3.11.

[estofazni jednostrani ispravlja~ 1

3.11.[estofazni jednostrani ispravlja~

Za dobijanje usmerenih struja u postrojenjima ve}ih i najve}ih snaga koriste se {estofazne i vi{efazne sprege
koje u odnosu na trofazne sprege obezbe|uju u prvom redu manju valovitost struje i napona na prijemniku a uz to bolji
sa~inilac snage postrojenja, ve}i stepen iskori{}enja uz manje investicione tro{kove. Vi{efazne sprege naj~e{}e se
dobijaju pogodnim povezivanjem trofaznih i {estofaznih sprega.

ωt
iT6 iT1 iT2 iT3 iT4 iT5 iT6 iT1 iT2
ωt

ωt

ωt

ωt

Sl. 3.50. [estofazni jednostrani ispravlja~.

Na slici 3.50. je prikazan {estofazni jednostrani ispravlja~ jer su namotaji sekundara transformatora povezani
tako da ~ine {estofaznu zvezdu. Talasni oblik napona na optere}enju je isti kao kod trofaznog mostnog ispravlja~a
(slika 3.Error! Bookmark not defined..) s tom razlikom {to se, kod {estofaznog jednostranog ispravlja~a, napon na
2 Ispravlja~i

opter}enju sastoji od delova faznog napona sekundara transformatora dok se kod trofaznog mostnog ispravlja~a napon
na opter}enju sastoji od delova me|ufaznog napona sekundara transformatora pa je prema (3.Error! Bookmark not
defined.) srednja vrednost napona na optere}enju:

Ud =
3 2E
π
cos α . bg (3.240)

Snaga dimenzionisanja transformatora

Efektivna vrednost struje kroz sekundarne namotaje transformatora je:

T

I ′′ =
1
T z
6

0
2
I d dt =
Id
6
. (3.241)

Efektivna vrednost struje kroz primarne namotaje transformatora je:

T

I ′′ =
2
T z
6

0
2
I d dt =
Id
3
. (3.242)

Snaga na koju treba dimenzionisati transformator je srednja vrednost prividnih snaga primara i sekundara
transformatora:

S=
1
2
c
S ′ + S ′′ =
1
2
I
h FGH
m⋅ 3
I
3 ⋅U ⋅ d + 3 ⋅ E ⋅ d =
6 2
IJ
3⋅ E ⋅ Id
K ⋅
FG 1 + 2 IJ .
H 3 6K (3.243)

Maksimalna snaga kojom se energija prenosi optere}enju posti`e se onda kada je najve}i napon na optere}enju,
odnosno za ugao paljenja tiristora α = 0. Prema (3.240) ova snaga iznosi:

3 2
P0 = ⋅ EI d . (3.244)
π
Odnos snage na koju je potrebno dimenzionisati transformator i maksimalne snage kojom se energija mo`e prenositi
optere}enju je:
S
=
π
⋅
FG 1 + 2 IJ = 155
P0 2 2 H 3 6K . . (3.245)

Iz ovog izraza se vidi da je iskori{}enje transformatora znatno manje nego kod trofaznog mostnog ispravlja~a
(S/P0 = 1.05).

Spektar struje transformatora

Lo{e iskori{}enje transformatora kod ove sprege ispravlja~a je posledica velikih harmonijskih izobli~enja struje
sekundara transformatora. Na svakom stubu transformatora struje sekundara stvaraju magnetopobudnu silu M2.
Razvojem ove magnetopobudne sile u furijeov red:
∞
bg
M2 t = ∑ Bk sinb kωt g , (3.246)
k =1

dobija se amplituda k-tog harmonika:

2π
LM FG IJ FG IJ OP .
Bk =
2
π
3
z
π
Id
m
b gb g 2I
⋅ sin kωt d ωt = d cos k
kmπN H K
π
3
− cos k
2π
H
3 KQ (3.247)

Iz izraza (3.247) se vidi da postoje samo neparni harmonici. Amplitude neparnih harmonika ~ija je u~estanost jednaka
celobrojnom umno{ku trostruke u~estanosti mre`nog napona iznose:
 3.11. [estofazni jednostrani ispravlja~ 3

