ОПРЕМА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПОЖАРА

Isidora R.
ПРВИ ДИО:

Орјентациона питања:
- Усисни вод (притисци, опрема арматура усисног вода, спојке усисне)
- Потисни вод (–II–)
- Разделнице, сабирнице, млазеви
- Врсте млазева воде, домет млаза и сила притиска
- Апарати за гашење пожара са прахом „S“
- Апарати за гашење пожара CO2
- Испитивање челичних судова на хладан водени притисак

Питања која су била први пут на колоквијуму:

1. Принцип рада, конструкција... апарата CO2, S, SA
2. Спојнице (објасни, подела и скица)
3. Компактан млаз шта је и нацртати једну од три скице млаза
4. Међумешалице (објаснити, скица)
5. Цеви (потисне и усисне)
6. CO2 апарати и испитивање апарата, притисци, атест на хлада водени притисак

ТЕКСТ:

Класе пожара: А – чврство; Б – течно; Ц – гасовито; Д – лаки метал; Ф – све врте пожара
само под напоном

Скица:

2
Ватрогасна црева (цеви)

Црева служе за довод воде из извора снабдевања до млазница. Према функцији црева
делимо на одводна и доводна. Доводна доводе воду од изворишта до пумпе, и одводна
која одводе воду од пумпе до млазнице тј. до места настанка пожара. Израђују се од
природних влакана лана и конопље, синтетичких влакана тревира или гуме. Црева морају
бити отпорна према средствима за гашење: вода, пена, прах... Црева се испитују два пута
годишње на ранди притисак. Код испитивања црева треба проверити у оба проточна
правца и мора бити под притиском најмање пет минута.
Ватрогасна црева служе за довод воде од извора снабдевања водом до млазнице. Према
намени, ватрогасна црева се деле у две групе:
1. Усисна ватрогасна црева,
2. Потисна ватрогасна црева.
Усисна и потисна ватрогасна црева су стандардизована (разлика између њих је и у
конструкцији) и дата су пречницима:
- пречник 110 mm : ознака »A«
- пречник 75 mm : ознака »B«
- пречник 52 mm : ознака »C«
- пречник 25 mm : ознака »D«

Усисна ватрогасна црева служе за довод воде од усисне корпе до пумпе и она увек
задржавају кружни попречни пресек. Праве се од гумираног платна које се обавија око
армиране жице (челичне спирале), а испод се налази гума (гумирано платно: гума са
плетеним или тканим текстилним улошком. Гумени слојеви морају чврсто повезивати
поједине слојеве тканине, као и саму спиралу. Спирала може бити потпуно или делимично
покривена гумом. Спирала се завршава са 4 навоја, чврсто збијених један уз други.
Дужина усусних црева се креће у границама од 1,6 до 6 m.

Усисна црева се испитују најмање једном годишње. Испитивање се обавља са 6 спојених

црева, на притиску од 6 бар-а у трајању од најмање 5 минута. Код сувог усисавања, овако
спојена црева морају издржати подпритисак од 0,8 bar-a. Мокре цеви сушити на
температури између 5 и 20 0C и то у вертикалном положају да би се истовремено и цедиле.

3
Посебну пажњу обратити приликом употребе црева, нарочито у зимском периоду како не
би дошло до њиховог смрзавања и других оштећења код превлачења преко оштрих
предмета. После сваке употребе црева треба опрати, испробати и прегледати унутрашњу
страну, да би видели дали се није неки комад исцепао, одстранити га или дотле скратити
црево. Црева се чувају на местима где постоји циркулација ваздуха. Због гуме, црева не
смеју бити изложена сунцу. Гумена црева, након сушења треба талкирати.

Потисна ватрогасна црева служе за спровођење средства за гашење од пумпе до

млазнице. Раније су се потисна ватрогасна црева правила од природних влакана: конопље
и лана. Њихова употреба је била врло кратког века, јер је одржавање, посебно сушење и
руковање њима било доста тешко и компликовано. Данас се црева израђују од
синтетичких влакана, »тревира«. Веома мало примају влагу, имају дуг век трајања, лака
су, издржавају веће притиске, отпорна су на више и ниже температуре, веома су лака за
руковање. Дужина црева је 15 m. Црева се чувају у својим просторијама на температурама
од 5 до 20 0C.

Одржавање ватрогасних цеви

Редовно одржавање ватрогасних цеви је неопходно за правилан рад ватрогасних цеви.
Одржавање подразумева низ мера и поступака као што су: - везивање цеви (спојница)
жицом од 1,4 до 1,8 mm; - прање и сушење цеви; - крпљење цеви; - запрашивање цеви
(талкирање- испитивање цеви; - складиштење цеви.
Уређаји за прање цеви:
Прање цеви је неопходно после сваке употребе. Уколико су цеви доста прљаве,
неопходно је води додати детерdžент, а цеви се потапају у корита. Корита могу бити од
лима или могу бити израђена као бетонска у ватрогасним спремиштима. После потапања
црева, лакше се скида прљавштина. Прање цеви се врши у посебним уређајима који могу
бити уграђени или преносиви. Уређај за прање потисних цеви свих профила има два
гумена ваљка кроз које се провлачи цев. На ваљке се доводи чиста вода. Црева се по
потреби могу провлачити више пута, све док се не оперу, па се носе на сушење. Прање
потисних ватрогасних цеви се може вршити и тзв. »хидроматом«. Овај уређај служи за
прање цеви свих пречника, а вода се може довести из водовода или помоћу ватрогасне

4
пумпе. У току прања цеви, оне се могу враћати и тако уз обострани пролаз цеви долази до
квалитетног прања.

Сушење ватрогасних цеви:

Сушење цеви се врши на више начина. Црева се најчешће суше у ватрогасном торњу, где
се црева постављају на импровизованим уређајима за дизање у вис. Конзола за цеви мора
бити постављена на висини, тако да цеви дужине од 15 – 20 метара буду потпуно
испружене. Конзола има витло и уже за дизање, а може се дизати и помоћу
електромотора. Један од начина је и сушење у ормарима, код којих се на горњем делу
налази уграђен вентилатор са калорифером за грејање и потискивање ваздуха кроз полице
у ормару. Са бочне стране је уређај за укључивање електромотора и термостат за
регулисање температуре ваздуха. Температура ваздуха у ормару не сме бити већа од 28oC.
Топли ваздух струји од горе према доле (иако је специфична тежина топлог ваздуха мања
него хладног ваздуха), јер се ради о принудној циркулацији ваздуха, дејством
вентилатора. На овај начин цев се осуши за 4 до 5 сати.
Сталаже за потисне цеви:
Полице могу бити изведене тако да се на њих могу стављати један или два реда двоструко
намотаних потисних цеви. Сталаже морају бити слобобно стојеће, да би се по потреби
могле премештати. Полице на сталажи треба да имају удубљења како би кругови
намотаних цеви били слободно стојећи. Ако је основна конструкција сталаже метална,
полице се раде од дрвета, како би се спречила евентуална оксидација гвожђа, односно
појава корозије

Ватрогасне пумпе – арматуре за захватање и спровођење воде

Усисна корпа се поставља на почетак усисног вода има функцију да сречи улаз крупнијих
нечистоћа у усисно црево и пумпу и да држи стуб воде у усисним цревима. То је
неопходно када се почетна добава воде врши наливањем, уместо вакуум пумпом, а такође
да држи стуб воде када центрифугална пумпа престане са радом.
Исправност усисне корпе се испитује тако што се она стави на равну површину – сто и
налије водом, ако не пропушта воду, сигурно неће пропустити ни код већег стуба воде.
Усисне корпе се раде у три величине (димензије) и то према спојницама:
o А – 110 mm
o B – 75 mm
o C – 52 mm
Делови: кућиште, неповратни вентил, улазно – усисни дио, механизам за отварање
вентила, заштитна мрежа

5
Разделнице

Разделнице је ватрогасна справа која служи за снабдевање 2 или 3 потрошача водом од

једног извора воде. Постоје дводелне и троделне разделнице и раде се од алуминијумске
легуре. Састоје се из: кућишта са једним доводним отвором и са 2 или 3 одводна отвора.
Довод воде до разделнице је ∅ 75, а од разделнице ка потисним цревима ∅ 52.

Од разделнице се формирају млазеви:

o леви крак – први млаз,
o десни крак – други млаз,
o средина – трећи (краћи) млаз

скица:

6
Сабирнице

Сабирница служи да два млаза воде сабере у један и тако обезбеди нормалан рад уређаја
или агрегата. Сабирнице се израђују од алуминијумске легуре у две величине: »B/2C« или
A/2B«, (oдносно B/2C – 2 улазна отвора C и 1 излазни отвор B; A/2B - 2 улазна отвора B и
1 излазни отвор A). Најчешћа примена сабирнице је код моторне пумпе када је
прикључена на два хидраната или код релејног снабдевања водом. Сабирница се обично
поставља на првој дужини од кола. Често се првим краком вода шаље на пожар, а другим
у возило за приправност

скица:

Спојнице
Ватрогасне спојнице служе за спајање два елемента (црева, пумпу, разделницу,
хидрантски наставак и друго), служе за спајање свих цеви међусобно. Спојнице се
разликују по ознакама које одређују називни пречник (као и црева):
o »A«: 110 mm;
o »B«: 75 mm;
o »C«: 52 mm;
o »D«: 25 mm.

Врсте ватрогасних спојница:

- спојнице за усисна црева,
- спојнице за потисна црева,
- слепе спојнице,
- редуцир (прелазне) спојнице,
- стабилне спојнице.

Све спојнице се израђују од алуминијумске легуре и испитују се на радни притисак од 16

бара, пробни притисак од 25 бара и притисак на кидање од 50 бара. Израђују се са
називним пречницима 25, 52, 75, 110 mm. Спојнице за црева састоје се из цевастог тела,
квачила, гумених заптивача и металног осигурача.

7
Стабилна спојница има на једној страни, на унутрашњем делу навој ради прикључивања
на отвор са центрифугалне пумпе, млазнице, разделнице, и све остале арматуре.
Слепе спојнице састоје се од квачила, гуменог заптивача и чепа. Употребљава се за
затварање разних отвора (на центрифугалној пумпи, хидрантском наставку, хидранту...)
Прелазне (редуцир) спојнице примењују се за међусобно спајање црева или аематура
различитих прежника.

Пре употребе спојнице се у фабрикама испитују и то:

- усисне: на подпритисак (вакуум) од 0,15 до 0,75 bar, и надпритисак од 2 bara
- потисне: на радни притисак од 16 bar, на пробни притисак од 25 bar, притисак на кидање
од 50 bar. Спојнице морају бити чисто изливене без шупљина или сувишног материјала
који би сметао при спајању. На спојници мора бити изливено по ком стандарду је рађена и
која фабрика их је произвела. Спојнице за усисна црева се састоје из:

Квачило служи за спајање са квачилом наредне спојнице. Квачило мора бити лако и
окретно. Челични осигурач се ради од округле жице и има задатак да омогући окретање
квачила, али не и аксијално померање по дужини црева. Приликом спајања усисне
спојнице (црева) се заокрећу за 90о . Заптивни прстен - гумени заптивач, код усисне
спојнице има задатак да у тренутку повлачења воде обезбеди потпуно заптивање. По
завршетку рада заптивач обавезно прегледати, јер се при расклапању усисног вода може
увући нека механичка нечистоћа (каменчић, дрвце и сл.), што може довести до оштећења
заптивача.

Спојнице за потисна црева су по конструкцији сличне спојницама за усисна црева, са тим

што је грло – тело спојке нешто краће, јер је црево које се на њега навлачи еластичније и
лакше се прилагођава жљебовима. Ове спојнице се везују са челичном поцинкованом
жицом (1,4 до 1,8 mm) специјалном машином за везивање, а усисне спојке се везују
обујмицама (шелнама). Приликом спајања спојница за потисна црева, она се заокреће за
1800 .

