NATPIS*

Nad liticama, nad klancima

Duhovi kruže
Njih se ne tiču prolazni zanosi.

Oni bdiju da mutnoća ne napusti svet

Da se reke ne rasane u glomaznim tokovima
I da oblaci ne odbegnu u staro izdajstvo.

Jer strašno bi bilo (vele)

Kao nekad, u početku vekova,
Da se rasani i razgali —
Da se nebeski svod oslobodi ukrasa,
Da tice zalupaju prozračnim krilima o vedrinu
Da plava zvonkost zažubori otrovno
I jeziva jasnost nastane.