Hany May

Dublerka

~2~
 I
- Imam odličnu ideju! - tim rečima je Kler Viner, poznata holivudska glumica, dočekala
Brunu Elenijak, devojku koja joj je bila dublerka u poslednjem filmu, koja je, u svojstvu kaskadera,
umesto nje snimala opasne scene.
Uhvatila je Brunu za ruku i bukvalno je uvukla u svoj stan. - Tek da znaš, neću da prihvatim
nikakvo odbijanje! Poznavajući te, mogu da pretpostavim da ćeš početi da negoduješ čim ti
budem pokazala šta sam smislila za Vejdovu zabavu! Ali, svako protivljenje će ti biti uzaludno!
Ma šta ti rekla, neću odustati od namere da na zabavu odemo... - otvorila je vrata spavaće sobe i
sa izrazom ushićenja na licu pokazala na garderobu, poredanu na krevetu - obučene kao
bliznakinje!
Bruna se tako snažno namrštila, da je ličila na nekoga ko je imao jaku zubobolju. - Mora da
se šališ! Ne pada mi na pamet da obučem te krpice! Vidim da me dobro poznaješ, da si dobro
predvidela moju reakciju na tvoju blesavu ideju! Dakle, odbijam da se maskiram u tebe, Kler!
- Ali, to nije ono, što sam ja želela! Pa, ti bar znaš da nisam od onih egocentričnih glumica,
koje teže tome da budu modne ikone, ili uzori bilo koje vrste! Ne želim da se maskiraš u mene,
Bruna! Želim da se dobro zabavimo! Vejd, uostalom, pravi zabavu u čast završetka filma! A ti si u
filmu bila moja dublerka! Zar nije fantastična ideja da se i na zabavi pojaviš u tom svojstvu?!
- Oh, da! - podsmehnula se Bruna. - Bez sumnje ću, prisutnima na zabavi, biti više zanimljiva
kao tvoja dublerka, nego kao ona koju niko ne prepoznaje, koja dolazi iz sastava pomoćnog
osoblja!
- Jao, sve si pogrešno razumela! - tada se Kler nezadovoljno namrštila.
- Šta ti je, Bruna?! Zbog čega si tako namćorasta večeras? Zar nisi videla kako je lepa noć,
kako je topla i zvezdana? Zar ne znaš da idemo na veličanstvenu zabavu, koju organizuje
najzgodniji holivudski glumac?! Vejd pravi nezaboravne zabave, koje se redovno završavaju
grupnim kupanjem u bazenu! Provešćemo se kao nikada pre, veruj mi! I udovolji mi, do đavola! -
opsovala je iznervirano. - Udovolji ideji koju sam smislila, i koju sam, uz dosta truda, realizovala!
Za početak probaj odeću koju sam kupila!
Bruni je došlo da zaplače kada je podigla sa kreveta upadljivo kratku, crnu kožnu suknju,
kao i korset od žute kože, korset koji se vezivao na leđima. - Ne postoji ni najmanja šansa da se
uvučem u ovo, Kler. Sve i da hoću, neću biti u stanju da...
- Ne pričaj gluposti! - prekinula ju je Kler. - Na snimanju si nosila moje farmerice!
- Da, ali, jedva sam uspevala da ih zakopčam! Dok je trajalo snimanje nisam pila ni vodu, dok
o jelu nije bilo ni govora. Živela sam na vitaminskim preparatima, kako bih mogla da nosim tvoje
kostime. Već sam se nakon snimanja poslednje scene najela toliko, da mi je pozlilo! I nastavila
sam da jedem više nego što mi je potrebno, tako da sam se pouzdano ugojila bar dva ili tri
kilograma!
- U redu! Odeća će ti biti tesna! Pucaće na tebi, što bi se reklo! Utoliko bolje!
- Utoliko bolje - za koga? - Bruna je sumnjičavo zažmurila na jedno oko.
- Za tebe, draga! A i za muškarce! Oni će te proždirati očima!
- Kler, nešto si pobrkala! Ti si ona, koja privlači pažnju muškaraca! Ti si Kler Viner, devojka
sa naslovne strane, devojka za glavne uloge, devojka iz mašte! Samo zahvaljujući tome što je
režiser vešto smišljao uglove u kojima me je snimao i što je garderoberka pronašla odličnu
periku, postala sam tvoja dublerka! Ja sam kopija, ti si original! Ti si ona koju muškarci vole, a ne
ja!
- Ah, kada si već spomenula periku... - Kler je poskočila, i iz kese sa komode izvadila periku
- pozajmila sam je specijalno za ovu zabavu! Stavi je na glavu, neverovatno je koliko ti se lice
~3~
promeni, kada ga uokviruje duga i bujna, plava kosa! Razmisli o tome da pustiš svoju kosu da
raste, i da je potom ofarbaš u plavo! Bruna se pogladila po svojoj smeđoj, kratko ošišanoj kosi i
osmotrila svoj odraz u ogledalu. - Nije preporučljivo da puštam kosu, jer mi ova kratka dozvoljava
da nosim perike, zahvaljujući kojima mogu da se maskiram u druge glumice - stavila je periku na
glavu i namestila šiške onako, kako ih je Kler nosila. - U tebe, na primer.
- Ti si najbolja dublerka, koju sam ikada imala - Kler je stala iza Brune, kako bi joj još bolje
namestila pramenove. - Zaista je neverovatno koliko ličimo, kada staviš tu periku - tada se i Kler
zagledala u njihov odraz u ogledalu. - Potpuno smo iste visine i...
- Hajde da se ne zavaravamo, Kler! - Bruna ju je gorko prekinula.
- Ja sam krupnija od tebe i daleko lošije građena! Imam veće grudi i veću zadnjicu, a moj
struk...
- Volela bih da imam grudi kao što su tvoje... Lepo izvajane, čvrste, izdignute ... - Kler je uzela
korset sa kreveta i prislonila ga na Brunine grudi. - Obuci ovo! Odmah! Da sam na tvom mestu,
svuda bih išla razgolićena, i pokazivala bih svoje adute!
- Ne razumem... Šta bi time postigla? Da muškarci slinave pred tobom?
Ja to ne podnosim! Ne podnosim to što je muškarcima toliko važno kako žene izgledaju! Ne
podnosim to što žene prihvataju da budu tretirane kao objekti! Sve se na ovome svetu vrti oko
njihovih veličanstava muškaraca! Sve je u funkciji njihovog zadovoljstva! Neću da nosim korset!
- buntovno se prodrala na kraju.
- Ma, hajde! Čemu taj gnev? Ne verujem da si imala nekih problema zbog toga što si zgodna
i što ti je telo u odličnoj formi. Naprotiv, mogu da pretpostavim da si, zahvaljujući svom izgledu,
uspevala da privučeš neke zanimljive muškarce.
- Ni slučajno! Svog poslednjeg momka sam upoznala u jednom baru, u koji sam se sklonila
od jake kiše. Nosila sam široki mantil, bila sam potpuno mokra, potpuno bez šminke, a dok sam
razgovarala sa njim nisam prestajala da kijam! Nekim čudom se zaljubio u mene takvu! Sa njim
sam imala veoma dugu i veoma kvalitetnu vezu!
- Zbog čega se ta veza završila?
- Zbog toga što sam odbila da se udam za njega.
- A što si odbila da se udaš za njega? - Kler je nastavila da se radoznalo interesuje.
Bruna je kratko slegla ramenima. - Ja nisam baš bračni tip... Ne težim tom stereotipu... Muž,
deca, kućica u cveću... Ne mogu sebe da vidim u takvim okolnostima, u takvom životu.
- Znaš, Bruna... - Kler se nesigurno osmehnula - poslednje što želim je da ti solim pamet...
- Međutim? - Bruna je pravilno naslutila da je Kler imala nešto da joj poruči.
- Sva tvoja uverenja, u vezi sa brakom i porodičnim životom, će pasti u vodu kada se budeš
zaljubila. Kada zaista budeš zavolela nekog muškarca. Verujem da je taj momak, sa kojim si imala
dugu vezu, bio sjajan, ipak, bez želje da ispadam pametnija od tebe, usudila bih se da kažem da
ga pouzdano nisi volela.
Kler se tajanstveno osmehnula, a potom se ugrizla za usnu, što je probudilo izvesne sumnje
u Bruni. - Da li to govoriš iz sopstvenog iskustva? To, da ljubav prema nekome dovodi do promene
uspostavljenih standarda?
- Pa, da! - Kler je stidljivo priznala. - Ovo još nikome nisam otkrila, Bruna... - napravila je
značajnu pauzu, a onda je, u izrazu oduševljenja, zapljeskala rukama. - Ja sam se zaljubila!

***

- To je, hm, to je sjajno ... - Bruna se usiljeno osmehnula, skrivajući pogled od Kler.
- Ako misliš da je sjajno to što sam se zaljubila, zašto se ne raduješ zbog mene? - Kler nije
promaklo da primeti da Bruna nije delila njeno oduševljenje.

~4~
 - Ne, samo... - Bruna je smišljala šta bi mogla da kaže, a kako se ničeg taktičnog nije dosetila,
odlučila je da bude iskrena. - Oh, bože! Nadam se da nisi zaljubljena u Vejda!
- Molim?! - Kler je odmahnula sa obe ruke. - Ah, ne! Ni slučajno! Odakle ti samo ta ideja? Na
osnovu čega si zaključila da sam zaljubljena u Vejda?
- Na osnovu toga što se on, tokom snimanja filma, neprekidno vrteo oko tebe! Udvarao ti se
javno, nimalo ne skrivajući nameru da te osvoji. Ugađao ti je, zasipao te je komplimentima, vodio
računa o tvojoj udobnosti. A kada ste snimali scenu poljupca, pa, svi smo stekli utisak da se on
pomalo uneo u njega...
Kler se slatko zacerekala. - Izgleda da sam ja jedina koja zaista poznaje Vejda, tog velikog
dečaka Holivuda, u kojeg je slučajno zalutao!
- Kako to misliš, slučajno?
- Lepo! Vejd Koltrejn je bio vlasnik jednog bara na plaži, dok ga režiser, Skot Gejnor, nije
ugledao i, fasciniran njegovim dobrim izgledom, ponudio mu ulogu u svom filmu “Klasni
otpadnici“. Vejd je iskoristio pruženu mu šansu, i odmah se vinuo u zvezde. Od barmena je postao
glumac koji prima nagrade, odlično zarađuje i ne može da se odbrani od obožavateljki. Sve bi to
bilo lepo, da mu slava nije udarila u glavu, i da nije umislio kako mora da igra po svim holivudskim
pravilima, da bi što duže trajao. A jedno od tih pravila je zavođenje filmskih partnerki. Jer, šta bi
publika mislila o njemu, kao o zavodniku, ako se ne bi pročulo da sam mu postala ljubavnica?
- Misliš da se radi o tome?
- Da! Ti glumci, amateri, su veoma predvidivi! Uostalom, zar nije bio u ljubavnim vezama sa
svim svojim dosadašnjim partnerkama? Tabloidi su neumorno pisali o tome! Za njih je Vejd
veoma zanimljiv. A mislim da su i oni njemu - dodala je ironično. - Dok svi bežimo od paparaca i
navijamo za to da se ne pojavimo na stranicama žute štampe, Vejd uživa u tome! On na glumu ne
gleda kao na umetničko, kreativno izražavanje, već na biznis zahvaljujući kojem može da uživa u
blagodetima slave. Nadam se da ga ti ne shvataš ozbiljno? - Kler je strogo pogledala u Brunu.
- Šta misliš, zbog čega sam smatrala za lošu vest moju sumnju da si zaljubljena u njega? -
Bruna joj je uzvratila tim pitanjem. - Vejd ima tu sreću da izgleda savršeno, i to je razlog zbog
koga dobija uloge. Nije on nikakav glumac! Da jeste, dobijao bi karakterne uloge, igrao bi u
dramama, ili u pozorištu, umesto što snima trilere sa rvanjem, skidanjem i žestokim scenama
seksa. I ja ga, kao i ti, smatram nedozrelim i neozbiljnim. Iako sam sa njim razmenila tek nekoliko
reči, sumnjam da je sposoban za konstruktivan razgovor.
- U pravu si, nije! Vejd se oslanja na fraze, govori ono što se od njega očekuje, zaboravio je
da misli sopstvenom glavom. Bojim se da je u vlasti života kakvog vodi od kada se proslavio, da
je izgubio svoj identitet. Neko bi trebalo da mu skrene pažnju na to.
- Zar misliš da je bilo ko autoritet za njega? Da bi bilo koga poslušao? A ljudima kojima je
okružen odgovara upravo takav, kakav je sada! Njegov agent, Lukas Hant, je posebno opasan. On
ga namerno svodi na jedan nivo postojanja, onaj, koji je važan za održanje njegove karijere.
- U pravu si. Iako je Vejd inteligentan, slepo veruje Lukasu, zahvaljujući tome što mu on puni
uši slatkim pričama. Zaista bi neko trebalo da mu kaže da sve to, što mu Lukas nudi, nije život.
Bruna je uzdahnula, nakon čega se spontano zasmejala. - Stvarno je zgodan... To mu se ne
može osporiti... Vidi se da se brinuo o svom telu. On je surfer, zar ne?
- To je nekada bio! Sada ni ne odlazi na plažu, da ne bi pokvario svoju reputaciju
nedodirljivog frajera! Priznao mi je da čezne za okeanom, za talasima, ali ima preporuku da se
kreće samo po Beverli Hilsu, gde živi holivudska elita.
- Bah! Lukas Hant mu je propisno isprao mozak! Šteta. Vejd nije glup, koliko to izgleda.
- Ne, on zaista nije glup. Samo je dozvolio da postane žrtva svega što mu se dogodilo, u
poslednje dve godine. A te dve godine su bile veoma burne i dinamične, tako da je zaboravio da
zastane i da se zagleda u sebe, da objektivno sagledava svoj život.
- Hajde da više ne pričamo o Vejdu! - predložila je Bruna. - Odnosno... - vragolasto je
namignula - mogla bi, još, jedino da mi kažeš kako se ljubi?

~5~
 - Pa... - Kler je pobegao osmeh - prilično temeljno, rekla bih. Naterao me je da se unesem u
poljubac, da zaboravim na to da smo na snimanju i da se od mene očekuje da glumim. Uglavnom,
iz tog poljupca bi se moglo zaključiti da je prilično dobar u krevetu.

***

- O, ne sumnjam da jeste! - Bruni je bilo lako da se složi sa tom pretpostavkom. - A sada mi

pričaj o momku u koga si zaljubljena! Da li je i on glumac?
- Jeste, ali nije holivudski glumac. On, naime, živi u Australiji, tačnije u Kanberi. Tamo radi u
pozorištu. Upoznala sam ga na snimanju televizijske serije, u kojoj sam imala status gostujućeg
glumca. Ja sam odmah izgubila glavu za njim, dok je on svemu pristupio ozbiljnije. Uglavnom,
pozvao me je u goste, tako da već prekosutra odlazim tamo!
- Prekosutra? - Bruna je razočarano ponovila, a onda je sela na obod kreveta. - Drago mi je
zbog tebe, samo, užasno ćeš mi nedostajati, Kler...
- Zaista? - upitala je ona, sedajući pored nje.
- Mislim da nikada nisam imala prijateljicu, kao što si ti. Oduvek sam se družila sa
muškarcima, ali sam tiho patila zbog nedostatka ženskih prijatelja. Eto, konačno sam pronašla
tebe, koja si razumna, zanimljiva, u koju imam poverenja, a nisam te sreće da mogu da računani
na tvoje društvo.
- Hej! - Kler ju je zagrlila. - Ja ću se vratiti! Ne očekujem da me Pol zaprosi!
- A ako to bude učinio?
- Mislim da ću prihvatiti! - priznala je Kler kroz kikot.
- Eto! Izgubiću te! Biću srećna zbog tebe, ali to neće umanjiti moju usamljenost!
- Možda ćeš se i ti udati - Kler je vragolasto najavila. - Te stvari čovek ne može da planira.
One se prosto dogode.
- Ostatku čovečanstva, možda, ali ne i meni! Ja ću doživotno ostati usedelica, i družiti se sa
muškarcima koji u meni vide nekog sebi sličnog.
Kler je, smejući se, ustala sa kreveta. - Kako možeš da budeš slična muškarcima? Pogledaj
se! Ti si žena, od glave do pete!
- Da, ja sam žena, sve dok ne sednem na konja, ili u automobil, ili dok ne skačem sa zgrada u
plamenu! Tada postajem veći muškarac i od samih muškaraca!
- To je samo tvoj posao! I ti ga zaista odlično obavljaš! Jedva čekam da vidim kako će ispasti
ona scena, snimana iz helikoptera, u kojoj u punoj brzini juriš na konju! Sve si nas zadivila!
- Meni je muka od toga da mi se svi dive, ili da svi pokušavaju da me nadmaše! Meni je
potrebno da...
Naglo je zaćutala i ugrizla se za usnu.
- Znam šta ti je potrebno - Kler se nežno nadovezala. - Ono, što i svima nama. Da nas neko
voli. Samo, tebi je to teško da priznaš, jer insistiraš na imidžu jake, nezavisne žene.
- Šta mi drugo preostaje?
- Bruna je ustala sa kreveta i još jednom osmotrila garderobu, koju je Kler pripremila za nju.
- Posao, kojim se bavim, ne trpi slabiće. Nijedan režiser me nikada ne bi angažovao ako bi me, na
primer, video da plačem, ili da patim, ili da pokazujem bilo kakve znake slabosti. Zato ja izigravam
ženu, koja je u stanju sve da podnese. Udarce, opekotine, opasne situacije, pa i život bez ljubavi.
Kler joj se osmehnula i blago je dodirnula po ramenu. - Drago mi je da si mi se poverila.
- A biće ti još draže kada ti budem rekla da sam odlučila da obučem ovu... provokativnu
odeću! Upravo mi je sinulo da će svi, kada me budu videli u odeći koja puca na meni i koja mi
nimalo ne pristaje, protumačiti to kao gest hrabrosti!

~6~
 - Tačnije, mislim da će muškarci, kada nas budu videli, pomisliti da su umrli i otišli u raj! Dve
plavuše, u korsetima i mini suknjama, i na visokim štiklama... Oh, to sam zaboravila da te pitam!
- Kler se naglo udarila po ustima. - Umeš da hodaš na štiklama, zar ne?
- Umem i da trčim na njima! Tu tehniku sam savladala za potrebe snimanja jednog filma.
Privatno ih nikada ne nosim.
- A to je šteta! - procenila je Kler, krećući da se presvlači. - Mislim da bi trebalo da potenciraš
svoju prirodnu ženstvenost!