Слепе спојнице немају отвор за пролаз течности ни ваздуха. Слепе спојнице се састоје из:
квачила, гуменог заптивача, чепа

8
Слепе спојнице служе за затварање отвора на улазу у пумпу, ради спречавања упадања
механичких нечистоћа. Слепе спојнице се постављају и на хидрантском наставку, користе
се и код »сувог« усисавања при испитивању рада центрифугалне пумпе. Прелазна
(редуцир) спојница

Скица:

Млазнице

Млазнице служе за стварање млаза одређеног облика, снаге и домета, а састоји се из

следећих делова:
- Тела, које је цилиндричног облика, увек изеловано неким изолатором у виду
канапа,
- Глава млазнице са усником евентуално код специјалних млазница
На доњем крају је стабилна спојка.
Млазнице могу бити различитих типова:
- Обична млазница – која преко усника даје одређен облик млаза и то само ПУНИ
(компактан) млаз. Не може се са њом регулисати проток воде нити затварати вода.
Код неких се може повећати проток воде скидањем усника. Обична млазница може
имати и славину за затварање, што је погодно за гашење пожара у затвореном
простору да се не би направила непотребна штета од воде. Израђује се од
алуминијумске легуре.
- Универзална млазница - подешена је тако да се њеном главом омогућава фино
регулисање отвора млазнице. Она има регулатор за стварање комбинованог и
распрштеног млаза. Састоји се од цевастог дела, спојница, гуменог заптиваћа,
дводелне главе, распштивача за воду и затварача.
- Специјалне млазнице – неке стварају водену маглу, а неке служе за гашење бале
сена, сламе....убрајају се: пиштољ млазнице, млазнице за распрштену воду, монсун,
млазнице за водену маглу, дубинска млазница, флексибилна млазница за даљинско
управљањем, монитор млазнице за избацивање велике количине воде..

Вертикални млазеви, домет распршеног и компактног млаза, домет косих млазева

9
Домет млаза воде је важан приликом гашења пожара (због размака између ватрогасаца и
пожара и због могућности држања већег фронта гашења). Млаз воде, излазећи из
млазнице се пење, а потом опада. Нјегова највећа вертикална висина је негде на 1/3
хоризонталног домета. Домет млаза воде би требао бити пропорционалан сили која је
употребљена за његово стварање, али због великог отпора ваздуха, он је знатно мањи.
Дометом млаза се сматра хоризонтална удаљеност, где вода пада на тло, рачунајући од
млазнице.
Хоризонтални домет млаза зависи од притиска, величине млазнице и количине ваздуха
који има млаз. Највећи домет се остварује под углом од 320 (домет је дат табеларно).
Вертикални домет млаза зависи од притиска, величине млазнице и садржаја ваздуха у
млазу. Домет се рачуна за нагиб β=800 (домет је дат табеларно). Домет млаза се повећава
са порастом притиска и отвора усника на млазнициДомет млаза растеса повећањем отвора
усника само до одређене границе. Када отпор ваздуха постане врло велик, тада се домет
млаза смањује.

Скица домет млаза:

Деловање млаза воде на конвексну плочу

Скица:

Дјеловање млаза воде на уску плочу

Скица:

10
Дјеловање млаза на раван под углом
Скица:

Млазеви:
- Пуни (обичан)
- Распршен млаз (универзални)
- Комбиновани млаз (универзални)
- Водена магла (специјални)

Скице млазева:

Уређаји за добијање пене

За додавање екстракта води, користи се:

- самомешалица,
- предмешалица,
- дозатори,
- међумешалица.

Самомешалица служи за стварање ваздушне пене и чини једну целину са млазницом. У

самомешалици се налази уједно мешалица за воду, пену, ваздух. На самомешалици се налази
стабилна спојница са жичаном решетком и ручицама за држање. Има улаз за пенило са вентилом
за регулисање густине пене, као и отвор за пролаз ваздуха (тела цевастог облика са улазни-

11
излазним дизнама. У данашње време се мало користи, јер ограничава кретање млазничара, ако је
суд са пенилом на тлу или ако се налази на његовим леђима, што га може успоравати.

Предмешалица је уређај који се уграђује директно на центрифугалну пумпу или на ватрогасна

возила. Функција предмешалице је додавање одређене количине екстракта пене у кућиште
центрифугалне пумпе. Проценат пенила који се додаје може се регулисати од 1 до 5%. Уколико је
предмешалица уграђена у ватрогасно возило: ови мешачи су ињекторског типа и уграђују се у
паралелном воду према пумпи. Из потисног вода се вода доводи у предмешалицу. Екстракт се у
суженом делу усисава и меша са водом. Количина екстракта се може мењати помоћу ручице, а
сваки мешач има неповратни вентил.

Међумешалица служи за дозирање екстракта пене води, а прави се од алуминијумске легуре.

Међумешалица се састоји из:

Израђују се међумешалице у 3 величине: за проток od 200 l/min, за проток od 400 l/min, за

проток od 800 l/min.

Млазнице за лаку пену

Скица:

12
Лака пена се ствара дозатором (међумешалицом), који убацује екстракт пене, системом
ињектора у струји воде. Ова смеша се преко цеви и млазница набацује на жичану или
најлонску мрежу, кроз коју се врши снажно удувавање ваздуха. За стварање лаке пене
користи се екстракт са бројем пенушања од 500 и 1000 са притиском воде од 3 до 5 bar-a,
са капацитетом од 200 l/min у 2% раствору.

Млазнице за средњу пену:

Све млазнице имају проток воде од 200, 400, 800 l/min, а проценат екстракта у раствору
износи 2 или 3%.

Млазнице за тешку пену:

Млазнице за тешку пену припадају групи специјалних млазница и могу бити са и без
славине. За добијање тешке пене користи се пенило са бројем пенушања од 4 до 12
(најчешће од 6 до 8). Концентрација пенила: 3 – 5%. Ознака: L2 – означава капацитет
спојке, односно дозатора: L2: 200 l/min, при притиску од 5 bar-a; L4: 400 l/min, при
притиску од 5 bar-a; L8: 800 l/min, при притиску од 5 bar-a.
»Komet« млазнице имају задатак да усмере млаз на место пожара и да убацују ваздух у
струји већ створене мешавине воде и екстракта. »Komet« млазница се састоји из: тела
цевастог облика са ручицама за држање, стабилне спојнице са жичаном мрежом, дизне за
увлачење ваздуха системом ејектора (Вентуријева цев). Мрежа на улазу у млазницу има
задатак да екстракт пенила са водом задржи и залепи, како би ваздух што лакше ушао у
ову мешавину и формирао мехуриће.

13
Скица:

Врсте кретања воде (просторно кретање воде и тродимензијално) разликујемо:

1. Течење – ламинарно или турбулентно на чврстој подлози или на дну између
чврстих зидова
Ламинарно кретање тече паралелно код малих брзина кретања, а турбулентно стујање је
кад неправилно теку, пресецају се са спољних страна и ово кретање је уобичајно.
2. Стационарно ламинарно течење – струјање исте брзине без турбуленција
(пресецање)
3. Стационарно неравномерно кретање на разним местима различито
4. Нестационарно кретање – струјање је у подручју целог тог кретања различито,
разлике у притисцима..
5. Скок – када се креће кроз разне средине

Ватрогасне лестве
Гашење пожара у неким случајевима се не може замислити без справа за пењање. Лестве
које се користе су:
- лестве прислањаче,
- лестве склапајуће,
- лестве састављаче,
- лестве универзалне,
- лестве кукаче,
- лестве растегаче,
- лестве морнарске,
- лестве механичке,
- лестве аутомеханичке
- хидраулична згобна платформа. .

Опрема за спасавање са висине:

- ускочница
- спусница
- помоћу два ужета

14
 - вертикална спусница
- ускочно јастуче
- ужад
- џонкер

ВАТРОГАСНИ АПАРАТИ

Из свеске:
Ручни и превозни апарати
S – прах – индустријска сода
S – 1, 2, 3, 6, 9, 12 кг – ручни апарати са прахом
S – 100, 200, 250 – превозни апарати , поуздани, сигурни, стари тип, стандардни
SА – апарат под сталним притиском – овај апарат има манометар (зелено – исправан,
под притиском)

Делови апарата S – 9
Капа апарата, осигурач, спољња цијев, млазница, ударна игла, оприга, два полумјесеца,
бочица пуњена гасом, узгонска цев, бакарна мембрана

CO2 апарати
CO2 – 3, 5, 10, 30, 2х30 превозни
CO2 – 50 стацинарни системи за гашење
Радни притисак p = 65 - 75 bara
Тежина празне боце без вентила износи мах 5%. Боца мора имати означено произвођача,
њену тежину, укупну тежину пуњења, притисак радни, притисак провјере, ознаку боце,
година производње боце.. 5 година може проћи од провјере (атест за испитивање).
Испитивање боце: Када се испита, стави се жиг на највеи дио апарата (мјесец, година..)

Хладан водени притисак – испитивање:

P = 190 бара пробни притисак
Ланено уље се подмазује да не би дошло до загријавања. Пунимо суд водом, одврће се
прво вентил, боца има заштитну капу, морају имати два или више вентила, стављамо боцу
на испитивање, вентил се одврче, потребан је и момент кључ. Да не би дошло до хаварије
стављамо воду да би извршили испитивање.

15
Скица:

РУЧНИ ПРЕНОСНИ И ПРЕВОЗНИ АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПРАХОМ ТИПА (S)

Намена
Апарати за гашење пожара прахом служе за гашење мањих почетних пожара, а намењени
су за гашење пожара класе B, C, и E, а применом одговарајућег праха за гашење пожара
класе A i D. Руковање овим апаратима је врло једноставно. Ознака апарата са прахом: S –
9 → слово – суво средство; број – означава масу у [kg].

Принцип рада
У резервоару апарата се налази прах, док је челична боца напуњена неким инертним
(погонским) гасом под притиском и уграђена у резервоар или са спољне стране, а све
више је у употреби и принцип да се прах у резервоару налази под сталним притиском.
Приликом активирања апарата, погонски гас избацује млаз праха (формира се облак) на
пожар.

Ручни преносни апарати за гашење пожара прахом

Технички услови Апарати су цилиндричног облика. Домет млаза мора бити најмање 3 m, а
количина и притисак погонског гаса морају обезбедити равномерно избацивање праха.
Остатак праха у резервоару не сме бити већи од 10% од првобитне количине. Апарати
раде на температурама од – 20 до + 45oC. Слободан ход уређаја за активирање апарата
(дугме, ручица, полуга ...) мора бити 3 ± 1 mm, а ручни точак на вентилу боце погонског
гаса има слободан ход под углом од 30o . Смер отварања ручног точка је супротан од
смера кретања казаљке на сату.
Апарати се користе увек у усправном положају. Апарати пуњења изнад 3 kg (S-6, S-9, S-
12) морају имати млазницу (са механизмом за пуштање и прекидање млаза праха) спојену
са резервоаром, савитљивим цревом дужине 800 mm, а млазница и црево морају бити од
материјала који не проводи електричну струју. Апарати типа S се испоручују пуни (прах и
погонски гас под притиском). Апарати су напуњени прахом до 3/4,. Код мањих апарата,
као погонски гас се користи угљендиоксид, а за веће апарате азот.

16
Дозвољено одступање пуњења апарата са прахом износи: - за апарате do 3 kg: ± do 3% ; -
за апарате изнад 3 kg: ± 0,2 kg .
Дозвољено одступање количине гаса под притиском у челичној боци је ± 2%, а дозвољено
одступање притиска гаса у резервоару који је под сталним притиском износи ± 10% од
назначеног радног притиска при температури од 20oC.

Апарат са прахом, S-05:

Мала количина праха условљава његову примену само за домаћинства и евентуално
лабораторујске потребе. Активирање апарата се врши вађењем осигурача на вентилу за
активирање, а потом ударцем на дугме за активирање долази до пробијања бакарне
плочице којом је затворена боца са гасом (CO2) под притиском. За време од 4 ÷ 5 секунди,
у апарату се створи радни притисак од 12 bar-а који омогућава избацивање праха из
апарата.

