Ovo vam je čudna priča pisana za djecu,

a spominje, draga djeco, krušku, vranu, mecu.

Kruška žuta, nasred puta pala sa vrh grane,
ubila se razbila se, bježeći od vrane.
 Vrana crna, dugog kljuna, a šarenog repa,
krilom lupa, grakće, skače, od muke se cijepa.
 Poletila uzet krušku, al’ naišao medo,
pa od sreće zaplesao, krušku je ugledao.
 Uzeo je pa je gleda, miluje i gladi,
a kruška se samo pita: “Šta će da mi radi?”
 Otvorio medo usta da pojede krušku,
al’ ga crna vrana s grane, uhvati za njušku.
E, medvjede, da ti kažem, kruške ti se mani,
ja sam krušku prva našla, drži se po strani!
 Začuđen je medo gleda, pa počeša njušku:
“To i djeca vrano znaju, medo voli krušku!”
A kruški je dosta svega: “E, ne mogu više,
il’ od vrane, il’ od mede, isto mi se piše!”
crtež: Enis Redžepagić
text: Sead Redžepagić
Obrada: Sanela Dizdar