Bk =
4 Id
kmπ
b
k = 3⋅ 2n − 1 ;g n = 1,2,3, ... , (3.248)

dok su amplitude ostalih neparnih harmonika:

Bk =
2 Id
kmπ
b g
k = 2n − 1 ; n = 1,2,3, ... ; b g
k ≠ 3⋅ 2n − 1 . (3.249)

Kod veze transformatora trougao - {estofazna zvezda, kako je to prikazano na slici 3.50. struje harmonika ~ija je
u~estanost jednaka celobrojnom umno{ku trostruke u~estanosti mre`nog napona zatvaraju se u trouglu jer su
me|usobno u fazi. Kod veze transformatora zvezda - {estofazna zvezda ako je u primaru priklju~en nulti provodnik,
kroz ovaj provodnik te~e zbir struja harmonika ~ija je u~estanost jednaka celobrojnom umno{ku trostruke u~estanosti
mre`nog napona, a ako nulti provodnik nije priklju~en ove struje se ne mogu zatvoriti u primarnom namotaju
transformatora, pa se javlja magnetopobudna sila prinudnog magne}enja Mpm, a struje primara transformatora stvaraju
magnetopobudne sile M1 = M2 − Mpm (slika 3.51.). Stga se, kod ove sprege ispravlja~a izbegava veza primara
transformatora u zvezdu.

ωt

ωt

ωt

Sl. 3.51. Relativne vrednosti magnetopobudnih sila transformatora.

Napon dimenzionisanja poluprovodni~kih prekida~kih elemenata

Osim lo{eg iskori{}enja trensformatora nedostatak {estofaznog jednostranog ispravlja~a u odnosu na trofazni
mostni ispravlja~ je {to se za istu srednju vrednost napona na optere}enju tiristori moraju dimenzionisati na dvostruko
ve}i inverzni napon. Kod {estofaznog jednostranog ispravlja~a maksimalna vrednost inverznog napona tiristora jednaka
je dvostrukoj amplitudi faznog napona sekundara transformatora pa je odnos maksimalne vrednosti inverznog napona
tiristora i maksimalne srednje vrednosti napona na optere}enju:

Ur 2 2 E 2π
= = , (3.250)
Ud 0 3 2E 3
π
dok je kod trofaznog mostnog ispravlja~a maksimalna vrednost inverznog napona tiristora jednaka amplitudi
me|ufaznog napona sekundara transformatora pa je odnos maksimalne vrednosti inverznog napona tiristora i
maksimalne srednje vrednosti napona na optere}enju:

Ur 6E π
= = . (3.251)
Ud 0 3 6E 3
π
4 Ispravlja~i

Sprega transformatora zvezda - ra~vasta zvezda

Za ovu spregu, ~ija je {ema sa vektorskim dijagramom data na slici 3.52. va`i isti izraz za srdenju vrednost
napona na optere}enju kao za prethodno opisanu {estofaznu spregu (3.240).

Sl. 3.52. [estofazni jednostrani ispravlja~ sa transformatorom u sprezi zvezda - ra~vasta zvezda.

Vidi se da ova sprega ima tri unutra{nje i {est spolja{njih grana sekundara. Kroz spolja{nje grane proti~e struja
pojedinih tiristora, dakle strujni impulsi u trajanju jedne {estine periode, pa je efektivna vrednost struje u spolja{njim
granama:
I
I6 = d ,
bg (3.252)
6
a u unutra{njim granama proti~e struja koja je jednaka zbiru struja dve spolja{nje grane, dakle strujni impulsi u trajanju
jedne tre}ine periode, pa je efektivna vrednost struje u spolja{njim granama:
I
I3 = d .
bg (3.253)
3
U ovoj sprezi nema fluksa prinudnog magne}enja zato {to postoje uvek dve jednake magnetopobudne sile na dva
razli~ita stuba transformatora. Fazni napon sekundara transformatora je:

E ′′ = 2 ⋅
E′ FG IJ
⋅ cos
π
= 3
E′
m=
N′
m H K
6 m N ′′
. (3.254)
 3.12. Sprega dva ispravlja~a sa me|ufaznom prigu{nicom 5