Апарати са прахом S-1, S-2, S-3:

Ови апарати су намењени за гашење пожара на моторним возилима (аутомобилима,
камионима, аутобусима, бродским моторима и слично). Тело апарата се ради од челичног
лима дебљине 105 mm. Глава апарата, узгонска цев и ручица главе се раде од
алуминијума, а навртка за боцу са погонским гасом, ударна игла и носач боце од челика.
Опруга вентила је од челичне жице дебљине 1 мм, а заптивачи од гуме. Користи се суви
прах на бази НaHCO3 са додатком хемијских једињења.

Активирање апарата
Приђе се пожару (ватри), извуче се осигурач и притисне полуга за активирање (1). [Услед
притиска на полугу, ударна игла (7) пробија заптивну (бакарну) плочицу на челичној боци
са угљендиоксидом.] Полугу пустити и сачекати 3 ÷ 4 секунде да се постигне радни
притисак у апарату. Потом поново притиснути полугу, која сада отвара вентил за излазак
праха – млаз (облак) праха усмерити директно на пожар.

Контрола апарата
Сваких 6 месеци се врши визуелна контрола апарата, при чему се контролише: • стање –
квалитет праха, односно да ли дошло до згрудвавања праха, • механичка оштећеност
апарата и запрљаност делова, • положај осигурача, пломби и слично. При поновном
пуњењу апарата проверити да ли су проточни канали зачепљени. Садржај боце са
погонским гасом, се контролише свака 3 месеца, мерењем њене тежине. Резервоар апарата
се испитује на хладни водени притисак од 25 bar најмање једном у две године. О
пуњењима, пробама и другим променама на апарату, водити евиденцију – технички
картон.

Апарати са прахом S-6, S-9, S-12:

17
Користе се за гашење пожара течних материја (бензина, уља, бензола, алкохола, етера,
боја, лакова, масти и сл.), гасовитих материја (метан, пропан, ацетилен и сл.) и за пожаре
чврстих материја, као и за пожаре на лектричним уређајима и инсталацијама. Врсте
апарата: 1. Апарат са боцом погонског гаса у апарату (у резервоару), 2. Апарат са боцом
погонског гаса споља, 3. Апарат под сталним притиском.

18
Сви напред наведени апарати раде по истом принципу и исто им је одржавање. Руковање
апаратом: Апарат донети до места пожара извући осигурач (4) и усмерити млазницу (1) у
доњу трећину висине пламена, потом притиснути ручицу за активирање (5) и гасити
пожар. Ручно превозни апарати за гашење пожара прахом (S-25, S-50, S-100, S-150)
Технички услови Ручно превозни апарати се према JUS-у раде у 4 величине и то S-25, S-
50, S-100, S- 150. Апарати су цилиндричног облика. Домет млаза мора бити минимално 10
метара, а притисак погонског гаса мора да обезбеди равномерно избацивање праха.
Остатак средства за гашење у апарату после његовог пражњења не сме бити већи од 10%.
Апарати морају имати једну или две млазнице са одређеном дужином црева:

19
Млазнице морају имати механизме за пуштање и прекид млаза, а ако апарат има уграђене
две млазнице, онда мора имати уграђена два механизма за пуштање и прекид млаза, тако
да су млазнице независне једна од друге.

Пресек апарата S-100:

Технички опис
Принцип рада је исти као и код ручних S апарата. Челична боца са погонским гасом се
налази са стране апарата. Апарати S-50 имају једно црево са млазницом, а већа пуњења
обично имају две млазнице. На челичну боцу спојена је цев која улази у резервоар, такосе
погонски гас доводи у нижи део резервоара, где се врши узбуркавање праха, који се креће
кроз црево напоље. Време пражњења апарата S-50 и S-100 износи 22 секунде.

Руковање и одржавање
Приликом активирања апарата потребно је горњи део апарата спустити. Одмотати црево,
потом отворити вентил на погонској боци. После 4 до 5 секунди, прах је узбуркан у
резервоару и постигнут је радни притисак, па се отвара затварач (засун (9)) за црево и
млазница се упери у пожар. Прах излази у млазу и облаку. Превозни апарати се
испоручују напуњени. Век трајања пуњења је дуг, под условом да прах не долази у додир
са влагом и масноћом. После пражњења апарат се поново пуни прахом и погонским гасом.
Апарати за гашење пожара прахом су неосетљиви на ниске температуре. Контрола
апарата се врши повремено (визуелно) у погледу спољашњег изгледа и могуће механичке
оштећености, положај осигурача, пломба идруго. Најважнија је контрола челичне боце са
погонским гасом која се врши свака 3 месеца, мерењем тежине боце. При поновном
пуњењу апарата обавезно преконтролисати да ли је дошло до зачепљења проточних
канала. Квалитет праха се контролише сваких 6 месеци, а једном у две године се врши
испитивање резервоара хладним воденим притиском. О пуњењима, пробама и другим
променама на апарату, водити евиденцију – технички картон.

20
РУЧНИ ПРЕНОСНИ И ПРЕВОЗНИ АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕН-
ДИОКСИДОМ

Намена
Апарати за гашење пожара угљендиоксидом служе за гашење пожара класе B i C (пожари
запаљивих течности и гасова, односно пожаре на моторима SUS, на машинама и
уређајима под напоном до 12000 В, пожаре тврдих материја које при горењу развијају
високе температуре као што су папир, дрво, текстил и слично)

Принцип рада
Челична боца (резервоар) апарата је напуњена угљендиоксидом у течном стању под
високим притиском. Приликом активирања апарата из резервоара излази угљендиоксид
који прелази у гасовито агрегатно стање, тако да по изласку из апарата ствара млаз којим
се гаси пожар. Ручни преносни апарати за гашење пожара угљендиоксидом Технички
услови Према JUS-у, ови апарази се израђују у 3 величине са ознаком CO2 (2, 3, 5 kg).
Домет млаза мора бити минимално 2 метра. Вентил апарата мора да омогући прекид млаза
и апарати морају имати млазницу, а апарат од 5 kg и црево дужине 0,8 метара. Ови
апарати раде на температурама од – 20 до + 35oC зимско пуњење и од – 20 до + 45oC
летње пуњење.

Технички опис
Апарати са угљендиоксидом се израђују у више изведби: са ручицом за активирање, са
точком вентила и слично. Сваки апарат има успонску цев, али конструкција вентила
високог притиска може бити различита и зависи од произвођача апарата. Апарати са
полугом (ручицом) за активирање имају опругу која се савлађује ручном силом, при чему
се затварач вентила помера надоле, отварајући пут угљендиоксиду. Апарати који имају
точак (вентила) за активирање, код њих се окретањем точка подиже затварач и ослобађа се
отвор за излаз угљендиоксида. Окретање точка при отварању има супротан смер од смера
казаљке на сату. У оба случаја је могуће вршити прекид млаза, али је код изведбе са
ручицом лакше извршити прекид млаза. Апарати се користе у усправном положају, а
ручица омогућава лакше ношење

21
У цреву, а још више у млазници се врши експанзија (прелазак) течног угљендиоксида у
гас, услед чега настаје хлађење млазнице, тако да се ручица млазнице ради од материјала
који је добар топлотни изолатор.

Руковање и одржавање
Активирање апарата се врши извлачењем осигурача и притискањем ручице или
отварањем точка вентила. Прекид млаза се врши отпуштањем ручице или затварањем
точка вентила. Приликом гашења, млазница се усмери на пожар, а уколико има ветра
пожар се гаси у правцу ветра са стране одакле долази ветар. Апарат се не сме држати на
сунцу и поред извора топлоте с обзиром да притисак расте (са порастом температуре).

Контрола апарата се врши повремено (визуелно) у погледу спољашњег изгледа и могуће

механичке оштећености, положај осигурача, пломба идруго. Најважнија је контрола
количине пуњења која се врши свака 3 месеца, мерењем масе. Сваке друге године се врши
испитивање резервоара хладним воденим притиском. О пуњењима, пробама и другим
променама на апарату, водити евиденцију – технички картон.

Ручни превозни апарати за гашење пожара угљендиоксидом

Технички услови
Према JUS-у ручни превозни апарати се раде у три величине са ознаком CO2 (10, 30 и 60)
[kg], односно CO2-10, CO2-30 i CO2-2 x 30. Намена и принцип рада су исти као и код
ручно преносних апарата. Дмоет млаза мора бити минимално 2 метра, осим за апарате
специјалне намене, као нпр: за гашење пожара облаком – мањи домет и сл.

22
Технички опис
Свака боца има вентил високог притиска, успонску цев која иде до дна боце. Због тежине
боце, она ја постављена на колица ради лакшег транспорта и манипулације. Експанзија
угљендиоксида се врши у цреву и млазници, при чему настаје јако хлађење, где
угљендиоксид прелази у гас. Пречник излазног отвора условљава брже или спорије
истицање гаса из апарата. Апарат CO2-60 има две боце по 30 kg угљендиоксида, које су
међусобно спојене сабирном цеви. Апарати имају вентиле за пуштање и прекид млаза
угљендиоксида.

Активирање се врши притискањем ручице или одвртањем точка вентила. Претходно се

апарат спусти на тло, да лежи на ручки. Гашење се врши покретањем млазнице лево-
десно. У малим затвореним просторијама при гашењу са угљендиоксидом може доћи до
појаве концентрације CО2 која гуши, на шта треба обратити пажњу. Контрола апарата се
врши повремено (визуелно) у погледу спољашњег изгледа и могуће механичке
оштећености, положај осигурача, пломба идруго. Најважнија је контрола количине
пуњења која се врши свака 3 месеца, мерењем масе. Сваке друге године се врши
испитивање резервоара хладним воденим притиском. О пуњењима, пробама и другим
променама на апарату, водити евиденцију – технички картон.

23
ДРУГИ ДИО:

Орјентациона питања:

- Клипна пумпа (цртеж, принцип рада, опис, кретање флуида, вентили који
затварају и отварају...)
- Клипна пумпа двоструког дејства - двоцилиндрична тј. дворадна (принцип рада,
скица...)
- Турбинска пумпа – турбо пумпа (принцип рада, скица)
- Неповратни вентили (принцип, функција, како се уграђују са клапном (опругом),
лоптасти, опужним сврхе њихове)
- Заптивачи код клипне пумпе (функција, сврха...)
- Центрифугалне пумпе (принцип рада, поређење у односу на клипну пумпу – код
клипне иде на махове, а код центрифугалне у континуитету)
- Шта одређује притисак пумпе (1 ротор, 1 статор, што имамо више степени
повећавамо притисак)
- Паралелна и редна веза центрифугалне пумпе и скице
- Ватрогасна возила према намени и подела (навална, командна, цистерна)
- Дубоко сркач
- Гашење пожара из ваздуха, којом опремом, када, са чиме...
- Платформе, јестве
- Хаварија на ауто-цостернама
- Пумпе са повећаним притиском
- Хидрантске инсталације (када инсталирамо, пројектујемо, који су приклјучци,
врсте, притисак,активирање, висина активања унутрашњих, удаљеност од зида и
који су наставци подземних...)

24
Клипне пумпе

Ватрогасне пумпе служе за црпљење воде из природних или вештачких налазишта,

транспортовање воде кроз црево до млазнице где се добија одговарајући млаз за гашење
пожара.

Хидро-машине које предају енергију течности зову се радне хидрауличне машине (пумпе).
Према принципу рада ове ХМ или пумпе деле се на:

- ТУРБО (Лопатичне)
- Запреминске (Клипне)

Пумпе служе када желимо да повећамо притсак или капацитет воде. То су турбо машине у
којима се врши размена између радног кола и флуида који се налазе унутар кола и њених
покретних делова код радног кола. Те машине раде са нестишљивим флуидом (водом), а
када раде са гасом и паром, тада се називају топлотне машине.

Ако раде на принципу турбо машина онда су то лоптичасте машине, а ако преко клипа,
унутар цилиндра се налази клип.

