.....................

INTERVJUI
.....................

Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

STRAST U POLITICI *

Tema NIN-a za novogodi{nji broj bi}e: Ima li strasti u politici da-

nas? Nedavno je u jednom intervjuu Slavoj @i`ek rekao da se ne samo na
Balkanu, nego “u ~itavoj Evropi danas politikom sa stra{}u bavi jo{ samo
rasisti~ka desnica koja je neprijateljski raspolo`ena prema imigrantima”.
@i`ek podse}a na Francusku – samo je Le Penu po{lo za rukom da pro-
budi politi~ke strasti. Isti scenario je u Holandiji, Norve{koj i [vedskoj.
@i`ek ka`e da se balkanske zemlje (ex Yu) nalaze u glavnom evropskom
toku jer “postoji izbor izme|u ne-politike {irokog srednjeg sloja i strasti
nacionalisti~ke desnice”.

• Kako Vi ocenjujete strast u politici danas? Ima li je i gde? Delite li

@i`ekovo mi{ljenje?
Slavoj @i`ek u strasti u politici vidi pozitivan na~in delovanja koji
te`i promenama postoje}eg. Nasuprot tome, ja u strasti vidim iracionalni
elemenat u politici i sumnjam u njenu stvarala~ku mo}. Dodu{e, strast
ima ogromnu mo} u mobilisanju grupa, naroda i zajednica i njihovom
integrisanju prema odre|enom cilju. Politika bazirana na strasti je, po
pravilu, iracionalna. Kao takva ona je voluntarsiti~ka i nekriti~na, pod-
lo`na manipulaciji ljudskim nevoljama i utire put samovolji i diktaturi.
Mo} iracionalnog je potpomognuta upravo strastima. Zato su eksplozije
iracionalnog ~esto burne, eufori~ne i li~e na planinske bujice koje ru{e
sve pred sobom.
Istorija je puna tragi~nih primera iracionalne politike zasnovane na
strastima. Posebno su porazni i stra{ni primeri onih koji su no{eni voljom
za mo} i stra{}u za vla{}u izgubili ljudski lik i naneli velika zla svom narodu
i ~ove~anstvu. U njihovim rukama vlast je “duh iz Aladinove lampe, koji
slu`i svakoj budali koja ga dr`i. Odvojeni ne predstavljaju ni{ta, zajedno,
kob su ovoga sveta”. (M. Selimovi}).

* Intervju sa novinarkom NIN-a Zorom Latinovi}, autorizovan 7. decembra 2010.

Nije objavljen.

175
Hereticus, 3-4/2010 Jovica Trkulja

Tek kada ovlada interes, strasti gube na zna~aju. Od tog momenta

zajednicom, narodom grupama i pojedincima po~inje da dominira racio-
nalno. Tada na scenu stupa racionalna politika zasnovana na razumu i
interesu, a ne na strastima i iracionalnom. Takvoj politici odgovara auto-
ritet zakona, koji je iznad i izvan iracionalnih ljudskih strasti.
• Danas u Srbiji (i ne samo u Srbiji) nedostaje levi~arska alternativa.
U pore|enju s vremenom posle Prvog svetskog rata, kada se vero-
valo da se idejama i politi~kim delovanjem ne{to moglo promeniti,
a komunisti me|u studentima bili neobi~no popularni, gde se danas
“denula” ta strasna vera da se politi~kim delovanjem i novim ideja-
ma ne{to mo`e promeniti?
Posle pada Berlinskog zida 1989. g. do{lo je do krize i poraza levice.
Rast desnice zapo~et 80-ih godina XX veka sa krizom dr`ave blagostanja,
do`iveo je tada renesansu. U zapadnoevropskim zemljama konzervativni
liberali su postali glavna ideolo{ka struja i preovla|uju}a politi~ka snaga.
Njima su se pridru`ili socijal-demokrati u Velikoj Britaniji i Nema~koj,
koji su napustili socijalisti~ke ideale, pribli`ili se neoliberalizmu i postali
stranka umerene desnice. Levica koja je u vreme hladnog rata bila mo}-
na i brojna (lenjinisti, trockisti, staljinisti, maoisti, titoisti, evrokomunisti,
demokratski socijalisti, leve socijal-demokrate i dr.) do`ivela je poraz i
gurnuta na marginu politi~kog spektra. Dominanto mesto zauzela je sve
mo}nija i raznorodnija desnica.
Za razliku od pora`ene levice u Evropi i svetu, ona je u Srbiji formalno
vladala u poslednjoj deceniji XX veka. Naime, levica, duboko ukorenjena
u srpskoj politi~koj tradiciji, postala je vladaju}a politi~ka snaga, oli~ena
u Socijalisti~koj partiji Srbije. Me|utim, iza proklamovanih socijalisti~kih
dru{tvenih odnosa, formiran je autoritarni socijalizam (unutar kojeg se
razvio politi~ki kapitalizam), a od socijalisti~ke nomenklature postali su
novobogata{i-kapitalisti.
Padom Milo{evi}a 2000. g. nove, tzv. demokratske snage radikalno
su ukinule sva formalna obele`ja socijalisti~kih odnosa i {iroko otvori-
le vrata neoliberalizmu i divljem kapitalizmu. To je dovelo do velikog
poraza levice u Srbiji. U postoje}em partijskom spektru: LDP – LSDV
– SPS/PUPS – DS – G17 – DSS/SPO/NS – SNS – SRS, nema levi~arske
alternative, nema jake politi~ke stranke oko koje bi levica mogla da se
okupi. Zato danas u Srbiji levica ne predstavlja nikakvu opasnost za di-
vlji kapitalizam i vladaju}u koaliciju centra i umerene desnice. U toj ta~ki
Srbija potvr|uje @i`ekovu tezu po kojoj su balkanski narodi u glavnom
evropskom toku, jer “postoji izbor izme|u ne-politike {irokog srednjeg
sloja i strasti nacionalisti~ke desnice”.
176
 Strast u politici

