеричке тополе. Најмањи степен
варијације показују копривић (Celtis australis L. ) 26,30±48,42 за прсни пречник и 1,43±0,10
за висину до првих грана и коврџава врба (Salix matsudana L. ) са варијацијом прсног
пречника 18,94±18,06 и 0,68±0,55 висине до првих грана.
Висина до
Виталнос
Декорати
Ширина
пречник
крошње
Висина
стабла
Прсни
првих
вност
грана
т
Acer dasycarpum 10,8±3,56 2,16±0,49 124±58,6 9,40±3,45 8,40±1,52 8,20±1,64
Acer platanoides 6,51±2,62 1,88±0,21 67,86±34,1 4,21±2,08 6,86±1,68 7,00±1,63
Acer pseudoplatanus 7,00 1,75±0,07 60,00±14,14 4,50±2,12 8,50±0,70 8,50±0,70
Betula alba 7,00±2,31 1,53±0,11 70,71±39,73 5,14±1,57 8,71±0,76 7,71±0,76
Catalpa bignonioides 9,42±2,44 2,50±0,95 85,71±26,52 6,93±1,24 8,57±1,13 8,71±1,11
Celtis australis 4,77±4,53 1,43±0,10 26,30±48,42 3,93±6,41 10,00±0,00 9,83±0,41
Celtis occidentalis 9,23±2,49 1,97±0,44 100.54±29,29 9,71±4,20 8,29±1,27 8,04±1,23
Fraxinus excelsior g. 7,52±3,24 2,13±0,49 80,95±65,21 7,66±5,36 8,36±2,04 8,31±2,25
Juglans nigra 8,00±2,71 2,63±0,67 56,25±13,15 6,60±1,64 7,25±1,50 7,00±2,45
Juglans regia 8,25±0,35 1,70±0,71 77,50±3,54 7,25±1,77 8,50±0,71 8,50±0,71
Koerleuteria paniculata 4,67±0,29 1,33±0,58 35,00±5,00 5,00±0,00 10,00±0,00 10,00±0,00
Platanus acerifolia 13,16±4,83 2,10±0,71 122,73±63,03 9,36±4,05 8,82±1,01 8,77±1,02
Populus alba 17,88±4,02 3,06±1,21 196,88±53,25 10,88±2,17 9,88±0,35 9,76±0,46
Populus nigra 14,10±7,61 2,63±1,11 138,16±81,11 8,61±4,18 9,03±1,40 8,86±1,49
Populus nigra italica 16,10±11,57 3,15±1,14 153,00±106,49 9,34±5,40 7,40±2,41 7,30±2,58
Prunus pissardii 9,00±1,00 1,37±0,06 103,33±37,53 7,33±0,58 9,67±0,58 9,33±0,58
Rhys typhina 3,00±0,00 0,90±0,14 57,50±10,61 4,00±0,00 8,50±0,71 8,50±0,71
Robinia pseudoacacia 3,40±0,72 1,84±0,16 41,11±11,60 2,36±0,70 7,42±2,17 7,39±32,07
umraculifera
Salix alba 9,00±1,41 2,22±0,94 105,71±43,15 10,71±5,15 9,29±0,49 9,43±0,53
Salix matsudana 5,25±2,05 0,68±0,55 18,94±18,06 4,98±3,64 8,50±0,93 8,00±0,76
Styphnolobium japonicum 8,58±1,91 2,13±0,75 80,00±31,32 8,14±2,54 9,00±0,96 8,57±0,85
Tilia platyphullos 9,00±5,20 1,63±0,58 88,33±62,12 8,67±3,79 9,33±1,15 9,33±1,15
Ulmus glabra pendula 2,49±0,63 1,81±0,65 43,57±15,20 2,49±0,88 9,43±0,79 9,14±1,07
Ulmus pumila 10,71±2,65 2,13±0,40 93,75±23,75 11,50±2,84 9,42±7,10 8,92±7,10
Ukupno 9.07±5,92 2.09±0,83 90.5±64,57 7.22+4,48 8,67±1,60 8,40±1,70
Koeficijent varijacije 65,2 39,3 71,4 62,1 18,8 20,3
59
Мирјана Кордић Мастер рад Дискусија
ДИСКУСИЈА
Познато је да се приликом цветања топола јавља проблем са алергијама код људи. Топола
се због лаког разношења путем ветра инвазивно и самоникло јавља.
60
Мирјана Кордић Мастер рад Дискусија
због тога је он у врло брзом року способан да испуњава своје функције као што је пример
снижавања температуре ваздуха, стварања хлада, естетског доприноса, пречишћавања
ваздуха и свега претходно поменутог у тексту. Али морамо имати у виду опасност коју
представља за зелене површине. Крошња се развија изузетно брзо те се гране спуштају све
до земље (Слика 19). Неопходно је орезивање јер у супротном затвара проходност на
местима на којима је посађен или на местима на којима се самоникло јавио.