Основна подела према начину рада и дејства клипних пумпи је:

- Једнорадна
- Дворадна
- Диференцијална

Према протоку – количини воде која протиче:

- Малог протока до 500 литара у минути

- Средњег протока од 500-3000 литара у минути
- Великог протока преко 3000 литара у минути

Преме напору-притиску:

- Малог притиска до 3 bara

- Средњег притиска од 3 до 10 bara
- Великог притиска преко 10 bara

Према врсти течности:

- Хладна течност – вода

- Пумпе за вреле течности
- Абразивне течности
- Киселине базе агресивне течности

25
Клипне пумпе могу бити са једним клипом и ваздушном комором или два клипа и
ваздушном комором. Обе су старијег типа. Клипна пумпа дворадног дејства је у употреби
и незамељива је. Има широку употребу под наивом брентача. Она има клип и шупљу
клипљачу са повратним вентилима. Када се клип креће од горње мртвр тачке према доле,
вода због притиска излази из млазнице. Део воде пролази изнад самог клипа. Када клип
крене од доње према горњој мртвој тачки, вода која се нашла изнад клипа под притиском
излази кроз млазницу и повремено испуњава празан простор испод клипа. Овакав рад
омогучава непрекидан млаз воде за гашење. Снага млаза воде зависи од јачине притиска у
клипњачи.

Скице клипне пумпе:

Делови: усисни цевовод , потисни цевовод, клип, клипњача, цилиндар, усисни вентил,
потисни вентил

Код једнорадне клипне пумпе се све фазе рада обављају само са једне стране клипа, и то
са доње. Приликом дизања клипа, од доње мртве тачке према горњој он усисава воду,
приликом спуштања клип сабија водуи тера из цилиндра напоље. Вода излази из пумпе
само када је клип сабија и зато се ова пумпа зове ЈЕДНОРАДНА клипна пумпа.

Код цилиндричне клипне пумпе наизменично један цилиндар усисава, а други сабијаводу,
те се лако постиже црпљење. Међутим млаз је испрекидан због заустављања клипова на
крајевима цилиндра. Постављањем ваздушњака који је неколико пута мањи од оног који
се употребљава код јендоцилиндричне пумпе, добија се непрекидан млаз.

Принцип рада дворадне клипне пумпе. Када се ексцентар окреће и кружно кретање
претвара у праволинијско преко клипњаче клип иде у правцу спољне мртве тачке и
потискује воду. Затвара се вентил В-1 и отвара се вентил В-2 након чега течност улази у
вод за потрошњу. У исто време ствара се вакум иза клипа и отвара се вентил В-3 и

26
атмосферски притисак се појављује у резервару и повлачи се вода. Повратком клипа у
унутрашњу мртву тачку затвара се вентил В-3 и ствара се надпритисак којим се избацује
вода из пумпе, преко вентила В-4.

Скица доврадне клипне пумпе:

Пумпе за агресивну средину течности

Окретањем ротора ваљци клизе по усисно-потисној цеви повећањем и смањењм волумена

течност улази и смањењем волумена долази до стварања притиска. Део где се налази
ротор испуњењ је глицеринским уљем које врши подмазивање, хлађење. Усисна висина је
до 9 метара а допремна висина је до 20 метара. Електро мотор који је покреће је у ЕХ-
заштити снаге 2,5 КW а масе до 85 - 90 Кg.

Скица:

Турбо пумпа

Овде се у заједничком кућишту на заједничкој осовини налази мала водена турбина и

једна мала центрифугална пумпа. У турбину се доводи такозвана погонска вода и под
одређеним притиском покреће турбину која истовремено покреће и пумпу. Црпи се

27
икорисна вода. Погонска вода која је дошла у ротор заједно са корисном водом, излази
кроз одводне цеви на површини земље. Погонска вода не меша се са корисном водом, већ
само покреће преко турбо и центрифугалне пумпе која је уроњена у воду, захвата воду и
под одређеним притиском избацује на површину.

Под нормланим условима, део погонске воде у укупној количини воде износи 1/4 до 1/3, а
део корисне воде од 3/4, до 2/3. Што је дубина црпљења већа, однос је најповолјнији.
Максимална висина црпљења износи 20 – 25 метара.

Скица турбо пумпе:

Дубоко сркач

За погон овог уређаја користи се, као код претходних ротационих погонска вода из
моторне пумпе. Млаз воде који излази из дизне производи слично дјеловање као код
вакуум пумпе (ињектора).

И овде погонска вода даје одређену енергију првенствено у облику притиска. Излажење
воде из погонске дизне претежно прелази у енергију брзине, тако да улази у радно –
прихватну дизну стварајући вакум, услед чега овај простор одоздо испуњава корисна вода.
Погонска вода даје корисној води један део своје енергије, па онда укупна вода сразмјерна
великом енергијом брзине и притиска излази из уређаја, преко одводних цеви на
површини земље до пумпе или у слободном простору. Начело важи да се код ове пумпе
однос погонске и корисне воде погоршава, ако је висина црпљења већа, све се више
енергије погонске воде троши на савлађивање притиска потребног за дизање воденог
стуба, те за проток и брзину остаје све мање енергије.

За рад са оваквих уређајем најпогодније су ауто цистерне, које имају на располагању

одређену количину воде за почетак погона. Може послужити и неки мали резервоар са
водом за изједначавање протока приликом рада читавог система.

Дубоко сркач се спусти у извор воде који је на великој дубини. На свом доњем делу има
усисну корпу кроз коју улази корисна вода. Кроз цев – лулу која се налази на средини
уређаја која је спојена са спојком Φ-52 са цревом чији је део ван црпилишта и кроз које се
пушта вода која ствара подпритисак унутар уређаја и повлачи корисну воду кроз усисну

28
корпу. Унутар уређаја се врши мешање погонске и корисне воде и као укупна вода преко
спојке Φ-75 која се налази на горњем делу уређаја и цевоводним системом који је
прикључдниен преко исте за уређај вода излази из истог и напаја потребне потрошаче.

Скица:

Центрифугалне пумпе

Центрифугалне пумпе (ЦП) су пумпе кроз које протиче флуид од смера црпљења воде
према потисној страни деловањем центрифугалне силе са радиланим током струјања која
потискује течност између лопатица једног или више ротора. ЦП су прикладне за сваку
намену осим за мале количине воде, мале брзине протока и велику вискозност течности.
Користе се за мале и средње дубавне висине, и за велике добавне количине повећањем
броја обртаја. ЦП нису само усисне и нису у могућности да повуку течност ако имају
ваздух у течности. Могу бити једностепене или вишестепене. ЦП у принципу имају
кућиште од ливеног гвожђа, ротор од бронзе и вратило од не рђајућег челика. Често на
вратило се наноси кошуљица од бронзеда би се само вратило заштитило од хабања. ЦП се
карактеришу константном добавом као и добавном висином заузимају мало простора и не
непосредно се спајају са погонским уређајем. Велику заступљеност имају у ватрогаству и
проналаском истиснуле су клипне пумпе. ЦП се састоји од спиралног кућишта и ротора
који је прикључен на вратилу и које се врти лако великом брзином. Када се ротор врти
потискује течност која улази у лопатице и деловањем центрифугалне силе течност
повећава своју брзину и претвара се у притисак. Код ватрогасних пумпи најчешће
потребну снагу погон добијају од мотора преко кардана. У зависности колико степени
пумпа има зависи колики ће притисак бити. Једностепена пумпа се примењује за хлађење,
где јој је излазни притисак од 2-3 bara довољан. ОНЕ ПУМПЕ КОЈЕ ИМАЈУ ВЕЋИ
ПРИТИСАК ИМАЈУ МАЊИ КАПАЦИТЕТ И ОБРТНО. Када постављамо мобилну пумпу
код црпилишта мора бити што ближе црпилишту да би се смањили губитци. У колико се
пумпа поставља у не повољан положај може доћи до не могућности протока воде.

Код центрифугалне пумпе се користи појава центрифугалне силе која делује на водду, која
ротира у пумпи. Једно од важних својстава центрифугалне пумпе јесте да оне избацују

29
воду врло једнолично за разлику од клипних. Један од најважнијих делова центрифугалне
пумпе је ротор. Ротор прихвата воду из усисног црева, окреће је и даје јој центрифугалну
силу. На тај начин јој повећава кинетичку енергију. Величина центрифугалне силе зависи
од брзине окретања, од удаљености од средишта окретања, као и од тежине масе која
ротира.

Ротор је једини радни – покретни дио код центрифугалне пумпе. Вода у каналима између
лопатица ротора, присиљена је да ротира зајенно са ротором. Због тога на сваку честицу
воде у ротору делује центрифугална сила. Због закривљености лопатица ротора кретање
воде деловањем центрифугалне силе врши се у смеру канала између лопатица. У часу када
вода напушта ротор има незнатног одступања од радијалног смера уназад.

Статор је непомичан дио учвршћен за кућиште. У статору долази до претварања

кинетичке енергије воде у потенцијалну енергију тј притисак. Ако пумпа нема статор, тада
долази до стварања притиска и усмеравања воде мора постојати спирално кућиште, које се
назива и водилица.

Центрифугална пумпа се састоји из: кућишта, ротора, статора, доводног отвора и

једног или више одводних отвора. Израђују се од месинга или алуминијумске легуре. На
кућишту цнтрифугалне пумпе налази се: поклопац са доводним отвором, доводним
отвором, штеуферова мазалица, отвор за наливање воде, вакуум мотор и манометар,
отвори на вентилима.....

Скице ротора:

1. Пумпа високог притиска

2. Пумпа средњег притиска
3. Ниског
4. Завојних пумпи
5. Пропелер пумпе

30
Паралелна и редна веза (каватација)

Паралелна веза се примењује када желимо да повећамо проток карактеристично је да

пумпе транспортују течност у заједнички потисни вод. С тим да свака пумпа има свој
засебни усисни вод. Заједнички проток паралелно везане две пумпе мањи је од збира
појединачних протока ако би свака пумпа имала свој засебни потисни вод.

Редна веза се примењује када желимо да повећамо притисак течности у воду. Прва пумпа
предаје најмањи притисак и свака следећа повећава притисак стим да је предходна увек
мањег притиска од наредне. Карактеристике тако везаних пумпи морају бити исте.
Каватација је када се у неком месту струјног простора пумпе притисак унутар течности се
смањује из било ког разлога и постаје мањи или једнак притиску засићења водене паре
при одређеној температури доћи ће до појаве каватације. Каватација се код више степених
пумпи појављује код првог степена.

Паралелна веза центрифугалних пумпу

Скица:

Када два или више пумпи потискују течност у заједнички потисни цевовод каже се да
пумпе раде паралелно. При овом свака пумпа има свој посебни усисни цевовод.
Укључивање различитог броја пумпи омогучује снабдевање цевне мреже већим или
мањим количинама течности.

31
Редна (релејна) веза центрифугалних пумпи

Скица:

Примењује се за повећање притиска који не може бити обезбеђен радом једне пумпе. При
радној вези прва пумпа даје течност у усисни прикључак друге пумпе, која затим проток
даје у потисни цевовод.

Вентили и ротори

Ротациом ротора долази до појаве центрифугалне силе деловањем те силе води се на

лопатицама ротора предаје енергија. На излазу из ротора вода има сразмерно мали
притисак и велику брзину. По улази из ротирајућег дела улази у статор на којем су
лопатице супротно закривљене од оних у ротору и нешто су веће, долази до повећања
притиска а смањује се брзина, долази до претварања енергије брзине у енергију притиска,
зато вода по изласку из отвора има одређену количину воде и притисак. Вентили су
уређаји који контролишу и регулишу протоке улаза и излаза воде код клипних пумпи.
Већином клипне пумпе су постављене вертикално те се вентили покрећу системом вакума
и притиска. Код пумпи које су постављене хоризонтално вентили морају имати додатне
елементе – опруге које би регулисале њихов рад. Главни делови вентила су седиште, тело
и вођице.

Неповратни вентили дозвољавају проток флуида у јендом правцу уз минимално могућ пад
притиска. Тај пад притиска је критеријум квалитета неповратног вентила. Вентил може
бити оптерећен или неоптерећен (опруга)

32
Хидранти

Хидрантска мрежа за гашење пожара је скуп цевовода, уређаја, опреме којима се вода од
осигураног извора доводи до штићених простора, грађевине..

Хидрантска мрежа може да буде:

- Унутрашња (зидна)
- Спољашња (надземна и подземна)

Унутрашња хидрантска мрежа изведена је у објекту, а завршава се са бубњем с намотаним

цевима сталног пресека и млазницом и ватрогасним цевима са спојницама и млазницом, а
вањска је изван објекта.