• Desni~ari iz vremena Slobodana Jovanovi}a i Nikole Pa{i}a bili su

bez obzira na svoju desnu orijentaciju ugledni i po{tovani. Za{to
desnica danas nema ugled kakav je nekad imala?
Taj ugled i po{tovanje desnice u Srbiji umnogome su naru{eni za
vreme Drugog svetskog rata, kada su vode}e politi~ke snage desnice
preuzele idejne postavke fa{izma i kompromitovale se kolaboracijom sa
okupatorom. Kada je do{lo do raspada SFRJ i sloma real-socijalizma u
svetu, i srpska politi~ka scena se pomerila udesno. Tokom 90-ih godina
najve}a gu`va u partijskom spektru je bila na prostoru desnice, gde je
formiran najve}i broj partija, od SPO, SNO, mno{tva radikalnih stranka,
preko DSS, DHPS, NS do SRS i NSS. Iako heterogene, ove stranke su
se oslanjale i danas se oslanjaju na socijalnu demagogiju, na borbu protiv
egalitarnih ideologija (marksizma i liberalizma), poricanje individuali-
sti~ke prirodnopravne osnove ljudskih prava, zalaganje za nacionalizam
i organsku zajednicu.
Ugled desnice su posebno naru{ili ekstremni desni~ari ~iju okosnicu
~ini SRS, koji se zala`u za etni~ko ~i{}enje postoje}e nacionalne dr`ave
od pripadnika manjinskih etni~kih i konfesionalnih zajednica ili za osvaja-
nje prostora naseljenih pripadnicima srpske nacije u susednim dr`avama,
te njihovo pripajanje mati~noj dr`avi. Ova stranka je poslednjih godina
postala sto`er okupljanja mnogobrojnih nacionalno frustriranih, socijal-
no ranjivih, li~no osuje}enih marginalizovanih ljudi bez perspektive, koji
su `rtve tranzicije. Bez obzira na to {to se jedno krilo SRS distanciralo
od ovakve politike i formiralo Srpsku naprednu stranku Srbije, u Srbiji
je otvoren put ekstremnim desni~arima, uklju~uju}i i neonaciste. Oni su
velika opasnost za ugled srpske desnice i Srbije kao moderne dr`ave.
• S druge strane, politi~ko nasilje (kao negativan aspekt strasti) je, kako
jednom rekoste, politi~ka konstanta, “jer smo pored nere{enog na-
cionalnog i socijalno-ekonomskog problema, imali i stalno prisutan
politi~ki ekstremizam, represije i kr{enja ljudskih prava”. Na koje
doga|aje iz na{e politi~ke istorije pre svega mislite?
Od samog oslobo|enja od Turaka do po~etka XXI veka dru{tveni
`ivot u Srbiji je bio obele`en nasiljem i `estokim obra~unima ostra{}enih
politi~ara gladnih vlasti. U {irokom luku od ubistva vo`da Kara|or|a
1817. g. do ubistva premijera \in|i}a 2003. g. nalazi se politi~ko nasilje
kao konstanta. Nacionalna sloboda i li~ne ambicije vladara i politi~kih
lidera po pravilu uvek su stavljane ispred gra|anskih i politi~kih sloboda
pojedinaca. U Srbiji je svagda vi{e cenjen poredak od slobode, autoritarni
re`im od demokratskog, a njeni podanici su radije voleli da budu u ~vrstim
i pouzdanim rukama autoritarnog vo|e. Jo{ od ustani~kih dana policija i
sila u rukama vladara kori{}eni su za obra~un sa politi~kim protivnicima
i za odr`anje li~ne vlasti. Pri tom se politi~ki neistomi{ljenik vrlo lako
177
Hereticus, 3-4/2010 Jovica Trkulja