~7~
 II
Kao i sve kuće na Beverli Hilsu, tako je i ona, u kojoj je stanovao Vejd Koltrejn, odisala
neumerenim luksuzom, visokim komforom i nesumnjivom udobnošću. Bila je velika, napravljena
od kamena, okružena drvećem sa bujnim krošnjama. Visoka ograda je predstavljala znak da je
neko insistirao na svojoj privatnosti, da je bila tu kako bi sprečila radoznale oči da vide šta se
dešavalo oko kuće.
Bruna i Kler su, obezbeđenju na ulazu, morale da pokažu pozivnice. Iako se radilo o
momcima koje su dobro poznavale, jer su ih viđale u svojstvu Vejdovih telohranitelja, znale su da
su oni imali zadatak da propuštaju samo goste sa pozivnicama. Vejd nije pravio zabavu za sve
članove filmske ekipe, već samo za one, koje je njegov agent stavio na spisak poželjnih gostiju.
Već nakon prvih koraka, načinjenih u prostranom dvorištu, Bruna i Kler su shvatile koliko
je Vejd insistirao na glamuroznosti, koliko mu je bilo stalo do toga da ga ona svuda prati, da bude
njegov zaštitni znak. Točio se šampanjac, pravili su se kokteli, izloženom hranom je mogao da se
snabde restoran velikog kapaciteta. Dvorište je blještalo od lasera koji su sekli tamu, od šarenih
lampi koje su se naizmenično palile i gasile, od svetlećih kugli. Prostor je delovao kao diskoteka
na otvorenom. A takva je bila i muzika, koja se puštala za moćnih zvučnika. Puna ritma, puna
poziva na igru.
I, ljudi su igrali! Vrckali su se i ludirali u firmiranoj odeći, svi lepi, mladi, uspešni, željni vizije
života u kojoj je carevao hedonizam. Lukas Hant nije dozvoljavao da oko njegovog štićenika budu
oni koji bi mogli da ga navedu da uvidi da taj svet nije bio stvaran, da je predstavljao tek dobro
osmišljenu iluziju. Jer, održanje te iluzije je donosilo novac!
I sve pogodnosti, koje su njime mogle da se plate.
Pravi život kao da je mogao da čeka. I kao da je sve drugo moralo da se grabi i konzumira u
sve većim količinama. Još novca, još slave, još luksuza, još tapšanja po ramenima!
Vejd Koltrejn je, ni sam ne znajući to, ušao u taj začarani krug, i činilo se da niko iz njega
neće moći da ga izvuče. Previše lako se uklopio u život kakvog je poveo, ni ne sluteći da je sve
moglo da se sruši u jednom danu, ako bi načinio makar jedan pogrešan korak. Agenti, menadžeri,
stilisti, dizajneri, frizeri, nutricionisti, fitnes treneri... Svi oni su dobro pazili da Vejd Koltrejn bude
u skladu sa onim, što se podrazumevalo za glavnog holivudskog dasu, što se od njega očekivalo.
Niko ga nije pitao šta je on želeo, šta se njemu dopadalo. Servirali su mu ono, što je bilo u
trendu, što je bilo skupo i namenjeno eliti.
Kada ga je ugledala kako, držeći u ruci čašu šampanjca, grli dve neporecive lepotice
istovremeno, Bruna se zapitala o čemu je Vejd Koltrejn razmišljao kada bi ostao sam. Na snimanju
je neprekidno bio okružen gomilom ljudi, koji su pazili da odradi svaku scenu najbolje što može.
I u pauzama je pored njega bila maserka, ili neko iz ekipe ko se trudio da mu zadovolji svaku želju.
Da li se ikada preispitivao, da li je otkrivao da nije bio srećan, uprkos svemu, da li je uviđao da se
promenio, da je izgubio identitet? Bruna nije znala odgovore na ta pitanja. Ono što je bilo
očigledno, ticalo se neosporne privlačnosti tog trideset dvogodišnjeg lepotana, tog vlasnika
savršeno izvajanog tela.
I te večeri je izgledao nemilosrdno dobro, Bruna je to morala da zaključi, iako nije smatrala
Vejda za muškarca koji je odgovarao njenom ukusu. Nosio je crne kožne pantalone i belu košulju,
raskopčanu do pola. Ispod rastvorenih krajeva košulje su se pomaljale njegove glatke, mišićave
grudi. Lice mu je bilo preplanulo, osmeh širok, zubi besprekomo zdravi i beli. Kosu nije zalizao
unazad, kao što je to obično činio, već je pustio da mu šiške padaju preko čela, sve do očiju, i da
mu pramenovi lete svuda oko lica, kao i da se savijaju na vratu.

~8~
 Moglo se zaključiti da je, uprkos samom početku zabave, bio pod dejstvom alkohola, ali,
blago pijanstvo mu je odlično pristajalo. Samo je potencirala njegovu poročnu pojavu i poročno
ponašanje.
Te večeri, Vejd Koltrejn je slavio predavanje svim ljudskim slabostima, i to se, u njegovom
slučaju, činilo savršeno prihvatljivim.
I poželjnim, čak! Jer, ipak je on bio jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca, čija bi
zvezda brzo potamnela, ako bi se pokazalo da vodi dosadan život.
Puna nezadovoljstva zbog spoznaje da je odredeni status podrazumevao i legitimnost svega
onoga što se inače smatralo neprihvatljivim, Bruna je dozvolila da je Kler povuče prema stolu za
kojim se služilo piće.
Bilo je dovoljno da se pojave na svetlu, pa da privuku pažnju svih prisutnih. Muškaraca
posebno! Mnogi od njih su zapljeskali, neki su zviznuli, bilo je i onih koji su im dobacili par
lascivnih komentara.
Vejd Koltrejn im je prišao. On je, po nekom nepisanom pravilu, polagao pravo na najzgodnije
devojke, na one koje su svi smatrali za zanimljive.

***

- Moramo nešto da razjasnimo! - počeo je Vejd, gledajući naizmenično u Brunu i Kler. - Ima
vas dve, zar ne? Mislim, znam da nisam toliko pijan!
- Zdravo, Vejd! - pozdravila ga je Kler, zapazivši čašu u njegovoj ruci. - Da li Lukas Hant zna
da piješ? Sutra bi mogao da imaš podočnjake i da deluješ mamurno. Kako bi to objasnio svojim
obožavateljkama?
- Kler, draga Kler... - Vejd se pijano zacerekao. - Lukas mi nije preporučio da večeras ostanem
trezan. Nešto mi je, ipak, zabranio da činim - zagonetno je najavio.
- Da povraćaš naočigled gostiju? - Kler nije odolela da ga zadirkuje. Vejd joj je tada šaljivo
pripretio prstom. - Ne, srce... Zabranio mi je da gubim vreme na tebe! Nekako je procenio da ne
postoji ni najmanja šansa da odgovoriš na moje udvaranje, i da bi trebalo da usmerim svoje
osvajačke sposobnosti na neku drugu devojku! Ne želim da ispadneš gubitnik, tako je rekao! Igraj
na sigurno!
- Vau! Eto još jednog dokaza da imaš mudrog agenta, Vejd! Lukas svakim svojim gestom
dokazuje da ima mozga, dok se oko dileme da li ima srca još primaju ulozi u lokalnoj kladionici!
- Gotov sam! - Vejd se iskarikirano zateturao. - Smrtno sam zaljubljen u tebe, Kler! Tako si
pametna i duhovita i lepa! Istina ... - upadljivo je spustio pogled na Brunine grudi - mogla bi da
poseduješ ponešto od kvaliteta svoje dublerke, ali mogu da ti oprostim tu malu nesavršenost.
- Drži se Lukasovog saveta, Vejd! - Kler ga je odgurnula od sebe. - Ne gubi vreme na mene!
Ja znam da si ti zaljubljen isključivo u sebe, kao što znam da ne poseduješ nijedan od kvaliteta,
koje ja favorizujem kod muškaraca.
- Pruži mi šansu, srce! Daj mi vremena da me bolje upoznaš! Videćeš da sam kao stvoren za
tebe! Bruni je tada prišao Džeri, jedan od kamermana sa kojim se družila tokom snimanja, i
zamolio je da pleše sa njim.
- Idi, slobodno! - obrabrilaju je Kler, kada ju je Bruna upitno pogledala.
- Ja bih volela da se pozdravim sa nekim ljudima!
Kler se umešala u gomilu, a Bruna je ostala da stoji trenutak duže, kako bi dovršila ispijanje
martinija. Kada ju je Džeri uhvatio za ruku i poveo je prema improvizovanom podijumu, Vejd ga
je zaustavio, udarivši ga po ramenu.
- Brenda je obećala da će prvi ples odigrati sa mnom - važno je objavio, s punim pravom
očekujući da njegova želja bude ispoštovana.

~9~
 Iako je Džeri pokolebano zastao, Bruna ga e pogurala napred.
- Ja igram samo sa onima, koji znaju kako se zovem! - odbrusila je Vejdu, kome je jedino
preostalo da je isprati ljutitim pogledom.

~ 10 ~
 III
Zabava je dostigla svoj vrhunac oko ponoći, dok je njen intenzitet počeo da jenjava dva sata
kasnije. Gosti su krenuli da se razilaze, dok je osoblje, zaduženo za održavanje higijene, počelo da
diskreno rasklanja nered.
Uprkos tome što se dvorište gotovo ispraznilo, Bruna nije mogla da pronađe Kler, sa kojom
se dogovorila da zajedno odu kući. Posegla je za mobilnim telefonom iz svoje torbice kako bi je
pozvala, ali je shvatila da, zbog nekoliko popijenih koktela, nije bila u stanju da obavi razgovor.
Brojevi i slova su joj igrali pred očima, boje su se razlivale, predstavljalo joj je strahovit napor da
razaznaje tipke na tastaturi.
- Saznao sam kako se zoveš! - neočekivano se pred njom stvorio Vejd, koji se, poput nje same,
nalazio u stanju kritičnog pijanstva.
- Bravo za tebe! - podsmehnula mu se Bruna, koja je razvila još veći otpor prema Vejdu,
zahvaljujući tome što je čitavu zabavu proveo okružen devojkama, što je izbegao da bude uzoran
i gostoljubiv domaćin, već se isključivo trudio da potvrdi svoj status neodoljivog plejboja.
- Bridžit, zar ne? - Vejd se pijano iscerio, podižući punu čašu šampanjca do usana.
- Moje ime si pogodio, ali se kladim da si svoje zaboravio - Bruna je nastavila da bude
zajedljiva.
- Nisi fina, Bridžit... - Vejd joj je šaljivo pripretio prstom. - Ja odlično znam kako se zovem.
Moje ime zna čitav svet!
- Zahvali tome Šekspiru, a ne sebi!
- Kome?
- Šekspiru! Ti se zoveš Romeo, zar ne? - imitirala je njegov glas, dok je pogrešno izgovarao
njeno ime.
Vejd se kratko namrštio, a potom je prasnuo u smeh. - Mislim da shvatam... Pokušavaš da
budeš duhovita...
- Naravno! - potvrdila je Bruna ironično. - Veoma mi je stalo do toga da te impresioniram!
- To sam već shvatio!
- Zar? Na osnovu čega?
- Na osnovu toga što si se potrudila da ličiš na Kler, koja mi se dopada! Tada je Bruna
prasnula u smeh. - Sve si pogrešno shvatio, Romeo! Kler i ja smo se isto obukle iz fazona! Moje
maskiranje u Kler nema veze sa tobom! Neko bi trebalo da ti kaže da se ova planeta ne okreće
zbog tebe, iako ti veruješ da stvari stoje upravo tako!
- Misliš da sam uobražen?
- Ne, nisi! - Bruna je odmahnula rukom, uz podrugljiv izraz lica. - Odnosno, možda jesi...
Malčice - nastavila je da ga zadirkuje.
- U redu, priznajem! - Vejd je pomirljivo podigao uvis obe ruke.
- Jesam pomalo uobražen! I ponekad umem da budem veoma egocentričan! I, oh sramote,
jedva da znam ko je taj Šekspir! Ali priznaj da bih, i kao takav, imao šanse kod tebe!
- Možda... - Bruna je karikirano nakrivila glavu u stranu i odmerila ga.
- Istina, imam mnogo zamerki na tvoje razmišljanje i ponašanje, takođe, ali to nije nešto, što
ne bi moglo da se promeni. za početak bi bilo dobro ako bi prestao da piješ, na primer!
- Sve za tebe, Bridžit! - iscerio se Vejd i pružio svoju čašu ka Bruni. Ona je stekla utisak da će
joj Vejd dozvoliti da mu uzme čašu iz ruke, i zaista je posegnula za njom. U želji da zadrži čašu jer

~ 11 ~
nije ni imao nameru da joj je prepusti, Vejd ju je instinktivno stegao, nakon čega mu je ona,
napravljena od veoma tankog stakla, pukla u šaci.
Odmah je bilo jasno da se Vejd posekao o krhotine stakla, jer mu je potekla krv. Naglo
otrežnjen, otresao je ruku i pokušao da pregleda dlan, ali od količine krvi nije mogao da proceni
dubinu posekotina, kao ni to da li su se u njima zadržale iglice stakla.
- Do đavola! - besno je opsovao i napravio bolan izraz lica.
- Pođi sa mnom! - Bruna mu je uviđavno prišla i ponudila mu da se osloni na nju, nakon čega
ga je uvela u kuću.
Pretpostavila je da su se sve spavaće sobe nalazile na spratu, i zato je odmah krenula uz
stepenice.
- Tamo... - Vejd joj je, na njihovom vrhu, pokazao kojim putem bi trebalo da krenu.
Ušli su u sobu koja se nalazila na samom kraju hodnika, sobu u kojoj je očigledno Vejd
spavao. Već se na prvi pogled videlo da se radilo o pravoj ljubavnoj jazbini, o mestu na kome je
sve bilo podređeno uživanju.
Krevet je bio neverovatnih dimenzija, sa tamnom posteljinom od satena koja je prosto
mamila da se gužva. Po okolnim komodama su bile raspoređene aromatične sveće, dok se na
dohvat ruke nalazio i mini frižider, za potrebe okrepljenja ljubavnika. Na plafonu se nalazilo
veliko ogledalo, zbog koga se Bruna umalo nije saplela, kada ga je ugledala.
- Bože... - izustila je preneraženo - zar neko zaista uživa u tome? - promrmljala je sebi u
bradu.
Navela je Vejda da sedne na ivicu kreveta, a ona je otišla u kupatilo, kako bi pronašla sve što
je potrebno za ukazivanje prve pomoći. Uprkos tome što joj je popijeni alkohol mutio misli i što
je oduzimao sigurnost njenim pokretima, nekim čudom je uspela da u ormariću, prepunom
kozmetičkih preparata, pronade alkohol, gazu, kao i flaster. Vratila se u sobu, gde je Vejd obilno
kvasio svoju belu košulju krvlju.
- Dodi, Vejd! - pozvala ga je. - Možeš li da hodaš?
- Lukas mi ovo nikada neće oprostiti... - mrmljao je, odlazeći u kupatilo. Poslušno je dozvolio
da mu Bruna najpre ispere posekotine vodom, potom ih dezinfikuje alkoholom i na kraju ih
previje, uz pomoć gaze i flastera.
- Manje su nego što izgleda - iz neobjašnjivih razloga je imala potrebu da uteši Vejda, jer je
bio zabrinut, a trpeo je i bolove. - Zarašće veoma brzo - Pomozi mi da skinem košulju... - Vejd je
slobodnom rukom počeo da otkopčava dugmad, ali je bio nespretan i spor.
Bruna mu je otkopčala ostatak dugmadi, nakon čega je skinula košulju sa njega. Pogled na
Vejdov nagi, otkriveni torzo delovao je na nju više ošamućujuće od alkohola kojeg je popila.
Nezavisno od onoga što je mislila o njemu, morala je da prizna da je bio neverovatno zgodan.
Toliko, da nije odolela da ga pomazi po čvrstim, jasno formiranim trbušnim mišićima.
- Tako si davolski zgodan, Vejd... - poverila mu je ono što bi pouzdano sačuvala za sebe, da
nije bila pripita.
On ju je naglo pogledao, kao da je bio iznenaden njenim komentarom. Manirom muškarca
koji se najbolje snalazio u spavaćoj sobi, kada bi se u istoj našao sa privlačnom ženom, Vejd se
bez mnogo razmišljanja pripio uz Brunu i spustio svoje usne nadomak njenih.
- Ni ti nisi loša, Bridžit...
Bruna nije stigla ni da uzmakne, ni da se pobuni, a Vejdove usne su već mrvile njene, i
njegove ruke su klizile niz njene bokove. Uzvratila mu je milovanje, dodirivala ga je po ramenima
i leđima, uživajući u lepoti njegovog tela, u glatkoći kože.
Ljubila ga je svuda, po licu, vratu i grudima, svesna toga da nikada pre nije bila sa tako
privlačnim muškarcem. Nikada pre nije toliko uživala u muškom telu, i nikada pre nije manje
razmišljala o onome, što je moglo da se dogodi.

~ 12 ~
 Kada je Vejd počeo da skida korset sa nje, pomogla mu je da to učini. Dozvolila mu je da se
nasladi njenim grudima, i uživala je u otkriću da su mu se dopadale, da su probudile želju u njemu.
Nije ni primetila kada su, uzajamno se svlačeći i ljubeći se bez prekida, došli do kreveta.
Uzviknula je kada ju je Vejd gurnuo na krevet, ali nije ni pomišljala da ode, dok je to još bilo
moguće.
Oterala je svaku sumnju iz sebe kada se Vejd potpuno skinuo i krenuo da joj prilazi. Bio je
toliko muževan i lep da ga je poželela svakom ćelijom svog tela, kao nijednog muškarca pre njega.
Povukla ga je na sebe i široko rastvorila kolena, nestrpljiva da se što pre spoji sa njim. Iako
je obično insistirala na predigri, sada joj to nije bilo važno. Poželela je da sa Vejdom iskusi ljubav
vodenu nagonom, vodenu nesputanim potrebama, na bestidan i šokantan način.
I, on joj je tu želju i ispunio...