Struja kroz primarni namotaj te~e za vreme proticanja struje kroz sekundarne namotaje koji se nalaze na istom
stubu transformatora. Tako, na primer, u fazi "S" struja }e imati dva impulsa ~ije je trajanje 2π/3: jedan pozitivan kada
rade faze 3 i 4 i jedan negativan kada rade faze 6 i 1. Efektivna vrednost struje primara transformatora je:

Id 2
I′ = ⋅ . (3.255)
m 3
Snaga na koju treba dimenzionisati transformator je srednja vrednost prividnih snaga primara i sekundara:

S=
1
2
c h FGH
S ′ + S ′′ =
1
2
I
3E ′ d
m
2
3
I
JK
+ 3EIb3g + 6 EIb 6g , (3.256)

1 F I 2 E ′′ I d E ′′ I dI
S=
2 GH
3E ′ d
m 3
+3
3 3
+6
3 6
JK
. (3.257)

Prema (3.254) sledi da je E'/m=E"/ 3 pa je:

F
1 E ′′ 2 E ′′ I d E ′′ I d I F 1IJ
S=
2 GH
3
3
Id
3
+3
3 3
+6
3 6
= JK GH 2+
2
E ′′I d .
K (3.258)

Imaju}i u vidu (3.240), odnos snage na koju je potrebno dimenzionisati transformator i maksimalne snage kojom se
energija mo`e prenositi optere}enju je:
S
=
FG 2+
1IJ
⋅
π
= 1.42 ,
P0 H K
2 3 2
(3.259)

dakle iskori{}enje transformatora je ne{to bolje nego kod prethodno opisane sprege. Osim toga i komutacioni pad
napona je manji jer u komutaciji u~estvuju induktivnosti rasipanja polunamotaja sekundara. Tako, pri komutaciji faza 1
i 2, delovanje induktivnosti rasipanja dveju spoljnih grana se poni{tavaju jer se nalaze na istom stubu transformatora, pa
u komutaciji u~estvuju induktivnosti rasipanja dveju unutra{njih grana 001 i 002. Isto tako pri komutaciji faza 2 i 3 u
komutaciji u~estvuju induktivnosti rasipanja dveju spoljnih grana 022 i 023 jer se kroz unutra{nji namotaj 002 struja ne
menja. S obzirom na bolje iskori{}enje transformatora i manji komutacioni pad napona ova sprega se koristi u
postrojenjima manje i srednje snage (do nekoliko stotina kilovata). Ipak treba imati u vidu da je cena transformatora
ne{to ve}a zbog ve}eg broja izvoda.

3.12.Sprega dva ispravlja~a sa me|ufaznom prigu{nicom

Kada na svakom jezgru trofaznog transformatora postoje pored primarnog i dva identi~na sekundarna namotaja
mogu}e je ostvariti dve sekundarne zvezde u opoziciji. Povezuju}i zvezdi{ta ovih zvezda preko jedne prigu{nice sa
srednjim izvodom (Xm) ostvaruje se sprega ispravlja~a prikazana na slici 3.53.
Dve sekundarne zvezde rade nezavisno jedna od druge a paralelno u odnosu na prijemnik. Nezavisan rad ovih
sekundara omogu}uje prigu{nica Xm spre~avaju}i da se pojavi struja komutacije izme|u dve sekundarne zvezda ~ak i u
slu~aju da postoji, pri jednovremenom radu dva tiristora, potencijalna razlika izme|u dva zvezdi{ta.
Na slici 3.54. su prikazani karakteristi~ni talasni oblici napona istruja za ispravlja~ sa uglom paljenja α=00
(diodni ispravlja~). Npon na me|ufaznoj prigu{nici je jednak razlici faznih napona u granama ~iji tiristori provode. Ako
posmatramo period kada zajedno provode tiristori T5 i T6 ili tiristori T2 i T3 napon na me|ufaznoj prigu{nici, prema
vektorskom dijagramu na slici 3.53. je:
u X = e6 − e5 = e6 + e2 = e1 . (3.260)
m

Dakle napon na me|ufaznoj prigu{nici (um) se sastoji od delova faznih napona sekundara i njegov osnovni harmonik
ima tri puta ve}u u~estanost od u~estanosti mre`e (slika 3.54.b). Sa slike 3.54.a se vidi da je talasni oblik napona na
optere}enju isti kao kod trofaznog pu{-pul ispravlja~a samo {to je amplituda napona na optere}enju:

U d max = 2 E ⋅ sin
FG π IJ ,
H 3K (3.261)
6 Ispravlja~i

Id
2

Id
2

Sl. 3.53. Sprega dva ispravlja~a sa me|ufaznom prigu{nicom.

e6 e1 e2 e3 e4 e5 e6 e1 e2

Ud

a)
u65 u21 u43 u65 ωt

um
iµ
b)
ωt

Id
2 i i1 i3 i5 i1
5
c)
ωt
Id
2 i6 i2 i4 i6 i2
d)
ωt
Id
iR 2
e)
ωt

Sl. 3.54. Talasni oblici napona i struja za spregu dva ispravlja~a sa me|ufaz-nom prigu{nicom.
 3.12. Sprega dva ispravlja~a sa me|ufaznom prigu{nicom 7

pa je, prema (3.240) srednja vrednost napona na optere}enju:

Ud =
3 2E
⋅ sin
π FG IJ
⋅ cos α =
3 6E
bg
cos α . bg
π 3 H K 2π
(3.262)

Kako dve sekundarne zvezde rade paralelno, svaka daje polovinu jednosmerne struje. Impulsi struja pojedinih
faza prikazani su na slici 3.54.c i 3.54.d, a na slici 3.54.d je prikazan talasni oblik struje u primarnoj fazi "R". Fluks
prinudnog magne}enja ne postoji zato {to se magnetopobudne sile prinudnog magne}enja, koje bi stvarale svaka
zvezda posebno, me|usobno poni{tavaju jer su zvezde sekundara u opoziciji.

Snaga dimenzionisanja me|ufazne prigu{nice

Me|ufazna prigu{nica predstavlja, u stvari, delitelj napona i kroz nju proti~e struja megne}enja iµ koja je
posledica razlike napona pojedinih zvezdi{ta sekundara transformatora um (slika 3.54.b). Na slici 3.55.a je prikazana
ekvivalentna {ema ispravlja~a za period kada zajedno provode tiristori T1 i T2. Napon na me|ufaznoj prigu{nici je tada:
um = e2 − e1 = e2 + e4 = e3 . (3.263)
Pod dejstvom ovog napona se razvija struja magne}enja iµ a struje pojedinih tiristora odnosno struje polunamotaja
me|ufazne prigu{nice su:
Id
iT 1 = i Xm = −i , (3.264)
2 2 µ

Id
iT 2 = i Xm = + iµ . (3.265)
1 2
Struja tiristora mo`e te}i samo u smeru od anode ka katodi pa stoga mora biti ispunjen uslov:
Id
0 ≤ iT 1b 2g ≤ I d ⇒ ≥ iµ max ⇒ I d ≥ 2 ⋅ iµ max . (3.266)
2
Pri manjim strujama optere}enja dva tiristora mogu zajedno provoditi samo dok struja magne}enja me|ufazne
prigu{nice ne dostigne polovinu struje optere}enja. U tom trenutku struja tiristora T1 postaje jednaka nuli dok sva struja
optere}enja te~e kroz tiristor T2. Od tog trenutka do kraja teku}e {estine periode napon na me|ufaznoj prigu{-nici je
jednak nuli jer je:
i Xm = 0 ; i Xm = I d , (3.267)
2 1

zbog ~ega tiristor T1 postaje inverzno polarisan naponom uT1i = e2 − e1 = e3 pa se gasi a ispravlja~ nastavlja da radi
kao trofazni pu{-pul ispravlja~.

Id Id
2 2

Id Id
2 2
a) b)

Sl. 3.55. Konstrukcija me|ufazne prigu{nice.

Na slici 3.56. su prikazani talasni oblici napona i struja ispravlja~a za slu~aj Id = Idkr = 2iµmax i
Id = Idkr/2 = iµmax. Smanjivanjem struje od Idkr do nule srednja vrednost napona na optere}enju raste od vrednosti:
8 Ispravlja~i

Idkr
Id = Idkr Id =
2
e1 e2 e3 e4 e1 e2 e3 e4

ud ud

ωt ωt
uXm1 uXm1

ωt ωt
Id Id
iXm2 iXm2

Id ωt ωt
iXm1 Id iXm1

ωt ωt

Sl. 3.56. Rad ispravlja~a za mele struje optere}enja.