Хидрантске мреже се деле на:

- Суве
- Мокре

Унутрашња може бити сува или мокра. Суви систем је онај где није стално вода у
систему. Мокри систем је онај где је вода стално у систему.

Зидна (унутрашња) хидрантска мрежа се налази по зиду, ако је изводљиво систем цеви
ХМ су узидани и види се само вентил излаза. Ако је то не могуће из техничких услова
поставља се на зид. Минимални притисак у хидранској мрежи мора бити 2,5 bara док
максимални притисак не сме бити већи од 7 bara. У хидрантској мрежи дужина слепог
цевовода не сме бити дужа од 180 метара, од једног до другог хидранта не сме бити већа
од 80 метара ако су насеља у питању док код приградских насеља растојања у хидрантској
мрежи може бити до 150 метара. Најмање остојање од објекта хидрант може бити на 5
метара. Пречник хидрантске мреже је од 80 до 100 милиметара а обележавају се са No 80 и
No 100. Хидрант се поставља на висину од пода 1,5 метара. Ради контролисања притиска
морамо имати пумпу која ће повећавати притисак у мрежи да би био довољан у свакој
тачки хидрантске мреже. Испитивање ватрогасних хидрантских црева врши се на сваких
12 месеци. Усисници на млазници унутрашњи пречник је 12 милиметара а спољни 16
милиметара. Хидранти се испитују на сваких 6 месеци на притисак од 7 bara.

Спољни хидранти могу бити подземни и надземни. Надземни се постављају на местима

где неће ометати саобраћај и сметати пешацима на тротоарима. У случајевима где би
надземни хидранти ометали и сметали комуникацијама постављају се подземни хидранти.
Надземни хидрант има два прикључка Φ-52 и један Φ-75. Уградна дубина је од мреже до
нулте тачке тла где се поставља хидрант и иста може бити 80,100,120 центиметара. Сваки
хидрант мора имати пратећи ормар за надземне и подземне хидранте. Хидрантским

33
наставком узимамо воду из подземног хидранта тако што га ужљебимо и окретањем у
десну страну притискамо и одвртањем вентила Т кључем пуштамо воду кроз наставак и
предузимамо потребне радње. Табла на зиду се поставља да нам покаже тачно место где је
хидрант у односу на место где је табла. Најбезбеднија је подземна мрежа, али зими је
проблем због видлјивости. Лакша је надземна због видљивости и брзине.

Скица надземног хидранта:

Хидрантски наставак израђује се од месинга или алуминијумске легуре, а може бири

једнокраки или двокраки. Састоји се из следећих делова: тело наставка, глава са одводним
отворима и вентилима за затварање, рукохвати – закретке са заптивном матицом, криласта
матица за причвршћивање за хидрантске уши. Димензије хидрантског наставка могу бити
75 и 52 мм са одводним отворима 52мм.

Са ХМ уколико одговара проток у притисак, може се успешно и непрекидно гасити

пожар.

Импулсно гашење пожара импулсна технологија – импулсна пушка

Импулсна пушка има цевасти облик дужине 800 милиметара са рукохватима преко
горње цеви повезана је са резерваром воде запремине 13 литара док са доње стране до
рукохвата са окидачем повезана је са боцом ваздуха под притиском. У резервару унутар
пушке који је запремине 1 литар долази до мешања воде и ваздуха и притисак се повећава
на 25 bara. При активацији повлачењем окидача пушка избацује микро капљице воде
брзином између 120-200 м/s на удаљеност од 6 до 9 метара. Интервал пуњења је од 2 до 4
секунде. Служи за смањење потрошње воде а ефекат гашења је доста висок.

Домет 6 – 9 бара
Брзина 100 – 300 м/с
2- 4 сек поновно пуњење
Особине: Што мање воде (уштеда), брзо реагује, мање штете, микро капљице 100 – 700
микрона, висока ефикасност и једноставност.....

34
Скица импулсне водене пушке:

Ватрогасна возила

Могу бити:
- Ватрогасни навални аутомобили
- Комбиновани аутомобили
- Аутоцистерна
- Специјална ватрогасна возила
- Помоћна в.возила

Скице:

Хидраулучна ручна телескопска платформа

Ватрогасне лестве МЕТЗ

Ватрогасна платформа СНОРКИЕР

35
ТРЕЋИ ДИО

АУТОМАТСКИ СИСТЕМИ ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ И ДОЈАВУ ПОЖАРА

Сваки систем се састоји од:

 централе за аутоматску дојаву пожара;
 детектора пожара (јављачи)
 уређаја за сигнализацију (свјетлосни и звучни)
 уређаји за управљање извршним функцијама;
 индикатори и паралелни индикатори;
 електричне инсталације за повезивање ових елемената.

Детектор утврђује манифестацију топлоте, дима, пожара, сирена даје сигнал. Преко
команди може се сл. Наредбе извршити: да се укључе, да се затворе клапне на
вентилационим каналима, искључити вентилацију, да се затворе врата, при проласку
алармног стања враћамо у првобитно стање.
Подела система према комуникацији са централом:
1. конвекционални – код ових система може бити више зона 4- 30 и свака та зона
може имати 20 детектора
2. адресибилни – код ових имамо од 1 – 16 линија у централи може да прими од 120 –
250 јављача (дигиталне сигнализација).
Централа мора имати диоде у боји, сигнал аларма црвена боја, жута означава сметње. Има
тастер један да угаси све (ресет), 3 минуте мах треба да добије дојаву аларм до централе

Детектори пожара могу се поделити према феномену (манифестацији) пожара на који

реагују на следеће основне типове:
 димне
 термичке
 светлосне (инфрацрвени или ултравиолетни)

Подела детектора према површини (границе) коју покривају деле се на:

 Тачкасте (детектују одређени феномен пожара у околини одређене тачке),
 Линијске (детектују промену одређеног феномена у околини одређене линије која
може, а и не мора бити права

Јонизациони – битни, реагују на видљиве и невидљиве честице дима, као и на аеросоли,

неће га активирати
Оптички тачкасти детектори дима – потиче на свјетлосном зрачењу, пролази кроз
честице дима, у подручју спектра, црвена боја до 20м2 покрива подручје 1 јављач

36
Оптички линијски детектор – исти принцип рада, али на једном зиду предајник, на
другом пријемник, постављају се на велике висине ( 50 – 100 м удаљености)
Каналски детектори – региструју пожаре унутар разних канала (комуникациони,
вентилациони, кабловски)
Температурни тачкасти – када очекујемо да у просторији дође до пораста температуре
Биметални – реагују преко неког биметала
Капиларни систем детекције – слично тачкастом само помоћу свјетлосног ласера

Уређаји за управљање извршним функцијама:

Ствара се напритисак у степеништу
Пожарна зона – површина коју покрива једна група јављача, на једној линији
комерцијалне централе или групе јављача код адресалне централе. Лажни аларм – може
бити намјерни , промаја, прашина, сунчева свјетлост, неонска свјетла.
Једна зона не би требала да има преко 1600м, мора имати дупле подове, спуштен плафон,
лифт...
На једној линији мах до 30 јављача повезано, на посебну линију иде ручни јављач. Од зида
не би смело бити мање од 30цм, пола метра од плафона мора бити јављач одвојен, изузеци
су код ходника коју су ужи.

Линијски јављач дима

Скица:

Могучност подешавања алармног прага од 25%,50%, 70%

Удаљеност до 100м
Растојање 7,5 м на висини до 25м (мах) минимум 2,5 м
Погодан је за изузетно високе просторије

Фазе развоја пожара са аспекта детекције: скица

37
Обавезни су у сваком систему, добро видљиви повезани су и са стабилним системима у
просторијијама високог пожарног ризика.

Скица:

А – аутоматски детектор пожара

Б – уређај за надзор и управљање пријема сигнала
Ц -Елемент за сигнализацију или алармирање
Д – ручни јављач пожара
Е – предајни уређај о даљинској сигнализацији пожара
Ф – пријемни уређај
Г – уређај управљање аутоматском пожарном заштитом
Х – уређај за аутоматску пп заштиту
Ј – предајни уређај за даљинску сигнализацију неисправности
К – пријемни уређај за даљинску сигнализацију неисправности
Л – избор напајања

Иако стандарди као обавезне елементе наводе само х компоненте за минимум који треба
да поседује систем за откривање и дојаву пожара, данашњи системи поседују готово све
приказне елементе.

Топлота као мјера загријаности масе – једини сигнал за који не морамо имати сигнал за
појачавање
Пламен је гасовита средина, изражена висока темература, област ув зрачења, малих
величина, гасне струје (инфрацрвене) гасовите су и малих величина
Дим је суспензија течних и чврстих суспензија у асној средини, њихово струјање зависи
од материјала које горе и услова у којима гори.

38
Јављачи – који детектују дим, базирају свој рад на испитивању оптичких карактеристика
тог дима
Ручни јављач пожара – контактни јављач

Разбијањем поклопца, помјерањем контаката, мења отпор у струјном колу, размак унутар
до 40 м, спољни 120 м на висини од 1,5 м, јасно видљив

ШЕМА РУЧНОГ ЈАВЉАЧА

Када се ради о брзом развијању пожара, у том случају постављамо јављаче који су
осјетљиви на пламен. Ти јављачи нису осјетљиви на друге на друге изворе (продукте).

Јонизациони јављачи пожара

у себи садрже малу количину амерцијума 241, а он имитира алфа честице и

нискоенергетско гама зраке. Вријеме распада амерцијума 400 година. Амерцијум је
обложен слојем сребра, који не дозвољавају зрачење у мјери опасности.

Радиоактивност – велика природна и нека вјештачки створена језгра. Нестабилни су, па се

распадају, при томе избацују електрично набијене честице. Тај процес се назива
радиоактивним распадањем или радиоактивношћу.

Сви елементи садрже нестабилне изотопе које зовемо радиоизотопима. Неке од њих ћемо
наћи у природи, док се други налазе у нуклеарним реакторима.

39
Скица јонизационог детектора:

Кад дим прође у јонизацону комору, он омета ту нисму струју и будући да се честице
дима вежу за јоне и враћају у неутрално стање, смањује се ток струје. Када струја опадне
испод одређеног прага долази до сигнала са јављача. Праг осјетљивости је врло
променљив и временом се морају скидати и чистити. Амерцијум напада плућа, генетска
оштећења.

Јављачи са дијафрагмом – термодиференцијални (са топљивим елементом)

Термомаксимални јављач – са лиснатим тракама. Може бити са живом....

СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈЕ

Спринклер инсталације су стабилне противпожарне инсталације за гашење пожара

распрскавајућим млазом воде и користе се на свим местима где се вода може употребити
као ефикасно средство за гашење пожара. Само гашње заснива се на принципу хлађења и
гушења.
Поред гашења при активирању спринклер инсталације истовремено врше и дојаву пожара
давањем алармног сигнала, па ако се деси да пожар није угашен, што је мало вероватно,
он ће сигурно бити бар под контролом до доласка ватрогасних јединица.

Принцип рада – спринклер инсталација у припремном периоду има затворене млазнице.

Кад топлота настала пожаром постигне одређену границу и ослободи осигурач за
затварање (топљењем уметка или прскањем стаклене бочице напуњене течношћу велике
експанзионе снаге), долази до отварања млазнице, пада притисак у систему, што се

40
региструје на алармном уређаја вентилу и вода из резервоара под притиском ваздуха
струји кроз алармни вентил и снабдева цевну мрежу са млазницама – спринклер главама,
док једна мања количина воде одлази у хидраулични алармни гонг, покреће је и даје
алармни сигнал. Отварају се само оних неколико спринклер глава које се налазе изнад
места пожара и млаз впде распршен у ситних капљицама покрива површину захваћену
пожаром.

Спринклер инсталације најчешће штите складишта, производне погоне у индустрији,

робне куће, позоришта, дворане, гараже, млинове, хотеле, штампарије, хале за прераду
дрвета, хале за производњу папира и друге објекте. Ове инсталације се не смеју користити
једино у оним подручјима где вода са неким хемијским средствима ствара штетне спојеве,
који могу бити опасни за људе или који негативно делују на гашење пожара. Уградња
спринклер инсталације не исклјучује употребу осталих средстава за гашење, као на
пример ручних противпожарних апарата и хидрантске мреже.