~ 13 ~
 IV
Budenje je za Brunu bilo neprijatno i bolno. Odmah se suočila sa posledicama noćašnjeg
pijanstva, ali i iscrpljujućeg vodenja ljubavi sa Vejdom, koje je potrajalo sve do svitanja.
Oboje su bili neumorni i nezasiti, jednostavno se nisu odvajali jedno od drugog. Nakon
završetka jedne ljubavne igre otpočinjali bi drugu, sve dok, slomljeni umorom, nisu zagrljeni
zaspali.
Bruna nikada pre nije doživela noć sličnu protekloj, i zato se iznenadila simptomima sa
kojima se, po buđenju, suočila. Glava joj je bila teška i užasno ju je bolela, oči su joj bile osetljive
na najmanje tračke svetlosti, telo joj je bilo ukočeno, činilo joj se da neće biti u stanju da ustane
iz kreveta.
Kada je to, ipak, učinila i zaputila se ka kupatilu, procenila je da je, najverovatnije, imala
upalu mišića. Jer, svaki pokret joj je pričinjavao napor i nanosio joj je bol.
Ne bi je čudilo sve i da je imala tu dijagnozu. Vejd i ona su bili neverovatno aktivni,
angažovali su sve snage za vođenje ljubavi, i to je ostavilo traga na njenim mišićima.
Osetila je neopisivo olakšanje kada je skinula periku i svoje oznojeno teme izložila mlazu
prohladne vode. Tuširala se veoma dugo, sve dok nije procenila da se potpuno razbudila, i da je
bila u stanju da razmišlja.
Želela je da ode iz Vejdove kuće pre nego što se on probudi, to joj je bilo savršeno jasno.
Smatrala je da njih dvoje nisu imali šta da kažu jedno drugom. Kao ni bilo koji pripiti par, kojeg
su okolnosti navele da završe u istom krevetu.
Za Brunu je bilo veoma ponižavajuće to, što je znala da ju je Vejd uvukao u krevet zato što
ga je podsećala na Kler. Protekle noći je još i mogla da zanemari tu činjenicu, ali joj je ona užasno
smetala na dnevnom svetlu.
Protekle noći je, uostalom, mogla da se pozove na pijanstvo kao na izgovor, dok toga jutra
nije imala nikakav prihvatljiv argument za svoje ponašanje.
Mokra od tuširanja, vratila se u sobu i otvorila Vejdov orman. Uzela je prvu majicu na koju
je naišla, dok joj je malo više vremena bilo potrebno da bi pronašla sportski šorts sa pantljikom,
zahvaljujući kojoj je mogla da se menja širina pojasa.
Pokupila je svoje stvari sa poda, periku i cipele, nakon čega je, ni ne pogledavši ka krevetu
na kome je Vejd spavao, izašla iz njegove sobe.
Dokje silazila u prizemlje, smišljala je šta bi mogla da kaže ljudima koje je računala da će
zateći u kući. Međutim, na njeno ogromno iznenađenje, otkrilaje da je kuća bila prazna.
Iako je vapila za šoljicom jake crne kafe, odlučila je da je bolje da što pre ode. Ušla je u
kuhinju tek da bi uzela kesu za stvari, i da bi pozvala taksi.
U predvorju se osvrtala oko sebe, u želji da pronađe bar neke papuče u kojima bi mogla da
ode do svoje kuće, ali nije pronašla nijedan par obuće. Srećom po nju, napolju je bilo toplo, tako
da je do ulice mogla da ode i bosa. A napolju ju je, već, čekao taksi, u kojem je mogla da obuje svoje
cipele.
Po položaju sunca na nebu procenila je da je podne odavno prošlo. Zaklanjala je oči rukom
dok se kretala ka kapiji, puna straha da bi neko, od posluge, mogao da je vidi.
Nije ni slutila da ju je pravo iznenađenje čekalo tek pošto je otvorila kapiju i našla se na ulici.
Istog trenutka su je okružili paparaci, koji su otpočeli da je besomučno fotografišu.
Onako mamumoj i bunovnoj, Bruni je taj prepad predstavljao pravi šok. Sve se pogoršalo
kada su joj tabloidni novinari, večito željni pikanterija iz života poznatih, postavili svoje diktafone

~ 14 ~
pod nos. Pitanja koja su svi uglas počeli da joj postavljaju, o karakteru njene povezanosti sa
Vejdom, odjekivala su joj u glavi kao grmljavina, koja je najavljivala dolazak sudnjeg dana.
Morala je nekako da ih ućutka, da joj mozak ne bi eksplodirao.
- Dosta! - prodrala se i odsečno odmahnula rukom. - Ja sam samo služavka, koja je provela
noć u rasklanjanju nereda nakon zabave gospodina Koltrejna! Umorna sam i željna toga da se što
pre odmorim! Molim vas, pustite me, čeka me taksi!
Bruna je zvučala i delovala toliko ubedljivo, da su svi na trenutak pokolebano zastali.
Nastalu tišinu je poremetio zvuk automobila, koji se parkirao nedaleko od kapije.
- Evo, gospodin Lukas Hant, agent gospodina Koltrejna, će vam potvrditi da sam ja samo
obična služavka! - Bruna je, prepoznavši skupoceni automobil Lukasa Hanta, vešto skrenula
pažnju sa sebe na Vejdovog agenta.
Novinare nije trebalo nagovarati da se okome na Lukasa Hanta, jer su procenili da bi on
mogao da im prosledi neku zanimljivost, iz života njegovog štićenika. Agenti su, u ime održanja
popularnosti svojih klijenata, bili obavezni da neguju dobre odnose sa medijima.
Znajući to, Lukas je pristao da odgovara na pitanja, ali je stigao i da ljutitim pogledom isprati
Brunu koja je spretno ušla u taksi i ubrzo se odvezla sa njim.

***

Nakon što je proveo trideset minuta na suncu, u iscrpljujućem odgovaranju na, većinom
provokativna i drska, pitanja novinara, Lukas Hant je bio veoma besan. Pozvao je Vejda odmah
pošto je ušao u kuću, a kako mu on nije odgovorio, zaputio se na sprat, u njegovu spavaću sobu.
Bilo mu je dovoljno da tek proviri u nju, pa da shvati šta se tu dešavalo protekle noći. Sočno
je opsovao i odmah krenuo da otvara prozore, namerno proizvodeći buku.
Naglo probuđen, Vejd je lenjo otvorio jedno oko. - Probudio si me... - promrmljao je
mrzovoljno, osmotrivši Lukasa koji ga je strogo posmatrao. - Pusti me da spavam. Mrtav sam
umoran...
- Bićeš zaista mrtav, ako mi pod hitno ne budeš objasnio zbog čega je Bruna ostala preko
noći u tvojoj kući!
- Bruna? - ponovio je Vejd sanjivo. - Ko je to?
- Dublerka Kler Viner! Da li si sa njom proveo noć, Vejd?!
- Rekla mi je da se zove Bridžit - Vejd se, uz snažno mrštenje, okrenuo na leđa i podmetnuo
još jedan jastuk pod glavu. - Navuci roletne, ako želiš da razgovaram sa tobom.
Iako je Lukas bio onaj koji je izdavao naređenja, u cilju vođenja Vejdove karijere, znao je da
je svaka zvezda imala svoj prag tolerancije. U ime toga je morao da pravi kompromise.
Navukao je roletne, nakon čega je Vejd, zahvaljujući tami u sobi, mogao da otvori oči.
- Da, Lukas... - potvrdio je, uspravljajući se u krevetu. - Proveo sam noć sa dublerkom Kler
Viner. Da li je to problem?
- Oh, bože... - Lukas se uhvatio za glavu. - Još pitaš! Tu devojku je, po izlasku iz tvoje kuće,
fotografisalo bar dvadeset paparaca! Reci ti meni da li to smatraš problemom!
- Bridžit je otišla? - Vejd se nezadovoljno osvrnuo oko sebe.
- Zar me nisi čuo šta sam rekao, Vejd?! Paparaci su snimili Brunu kako, u tvojoj majici i u
tvom šortsu, izlazi iz tvoje kuće!
- Glava mi je teška kao olovo - požalio se Vejd. - Molim te, govori tiše.
Šta ti, u stvari, sada hoćeš od mene? Da se pokajem? Prekasno je za to. Uostalom, noćas sam
se odlično proveo. Koliko se sećam... - dodao je sebi u bradu.

~ 15 ~
 Lukas je duboko i glasno uzdahnuo, kako bi se primirio. - Prekasno je za kajanje, kao što si i
sam rekao. Ali nadam se da nije kasno za to da sprečiš Brunu da objavi čitavom svetu da je provela
noć sa tobom.
Vejd je takođe uzdalmuo i prošao prstima kroz kosu. - Ona to neće da učini - ubedljivo je
izjavio. - Ne bih rekao da je previše ponosna na to što je provela noć sa mnom.
- Na osnovu čega si tako siguran u to?
- Otišla je, zar ne? Nije sačekala da se probudim i nije tražila da nas paparaci zajedno slikaju.
Pored toga ... - ironično se osmehnuo - mislim da me ne ceni previše.
- Ceni te dovoljno da bi spavala sa tobom.
- To se dogodilo... sticajem okolnosti. Neplanirano.
- Ne zanimaju me detalji! - Lukas je ponovo povisio glas. - Hoću da još danas pronađeš Brunu,
kako bi saznao da li je planirala da nekome proda ekskluzivna prava na priču o noći koju je
provela sa tobom. Ako jeste, ponudi joj novac za ćutanje. Ako nije... Takođe joj ponudi novac.
Moraš da se osiguraš.
- Šta je Bruna rekla paparacima, po izlasku iz kuće? - Vejd se dosetio da to upita Lukasa.
- Rekla je da je tvoja služavka i da je provela čitavu noć sređujući nered, zaostao od zabave.
Požalila se da je umorna i zamolila je da je puste da što pre ode kući. Kako sam ja naišao upravo
u tom trenutku, preporučila je novinarima da razgovaraju sa mnom, što su oni i učinili. Ja sam,
naravno, potvrdio Bruninu izjavu da je tvoja služavka, a onda sam ih zasuo detaljima oko upravo
završenog filma, tako da se nadam da sam ih malčice zavarao. Vejd se zadovoljno osmehnuo. -
Pametna je to cura, nema šta!
- Bolje bi bilo da je glupa! Pametne koriste situacije na pametan način!
Da sam na Bruninom mestu, iskoristio bih nastalu situaciju! Ne bih se pohvalio pred
paparacima, već bih ekskluzivno prodao priču za velike pare!
- Ponavljam, ona to neće da učini.
- A ja ponavljam svoj zahtev da je sprečiš u tome! Koliko danas!
Vejd je tada naglo ustao iz kreveta, a kako je bio nag, obmotao se čaršavom. - Zbog čega je
toliko strašno ako tabloidi saznaju da sam proveo noć sa Brunom?! Ona je zgodna i pametna cura!
I prilično je hrabra, u to smo se svi uverili na snimanju filma! Sećam se da mi se još tada dopala,
zato što nije tipična žena, već ima petlju poput nekog muškarca!
- Koliko sam ja shvatio, tebi se dopala Kler Viner! Sa njom je trebalo da provedeš noć! Da li
si svestan koliko bi vaša romansa pomogla promociji filma?!
- Kler me je odbila, Lukas - Vejd mu je to saopštio bez imalo žaljenja.
- Onda nije trebalo da budeš ni sa njenom dublerkom! Ti si propao čovek, ako se u novinama
bude pojavio naslov: odbijen od originala, slavni glumac se zadovoljio lošom kopijom!
- Bruna nije loša kopija Kler Viner! - Vejd ju je instinktivno uzeo u zaštitu. - Dobra je koliko
i ona!
- Bruna je dobra jedino za jahanje konja, prevrtanje u automobilima i lomatanje u scenama,
u kojima su ugrožene glumice koje su zaista dobre! Mada... - prezrivo je osmotrio nered na
krevetu - rekao bih da je dobra i za prevrtanje po krevetu...
- Ućuti, Lukas! - Vejd mu je to besno poručio. - Ponekad umeš da preteraš. Kao sada, na
primer. Ostavi me! Moram da se istuširam!
- Odlazim! Samo mi reci da ćeš učiniti ono, što sam tražio od tebe.
- Da, učiniću to! Ni slučajno ne želim da me, u suprotnom, i sutra probudiš sa tim suludim
zahtevom!
- Budi uveren da bih to učinio! U ovom poslu sam duže od tebe, Vejd, i znam šta radim! Znam
na šta su ljudi sposobni, jer su me mnogo puta uverili u svoju pohlepnost!

~ 16 ~
 - Kažu da pohlepu najpre prepoznaju oni, koji je i sami poseduju... - promrmljao je Vejd,
odlazeći u kupatilo.
- Čuo sam te! - doviknuo mu je Lukas, koji je odmah potom otišao, da ne bi još više iritirao
svog najunosnijeg štićenika.

~ 17 ~
 V
Odmah po dolasku na čamac u kome je živela, koji je bio njen dom, Bruna je, uprkos gladi i
žeđi, legla u krevet i nedugo potom zaspala, jer je bila neverovatno umorna. Probudila ju je
zvonjava mobilnog telefona, koga je zaboravila da isključi.
Ne otvarajući oči, protegla se da bi izvadila telefon iz torbice i odgovorila na poziv. - Halo?
- Hoću da čujem sve detalje! Odmah!
- Kler? - Bruna ju je pospano oslovila. - Ne znam o čemu govoriš...
- Ne pokušavaj da se praviš naivna, nevaljalice! Znam da ste noćas Vejd i ti zagrljeni ušli u
njegovoj kući, i da odatle niste izašli bar naredna dva sata Toliko je onaj, koji vas je snimio, ostao
da dežura pred vratima.
Bruna se naglo uspravila u krevetu, neprijatno iznenađena onim što je čula - Neko nas je
snimio? - upitala je, nadajući se da je nešto pogrešno razumela.
- Da, i ne samo to! Taj neko je škakljivi snimak plasirao preko Interneta! Tako sam i ja
saznala za tvoju, hm, avanturu! A znaš li kako su snimci potpisani? Citiram: potvrda romanse Kler
Viner i Vejda Koltrejna!
- Oh, Kler... - Bruna se gušila od neprijatnosti. - Tako mi je žao...
- Zbog čega?
- Zbog toga što su me zamenili sa tobom...
- Ne brini o tome! Ja neću snositi nikakve posledice toga što je javnost stekla uverenje da
sam u vezi sa Vejdom. To će, čak, podgrejati atmosferu, uoči premijere našeg filma. Za producente
nema veće sreće od reklame, u vidu romanse glavnih glumaca. Dakle, svi ćemo profitirati zbog te
varke!
- A kada je Pol u pitanju? Da li ćeš imati problema sa njim?
- Ni slučajno! On mi veruje! Mislim da će se slatko nasmejati kada mu budem ispričala šta se
dogodilo!
- Oh! - Bruna je glasno uzdahnula i iznova se opružila po krevetu. - Dobro je što će sve proći
bez posledica...
- Pa, kada smo to rešili, hoću da čujem šta se to noćas dogodilo između Vejda i tebe!
- Hm... - Bruna je protrljala čelo, svesna i dalje prisutnog bola u glavi.
- Daj mi malo vremena da se saberem... I da se prisetim svega... Pozvaću te kroz par minuta.
Nakon što skuvam kafu.
- Probudila sam te, zar ne?
- Da... Koliko je sati?
- Pet.
- Pet popodne?
- Aha. Da li to, što spavaš preko dana, mogu da protumačim time što noćas nisi uspela da se
naspavaš?
- Pozvaću te kroz par minuta! - obećala je Bruna, odbivši da udovolji znatiželji Kler Viner.

***

~ 18 ~
 Nakon što je ustala, Bruna nije znala šta bi pre trebalo da uradi. Da ode u toalet, stavi kafu,
napravi sendvič, ili da se istušira, kako bi se što efikasnije razbudila. Osećala je da se nije dovoljno
naspavala, kao da je i dalje patila od mamurluka. Stomak joj je zavijao od gladi, dok joj je glava i
dalje bila teška. Predstavljalo joj je napor čak i da misli, koliko i da se kreće.
Pomisao na šolju jake, duple kafe, naterao ju je da se ekspresno istušira. Obavila se tankim
pareom i otpočela kuvanje kafe. Usput je trpala u usta sve što je pronašla na policama frižidera.
Jela je hleb, sir, masline, šunku. Nije potražila ni tanjir ni salvetu, bila je previše gladna da bi vodila
računa o pristojnosti.
Duvala je u šolju sa kafom, kako bi je što pre rashladila. Nakon što je otpila nekoliko gutljaja,
osetila se sposobnijom da funkcioniše, da razmišlja.
Držeći šolju sa kafom u ruci, Bruna se vratila na krevet, gde se, zahvaljujući mnoštvu
poslaganih jastuka, našla u polusedećem položaju. Uzela je telefon, kako bi pozvala Kler, kada joj
je na pamet pala jedna užasna, ponižavajuća i poražavajuća misao. Vejd je sve osmislio! Sve!
Najpre to, što joj je prišao na samom kraju zabave, kada je bilo jasno da će Kler ostati imuna na
njegova udvaranja! Potom scena sa čašom, zahvaljujući čemu su ušli najpre u kuću, a potom i u
spavaću sobu. A tu je, po njegovoj preporuci, bio i neko ko je sve to snimio i plasirao preko
Interneta!
Bila je zloupotrebljena i iskorišćena, u cilju Vejdovog daljeg promovisanja u neodoljivog
plejboja! On jednostavno nije mogao da dozvoli da svi pomisle kako nije bio u stanju da osvoji
Kler Viner, i zato je odlučio da lažira scenu njenog zavođenja!
I, u tome je uspeo! Sada je holivudska javnost imala dokaza da ni Kler Viner, kao ni
prethodne filmske partnerke, nisu uspele da odole njegovom šarmu! Očuvao je svoju reputaciju,
na račun toga što je, pred svedokom, naoružanim kamerom, zaveo ženu koja je podsećala na Kler.
Bruna je bila besna na sebe zbog toga što u startu nije prozrela ono što je Vejd smislio.
Naivno je nasela na njegovu igru, bez sopstvene saglasnosti mu je pomogla da ostvari još jedan
plejbojski poen.
- Sto puta sam rekla da neću da se petljam sa tim lepotanima... - mrmljala je ljutito, dok je
pozivala Kler. - Oni imaju samo lepa lica i opsesiju da udovolje očekivanjima javnosti...
Kler je odgovorila na poziv, što je sprečilo Brunu da dalje gunđa.
- Evo me, Kler - javila joj se, otpijajući novi gutljaj kafe.
- Sva sam se pretvorila u uvo! Ne izostavljaj nijedan detalj, ma koliko pikantan bio!
Uprkos besu, kojim je bila ispunjena, Bruni su pojedine slike počele da iskaču pred očima.
Slike Vejdovog nagog tela, izraz njegovog lica dok mu se meškoljila na preponama, odraz njihovih
spojenih tela u ogledalu na plafonu sobe.
Talas vreline joj je zahvatio najpre utrobu, nakon čega joj je udario u glavu.
- Proklet da si, Vejd... - izustila je kroz stegnute zube, nevoljna da prihvati svojužensku
slabost na njega.
- Molim? Šta si to rekla? Nisam te razumela? Zar si ljuta na Vejda?
- Naravno da sam ljuta! A i ti bi trebalo da budeš! Varaš se ako misliš da me je neko slučajno
snimio sa Vejdom! Ne, Kler! On je organizovao to snimanje!
- Misliš da je Vejd imao za cilj da javnost vidi kako me je ipak osvojio, uprkos mom upornom
odbijanju njegovog udvaranja?
- Da, da, i da! Priznaj da će mu to još više pojačati reputaciju glumca, kome njegove partnerke
ne mogu da odole! Sada će se publika zabavljati praćenjem njegovih sledećih filmskih projekata!
Organizovaće ankete na temu njegove buduće filmske partnerke! Spajaće ga sa svim
belosvetskim lepoticama! Režiseri će želeti da iskoriste to što je aktuelan i nudiće mu nove uloge!
A sve to će Vejdu podizati popularnost i puniti njegove bankovne račune!