kvalifikovao kao dr`avni neprijatelj i izdajnik koga treba odstraniti ~ak

i fizi~ki iz dru{tvenog `ivota. Netolerancija, rigidnost, politi~ki ekstremi-
zam i revan{izam, govor mr`nje i sl. postali su i do danas ostali sasvim
“normalni” na~ini politi~kog op{tenja u Srbiji.
Istra`ivanja istori~ara jasno ukazuju da su politi~ko nasilje i eks-
tremizam, u novijoj srpskoj politi~koj istoriji, pro{li kroz ~etiri razdoblja
koja su bila obele`ena razli~itim oblicima nasilja. U prvom razdoblju
(1804–1914) nosilac nasilja bili su, po pravilu, vladari. Oni su se pokazali
kao osobe sa despotskim sklonostima koje ne trpe protivljenje i koji su
bili spremni da se surovo obra~unaju sa svakim ko im je ograni~avao vlast.
U drugom razdoblju (1918–1941) izvor politi~kog nasilja postaju nere{eni
me|unacionalni odnosi. U tre}em razdoblju (1944–1990) izvor politi~kog
nasilja u Jugoslaviji bila je komunisti~ka diktatura i njena totalitarna
ideologija. Najzad, u ~etvrtom razdoblju (1990–2010), recidivi politi~kog
ekstremizma su prisutni ispod fasade liberalno-demokratskog politi~kog
sistema, a manifestuju se u obliku plebiscitarno-cezaristi~ke vladavine, u
rigidnosti politi~kih stranaka, u satanizaciji i likvidaciji politi~kih protiv-
nika, u govoru mr`nje i sl.
• Je li u Srbiji mogu}e odvojiti “politi~ko nasilje” od “strasti u politi-
ci” kao pozitivnog na~ina politi~kog delovanja koje ne{to mo`e da
promeni?
Istorija Srbije potvr|uje da su politi~ko nasilje i strast u politici bili
i ostali tesno povezani i da su predstavljali izvor velikih nevolja. Dr`ava
je ovde vazda imala potpunu kontrolu nad pojedincem-podlo`nikom, a
politi~ka vlast se svodila na tehnologiju vladanja. Nosioci vlasti imaju, po
pravilu, bo`anski ili harizmatski legitimitet, a njihova ovla{}enja su iznad
prava i neograni~ena. Iz tih razloga, politi~ka vlast je magijski privla~na
za sve smrtnike koji, ne biraju}i sredstva, te`e da je osvoje i da je po sva-
ku cenu zadr`e, jer dok su na vlasti, njihove `elje imaju snagu zakona.
Ni~u}i na ovakvoj tradiciji i potcenjuju}i dostignu}a gra|anskog dru{tva
i vladavine prava, politi~ki sistem Srbije je tokom poslednje dve decenije
izgradio autoritarne politi~ke strukture, zasnovane na ideolo{kom i po-
liti~kom monopolu, u odnosu na koje je ~ovek sveden na glinu koja se
oblikuje po zamisli dr`avno-partijskog uma. Rezultat toga je krut pravni
sistem koji podr`ava ideolo{ke dogme i koji je ugu{io inicijativu, li{io
ljude motiva za rad, onemogu}io da se raspolo`ivi materijalni i ljudski
potencijali koriste u skladu sa mogu}nostima koje pru`aju savremena
tehnologija i moderna organizacija dru{tva.
U takvoj situaciji uno{enje strasti u politiku mo`e biti kontrapro-
duktivno dolivanje ulja na vatru. Pozitivan na~in politi~kog delovanja koji
ne{to mo`e da promeni vidim u sricanju lekcija moderne politi~ke istorije,
na prvom mestu pravne dr`ave i vladavine prava.
178