Спринклер уређај сачињавају ови елементи:

 резервоар под ваздушним притиском који служи за почетно гашење, обично до 10

мин;
 снабдевање водом из водоводне мреже или помоћне пумпе;
 компресор који одрзава стални ваздушни притисак изнад воде;
 спринклер пумпа која преузима гашење, после пражњења резервоара, под
притиском у времену од 1 часа;
 базен са водом;
 суви контролно - сигнални вентил -вентилска станица код сувог система;
 мокри контролно - сигнални вентил -вентилска станица код мокрог система;
 електрични-сигнални уређај;
 механички сигнални уређај;
 прикључци за ватрогасна црева;
 главни цевовод за снабдевање водом сувог система;
 главни цевовод за снабдевање водом мокрог система;
 гране спринклер мреже и
 распрскивач – слинкер

Спринклери - они су веома важан елемент у спринклер систему, јер врше основно
активирање уређаја. Од њиховог рада зависи ефекат гашења спринклер уређајем. Основни
захтев који он треба да испуни састоји се у томе да се, при одреденој температури,
спринклер отвори, и то уз најмању могућу инерцију. Други задатак спринклера је да,
својом конструкцијом, врши расипање воде тако да равномерно кваси површину коју
штити. Спринклер треба да је једноставан, да не кородира и да се лако одржава у
експлоатацији.

Предност спринклер уређаја је у једноставном одржавању и високој ефикасности гашења.

тако да су штете настале деловањем воде значајно мање од штета које настају гашењем од
стране ватрогасних јединица. Принцип активирања спринклер млазнице се заснива на

41
пуцању ампуле која држи млазницу затвореном, на температури која је за око 30˚C виша
од највише очекиване радне температуре околине. При појави пожара и порастом
температуре долази до активирања спринклер млазница чиме је омогућен излаз и
распршивање воде из цевовода који је под притиском воде или ваздуха (код сувих
система).

Постоје две врсте спринклер инсталација које су по конструкцији сличне:

 Мокри спринклер систем - користи се у просторијама где нема опасности од

замрзавања или испаравања воде, где је цевовод стално напуњен водом под
притиском
 Суви спринклер систем - у чијем се цевоводу налази ваздух под притиском и он
се користи у просторијама где има опасности од смрзавања. Уградњом оваквих
инсталација смањујемо могуће штете настале пожаром за 80%.

Из свеске:
Спринклер системи – аутоматске инсталације чврсто повезаних цевовода кроз који
протиче вода за гашење пожара. Та инсталација у штиченом простору је разграната, има
постављене млазнице. Спринклер млазнице које реагују на одређену темературу и при
томе служе као пламени јављач. Спринклер млазнице имају ампулу која пуца када се
стекну услову повећања температуре, ампула ће пукнути и тај топљиви елемент ће се
истопити и на том месту ће вода излазити из млазнице. Млазнице имају распрскиваће –
дифузоре који ће воду разврставати по жељеном облику и правцу. Постављају се ове
инсталације тамо где можемо гасити пожар водом. Млазнице делују као и јављач. Вода се
узима из водовода или резервоара. Агрегат се користи у случају настанка ел. струје.

ШЕМА СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈЕ:

1. Резервоар под притиском – почетно гашење , количина ваздуха не сме бити мањи
од 1/3
2. Пумпа напаја са водом резервоар
3. Електрична склопка са пловком
4. Маноментар на резервоару
5. Компресор
6. Базен са водом
7. Командни ормар
8. Електрични сигнални уређај
9. Механички сигнални уређај
10. Спринклер вентил
11. Спринклер млазнице

42
Активирање система за суви спринклер – при некој вишој температури која се јавља у
пожару ампула се топи и на тај начин се отвара млазница. Ампула пуца, топи се и долази
до наглог пада притиска, компресор не може нагло притисак подићи, притсак доводи до
отварања спринклер система (вентила) и вода кроз млазницу излази у распршеном млазу.
Цевовод од резервоара до млазнице ће мењати пречник, смањивањем пречника добијамо
распршавање. Вода пролази кроз сигнални уређај и кроз механички и они се активирају
(добија сигнал да је активиран). Свака зона има свој контролно – сигнални вентил.
Максималан притисак у мрежи је 10 бара
Инсталација може бити сува, мокра или комбинована. Чим се активира мокром одмах
креће вода, а сува док кроз цеви у којима се налази ваздух не напуни вода.

ДРЕНЧЕР ИНСТАЛАЦИЈЕ

Дренчер инсталације су стабилне притвпожарне инсталације за гашење пожара, које у

припремном положају имају отворене млазнице, па се гашење врши једновремено са свим
поставњеним млазницама изнад површине које се штите – групно дејство гашења
потапањем. Отворене млазнице су постављење на цевовод који је спојен са извором воде
преко алармног вентила. Вентил се отвара активирањем јављача пожара, који су
постављени у истом подручју где и отворене млазнице. Кад је вентил отворен вода улази у
цевовод и истовремено излази из свих млазница распршена у фине водене честице, које
обухватају целу површину запаљеног објекта и гаса насталих пожара. Денчар инсталације
имају посебан систем за активирање, с обзиром да су млазнице отоврене.
Активирање може бити:

 Механичко
 Пнеуматско

43
  Хидраулично, не користи се тамо где постоји могућност да дође до смрзавања
 Електрично, мора да има сигуран извор напајња
 Комбинована

Систем за активирање чине цевоводи и елементи за активирање. Цевоводи могу бити

испуњени водом или ваздухом под притиском. Топљиви елементи могу бити
температурни чланци или млазнице са топљивим лемом или ампулом. Пад притиска у
цевоводима врши активање уређаја, било хидрауличног или пнеуматског. Са поменутим
начином активирања ок

Код уређаја са поменутим начином активирања око објекта који се штити, монтиран је
цевовод за активирање под притиском од 3 бара, на коме се налазе топљиви елементи.
Двод ваздуха може бити из компресора мрежа, резервоара или посебног компресора. Вода
је у цевоводу под притиском до вентилске станице. Кад дође до пожара, активира се
попљиви термоелемент на цевоводу за ваздух у коме долази до пада притиска. На тај
начин се активира вентилска станица и пропушта воду до млазница. Активирањем
вентилске станице долази до аутоматског пуштања у рад пупме и појаве алармног сигнала.

Код уређаја са електричним активирањем, активирање се врши преко детектора. Пораст

темепратуре је индикација за активирање уређаја и ствара у јављачу електрични импулс
који појачан у дојавној централи врши активирање вентилске станице, чиме долази до
пропуштања воде у цевовод са млазницом. Дојавна централа поред активирања вентиске
групе врши укључивање пумпе и активирање светлоснот и збучног канала. Намена
дренчер инсталација је да гасе пожар, да локализују пожар, да штите суседне објекте, да
расхлађују одређене површине.Дренчер инсталације служе за заштиту објекта са врло
великом пожарном опасносћу, где постоји могућност брзог ширења и где се у случају
пожара тренутно мора потопити цео објекат.

Из свеске:

Гашење са водом, млазнице отворене. Уграђујемо систем када имамо веилики ризик од
пожара, троши пуно воде, сигурно велике количине воде морамо имати из водоводне
мреже и у резервоару.

16м2 млазница штити, растојање 4м од млазнице, а 3 метра од зида млазница је удаљена.

Температура 400 треба да буде већа од неке радне температуре у просторији (нпр у
просторији 30 степени + ових 40 = 700 C)
Тражи се 5 литара воде у минути. Висина просторије до 10 метара у том случају се тражи
7 литара воде мин/м2 за млазницу.
30 минута дренчер систем треба да гаси, потребна велика количина воде. Термотопљиви
елемент се налази у систему. Активирање дренчера: ручно, аутоматско, пхеуматско,
електрично....

44
ШЕМА ДРЕНЧЕР ИНСТАЛАЦИЈЕ:

2.1.1. СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ СА ВОДЕНОМ ПАРОМ

Гашење воденом паром заснива се на принципу угушивања, односно редуцирања

процента кисеоника. Овај систем је стабилан и мора бити посебан систем од котларнице
до уређаја или просторије коју треба гасити. Овај систем се може поставити у оним
индустријским погонима који за своје производне потребе користе велику количину
водене паре. Ефекат гашења пожара биће болји уколико је извршен добар распоред
млазница, тако да се пара убацује подједнако на сва места и ако је доведена доовољна
количина пара у јединици времена.

Из свеске: принцип гашења – смањење кисеоника

Температура паре 140 – 250 0 C
Притисак водене паре од 8 бара до 10 бара

ШЕМА РАДА СТАБИЛНОГ СИСТЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ВОДЕНОМ ПАРОМ:

45
СТАБИЛНЕ CO2 ИНСТАЛАЦИЈЕ

Стабилна инсталација за гашење пожара са CO2 гасом може бити двојака:

 Намењена за гашење целог штићеног простора – потпуна заштита

При потпуној заштити, активирањем стабилног уређаја истовремено се морају сви

отовирти у пожарном сектору аутоматски затворити и аутоматски искључити свако
природно струјање ваздуха. Збир отвора, изражен у м2, који се не могу затворити, а налазе
се у доњој половини висине простора који се штити, сме износити највише 3% запремине
тог простора. Отвори који се не могу заштити из технолошким разлога и који се налазе у
доњој половини висине пожарног сектора, а нису површине веће од 6м2, заштићују се
посебним млазницама за стварање угљен диоксидне завесе. Засићивање пожарног сектора
угљен диоксидом мора се завршити за два минута

 Намењена за заштиту опреме и уређаја у просторији – деимична заштита

При делимичној заштити време истицања количине гаса је 30 секунди. Батерија ЦО2 са
припадајучим вентилима механизмом за активирање и осталим саставним деловима треба
бити по могучности смештена у посебну просотрију која се може добро проветравати,
мора да буде безбедна од пожара и у близини просторије која се штити. Дозвољена
температура у тој просторији износи – 100 до 400C. Уколико са једном батеријом ЦО2
штити више просторија, тада се у сваку просторију уграђује посебан разделни цевовод са
млазницама и постављају се разделни вентили. Једном батеријом ЦО2 штити се највише
просторија које су међусобно одвојене ватроотпорним зидовима, а количина цо2
прорачунава се према запремини највеће просторије. Активирање система на повећаним
температурама врши се преко температурних јављача (топљиви лемови) и механичко
активирање и електрично помоћу детектора (користи се само код гарантованог
снабдевања ел. Енергијом).

Подела стабилних уређаја врши се у односу на начин активирања и преноса команди за

активирање и упућивање ЦО2 гаса у просотрију која се штити на:
 Ручни систем
 Механички систем
 Механичко – пнеуматски
 Механичко – електрични систем
 Електрично – електрични систем

Први систем је ручни, остали аутоматски. Код аутоматских система први део израза
односи се на начин основног елемента за активирање ( тем.топљиви елеменат), а други део
израза показује начин преношења команди. Временски задрживач има задатак да активира
стабилну инсталацију са закашњењем да би у међувремену људи упозорени звучним
сигналима могли да напусте штићене просторије. Механички систем као уређаје за дојаву
пожара користи топљиве или гориве елементе који се топе кад дође до повишене

46
температуре. Као последица њиховог топљења долази до прекидања – ослобађања
челичног ужета и сила тежине тега врши пробијање мембране вентила боца, које служе за
активирање система (пилот боце), и из којих излази цо2 који отвара вентил са цевоводима
а затим активира и целу батерију, тако да цо2 из боца кроз цевоводе и млазницу улази у
просторије у којој је избио пожар. При ручном укључивању (окретањем точкића вентила)
командна боца за ручно активирање врши исту фунцкију као и боца код аутоматског
активирања. Пнеуматски систем као уређај за дојаву пожара користи детекторе који раде
на принцппу загрејаног гаса. Кад дође до пораста тем.у просторији која се штити порасте
ваздушни притисак на детектору. Тај притисак прво укључује зонски вентил и пилот боцу
за активирање. ЦО2 из пилот боца иде у временски задрживач. Након извесног
заустаљања Цо2 преко потезних елемената отвара целу батерију боца из којих цо2 кроз
цевоводе и млазнице улази у просторију у којој се догодио пожар. Електрични систем за
дојаву пожара користи детектор који реагује или на одређену температуру или на брзину
пораста температура у објекту који се шити (диференцијални детектори) или на појаву
дима и светлости. Која ће се врста детектора употребити, одређује се према
карактеристикама објекта који се штити. У случају пожара долази до активирања
детектора, електрични импул се преноси на сигналну дојавну централу преко које се
активира пилот боца и вентил који се налази на цевоводу. Гас из пилот боца пролази кроз
„временски задржач“ који задржава гас да би људи могли да изађу из просторије док не
дође цо2. Након тога долази до активирања батерије боца, из којих цо2 кроз отворени
вентил и млазнице одлази у објекат.