***
~ 19 ~
 - Hm... - Kler je zamišljeno izustila - to svakako jeste recept, kojem se pribegava. Ako je tačno
ono što ti tvrdiš, o Vejdovom smišljanju tvog zavođenja, onda iza toga pouzdano stoji Lukas Hant.
To bi ličilo na njega.
- Ne, mislim da Lukas ne zna ništa o tome... Srela sam ga jutros, kada sam izlazila iz kuće. Bio
je i besan i iznenađen što me vidi. Vejd je sve sam smislio i organizovao. Taj momak je zaslepljen
potrebom da održi svoju popularnost! Samo o tome razmišlja! Glupak!
- Bruna... - Kler ju je, notom svoga glasa, pozvala da se umiri. - Ne donosi zaključke prerano,
molim te. Razmisli dobro o svemu. Kako je uopšte došlo do toga da uđeš sa Vejdom u kuću?
- Tako što se on posekao, a ja...
- Šta hoćeš da kažeš, da je to inscenirao?
- Da! On je na sve spreman, pa i na to da se poseče, da bi ostvario ono što je naumio!
- Jao! - Kler je glasno uzdahnula. - Bojim se da ne mogu da ti pomognem. Ne mogu sa
sigurnošću da stanem iza tvoje verzije priče. Možda je Vejd samo žrtva nekog gosta sa zabave,
koji ga je snimio mobilnim telefonom! Možda te je taj gost zaista pomešao sa mnom! Zbog čega ti
je toliko neverovatno da prihvatiš ideju da je Vejd želeo da provede noć upravo sa tobom, a ne sa
mnom?
- Do đavola i sa Vejdom Koltrejnom! - prasnula je Bruna. - Ne želim da budem upletena u
njegovu šizofrenu holivudsku priču! Mogu da živim sa tim da me je iskoristio i zloupotrebio!
Mislim, nisam ni na kakvoj šteti zbog toga, zar ne?
- Naravno! Samo, ja sam očekivala da ću čuti da si imala koristi od noći, provedene sa
Vejdom...
- Nema potrebe za takvim tonom, Kler - Bruna joj je trezveno poručila. - Prošle noći se ništa
romantično nije dogodilo. Ja sam bila pijana, Vejd je bio pijan, on je zamišljao da sam ja ti, a ja sam
ga poželela odmah pošto je skinuo košulju. Već smo se nalazili u spavaćoj sobi i... Eto, dogodilo se
ono što se događa na kraju svih zabava. Dobro smo se isprevrtali po krevetu, to je sve. Ja ću se
potruditi da zaboravim proteklu noć, a sigurna sam da će Vejdu biti još lakše da to učini.
- Samo polako! Varaš se ako misliš da ću nasesti na to tvoje “to je sve“! Potreban mi je
odgovor na glavno pitanje!
- Koje?
- Kako si se ti, curo, provela u Vejdovom krevetu?
- Otkud sada to pitanje? Mislila sam da ti se Vejd ne dopada. .
- Ženi se dopada svaki muškarac, kome se ona dopada. Zar ne znaš to pravilo?
- Hm... - tada se Bruna zamislila. - Zvuči logično...
- Verovatno bih prihvatila Vejdovo udvaranje da nisam zaljubljena u Pola. Ipak je on
đavolski zgodan momak! Prirodno je da me zanima koliko je dobar ljubavnik!
- Pa... - Bruna se dodirnula po vratu, niz kojeg joj je skliznula kap znoja. - Prilično je dobar...
Neočekivano dobar... Koliko se sećam... Bila sam pijana...
- Lažeš, Bruna! Svega se ti sećaš! Samo nećeš da priznaš da ti se sve dopalo i da si se odlično
provela!
- U redu, u redu! Sve mi se dopalo i odlično sam se provela... Vejd, on...
On nije znao za predah! Ne znam da li je alkohol kriv za njegovu, hm, seksualnu kondiciju,
ili je on uvek, hm...
- Nije ti palo na pamet da si ga ti inspirisala da bude, hm... - Kler ju je imitirala.
- Da, palo mi je to na pamet.. Dok mi ti nisi javila za slike sa zabave! On je sve vreme mislio
da sam ja ti, Kler!
- Hej! Ja nemam grudi poput tvojih! A nemam ni zadnjicu poput tvoje! Moje telo nije
razgibano i savitljivo, poput tvog! Znao je on sa kim vodi ljubav, ne brini!

~ 20 ~
 - Ma, sve i da je znao, to me više ne zanima! Nemam nameru da ikada više sretnem Vejda
Koltrejna!
- A šta ako on bude poželeo da sretne tebe?
- To se neće dogoditi. Vejd ne zna ni moje ime! Ostavila sam ga u uverenju da se zovem
Bridžit.
- Zašto si to učinila?
- Zato što mi nije važno da li Vejd Koltrejn zna moje ime ili ne.
- Znaš, Bruna... Ne bi me iznenadilo ako bi te Vejd ipak potražio i potrudio se da sazna tvoje
pravo ime. On nije baš bezobziran, koliko se to čini.
- U svakom slučaju, ako ga ikada više budem videla, reći ću mu da ide do đavola! Ne pada mi
na pamet da dva puta upadnem u istu zamku!
- Ni ako bi se, u toj zamci, provela kao protekle noći?
- Ne! Vejd mi se smučio, Kler, i to ne samo zato što me je iskoristio! On je užasno neozbiljan,
nezreo, i površan! Nimalo mi nije interesantan!
- Ne znam da li bi trebalo da poverujem u ono što tvrdiš, ali znam da sada nemam vremena
da dovodim u sumnju tvoje reči. Moram da se pakujem, avion mi polazi u ranim jutarnjim
časovima.
- Kler... - Bruni je neočekivano zadrhtao glas - ja... Htela sam da ti kažem da ćeš mi mnogo
nedostajati... Vezala sam se za tebe, iako si glumica i žena, a ja do sada nisam imala prijateljice u
tim kategorijama...
- Da, Bruna - i Kler se oteo uzdah. - I ja sam se vezala za tebe. I ti ćeš meni nedostajati. Među
ljudima sa kojima saradujemo je teško pronaći nekoga ko je prirodan i iskren, kao što si to ti.
Navikla sam da se svi oko mene pretvaraju, da me lažu, da pokušavaju da mi se dodvore iz
nečasnih razloga. To nije slučaj sa tobom.
- Želim ti lep provod u Australiji, Kler! - Bruna joj je to nesebično poručila. - Želim ti da tamo
pronadeš sreću, makar to značilo da se nikada više nećemo videti!
- Hvala ti, Bruna - Kler je bila dirnuta njenim željama. - Budi uverena da te neću zaboraviti!
Zdravo!
- Srećan put, Kler!
- Bruna je imala snage još to da izgovori, a onda je brzo prekinula vezu, da Kler ne bi čula
njen jecaj.

~ 21 ~
 VI
S obzirom na to da joj je telefon pozvonio neposredno po završenom razgovoru sa Brunom,
Kler je pomislila da ju je upravo ona pozivala, jer se dosetila da je zaboravila da joj nešto kaže.
Vedro i šaljivo je odgovorila na poziv: - Propustiću avion zbog tebe!
- Kler! - oslovio ju je muškarac, čiji glas u prvom trenutku, nije prepoznala. - zar putuješ
negde?
- Vejd? Da li si to ti?
- Da, ja sam. Ne brini, nemam nameru da te zadržavam, vidim da si u žurbi. Potrebna mi je
jedna informacija od tebe.
- Slušam!
- Pretpostavljam da imaš broj telefona svoje dublerke, Bridžit... Ne znam kako se preziva.
- Bridžit?
- Da... Govorim o onoj kaskaderki, sa kojom si sinoć bila na zabavi...
- Ta devojka se zove Bruna, Vejd - Kler ga je prekorno ispravila. - Bruna Elenijak.
- O! Ali, ona... Ona...
- Šta?
- Nema veze! Da li imaš broj njenog telefona?
- Imam. Samo, nisam sigurna da bi bilo u redu da ti ga dam.
- Zbog čega to ne bi bilo u redu?
- Zbog toga što ne znam da li bi Bruna volela da je pozoveš.
- Gluposti! Zbog čega ona to ne bi volela? Ja nisam neki manijak, ili gnjavator, ili neko ko bi
želeo da joj dosađuje! Uostalom, ti možeš da garantuješ za mene!
- Da, ja mogu da joj potvrdim da nisi manijak, ali za sve ostalo nisam sigurna. Znaš, Bruna je
prilično besna zbog onih slika, koje su se pojavile na Internetu.
- Ah, da... Lukas mi ih je upravo pokazao... Ne bih rekao da su inkriminišuće po Brunu. Jedina
osoba, koja bi imala pravo da negoduje zbog njih, si ti, Kler.
- Reci mi samo jedno, Vejd... Da li si ti osmislio i distribuirao te slike?
- Molim?! - Vejd je zapanjeno izustio. - Odakle ti takva ideja?! Ja nemam nikakve veze sa onim
snimcima! I ja sam se iznenadio, kada sam ih ugledao! Moraš da mi veruješ da nikada ne bih učinio
ni to, ni bilo šta slično tome, u ime sopstvene promocije! O! - iznenada se dosetio. - Bruna upravo
to misli o meni, zar ne?! Da sam... Slušaj, Kler! Moraš da mi daš broj njenog telefona, kako bih joj
sve objasnio!
- Sve što mogu da uradim je da njoj dam broj tvog telefona. Da li si saglasan sa tim?
- Naravno! Neka me odmah pozove!
- Nemoj da se iznenadiš, ako to ne bude učinila.
- Onda joj poruči da ću je pronaći, u svakom slučaju, pre ili kasnije.
- Pa, preporučiću joj da ne testira tvoju upornost. Ponekad umeš da budeš veoma dosadan,
Vejd.
- Ponekad od toga imam velike koristi - zavodljivo joj je uzvratio. - Reci mi, srce, gde to
putuješ? Ne ideš nekuda daleko, nadam se?
- Ti si nepopravljiv! - odbrusila mu je Kler, umesto odgovora, a onda je prekinula vezu.

~ 22 ~
 ***

Retki su bili trenuci u kojima je Bruna dozvoljavala da je savlada usamljenost. Nakon

razgovora sa Kler, koju je zavolela i prema kojoj je osećala bliskost, prepustila se suzama, što je
inače retko činila.
Dobro je pazila da nikada i nikome ne pokazuje svoje slabosti. Ko bi plačljivoj devojci, koja
je očajavala zbog nedostatka ljubavi u životu, poverio preletanje preko litica, padanje sa visine,
vožnju u zapaljenom automobilu ili primanje udaraca u osetljive delove tela? Niko! Svi bi je
smatrali za ranjivu i slabu i izbegavali bi da je angažuju.
Zato je Bruna naučila da guta suze, zato se pravila da je hrabrija nego što je bila, srećnija
nego što je bila, zadovoljnija nego što je bila. Nakon završetka snimanja bi nastavila da glumi
hrabru i neustrašivu devojku, nastavila bi da se ponaša kao neko ko je umeo da se zaštiti, da bez
ogrebotine izađe iz opasne situacije. Stezala bi zube i izigravala mangupa, a tek bi ponekad, u
potpunoj samoći, dozvolila sebi da se isplače, da zarida, da prizna koliko joj je bilo teško. I koliko,
ma šta drugi mislili o njoj, ipak nije umela da prima udarce.
Patila je zbog grubosti i neuviđavnosti ljudi, patila je zbog toga što je bila usamljena, što je
niko nije voleo, što ona nikoga nije volela. Imala je potrebu za ljubavlju, za sigurnošću, ali joj se
činilo da je, sa protekom vremena, bila sve dalje od toga. Život joj je postajao,sve teži i nekim
čudom se komplikovao, umesto da biva jednostavniji.
Kler Viner je bila jedna od retkih osoba sa kojom je, u proteklih nekoliko godina, uspevala
da pronađe zajednički jezik. Njoj je smela da se požali, smela je da joj otkrije svoje pravo lice, a
sada je i nju gubila, sada je i ona odlazila daleko.
Umirila je jecaje kada je, po identifikaciji na mobilnom telefonu, otkrila da ju je Kler pozivala.
- Šta se, još, pojavilo na Internetu? - namerno je, tom šalom, maskirala svoju tugu, svoj
plačan glas.
- Macan sa snimaka je poželeo da stupi u kontakt sa tobom i da ti objasni da si sve pogrešno
razumela.
- O, da! Kao da sam spremna da mu poverujem!
- Tražio je od mene tvoj broj telefona. I pripretio je da će te pronaći ako budeš odbila da
razgovaraš sa njim.
- Šta zamišlja taj momak?! Ako je trenutno glavni dasa u Holivudu, nije glavni na planeti
zemlji!
- Bojim se da on veruje upravo u to - Kler se nasmejala. - Već sam ti rekla da mu je slava
udarila u glavu.
- Neko bi trebalo da ga tresne još jednom, kako bi mu izbio umišljotine iz glave!
- Slažem se. Samo, od tog posla nema ništa. Vejd Koltrejn je beznadežan slučaj. Moraćemo
da čekamo da se spontano prizove pameti. Ili da omatori.
Kler je slatko nasmejala Brunu svojim komentarom. - U redu, javiću mu se! Bolje je da
razgovaram telefonom sa njim, nego da rizikujem da ga ponovo sretnem!
- Bruna... - počela je Kler sa oklevanjem, nakon što je Bruni izdiktirala broj Vejdovog telefona
- malo sam popričala sa Vejdom i moram da priznam da sam mu poverovala. Zvučao je prilično
iskreno kada je tvrdio da ne stoji iza spornih snimaka, a istovremeno i uvređeno zbog tvog
nepoverenja u njega.
- Jao, baš mi ga je žao! - ironisala je Bruna. - Neka se vređa koliko god hoće! On, bar, ima na
raspolaganju milion načina da se uteši!
- Možda mu je, ipak, stalo do tvog mišljenja? - Kler ju je oprezno upitala.
- Vejdu je stalo do mene jedino kada ga podsećam na tebe, Kler! - Bruna je ogorčeno
zaključila; nakon čega je završila razgovor sa Kler, ne propustivši da joj još jednom poželi srećan
put.
~ 23 ~
~ 24 ~
 VII
Pre razgovora sa Vejdom, Bruna se umila, popila čašu vode, a takođe je na par minuta izašla
na palubu svog čamca, kako bi udahnula vazduh. Pogled na pučinu je umeo da je umiri, baš kao i
zvuk razbijanja talasa o mol, ili zveckanje opreme sa okolnih jahti. Podigla je lice ka suncu,
upijajući njegovu toplinu, svetlost i energiju. Mahnula je poznaniku sa obližnjeg brodića, nakon
čega se osetila spremnom da razgovara sa Vejdom.
Ušla je u potpalublje, legla na krevet i istipkala brojeve Vejdovog telefona.
- Šta hoćeš, Romeo?! - prodrala se kada je Vejd odgovorio na poziv, procenivši da je za nju
bilo najbezbednije da nastupi grubo, kako ne bi dozvolila sebi da se razneži, prisećanjem na
proteklu noć.
- Zdravo, Bruna! - pozdravio ju je Vejd, po čijem se glasu moglo naslutiti da nije bio
najsrećniji zbog načina, na koji mu se Bruna obratila.
- Nešto si pobrkao - ironisala je. - Moje ime je Bridžit.
- Ja nisam jedini krivac zbog toga što sam stekao uverenje da se tako zoveš! Zašto me
nijednom nisi ispravila?
- Zato što sam slučajno dovoljno inteligentna da procenim da tebi nije važno kako se ja
zovem! Jedino do čega ti je, protekle noći, bilo stalo je da te podsećam na Kler!
Vejd je zaškrgutao zubima toliko glasno, da se to čulo čak i na drugom kraju veze. - Dozvoli
mi da pokušam da ti objasnim da grešiš, Bruna - govorio je usporeno, u očiglednim pokušajima
da sputa bes. - Ali ne preko telefona. Voleo bih da se sretnemo negde.
- Ne sumnjam i da bi voleo da ponovo stavim periku i...
- Nisi u pravu, Bruna! - nestrpljivo ju je prekinuo. - Uzmi u obzir da, možda, ipak nisi u pravu!
Niko nije uvek u pravu, do đavola!
Žestina sa kojom je Vejd govorio, navela je Brunu da poveruje da je i on sam bio žrtva gosta
na zabavi, koji ih je sinoć snimio. Prisetila se i onoga što joj je Kler rekla, da je ona poverovala u
njegovu nevinost, po pitanju objavljivanja spornih snimaka.
- U redu - nerado je izustila. - Prihvatam da, možda, nisam u pravu.
- Ja nisam budala, Bruna! Znam da mi i dalje ne veruješ! Reći ću poslednji put: ja nisam
odgovoran za one snimke! I nisam proveo noć sa tobom samo zato što si me podsećala na Kler!
Šta ti, do đavola, uopšte misliš o meni?! Da sam perverzan?! Ili da sam neki neiskusni, nedozreli
klinac?!
- Pa, svakako ne mislim o tebi kao o nekome ko je zreo, ili ozbiljan, ili od poverenja, Vejd! A
takođe te ne tretiram kao glumca, koji može da osigura dobru karijeru bez podrške sočnih
tračeva! Ali, ne obaziri se na to! Eto, ako ti je toliko stalo, smatraj da si me ubedio u sve što tvrdiš!
Da li bismo sada mogli da završimo razgovor?
- Zar sam ti dosadan? Mislim, pored svega toga ružnog, što misliš o meni!
- Da, Vejd! Dosadan si mi!
- Usuđujem se da kažem da to nisam bio protekle noći.
- Alkohol je učinio svoje, tako da sam sve vreme imala utisak da si zabavan!
- Zašto me mrziš? - neočekivano ju je upitao. - Možda se nisam potrudio da saznam tvoje
pravo ime, ali sam siguran da ti ništa nažao nisam učinio. Vejd je bio u pravu i Bruna je to sebi
nerado priznala. - Ne mrzim te, zaista... Samo mrzim sve ono što se dešava oko tebe...
- Pa, ponekad ni ja nisam najsrećniji, zbog svega toga.
- Meni deluješ kao neko ko je apsolutno zadovoljan, ko veruje da se nalazi na vrhu.

~ 25 ~
 - Neću se predugo zadržati na njemu. Nisam ja od takvog materijala.
- Hm... Gotovo da zvučiš kao... čovek.
- A kako obično zvučim?
- Kao glumac, kao zvezda, kao slavna ličnost, kao neko kome je sve dozvoljeno...
- Vidim da ti ne haješ ni za jednom od nabrojanih formi mog postojanja. To mi se dopada
kod tebe.
- Više od moje perike? - namerno ga je provocirala.
- Slušaj, Bruna... - činilo se da je Vejd počeo da gubi strpljenje.
- Ti mi se dopadaš više od Kler Viner! Verovala u to, ili ne!
- Verujem ti. Muškarci tako kompenzuju svoje poraze. Negiraju žene koje su ih odbile, a
favorizuju one, koje su pristale da budu sa njima.
- Ti si nepopravljiva! I nedokazana! I užasno tvrdoglava! - redale su se Vejdove optužbe. -
Šta je to sa tobom, ženo?! Zbog čega ti je toliko teško da poveruješ u to da mi se dopadaš?! Zar
toliko sumnjaš u sebe?! Trebalo bi da imaš više samopouzdanja! Ti si, iznad svega, jedna hrabra i
neustrašiva dama, koja radi muški posao! Pritom umeš da budeš neverovatno ženstvena! Odlična
si ljubavnica, možda i najbolja, sa kojom sam ikada završio u krevetu! Imaš svoje dostojanstvo,
ponosna si, ne pada ti na pamet da mi podilaziš, što svi drugi čine! Ne daješ ni pet para na to što
sam popularan na planetarnom nivou i što o meni sanjaju milioni žena! Da su okolnosti drugačije,
voleo bih da...