Ud =
3 6E
2π
cos α bg (3.268)

do vrednosti:

Ud =
3 2E
π
cos α , bg (3.269)

{to prestavlja pove}anje srednje vrednosti napona na optere}enju od:

F 3 2 E cos bαg I
G
∆U d = G π
J F 2 − 1IJ ⋅100 b%g = 15.5 % .
− 1J ⋅100 b %g = G
GH 3 26πE cos bαg JK H 3 K (3.270)

Dimenzionisanje me|ufazne prigu{nice se mo`e izvr{iti tako {to }e se ona posmatrati kao transformator na ~ijim
namotajima je napon jednak polovini osnovnog harmonika razlike napona izme|u dva zvezdi{ta a efektivna vrednost
struje svakog namotaja jednaka polovini jednosmerne struje optere}enja. Efektivna vrednost osnovnog harmonika
napona na jednom polunamotaju me|ufazne prigu{nice je:
π

U1m =
1 4 2 2E
⋅ ⋅ z x FG IJ b g
sin x dx =
3 3
2 π 2
sin
0
3 H K
8π
E, (3.271)

odakle sledi da je snaga na koju treba dimenzionisati prigu{nicu:

Id 3 3
S = U1m ⋅ = EI . (3.272)
2 16 π d
Maksimalna snaga optere}enja je:

3 6
P0 = EI d , (3.273)
2π
pa je:
3 3
S 1
= 16 π = = 0.088 . (3.274)
P0 3 6 8 2
2π
 3.12. Sprega dva ispravlja~a sa me|ufaznom prigu{nicom 9

Sa trostruko ve}om u~estano{}u koli~ina potrebnog bakra u trannsformatoru smanjuje se tri puta ili sav aktivni
materijal 1.5 puta {to zna~i da prava tipska snaga (za pore|enje sa transformatorom) iznosi:
S 0.088
= = 0.059 . (3.275)
P0 15
.

S obzirom da napon na krajevima me|ufazne prigu{nice i struja kroz istu sadr`e i vi{e harmonike uzima se da tipska
snaga me|ufazne prigu{nice prakti~no iznosi 7% nominalne snage optere}enja. Induktivnost me|ufazne prigu{nice se
bira tako da njena struja magne}enja bude neprekidna do 1% nominalne struje optere}enja. Ako sa Sm ozna~imo
povr{inu poluperiode napona na na prigu{nici (um) onda je:
S Sm Sm
∆iµ = m ⇒ Lm ≥ = . (3.276)
Lm ∆iµ 0.01⋅ I dn

Me|ufazna prigu{nica se, zbog potrebne simetrije, izvodi prema {emi prikazanoj na slici 3.55.b.
Magnetopobudne sile koje poti~u od jednosmerne struje se poni{tavaju a magnetopobudne sile koje poti~u od struje
magne}enja (iµ) deluju saglasno.

Snaga dimenzionisanja transformatora

Struja kroz sekundarne namotaje transformatora sastoji se od impulsa amplitude Id/2 u trajanju 2π/3 pa je njena
efektivna vrednost:
1 I
I ′′ = ⋅ d, (3.277)
3 2
dok je, prema slici 3.54. efektivna vrednost struje primarnih namotaja:

2 1 Id 1 Id
I′ = ⋅ ⋅ = ⋅ . (3.278)
3 m 2 m 6

Tipska snaga transformatora je:

3
h FGH IJ + 3
1
2
c
S = S ′ + S ′′ =
1
2
3E ′
1 Id
m 6
+ 6 E ′′
1 Id
3 2
=
K
2
2
E ′′I d , (3.279)

odnosno s obzirom na (3.273):

3
S + 3 2π
= 2 ⋅ = 1.26 . (3.280)
P0 2 3 6
Zbog dobrog iskori{}enja transformatora i malog komutacionog pada napona (svaki ispravlja~ komutuje polovinu
struje optere}enja) ova sprega se vrlo ~esto koristi za niskonaponske primene ve}e snage.