При активирању детектора истовремено се врши искључивање алармих уређаја (звучних и

светлосних). А сви отвори штичене површине се аутоматски затварају.
Акустични сигнал може се пренети и до места где су ватрогасци. При активирању уређаја
морају се аутоматски исључити из рада вентилатори, клима уређаји........
Цевоводи стабилне инсталације на којима су млазнице, налазе се у штићеној просторији и
направљене су од челичних цеви тако да могу да издрже повишене притиске. Положај
млазница на цевној мрежи је такав да могу равномерно да испуне просторију. Уобичајено
је постављање млазница на сваких 30м2 површине која се штити. Уређај за контролу мора
имати сваки стабилни уређај. Заштита противпожара са цо2 мора се схватити као
проширење и проширење, а никако као замена остлаих просторија за гашење пожара. У
сваком случају морају бити при руци хидрантни водоводи и ручни апарати за гашење
пожара.

Скица:

47
СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ВАЗДУШНУ ПЕНУ

Инсталације за гашење пеном могу бити:

 Стабилне – у склопу система је извор воде, резервоар пенила, међумешалица и
ваздушна комора
 Полустабилне – где се користи прикључак на ватрогасно возило или хидрантску
мрежу

Активирање инсталације за гашење може бити:

 Аутоматско – ређе се користи

 Полуаутоматско (ручно) – пуштање пумпи у рад и отварање вентила

Принцип рада стабилних уређаја за ваздушну пену је:

 Резервоар пенила
 Пумпа за воду
 Пумпа за пенило
 Неповратни вентил
 Вода за испирање
 Мешач – дозатор
 Разводник

ШЕМА:

Кроз мешаче пумпа за воду потискује воду према разводнику. Истовремено и пумпа за
пенило потискује пенило кроз мешач. Пумпа за пенило има притисак 1 – 2 бара већи од
притиска пумпе за воду. У мешачу се ствара смеша воде + пенило у оређеним процентима
(3 – 5%). Мешачи – дозатори су подешени тако да у одређеним границама промене услова
рада одрже увек одређен процентуални однос мешања. Створену смешу пумпа даље,
преко разводника, упучује према млазницама. При пролазу кроз млазнице и плафонске
расипаче долази до додавања ваздуха и стварања ваздушне пене, која се убацује на место
пожара.
Укупна количина залихе пенила треба да буде 2х већа од количине која се предвиђа за
јендократно дејство у гашењу, која је потребна да се највећи објекат прекрије пеном у
48
трајању од 30 минута. Активирање система врши се ручно, пуштањем пумпи у рад и
отварањем одговарајућих вентила. С обзиром да је активирање ручно пп централа треба да
буде тако постављена да у случају пожара не буде и она угрожена и да јој је обезбеђен
приступ. Она мора бити удаљена најмање 30 м од резервоара који се штити.

СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ

Ове инсталације са прахом користе се код гашења пожара:

 Пожара са лако запаљивим материјалима

 Просторија где постоји опасност пожара гасова
 Просторијама где се налазе велике количине папира
 Библиотека
 Музеја
 Фабрика текстила
 Електричним уређајима под напоном
 Пожара запаљивих гасова

Стабилни уређаји за гашење пожара прахом су аутоматског дејства, али се мора

предвидети и могућност ручног активирања. Примена ових уређаја препоручује се тамо
где вода и пена нису погодни.

Принцип рада стабилних уређаја сасстоји се у томе да се прах из резервоара, погонском

енергијом неког гаса (обично азот) избаци на мјесто пожара. Од челичних боца са
погонским гасом, па све до излазних млазница, уређаји су исти или скоро једнаки. Једино
се активирајући системи, системи који ће на неким од индијација пожара отворити
погонске боце, међусобно разликују. Активирање стабилног уређаја на прах врши се на
појаву температуре. Активирање је аутоматско а може бити механичко, пнеуматско и
електрично. Сваки стабилни аутоматски уређаји за заштиту просторија где могу бити
присутни људи мора имати звучни алармни уређај. У тој просторији гашење се може
започети тек после датог звучног сигнала за узбуну. Време од почетног звучног сигнала за
узбуну до почетка гашења не требс да прође 30 секунди. Звучни аларм треба пренети и до
ватрогасне јединице и дежурног лица. При активирању уређаја за гашење сви погонски
уређаји треба аутоматски да се искључе (вентилатори, климе, машине...)

Резервоар за прах треба третирати као суд под притиском па мора имати сву потребну
арматуру као судови под притиском и мора бити мсештен у просторији заштићеној од
пожара са одговарајућом вентилацијом.

Ефекат гашења прахом зависи од распореда млазница у просторији, који треба да је такав
да облак праха брзо испуни просторију, и облика млазнице тако да са њима разбијају и

49
расрршују евентуално настале грудвице праха. Ако на штићеној просторији постоје
отвори који не могу затварати, по својој укупној површини не могу заузимати више од 3 %
запремине просторије у м3
Штићена просторија која је добро затворена, тако да би се при гашењу могао створити веи
притисак, мора на највишим мјестима имати аутоматски уређај за смањење притиска. При
заштити више просторија или објеката једним уређајем на разводнику мора за сваку
просторију – зону да постоји један разделни вентил.

Из свеске: притисак у боцама од од 50 бара до 70 бара, активирање аутоматско или ручно

Температура 70, 90, 140, 240, 300 0

ШЕМА ДЈЕЛОВАЊА ПОГОНСКОГ ГАСА У РЕЗЕРВОАРУ СА ПРАХОМ

ИНТЕЛИГЕНТНИ ГАСОВИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У СТАБИЛНИМ

ИНСТАЛАЦИЈАМА

86, године халон је избачен из употребе

Појам чистог средства за гашење пожара:

Могучност гашења са пламеном, средство не смије проводити електричну струју, нема
еколошких остатака

Novec 1230 – хемијско средство није на бази као халон, на собној температури је у течном
стању. Густина пара је већа од густине ваздуха 11,6х. Тежи је од воде 1,6 х. Тачка
кључања му је 490. Не оштећује озонско омотач. Користи се за гашење пожара у
аутоматским стационарним системима, за гашење у просторијама где се држе важна
документа/папири, уметничка дела, електрична постројења. Под притиском је азота од 42

50
бара у складишним боцама аутоматског система за гашење пожара. Као и сви гасови,
опасан је за људе и потребне су посебне мере безбедности.

Концентрација кисеоника се мора смањити за 15% за било које средство. Делује

расхлађујуће, потребна је концентрација од 5-6% на 0,8 кг/м3 да би успешно гасио. Делује
угушујуће на позаре типа А, Б, Ц и Ф (мора бити 02 испод 15%).
- Цеви које се користе за инсталацију морају бити поцинковане или челичне
- Спојка треба бити КОВАНА , јер је боља и јача, или може бити бити и ливена, али
је она слабија
- Млазнице не узбуркавају смесу при исипању
- Систем се функционално мора повремено испробавати
- Сервис се врши барем 2 пута годишње
- Ако је боца изгубила на тежини 5%, мора се допунити или заменити

 CO2 гас се користи за гашење просторија као што су сушаре, лаирнице,

уљне каде
 Делује угушујуће, запремински гаси
 Токсичан је већ при конц. од 9%, а са 34% гаси пожар
 Ниска цена гаса
 Мана је у томе што је потребна велика количина гаса да би се угасио пожар

 FM 200 – гаси се електро опрема, рачунари

 Потребна концентрација од око 8% , гаси угушивањем

 ИНЕРГЕН – смеша АРГОНА + N2 + CO2

 Гаси ел. Опрему, УПС собе,
 Није ЕКО загађивач

51
ДОДАТАК:

1. Automatski sistemi za otkrivanje i dojavu požara?

Služe da automatika detektuje požar I dojavi u centralu I u slučaju po toj dojavi reagujemo po
procedure. Svrha ovih Sistema je da se što pre otkriju I lociraju mesta požara da bi se smanjila
upotreba sredstava za gašenje. Svaki system se sastoji iz:

- Centrale za automatsku dojavu požara

- Detektore požara
- Uređaja za signalizaciju
- Uređaja za upravljačke izvršne funkcije
- Indikatori
- Elektro instalacije za povezivanje uređaja

Detektor je u alarmu kada detektuje dim, svetlost, povećanu temperaturu, javlja centrali koja
uključuje zujalicu, pano, svetlo I automatski preko relejnih komandi uključuje naredne komande
kao što su zatvaranje klapni, bentilacije, drugih vodova koji bi mogli da budu prenosioci dima I
toplote. Centralu pritiskom na određeno dugme vraćamo u prvobitno stanje.

Podela javljača po načinu rada:

- Konvencionalni
- Adresibilni

Kod konvencionalnih pokazuju se zone u kojima se desio požar.

Kod adresibilnih svaki javljač je posebno adresiran na šemi te se po istoj otkriva tačno mesto gde
je došlo do požara.

U slučaju da su javljači konvencionalni možemo imati od 4 do 32 zone I u svakoj zoni može biti
do 20 javljača I detekcija se vrši promenom naponskog nivoa (32*20=640 javljača maksimalno
povezanih na centralu).

Kod adresivih javljača centrala može imati 16 I više petlji. Jedna petlja može da primiti 128 ili
256 javljača. Javljači stoje da ih vidimo ili kod spuštenih plafona mora biti javljača I unutar
plafona, ako postoji dupli patos isto javljači moraju biti u patosu pogotovo ako ima instalacija
električnih unutar patosa.

Lampe na centrali su u sledećim bojama:

Crvena je uvek rezervisana da je došlo do požara.

52
Žuta onda su u pitanju smetnje uključiće se zujalice I tasteri za resetovanje.

Detektori mogu biti:

- Dimni (jonizujući ili optički)

- Termički (na povišenu temperaturu termomaksimalni ili termodiferencijalni)
- Svetlosni IC ili UV

Prema površini koju pokrivaju:

- Linijski
- Tačkasti

Prema principu rada:

- Optički
- Bimetalni
- Jonizujući

Optički mogu da detektuju vidljive I ne vidljive čestice dima. Zasniva se na svetlosnom zračenju
I pokriva površinu od 20 do 80 metara kvadratnih. Linijski optički detector se postavlja tako da
je na jednom kraju predajnik zraka a na drugom prijemnik I kada dođe do prekida zraka
prijemnik javlja na alarm koji se aktivira. Razmak između predajnika I prijemnika može biti od
50 do 100 metara. Oni mogu biti konvencionalni ili adresibilni postavljaju se u visoke hale.
Kanalski detektori se postavljaju u kanalima za odimljavanje, ventilaciju, saobraćajnim tunelima,
elektro instalacioni kanali.

Bimetalni rade na principu sklopke, kad dođe do spajanja dva metala ili razdvajanje istih koji
reaguju na povećanje temperature ili mehaničkom silom.

Detekcija kapilarnim cevima laserska svetlost se koristi za detektovanje požara, dima.

Požarna zona je površina koju pokriva jedna grupa javljača koja se prati posebnim softverom na
jednoj liniji. Jedna zona ne može biti veće površine od 1600 metara kvadratnih.

Ručnih javljača ne može biti više od 10 na jednoj liniji, postavljaju se na visini od 0,5 m od
plafona, 30 cm od zida, kod hodnika od 1,2 m može biti odstupanja.