***

Vejd je naglo zaćutao, što je navelo Brunu da se podsmehne sa gorčinom. - Eto ti odgovora,
na netrpeljivost koju osećam prema tebi, Vejd. I nemoj nikada više da me pitaš za uzroke iste!
Sada je sve jasno, zar ne?!
- Moram da razgovaram sa tobom - pribrano joj je saopštio, iako ga je gušila teskoba, zbog
rečenice koju nije završio, a koja je govorila više od svega.
- O čemu?
- Nije zgodno da o tome razgovaramo preko telefona. Predlažem da se nađemo negde. Gde
god ti predložiš.
- Ali ne na javnom mestu, naravno!
- Ne vredi da dalje širimo tu priču, Bruna. Ja, nezavisno od tebe, izbegavam pojavljivanje na
javnim mestima.
- Gde se trenutno nalaziš?
- U Lukasovoj kancelariji.
- Ah, pa, da! Trebalo je da pretpostavim! Dobio si instrukcije, koje moraš da sprovedeš!
- Lukasova kancelarija se nalazi u Zapadnom Holivudu, Olimpik Bulevar, broj 500 - Vejd je
prešao preko Brunine sarkastične primedbe. - Dođi ovde, ili mi daj svoju adresu, pa ću ja da
dođem kod tebe.
- A to bi tek bilo urnebesno... - promrmljala je Bruna sebi u bradu.
- Nema potrebe da dolaziš kod mene, Vejd. Ostani tu gde si. Uskoro ću ti se pridružiti.
- Poslaću vozača po tebe.
- Nema potrebe. Uzeću taksi.
- Ja ću ti dati novac za taksi. I za onaj, kojeg si jutros platila.
- Samo se postaraj za to da naš predstojeći susret bude veoma kratak, Vejd! To je sve što mi
je potrebno od tebe! - Bruna mu je uvređeno poručila, nakon čega je prekinula vezu.

~ 26 ~
 U Bruni su se lomila pomešana osećanja dok se, sedeći na zadnjem sedištu taksija, vozila
prema adresi na kojoj se nalazila kancelarija Lukasa Hanta. Uprkos tome što ju je Vejd, na
posredan način, povredio, stavljajući joj do znanja da je nije smatrao za adekvatnu partnerku, bila
je neosporno dirnuta njegovim razmišljanjem o njoj.
Retko ko ju je sagledavao na tako zaokružen, sveobuhvatan način, kako je to Vejd učinio.
Uzeo je u obzir sve aspekte njenog života, njene ličnosti. I to da je bila hrabra, i da je radila muški
posao, i da je imala ponosa, i da nije bila sklona podilaženju. Poznavao ju je veoma kratko, ati ga
to nije sprečilo da stekne određeno mišljenje o njoj. Pozitivno mišljenje!
Imponovala joj je njegova poruka da bi trebalo da ima više samopouzdanja. Bila mu je
zahvalna na tome. Jer, tek bi ponekad dobijala ohrabrenja te vrste. Za posao kojim se bavila je
dobijala samo novac, dok je time, što je držala do sebe, što nije treperila pred slavnim glumcima,
uglavnom proizvodila neprijatelje.
Malobrojni su bili oni koji bi je pohvalili, potapšati je po ramenu ili joj poručili da je zaslužila
da ima više samopouzdanja. Zato su joj prijale Vejdove reči.
Iako je slutila da će im on, na predstojećem sastanku, umanjiti vrednost.
Nije joj se izlazilo iz taksija, kada se zaustavio na naznačenoj adresi. Instinkt joj je govorio
da će doživeti teško razočarenje. A ona, pored svih problema sa kojima se borila, nije imala luksuz
da podnosi još jedno razočarenje. Najradije bi pobegla, da nije bila svesna Vejdove pretnje da će
je pronaći, pre ili kasnije. Poslednje što je želela da joj se dogodi je da on otkrije gde je živela. Jer,
nije bila sigurna da bi on i tada zadržao dobro mišljenje o njoj.
Hodnici zgrade u kojoj je Lukas Hant radio su bili prazni, zahvaljujući tome što je radno
vreme prošlo, ali ju je jedna od preostalih službenica uputila na kancelariju, koja se nalazila na
poslednjem spratu, i u koju se ulazilo direktno iz lifta.
Po izlasku iz lifta, Bruna je, u prvom trenutku, pomislila da je kancelarija bila prazna. Toliko
je bila velika, da joj je trebalo vremena da je vizuelno pregleda. Ni to, što je tako veliki prostor
osvetljavalo nekoliko lampi, joj nije pomagalo da proceni da li je nekoga bilo unutra.
- Zdravo, Bruna! - iz ugla kancelarije je neočekivano odjeknuo Vejdov glas. Sedeo je u velikoj,
kožnoj fotelji, za radnim stolom, ozbiljan kako nikada pre nije bio.
Bruna je osetila da ju je odmeravao, i gotovo je zažalila što je obukla široke, letnje pantalone
i jednostavnu majicu. Nije se našminkala, nije obula štikle. Na nogama je imala tanke mokasine.
Kosa joj je bila dečački kratka. Nimalo nije ličila na ženu sa kojom je Vejd, protekle noći, divlje
vodio ljubav.
Uprkos tome, činilo se da je Vejdu bila podjednako privlačna. Njegov pogled je bio vreo, pun
poziva na zajedničko prisećanje na proteklu noć.
Izgledao je bolno, neodoljivo, slamajuće privlačno. Bruna je priznala sebi da nikada neće
moći da ignoriše Vejdov izgled, da će uvek biti slaba prema njemu. Nezavisno od toga što ga je
smatrala za nekoga sa bezbroj mana.
Iako to nije želela, živo se prisetila prethodne noći. Vejd ju je zaista usrećio, priuštio joj je
neslućena zadovoljsta. Uvek je znao šta je radio, i uvek je znao kako se ona osećala. Kao da je imao
neke unutrašnje senzore, koji su bili podešeni na njene.
Zaista su nepogrešivo funkcionisali, kao ljubavnici. Ma šta mislila o njemu, tu okolnost nije
mogla da ospori ili zanemari.

***

- Drago mi je što te vidim - Vejd je toplo poručio Bruni, zvučeći veoma iskreno.
- A još ti je draže što me vidiš bez svedoka, pretpostavljam? - grubo je uzvratila i bacila ka
njemu kesu. - Vraćam ti tvoje stvari. Nisam stigla da ih operem. Izvini zbog toga.

~ 27 ~
 Vejd je otvorio kesu, izvadio iz nje majicu i pomirisao je. - Miriše na tebe... - izustio je
zavodljivo.
- Izmišljaš, Romeo! I ne troši te ofucane fraze na mene! Sada sam trezna!
- Hm... Šta bih ja, sada, trebalo da pomislim? Da si, bez alkohola, potpuno imuna na mene?
- Upravo tako! Oboje smo, prošle noći, imali trenutak slabosti! Prošao je, hvala nebesima!
Neke posledice su ostale, ali, preživećemo ih!
- Sedi, Bruna... - ponudio joj je Vejd, kome je nestao osmeh sa lica. - Pozvao sam te da bismo
razgovarali o tim ... posledicama.
- Mislila sam da smo oboje izjavili sve što smo imali, po pitanju onih snimaka - rekla je,
sedajući na stolicu.
- Da, jesmo. Nisam te zvao zbog toga. A pre nego što ti otkrijem zbog čega sam tražio da se
sastanemo, želim da ti se zahvalim na tome što si jutros prevarila novinare, po pitanju svog
identiteta.
Bruna je progutala knedlu, otkrivajući da joj je bilo teško, iako je očekivala upravo takav tok
razgovora.
- Učinila sam to zbog sebe, Romeo - ponovo je pribegla samoodbrani, u njenom stilu. - Ja,
baš, ne žudim za tim da čitav svet sazna da sam ti pijana upala u krevet.
- Zbog čega insistiraš na tom pijanstvu?! - Vejd je neočekivano planuo.
- Koliko se ja sećam, oboje smo dobro znali šta radimo!
- U redu! - nervozno je podigla ruku. - Ne vredi da sada raspravljamo o tome! Završi sa onim,
što imaš da mi kažeš!
- Ja... - na Vejdovom licu se pojavio izraz nelagodnosti. - Hoću da znaš da ovo činim na
insistiranje Lukasa Hanta...
- Imaću to u vidu. Svima je poznato da ti razmišljaš njegovom glavom.
- Ja nisam jedini glumac, koji se oslanja na savete svog agenta.
- Pa, mislim da je u tvom slučaju korisnije da se oslanjaš na Lukasove savete, nego na
sopstveni mozak.
- Zar misliš da sam glup, Bruna?! - Vejd ju je uvređeno upitao.
- Mislim da se premalo oslanjaš na sopstveno mišljenje.
- Možda! Uglavnom, hoću da znaš da nisam saglasan sa onim, što mi je Lukas naložio da ti
kažem!
- Ali ti ne pada na pamet da mu se usprotiviš?
- Zašto bih to činio? Do sada je dobro vodio moju karijeru. On zna šta je za mene najbolje.
- A takođe zna šta je za tebe najgore? - gorko se nadovezala, - To bi bilo otkriće veze sa
mnom, zar ne, Vejd?
- Ti, lično, nisi problematična, Bruna! Lukas nema ništa protiv tebe! On samo misli da u
javnosti ne bi dobro odjeknula vest da sam, nakon odbijanja Kler Vmer, morao da se zadovoljim
njenom dublerkom.
Bruna je klimnula glavom, upinjući se iz sve snage da ostane dostojanstvena. - Jasno... Glavni
dasa i pomoćno osoblje... To je prosto nespojivo... I, nekako je neprirodno! - ironisala je.
- Ti...
- Ljudi bi se zgrozili! - nije mu dozvolila da govori. - Niko te više ne bi uzimao za ozbiljno!
Niko ne bi išao da gleda tvoje filmove! Mislili bi da si zarazan i...
- Moraću da te prekinem! - Vejd je delovao veoma poraženo. - Razumem da nisi saglasna sa
ovakvim tretmanom, ali ne razumem kako, kao neko ko je toliko dugo u ovom poslu, ne znaš
koliko neki loši potezi mogu da naškode jednom glumcu.

~ 28 ~
 - Sve ja razumem, Vejd! Samo mi je malo teško zbog toga što neko vezu sa mnom, makar ona
bila duga i jednu noć, smatra za loš potez!
- Ti dobro znaš šta ja mislim i o tebi, i o našoj noći, Bruna! Nažalost, to nije dovoljno čak ni
za to da normalno razgovaraš sa mnom. Veoma žalim zbog toga. Veoma.
- Preživećeš! - poručila mu je Bruna sarkastično, ustajući sa stolice.
Ostani još trenutak, molim te! - zatražio je to, i pružio ka njoj beli koverat. - Uzmi ovo! Ovde
ima dosta novca. Lukas misli da bi toliko dobila od tabloida za priču o tome da si provela noć sa
mnom. Rekao mi je da ti ovo dam, u nadi da tu priču nećeš prodati javnosti.

***

Pre nego što je krenula na sastanak sa Vejdom, Bruna je predosećala zbog čega ju je zvao. A
takođe je i delimično razumela potez Lukasa Hanta, i to što je Vejd prihvatio da sprovede njegovo
naređenje.
Sve je to bilo prihvatljivo u svetu u kome su živeli i radili. Sve je bilo logično. Predvidivo i
očekivano.
Ono što Bruna nije mogla da predvidi ticalo se njenog osećanja povređenosti, povodom
onoga što je Vejd tražio od nje. U svega nekoliko trenutaka se svela na ono, od čega je godinama
pokušavala da pobegne, svela je sebe na osobu bez obrazovanja, bez uticaja, bez porodice, bez
moćnih prijatelja. Bez karijere koja bi joj obezbedila poštovanje. Bez slavnog imena, bez koga
niko, u poslu kojim se bavila, nije mogao da računa na uspeh.
Na osobu bez normalnog mesta stanovanja, na kraju.
Nije bila dovoljno dobra čak ni za to, da je jedan osrednji, ali zato ekstremno popularni,
glumac, javno prizna za svoju ljubavnicu. Morao je da plati njeno ćutanje, da je podmiti, kako bi
je sprečio da javnosti otkrije njihovu avanturu.
Bruna se nikada pre u životu nije osetila toliko malom, toliko nevažnom, toliko nebitnom,
toliko nepoželjnom. A mislila je da joj nije stalo do mišljenja Vejda Koltrejna.
Prevarila se.
- Pretpostavljam da u toj koverti ima dosta novca, međutim, ako bih mogla da biram, radije
bih uzela tvoje stvari, majicu i šorts. Znaš, kao uspomenu na proteklu noć.
- Molim? - Vejd se trgao.
Bio je dvostruko začuđen. Najpre time što ie Bruna odbila novac, a potom i otkrićem da je
želela da ima uspomenu na noć koju su proveli zajedno. Mislio je da joj ta noć, ništa nije značila.
Oklevao je jedan sekund, a onda joj je pružio kesu sa stvarima. - Naravno... Izvoli...
Bruna je uzela kesu sa stola, izvadila stvari iz nje a potom ih je iz sve snage bacila Vejdu u
lice.
- Idi do đavola, Vejd! - kriknula je.
- Ne treba mi ni tvoj novac, ni tvoje stvari, ni uspomena na tebe! Ako budem imala sreće,
zaboraviću da sam te ikada srela! Poruči svom agentu da može mirno da spava! Tvoja reputacija
neće biti ugrožena! A ni moja, takođe, ali to je manje važno, zar ne?!
Podrhtavajući od besa i jedva obuzdavajući suze, Bruna je munjevito istrčala iz Lukasove
kancelarije, a nije prestajala da trči ni kada je izašla na ulicu, i našla se daleko, daleko od pogleda
i blizine Vejda Koltrejna.

~ 29 ~
 VIII
Zahvaljujući okolnosti da su se u Holivudu retko snimali filmovi u kojima su žene glumile
akcione junake i, samim tim, zahtevale da imaju dublere, dešavalo se da Bruna nedeljama čeka na
novi angažman. Tako se desilo i po završetku snimanja filma, u kome su glave uloge tumačili Kler
i Vejd. Prošlo je čitavih mesec dana, pre nego što je bila pozvana na audiciju.
Danima unazad se nije dobro osećala, i plašila se svog nastupa pred režiserom, ali je znala
da nije imala luskuz da prizna da je bila bolesna. Novac joj je bio preko potreban.
Nimalo je nije ohrabrilo to, što je po dolasku na audiciju otkrila koliko se njenih koleginica
prijavilo. Bile su tu kečerke, penzionisane sportistkinje, vlasnice crnih pojaseva u karateu; ali i
profesionalne kaskaderke, što je i ona sama bila.
U startu su zamoljene da odu one, koje nisu odgovarale fizičkoj konstituciji glavne glumice.
Bruna je zadržana, što joj je donelo samo trenutno olakšanje. Jer, kako se primicala demonstracija
fizičkih sposobnosti, tako se pogoršavalo njeno stanje.
Osećala je vrtoglavicu i mučninu, što je pripisivala ranim simptomima gripa. Nadajući se da
je oni ipak neće omesti u nameri da pokaže ono što je umela, izašla je pred grupu onih, koji su bili
zaduženi za odabir kaskadera.
Uspela je jedino da kaže svoje ime, kao i broj godina, pre nego što se onesvestila i pala na
pod.
Kao iz daljine je čula povike ljudi, osetila je da je njeno onesvešćivanje izazvalo paniku, da
su se mnogi mobilisali da joj pomognu. Otkopčali su joj košulju, kako bi joj omogućili da lakše
diše, i podmetnuli su joj nečiju jaknu pod glavu. Udarali su je po licu, ne bi li je osvestili, a ona nije
bila u stanju da im kaže da je puste da leži u miru, jer joj je to bilo potrebno. Užasno joj je smetala
nastala buka, kao i pokušaji ljudi da je nateraju da otvori oči.
Osetila je olakšanje kada je došla ekipa hitne pomoći, kada su je stavili na nosila i odneli je
u svoje vozilo. Pokušala je da kaže lekarima da je bila svesna, ali nije uspela da izgovori nijednu
reč.
Po dolasku u bolnicu, jedva je bila svesna onoga, što se dešavalo oko nje. Previše ljudi je
govorilo u isti glas i previše njih ju je doticalo, u pokušaju da joj postave dijagnozu.
Iako se trudila da ostane svesna, da se pokrene ili da nešto kaže, potpuno neosetno je
utonula u san.
U sobi je vladao mrak, kada se probudila. Osim toga što je bila veoma žedna, osećala se
sasvim dobro. Pokušala je da ustane, ali ju je u tome sprečila bolničarka, koja joj je odmah
pritrčala.
- Ostanite još malo u ležećem položaju, molim vas! - nežno joj je predložila, pomažući joj da
se udobnije smesti na jastuke. - Odmah ću da pozovem doktora, da vas pregleda. Takva je
procedura.
- Smem li da popijem malo vode? - zatražila je.
- Naravno! Vraćam se za minut!
Bolničarka je donela Bruni vodu, neposredno pre doktorovog ulaska u sobu.
- Dobro veče, gospođice Elenijak! Ja sam doktor Kuper! - doktor ju je vedro pozdravio i
odmah joj je prišao, kako bi joj opipao puls i pregledao joj zenice.
Izmerio joj je i pritisak, nakon čega ju je ohrabrujuće potapšao po ruci. - Rekao bih da ste
sasvim dobro! Kako se vi osećate?
- Dobro sam. Mogu li da ustanem?
- Zar vam se negde žuri?
~ 30 ~
 - Ne... Samo, ako nisam bolesna, nema potrebe da ležim u bolničkom krevetu, zar ne?
Doktor joj se blagonaklono osmehnuo i pomogao joj da ustane. - Vaši mišići govore o tome
da ste vi borbena dama. Potpuno mi je jasno zašto vam je neprihvatljivo da se smatrate bolesnom.
Vi to i niste, gospođice Elenijak. Vi ste trudni.

