Udeo građevinske industrije u bruto domaćem proizvodu u Srbiji je u 2014.

godini
bio za trećinu manji
u odnosu na zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Broj građevinskih
dozvola izdatih u 2014. godini je bio za 27% ispod nivoa iz 2008, i za samo 2%
veći nego u 2013. godini.
Istraživanje USAID projekta za bolje uslove poslovanja iz 2014. godine pokazuje
da bi se oko polovine
privrednika lakše odlučili na proširivanje svojih delatnosti, odnosno nova
zapošljavanja, ako bi bilo lakše
doći do građevinske dozvole. Ovi podaci su dobrim delom bili rezultat
nefunkcionalnosti sistema izdavanja
građevinskih dozvola i srodnih administrativnih akata.
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji donose brojne novine kojima se otvara
mogućnost za unapređenje
našeg poslovnog okruženja, ali koje su u isto vreme i izazov za one koji taj
zakon primenjuju.
Šta je pokazala analiza primene prethodnog zakona: Ključni uzroci neefikasnosti
sistema
• Neuređenost svojinsko-pravnih odnosa;
• Nedovoljna pokrivenost planskim dokumentima i njihov kvalitet;
• Fragmentiranost nadležnosti i odgovornosti – država, lokalna samouprava, javna
preduzeća, zavodi,
direkcije, itd.;
• Nedostatak vrednovanja efikasnosti postupanja javnog sektora i sankcionisanja
kršenja rokova u postupanju;
• Para-fiskalni karakter naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.
Olakšano
dobijanje dozvola
Više
investicija
Nova
radna mesta
I UVOD
12
VODIČ KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA
Šta su ciljevi reforme?
• Povećanje konkurentnosti i olakšavanje investicija uz obezbeđenje pogodnog
poslovnog ambijenta
u građevinarstvu;
• Usklađivanje sa savremenim međunarodnim standardima i praksom, sa aspekta
efikasne realizacije
građevinskih projekata i primene profesionalnih i etičkih standarda;
• Obezbeđenje mehanizma transparentnosti kroz jasno i nedvosmisleno utvrđivanje
procedura, odnosno
kroz postupak objedinjene procedure;
• Skraćenje vremena i smanjenje troškova izdavanja upravnih akata;
• Omogućavanje primene FIDIC i drugih savremenih modela ugovaranja u oblasti
izgradnje objekata;
• Uvođenje elektronske uprave u oblasti izgradnje objekata;
• Redefinisanje procesa protoka informacija, od dobijanja početnih uslova za
projektovanje, preko
izrade projekata, ishodovanja građevinskih dozvola do dobijanja upotrebne
dozvole;
• Precizna klasifikacija objekata radi prilagođavanja obima kontrole stepenu
rizika koji ti objekti
nose;
• Jasna raspodela odgovornosti između administracije i profesija;
• Uvođenje obaveze osiguranja od profesionalne odgovornosti radi potenciranja
odgovornosti svih
učesnika u procesu izgradnje.
Rezultati početnog perioda primene izmenjenog i dopunjenog Zakona o planiranju i
izgradnji
• Broj dozvola u novembru 2015., poslednjem mesecu za koji imamo zvanične podatke
u trenutku
zaključenja ovog izdanja Vodiča, je za 45% veći u odnosu na novembar 2014.
godine.
• U periodu od uspostavljanja objedinjene procedure 1. marta do kraja novembra
2015., broj građevinskih
dozvola je za 30% veći od broja dozvola u istom periodu prošle godine i 35% veći
u odnosu
na prosek mart-novembar u prethodnih pet godina (2010-2014).
• Predviđena vrednost građevinskih radova u periodu januar-novembar 2015. je za
84% veća u odnosu
na isti period prethodne godine.
• U pogledu bruto društvenog proizvoda, građevinski sektor beleži u trećem
kvartalu 2015. godine
povećanje od 18% u odnosu na treći kvartal prethodne godine. Poređenja radi, rast
u sektoru industrije,
koja je prva sledeće grana po rastu, je 8%, a ukupan rast BDP-a u trećem kvartalu
2015-
te u odnosu na prethodnu godinu je 2,2%.
• Vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu 2015. je za 27% veća u
odnosu na treći kvartal
2014. godine. Za prva tri kvartala 2015. povećanje u odnosu na isti period 2014.
godine je 20%.
• Za prva tri kvartala 2015. broj radnika na gradilištima u Srbiji je povećan za
2,4% u odnosu na prva
tri kvartala 2014. godine, a broj radnih sati na gradilištima je uvećan za 3.3% u
odnosu na isti period
2014. godine.
• Učešće građevinskog sektora u BDP je sa 4,5% u 2014. godini poraslo na 5,1% u
drugom kvartalu
2015. godine.
• Rast građevinske industrije se „preliva„ i u druge sektore, pa je tako
statistika u drugom kvartalu
2015. zabeležila rast od 12,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
13
Ključne novine u Zakonu o planiranju i izgradnji (ZPI)
1. Zakon sa misijom
Misija novog Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem
tekstu: ZPI) je da se u odnosu između građanina
(u ovom slučaju investitora) i javne uprave uspostavi
jedan novi princip: da dokaze koji su u posedu
jednog državnog organa, u postupcima koji se vode
pred drugim organom, ne pribavlja građanin, već da
se dokumenti razmenjuju između samih organa, po
službenoj dužnosti. Ovaj koncept se u međunarodnoj
praksi naziva jedinstvenim šalterom, a naši propisi
ga nazivaju objedinjenom procedurom. U ovom
konceptu, podnosioci zahteva nisu kuriri za javni
sektor.
Izmene ZPI postuliraju još jedan princip: rokovi su zakon,
a staranje o njihovom poštovanju je odgovornost,
sa zaprećenim sankcijama, organa uprave. Sve druge
izmene, od kojih će neke značajno olakšati položaj
investitora ili izmeniti način postupanja javne uprave,
doprinose ovim dvema „malim revolucijama”.