Javljači se postavljaju u hodnicima, blizu vrata gde ima veća koncentracija ljudi. Centrala ne sme
biti blizu zapaljive, eksplozivne I agresivne zone već se stavlja u pultove tako da bude vidljiva.
Uloga centrale je da daje signal ventilatorima na stepeništu ili liftu da naprave nadpritisak. Daje
liftu signal da se spusti u prizemlje I ostavi vrata otvorena. Paralelni indicator se postavlja gde se
nalaze konvencionalni javljači I stavlja se izvan prostorije.

SKICA

53
 2. JONIZACIONI DETEKTOR?

Neka velika prirodna ili mnogo sitnija veštački stvorena jezgra ne stabilna su pa se raspadaju pri
tome izbacuju električno nabijene čestice I taj process nazivamo radioaktivno raspadanje ili
zovemo radioaktivnošću. Ovi elementi poseduju I stabilne isotope koje nazivamo radioizotopi
neke od njih nalazimo u prirodi a drugi nastaju u nuklearnom akcilatoru ili reaktoru. Jedan od
detekcionih elemenata koji se koristi u detektorima je americijum 241 vremena poluraspada od
oko 430 godina. Am-241 emituje α čestice I niskoenergetske ɣ zrake, obložen je tankim slojem
srebra 0,25 mm debljine koji propušta α čestice. Molekuli dima, vazduha ulaze u zonu kroz
mrežice I pr sudaru sa α česticama koje zrači Am gube 1 elektron I postaju jonizirane. Rezultati
su sledeći + naelektrisan atomi kiseonika I azota idu prema – ploči I negatvno naelektrisani
prema + ploči stvarajući malu struju ali koja je konstantna, I kada dim uđe u jonizacionu komoru
on ometa strujanje I buduće da se čestice dima vežu za jone te ih vraćaju na neutralne zone na taj
način tu malu struju smanjuju. Kada ta mala struja opadne ispod praga oglasiće se alarm.
Posebno se ugrađuju tamo gde ima puno plamena a jako malo dima. Am je otpadni product
nuklearnog reaktora.

SKICA

3. Gašenje vodenom parom?

Vodena para gasis požar sistemom zasićenja atmosfere oko požara i smanjenjem količine
kiseonika gasi se vatra. Daleko je bolja od vode ili impulsivne tehnologije je r ne uništava
okolinu i lako se nakon gašenja čisti sa predmeta. Sistemom parovoda koji su priključeni sa
javljačima požara povezan je na sistem gašenja. Opasnost od ovakvog sistema gašenja je u tome
što može doći do opekotina na ljudima koji se nađu u zoni delovanja vodene pare jer je
temperatura iste 80, 150-250 ⁰C. Temperatura pare je najčešće od 140 do 250 ⁰C. Koncentracija
zasićenja od 35 do 40% vodene pare zaustavlja se gorenje požara. Koristi se sistem gašenja
vodenom parom gde se u procesu proizvodnje gde se kao nus proizvod pojavljuje vodena para.
Za transport vodene pare u sistemu gašenja požara koriste se perforirane cevi perforacije od 50
do 60%.

SKICA

4. Gašenje požara prahom?

Automatski sistem za gašenje prahom nisu u širokoj primeni. U rezervoar sa prahom se uvodi
CO2 ili N 0,6 kg/m³ praha. 12-20 L gasa po 1KG praha treba da bi se raspršio isti. Cevovodi
kroz koje ide prah ne smeju da budu pod oštrim uglom, iste moraju biti produžene i pod blagim
tupim uglom usmeravane. Najviše smenmo imati 5 zona pravaca grana kuda prah može ići.
Manji gubitci se pojavljuju nego kod vodene pare jer je prah sitnozrnast materijal teži od
vazduha i pada na tlo. Gubitci kroz prozore, vrata, i krovne otvore mogu da se pojave usled toga
što se prah pod pritiskom izbacuje iz mreže. Aparatura se održava na dnevnom, 6 mesečnom,

54
godišnjem i 5 godišnjem vremenskom periodu. Dnevno se gleda tako što boce stoje na vagama i
tako se kontroliše masa boca sa pogonskim gasom. Elementi za aktiviranje mogu biti topljivi
elementi koji se tope na temperaturama od 70, 90, 140, 200, 300 ⁰C, tačnije to je temperatura
lemljenja. Nabacivanje praha na gorivu površinu mora biti propisano postavljena tako da što
finije raspršava i pokriva površinu gorenja od jedne tačke u zatvorenom prostoru. U zatvorenom
prostoru praha treba 0,5 Kg/m³. Mlaznica kod praha mora imati 28mm² površinu otvora da bi
lepo nabacivala prah bez kovitlanja. Odnos gasa i praha je 1:1000, i obično se postavljaju boce sa
azotom. Teg za aktivaciju boce sa pogonskim gasom mora imati odrđenu težinu kojom probija
membranu boce. Uže-sajla je debljine od 3-4 mm. Postoje sistemi aktiviranja automatski i ručni.
Najčešća temperatura aktiviranja je 68⁰C i 72⁰C. Prilikom kretanja praha kroz cevi može da se
stvori statički elektricitet i zbog toga sve instalacije moraju biti uzemljene. Otpor ne sme preći
105-106Ω. Izvršne funkcije sistema se uvek povezuju sa centralom koja može da dojavi i isključi
instalacije dovode do zatvaranja klapni i drugih protivpožarnih zaštitnih uređaja i elemenata.

SKICA

5. Gašenje penom?

Za stacionarne sisteme gašenja sa penom meože se koristiti sve tri vrste pene laka, srednja i teška
pena. Teška pena se koristi za gašenje na otvorenom prostoru. Srednja i laka pena se koriste za
gašenje požara na rezervoarima sa zapaljivim tečnostima. Posebno se ugrađuju u naftnoj
industriji. Sistem sadrži pumpe za vodu, ventile, cevovode, rezervoare sa penilom, mešače. Posle
rada sa penom sistem se mora isprati čistom vodom zbog nagrizajućih osobina penila i pene.
Aktiviranje se vrši ručno i automatski. Na dva načina se može vršiti dovođenje pene na
rezervoare sa zapaljivom tečnošću, i to na površinu ili ispod površine tečnosti.

SKICE.
6. CO2 stabilne instalacije za gašenje požara?

CO2 instalacije su jedne od najzastupljenijih za gašenje požara u sistemu stabilnih instalacija.

CO2 su pored H2O, sprinkler i denčer izvedbi instalacija najprimenljivije. Osnovni cilj gašenja
sa CO2 je gašenje požara u prvoj fazi a po potrebi da se u prostoriji gašenja ostvari potrebna
koncentracija. Efekti gašenja je zagušujući te smanjenjem količine kiseonika i oduzimanjem tog
elementa iz procesa sagorevanja požar se gasi. CO2 je hladan gas 1,5 puta teži od vazduha i isti
se nalazi u bocama pod temperaturom od -72˚C. Najbitnije je da se koncentracija kiseonika
smanji u prostoriji ispod 15%. Sistem mora biti u automatskom i ručnom hodu sa zadrškom kad
se alarm aktivira. Da bi došlo do prestanka procesa sagorevanja koncentracija CO2 mora biti
34% u 1m³.

Da bi se izračunala potrebna količina CO2 koji se mora dopremiti u prostor gde je došlo do
požara koristi se sledeća formula:

Minimalna koncentracija je 34%

55
 Izraziti u kg/m³
1kg CO2 normativno zauzima 0,5 m³
Uvrštavanjem koncentracije od 34% dobijamo sledeću računicu
CO2kg34%=0,34/0,5=0,68kg/m³ iz čega zaključujemo da je za gašenje požara CO2 u
prostoru potrebno 0,7Kg/m³.
Minimalno vreme pražnjenja je 30 sekundi.
Aktiviranje sistema može biti:
- Mehaničko
- Elektro
- Hidraulično
Aktiviranje sistema se vrši tako što pri povišenoj temperaturi rastavljači ampule kidaju
vezu i na taj način oslobađa se teg koji pri svojoj težini aktiviraju pilot boce pušta se gas
u pneumatski sistem koji aktivira određen broj boca i sistemom cevovoda u prostoriji gas
počinje gašenje vatre. Aktiviranje sistema mora biti praćeno zvučnim i svetlosnim
signalima30 sekundi po aktiviranju sistema.
SKICA

7. Automatski sistemi za gašenje vodom sprinkler i drenčer?

To su stabilne protiv požarne instalacije gase na principu raspršavajućeg mlaza putem čvrsto
postavljenih cevi metalnih ili plastičnih koje imaju određenu vatrootpornost i putem tih cevi
voda se dovodi do mesta požara. Sprinkleri su mlaznice koje se postavljaju na krajevima cevi.
Cevovod je pod stalnim pritiskom. Ako o ventil stanice do mlaznice imamo vodu ondak je mokri
sprinkler sistem. Ako je od ventil stanice do mlaznice vazduh ondak je sistem suv. Može se vršiti
grananje sistema kombinaciom suvi i mokri sistem. Na mestima gde se ne greje prostorija
postavlja se suvi sistem. Od aktiviranja do pojave vode na mlaznici kod suvog sistema prođe i do
5 minuta. Može da se postavi zimsko-letnji sistema tako da zimi bude suv a leti mokri.

SKICA

Snabdevanje može biti iz vodovodne mreže, rezervoara sa vodom koji mora biti pod pritiskom
koji se postiže pomoću kompresora. Čim voda krene u sistem za gašenje prolazi kroz elektro
signalni ventil koji aktivira sirenu i signalizira da je sistem aktivan.

Aktiviranje se vrši tako što pri povišenoj temperaturi koja se javlja u požaru ampula puca otvara
se otvor (materijal od kog je napravljena mlaznica mora biti nekorodivan obično je mesing). U
cevi dolazi do pada pritiska i to naglo pa kompresor ne može da postigne opterećenje. Prolaskom
vode kroz elektro signalni ventil kod mokrog sistema odma se aktivira alarm a voda prolazi
momentalno nakon aktiviranja mlaznice. Kod suvog sistema može proći od 2 do 5 minuta dok se
voda ne pojavi na elektro sigurnosnom ventilu i dođe do mlaznice. Ampule ili drugi aktivirajući
elementi na mlaznicama su važni da pri određenoj temperaturi otvore vodu a mlaznice

56
ravnomerno rasprskavaju istu po prostoru. Ampule mogu biti isprojektovane na temperature od
72˚C do 300˚C. Mlaznice mogu biti u tri dimenzije priključaka od 3/8“ ½“ i ¾“.

Kada je u pitanju niža požarna opasnost koriste se mlaznice priključne dimenzije 3/8“

Kada je u pitanju normalna požarna opasnost koriste se mlaznice priključne dimenzije od ½“

Kada je u pitanju visoka požarna opasnost koriste se mlaznice priključne dimenzije od ¾“

Prosečna količina vode po jednom sprinkleru važna je i iznosi od 1,1 do 1,2 L/s a isti se postavlja
za površinu od 9 do 12 m² te je onda protok po sprinkleru 0,1L/s/m² i to se smatra da je dovoljna
količina vode. Sprinkler ventili imaju zadatak da kontrolišu pritisak vode u celoj mreži da
omoguće aktiviranje sistema i uz njihovu pomoć možemo otvoriti, zatvoriti, zameniti mlaznice.
Temperatura u sprinkler stanici ne sme biti manja od 5˚C, sprinkler instalacija ide na elektro
pogon ili dizel motor koji pokreću pumpe i kompresor.

Kod drenčera se ništa puno ne razlikuje od sprinklera sem u jednom drenčer se koristi za
pokrivanje cele prostorije. Koriste se u prostorijama gde ima jako puno lako zapaljive materije.
Cevovod može biti ispunjen vodom i zove se hidraulični sistem. Maksimalno rastojanje između
dve mlaznice je 3m, na visini 0,5 m ispod mlaznice voda može ići u liniji a posle te visine
počinje rasprskavanje. Pritisak na mlaznicama je oko 3,5 bara vremenski period mora biti do 2
sata bezprekidnog rada.

SKICA

57