***

Iako je zaista bila borbena, i iako se sasvim dobro osećala, Bruna se ošamućeno zaljuljala.
Doktor i bolničarka su je prihvatili i pomogli joj da se vrati u krevet. Odmah su krenuli da je iznova
pregledaju, ali ih je ona blago odgurnula od sebe.
- Dobro sam... Pretrpela sam šok, to je sve...
- Šok? - doktor ju je namršteno pogledao. - Da li je vaša trudnoća posledica nekog nasilnog
akta?
- Ne, nije - brzo je odvratila.
- Pre mesec dana ste bili seksualno aktivni, tom prilikom niste koristili nikakvu zaštitu od
neželjene trudnoće, a sada vas je posledica toga šokirala?
- Da! - odbrusila mu je. - Imam pravo na to da budem šokirana!
- Ja vas ne osuđujem, gospođice Elenijak - doktor je ublažio svoj glas. - Samo me je začudila
vaša reakcija. Ne delujete kao neko ko ne zna kako deca dolaze na svet.
- A da li vam delujem kao budala?!
- Ne, ni slučajno.
- E, pa, grešite! Ja sam budala! I samim tim ne bi trebalo da rodim dete!
Da li ovde mogu da zakažem prekid trudnoće? - neočekivano je pogledala u bolničarku koja
je neprekidno stajala pored kreveta i zabrinuto je posmatrala.
- Gospođice Elenijak... - doktor Kuper je uzdahnuo, nakon čega je privukao stolicu i seo na
nju - dajte sebi vremena da razmislite o svemu. Tek ste saznali da ste u drugom stanju. U šoku ste
i...
- Zar mislite da, na pragu tridesete godine, nemam izgrađen stav o tome da li sebe vidim kao
majku, ili ne?! - Bruna ga je histerično prekinula. - Ja nisam stvorena za tu ulogu!
- Zbog čega to mislite? Ne bih se složio sa vama.
- Vi me ne poznajete. A ne poznajete ni oca mog deteta. I on je budala!
- Ni on ne želi da ima decu?
- To ne znam. Ali znam da ne želi da ih ima sa mnom.
- Rekao vam je to?
- Otprilike. Kada je pokušao da me podmiti da ga zaboravim.
- Pa, ujednom sam saglasan sa vama! Otac vašeg deteta je zaista budala! - doktor Kuper je
dozvolio sebi slobodu da to kaže.
Potpuno neočekivano, Bruna je briznula u plač. Kada se bolničarka nagla ka njoj, kako bi joj
ponudila maramicu, ona ju je uhvatila za ruku. - Pomozite mi da zakažem prekid trudnoće.
Donesite mi formulare i šta god je potrebno za to.
- U redu - složila se bolničarka, nakon što je kratko pogledala u doktora Kupera.
On joj je neprimetno dao znak da izađe iz sobe i da ga sačeka u hodniku.
- Moje je da pokušam da vas odgovorim da prekinete trudnoću, gospođice Elenijak - rekao
je to, ustajući sa stolice. - Vi ste savršeno zdrava žena, puna snage, i izneli biste bez problema
svoju trudnoću. Sa kojom je, usput, sve u redu. Rezultati su vam besprekorni!

~ 31 ~
 - Smatrajte da ste učinili sve što je u vašoj moći, doktore, da me odgovorite od onoga što
nameravam da učinim. A sada me ostavite!
Doktor je bez reči izašao u hodnik, gde ga je sačekala bolničarka. - Spremite mi otpusnu listu
za gospođicu Elenijak - zatražio je to od nje.
- Nemate nameru da je zadržite preko noći? Jer, zahvat bi mogao da se uradi već sutradan.
- Recite joj da će morati da sačeka na to bar jedan dan. Da li je gospođica Elenijak osigurana?
- Nije, nažalost.
- Odlično! Obavežite je da plati najvišu moguću cenu zahvata, bez ikakvih beneficija!
- Ali...
- Učinite kako sam vam rekao! - prekinuo ju je doktor, nakon čega je otišao u svoju
kancelariju.
Bolničarka je najpre spremila otpusnu listu za Brunu, a potom i formular, kojim je ona
trebalo da potvrdi svoju saglasnost za intervenciju prekida trudnoće.
Bruna je potpisala formular bez čitanja, tako da je previdela iznos, koji je trebalo da plati za
intervenciju. Kada joj je bolničarka skrenula pažnju na to, naglo je prebledela.
- Ja... zar to toliko košta? - upitala je to, zahvaćena napadom panike.
- Da - bolničarka je tada počela da uviđa taktiku doktora Kupera. - Nemate taj novac?
- Ne, nemam ga.
- Možda ga ima otac vašeg deteta? - bolničarka ju je lukavo upitala. Bruna je uzdahnula i
zatvorila oči, boreći se sa nepodnošljivim pritiskom u glavi.
- Mogu da idem, zar ne? - odbila je da odgovori na postavljeno joj pitanje, već je nastavila
započeto oblačenje.
- Svakako! Doktor je potpisao vašu otpusnu listu. Hoćete li da pocepam ovaj formular?
- Ne! Zašto biste to činili?
- Rekli ste da nemate novac da platite intervenciju.
- Pronaći ću ga! Imam čitav dan za to!
- U redu. Regulisaćete uplatu po dolasku na intervenciju. Očekujemo vas prekosutra,
gospođice Elenijak! U devet sati ujutru!
Bruna nije imala ništa protiv bolničarke, ali nije imala nimalo volje da je pozdravi, pre nego
što je užurbano izašla iz sobe, Puna želje za svežim vazduhom, bez zaustavljanja je trčala ka izlazu
iz bolnice, kao da je napuštanjem tog objekta mogla da ostavi iza sebe ono što je u njemu doživela,
a što ju je uzdrmalo kao ništa pre toga.

~ 32 ~
 IX
Po dolasku na čamac, Bruna se suočila sa svim fazama stresa, od poricanja i besa, do tuge i
prihvatanja realnosti. Utrošila je čitavu noć na to da bi uvidela da nije imala kud, sem da se hrabro
suoči sa nastalom situacijom, čitavu besanu, tamnu, usamljenu noć.
Iako je pokušavala da pronađe način da se ne obrati Vejdu za pomoć, morala je to da učini,
jer nije imala novca za intervenciju. Pored toga, nije videla razlog zbog koga bi njega lišavala
obaveza i stresa, sa čime se ona sama suočavala.
Na kraju, smatrala je da je i on morao da podnese deo odgovornosti, a jedino što je mogao
da učini, bilo je da plati intervenciju.
Pozvala ga je odmah po svitanju, ne uzimajući u obzir da je on, sasvim predvidivo, u to vreme
još uvek spavao.
Da ga je probudila, bilo joj je jasno odmah pošto joj je sanjivim glasom odgovorio na poziv.
- Zdravo, Vejd! - neveselo ga je pozdravila, bez namere da mu se izvinjava zbog ranog poziva.
- Pogrešili ste broj... - zabrundao je, bez imalo ljutnje, prepoznavši Brunin glas. - Ja se zovem
Romeo.
- Da li si u gradu, Vejd? - trezveno ga je upitala, odbijajući da se nadoveže na njegovu šalu.
- Jesam. Kod kuće sam.
- Smisli gde želiš da se vidimo. Moram da razgovaram sa tobom.
- Hm... Tvoj glas sluti na nevolju, Bruna...
- Da, u nevolji sam. Veruj mi da te, u suprotnom, nikada ne bih pozvala.
- Verujem ti. Evo, doći ću kod tebe. Daj mi samo malo vremena da...
- Ja trenutno nisam kod kuće - slagala ga je. - Ako ti je tako najbezbednije, mogla bih ponovo
da odem do Lukasove kancelarije.
- Reci mi gde se nalaziš. Poslaću vozača po tebe.
- Umem sama da odem do Zapadnog Holivuda - po inerciji je odbila Vejdovu pomoć.
- Ne, predlažem da dođeš kod mene - iznenadio ju je tim predlogom.
- A paparaci?
- Trenutne ih nema ispred kuće. Na mom sajtu stoji informacija da sam otputovao na
Floridu. Svi misle da sam tamo.
- U redu - prihvatila je, nakon kraćeg oklevanja. - Ali nema potrebe da šalješ vozača po mene.
Doći ću taksijem! - tvrdoglavo je izjavila i potom prekinula vezu, da ne bi ušla u nadmudrivanje
sa Vejdom.

***

Uprkos tome što je bila i fizički i emotivno iznurena, Bruna se raznežila kada se našla pred
Vejdovom kućom. Sećanja na noć koju je provela pod krovom te kuće su i dalje bila sveža, iako se
ona upinjala da ih potisne.
Slično se osetila i kada se suočila sa Vejdom, kada je stupila pred njega. Njegov nenadmašno
dobar izgled joj je isekao dah. Tek probuđen, neobrijan, sa pramenovima kose koji su mu vijorili
oko lica, izgledao je neodoljivo. Još kada se nasmejao, Bruna se osetila iznova osvojenom.
Ma koliko se trudila, nije mogla da zanemari svoju žensku slabost na njega. A ta slabost,
dobro je to znala, nije bila uslovljena samo Vejdovim izgledom. Nju je izazivao i njegov šarm,
~ 33 ~
duhovitost, odsustvo sujete, kao i sposobnost da primeti ono što je drugima promicalo. U deliću
sekunde je poželela da mu padne na grudi i da mu prizna da je provela najtežu noć u svom životu,
da je bila očajna i da se plašila onoga što je trebalo da se dogodi narednog dana.
- Bruna... - Vejd ju je zabrinuto oslovio, kada ju je bolje pogledao i otkrio da je izgledala
veoma loše. Imao je utisak da će se srušiti svakog trenutka i zato ju je odmah pozvao da sedne.
Nalazili su se u primaćem salonu, u kome su dominirale sofe presvučene belom kožom.
- Hoćeš li da ti nešto donesem? - čučnuo je pred nju i uhvatio je za ruku.
- Sok, nešto za jelo...
- Ne, ne mogu da se zadržavam... - izvukla je njegovu ruku iz svoje, iako je znala da je to bilo
nepotrebno i detinjasto. - Došla sam da ti nešto kažem. I da te nešto zamolim.
- Slušam te - pozvao ju je da govori, nakon čega je seo nasuprot nje. Nesklona tome da
odugovlači, Bruna mu je direktno saopštila: - Ostala sam u drugom stanju one noći kada smo...
Zatvorila je oči, da ne bi videla Vejdovu reakciju. Imala je snage tek da govori i da ostaje u
uspravnom položaju, i slutila je da bi je neko razočarenje dotuklo.
- Juče sam to saznala - nastavila je, bez otvaranja očiju. - Pala sam u nesvest na audiciji. Bila
sam u bolnici i zakazala sam intervenciju za prekid trudnoće za sutra. Molim te da mi pomogneš
da to platim.
Ispustila je nekontrolisani jecaj, zbog čega se ugrizla za usnu. - Nadam se da mi veruješ. Ne
bih volela da misliš da sam sve smislila, samo da bih iznudila novac od tebe. Podsetiću te da sam
mogla da se okoristim o tebe, ali da sam to odbila. Takođe se nadam da ne sumnjaš da si ti...
Oborila je glavu na grudi i čvršće zatvorila oči, boreći se da savlada nalet bola, ali i nalet
mučnine.
- Verujem ti - Vejd je ubedljivo izjavio. - Verujem da si zatrudnela sa mnom, i verujem da si
mi se obratila, jer nisi imala drugog izbora. Verujem ti - još jednom je dodao, kako bi je umirio.
Bruna je odahnula i tek tada otvorila oči. - Hoćeš li mi dati novac?
- Naravno - odmah je potvrdio. - Pod uslovom da si sigurna da želiš da...
- Sigurna sam! - brzo ga je prekinula, nakon čega je ustala sa kreveta.
- Ja nisam stvorena za ulogu majke!
- Kako to znaš? - Vejd se usudio da je upita.
- Znam! - prodrala se na njega i nervozno ukrstila ruke preko grudi.
- Izvini! Samo, nisam u stanju da razgovaram na ovu temu. Donela sam odluku i nemam
nameru da je dovodim u pitanje. Ma šta ti rekao.
- Mogu li, bar, da kažem da...
- Ne! - još jače je vrisnula. - Ako mi želiš dobro, daj mi novac i pusti me da odem!
Otkrivši da je Bruna bila veoma osetljiva, Vejd je brzo otišao u radnu sobu, odakle se vratio
sa blanko čekom.
- Izvoli, potpisan je. Sama upiši iznos.
- U redu! - uzela je ček i spakovala ga u svoj novčanik. - Idem sada! Zdravo!
Izašla je iz kuće, ali ju je Vejd sustigao, uhvatio je za ruku i nežno je naveo da se okrene ka
njemu.
Mazio ju je po ramenima, iako je ona pokušavala da otrese njegove ruke sa sebe.
- Žao mi je... - rekao je to, insistirajući da se gledaju u oči. - Ovo mi se nikada pre nije dogodilo.
Ne znam gde mi je bila glava one noći. Ironija je u tome da u komodi pored kreveta imam punu
fioku prezervativa. Svaki put do sada sam bio dovoljno pribran da posegnem za njima. Ne znam
zašto to nisam učinio kada sam bio sa tobom.
- I ja sam podjednako kriva, Vejd. Mogla sam da te odbijem. Mogla sam da te podsetim. Mogla
sam da...

~ 34 ~
 Zaćutala je, i sama začuđena time koliko je, te sporne noći, izgubila svaku kontrolu nad
sobom.
- Dozvoli mi da sutra budem pored tebe, u bolnici - Vejd je neočekivano predložio.
- To je lepo od tebe - Bruna je suvo odvratila, praveći se da nije bila dirnuta. - za tim nema
potrebe. Pusti me, sada - tiho, ali odlučno je zamolila.
Vejd je povukao ruke sebi, nevoljno je puštajući da ode. Gledao je za njom, osećajući iskrenu
potištenost, uznemirenost i zabrinutost. I neku neobjašnjivu želju da je spreči da učini ono što je
naumila.

~ 35 ~
 X
Nakon što je provela još jednu besanu noć, u kojoj se borila sa mučnim, iznurujućim mislima,
Bruna se zaputila u bolnicu. Bila je potpuno bez snage, oči su je pekle od neizlivenih suza, grudi
su joj se bolno stezale, trošila je silnu energiju da odagna uznemirujuće misli,
Činilo joj se da se, toga jutra, sve urotilo protiv nje. U glavi su joj odzvanjale Vejdove reči,
njegov lik joj je igrao pred očima, jedna devojčica joj je spontano mahnula na ulici, u hodnicima
bolnice se mimoišla sa nekoliko trudnica.
Sve to se nadovezalo na ono o čemu je neprekidno razmišljala, od kada je saznala da je u
drugom stanju. Sve to ju je proganjalo, sve joj nije dalo mira.
Kada ju je bolničarka uvela u sobu; u, kojoj je trebalo da se pripremi za intervenciju, ni
približno nije osečala sigurnost, sa kojom je, dva dana ranije, donela odluku o onome što je
naumila da učini. Sve više se punila užasom, i sve više ju je lomila tuga, i savest joj je sve jače
nalagala da ne čini ono za šta se pripremala.
Prelomni trenutak se dogodio u samoj sali kada se već nalazila na operacionom stolu i kada
je anesteziolog krenuo da joj daje instrukcije o onome što je trebalo da čini.
- Ne mogu da učinim ovo... - zacvilela je i briznula u grčevit plač. Intervencija je otkazana,
Bruna je smeštena u sobu, i ubrzo je bolnički psiholog došao da razgovara sa njom. Doktor Kuper,
koji je bio dežuran, procenio je da je Bruni bio potrebniji san, od razgovora sa psihologom.
Obezbedio joj je sve uslove da se dobro odmori, i naložio je osoblju da je ostave da spava koliko
to bude bilo potrebno.
Bruna se probudila u pozno popodne. U prvom trenutku nije bila u stanju da se seti šta se
dogodilo. Mahinalno je rukom prekrila stomak, nakon čega je odahnula. Njena beba joj je još uvek
rasla u utrobi.
Olakšanje je bilo kratkog daha. Ubrzo ju je ispunila drugačija vrsta uznemirenosti. Ticala se
njene budućnosti, kao majke. I, još više, kao majke Vejdovog deteta, čoveka koji je nije smatrao
dovoljno dobrom da mu bude partnerka.
Osećala je strahovitu nervozu uoči predstojećeg razgovora sa njim, tokom kojeg će morati
da mu saopšti da je izbegla da prekine trudnoću. Plašila se da bi mogao da je povredi, da bi mogao
da joj kaže nešto preko čega ne bi bila u stanju da pređe.
Dovršavala je oblačenje, kada je u sobu ušao doktor Kuper. Kratko ga je pozdravila i
okrenula mu leđa, jer nije želela da čuje ono što je znala da će joj pouzdano reći.
- Doneli ste dobru odluku, gospođice Elenijak - doktor Kuper nije imao nameru da je poštedi
svog mišljenja. - Veoma dobru!
- Ne znate šta govorite, doktore! - odbrusila mu je, i dalje odbijajući da ga pogleda.
- Varate se. Znam.
- Ah, pa, da! - ironisala je - Vi ste doktor! Sveznajuće biće! Onaj, u čije mišljenje ne bi trebalo
da se sumnja!
- Ja imam dvadeset godina iskustva, gospođice Elenijak. Umem da prepoznam žene, koje su
predodređene za to da budu dobre majke.
- E, pa, prevarili ste se, u vezi sa mnom! - konačno ga je pogledala stegnutih zuba. - I ne
pravite se da me poznajete!
- Znam da ste borbena dama, da nikada ne odustajete. Danas ste upravo to dokazali. Znam
da ćete učiniti sve što je u vašoj moći, da omogućite dobar život svom detetu. Znam da ćete ga
voleti. Znam da ste ponosni, savesni i odgovorni. Trebalo bi da imate bar petoro dece.

~ 36 ~
 - Ućutite! - poručila mu je Bruna, dok joj se stezalo grlo. - Vaše mišljenje ništa ne vredi jer
ste veoma naivni! Borbenost, savest, ponos... Ko još haje za tim?!
- Zar vas otac vašeg deteta, ne vidi kao takvu?
- Vidi! Vidi! - još jednom je potvrdila. - I poštuje me zbog toga. Samo, još više bi me poštovao
da sam plavuša. Tačnije, reprezentativna plavuša! - gorko se nadovezala. Doktor se blago
osmehnuo. - Razumem šta hoćete da kažete. Ne poznajem oca vašeg deteta, ali znam da je
učestvovao u njegovom stvaranju, iako niste plavuša.
- Bila sam, te noći! - Bruna se gušila od gorčine. - Nosila sam periku, znate.
- Šta je on rekao, kada ste mu saopštili da ste u drugom stanju? Saznao sam da ste
kontaktirali sa njim, jer sam video da vi niste potpisali ček, kojim ste platiti intervenciju.
- Mogu li da ga dobijem nazad? - Bruna je prešla preko doktorovog pitanja. Nije imala nimalo
volje da ulazi u dalju diskusiju sa njim. Iritiralo ju je poverenje koje joj je ukazivao, kao i
optimizam sa kojim je razgovarao sa njom.
- Da, naravno - uzdahnuo je doktor, pomerajući se u stranu da bi Bruna mogla da izađe iz
sobe. - Sačekaće vas na prijemnom odeljenju.
- Hvala! - izustila je, i izašla u hodnik.
- Voleo bih da vodim vašu trudnoću, gospođice Elenijak! - doktor Kuper je viknuo za njom.
- Dođite kroz mesec dana na kontrolu!
Bruna je bez okretanja, podigla ruku uvis, u znak pozdava, ali i pristanka. Sačekala je par
minuta na prijemnom odeljenju, dok nije dobila nazad ček, a onda je bezglavo izjurila iz bolnice.