Слика 19. Густе крошње сибирског бреста које стварају непрегледност у простору
Као што се види на слици 19. крошње сибирског бреста су закрчиле пролазе и заклањају
поглед . Управо због склоности ка брзом образовању густе крпшње сибирски брест се
корсити за ветрозаштитне појасеве. Оно што је лоша страна сибирског бреста у граду и на
градској плажи то је добра страна сибирског бреста у улози ветрозаштитног појаса. То нас
доводи до закључка да је сибирски брест погрешан избор за озелењавање града, градске
плаже и паркова.
61
Мирјана Кордић Мастер рад Дискусија
Према групи аутора, неке биљне врсте производе више полена и имају дуг период цветања
и разношења полена, имају међусобно унакрсне реакције и класификујемо их као високо
алергене врсте ( ДʼАмато, 2007; Љ. Несторовић 2011, ; Игић 2012) стога је потребно
поменути и платане. Врста која је показала изузетно високу варијабилност и
адаптабилност на истраживаном подручју, али представља другу врсту опасности по
човека. Приликом избора врста морамо сагледати све могућности и претње. У овом
случају говорићемо о алергеним својствима платана. С обзиром да је новосадска плажа
Штранд једна врло посећена плажа, коју посећују људи свих старосних група због тога
морамо имати у виду да плод платана изазива алергије код људи. Када се на једном
простору налази непропорционалана количина алергених врста то може изазвати алергије
чак и код оних људи који нису никад били склони алергијама. Нарочито када је поменути
простор преоптерећен тополама.
62
Мирјана Кордић Мастер рад Закључак
ЗАКЉУЧAК
63
Мирјана Кордић Мастер рад Литература
ЛИТЕРАТУРА
Allendorf, F.W. and Lundquist L. L. (2003). Population biology, evolution, and control of
invasive species. Conservation Biology 124-30.
Baker, H. B., and G. L. Stebbins. (1965). The Genetics of Colonizing Species. New York:
Academic Press.
Drake, J. H. (1989). Biological Invasions: A Global Perspective. Chichester: John Wiley & Sons.
Elton, C. S. (1958). The Echology of Invasions by Animals and Plants, Methuen. London.
Holt, R. D. (2005). Theories of niche conversation and evolution: could exotic species be
potential tests? In D. F. Sax, J. J. Stachowicz, & S. D. Gaines (Ed.), Species Inasions: Insights
Into Echology, Evolution and Biogeography (pp. 259-290). Sunderland, MA: Sinauer Associates.
Londo, J. P. (2007). Origins and population genetics of weedy red rice in the U. S. In Molecular
Ecology (pp. 4523-4535).
Obratov-Petković, D. ,.-B., Skočajić, D., & Grbić, M. (2013). influence of some environmental
factors on the distribution of the invasive species acer lanceolatus Wild. in various serbian
habitats. Fresenius Environmental Bulletin , 1677-1688.
64
Мирјана Кордић Мастер рад Литература
Richardson, D. P. (93-107). Naturalization and invasion of alien plants: concept and definitions.
Diversity and Distributions , 2000.
Ruiz, G. M., and J. T. Carlton. (2003). Vectors and Management Strategies. Washington, DC.:
Island Press.
Sakai A.K , Allendorf F.W., Holt J.S. , Lodge D.M.,Molofsky J. , With K.A., Baughman et al.
The population biology of invasive species. 2001: Annual Review of Ecology and Systematics
32.
Панчић, Ј. (1884). Додатак флори Кнежевине Србије (Vol. XXX). Београд: Глас Српског
ученог друштва.
Панчић, Ј. (1871). Шумско дрвеће и шибље (Vol. XXX). Београд: Глас Српског ученог
друштва.
Петровић, Д. (1951). Стране врсте дрвећа (егзоте) у Србији (Vol. 1). Београд: САН.
65
Мирјана Кордић Мастер рад Литература
Шилц У., Б. Д.-С. (2012). Alien plant species and factors of invasiveness of anthropogenic
vegetation in the Northwestern Balkans — a phytosociological approach , 720-730.
Интернет извори:
1.
https://www.researchgate.net/publication/232767692_Invasion_of_alien_species_to_Hungarian_
semi-natural_habitats [accessed Jul 05 2018])
2. http://zelenilo.com/strand/
3. http://www.novisad.rs/lat/strand
4. http://www.novisadinvest.rs/sites/default/files/dokumenti/profil_2011_sr_web.pdf
5. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/jul.pdf
6. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/avgust.
7. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/septembar.pdf
8. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/agro/ciril/oktobar.pdf
9. http://greener.rs/robinia-umbraculifera-kuglasti-bagrem/
66