***

Zaputila se ka Vejdovoj kući bez najave, bez obaziranja na to da bi paparaci mogli da je

fotografišu. Bila je toliko uzbuđena i konfuzna, toliko uznemirena, da joj ni do čega drugog nije
bilo stalo, sem do toga da sačuva zdrav razum, da ne poludi od brige.
Tokom vožnje do Vejdove kuće se prisećala reči doktora Kupera. Pitala se šta bi on rekao
kada bi znao da je živela na čamcu, da nije imala redovna primanja, da nije bila zdravstveno
osigurana, da nije umela da kuva, čak. Šta bi rekao, kada bi mu otkrila da se njena primarna
porodica raspala, da niko nije brinuo o njoj, da niko nije mogao da joj pomogne? Kako je, u takvim
okolnostima, mogla da rodi dete? I kako je ulogu oca mogla da nametne muškarcu, koji joj je
ponudio novac da bi sakrio tragove njihovog poznanstva?
Začudilo ju je to, što su je članovi Vejdovog obezbeđenja pustili bez provere, bez dobijene
dozvole. Bio je to dobar znak ali ga je Bruna previdela, jer se jedva nosila sa panikom koju je
osećala.
Kada joj je vrata Vejdove kuće otvorila žena, zadužena za održavanje njegovog domaćinstva,
Bruna je užurbano zatražila da joj otkrije gde se, u prizemlju, nalazio toalet. Pojurila je tamo, jer
je osetila neizdrživ nagon za povraćanjem.
Dok je klečala na podu, oblivena hladnim znojem, plašila se da će iznova pasti u nesvest.
Osećala se jezivo loše. U svakom mogućem smislu.
Vejd je ušao u kupatilo bez kucanja. Postao je veoma zabrinut kada je otkrio u kakvom se
stanju Bruna nalazila.
Pomogao joj je da se podigne sa poda i da ispere usta vodom. Bruna se temeljno umila, a
takođe je obilno pokvasila i vrat. Osećala se za nijansu bolje. Osećala se dovoljno sposobnom da
saopšti Vejdu ono, zbog čega je došla kod njega.
- Nisam mogla to da učinim - počela je, gledajući na sve strane, sem u Vejdovo lice. - Ne pitaj
me zbog čega! Ne znam to ni sama! Otišla sam u bolnicu i legla na sto, ali to nisam mogla da
učinim! Jednostavno nisam mogla! Možda sam donela pogrešnu odluku, možda najgoru moguću,

~ 37 ~
ali nisam bila u stanju da postupim drugačije! Došla sam da te obavestim o tome. Imaš pravo da
znaš da ćeš... postati otac. Učini mi uslugu, i nemoj ništa da mi kažeš, u vezi sa tim. Bar ne danas.
Otvorila je torbicu, izvadila iz njega ček i pružila mu ga. - Uzmi ovo. Nisam ga iskoristila. Ne
želim da te iskoristim, Vejd, ni na koji način. Nebesa znaju da nisam želela da se ovo dogodi. U
tom pogledu mi je savest čista. Veruj u to!
Uzdahnula je, i otvorila vrata toaleta. - Pusti me da idem, sada. Znam da imaš pravo na svoje
mišljenje, ali se ja bojim da ga čujem. Uostalom, ovo nije situacija, koja toleriše ishitrenost. Dobro
razmisli o svemu. I ne plaši se, ovo će biti naša tajna.
Osećala je da je Vejd želeo da joj kaže mnogo toga, ali da se ustručavao, jer je procenio da je,
zbog stepena njene uznemirenosti, morao tek da je sluša.
- Na ulici me čeka taksista, koji me je dovezao dovde - bilo je poslednje što mu je Bruna rekla,
pre nego što je vrtoglavom brzinom izašla iz njegove kuće.

~ 38 ~
 XI
Po svanuću narednog dana, Bruna je otkrila da je bila još zabrinutija, još uplašenija, još
manje uverena u svoju sposobnost da odgovori ulozi majke. Toliko se borila da smisli kako će,
uopšte, da preživi, da nije ni stizala da razmišlja pozitivno, ili da se raduje rođenju svog deteta.
Pored svega, i fizički se osećala loše. Patila je od mučnine, proganjao ju je nagon za
povraćanjem. Izgubila je apetit, poremetila je san, naleti vrtoglavice su je držali prikovanom za
krevet.
U ležećem položaju, zgrčenu i neprirodno mirnu, ju je zatekao Vejd kada je, potpuno
neočekivano, stupio u potpalublje njenog čamca.
Kada ga je ugledala, Bruna je toliko naglo skočila, da ju je promena pritiska u glavi iznova
prikovala za krevet. Jeknula je i čvrsto zatvorila oči, da bi lakše prevladala nalet nesvestice.
- Šta ti radiš ovde?! - imala je dovoljno snage da drekne na Vejda. - Ko ti je rekao gde se
nalazim?! I kako te je momak, koji obezbeđuje ovaj mol, pustio da dođeš do mene?! On ima
naređenje da ne pušta nikoga, za koga ne dobije odobrenje!
- Pa, malo je pomoglo to, što me je prepoznao - Vejd je smireno odgovorio i smestio se u dno
Bruninog kreveta. - Potpuno sam ga razoružao time što sam mu dao autogram za njegovu
sestričinu, kao i time što sam prihvatio da se slikam sa njim.
- Mora da je lepo kada imaš lice, koje otvara sva vrata - primetila je Bruna ironično, a onda
se zacerekala, dosetivši se nečega.
- Šta je smešno? - upitao ju je Vejd, koji se takođe spontano nasmejao.
- Džimova sestričina ima osam godina! Pretpostavljam da si se nadao da je u pitanju neko
ko je, bar, punoletan!
- Uopšte nisam razmišljao o tome. Bilo mi je važno jedino da dođem do tebe.
- Evo, došao si! I, šta sada hoćeš?
Ignorišući Bruninu zajedljivost, Vejd se osvrnuo oko sebe. - Simpatično ti je ovde. Prostor je
mali, ali deluje udobno.
- Trebalo je da dođeš pola sata ranije, kada je sadržaj mog želudca bio na podu - Bruna je i
dalje pokazivala neprijateljstvo.
- Patiš od mučnina, zar ne? - brižno ju je upitao.
- Dešava se, kada je žena trudna.
- Došao sam da razgovaram sa tobom o tome, Bruna. O tvojoj trudnoći - Vejd se naglo
uozbiljio. - Izvini što sam se pojavio nenajavljen. Jedan od organizatora snimanja filma, u kome
smo zajedno učestvovali, mi je otkrio gde stanuješ.
- Platiće mi za to! - pripretila je Bruna, iako je znala da je to bilo uzaludno.
- Tačnije, ja sam mu već platio za to što mi je otkrio tvoju adresu.
- Gde tvoje lepo i poznato lice ne ostavlja neki efekat, ulogu propusnice preuzima tvoj novac.
Mora da je lepo biti u tvojoj koži, Vejd - Brunin glas se i dalje odlikovao zajedljivošću.
- Uglavnom, nisam želeo da čekam da ti dođeš kod mene, da bih ti rekao ono što imam.
Nisam želeo da rizikujem da pokušaš da...
- Da?
- Da me isključiš.
- Nisam imala nameru da to učinim.
- Bruna... - Vejd se okrenuo tako, da ju je gledao pravo u lice - ne znam na koji bi način trebalo
da razgovaram sa tobom. Vidim da si veoma osetljiva, i mogao bih da to pripišem tvojoj trudnoći,
~ 39 ~
da ne znam da si i pre nje bila takva. Poslednje što želim je da te iznerviram ili uvredim. Kunem
ti se da strepim od ovog našeg razgovora. Molim te da mi pomogneš da ga obavimo na ozbiljan i
zreo način.
- To će biti malo teže, Vejd. Jer, ti nisi ni ozbiljan, ni zreo.
- Kaže ona, koja živi na čamcu!

***

Odmah pošto je to izgovorio, Vejd je u izrazu pokajanja podigao uvis obe ruke. - Izvini,
reagovao sam nepromišljeno i brzopleto! Učinio sam to jer mi nije svejedno kada me vređaš,
Bruna! A ti to neprekidno činiš! Uvek sa istim žarom!
- Tako ti i treba, kada mi nisi dao svoj autogram, ili sliku. Nakon trenutka tišine, oboje su
istovremeno prasnuli u smeh.
- Dao sam ti dete - Vejd je oprezno pružio ruku ka Bruni, a kada je video da ona ne uzmiče,
spustio joj je dlan na stomak. - zar se nimalo ne raduješ zbog njega? - sasvim tiho ju je upitao, i
dalje ispoljavajući oprez i spremnost da se hitro povuče.
- Zar se ti raduješ? - upitala ga je sa čuđenjem.
- Priznajem da sam još uvek pomalo zbunjen. Ono što znam je da mi je drago što nisi
prekinula trudnoću. Hteo sam to da ti predložim još onoga dana, kada si došla po ček, ali se nisam
usudio da to učinim. Bila si tako... neumoljiva u odluci da ne rodiš dete.
I dalje puna čuđenja, Bruna je namršteno gledala u Vejda. - O čemu se ovde radi, Vejd? O
moralu? O tome da si protivnik...
- Ne! Ja sam zagovornik ideje da žena ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini.
- Šta je, u tom slučaju, u pitanju? Nije valjda da si, u poslednjih par godina u kojima si
opsesivno gradio svoju karijeru, razmišljao o tome da postaneš otac?
- Ne, ja nisam razmišljao o tome da postanem otac. Ali, kada se otvorila mogućnost za to...
Moram da priznam da nisam ustuknuo, da mi se to nije učinilo kao nešto nespojivo sa mnom.
- Budimo realni, Vejd... Roditeljstvo je nespojivo i sa tobom, i sa mnom. Ja živim na čamcu, a
ti još me nisi ubedio da si odrastao.
- Onda... Onda bi bilo dobro da udružimo snage - nesigurno je predložio. Bruna je tada
odgurnula Vejdovu ruku sa sebe, što je njega razočaralo. – Ne pokušavaj da budeš fin, Vejd. Ježim
se od tvoje finoće.
- Reci mi, u tom slučaju, kako želiš da se ponašam. Na koji način želiš da učestvujem u tvom
životu, i u životu našeg deteta?
- Želim da priznaš dete. Zakonski. I želim da naše dete zna ko mu je otac.
- To je sve?
- Neću te sprečavati ako budeš želeo da mu kupuješ odeću ili igračke.
- A na koji način bih tebi mogao da pomognem? Koliko danas.
Bruna ga je presekla pogledom. - Meni? Nije mi potrebna tvoja pomoć, Vejd!
- Zar ti nije potreban novac? Više nisi u stanju da obavljaš svoj posao. Od čega nameravaš da
živiš?
- To je moj problem, a ne tvoj!
- Dosta, Bruna! - prasnuo je Vejd, skočivši sa kreveta. - Ovo je trenutak da se odrekneš svoje
tvrdoglavosti, i svog ponosa! Kako ne uviđaš to?!
- Naravno! - potvrdila je Bruna, nakon čega je i sama ustala sa kreveta i unela se Vejdu u lice.
- Ovo jeste trenutak da se ja odreknem svog karaktera i svojih principa! Druge žene bi, na mom
mestu, sigurno zaboravile da si pokušao da me podmitiš kako bih neopaženo izašla iz tvog života!

~ 40 ~
Druge žene bi prihvatile pomoć, nezavisno od toga što su bile odbačene! Recimo da i ja to uradim!
Recimo da se potrudim da zaboravim koliku si paniku osećao od mogućnosti da javnost sazna za
mene! Recimo da pokušam da zaboravim da si poslušao savet svog agenta, ne razmišljajući o
tome koliko je časno ono što je tražio od tebe! Recimo da ja sve to uradim! Šta ti planiraš da uradiš,
Vejd, kako bi ispravio stvari?! Čega si ti spreman da se odrekneš?! Ili i za to moraš da konsultuješ
onoga, sa čijom glavom razmišljaš?!
Uzdrman i poražen, ali i postiđen, Vejd je ćutao, ne znajući šta bi mogao da kaže.
- Odlazi, sada! - Bruna je to odlučno zatražila od njega. - To je ono, što tražim da učiniš za
mene!
- Idem - Vejd je zaista krenuo, ali se onda naglo okrenuo. - Razumem da ne želiš pomoć od
mene. Dozvoli mi da pomognem detetu. Dozvoli mi da ti ostavim nešto novca kako bi se hranila
zdravo i...
- Snaći ću se za novac, Vejd - nije mu dozvolila da dovrši rečenicu.
- Pronaći ću posao, koji ću i trudna moći da obavljam. Počeću da šijem, ili da pravim
bižuteriju! Ljudi sa okolnih jahti svakodnevno priređuju zabave! Mogla bih da ih snabdevam
hranom i kolačima, kao mini ketering služba!
- Zar ti umeš da kuvaš?
- Ne umem! Ali, naučiću! Snaći ću se bez tebe, Vejd!
- U redu - nezadovoljno je promrsio, nakon čega je nevoljno otišao sa čamca, pun uverenja
da je Bruna imala pravo što ga je oterala i što je odbijala da prihvati njegovu pomoć.

***

Umesto da ode kući, Vejd se zaputio kancelariji svog agenta. Smatrao je da je bilo najbolje
da razgovara sa njim dok je još pod snažnim utiskom svega onoga, što mu je Bruna rekla, svega
onoga što je i sam smatrao za istinito.
Po prvi put na to što je, u devet sati uveče, svog agenta zatekao na radnom mestu, nije gledao
sa odobravanjem. Znao je da je Lukas imao porodicu, suprugu i decu, tinejdžere, kojima je
pouzdano bio potreban. Međutim, on je, surovo profesionalan kakav je bio, svoje klijente smatrao
za one koji su imali prednost, u odnosu na članove porodice.
Vejd više nije želeo da uspostavlja i održava takve odnose. Nije više želeo ni da učestvuje u
Lukasovom izolovanju od porodice.
Tek je sada, kada je saznao da će postati otac, počeo da razmišlja na takav način. Pre mu je
odgovaralo to, što mu je Lukas bio na raspolaganju u svako doba dana i noći. Što je zanemarivao
porodične obaveze, da bi odgovorio na njegove potrebe.
Sada je uviđao koliko je to bilo pogrešno.
- Baš dobro što si došao! - naviknut da konstruktivno koristi svaki trenutak, Lukas je krenuo
da vadi neke skice, kako bi ih pokazao Vejdu.
- Danas sam dobio predloge za...
- To može da sačeka! - Vejd mu je uozbiljeno saopštio, nakon čega je seo na stolicu i glasno
uzdahnuo. - Došao sam da razgovaram sa tobom.
- U redu! - Lukas je zatvorio fasciklu i usredsređeno se zagledao u Vejda. - Šta ima novo?
- Postaću otac.
Lukas je zatvorio oči, da bi lakše savladao iznenalenje, a onda se iskarikirano nasmejao. -
Reci mi da se šališ!
- Nisi srećan zbog mene?
- Srećan? Upravo si mi rekao da ćeš izvršiti profesionalno samoubistvo, momak! Sem, u
slučaju, da ne odlučiš da mudro zataškaš stvari, je li?
~ 41 ~
 - Ne želim više ništa da zataškavam. Jednom sam to učinio i gorko se pokajao zbog toga. Ne
stidim se svog deteta, ni žene koja će ga roditi. Nemam nameru da se pravim da oni ne postoje.
Naprotiv.
- Ah, tako... - Lukas se zamišljeno počešao po bradi. - Vidim da nisi svestan posledica svoje
odluke. Moje je da te upozorim da...
- Da ću prestati da dobijam pisma od obožavateljki, bračne ponude, lascivne predloge i tome
slično!
- Obožavateljke su veoma važne, Vejd. Zahvaljujući njima dobijaš uloge. Kada te angažuju,
režiseri računaju na to da će tvoje obožavateljke ići u bioskope da gledaju tvoje filmove. Ako te
obožavateljke napuste, a to bi moglo da se dogodi ako čuju da ćeš postati otac, napustiće te i
režiseri. Ti dobro znaš da snimaš filmove samo zahvaljujući curicama koje idu u bioskope da te
gledaju. Da si školovani glumac, mogao bi da, nakon pada popularnosti, računaš na karakterne
uloge u kvalitetnim dramama. Ali, oboje znamo da se to neće desiti.
- Pa? Zar bi zbog režisera, rejtinga, obožavateljki, slave ili novca trebalo da napustim svoje
dete?
- Ne, ni slučajno... - Lukas se sve više mrštio i sa sve je većim čuđenjem posmatrao Vejda. -
Samo bi trebalo da sakriješ od javnosti njegovo postojanje.
- Ne želim to! Ne želim da moje dete bude rođeno u tajnosti, kao da ga se stidim, ili kao da je
posledica neke greške.
- Čega je tvoje dete posledica, Vejd? - Lukas ga je grubo i sarkastično upitao. - Ljubavi? Ne
sećam se da si mi se pohvalio da imaš stalnu devojku, onu, koju voliš.
- Upotrebio si pogrešan izraz, Lukas. Ja se tebi niti hvalim, niti žalim.
Samo te obaveštavam o svemu, što se dešava u mom životu. A ti onda praviš selekciju
prihvatljivih ili neprihvatljivih ljudi, ili okolnosti.
- Tačno! Pokazalo se da sam do sada odlično radio svoj posao. Jer, stvorio sam od tebe
zvezdu, koja se ponaša u skladu sa onim, što se od nje očekuje.
- Ja jesam zvezda, Lukas, ali sam nekako usput postao i nitkov. Ne želim da to više budem.
Makar me to koštalo svega.
- O, da, koštaće te! Računaj sa tim. Onoga trenutka, kada budeš objavio da si dobio dete, tvoje
mesto će zauzeti neki drugi lepotan, o kome će obožavateljke maštati kao o budućoj majci
njegovog deteta. Ti ćeš ispasti iz igre.
- Neka bude tako, Lukas - presudio je Vejd. - Spreman sam da se odreknem svega, da bih bio
što bolji otac.
- Bio bi dobar otac i ako bi ostao popularan, i snimao filmove i bio u mogućnosti da priuštiš
svom detetu sve što poželi.
- Mom detetu neće ništa nedostajati, snimao ja filmove ili ne. Ima ono i majku, dovoljno
sposobnu za to da mu priušti sve što poželi.
- Kada smo, već, kod toga... Ko je dotična dama, Vejd? Ko će ti roditi dete? Da li je poznajem?
- Da, poznaješ je. Radi se o Bruni Elenijak, dublerki Kler Viner.

***

Lukas se prezrivo iscerio i odmahnuo glavom u neverici. - Mislio sam da sam bio jasan, kada
sam ti rekao da se kloniš te dame.
- Klonio sam je se. Na svoju sramotu. Imao sam želju da nastavim da se vđam sa njom, ali
sam, poput glupaka koji je nesposoban da samostalno razmišlja, sledio tvoje instrukcije, Lukas.
Sada se žestoko kajem zbog toga. Trebalo je da poslušam svoje srce.

~ 42 ~
 - Šta hoćeš da kažeš? - Lukas je i dalje imao ružan i uvredljiv izraz na licu. - Da si se zaljubio
u nju, one noći, kada ste pijani završili u krevetu?
- Dopala mi se. Veoma. Ona se razlikuje od svih devojaka sa kojima sam bio, i kojima sam
okružen. Poseduje mnoštvo osobina, zbog kojih je poštujem.
- Verujem, ipak, Bruna Elenijak nije dovoljno... reprezentativna, da bi je predstavio javnosti
kao majku svog deteta.
- Zato što nije plavuša iz prvih holivudskih redova, već je potpuno anonimna.
- Mislio sam da ti voliš plavuše.
- Tačno je, volim ih. Ali sam u međuvremenu otkrio da više volim brinete, koje umeju da
misle svojom glavom.
- Da tvoja brineta ume da misli, ne bi tražila od tebe da žrtvuješ karijeru, da bi se posvetio
ulozi oca.
- Tačnije... - Vejd je polako ustao sa stolice - Bruna nije ništa tražila od mene. Naprotiv, odbila
je svaku moju pomoć.
- Zaista?! Onda sam prinuđen da se složim sa tobom! Ta dama je zaista mudra! Mudrija od
tebe!
- Bruna se nije oslonila na svoju mudrost, kada me je odgurnula, već na svoj ponos. Ona
nikada nije zaboravila da sam pokušao da je podmitim, kako bih sakrio od javnosti da sam proveo
noć sa njom.
- Da, sećam se da je odbila novac... Možda je računala sa većim ulogom? - Lukas se
bezobrazno iscerio.
Vejd je huknuo i stresao se čitavim telom. - Imam jednu novost za tebe, Lukas. Nisu svi ljudi
na svetu proračunati, kao što si to ti. Nisu svi ljudi na prodaju kao što sam to ja. Ima onih koji drže
do svog dostojanstva, koji su spremni na sve kako bi ga zadržali. Dostojanstvo ima cenu, veću od
one koju sam ja u stanju da platim. Imam šansu da ga steknem uz pomoć povlačenja časnih
poteza, i to ne želim da propustim.
- U tom slučaju ćemo morati da se rastanemo - Lukas je razočarano zaključio.
- Da, mislim da je tako najbolje - složio se Vejd, bez imalo žaljenja, i bez imalo preispitivanja.

~ 43 ~
 XII
Sunce je počelo da zalazi nad Redondo zalivom, kada je Vejd kročio na mol, na kome je bio
parkiran Brunin čamac. Tišina koja je tu vladala ga je navela da zastane za trenutak, kako bi
osmotrio okolinu.
Prizor na horizontu je delovao nestvarno. Sunce je zaranjalo u okean, bojeći nebo
veličanstvenim bojama, od zlatne, preko usijano narandžaste i na kraju crvene. Okean je delovao
nestvarno mirno, od pučine, pa sve do priobalnih delova. Jahte su se šepurile na svetlosti
zalazećeg sunca, malobrojni ljudi su tiho poslovali na njihovim palubama, kao da nisu želeli da
remete harmoniju veličanstvene večeri.
Iznenada, savršenu tišinu su poremetili čudni zvuci, koji su ličili na razbijanje stakla i
razbacivanje posuđa. Vejdu se učinilo da zvuci dolaze upravo sa Bruninog čamca.
Pun strepnje je potrčao u tom pravcu. Nije oklevao da, bez ikakve najave, i bez dozvole, stupi
u potpalublje.
Tamo je naišao na prizor zbog koga mu se srce steglo. Usred gomile razbacanog posuđa,
sedela je Bruna i gorko jecala. Od glave do pete je bila umazana sastojcima za pravljenje kolača.
Na sebi je imala ostatke čokolade, brašna, šećera i raznih kremova.
Po otvorenom kuvaru, kao i po količini namirnica, kojima je kuhinjski deo potpalublja bio
ispunjen, Vejd je zaključio da je Bruna pokušala da nauči da pravi kolače.
Baš kao što je i naumila da učini.
Počela je da se bori za sebe i svoje dete.
I, očigledno, bilo joj je lakše da izleti iz automobila u punoj brzini, nego da sledi uputstvo za
pravljenje kolača. Silno ju je razočaralo to, što nije uspela. Zato je, impulsivna kakva je bila,
razbacala sve oko sebe. A s obzirom na to da je bila veoma osetljiva, sela je na pod i počela da
plače.
Gledajući je kako, umazana čokoladom, bespomoćno sedi usred nereda kojeg je napravila, i
slušajući je kako jeca, Vejd je shvatio da je osećao veliku nežnost prema Bruni. Osećao je i više od
toga. Osećao je da bi mogao da je zavoli.
Ma šta ona mislila o njemu, i ma koliko ga mrzela.
Nikoga nije toliko jako poželeo da zagrli, kao što je to tada bio slučaj sa Brunom. Video je u
njoj i ženu, i blisko biće, i majku svog deteta, i nekoga kome je bio potreban, a ko to nije želeo da
prizna.
Hrabro je pokušao da je podigne sa poda i, začudo, ona mu je to dozvolila. Prihvatila je i da
se osloni na njega, pošto su seli na krevet. Očigledno, nije imala snage da reaguje na sebi
karakterističan način. Bila je slomljena doživljenim porazom i savladana strahom od budućnosti.
Previđala je koliko je bila velika u tome što se borila, što je pokušavala da osigura svoju
samostalnost. Vejdu to nije promicalo, i zbog toga ju je izuzetno poštovao, zbog toga joj se divio.
- Juče si me pitala šta sam ja spreman da učinim, u ime roditeljstva, Bruna - počeo je tiho,
mazeći je utešno po leđima, dok je ona tužno uzdisala. - Čega sam spreman da se odreknem. Došao
sam da ti kažem da sam sinoć prekinuo saradnju sa Lukasom. A danas sam otkazao već zakazano
snimanje novog filma. Hoću da budem sa tobom, da učestvujem u tvojoj trudnoći i da te bolje
upoznam.
- Razočaraćeš se onim, što budeš saznao o meni. Najviše time što nisam sposobna za to da
budem dobra majka! - iznova se zaplakala, zagnjurivši lice u Vejdovu košulju.
- Jesi, sposobna si! - ubedljivo joj je poručio. - Samo ti je potrebna pomoć, kao i svakoj ženi,
samo ne možeš da izneseš svoju trudnoću sama.

~ 44 ~
 - Ne bi trebalo da se oslanjam na tebe, Vejd - Bruna se naglo odmakla od njega i odlučno
obrisala suze. - Time bih zgazila na sopstveni ponos.
- Slušaj me, Bruna... - Vejd ju je pažljivo okrenuo ka sebi i naveo je da ga pogleda. - Onoga
jutra, kada si otišla... Hteo sam da ostaneš... Bilo mi je žao što sam se probudio sam u krevetu...
Nadao sam se i da bismo mogli sve da ponovimo. Dopala si mi se. Nažalost, bio sam dovoljno glup
i slab da poslušam ono, što mi je Lukas sugerisao. Postupio sam loše, ali su moja osećanja bila
ispravna. Ona su to i sada. Sada mi se dopadaš još više.
- Naravno, kada sam umazana čokoladom - Bruna je smogla snage da se našali.
Vejd je kažiprstom uklonio mrlju od čokolade sa Bruninog nosa i potom ga je polizao. -
Slatka si. Jasno, ponekad umeš da budeš i gorka, ali uvek u situacijama u kojima sam to zaslužio.
- Šta predlažeš, Vejd? - Bruna ga je otvoreno upitala, posežući za papirnim ubrusom, da bi
obrisala lice.
- Predlažem da pređeš kod mene, da živiš u mojoj kući, da se osloniš na sve udobnosti u
kojima i ja uživam. Tvoj zadatak će biti jedino da brineš o sebi i o našem detetu. Da budeš zdrava,
odmorna, vedra, optimistična. Umeš to, zar ne?
Bruna se nasmejala i slegla ramenima. - Ne znam - priznala je sa uzdahom. - Ali, spremna
sam da učim. Zaista mi je stalo do toga da rodim zdravo dete, Vejd. Ni za šta na svetu ne bih
ugrozila njegov razvoj.
- Da, znam. Zato sam srećan zbog toga što ćeš upravo ti postati majka mog deteta. Bolju ne
bih mogao da poželim.
- Nema potrebe da preteruješ, Vejd! Predlažem da budemo iskreni jedno prema drugom! To
dugujemo našem detetu.
- Bio sam iskren - Vejd je izrazom svoga lica potencirao ubedljivost svojih reči. - Zaista sam
ponosan na tebe, Bruna. Ako si saglasna sa tim, predstaviću te javnosti i...
- Ah, ne! Nije mi stalo do toga!
- Onda mi reci do čega ti je stalo.
- Ja... Bilo bi mi važno ako bi me prihvatio ovakvu, kakva jesam... A ja baš i nemam čime da
se pohvalim, Vejd. Odrasla sam u Nebraski, na ranču, u kući koja se vremenom raspala. Bukvalno.
Moj otac nije želeo da je popravlja, brat takođe. Obojica su lenji i inertni. Majku sam rano izgubila.
Nisam obrazovana, nisam načitana. Umem jedino da radim kaskaderski posao. Kao što vidiš, ne
umem ni da kuvam. Živim na čamcu, nemam čak ni usisivač. Svako bi imao pravo da mi kaže da
sam propao slučaj.
- Kada si već spomenila svoj život na čamcu, Bruna... Da li je u pitanju tvoj izbor, ili... ?
- Ne. Prinuđena sam da ovde živim.
- Zbog čega?
- Zbog toga što izdvajam velike sume novca za plaćanje staračkog doma, u kome je smešten
moj otac. On je godinama bolestan i nesamostalan, potreban mu je neprekidan medicinski nadzor.
Kada ne bih imala tu obavezu, mogla bih da priuštim sebi život u stanu.
Vejd je bio i iznenađen i potresen onim što mu je Bruna ispričala. - A tvoj brat? Da li on
preuzima deo obaveza za troškove vašeg oca?
- Ne. Nisam u kontaktu sa bratom. Godinama ga nisam videla. Insistirala sam na
razgovorima i na susretima sve do njegovog preseljenja.
- Šta se tada dogodilo?
- Nije mi javio svoju novu adresu.
- Kako si ti to protumačila?
- Time što mu je dosadilo da sluša moje preporuke da učini nešto sa svojim životom. Ja sam
bila jedina osoba koja se nije mirila sa njegovom apatičnošću. Sakrio se od mene, da bi mogao da
bitiše, da živi od danas do sutra, da lenstvuje. Ja... - Bruna je stegla zube, jer joj je bilo veoma teško
- nisam morala sve ovo da ti ispričam Vejd, ali smatram da imaš pravo da znaš kakvi su preci tvog
~ 45 ~
deteta. Kakvu bi genetiku moglo da nasledi. Zamoliću te da nikada ne zloupotrebiš to što sam ti
otkrila neslavnu istoriju moje porodice. Nemoj da zaboraviš da to nisam morala da učinim.
- Nemaš čega da se stidiš, Bruna. Naprotiv, trebalo bi da budeš ponosna na sebe, jer nisi
pobegla, poput tvog brata, već si preuzela odgovornost za brigu o vašem ocu. Lišavaš se komfora,
da bi njemu obezbedila ono što mu je potrebno. Divim ti se, Bruna! Drago mi je što si mi ispričala
priču o tvojoj porodici! Ponavljam, nemaš čega da se stidiš. Odrasla si u teškim uslovima, u
porodici u kojoj nije vladala podsticajna atmosfera, ali si uspela da se izboriš za svoje mesto, da
izgradiš svoju karijeru. Nisi se odala kriminalu, na primer, niti si prihvatila udvaranje nekog
bogatog sponzora. A pouzdano si bila u prilici da se dobro udaš.
- Hm, da... - Bruna je otpila malo vode, a onda se nasmejala. - Prošena sam, par puta.
- Pa? - Vejd se udobnije smestio na krevetu, vidno odobrovoljen time što mu se Vejda
poveravala. - Zašto si odbijala te ponude?
- Činila sam to instinktivno, refleksno, uverena da su ti muškarci imali pogrešno mišljenje o
meni. Nisam ih volela, i nisam verovala da oni mene vole.
- Zar nijednog svog muškarca nisi volela?
- Moglo bi se reći da jednog nisam mrzela.

***
Vejd je prasnuo u sladak i grohotan smeh, na koji se uskoro i Bruna nadovezala. Smejali su
se sve glasnije i sve grlenije, zabavljeni Bruninim odgovorom, koji je sveobuhvatno i precizno
opisao njeno mišljenje o muškarcima.
Vejd se prvi uozbiljio. Spustio je dlanove na Brunine bokove i hrabro i muževno je privukao
sebi. - Šta bi se dogodilo, ako bih te ja sada zaprosio? - upitao ju je zavodljivim glasom, onim u
kome nije bilo ni traga šaljivosti.
- Rekla bih ti da ću razmisliti - uzvratila je, pogleda uprtog u Vejdove usne koje su je mamile.
- Počastvovan sam. Pretpostavljam da je to najviše, što jedan muškarac može da očekuje od
tebe.
- Aha... - potvrdila je, nesvesno se nagnuvši ka njemu.
- Da li to znači da me ne mrziš? - Vejd ju je provocirao time što je uzmicao glavom unazad,
kako bi je naveo da još snažnije žudi za njegovim usnama.
- Mrzeću te, ako me ne budeš poljubio...
- A to ne želim da rizikujem... - promrljao je Vejd, čije su se usne čvrsto spojile sa Bruninim,
baš kao što je to, svega nekoliko minuta kasnije, bilo slučaj i sa njihovim bokovima.
Po završetku izrazito strastvene ljubavne igre, koja im je oboma donela obilje zadovoljstva,
Vejd je uhvatio Brunu za bradu i nadneo se nad nju.
- Pa? - prstima joj je lagano milovao vilicu. - Da li si za korak bliža tome da se udaš za mene?
- Priznajem da sam pokolebana... - mazno se promeškoljila pod njim.
- Samo, ne želim da se udam za tebe da bismo brakom maskirali sve ono ružno, što se
dogodilo među nama.
- Misliš to, što si me u početku mrzela i što si imala loše mišljenje o meni?
- Užasavam se onoga, što bismo mogli da kažemo našem detetu, kada nas bude pitalo kako
smo se upoznali.
- Predlažem da mu kažemo istinu. U početku je mama mrzela tatu, ali ga je posle zavolela -
Vejd je to rekao kroz zaverenički osmeh.
- A tata? - upitala je Bruna, nakon što ga je šaljivo udarila po licu.
Vejd se tada namestio tako, da je Bruna bila potpuno zarobljena njegovim telom.

~ 46 ~
 - Tata je preduhitrio mamu... - šaputao je vatreno. - Zavoleo ju je mnogo pre, nego što je ona
zavolela njega...
Sjaj u Vejdovim očima je naveo Brunu da se odrekne svoje sumnjičavosti, i da se prepusti
Vejdovoj ljubavi. Bilo je to nešto najlepše što je ikada iskusila, što ju je potpuno rehabilitovalo, i
što je izbrisalo sva nemila sećanja na neprijatnosti koje je doživela.

***

Iste večeri, Bruna se uselila u Vejdovu kuću, i smestila je svoje stvari u njegovu spavaću
sobu.
Od prvog trenutka zajedničkog života, Vejd se ponašao besprekorno. Ugađao je Bruni na sve
načine, brinuo je o njenoj udobnosti, o njenim potrebama. Bio je dirljivo brižan i nežan, postavio
je Brunu u centar svog života, i to im je oboma odgovaralo.
Uživali su u vremenu koje su provodili zajedno, u dugim i poverljivim razgovorima, u
šetnjama po Vejdovom velikom dvorištu. Radovali su se bliskoj budućnosti u kojoj će postati
roditelji, i beskrajno se šalili na temu priželjkivanog pola deteta. Vejd je navijao za to da dobiju
devojčicu, dok je Bruna neprekidno ponavljala da će roditi dečaka koji će, upravo zbog svog pola,
u startu biti u prednosti.
Nakon što ju je prihvatila Vejdova porodica, sa kojima je uspostavila dobre odnose, Bruna
se potpuno opustila. Prestala je da razmišlja o prošlosti, naučila je da uživa u sadašnjosti i da sa
optimizmom iščekuje budućnost.
Prihvatila je Vejdovu bračnu ponudu i udala se za njega na skromnoj, ali veoma romantičnoj
ceremoniji, koja se odigrala u dvorištu kuće u kojoj su živeli. Venčanju je prisustvovala i Kler
Viner, zajedno sa svojim verenikom Polom, koji su specijalno za tu priliku došli iz Australije.
Na ime svadbenog poklona, Vejd je doveo na venčanje Bruninog brata, koga je, zahvaljujući
skupo plaćenim privatnim detektivima, pronašao u Montani, gde je radio kao čuvar šumskog
poseda. Bio je to gest, zahvaljujući kom je Bruna priznala sebi da je počela da voli Vejda. Od tog
trenutka ga je posmatrala sve zaljubljenijim pogledima, i sve više je žudela za njegovom blizinom,
za njegovim dodirima.
Vejda je to silno radovalo, jer, mu je, važnije od svega ostalog, bilo da osvoji Bruninu ljubav.
Divljenje koje je osećao prema njoj je raslo iz dana u dan, i sve više mu je postajalo jasno da je
jedino sa njenom ljubavlju mogao da bude kompletno srećan čovek.
Nakon što mu je Bruna izjavila ljubav i tu izjavu propratila mnoštvom poljubaca, Vejd je
shvatio da sreća, koju je tada osetio, nije mogla da se poredi sa njegovim razmetljivim hodanjem
po holivudskim crvenim tepisima, hodanjem koje je redovno bilo propraćeno vrištanjem
obožavateljki. Do nedavno je te trenutke smatrao dosezanjem vrhunca života, a sada je na to
gledao kao na zabavniji deo posla kojim se bavio.
Iako je bio spreman da potpuno napusti glumu, Bruna mu to nije dozvolila. Savetovala ga je
da nastavi da snima filmove, ali selektivno, kao i da počne da pohađa školu glume, kako bi u
poznijim godinama života mogao da računa na dobijanje karakternih uloga.
Prihvatala je da se pojavljuje sa njim na javnim mestima, na raznim holivudskim
ceremonijama i zabavama. Uživala je u načinu, na koji ju je Vejd predstavljao poznanicima. Činio
je to sa toliko ponosa, da joj je nekoliko puta naterao suze na oči.
Volela ga je iz dana u dan sve više i više, i on je to osećao. A sreću i ljubav svojih roditelja je
osećala i njihova beba, koja se razvijala na najbolji mogući način.
Vejd je stajao pored Bruninog uzglavlja, kada je počela da se porađa. Držao ju je za ruku i
govorio joj da će sve biti u redu.
Posle dva sata intenzivnih porođajnih bolova, koje je Bruna hrabro podnosila, rodila je
zdravu devojčicu, prosečne visine i težine.

~ 47 ~
 Doktor Kuper, koji je porodio Brunu, procenio je da je devojčicu odmah mogao da preda
njenim roditeljima. Uvio ju je u meku tkaninu i spustio je Bruni na grudi.
Ona je zaplakala od sreće, dok je devojčica, svojim plačem, objavljivala svoj dolazak na svet.
Vejd ih je obe naizmenično ljubio, svestan toga da je odmah zavoleo svoju ćerku i da se, pritom,
njegova ljubav prema Bruni udvostručila.
- Da li ste već smislili ime za svoju ćerku? - doktor Kuper je raspoloženo upitao Brunu i
Vejda, uživajući u činjenici da je lično doprineo njihovoj porodičnoj sreći.
- Da, smislili smo - potvrdio je Vejd, ne prestajući da ljubi dve najvažnije osobe u svom
životu.
- Pa? - doktor Kuper je uživao u prizoru, koji mu se odvijao pred očima. - Kako će mlada
dama da se zove?
Bruna i Vejd su razmenili zaljubljene poglede, nakon čega su izgovorili u isti glas: - Bridžit!

~ 48 ~